Марко Милићевић Држава Русија

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Семинарски рад из Апликативног софтвера

ДРЖАВА РУСИЈА

Студент: Предметни наставник:

Марко Милићевић, Нет 39/21 мр Јелена Митић

Београд, април 2022.

Марко Милићевић Држава Русија

САДРЖАЈ
1. УВОД................................................................................................................3
2. ГЕОГРАФИЈА....................................................................................................4
2.1. Положај....................................................................................................4
2.2. Геологија и рељеф..................................................................................4
2.3. Европска Русија.......................................................................................5
2.4. Сибир и Далеки исток.............................................................................5
2.5. Флора и фауна.........................................................................................6
2.6. Клима.......................................................................................................6
2.7. Плеистоцена глацијација........................................................................6
3. ИСТОРИЈА........................................................................................................8
3.1. Праисторија и стари век.........................................................................8
3.2. Кијевска Русија........................................................................................8
3.3. Велика московска кнежевина................................................................9
3.4. Руско царство.........................................................................................10
3.5. Руска Империја......................................................................................11
3.6. Револуција и грађански рат.................................................................13
3.7. Совјетски Савез.....................................................................................13
4. СТАНОВНИШТВО...........................................................................................15
4.1 Језик...........................................................................................................15
4.2 Религија.....................................................................................................15
4.3 Највећи градови........................................................................................15
5. ПРИВРЕДА......................................................................................................17
5.1. Саобраћај...............................................................................................18
5.2. Туризам..................................................................................................18
6. КУЛТУРА.........................................................................................................19
6.1. Књижевност...........................................................................................19
6.2. Архитектура...........................................................................................19
7. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................20
8. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................21

2
 Марко Милићевић Држава Русија

1. УВОД
Руска Федерација или Русија, држава је која се простире на истоку Европе и
северу Азије. Површином је највећа држава на свијету, али слабо насељена. Некад
најистакнутија република СССР-а, Русија је постала независна држава по распаду
СССР-а, децембра 1991.године. Под совјетским системом звала се Руска Совјетска
Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР).
 У Русији се налази најхладније место на свету, Ојмјакон. Највеће шуме на
свету су руске тајге. Кроз територију Русије протичу неке од најдужих и највећих река
на свету — као што су Волга, Амур, Јенисеј и Об. Русија је у свету позната по својој
култури, балету и музејима, нарочито по својој пкњижевности, као и по класичној
музици.
 Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам
водећих држава света Г8. Стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је
групе БРИКС. Територија Русије је подељена на 11 временских часовних зона, више
од било које земље на свету. Русија има најдужу железницу на свету, Транссибирска
железница, која је дугачка преко 9 000 km.
У Русији се налази најдубље језеро на свету, Бајкалско језеро. Русија
је највећа држава на свету са скоро двоструко већом територијом од Канаде.
Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету са око
146 милиона. 

Слика 1.1. Застава Русије

3
 Марко Милићевић Држава Русија

1. ГЕОГРАФИЈА
2.1. Положај
Русија се на западу граничи са (од севера према југу):  Норвешком, Финском,
Естонијом, Летонијом, Литванијом, Пољском, Белорусијом и Украјином. Руска
ексклава Калињинградска област се граничи и са Литванијом и Пољском. На југу се
граничи са (од запада према истоку): Абхазијом, Грузијом, Јужном Осетијом,
Азербејџаном, Казахстаном, Кином, Монголијом, Северном Корејом и Јапаном
(морска граница). На истоку се граничи са САД (морска граница).
Русија има разуђену обалу дугу више од 37.000 km дуж Северног
леденог и Тихог океана, као и дуж Балтичког мора, Азовског мора и Каспијског
језера. Баренцово море, Бело море, Карско море, Лаптевско море, Источносибирско
море, Чукотско море, Берингово море, Охотско море и Јапанско море су ивична
мора Северног леденог и Тихог океана.
Највећа острва и архипелази Русије су Нова земља, Земља Фрање
Јосифа, Северна Земља, Новосибирска острва, Врангел, Курилска острва и Сахалин.
Диомедова острва (једно поседује Русија, а друго САД) су удаљена само 3 km, а
острво Кунашир је удаљено око 20 km од јапанског острва Хокаидо.

Слика 2.1.1. Мапа Русије

2.2. Геологија и рељеф
Русија се обично дели на западни европски (око 3.500.000 km²) и источни
азијски део — Сибир (13.500.000 km²). Природну границу ових двеју делова чини
планина Урал, која се простире у смеру север—југ у дужини од око 2.100 km од
Северног леденог океана до границе са Казахстаном.Већина предела Русије су
равнице, које су на југу степе, док су на северу шумовите. На крајњем северу су
предели тундри.

4
 Марко Милићевић Држава Русија

Поред Урала, планине Русије су: Кавказ (врх Елбрус је са 5.642 m највиши врх

Русије и Европе), Алтај и вулкани на Камчатки. У Русији је највеће слатководно језеро
по запремини на свету — Бајкалско језеро. Највеће реке Русије су Волга и Дон у
европском делу, и Об, Иртиш, Јенисеј, Лена и Амур у азијском.

слика 2.2.1. Елбрус највиши врх Кавказа

2.3. Европска Русија

Највећи део европског дела Русије заузима Источноевропска равница, са
низијским рељефом који само понегде прелази у узвишења (Валдајска и
Средњоруска на западу, Приволжје уз средњи ток Волге) чији врхови не прелазе 200
—400 m.Кроз ову низију протиче Волга (3.688 km), привредно и симболично
најважнија река Русије. Преовладава континентална клима која на крајњем северу
прелази у поларну, а у уском појасу црноморског приобаља у медитеранску.
Од севера према југу ређају се појасеви црногоричне шуме мешане шуме,
прелазне шумско-степске зоне, и степа покривена плодном црницом (черноземом).
Уз обале Каспијског мора због јаког испаравања присутна је и полупустиња.На
крајњем југу европске Русије границу са Грузијом и Азербејџаном чини
планина Кавказ са највишом тачком Русије, Елбрусом (5.642 m).
2.4. Сибир и Далеки исток
На западу Сибира простире се велика Западносибирска равница кроз коју
протиче најдужа руска река Об. Између реке Јенисеј на западу и Лене на истоку
налази се Средњосибирска висораван са врховима до 1.700 m. Средњојакутска
равница кроз коју протиче Лена дели ову висораван од планинских ланаца источног
Сибира.
На југу и истоку Сибира до обала Тихог океана превладава планински рељеф
са ланцима чији су врхови углавном изнад 2.000 m (Белуха у Алтајском ланцу —
4.506 m, Кључевскаја Сопка на Камчатки — 4.750 m). Овде се налази и највеће и
најдубље руско језеро — Бајкалско (31.500 km², дубина 1.637 m, најдубље на свету).

5
 Марко Милићевић Држава Русија

2.5. Флора и фауна

Од севера до југа Источно европске низије сукцесивно се смењују
арктичке тундре, четинарске шуме (тајге),широколисне и мешовите шуме умерених
предела степе и полупустиње (око Каспијског језера) пратећи смену климе. Сибир
прати сличан шаблон, али углавном преовлађује тајга. Русија има највеће светске
шумске резерве и назива се плућима Европе, пошто заостају само за Амазонском
прашумом по количини угљендиоксида који апсорбује.
У Русији живи 266 врста сисара и 780 врста птица. Укупно 415 животињских
врста је до 1997. уврштено у Црвену књигу Руске Федерације и заштићено. У Сибиру
и у шумама широм Русије живе сибирски тигар, сибирски леопард,обични рис, вук,
риђа лисица, јелен, коњ, мрки медвед, орао. На самом северу код поларног круга
живи морж.

Слика 2.5.1. Мрки медвед

2.6. Клима
Огромна величина Русије и удаљеност многих области од мора као
последицу има доминацију умереноконтиненталне климе која преовладава у свим
деловима државе осим у тундрама и крајњем југоистоку. Планине на југу спречавају
продор топлих ваздушних маса од Индијског океана, док равнице на западу и северу
чине Русију отвореном утицајима Арктика и Атлантика.
Клима већег дела Сибира је врло оштра континентална која на северу
прелази у поларну, а на већим надморским висинама у планинску. Превладавају
густе црногоричне шуме — тајге, са зонама оскудне вегетације —тундрама и зонама
трајног леда на крајњем северу. Руски далеки исток има монсунску климу.
2.7. Плеистоцена глацијација
Током плеистоцена територија данашње Русије била је под леденим
покривачем. Јужна граница ове глацијације почињала је ван граница данашње
Русије, од данашњег Кракова (Пољска), пролазила је западно од данашњег Лавова
(Украјина), дуж ушћа Орела, западног одсека Средње-руске висије
до Брјанска и Туле, затим скретала на југ до Дона, прелазила Волгу и Каму у горњем
току и залазила у пределе западног Сибира.
6
 Марко Милићевић Држава Русија

Глацијације на територији Русије, према Маркову и Герасимову, носе имена:

окска, дњепровска, московска и валдајска. Дњепровска глацијација била је најјача,
представљена са два џиновска ледника у долинама Дњепра и Дона (до
ширине Харкова).У источном Сибиру постојала је планинска глацијација. Главни
глацијални центри били су северни Урал, Нова земља, Тајмир и северозападни део
Средње-сибирског платоа. Новосибирска острва била су самостални глацијални
центар.

7
 Марко Милићевић Држава Русија

2. ИСТОРИЈА
3.1. Праисторија и стари век
Простране степе јужне Русије су у праисторији биле дом номадских
сточара. У античко доба. Понтска степа је била позната под именом Скитија. Скитија
се протезала све од Дунава на западу па до граница Кине на истоку, а владавина
овог народа одржала се негде до 2. века п. н. е. До краја антике, Сармати, народ
скитског порекла, владали су западом Скитије.       

 У 3. и 4. веку нове ере готско краљевство Ојум је постојало у јужној Русији,

све док га нису покорили Хуни. Хазари, туркијски народ, је владао долином
доње Волги између Каспијског језера и Црног Мора  све до 10. века. Преци
данашњих Руса су Словенска племена, за које неки историчари сматрају да су
живели у шумским областима Пинских мочвара. Источни Словени су постепено
населили западну Русију у два таласа: један је ишао од Кијева према данашњим
градовима Суздаљ и Муром, а други од Полоцка ка Новгороду и Ростову. Од 7. века
па надаље, Источни Словени су чинили већину становништва западне Русије и
полако су и мирно асимилирали староседелачке угрофинске народе, као што
су Мерја, Мурома и Мешчера.
3.2. Кијевска Русија
Оснивање првих држава Источних Словена у 9. веку поклапа се са
доласком Варјага, трговаца, ратника и насељеника из области Балтичког мора.
Већину Варјага су чинили Викинзи скандинавског порекла, који су предузимали
подухвате дуж речних токова који су ишли од источне обале Балтичког мора до
Црног мора и Каспијског језера. 
Временом, Варјази ће се асимилирати међу Словенима. Према Повести
минулих лета, Варјаг по имену Рјурик, је 862. изабран за владара Новгорода. Његов
наследник Олега је кренуо на југ и покорио Кијев, који је раније плаћао
данак Хазарима, и основао Кијевску Русију.
У 10. и 11. веку Кијевска Русија је постала највећа и једна од најнапреднијих
држава у Европи. Кнез Владимир је 988. прихватио хришћанство, и тиме ставио стару
руску државу у сферу културног утицаја Византије. Владавина Владимира и његовог
сина Јарослава Мудрог представљаће Златно доба Кијева. За време Јарослављеве
владавине написан је први источнословенски писани законик Руска правда.
У 11. и 12. веку, стални упади номадских туркијских народа, као што
су Кипчаци и Печењези, су проузроковали масовне сеобе словенског становништва у
безбедније, шумске регионе на северу, посебно у област познату под
именом Залесје. 
Доба феудализма и децентрализације је означено сталним сукобима међу
члановима династије Рјурикович који су колективно владали Кијевском Русијом.
Доминација Кијева је опала у корист кнежевине Владимир-Суздаљ на
североистоку, Новгородске републике на северозападу и Галиције-Волиније на
југозападу.

8
 Марко Милићевић Држава Русија

Кијевска Русија је коначно нестала у 13. веку, а последњи удар нанела јој
је инвазија Монгола 1237-40. која је имала за последицу уништење Кијева 1240. и
смрт половине становништва Русије. Освајачи, касније познати као Татари, су
основали Златну хорду (савез паганских Монгола и муслиманских
татарских номада), која је пљачкала руске кнежевине и владала јужним и 
централним деловима Русије преко два века.

Слика 3.2.1. Мапа Кијевске Русије

Галиција-Волинија је на крају асимилирана у Пољско - литванску унију, док су
Владимир-Суздаљ и Новгородска република под врховном влашћу Монгола постали
центар данашње руске државе. Новгородска република је заједно са градом
Псковом задржала одређени степен самосталности током татарског ропства и била
поштеђена страдања које је захватило друге делове земље. Предвођени
кнезом Александром Невским Новгорођани су одбили напад Швеђана у бици на
Неви 1240, као и тевтонске крсташе у бици на Чудском језеру, осујетивши њихове
планове да се населе овде.
3.3. Велика московска кнежевина
Најмоћнија наследница Кијевске Русије била је Велика московска кнежевина,
у почетку део кнежевина Владимир Суздаљ. Иако још увек под доминацијом
Монгола-Татара и уз њихову сагласност, Москва је почела да шири свој утицај на
централне руске територије почетком 13. века и постепено је постала водећа сила у
процесу уједињења руских земаља и ширења Русије.

То су била тешка времена, са честим Монголско-татарским најездама а

пољопривреда је патила на почетку малог леденог доба. Као и остатак
Европе, куга је погађала Русију отприлике једном у пет или шест година у периоду
од 1350. до 1490. Међутим, због мале густине становништва и боље хигијене
(раширеног практиковања одласка у бање), губици становништва због куге нису
били толико тешки као у западној Европи, а број становника пре куге је поново
достигнут почетком 16. века.
9
 Марко Милићевић Држава Русија

Предвођени кнезом Димитријем Донским и уз помоћ Руске православне

цркве, уједињена војска руских кнежевина је нанела пораз Монголима-Татарима
у бици на Куликовом пољу 1380. године. Велика московска кнежевина је постепено
припајала суседне кнежевине, укључујући и некадашње јаке противнике, као што
су Суздаљ и Нижњи Новгород (1392) Новгородску републику (1478) и Тверску
кнежевину.
Иван III Велики је коначно збацио власт Златне хорде, учврстио превласт
Москве на централним и северним руским земљама и био је први који је понео
титулу „велики кнез свих Руса”. За време његове владавине Московска кнежевина је
утростручила своју површину, нешто ратом, а нешто добровољним
присаједињавањем. Након пада Цариграда 1453. Московска кнежевина је остала
најјача хришћанска држава на истоку Европе. Москва се позивала на наслеђе
Источног римског царства. Иван III се оженио Софијом Палеолог, нећаком последњег
византијског цара Константина XI и усвојио византијског двоглавог орла као свој, а
касније и руски грб.
3.4. Руско царство
У духу схватања Москве као Трећег рима, велики кнез Иван IV, касније познат
као Иван Грозни, је 1547. крунисан за првог цара Русије. За време своје владавине
проширио је Руску државу према Волги и заузео татарске градове Казањ и Астрахањ.
Тако је Русија постала вишенационална земља. Цар Иван IV је увео
први законик, феудалну скупштину и сеоску самоуправу.

Током своје дуге владавине, Иван Грозни је скоро удвостручио већ огромну
руску територију припајањем три татарска каната (делова распале Златне
хорде): Казањског и Астрахањског дуж реке Волге и Сибрског у југозападном Сибиру.
Тако је крајем 16. века Русија преображена у вишенационалну државу која се
простирала на два континента.Међутим, Царство је било ослабљено дугим и
неуспешним Ливонијским ратом против савеза западних суседа Пољске, Литваније и
Шведске зарад приступа Балтичком мору и морској трговини.
У исто време, Татари из Кримског каната, јединог остатка Златне хорде, су
наставили да упадају у јужну Русију. Како би вратили поволшке канате, Кримљани и
њихови турски савезници су напали централну русију и чак успели да 1571. запале
делове Москве. Али следеће година Руси су победили велику војску у Молодинској
бици, заувек уклонивши претњу од турско-кримског ширења у Русију. Али кримско-
ногајски упади нису престали све до краја 17. века, мада је изградња нових
утврђених линија широм јужне Русије, као што је Велика засечена црта, константно
смањила области које су доступне за упаде.
Смрт Иванових синова је означило крај династије Рјуриковича 1598, а заједно
са великом глађу, је довела до грађанског рата, владавине претендената не престо и
стране инвазије током Смутних времена почетком 17. века. Пољско-литванкса
унија је заузела делове Русије, укључујући и Москву. Пољаке је 1612. на повлачење
натерао руски добровољачки корпус, који су предводили национални хероји,
трговац Кузма Мињин и кнез Дмитриј Пожарски. Династија Романов је одлуком
Земског сабора наследила трон 1613. и држава је започела свој постепени опоравак
од кризе.

10
 Марко Милићевић Држава Русија

Русија је наставила са територијалним развитком у 17. веку, који је био

доба козака, ратника организованих у војне заједнице. Сељаци Украјине су се
придружили Запорошким козацима у устанку Богдана Хмељницког против пољско-
литванске власти, због друштвеног и верског угњетавања које су претрпели под
пољском влашћу. Украјински вођа Богдан Хмељницки је 1654. понудио да стави
Украјину под заштиту руског цара Алексеја I. Алексејево прихватање ове понуде је
довео до још једног Руско-пољског рата. На крају је Украјина била подељена дуж
реке Дњепар, тако да је територија Украјине западно од реке остала под пољском
влашћу, а источни део са Кијевом под Руском. Донско козаци предвођени Стењком
Разином су подигли велики устанак у области Волге, али је царска војска успела да
порази устанике.
На истоку су углавном козаци предводили брзо руско истраживање и
колонизацију Сибира ловећи животиње скупоценог крзна. Руски истраживачи су се
пробијали на исток углавном дуж сибирских водених путева и до половине 17. века
настала су руска насеља у источном Сибиру, на Чукотском полуострву, дуж
реке Амур и на обали Тихог океана. Први истраживачи који су прешли Берингов
мореуз између Азије и Северне Америке су били Федот Попв и Семјон Дежњов.
3.5. Руска Империја
Пети владар из династије Романов, Петар Велики (1682—1725), оријентисао
је Русију према западу у политици, економији и култури. Поразио је Шведску
у Великом северном рату  и приморао је да препусти Русији
западну Карелију и Ингрију (две области изгубљене током Смутних времена), као
и Естланд и Ливланд, осигуравши излаз Русији на Балтичко море, што је било важно
за поморску трговину. У новоосвојеним земљама, на ушћу реке Неве у Балтик,
основао је нову престоницу Санкт Петербург, која је касније постала позната као
руски „прозор ка Европи”. За време Петра Великог Русија је постала светска сила и
1721. проглашена империјом. Реформе Петра Великог су у Русију донеле знатан
културни утицај западне Европе.

Слика 3.5.1. Петар Велики

11
 Марко Милићевић Држава Русија

За време владавине Петрове кћерке Јелисавете (1741—1762) Русија је

учествовала у Седмогодишњем рату (1756—1763). Током овог сукоба Русија је на
неко време припојила Источну Пруску и чак заузела Берлин. Међутим, по
Јелисаветиној смрти, сва ова освајања. Пруској је вратио про-пруски
расположен Петар III.
Катарина II Велика (владала 1762—1796), је владала у периоду руског Доба
просвећености и наставила је да развија политику Русије као велике европске силе.
Увећала је руску политичку контролу над пољско-литванском унијом и припојила
Русији већину њених територија током деоба Пољске, гурајући руску границу на
запад ка средњој Европи. Након успешних Руско-турских ратова против Османског
царства, Катарина је проширила руску границу све до Црног мора,
поразивши Кримски канат. Као резултат победа над Турцима, до почетка 19. века
Русија је добила знатне уступке у Закавказју. Ово се наставило и за
време Александра I (1801—25) који је узео Финску од ослабљеног шведског
краљевства 1809. и Бесарабију од Турака 1812. У исто време Руси су колонизовали
Аљаску и чак основали насеља у Калифорнији, попут Форт Роса. Између 1803. и
1806. руски морепловци су први пут опловили свет, што су касније пратила друга
руска истраживања мора. Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен је 1820.
открио Антартик.
У савезу са бројним европским државама, Русија се борила
против Наполеонове Француске. Француска инвазија Русије 1812. на врхунцу
Наполеонове моћи се завршила катастрофално како су упоран отпор у комбинацији
са оштром руском зимом нанели тежак пораз Французима, који су изгубили више од
95% Велике армије. Предвођена Михаилом Кутузовим и Барклајем де Толијем,
руска војска је истерала Наполеона из земље и прошла кроз Европу у Рату шесте
коалиције, и на крају умарширала у Париз. Александар I је предводио руску
делегацију на Бечком конгресу који је дефинисао мапу постнаполеонске Европе.
Једна од последица овог рата било је продирање либералних идеја у
апсолутистичку царску Русију. Официри из времена Наполеонових ратова су донели
назад у Русију идеје либерализма и покушали су да ограниче цареве моћи током
неуспешног Устанка декабриста из 1825. На крају конзервативне владавине Николаја
I (1825—1855), зенит руске моћи и утицаја у Европи је био прекинут поразом
у Кримско рату. Између 1847. и 1851. велики талас азијске колере је захватио Русију,
одневши око милион живота.
У првој половини 19. века Русија је била конзервативна земља у којој је у
привреди доминирала феудална пољопривреда.Николајев наследник Александар
II (1855—81) је увео значајне промене у држави, укључујући и укидање кметства
1861. Ове велике реформе су убрзали индустријализацију и модернизацију руске
војске, која је успешно ослободила Бугарску од османске власти у Руско-турском
рату.
Појава сиромашног радничког слоја допринела је ширењу либералних и
идеја социјализма. Крајем 19. ека појавили су се различити социјалистички покрети
у Русију. Александра II су 1881. убили револуционари, па је владавина његовог
сина Александар III(1881—94) је била мање либерална, али и мирнија.

12
 Марко Милићевић Држава Русија

Последњи руски цар Николај II (1894—1917), није успео да спречи

избијање Руске револуције 1905, којој је повод био неуспешни Руско-јапански рат и
инцидент на демонстрацијама познате као Крвава недеља. Побуна је била угушена,
али је влада била приморана да изврши многе велике реформе, укључујући
гарантовање слободе говора и удруживања, легализацију политичких партија и
стварање изборног законодавног тела, Државне думе Руске Империје. Миграције у
Сибир су се нагло појачале почетком 20. века, нарочито након Стољипинове аграрне
реформе. Између 1906. и 1914. више од 4 милиона насељеника се доселило у ову
област.
Русија је 1914. ушла у Први светски рат као одговор на аустроугарску објаву
рата руском савезнику Србији, и борило се на више фронтова изолована од својих
савезника из Тројне антанте. Брусиловљева офанзива руске војске из 1916. је скоро у
потпуности уништила аустроугарску војску. Међутим, постојеће јавно неповерење
према режиму је продубљено све већом ценом рата, великим жртвама и гласинама
о корупцији и издаји. Све ово је створило климу за Руску револуцију 1917, изведену
у две фазе.
3.6. Револуција и грађански рат
Дуг, исцрпљујући рат и велики људски и материјални губици довели су до
грађанске Фебруарске револуције, којом је цар Николај II приморан да абдицира.
Монархија је замењена климавом коалицијом политичких странака које су се
прогласиле Привременом владом. Поред ње је постојао и Петроградски совјет, који
је држао власт кроз демократски изабрана већа радника и сељака, званих совјети.
Деловање нових власти је само продубило кризу у држави. На крају је Октобарском
револуцијом, коју је предводио бољшевички вођа Владимир Лењин, збачена
Привремена влада и дата пуна власт совјетима, што је довело до оснивања
прве социјалистичке државе на свету.
Уследио је грађански рат између антикомунистичког Белог покрета против
новог совјетског режима и његове Црвене армије. Бољшевичка Русија је изгубила
територије Украјине, Пољске, балтичких земаља и Финске потписивањем Брест-
литовског мира којим су окончане непријатељства са Централним силама у Првом
светском рату. Силе Антанте су покренуле неуспешну војну интервенцију као
подршку антикомунистичким снагама. У међувремену су бољшевици и белогардејци
вршили депортације и погубљења једних других, која су позната као Црвени и Бели
терор. До краја грађанског рата руска привреда и инфраструктура је била тешко
оштећена. Милиони белих су емигрирали, а поволшка глад 1921. је однела до 5
милиона живота.
3.7. Совјетски Савез
После периода грађанског рата у коме је погинуло 20 милиона људи,
некадашња царска Русија је 30. децембра 1922. постала прва комунистичка држава,
под именом Совјетски Савез, и под вођством Владимира Иљича Лењина. Руска
Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) је била највећа од четири
првобитне оснивачке републике.

13
 Марко Милићевић Држава Русија

После Лењинове смрти 1924. челну позицију у СССР је преузео Јосиф

Висарионович Стаљин. Он је форсирао планирану социјалистичку економију и брзу
индустријализацију. Његове реформе и диктатура су коштале живота милионе људи.

Слика 3.7.1. СССР

Нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез 22. јуна 1941. И поред
почетног успеха, немачке трупе нису оствариле свој велики циљ — освајање Москве.
У зиму 1942—1943. доживели су велики пораз у бици код Стаљинграда. Совјетске
трупе су успеле да их до 1945. истерају из источне Европе, и да маја исте године
заузму Берлин. У Другом светском рату Совјетски Савез је имао 10,6 милиона војних
и 15,9 милиона цивилних жртава, што је половина укупног броја жртава. Совјетски
Савез је из рата изашао са уништеном инфраструктуром и економијом, али и као
светска супер-сила која је политички доминирала источном половином Европе.
Совјетски Савез је био друга сила која је овладала нуклеарним оружјем.
Деценијама је био ривал САД и њеним савезницама у Хладном рату. СССР је први
лансирао вештачки сателит у космос (Спутњик 1, 1957), и првог човека у земљину
орбиту (Јуриј Гагарин, 1961). Седамдесетих и осамдесетих година 20. века Совјетски
Савез је ушао у период економске стагнације, који је и поред покушаја реформи
касних 1980-их (гласност, перестројка), кулминирао распадом Совјетског Савеза
1991. на 15 независних република.

14
 Марко Милићевић Држава Русија

3. СТАНОВНИШТВО
Руска Федерација је седма држава на свету по броју становника.Просеча
густина износи 8,5 ст/км2.У европском дијелу Русије густина насељености достиже
30-40 ст/км2,у Западном Сибиру 5 ст/км2, док у Источном Сибиру само 2
ст/км2.Највећа густина насељености је око већих градова као што су Москва, Санкт
Петербург, Новосибирск, Јекатеринбур итд.

Попис становништва из 2002. године забележио је 159 народа. Апсолутну

већину од 85% чине руси,народи словенског порекла, православне вере који као
писмо користе ћирилицу. Од националних мањина бројни су Татари, Украјинци,
Башкири, Бјелоруси, итд. Процес стварања становништва у Руској Федерацији одвија
се убрзано. Средња старост становништва у 1989. год. је била 32,8 година, а у 2002.
37,1, од чега мушкарци 34, а жене 40 година.
Жене су просечно рађале двоје деце (1989.) а у 2002. год само 1,3 деце,као
што је случај у већини европских земаља. У 2002. години непписмених је било само
0,5%, завршену основну школу је имало 13%, општу средњу школу је имало 17%,
професионалну средњу школу имало је 27% становништва. По овим показатељима,
Русија иде међу водеће земље у свету.
4.1 Језик
Око 160 етничких група Русије говори 174 језика. Према попису из 2002.,
142,6 милиона особа је говорило руски, затим следе татрски са 5,3 милиона
и украјински са 1,8 милиона говорника. Руски језик је једини званични језик у
држави, али устав даје руским републикама право да уведу своје званичне језике уз
руски.
4.2 Религија
Подаци о верском саставу су непоуздани, јер се вера не испитује у пописима
становништва. Само је мањи део популације активно религиозан. Сматра се да су 6
—18% становништва атеисти. Законски се као традиционалне религије
признају: православље, ислам, будизам и јудаизам. Словенско становништво је
доминантно православно (има их око 100 милиона). У мале хришћанске групе
спадају јерменски хришћани, римокатолици и протестанти. Исламској заједници
припадају неки народи турског порекла (Татари, Башкири) и већина народа северног
Кавказа (Чечени, Ингуши) (има их по разним проценама од 7 до 20 милиона).
Будизам је традиционалан у: Бурјатији, Туви и Калмикији.

4.3 Највећи градови

Москва главни је и највећи град Русије и највећи град у Европи. Налази се на
реци Москви и обухвата површину од 2561,5 km². Према попису из 2010. у Москви је
живео 11.503.501 становник, док урбано становништво града чини 1/12 руске
популације. Према попису из 2015. године, у граду је живело преко 12 милиона
становника, док шире градско подручје по неким изворима има и до 15 милиона.

15
 Марко Милићевић Држава Русија

Санкт Петербург  је град у северозападној Русији који носи статус федералног

града и административног центра Лењинградске области и Северозападног
федералног округа. После Москве, Санкт Петербург је други по броју становника, и
други по важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије.
Налази се на ушћу реке Неве у Фински залив (Балтичко море), што га чини и важним
транспортним и трговачким центром.
Новосибирск град је у Русији у Новосибирској области. Према попису
становништва из 2010. у граду је живело 1.473.737 становника. Највећи је град
у Сибиру и административни је центар Новосибирске области и Сибирског
федералног округа. Новосибирск је трећи град по величини у Русији,
иза Москве и Санкт Петербурга. Од Москве је удаљен око 3.300 km

Слика 4.3.1. Главни град Москва

16
 Марко Милићевић Држава Русија

4. ПРИВРЕДА
Петнаест година након пропасти комунизма, тачније након
распада Совјетског Савеза 1990. године, руска економија се 2005. године
приближила економијама средње развијених земаља слободног тржишта. Данас
она има високу стопу раста БДП -а (у 2004. 7,2%; 2005. 6,4%; 2006. 8,2%; 2007. 8,5%;
2008. 5,2% годишње) и релативно високу инфлацију (око 8,8%). Ипак, и данас су у
Русији уочљиви остаци старог, комунистичког система. Економија Русије 2017.
године је 11. највећа економија на свету по бруто домаћем производу, а могла би да
се нађе у првих десет економија на свету, испред Канаде. Русија је по бруто
домаћем производу, већа економија од Индонезије, Мексика и Аустралије, као и
од Шпаније и Туркске.

На данашњу слику економије је утицала и брза приватизација неких

уноснијих државних предузећа почетком деведесетих. Њих је преузела неколицина
предузетника повезана са тадашњом политичком елитом. У последње време неки су
тајкуни били присиљени одрећи се контроле над својим фабрикама, а неки су и
затворени или су емигрирали. Велики концерни и даље доминирају руском
привредом, а држава најављује мере за подстицање малог и средњег
предузетништва. Претежно хладна сурова клима, јаке оштре зиме које трају и до
шест месеци, онемогућавају или отежавају гајење воћа и поврћа, па зато многа
домаћинства у Русији имају стакленике у којима гаје воће и поврће. И поред хладне
руске климе и јаке руске зиме, Русија је ипак пољопривредна земља, јер
интензивна пољопривреда и хортикултура, су неопходни да би се нахранило преко
100 милиона становника.
Значајни су усеви пшенице, сунцокрета и шећерне репе, као и чаја
и ђумбира. Русија је значајан извозник рибе и кавијара, јер је богата рекама и
језерима. Русија је позната и по алкохолним пићима као што су виски и руска вотка.
Земља је нарочито богата шумама, па је зато поред Бразила, Канаде и Индонезије,
највећи извозник дрвне грађе и производа од дрвета. Данас се руска економија
углавном темељи на двема стубовима: извозу енергената (нафте и земног гаса), где
се посебно издвајају компаније Гаспром и Лукоил, и сировина и растућој домаћој
потрошњи.
Традиционална совјетска металургија и са њом повезана производња
машина, аутомобила као што је Лада и авиона преживљавају захваљујући
високим царинама које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних
производа. Многе фабрике преоријентисале су се на сарадњу са западним
компанијама и лиценцирану производњу страних производа. Пропаст совјетског
централног планирања довела је и до превелике неравнотеже у развоју појединих
регија. Највише страних инвестиција и најбржи привредни раст имају Москва и
Петербург. Разлике у просечном дохотку становника престонице и провинција су и
до десет пута.

17
 Марко Милићевић Држава Русија

5.1. Саобраћај
Велике удаљености и често сурови климатски услови веома су утицали на
развој транспортне инфраструктуре у Русији. У превозу робе, а и путника још увек
доминантну улогу има железница. Железничка мрежа има 87.000 km пруга у јавној
употреби и 63.000 km индустријских пруга. Удео железнице у укупном превозу робе
је 83,2%, а путника 40,9%. У Русији се налази и најдужа светска железничка пруга,
9.289 km дуга Транссибирска железница  која повезује Москву
и Владивосток на Тихом океану.

Иако је путна инфраструктура у прилично лошем стању, без савремених ауто

путева, путни превоз је у успону. Аутомобил је данас у Русији све мање статусни
симбол, посебно у великим градовима што доводи до великих гужви и једне од
највећих стопа смртности у друмским саобраћајним несрећама у Европи. Ваздушни
превоз је у сталном порасту па има доминантну улогу у путничком превозу на
релацијама већим од 1.500 km. Највеће авионске компаније су Аерофлот, затим С7
Ерлјанс, Пулково и КрасЕр.
5.2. Туризам
Туризам у Русији бележи развој од касних совјетских времена, прво домаћи, а
затим и међународни. Богато културно наслеђе и велика природна разноликост
сврставају Русију међу најпопуларније туристичке дестинације на свету. Не
рачунајући Крим, земља садржи 23 места Унескове светске баштине, док се још
мноштво налази на Унесковим оквирним листама.

Главне туристичке руте укључују путовање око Златног прстена древних

градова, крстарења великим рекама, укључујући Волгу, и дуга путовања
чувеном Транссибирском железницом. Различити региони и етничке културе нуде
различите хране и сувенире, и показују велику разноврсност традиције, укључујући
ритуале Масленица или шаманизма. Године 2013. Русију је посетило 33 милиона
туриста, што је чини деветом најпосећенијом земљом на свету и седмом у Европи.

18
 Марко Милићевић Држава Русија

5. КУЛТУРА
Култура Русије датира још од древних времена постојања словенских народа,
међутим, њихова карактеристична особина Источне словенске културе значајно се
мења и настаје појавом хришћанства.

Русија се вековима сматра земљом са најбогатијом културом. О значају

културног живота и његовом развоју највише говори податак да само у Санкт
Петербург постоји око 2000 библиотека, 221 музеј, 80 позоришта и 45 уметничких
галерија. Руси су народ који је изузетно поносан на своју земљу и нацију без
дискриминације према другим нацијама.
Руска култура има дугу историју. Русија има дугу традицију у многим
аспектима уметности, посебно када је у питању књижевност, филозофија, класична
музика, балет, архитектура, сликарство, кинематографија, анимацијa и политикa, и
све су ове дисциплине имале значајан утицај на светску културу. Русија је такође има
велику материјалну културу и традицију у технологији
6.1. Књижевност
Руска књижевност се сматра једном од најутицајнијих и најразвијенијих у
свету, са неким од најпознатијих књижевних дела које припадају тој књижевности.
Руска књижевна историја датира из 10. века; у 18. веку њен развој је подстакнут
радовима Михаила Ломоносова и Дениса Фонвизина, а до почетка 19. века настала
је савремена домаћа традиција, која је производила неке од највећих писаца свих
времена. Тај период и златно доба руске поезије почело је са Александром
Пушкином, који се сматрао оснивачем савремене руске књижевности и често описан
као "руски Шекспир" или "руски Гете".

Настављао је у 19. веку са поезијом Михаила Љермонтова и Николаја

Некрасова, драмама Александра Островског и Антона Чехова, као и прозу Николаја
Гогоља, Ивана Тургењева, Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Михаила Салтиков-
Шчедрина, Ивана Гончарова , Алексеја Писемског и Николај Лескова. Толстој и
Достојевски су посебно били титански ликови, до тачке да су многи књижевни
критичари описали једног или другог као највећег романописца икада.
6.2. Архитектура
Руска архитектура почела је са зградама дрвореза Старословена. Од
хришћанизације Кијевске Русије, Византијска архитектура је утицала неколико
векова на руску архитектуру, све до пада Константинопоља. Поред утврђења
(кремлина), главне камене зграде древног Руса биле су православне цркве, са
својим бројним куполама, често позлаћене или сјајне боје. Аристотел Фиораванти и
остали италијански архитекти довели су ренесансне трендове у Русију. У 16. веку је
дошло до развоја јединствених цркава у шаторима које су се кулминирале у
катедрали Светог Василија. До тада је била потпуно дизајниран, и имала специфичан
дизајн куполе лука. У 17. веку, "огњени стил" орнаментике је процветао у Москви и
Јарослављу, који је постепено отварао пут за Наришкин барок из 1690-их.

19
 Марко Милићевић Држава Русија

6. ЗАКЉУЧАК
Русија данас игра значајну улогу на светској сцени и једна је од водећих сила.
Русија се стотинама година сматра једном од земаља са најбогатијом културом.
Руска имена заузимала су врх листа најбољих уметника из позоришта, књижевности,
музике, најзначајнијих научника у разним областима.
Русија је земља контраста у сваком погледу, укључујући географске и
природне карактеристике. Русија је по површини највећа држава на свету. Русија
заузима 30% мање површине него раније, али њена пространост и данас задивљује.
Русија садржи преко 30% светских природних ресурса и данас се Русија се сматра
"енергетском суперсилом".

20
 Марко Милићевић Држава Русија

7. ЛИТЕРАТУРА
1. https://sr.wikipedia.org/wiki/
%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0, приступано: Април,
2022.
2. https://www.russia.hr/rusija/uvod-2/, приступано: Април, 2022.
3. https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F
%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_
%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5, приступано: Април,
2022.
4. https://opusteno.rs/zanimljivosti-f19/zanimljivosti-o-rusiji-t25713.html ,
приступано: Април, 2022.
5. https://rusijanadlanu.wordpress.com/, приступано: Април, 2022.

21