UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

SEMINARSKI RAD IZ OSNOVA MENADŽMENTA NA TEMU:

DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Studenti:
Profesor: dr Marija Džunić Marijana Jelić 12/021
Asistent:Jana Subotić master menadžmenta Jana Radibratović 12/023

Beograd, april 2013.

 SADRŽAJ:

1. Uvod.......................................................................................................................1
2. Društvena odgovornost..........................................................................................2
2.1. Klasičan stav.............................................................................................2
2.2. Društveno-ekonomski stav........................................................................2
3.Piramida društvene odgovornosti............................................................................3
4.Strategije za rešavanje problema društvene odgovornosti......................................4
5. Društveno odgovorne kompanije...........................................................................5
5.1. Telenor......................................................................................................5
5.1.1. Telenorov doprinos društvu.........................................................6
5.1.2. Zaposleni u Telenoru...................................................................6
5.1.3. Telenor fondacija.........................................................................6
5.1.4. Životna sredina............................................................................8
5.2. Societe Generale.......................................................................................8
5.2.1. Doprinos društvenoj zajednici.....................................................9
5.2.2. Zaposleni u Societe Generale banci...........................................10
5.2.3. Poslovanje Societe Generale banke...........................................10
5.2.4. Životna sredina..........................................................................10
5.3. Delta Holding..........................................................................................11
5.3.1. Kvalitet proizvoda i usluga........................................................11
5.3.2. Zaposleni u Delti........................................................................12
5.3.3. Donacije Delta Holdinga...........................................................12
5.3.4. Delta Fondacija..........................................................................13
5.3.4.1. Zadužbinarstvo.............................................................13
5.3.4.2. Delta treći roditelj.........................................................14
5.3.4.3. Fond za budućnost........................................................14
5.3.4.4. Unapređenje kvaliteta života OSI...............................14
5.3.4.5. Projekti za školsku decu...............................................14
5.3.4.6. Akcije unutar kompanije..............................................15
5.3.4.7. Nezavisni projekti.........................................................15
5.3.5. Životna sredina..........................................................................15
6. Analiza.................................................................................................................16
7. Zaključak..............................................................................................................17
8. Literatura..............................................................................................................18
 1. UVOD:

U ovom radu obradićemo temu društvene odgovornosti. Na samom početku objasnićemo

pojam i dva stava o društvenoj odgovornosti. Navešćemo i strategije koje se koriste za rešavanje
problema društvene odgovornosti, nakon što kažemo nešto i o piramidi društvene odgovornosti.
U drugom delu rada, predstavićemo tri kompanije za koje se može reći da su sinonim za
društvenu odgovornost, a to su: Societe Generale, Telenor i Delta Holding. Analiziraćemo
sličnosti i razlike u strategijama koje ove kompanije primenjuju kako bi bile društveno
odgovorne.

U današnje vreme, društvena odgovornost je veoma popularna tema. Često se vode

polemike oko toga da li je isplativo biti društveno odgovoran. Jedno je sigurno, društvena
odgovornost nije garancija za profitabilnost, ali predstavlja poželjan oblik poslovne strategije
koje firme treba da primenjuju u svom razvoju. Takođe, to je jedan od sigurnijih načina za
stvaranje pozitivnog imidža. Uz to, većina potencijalnih partnera će radije poslovati sa
kompanijom koja ima reputaciju društveno odgovorne.

Za odabir ove teme presudilo je upravo to što smatramo da je društvena odgovornost vrlo
važna u savremenom poslovanju. Pišući ovaj rad i same smo se dodatno informisale, a nadamo se
da ćemo i drugima proširiti znanje.

1
 2. DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Potreba za društvenom odgovornošću se pojavila jos početkom 19. veka, kada su mnoge
kompanije počele da grade stambene objekte za svoje radnike. Cilj je bio da im reše problem
stambenog pitanja, što će uticati na njihovu produktivnost i samim tim doprineti boljem
poslovanju kompanije. U studiji napisanoj od strane Hindla (2006) još početkom 20. veka,
predsednik SAD, Teodor Ruzvelt je rekao :
“Korporacije su nezamenjiv instrument naše savremene civilizacije, ali verujem da one
treba da su tako kontrolisane i tako regulisane da deluju u interesu zajednice kao celine”.
Ovim je jasno naglašeno da kompanije ne treba da zadovoljavaju samo svoje lične interese, već i
interese čitavog društva.
Društvena odgovornost predstavlja obavezu, koja prevazilazi sve zakonske i privredne
propise i teži ostvarivanju dugoročnih ciljeva koji su dobri za društvo. U knjizi napisanoj od
strane Robbins i Coulter (2005) društvena odgovornost pretpostavlja da firma poštuje zakon i teži
ekonomskim interesima, kao i da je moralna organizacija tj. teži da svojim nastojanjima donosi
dobrobit za društvo. Na osnovu toga, dolazimo do dva stava o društvenoj odgovornosti. To su
klasičan i društveno-ekonomski stav.

2.1. KLASIČAN STAV

Klasičan stav je dominirao čitavim 19. i delom 20. veka. Njegov drugi naziv jeste „Model
orijentisan na akcionare“. U studiji Stefanovića (2003) smatra se da je osnivač engleski
ekonomista Adam Smit. Njegovo mišljenje je bilo da preduzeća treba da rade isključivo u
sopstvenom interesu, a ne u opštem interesu društva.
Zastupnik ovakvog shvatanja je Milton Fridman, ekonomista i dobitnik Nobelove
nagrade. On je tvrdio da je maksimizacija profita jedina obaveza preduzeća, a da svako trošenje
novca na akcije vezane za društvenu odgovornost predstavlja trošak koji mora da se nadoknadi
kroz niže dividende ili veće cene proizvoda ili usluga.

2.2. DRUŠTVENO-EKONOMSKI STAV

Društveno-ekonomski stav protivi se klasičnom stavu, jer nije jedini cilj preduzeća da se
ostvari profit za akcionare, već da se dođe do ravnoteže između profita i društvenih potreba.
Takav stav zasniva se na verovanju da korporacije nisu samo odgovorne akcionarima, nego i
širem društvu koje odobrava njihovo stvaranje kroz kupovinu dobara i usluga. Sve više
organizacija u svetu, posebno u Evropi, ozbiljno shvataju društvenu odgovornost i uključuju se u
razne akcije kojima aktivno zastupaju društvenu privredu, čuvaju okolinu i podržavaju društvene
i kulturne aktivnosti. Ovakav način rada poboljšava sliku preduzeća u očima kupaca, što rezultira
povećanjem profita. Time su zadovoljeni svi stejkholderi1.

1
Pojedinci ili grupe koji imaju interes u poslovanju kompanije. Npr.:dobavljači, kupci, akcionari, zaposleni, organi
državne uprave, mediji, interesne grupe...

2
 3. PIRAMID
P DA DRUŠTVENE ODGOVO
O ORNOSTI

Saavremene organizacije
o su posvećene ostvarivaanju profitaa, kao i odggovornosti prema
p
sredini i svojim stejk
kholderima. Kompanija najbolje zaddovoljava steejkholdere taako što ispuunjava
ekonomskke, pravne, etičke i diskrecione odgovornosti, što je takkozvana „Pirramida drušštvene
odgovornnosti“
Slikaa 1. Piramidaa društvene odgovornost
o ti

Piramida društvene odgovornosti

o i:
1)) Diskrecionna odgovornoost, prema reečima Williaamsa (2010)odnosi se naa društvenu ulogu
u
koju predu
uzeća obavljaju pored svvojih etičkih,, pravnih i ekonomskih. To podrazuumeva
da se kom mpnija ponašša kao dobaar domaćin, da d doprinossi poboljšanju kvaliteta života
ž
kao i da učestvuje u huumanitarnim akcijama.

2)) Etička odg

govornost see odnosi na poslovanje u skladu sa
s zakonimaa, propisimaa i
normama čije
č kršenje dovodi
d do saankcija i zabrrana.

3)) Pravna odg

govornost koompanije poddrazumeva poštovanje
p d
državnih zakoona i propisaa.

4)) Ekonomska odgovornoost, kako je u svojoj studdiji naveo Steefanović (20003) predstavvlja
obbavezu men nadžmenta da
d ostvari planirane
p cilljeve u oblasti proizvodnnje i pružannja
ussluga, kao i da
d obezbedi racionalno korišćenje
k reesursa i očekkivan profit.

Heizer i Render
R (201
11) naveli suu da ukoliko organizacija ispuni svee prethodno navedeno,
n trrošiće
manje ressursa, radnicci će biti višee posvećeni, tržište zadovoljeno, a ettička klima povoljnija.
p

3
 4 STRAT
4. TEGIJE ZA
A REŠAV
VANJE PR
ROBLEMA
A DRUŠT
TVENE
ODGO
OVORNOSSTI
Poostoje mnog ge akcije kooje kompaniije preduzim maju da bi zaštitile i sačuvale prirrodno
okruženjee. Razlikuju se po tome koliko je prreduzeće sprremno da see potrudi da zadovolji viiše od
toga. Dokk drugi, pak
k, preduzimaaju sve radikkalne mere kako
k bi pobooljšali svoje proizvode, kao i
sam proces proizvodn nje, a i istovremeno doprrineli očuvannju životne sredine.
s

Slika 2.
2 Načini reaggovanja na zahteve
z drušštva

Ne čini ništa
n Čini mnogo
m

Kao što smo

s već navele, u zavisnnosti od nivooa reagovanja na zahtevee društva, raazlikujemo 4 vrste
strategijaa:
1)) Reaktivna strategija (zakonski prisstup) je takavv pristup gde organizaciija pokazuje malu
ossetljivost na okruženje. Čini mannje nego štto društvo očekuje. U ovom sllučaju
koompanija mo ože da odbbaci odgovoornost za prroblem ili da d negira tvvrdnje da jee ona
oddgovorna zaa rešavanja toog problem ma.

2)) Defanzivnaa strategija (tržišni pristtup) reaguje na zahteve svojih klijeenata. Šta drruštvo
oččekuje od njje to će i uraditi, ali niššta više od tooga. Drugim
m rečima, koompanija priiznaje
z problem, ali čini najm
oddgovornost za manje što se od o nje očekuuje.

3)) Strategija predusetljivo

p osti (pristup stejkholdera) podrazummeva da orgaanizacija priihvata
oddgovornost i čini sve daa zadovolji potrebe
p svih stejkholderaa.

4)) Proaktivnaa strategija (pristup akktivista) je takav pristuup gde kommpanija predviđa
z problem i čini više neego što se odd nje očekujje kako ne bi došlo do pojave
oddgovornost za p
toog problema..

4
 5. DRUŠTVENO ODGOVORNE KOMPANIJE

Kompanije Telenor, Societe Generale i Delta Holding jesu tri kompanije čiju odgovornost
prema društvu ćemo predstaviti u naredna 3 poglavlja. Svaka od navedene tri firme posluje u
različitim privrednim granama i jedna drugoj nisu konkurencija, ali imaju nešto zajedničko. Sve
tri na veoma sličan način brinu o svojim zaposlenima, životnoj sredini, svojim
proizvodima/uslugama kao i o doprinosu životnoj zajednici uopšte.

5.1. TELENOR

Slika 3. Logo Telenora

Izvor: www.telenor.rs

Telenor je telekomunikaciona kompanija iz Norveške i šesti je po veličini mobilni

operater u svetu sa 149 miliona korisnika, od čega je 3,25 miliona u Srbiji. Telenor ima vlasnički
interes u 11 mobilnih operatera širom Evrope i Azije. Takođe je najveći provajder TV usluga u
nordijskom regionu. Na zvaničnom sajtu Telenora naznačeno je da su akcije Telenora upisane su
na Berzi u Oslu.
Telenor teži da bude pokretačka snaga u oblasti mobilne telefonije u Srbiji i da uvek nudi
kreativna, inovativna i jednostavna rešenja za svoje korisnike.
Ciljevi:
Z “Za naše korisnike, Telenor je provajder koji život čini lagodnijim.“
Z “Za naše zaposlene, Telenor je odlično mesto za rad, gde zaposleni žele da
doprinose, napreduju i razvijaju se.“
Z “Za zajednicu, Telenor daje doprinos rastu i razvoju srpskog društva.“
Kako bi Telenor ispunio ove ciljeve, svoju strategiju zasniva na osnovnim vrednostima
koji glase: Be respectful, Make it easy, Keep promises i Be inspiring.
Osnovna strategija Telenora jeste da jača kvalitet usluga i poslovanja lokalnih mobilnih
operatera u nordijskom regionu, istočnoj i centralnoj Evropi i Aziji, kao i da održava svoj vodeći
položaj u nordijskom regionu nudeći širok obim komunikacionih usluga.

Kompanija Telenor, kao velika multinacionalna telekomunikaciona kompanija, pridaje

poseban značaj zaštiti životne sredine i prepoznaje uticaj svojih poslovnih aktivnosti na svoje
okruženje. Politikom zaštite životne sredine, Telenor ispoljava brigu o zaštiti životne sredine, kao
i visok stepen odgovornosti prema društvenoj zajednici.
U Srbiji se Telenor pokazao kao veoma društveno odgovorna kompanija, redovno
podržava sve kampanje čiji je cilj očuvanje životne sredine i doprinosti poboljšanju životnog
standarda kao što su izgradnje parkova i besplatnog pružanja usluga u njima.

5
 5.1.1.
5 TEL
LENOROV
V DOPRIN
NOS DRU
UŠTVU

Mobilne kom
M munikacije doprinose
d drruštvu tako što ljudimaa omogućavvaju da ostaanu u
kontaktu bilo gde da se nalaze. Ali,
A komunikkacione usluuge nisu još uvek
u dostuppne ljudima širom
š
sveta, pa je pristup njjima način da
d se pobedi siromaštvo, nepismenosst i loše zdravvstveno stannje.
Studija koja
k je sprovvedena na svvim tržištima na kojimaa Telenor poosluje pokazzala je da njiihovo
poslovanjje ima pozittivan uticaj na povećanuu produktivnnost, ekonom msku dobrobbit, poboljšaanja u
obrazovaanju i zdrav vstvu, pomooć u katastrrofama, pobboljšanje usllova u seosskim oblastiima i
grupama sa niskim dohocima.
d T
Telenor je naaglasio da će nastaviti da
d stvara vreednosti u drruštvu
obezbeđuujući što većem broju ljuudi pristup koomunikacijsskim uslugam ma.

5.1.2. ZAPOSL
LENI U TE
ELENOR
RU

Telenor je ko ompanija kojoja veoma voodi računa o svojim zapposlenima, kao k i o njihhovim
potrebamma. Redovno o im pruža razne prograame za ličnoo i profesionnalno usavršavanje, zapoosleni
imaju širok izbor tren ninga i obukka, među kojojima su najiistaknutije obuke u veštiini komunikkacije,
mima. Takođđe kroz program usavršaavanja
liderstvu,, izgradnji tima i različittim računarskkim program
Mobility, zaposleni imaju moguućnost odlasska na zadaatke u Telennorove kom mpanije u drrugim
zemljamaa u kojima posluje. To see smatra jakoo važnim asppektom njihhovog razvoja.
N
Njihova željaa je da su im
m zaposleni zadovoljni
z i da
d posluju profesionalno
p o, odgovornno i sa
uživanjemm, jer se ondao tako i odnose prrema korisnnicima i paartnerima. Takođe
T je važno
v
napomennuti da je udeeo muškog i ženskog rodda zaposleniih skoro potppuno izjednaačen, što znaači da
nema mesta ni za kak kvu vrstu disskriminacije..

5.1.3. TELEN
NOR FON
NDACIJA
A

Slika 4. Logo Telenorr fondacije

Izvor: www.telenor.rs
w s

Telenor fond dacija je osnnovana u martu 2007. godine.

g Kaoo najveći innvestitor u Srbiji,
S
Telenor putem Fon ndacije nastaavlja da ullaže u Srbijju i pomažže razvoj njenih
n društvenih
potencijaala.
U
Uve Fredhajm
m, generalnni direktor Telenora i predsednikk Upravnog odbora Teelenor
fondacijee (2008), nav
veo je da je želja Upravnnog odbora Fondacije da
d se ona rukkovodi potreebama
društva i da doprinesse njegovomm uspešnom rastu i razvooju, što je i temelj Telennorove drušštvene
odgovornnosti.

6
 Danas je pažnja Fondacije, pre svega, usmerena ka mladima, njihovom obrazovanju i
profesionalnom usavršavanju, ka društveno ugroženim grupama i razvoju kulturne produkcije i
tržišta umetnosti.

Z Mladi i obrazovanje
Fondacija pokreće i sprovodi mnogobrojne programe, seminare, predavanja i
stipendije. Neki od njenih mnogobrojnih realizovanih projekata usmerenih ka
mladima i njihovom obrazovanju i profesionalnom usavršavanju su:
1) Telenor internet klub za mlade u Priboju, Loznici, Požegi...;
2) Praksa u Srbiji za studente iz dijaspore;
3) Podrška prvom elektronskom PISA testiranju;
4)Sve škole na Vračaru opremljene računarima i besplatnim internetom;
5) Strateški partneri mladih istraživača u Petnici;
6) Stipendije za master studije u oblasti prava deteta;
7) Dodela nagrade već 6 puta „Prof. dr Ilija Stojanović“
8) Seminar o informacionim tehnologijama za mlade iz Srbije...

Z Društveno ugrožene grupe

Fondacija podrškom siromašnima i drugim društveno ugroženim grupama, želi da
doprinese poboljšanju njihovih životnih uslova. Sa tim ciljem ostvaruju se
zajednički programi sa socijalnim i humanitarnim ustanovama, i podstiče se
dobrovoljno učešće zaposlenih u Telenoru u takvim programima i drugim
aktivnostima. Telenor je razvio veliki broj programa u ovoj oblasti, a nazivi nekih
od njih su:
1) Efikasnija pomoć ženama sa invaliditetom;
2) Bitka za bebe;
3) Aktivno starenje uz savremene tehnologije;
4) Zvučne knjige za slepe i slabovide studente;
5) Oprema za slepe i slabovide u Narodnom pozorištu u Beogradu;
6) Letnji kamp alpinizma za decu bez roditeljskog staranja;
7) Keramička radionica za decu sa invaliditetom;
8) Društveni klub za decu i mlade sa smetnjama u razvoju...

Z Kultura i umetnost
Cilj fondacije je da podrži razvoj kulturne i umetničke produkcije kao i da ohrabri
umetnike, posebno mlade da nastave da rade u Srbiji. Takođe organizuje
konkurse, takmičenja, izložbe i druge kulturne manifestacije.Neki od projekata su:
1)“Zvučna mapa Dorćola“;
2) „Skrivena lepota“ Narodnog pozorišta;
3) Art tura – remek dela na otvorenom;
4) „Super zidovi“ na poklon Beogradu...

7
 5.1.4. ŽIVOTNA SREDINA

Cilj Telenora je da postane jedna od vodećih kompanija u telekomunikacionom sektoru

kada je reč o zaštiti životne sredine. Svoj cilj ispunjava kroz niz aktivnosti koje pokreće ili je u
uključen u njih.
Jedna od njih je Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (ISO 14001:2004)koji Telenor
primenjuje sa željom da svojim radom skrene pažnju na ovo veoma važno pitanje koje, ukoliko
se ne vodi računa, može da ima negativne posledice po život i zdravlje ljudi. Takođe, Telenor
Politikom zaštite životne sredine ispoljava brigu o zaštiti životne sredine, kao i visok stepen
odgovornosti prema društvenoj zajednici.
Telenor je takođe usmeren i ka smanjenju potrošnje energije i emisije ugljen dioksida,
kroz inicijative „Zelene kancelarije“, „Zelene mreže“ i „Zelene milje“ u cilju povećanja
energetske efikasnosti.
Telenor svoje društveno odgovorno poslovanje iskazuje i kroz akcije recikliranja. U
prostorije upravne zgrade na Novom Beogradu uvedene su kante za razvrstavanje otpada (papir,
plastika i aluminijum), a zaposleni su se uključili u proces recikliranja. Takođe, i elektronske
uređaje koji sadrže opasne materije redovno šalje na recikliranje.

5.2. SOCIETE GENERALE

Slika 5. Logo Societe Generale

Izvor: www.societegenerale.rs

Societe Generale banka je osnovana kao akcionarsko društvo 1864. godine u Francuskoj
sa ciljem da unapređuje privredu, podstiče ekonomski rast, investira u industriju i razvija
komunikacije i socijalni duh.Za 150 godina svog postojanja uspela je da postane jedna od
vodećih svetskih bankarskih grupa. Prisutna je u 77 zemalja, sa više od 33 miliona klijenata koje
uslužuje preko 160.000 zaposlenih širom sveta. Na yvaničnom sajtu banke navedeno je da je
Societe Generale treća najveća banka evrozone u investicionom bankarstvu i radu sa privredom.
Uz to, više puta je proglašavana najboljom.

Societe Generale prisutna je na domaćem tržištu od 1977. godine, kada banka otvara
predstavništvo u Beogradu. Societe Generale Yugoslav Bank osnova se 1991 godine, prva banka
u zemlji sa većinskim stranim kapitalom, od kada je neprestano prisutna na domaćem tržištu.
Banka od 2001.godine beleži konstantan rast i danas ima mrežu od 101 ekspoziture u Srbiji.

8
 Reputaciju vodeće banke je stekla svojim profesionalizmom, kvalitetnim uslugama i
timskim duhom, zasnovanim na standarima Societe Generale grupe. Od 2007. godine banka
posluje pod imenom Societe Generale Srbija i ove godine obeležava važan jubilej, 35 godina
prisustva u Srbiji.

Uspeh strategije održivog rasta je rezultat vrednosti koje Societe Generale neguje, a to su
profesionalizam, timski duh i inovativnost. Profesionalizam je u središtu njihove poslovne
kulture, timski duh je njihova snaga, a inovativnost stanje duha na osnovu koga iz dana u dan
zapažaju promene u okruženje, predviđaju želje svojih klijenata i po njihovoj meri kreiraju nove
proizvode i osmišljaju nove usluge.

Societe Generale banka Srbija je deo velike svetske bankarske grupacije koja posluje u 85
zemalja širom sveta. Važno je napomenuti da se strategija društvene odgovornosti u svim
filijalama zasniva na istim principima, uz prilagođavanje prioriteta lokalnim potrebama i
uslovima.

Societe Generale banka je svesna svih negativnih uticaja koje poslovanje može imati na
životnu sredinu, te aktivno radi na rešavanju problema kao što su kritičan nivo zagađenja tako što
otkupljuje celokupne emisije ugljen dioksida i ekvivalenata nastalih u poslovanju. Uključena je u
proces karbonske neutralnosti i u mnoge druge aktivnosti koje su usmerene na smanjenje
negativnih uticaja poslovanja na životnu sredinu.

5.2.1. DOPRINOS DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI

Societe Generale Srbija aktivno doprinosi razvoju društva u kome posluje. Kroz svoju
strategiju ulaganja u zajednicu nastoji da podrži i promoviše vrednosti koje zastupa u svom
poslovanju. Strateški proriteti u politici prema društvenoj zajednici su socijalna inkluzija, čiji je
cilj da se osobama sa invaliditetom omogući da unaprede svoje veštine i podignu kapacitete za
zapošljavanje, kao i profesionalna integracija kroz edukaciju.
Program profesionalna integracija kroz edukaciju ima za cilj ekonomsku edukaciju učenika
srednjih škola i razvoj omladinskog preduzetništva. Kroz simulaciju realnog biznisa, učenici stiču
osnovna znanja o ekonomiji, preduzetništvu i tržišnoj privredi, a time razvijaju preduzetnički duh
i privatnu inicijativu.

U oblasti socijalne inkluzije, Societe Generale banka blisko sarađuje sa Bankom hrane,
zbog čega je i nagrađena 2009.godine VIRTUS nagradom, i humanitarnom ogranizacijom „Mali
Veliki Ljudi“ , koja brine o deci sa smetnjama u razvoju. Banka je takođe donator Radionice
integracije, jedinstvenog kulturnog centra za osobe za invaliditetom.

9
 5.2.2. ZAPOSLENI U SOCIETE GENERALE BANCI

Proriteti u politici odgovornosti prema zaposlenima u Societe Generale bancijesu

motivisanje i razvoj, stručna edukacija, unapređenje veština i kompetencija, kreiranje jasne i
transparentne politike kompenzacija i beneficija.
Promocija mobilnosti zaposlenih je jedna od važnijih inicijativa, kako funkcionalne tako i
profesionalne, kao i mogućnosti za međunarodnu karijeru.
Važno je napomenuti da je banka bila dva puta nagrađivana za najboljeg poslodavca u
Srbiji osvojivši 3. mesto 2008. i 2010. godine što govori dosta o tome koliko banka brine o
svojim zaposlenima i njihovim potrebama.

5.2.3. POSLOVANJE SOCIETE GENERALE BANKE

Societe Generale banka je poznata po svojoj transparentnoj i fer politici prema klijentima,
koja podrazumeva jasno definisanje svih ugovorenih prava i obaveza, u čemu se pre svega
ogleda njena odgovornost prema klijentima, kao i kreiranje društveno odgovornih proizvoda i
usluga.
Banka je uvrstila u svoju ponudu za privredu i kreditnu liniju za finansiranje projekata
energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energija. Takođe, u kreditnu politiku je uključena i
procena ekološkog i socijalnog rizika kako bi se utvrdio uticaj rizika zagađenja životne sredine i
negativnih uticaja na socijalno okruženje koji su u vezi sa aktivnostima finansiranja.

5.2.4 ŽIVOTNA SREDINA

U vremenu kada se o klimatskim promenama, sve kritičnijem nivou zagađenja i velikoj

potrošnji energije veoma diskutuje, važno je da kompanije shvate svoju ulogu i aktivno rade na
rešavanju problema, pa tako i Societe Generale. Banka je svesna svih negativnih uticaja koje
njeno poslovanje može imati na životnu sredinu, i konstatno se unapređuje i inicira druge
aktivnosti usmerene na smanjenje negativnih uticaja poslovanja na životnu sredinu.

℘ Primenjivanje sistema upravljanja objektima (značajno optimizuje potrošnju resursa);

Realizovano je nekoliko važnih projekata, a to su :

℘ Societe Generale Srbija je uključena u program karbonske neutralnosti (otkup

celokupne emisije ugljen dioksida i ekvivalenata nastalih u poslovanju na godišnjem
nivou, kao i kupovina zelenih sertifikata).

10
 5.3. DEL
LTA HOLD
DING

Slikaa 6. Logo Deltaa Holding

Izvor:www.deltaholdding.rs

Kompanija Delta osnovanna je 1991. godine

K g i jednna je od prvihh privatnih kompanija
k
pokrenutiih u Srbiji. Nakon
N 22 goodine postojaanja i uspešnnog poslovannja, zvaničnoo je najveća
kompanijja u Srbiji. Delta
D Holding realizuje veliki
v broj pooslova kroz pet
p organizaacionih celina:
Delta Aggrar Grupa, Delta
D Real Esstate Grupa, Delta Distriibucija, Deltta Sport i Deelta Generalii
Osiguranj
nje.
N zvaničnom
Na m sajtu Deltaa Holdinga desinisana
d jee misija, kao i vizija kom
mpanije. Misiija
kompanijje Delta Holding jeste daa sa strašću stvaraju
s kommpanije koje unapređuju društvo u koome
živimo i radimo.
r
V
Vizija Delte jeste da u očiima klijenataa, partnera i zaposlenih budu
b jaka gllobalna
kompanijja prepoznattljiva po svojjim vrednosttima. Pre sveega, to je briiga o ljudimaa što je temeelj
njihovog uspeha i jed dan od razlogga zašto je baš
b ova komppanija predm met naše anallize. Drugo jej to
što uvek teže najvećim m dostignuććima, a treće da im je inttegritet dubooko usađen u sve što radee kao
i inovativvnost sa kojo
om menjaju svet,
s a izvrsnnost ih čini najboljim.
n
D
Delta ostvarujje kontinuiraano uspešno poslovanje zahvaljujućii savremenom načinu radda
menadžerra i organizaaciji posla, primeni
p svetsskih iskustavva i znanja, kao
k i stručnoom kadru kojji
reaguje brzo,
b efikasno i smelo. Ostvareni
O rezuultati su im stvorili
s pretppostavke za stabilno
poslovanjje celog sisteema.
Liderstvo tako ođe podrazuumeva i odgoovornost, te je j Delta Hollding korporracija koja u
potpunossti prepoznaje značaj i neeohodnost drruštveno odggovornog poonašanja i naastoji da
ukupnom m etikom svo og poslovanjaa ostvari pozziciju poštovvanog člana društvene zaajednice.
Pooslovanje Delta Holdingga podrazum meva i izražennu brigu o žiivotnoj srediini, koju
ispoljava kroz niz reaalizovanih prrojekata usmmerenih ka zaaštiti životnee sredine. Neeki od njih
pionirskoog su karakteera . U nareddnom perioduu poslovanjaa radiće na podizanju
p svesti o značennju
energetskke efikasnostti.

5.3.1. KVA
ALITET PROIZVO
P ODA I USL
LUGA

Č
Članice Deltaa Holdinga u svom pooslovanju obezbeđuju proizvodep i usluge najjvišeg
kvaliteta stvarajući podsticajne mogućnosti
m z kupce, doobavljače i zaajednicu, štoo je polazna tačka
za
u drušveeno odgovo ornom posloovanju. O kvalitetu
k naajbolje govoore ispunjenni uslovi ISO i
HACCAP P standardi u oblasti prooizvodnje, diistribucije i maloprodajee. Na osnovuu ovih sertiffikata,
Delta dokkazuje svojimm potrošačimma da nudi proizvode kojik su zdravvstveno ispraavni i čiji kvvalitet
je konstanntan.

11
 5.3.2. ZAPOSLENI U DELTI

Zaposleni u Delta Holdingu su ključni resurs kompanije, zbog čega ona zapošljava
kvalifikovane kadrove i pruža im najbolje uslove za rad. To doprinosi izuzetno visokoj stopi
zadovoljstva radom u Kompaniji.
Stimulativno radno okruženje podstiče pojedinca da preuzme inicijativu i pruži
maksimum, a veliki broj treninga i edukacija omogućavaju razvoj karijere.
Delta insistira na etičnosti u poslovanju, zapošljavanju bez diskriminacije, bezbednosti i
zaštiti na radu, na osnovu čega takođe dokazuje svoju odgovornost prema zaposlenima.

5.3.3 DONACIJE DELTA HOLDINGA

Slika 7. Donacije Delta Holdinga

Izvor: www.deltaholding.rs

Od samog osnivanja 1990.god. Delta Holding je svojim donacijama dokazao da ne

posluje samo u vlastitom interesu, već i u interesu društva. Donacijama je veoma doprineo u
izgradnji Hrama Svetog Save na Vračaru, ansamblima Narodnog pozorišta, renoviranju
Narodnog muzeja i Jugoslovenskog dramskog potorišta, održavanju parka ispred Skupštine grada
Beograda.
Jedna od najznačajnijih donacija Delte, bilo je postavljanje Delta sata u centru grada
Beograda, kao poklon Delta Holdinga građanima Beograda.

12
 5.3.4. DELTA FONDACIJA

Slika 8. Logo Delta Fondacije

Izvor:www.deltaholding.rs

Delta Fondacije je osnovana 2007. godine sa ciljem da integriše dotadašnje i buduće

humanitarne aktivnosti Delta Holdinga i sa željom da posle nekoliko decenija ponovo pokrene
duh zadužbinarstva u Srbiji, trajno doprinese društvenoj zajednici i da podrži institucije u sistemu
socijalne zaštite. Vizija Fondacije je da teži ka tome da kroz svoj rad pruži primer, postane uzor i
postavi nove standarde humanitarnog u okviru društvene odgovornosti.
Ciljne grupe i projekti na kojima radi Fondacija su:
1) Zadužbinarstvo;
2) Delta treći roditelj;
3) Fond za budućnost;
4) Unapređenje kvaliteta života OSI;
5) Projekti za školsku decu;
6) Akcije unutar kompanije i
7) Nezavisni projekti.

5.3.4.1. ZADUŽBINARSTVO

Realizacija strateški važnih projekata od istorijskog značaja koji trajno rešavaju probleme
zajednice iz oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, kulture i zdravstva.
Delta Holding je prvu zadužbinu nakon 70 godina izgradila u Srbiji, Centar za smeštaj i dnevni
boravak dece i omladine sa invaliditetom „Sunce“. Kompanija je predala Gradu ovaj funkcionalni i
savremeni centar na dalje korišćenje. Centar je izgrađen na dva nivoa i prolagođen je svim oblicima
invaliditeta, u njemu može da boravi 70 do 80 korisnika. Na slici 9 može se videti izgled Centra.

Slika 9. Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine sa invaliditetom „Sunce“

Izvor: www. deltaholding.rs

13
 5.3.4.2. DELTA TREĆI RODITELJ

„Delta treći roditelj“ je projekat koji je namenjen deci bez roditeljskog staranja i njegov
cilj je poboljšanje i unapređenje kvaliteta života dece bez roditeljskog staranja. U okviru ovog
projekta Fondacija je realizovala mnogobrojne donacije i akcije koje je svrstala u nekoliko grupa.
Među tradicionalne akcije spadaju akcije ukrašavanja jelki u hotelu Continental koju su
sprovela deca iz domova. Takođe su tu i mnogobrojne donacije domovima širom Srbije.
Na inicijativu naših vrhunskih sportista kao što su Milorad Čavić, Danilo Ikodinović,
Olivera Jevtić i mnogi drugi, Fondacija sprovodi akciju „Veruj u sebe“ u okviru koje sportisti
posećuju domove i motivišu decu da se bave sportom, veruju u svoje sposobnosti i, kroz pažljivo
osmišljene aktivnosti, razgovaraju o svemu onome što čini život profesionalnog sportiste i
mnogim drugim stvarima.
U ostale dve grupe pomoći spada veliki broj donacija, u čemu se ogleda veličina
kompanije Delta Holding.

5.3.4.3. FOND ZA BUDUĆNOST

Fond za budućnost je program podrške profesionalnom razvoju dece bez roditeljskog

staranja starosne dobi od 16 do 18 godina. Program Fonda pokrenut je 2006.god. sa ciljem da se
deca bez roditeljskog staranja, smeštena u ustanovama socijalne zaštite, motivišu za
profesionalno napredovanje pružajući im razne stipendije, organizujući letnje kampove i mnoge
druge pogodnosti. Po završetku programa dobijaju mogućnost zaposlenja i time sebi obezbeđuju
stabilan izvor prihoda, koji će im biti jedan od oslonaca u samostalnom životu.
U okviru akcije Prijatelji Fonda, u kompaniji se zapošljavaju i deca iz domova koja nisu
učestovala u programu, a želela su da se zaposle.

5.3.4.4. UNAPREĐENJE KVALITETA ŽIVOTA OSI

U okviru projekta „Unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom realizuju se akcije

koje su namenjene deci i odraslima sa telesnim i mentalno-intelektualnim invaliditetom. Projekat
uključuje jako veliki broj donacija školama, domovima i mnogim drugim ustanovama širom
Srbije.

5.3.4.5. PROJEKTI ZA ŠKOLSKU DECU

Kroz akcije namenje školskoj deci unapređuju se uslovi školovanja, podstiče se mašta i
kreativnost dece. Neki od realizovanih projekata su: „Obrazovanje za sve“, „Donacija pumpe za
vodu i patika“...

14
 5.3.4.6. AKCIJE UNUTAR KOMPANIJE

Fondacija inicira i koordinira aktivnosti unutar Kompanije, koje podstiču zaposlene da

aktivno učestvuju u realizaciji humanitarnih aktivnosti. Neke od njih su „Knjige za Kraljevo“,
„Računari za Klinički centar Srbije“, „Pomoć slabovidim i distrofičnim masrima“ i mnoge druge.

5.3.4.7. NEZAVISNI PROJEKTI

Delta Fondacija sprovodi i strateške projekte koji određuju prioritet delatnosti i utiču na
stvaranje identiteta Fondacije. Jedna od njih jeste donacija brašna narodnim kuhinjama u Srbiji,
gde je Fondacija zajedno sa kompanijom „Danubius“ i Crvenim Krstom pomogla narodnim
kuhinjama. Takođe je donirala i Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj i Prihvatilištu za
odrasle i stara lica u Beogradu.

5.3.5. ŽIVOTNA SREDINA

Poslovanje Delta Holdinga podrazumeva izraženu brigu o životnoj sredini, te je u korist

tome realizovala niz projekata usmerenih na zaštitu životne sredine. Neki od njih su Uvođenje
biorazgradivih plastičnih kesa i ekoloških ambalaža, Ekološka farma svinja, Prečišćavanje
otpadnih voda, Štednja vode i energije, Smanjenje emisije štetnih gasova, Reciklaža i
Proizvodnja brašna bez negativnih efekata za životnu sredinu.
Naredni period obeležiće podizanje svesti i znanja o značaju energetske efikasnosti.

15
 6. ANALIZA

U prethodnom poglavlju smo predstavile tri odabrane kompanije i navele neke od

aktivnosti u kojima ističu svoju odgovornost prema društvu i prirodi uopšte. Ono što sve tri firme
povezuje jeste to što brinu o svojim zaposlenima i uključuju ih u društveno odgovorne akcije koje
organizuju. Takođe, omogućavaju svojim zaposlenima da se usavršavaju tako što organizuju
razne kurseve na temu koja se tiče njihovog poslovanja. Zaposlenima pružaju osećaj
odgovornosti i posvećenosti na osnovu čega oni uzvraćaju boljim rezultatima, jer zadovoljan
radnik znači i veća produktivnost, a samim tim i veća profitabilnosti. Tako su potrebe svih
zadovoljene.

Briga o životnoj sredini takođe povezuje sve tri kompanije. Svaka na određen način vodi
računa o svojoj okolini. Sve tri rade na smanjenju štetnih gasova jer su svesne koliko negativan
uticaj imaju na zdravlje ljudi i čitavo okruženje. Telenor i Delta Holding, kao što smo već navele,
posvećuju dosta pažnje reciklaži, ali i štednji vode i energije.

Inovativni proizvodi i usluge su karakteristike sve tri firme. Posvećuje im se dosta pažnje
i sve u cilju zadovoljavanja potreba svojih klijenata.

Telenor, Societe Generale i Delta Holding od svog osnivanja trude se i teže da što više
doprinesu društvenoj zajednici u kojoj posluju. Njihovo poslovanje ima pozitivan uticaj na
društvo u celini, jer im pruža usluge i proizvode koji im olakšavaju svakodnevne životne
aktivnosti.

Osnovna razlika u strategijama koje primenjuju navedene kompanije iz oblasti društvene

odgovornosti jeste to što deluju svaka u svojoj grani, ali Delta se posebno ističe svojim
mnogobrojnim donacijama i zadužbinarstvom, što je razlikuje od Telenora i Societe Generale-a.

Na osnovu izvršene analize zaključujemo da je od navedene tri, Delta najaktivnija u sferi

društvene odgovornosti. Do ovog zaključka smo došle, pre svega, jer je jedina od navedenih
domaća kompanija. Možda zbog toga ima i najveći motiv da ulaže u svoju zemlju i ljude, a uz to
je i najveća, jer kao što smo već navele, obuhvata nekoliko nezavisnih kompanija. Telenor kao
inostrana firma, takođe mnogo doprinosi društvu i okolini, posebno kada je reč o
telekomunikacijama i informacionim tehnologijama uopšte. Societe Generale je najduže
zastupljena na domaćem tržištu, i kao „najstarija“ najodgovornija je posebno prema zaposlenima,
za šta je i nagrađena tri puta, ali se trudi i da da svoj doprinos društenoj zajednici u celini.

Fondacije Telenora i Delte su veoma važan faktor u ovoj oblasti. Može se reći da su
najviše doprinele srpskoj zajednici, pogotovo Deltina Fondacija, o kojoj smo pisale u prethodnom
poglavlju.
Na osnovu svega prethodno navedenog, smatramo da Delta Holding primenjuje
proaktivnu strategiju, dok Telenor i Societe Generale sprovode strategiju predusetljivosti,
odnosno defanzivnu strategiju.

16
 7. ZAKLJUČAK

Društvena odgovornost ne predstavlja samo uredno plaćanje poreza i drugih dažbina, što
smo u ovom radu i dokazale, već sve ono što firme dobrovoljno čine mimo zakonskih obaveza.
Time pokazuju da im je stalo do zaposlenih, okoline i lokalne zajednice u kojoj deluju.

Međutim, nije uvek dobra volja i želja motiv za društveno odgovorno poslovanje. Neretko
se može naići na kompaniju koja posluje sa minimalnom društvenom odgovornošću i to
isključivo zbog pritiska javnosti. Neki, pak, to čine u cilju stvaranja pozitivne slike, što vodi
većem profitu. Razlozi zbog kojih kompanije odustaju od davanja za opšte dobro su različiti. To
može biti nezainteresovanost, ali i nedostatak finansijskih sredstava. Još jedan od značajnih
razloga što organizacije nisu više uključene u ovo pitanje jeste i nepovoljna zakonska regulativa,
kao i nedostatak poverenja u institucije koje sprovode ove akcije.

Društveno odgovorno poslovanje pored niza prednosti, ima i nedostatak, što može biti
smanjenje profita zbog obustavljanja proizvodnje ili davanja donacija. Ali to je redak slučaj, jer
uglavnom, pored moralne svesti, isplati se biti društveno odgovoran.

Ipak, češći je slučaj da se kompanije bave društveno odgovornim aktivnostima zbog želje
da se razvije sredina u kojoj posluju, što će se odraziti na njihov ukupan rezultat. Ali takođe, teže
i rešavanju problema u određenim oblastima. Uz to, istraživanja pokazuju da motiv može biti i
zadovoljstvo i lojalnost zaposlenih.

Detaljnije proučavajući ovu temu, došle smo do saznanja da su kompanije najviše pružale
podršku humanitarnim akcijama, ali i oblasti obrazovanja, sporta, kulture, nauke, kao i ekologije,
zdravstvene zaštite itd.

Razlog odabira baš ove tri kompanije jeste to što smo želele da analiziramo firme iz
drugačijih privrednih grana, što ih čini izuzetno različitim. Ali ipak, jedna stvar ih spaja, to je što
sve tri svoj posao obavljaju na društveno odgovoran način. S tim da, naravno, ne u istoj meri.
Deltu bismo istakle kao jedno preduzeće koje je izrazito odgovorno, u svakom smislu te
reči. Ipak ono ima velikih motiva za to, u odnosu na preostale dve. Ali, ni preostale kompanije,
iako su poreklom iz drugih zemalja, nisu u velikom zaostatku, pogotovo Telenor. Možda je
njegov razlog to što je relativno nov na našem tržištu, i društvenu odgovornost gleda kao
garanciju za zauzimanje i opstanak na tržištu. Sa druge strane Societe Generale ima dugu
tradiciju u Srbiji, kao i veliki broj konkurenata, zbog čega ima za cilj da nastavi sa takvim radom.

Obrada ove teme nam je pružila mogućnost da što bolje i detaljnije upoznamo društveno
odgovorno poslovanje i uvidimo njegov značaj, kao i moguće retke nedostatke.

17
 8. LITERATURA

1. Certo, S. i Certo, T. (2008) Moderni menadžment. deseto izdanje. Zagreb, MATE d.o.o.

2. Hannagan, T. (2008) Management concepts and practices. peto izdanje. Harlow, Pearson
Education Limited.

3. Heizer, J. i Render, B. (2011) Operacioni menadžment. osmo izdanje. Beograd, Ekonomski

fakultet Univerziteta u Beogradu.

4. Hindl, T. (2006) Menadžment pojmovnik. treće izdanje. Novi Sad, Adizes.

5. Krkač, K. (2007) Uvod u poslovnu etiku i korporacijsku društvenu odgovornost. prvo izdanje.
Zagreb, MATE d.o.o.

6.Robbins, P. i Coulter, M. (2005) Menadžment. osmo izdanje. Beograd, Data Status.

7. Stefanović, Ž. (2003) Menadžment. drugo izdanje. Kragujevac, Ekonomski fakultet

Univerziteta u Kragujevcu.

8. Williams, C. (2010) Principi menadžemta-MGMT. prvo izdanje. Beograd, Data Status.

9. www.deltafondacija.rs

10. www.deltaholding.rs

11. www.societegenerale.rs

12. www.telenor.rs

18