ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХ СИСТЕМА

ПИТАЊА ЗА ДРУГИ КОЛОКВИЈУМ

Београд, јануар 2016

 1. Како и када трофазни систем можемо представити једнофазном заменском шемом?
За анализу електроенергетске системе, најлакше је трофазни систем посматрати као
једнофазни, а затим резултате применити на друге две фазе (фазни померај 120°, одређено
240°).
Ово је могуће применити само за устаљене и симетричне режиме, док се за несиметричне режиме
(квар) неопходно анализирати све три фазе појединачно.

2. Једначине телеграфичара.
Напонске и струјне прилике код надземних водова се описују јрдначинама телеграфичара.
𝑼𝟏 = 𝑼𝟐 ∙ 𝑐ℎ( 𝒌 ∙ 𝐿𝑣 ) + 𝒁𝑪 ∙ 𝑰𝟐 ∙ 𝑠ℎ(𝒌 ∙ 𝐿𝑣 )
𝑈2
𝑰1 = ∙ 𝑠ℎ(𝒌 ∙ 𝐿𝑣 ) + 𝑰2 ∙ 𝑐ℎ(𝒌 ∙ 𝐿𝒗 )
𝑍𝑐
k - константа простирања (k=+ј)
Zc - карактеристична импеданса
LV - дужина вода

3. Погонски параметари надземног вода.

Циљ увођења погонских параметара је да се трофазни систем еквивалентира, тако да се може
посматрати као монофазни. Проблеми код прорачуна погонских параметара су величине код којих
постоји утицај једне фазе на другу (међусобне индуктивности и капацитивности).

4. Подужна активна отпорност надземног вода.

𝝆∙𝜾
𝑹=
𝒔
ρ – специфична отпорност материјала
l – дужина проводника
s – пресек проводника

5. Шта је скин ефекат?

При протицању наизменичне струје отпорност је већа од оне која се јавља при протицању
једносмерне струје услед скин ефекта. Скин ефекат - струја се неравномерно расподељује по
попречном пресеку - најмања густина струје у средини, а највећа по површини проводника;
израженији је што је проводник дебљи и учестаност струје већа.
 6. Шта је ефекат близине?
Утицај ефекта близине - утицај блиског паралелног водјења, струја се неравномерно расподељује
по попречном пресеку.

Померање тежишта струје у два блиска проводника са струјама:

а) истог знака; б) супротног знака
Због претходно наведених разлога, отпорност проводника се не израчунава већ најчешће
произвођач даје отпорности: R=iRu+20oC
Специфична отпорност а тиме и укупна отпорност се мења са променом температуре.
𝜌 = 𝜌0 ∙ [1 + 𝛼 ∙ (𝑡 − 𝑡0 )]

7. Погонска индуктивност надземног вода.

Преко индуктивности обухвата се појава магнетног поља услед протицања струје. Ако у средини
са константном магнетном пермабилношћу, кроз проводник протиче струја I, услед које се у
контури k јавља флукс Ф, индуктивност контуре k је:
𝜙
𝐿= ⇨𝜙 =𝐿∙𝐼
𝐼
Ф - јединица (Вебер [Wb])
L - једница (Хенри [H])
I - јединица (Ампер [А])

LAO=LBO=LCO=LS - сопствена индуктивност вода

У случају трансформације магнетног вода:
MAB=MAC=MBC=M - међусобна индуктивност
Погонска индуктивност 𝐿𝑓 = 𝐿𝑠 − 𝑀

8. Када су индуктивности све три фазе трофазног вода једнаке?

Међусобне индуктивности М у општем случају нису једнаке, односно једнаке су ако је:
- вод симетричан (проводници у теменима једнакостраничног троугла)
- извршена транспозиција проводника

9. Зашто се врши преплитање фаза (транспозиција) трофазног вода?

10. Како се практицно реализује транспозиција проводника?

Транспоновање или транспозиција или преплитање:
- преплитање фазних проводника

- вод се подели на три деонице и изврши се превезивање фазних проводника.

 11. Погонска капацитивност надземног вода.
- Сопствене капацитивности - капацитивности проводника према земљи
- Међусобне капацитивности - капацитивност једног проводника према другом
- Сопствене капацитивности су једнаке једино ако је извршена транспозиција проводника.

Погонска капацитивност:𝐶𝑓 = 𝐶0 + 3 ∙ 𝐶𝑚 [𝐹]

12. Како су распоређени проводници једне фазе када се користи конструкција у снопу?
Надземни водови Un220kV, граде се са фазама у виду снопа, који се састоје од више
паралелних проводника распоређених у теменима правилног полигона.
 По два проводника по фази
 По три проводника по фази
 По четри проводника по фази
 По шест проводника по фази

13. На којим напонским нивоима се користе фазе у виду снопа и шта се тиме
постиже?
Надземни водови Un220kV, граде се са фазама у виду снопа, који се састоје од више паралелних
проводника распоређених у теменима правилног полигона.
Оваквим извођењем фазних проводника, постиже се:
1) смањивање електричног поља у околини фазних проводника и избегава се појава короне
2) коришћење стандардних врста ужади на различитим напонским нивоима.
Израђују се надземни водови са:
 два проводника по фази
 три проводника по фази
 четри проводника по фази
 шест проводника по фази
 14. Како изгледа и чему служи антивибрациони пригушивач?
Избором максималног радног напрезања мањег од нормалног дозвољеног може се донекле утицати
на учестаност слободних осцилација проводника. Када није могуће избором максималног радног
напрезања, распона и специфичне тежине проводника избећи појаву вибрација још у фази
пројектовања надземног вода употребљава се специјални антивибрациони пригушивач. Најчешће се
користи пригушивач типа "стоцк бридге".

15. Како изгледа и чему служи еластични одстојник?

- Код надземних водова проводници се изводе у виду снопа који садржи 2,3,4 и 6 ужади.
- Да би ужад истог фазног проводника била на истом растојању унутар распона користе се
одстојници који формирају подраспоне.
- При ветровитом времену јављају се осцилације проводника у подраспонима. Ове
осцилације се пригушују помоћу еластичног одстојника.

16. Објаснити начин одређивања еквивалентне висине фазних

проводника код израчунавања погонске капацитивности
трофазног вода.
Фазни проводници, због угиба нису строго прави и хоризнтални. При израчунавању
капацитивности С прорачун треба радити са средњим висинама вешања фазних проводника.

ℎ𝑖 = 𝐻𝑖 − 2⁄3 ∙ 𝑓𝑚𝑎𝑥
Hi-висина тачака вешања проводника.

17. Оточна активна одводност вода.

Оточна активна отпорност надземних водова се јавља услед:
1) Несавршености изолатора, односно прљања површине изолатора, преко које долази до одвођења
струје
2) Појаве короне, односно јонизације ваздуха у околини фазних проводника. Корона се јавља у
случајевима када електрично поље на површини фазних проводника постане веће од критичног
електричног поља за ваздух.
𝑔 = 𝑔𝐼 + 𝑔𝑘𝑜𝑟𝑜𝑛𝑒

18. Који услови треба да буду испуњени да капацитивности једног и другог система буду
исте код двоструког вода на истим стубовима?
Да би подужна индуктивност двоструког вода била константна и једнака за оба система, морају
бити испуњени следећи услови:
1) Истоимене фазе оба вода морају бити симетрично распоређене у односу на вертикалну осу стуба
2) Оба вода морају бити транспонована
3) Оба вода морају бити оптерећена струјама истог интензитета
4) Попречни пресек свих фазних проводника мора бити једнак
 19. Који услови треба да буду испуњени да индуктивности једног и
другог система буду исте код двоструког вода на истим стубовима?
1) Оба вода морају бити транспонована
2) Истоимене фазе оба вода морају бити симетрично распоређене у одоносу на вертикалну осу вода.
3) Оба вода морају бити оптерећена струјама истог интезитета
4) Попречни пресек свих фазних проводника мора бити једнак

20. Шта је корона?

Корона је појава јонизованог ваздуха (јонизације ваздуха) у околини фазних проводника. Корона
се појављује у случајевима када ел. поље на површини проводника постане веће од критичног ел.
поља за ваздух.

21. Позитивни и негативни ефекти короне.

Корона има више лоших и једну добру особину:
Лоше особине:
- Увећање губитака активне снаге
- Бука
- Радио сметње
- Развија се озон који нагриза проводник
Добре особине:
- Пригушује ударне напонске таласе атмосферског порекла

22. Како фазе са проводницима у снопу утичу на корону?

Сноп смањује корону, јер се повећава критични напон короне. Поред позитивног ефекта који
сноп има на спречавање опште короне, има позитиван ефекат са аспекта струјног оптерећења
(већа је површина за хлађење).
 23. Скицирати зоне малих и великих губитака услед короне.

Обе формуле су најмање тачне када је напон приближно једнак критичном. Губици
услед короне се повећавају са повећањем напона.

24. Скицирати области локалне и опште короне.

Обе формуле су најмање тачне када је напон приближно једнак критичном.

Локална корона се јавља на везивним елементима, а општа се јавља око проводника.

25. Зависност између идеаланог критичног напона и стварног критичног напона на

корону.
Стварна вредност критичног међуфазног напона израчунава се уважавањем временских прилика,
храпавости проводника, температуре и притиска:
𝑈𝑘𝑟 = 𝑚1 ∙ 𝑚2 ∙ 𝑚3 ∙ 𝑈𝑘𝑟,𝑖𝑑

26. Шта су коефицијенти М1, М2 и М3 код прорачуна критичних напона на корону?

𝑚1 = (0.3 ÷ 1) - коефицијент временских услова (када је једнак јединици, значи да је лепо

време)
𝑚2 = 0.8 - коефицијент стања површине проводника
298∙𝑝(𝑏𝑎𝑟)
𝑚3 = - коефицијент температуре и ваздушног притиска
273+𝑡[℃]
 27. Заменска шема вода са расподељеним параметрима. Написати шта представљају
ознаке које сте уписали.

r - подужна активна отпорност (резистанса)

l - подужна индуктивност
c - подужна капацитивност
g - подужна активна одводност (кондуктанса)
𝒁 = 𝑟 + јѡ𝑙 = 𝑟 + ј𝑥
𝒀 = 𝑔 + јѡ𝐶 = 𝑔 + ј𝑏
z - подужна ипеданса (комплексна величина)
x - подужна реактивна отпорност (реактанса)
y - подужна адмитанса
b - подужна капацитивна проводност (сусцептанса)

28. Заменске шеме вода са концентрисаним параметрима. Написати шта представљају

ознаке које сте уписали.
У сложеним електроенергетским мрежама постоји велики број трансформатора,
генератора, надземних водова.
-У циљу поједностављења прорачуна, водови се еквивалентирају заменским ,,Т'' и ,,П'' шемама.
-Чешћа је примена ,,П'' шеме, јер се тако добијају шеме са мањим бројем чворова.

29. Константа простирања вода.

𝒛 = √𝒛 ∙ 𝒚 = √(𝑟 + јѡ𝑙) + (𝑔 + јѡ𝐶)
𝑔 ≪ ѡ𝐶
𝒌 = √(𝒓 + јѡ𝒍) ∙ јѡ𝑪 = 𝜶 + ј𝜷
α - константс слабљења
β - фазна константа
 30. Карактеристицна импеданса вода.
𝒛 𝒓 + јѡ𝒍
𝒁𝒄 = √ = √
𝒚 𝒈 + јѡ𝑪
𝑔 ≪ ѡ𝐶
𝑟 + јѡ𝑙 ј𝑟
𝒁𝑐 = √ = 𝑍𝑐𝑖 √1 −
јѡ𝐶 ѡ𝑙

𝑙
𝒁𝑐𝑖 = √
𝑐
где је:
 карактеристична импеданса идеализованог вода (r=g=0).
 карактеристична ипеданса је комплексан број са доминатним реалним делом.

31. Који се модел вода назива идеалним и како се рацуна његова
карактеристицна импеданса?
Идеалним водом се назива вод без губитака (r=0; g=0).
𝒛 = √𝒛 ∙ 𝒚 = √(𝑟 + јѡ𝑙) + (𝑔 + јѡ𝐶) = јѡ ∙ √𝑙 ∙ 𝐶 = ј ∙ 𝛽𝑖
где је i фазна константа идеализованог вода
ѡ ° °
𝛽𝑖 = ѡ ∙ √𝑙 ∙ 𝐶 = = 6[ ] = 0.06 [ ]
𝑉0 100𝑘𝑚 𝑘𝑚
Карактеристична импеданса:

𝒛 𝑟 + јѡ𝑙 𝑙
𝒁𝒄 = √ = √ = √ = 𝒁𝜶
𝒚 𝑔 + јѡ𝐶 𝑐
Код водова без губитака Zci је реалан број, а константе простирања имагинарни број.

32. Колика је електрицна угаона дужина идеалног вода дужине 100 km?
Код идеализованих водова, производ константе простирања (K) и дужине вода:
𝒌 ∙ 𝑥 = ј ∙ 𝛽𝑖 = ј𝜆𝑥
𝜆𝑥 = 𝛽𝑖 ∙ 𝑥 - електрична угаона дужина вода
𝜆 = 𝛽𝑖 ∙ 𝐿; L - дужина вода
Пример: L=100km; онда је електрична угаона дужина вода
𝜆 = 𝛽𝑖 ∙ 𝐿 = 0.06 ∙ 100 = 6°
33. Колика је фазна константа идеалног вода?
𝛽𝑖 - фазна константа идеализованог вода тј. Вода без губитака (r=0; g=0)
𝑟𝑎𝑑
ѡ 2∙¶∙𝑓 100 ∙ ¶ [ 𝑠 ] 𝑟𝑎𝑑 °
𝛽𝑖 = ѡ ∙ √𝑙 ∙ 𝐶 = = = = 1.0472 ∙ 10−3 [ ] = 0.06 [ ]
𝑉0 𝑉0 𝑘𝑚 𝑘𝑚 𝑘𝑚
300000 ∙ [ 𝑠 ]
 °
𝛽𝑖 = 6 [ ]
100𝑘𝑚
𝑉0 = 1⁄ - брзина светлости у ваздуху
√1 ∙ 𝑐
Константа простирања има доминантан имагинаран део (𝛽 ≈ 10 ∙ 𝛼)

34. Карактеристицни режими надземног вода са расподељеним

параметрима.
Карактеристични режими надземног вода су:
1) Режим празног хода (I2=0)
2) Режим преноса природне снаге
3) Пренос активне снаге идеализованим водом
4) Пренос реактивне снаге идеализованим водом

35. Шта је Ферантијев ефекат?

1) Режим празног хода (I2=0)
-Код идеализованог вода (вод без губитака) је U2=U(x)/cosx, што значи да су напони у
свим тачкама вода у празном ходу у фази и да је напон на крају вода већи или једнак
напону на почетку вода.Ова појава позната је као ФЕРАНТИЈЕВ ЕФЕКАТ.

36. Режим преноса природне снаге надземним водом.

2) Режим преноса природне снаге
-Режим вода у коме је његова крајња тачка затворена
карактеристичном импедансом (ZC) назива се режим преноса
природне снаге.
-Природна снага празних водова дефинише се за номиналним
напоном и рачуна по формули 𝑃𝑛𝑎𝑡 = 𝑈𝑛 2/8 ∙ 𝑐
-Код реалних водова природна снага је комплексан број (са малом
реактивном компонентом) али се у практичним разматрањем сматра
да је активна.
3) Пренос активне снаге идеализованим водом
-Режим када је вод затворен неком активном отпорношћу R.
4) Пренос реактивне снаге идеализованим водом
-У овом случају вод је затворен индуктивном или капацитивном
реактансом X.

37. За које дужине водова је могуће занемарити скаларне сачиниоце

поправке код формирања заменске ,,П "шеме?
RL=r*L Rп=kR*RL
XL=x*L Xп=kX*XL
CL=c*L Bп=kB*BL
BL=b*L
kR kX, kB - Ридербегови сачиниоци поправке
За израчунавање параметара еквивалетне ,,П " шеме за водове до 200km, треба користити
само производе дужине вода L и подужних параметара вода (z, y).

38. Разлог увођења Кенелијевих, односно Риденбергових.

Параметри еквивалетне ,,П " шеме се одређује из производа дужине вода, подужних
параметара вода (z, y) и одговарајућих сачиниоца поправке. Кенелијеви и Риденбергови
сачиниоци поправке, њиховим увођењем се вод са расподељеним параметрима, може
представити као вод са концентрисаним параметрима. Кенелијеви сачиниоци поправке (k1 и
k2) су комплексни бројеви.
𝒁П = 𝒌𝟏 ∙ 𝒁𝑳
𝒀П = 𝒌𝟐 ∙ 𝒀𝑳
𝒁𝑳 = 𝒛 ∙ 𝑳
𝒀𝑳 = 𝒚 ∙ 𝑳
L - дужина вода
𝑠ℎ ∙ √𝒁𝐿∙ 𝑌𝐿 𝒁𝐿 ∙ 𝑌𝐿
𝒌𝟏 = ≈1+
√𝒁𝐿∙ 𝑌𝐿 6
√𝒁𝐿∙ 𝑌𝐿
2 ∙ (𝑐ℎ ∙ √𝒁𝐿∙ 𝑌𝐿 − 1 1+
𝒌𝟐 = ≈ 12
√𝒁𝐿∙ 𝑌𝐿 ∙ 𝑠ℎ ∙ √𝒁𝐿∙ 𝑌𝐿 𝒁 𝑌
1 + 𝐿∙ 𝐿
12
Кенелијеве сачиниоце поправке треба користити при еквивалентирању других водова.
Риденбергови сачиниоци поправке су скаларни.

39. Подела енергетских трансформатора.

1) По врсти:
- монофазне
- трофазне
2) По броју намотаја:
- двонамотајни (са примаром и секундаром)
- тронамотајни (са примаром, секундаром и терцијалним намотајем)
3) По галванској повезаности примарног и секундарног намотаја (по типу):
- класични (са галвански изолованим примаром и секундаром)
- аутотрансформатор (са галвански повезаним примаром и секундаром)
4) По могућности регулације:
- нерегулациони (имају фиксни однос трансформације)
- регулациони: - у безнапонском стању
- под оптерећењем: - ручно
- аутоматски
5) По положају у ЕЕС:
- блок трансформатори
- интерконективни
- дистрибутивни
 40. Објаснити разлику измеђ у блок трансформатора, интерконективних
трансформатора и дистрибутивних трансформатора?
1) Блок трансформатори , у електранама служе за подизање генераторског напона на ниво
напона преносне мреже. слика 1.Назив "блок трансформатори" потиче од чињенице да
такав трансформатор ради утандему са својим генератором и на њега се не могу везивати
други генератори.Номинална привидна снага блок трансформатора је идентична
номиналној снази генератора или се незнатно разликује од ње.

2) Интерконективи трансформатори у преносној мрежи електроенергетског система служи

за повезивање преносних мрежа различитих напонских нивоа, као на слици 2. Смерови
активних и реактивних снага кроз интерконективни трансформатор нису једнозначни и зависе од
радних режима мрежа које су њиме повезане.

3) Дистрибутивни трансформатори повезују преносне и дистрибутивне мреже или

се налазе у дистрибутивним мрежама и служе за снижавање напона преносних мрежа на
ниво погодан за дистрибуцију електричне енергије или за снижавање напона
дистрибутивних мрежа на ниво погодан за поједине врсте потрошача.
Дистрибутивне мреже су по правилу без извора тако да су активне и реактивне
снаге кроз трансформатор усмерене од преносне ка дистрибутивној мрежи или од
дистрибутивне мреже ка потрошачу, као на слици 3.

41. Цему служи терцијар код трансформатора?

Терцијер може да служи као извор електричне енергије, али се чешће користи да би на њега
била повезана пригушница или синхрони компензатор за надокнађивање реактивне енергије.
 42. Заменске шеме трансформатора и њихови параметри.
Ознаке које се користе при цртању заменских шеми трансформатора су:
Io - струја празног хода;
Im - струја магнећња;
R,X - активна отпорност и реактанса расипања;
Xm - реактанса магнећења;
Rfe - активна отпорност, којом се еквивалентирају губици активне снаге у
магнетном колу трансфорнатора;
Gт - кондуктанса, Gт=1/Rfe;
Bт - сусцептанса, јBт=1/jXm=-j*(1/Xm) => Bт=-1/Xm

Редна импеданса једнака је збиру редних импеданси примара и секундара сведене

на примарну страну. Елементи редне импедансе одређују се у опсегу кратког споја.
Оточна адмитанса трансформатора: Yт= Gт + jBт = 1/Rfe - j*1/Xm

43. Шта је преносни однос, а шта спрежни број? Шта значи ознака Yd5?
Сваки двонамотни трофазни трансформатор, без обзира да ли је формиран од три
монофазна трансформатора или је израђен као трофазна јединица, има по три фазна
намотаја на примарној и секундарној страни који моду бити везани у звезду (Y,y) или троугао
(D,d). Велико слово користи се за примарни, а мали за секундарни намот. Уз
ознаку спреге ставља се спрежни број, (нпр. Yd5) кои показује фазни померај између
фазора примарних и секундарних напона изражен у релативним јединицама. Спрежни број
може бити цео број између 0 и 11.
KYy(Dd)=0,2,4,6,8 и 10
KYd(DY)=1,3,5,7,9 и 11
Спрежни број показује фазони померај између фазора примарних и секундарних напона
(фазна вредност угла је 30 )
Yd5 - фазни померај између 5*30о=150о
Z - сломљена звезда
mT - преносни однос mT=U1/U2
 44. Свођење напона, струје, импедансе и адмитансе са једног на
други напонски ниво.

Величине на секундару се своде на примарну страну на следећи начин:

45. Статор и ротор синхроног генератора.

Статор састоји се од гвоздених цилиндара формираних од прстенастих лимова који су са
унутрашње стране ожљебљени да би се могао сместити трофазни статорски намотај. Побудни
намотај и синхроних генератора стављају се на ротор јер је лакше преко клизних прстенова и
четкица побудном намотају доводити једносмерну побудну струју ниског напона (неколико
стотина волти) него са ротора преко клизних прстенова и четкица одводити трофазну
наизменичну струју високог напона (3kV до 21kV), када би на ротору био смештен трофазни
намотај. Према томе, на статору синхроних генератора смештени су трофазни намотаји из којих
се директно добија трофазна наизменична струја. Код синхроних генератора сасвим малих снага
(неколико киловолти) може се побудни намотај сместити на статор а трофазни намотај на ротор.
У оваквим случајевима трофазна наизменична струја се са роторског трофазног намотаја одводи
преко клизних прстенова и четкица. На статору синхроних генератора смештени су трофазни
намотаји из којих се директно добија трофазна наизменична струја. Веза између броја периода
побудног и статорских намотај, односно броја пари полова, и механичке синхроне брзине
обртања је: p=(60*f)/n [Hz/(o/min)].

46. У цему се разликују хидро и турбо генератори?

У пракси се користе два основна типа синхроних генератора а то су:
1) синхрони генератор са ваљкастим ротором или турбогенератор и
2) синхрини генератор са ротором са истакнутим половима или хидрогенератор.
Статори обе врсте синхроних генератора у принципу су исти. Синхрони генератори
механичку енергију добијају од погонскух мотора, а то су углавном парне и хидро турбине.
Различите конструкције синхроних генератора потичу од потребе да се генератори прилагоде
погонским моторима, односно да се избегне коришћење механичких редуктора.
- Економичност парних турбина расте са порастом брзине обртања. Због тога се
турбогенератори, које погоне парне турбине, граде као двополне синхроне машине са
синхроном брзиномобртања од n=3000 o/min при учестаности од f=50Hz, односно са бројем
пари полова p=1. Четворополни турбогенератори са p=2, односно n=1500 o/min.
Због велике брзине обртања и великих центрифугалних сила ротори турбогенератора су
релативно малог пречика од 1.25m, док им дужина може бити и до 6.5m. Цилиндрични ротори
турбогенератора немају пригушни намотај изведен у експлицитној форми, али сама маса ротора
направљена од комада челика када се нађе у променљивом магнетском пољу има улогу
пригушног намотаја јер се у њој индукују вихорне струје. Што се тиче материјала ротори турбо
генератора израђују се као челични откивци из једног комада високоотпорних челика легираних
хромом, никлом и молибденом.
- Да би се могао сместити велики број полова по обиму ротора хидрогенератора имају
релативно велике пречнике (и преко 15m) и релативно малу дужину у односу на пречник. На
роторима хидрогенератора поред побудног постоји у експлицитној форми и пригушни намотај
кавезног типа. Овај намотај има улогу само у режимима са брзинама различитим од синхроне и у
асиметричним режимима. За разлику од парних, хидро трбине економично раде при знатно мањим
брзинама обртања. Економичне брзине обртања хидр турбина у зависности од типа турбина крећу
се од неколико десетина обртаја у минуту до неколико стотина обртаја у минуту. Због тога се
хидрогенератори израђују од вишеполне машине са оноликим бројем пари полова са којим се
постиже механичка синхрона брзина обртања блиска економичној брзини изабране хидро турбине.

47. Нацртати векторски дијаграм и заменску шему

турбогенератора.

При цртању напонског векторског дијаграма предпостављено је да генератор напаја

претежно индуктивне претвараче, тако да струја фазно заостаје иза напона.
U=Eg-Zg*I
Eg - ефективна вредност ЕМС која потиче од побудне струје, односно флукса који ствара побудни
намотај.

Xg - синхрона реактанса
 48. Нацртати векторски дијаграм хидрогенератора. По којој релцији се црта
векторски дијаграм хидрогенератора?

Еq=U+R*I+jXqI+j(Xd-Xq)
Id - je пројекција фазора струје I на d-осу;
Xd, Xq - синхроне реактансе хидрогенератора по d-оси и q-оси;
Eq - ефективна вредност електромоторне силе хидрогенератора која потиче од побудног
флукса, односно побудне струје.

49. Шта је погонска карта синхроног генератора? Навести

ограницења.
Погонска карта дефинише дозвољену област радних режима синхроног генератора у P-Q
равни, при константном напону на прикључним крајевима генератора. За одређивање
погонске карте потребно је дефинисати основне податке о синхроној машини, као и скуп
ограничења која дефинишу могуће радне режиме генератора.
1) Ограничење радних режима генератора због max и min снаге турбине
2) Ограничење радних режима генератора због загревања статорског намотаја
3) Ограничење радних режима генератора због загревања побудног намотаја
4) Ограничење радних режима генератора због статичке нестабилности

50. Основни подаци синхроног генератора.

𝑃𝑛
𝑺𝒏 =
𝑐𝑜𝑠𝜙𝑛
- Номинална привидана снага дефинисана је као трофазна и креће се у опсегу од неколико стотина
КВА до неколико хиљада МВА;
Pn=Ptn*nn - номинална електрична активна снага (Ptn -номинална корисна снага турбине и
nn- номинлни степен искоришћења генератора);
Un - номинални напон дефинисан је као међуфазни и може имати следеће вредности; 3.15
kV; 6.3 kV; 10.5 kV; 15.75kV; 21kV;

𝑆𝑛
𝑰𝒏 =
√3∙ 𝑈𝑛
- номинална струја генератора;
 𝑃𝑛
𝒄𝒐𝒔𝝓𝒏 = 𝟑
(𝑃𝑛 +𝑄𝑛2 )
2

- називни фактор снаге одређује способност генератора да производи

реактивну снагу.
nn - номинална брзина обртања креће се од неколико десетина обртаја у минути до
3000ob/min за генераторе инсталисане у 50Hz електроенергетском систему и зависи од броја полова
генератора.