УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ОДСЕК ЗА ГЕОГРАФИЈУ

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Семинарски рад из предмета: Географија насеља и урбанизам I

ГЕОПРОСТОРНО – УРБАНИСТИЧКА АНАЛИЗА И ОЦЕНА

ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА НАСЕЉА ЛУЖНИЦЕ

Професор: проф. др Милена Николић Студент: Милица Рашић, 515/2019

Асистент: мср Душан Ристић

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 2023. ГОД.

 САДРЖАЈ

1. УВОД .................................................................................................................................................... 3
2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ НАСЕЉА .......................................................................................... 4
3. ФИЗИЧКО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕТРИСТИКЕ ................................................................ 5
3.1. Геолошке карактеристике......................................................................................................... 5
3.2. Геоморфолошке карактеристике и рељеф ............................................................................. 5
3.3. Климатолошке карактеристике ............................................................................................... 5
3.3.1. Температура ваздуха ........................................................................................................... 6
3.3.3. Број мразних и тропских дана ........................................................................................... 7
3.3.4. Падавине ................................................................................................................................ 7
3.3.5. Ветар ....................................................................................................................................... 8
3.4. Хидролошке карактеристике.................................................................................................... 9
3.5. Педолошке карактеристике .................................................................................................... 10
3.6. Биогеографске карактеристике ............................................................................................. 10
3.6.1. Шуме ..................................................................................................................................... 10
3.6.2. Ливаде и пашњаци ............................................................................................................. 11
3.6.3. Флора Лужницa .................................................................................................................. 11
3.6.4. Фауна Лужницa .................................................................................................................. 12
4. ДРУШТВЕНО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАСЕЉА ........................................ 13
4.1. Историјски развој насеља ....................................................................................................... 13
4.2. Демографске карактеристике и кретања ............................................................................. 13
4.2.1. Порекло становништва села Лужнице стање из 1903. године ................................... 16
5. ФУНКЦИОНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ НАСЕЉА И ПРИВРЕДНА РАЗВИЈЕНОСТ ....... 17
5.1. Опремљеност насеља објектима друштвене инфраструктуре ......................................... 17
5.2. Инфраструктурна опремљеност насеља ............................................................................... 18
5.3. Привредна развијеност насеља .............................................................................................. 18
6. УРБАНИСТИЧКО – НАСЕОБИНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАСЕЉА И АТАРА ......... 20
6.1. Атар насеља ................................................................................................................................ 20
6.2 Урбанистичке морфолошке – физиономске карактеристике............................................ 20
6.3. Културне одлике и обележја.................................................................................................... 21
7. ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА РАЗВОЈА НАСЕЉА ..................................................... 22
7.1. Једно прелепо искуство у етно - селу Лужнице ................................................................... 23
8. ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................................................... 28
9. ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................. 29
10. ИНТЕРНЕТ АРДЕСЕ .................................................................................................................... 29
 1. УВОД

Циљ рада је упознати детаљније све географске лепоте у селу Лужнице уз помоћ
табеларних, графичких, сликовитих показатеља. У овом раду урађена је геопросторно-
урбанистичка анализа и оцена постојећег стања насеља Лужнице. У наставку рада дате су
конкретне информације о основним знаменитостима овог села. Како би овај рад био
занимљивији, јаснији и потпунији, додата је понека фотографија унутар самог рада. На
самом почетку мог рада можете прочитати основне податке о самом селу Лужнице, као и
демографске податке. Такође ту су и слике да додатно употпуне сам доживљај и праћење
текста у овом раду. На самом крају рада можете прочитати и литературу која је помогла
при изради овог рада. Насеље се налази у Централној Србији у Шумадијском округу, на
путу од Крагујевца ка Тополи. Површина села је 1 796,24 hа на којима је према попису из
2011. године живео 981 становник.

3
 2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ НАСЕЉА

Лужнице је насељено место код града Крагујевца у Шумадијском округу. Координате

села су 44° 07′ 00″ СГШ; 20° 49′ 00″ ИГД.
Налази се на путу од Крагујевца ка Тополи, удаљено 17,1 километар од града
Крагујевца. До скретања са главног пута који води ка Тополи има 15 km и од главног
пута до центра села има 2,1 km. Према попису из 2011. било је 981 становник. Ово
растојање се односи на удаљеност од центра села, док се поједини засеоци налазе на
удаљености од 18 до 22 километара од града.
Лужнице су југозападно од Београдског Друма на обема странама потока Лимовца
и југозападно од њега по странама косе Рајца и друма који спаја Крагујевац преко Тополе
са Београдом (пут Е25, који се наставља на Е75). Поток Лимовац мештани називају и
Лужничком Реком. (1) - Мир - Јам, (2009)
Граничи се са: Чумићем, Горњим Јарушицама, Церовцем, Доњим Грбицама,
Горњим Грбицама и Малим Шењом.

Слика1. Границе села Лужнице

(Геосрбија (geosrbija.rs)).

4
 3. ФИЗИЧКО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕТРИСТИКЕ
3.1. Геолошке карактеристике

На подручју Крагујевца су развијене су палеозојске и мозозојске творевине,

генералног пружања север, северпзапад – југ, југоистог. Палеозојски кристаласти
шкриљци изграђују претежно источне делове истражног простора. Уз њих пружају се
издвојене зоне кристаластих кречњака, кварцита и мермера. Мезозојске творевине граде
централни део подручја које се пружају правцем северозапад - југоисток. Творевине
дијабаз рожначке формације се јављају у пределу од Малог Шења, преко Лужница ка
Чумићу са једне стране, док се са друге стране у пределу од Горњих Јарушица ка
Лужницама јавља узан појас стена ниског кристалинитета, у којима се јављају
мермерисани кречњаци, метаморфисани пешчари алевролити.

3.2. Геоморфолошке карактеристике и рељеф

У геоморфолошком погледу подручје је равничарско и брдско. Лужнице је једно

од већих села Шумадије. Налази се на надморској висини од 240 метара. Сеоско насеље
разбијеног типа. Село има два краја, Горњи и Доњи. Горњи је на брдима а Доњи ниже
њега на заравни са обе стране Лимовца. Ови крајеви постепено прелазе један у други и
састају се код цркве, школе и општинске суднице, где је средина села – звано Село.

Слика2. Рељеф села Лужнице

(Selo Lužnice - Home | Facebook).

3.3. Климатолошке карактеристике

Село Лужнице припада зони умерено-континенталне климе коју карактерише

континентални плувиометријски режим. Због свог положаја, село, је под утицајем
континенталних маса које долазе са севера и са истока. Хетерогеност рељефа,
хидрографски објекти и вегетације прати и разноликост климатских параметара на овом
подручју. (2) - Ђукановић Д. (1966)

5
3.3.1. Температура ваздуха

За највернији приказ топлотног стања неког места или територије најчешће се

користи средња месечна и годишња ремпература. На висину температуре утичу
различити фактори, географка ширина и дужина, конфигурација терена, близина водене
површине, идр. Од тепературних мерења поменућемо: средњу месечну, просечну
максималну, просечну минималну температуру. (3) - Милосављевић М. (1985)

3.3.2. Просечна максимална температура

Из табеле и са графика можемо видети да је просечна највиша максимална

темпертура забележена у августу 28,8 °С а да је најмању вредност имала у јануару 5,2 °С.

Табела 1. Просечна максимална температура у Лужницама за период од 1981. до 2010.

Године

График 1. Просечна максимална температура у Лужницама за период од 1981. до 2010.

године
3.3.2.3. Просечна минимална температура

Просечна минимална температура, њена најнижа вредност, је била у јануару -2,6

°С а највиша вредност у јулу 15,3 °С.

Табела 2. Просечна минимална температура у Лужницама за период од 1981. до 2010.

Године

(2012-12-20-ba.pdf (ni.ac.rs)).

6
График 2. Просечна минимална температура у Лужницама за период од 1981. до 2010.
године

3.3.3. Број мразних и тропских дана

Број мразних дана током године износи 76 (Табела 3.), највише их је у јануару 20 а
затим у фебруару 17 и децембру 17. Број тропских дана је упола 38 мањи, а највише их је
у јулу 13 и августу 13. Из овога можемо да закључимо да се Лужнице налази под
утицајем континенталних ваздушних маса, односно да оне имају највећи утицај на климу
овог места. (3) - Милосављевић М. (1985)

Табела 3. Број мразних и тропских дана у Лужницама за период од 1981. до 2010. године

3.3.4. Падавине

Подручје села Лужнице припада континенталном плувиометријском режиму, са

највећом количином падавина у јуну (76,4 mm), а минималном у јануару (37,9 mm) и
фебруару (37 mm). Летњи максимум (76,4 mm) падавина се јавља као директна
последица ниског ваздушног притиска, који је изазван високим температурама.
Минимум се јавља због утицаја кошаве која зими дува са истока или југоистока на
запад или северозапад, а као ветар континенталног порекла доноси ведро време. Иначе,
зимски минимум се јавља током јануара (37,9 mm) и фебруара (37 mm). Највише
падавина се излучи у периоду мај-август (251,4 mm), а најмање у периоду јануар-март
(117,2 mm). На годишњем нивоу, у Лужницама се излучи око 618,3 mm падавина.

Табела 4. Количина паданавина у Лужницама за период од 1981. до 2010. године

(2012-12-20-ba.pdf (ni.ac.rs)).

7
 Што се тиче снежних падавина, оне се јављају крајем октобра или почетком
новембра а последње крајем марта. Највећи број дана под снежним падавинама од 8 дана
и снежним покривачем од 17 дана има месец јануар. Средње вредности, дебљине
снежног покривача, крећу се од 28 cm до 39 cm. У периоду од 1965. - 1995. године
максимална висина снега у Лужницама износила је 54 cm (12.02.1984.), а просечна 36 cm.
(3) - Милосављевић М. (1985

График 3. Количина паданавина у Лужницама за период од 1981. до 2010. године

3.3.5. Ветар

На територији Крагујевца и околини се бележи велики број тишина (442‰) током

године. Њих највише има у септембру и октобру (477-473‰), док их је најмање у марту
(320‰). Интензитет ветрова који дувају је слаб, а просечна брзина је од 1,3 до 2,3 m/s.

Слика 3. Ружа ветрова за село Лужнице

(Microsoft Word - Sluzbeni list br. 32 od 02.11.2009..doc (urbanizam.co.rs)).

Од ветрова на овом подручју најчешће дува северозападни (честине 119, средње

брзине 2,3 m/s) и југозападни (честине 116, средње брзине 1,6 m/s). Северозападни ветар

8
има највећу четину у јуну и марту, док је најмања у децембу и новембру. Највећа честина
југозападног ветра током године је у зимским месецима тачније у децембру и јануару,
док је најмања у јесењим и пролећним месецима – октобар, март и април. Треба
споменути западне ветрове (честине 61, средње брзине 1,25 m/s), као северозападни или
југозападни али имају битну улогу јер доносе падавине. У Крагујевцу најређе дувају
ветрови са истока (честине 26, средње брзине 1,35 m/s) и североистока (честине 38,
средње брзине 1,35 m/s). Ветрови из источног правца доносе суво време док зими
изазивају јаче захлађење. Ветрови из јужног (честине 70, средње брзине 2,2 m/s) и
југоисточног правца (честине 69, средње брзине 1,7 m/s) се најчешће јављају у новембру,
а најмање у јулу. Јужни ветар зими повећава темпертуру , а у току лета повећава
испаравање, све то негативно утиче на усеве јер исушује земљу. Северни ветар – северац
(честине 62, средње брзине 1,86 m/s) појављује се у виду хладних таласа и током зиме
доноси мразеве, а лети расхлађује земљиште.

3.4. Хидролошке карактеристике

Сеоско насеље Лужнице се налази на обалама потока Лимовац, ког мештани

Лужница зову и река Лимовац. У Лужницама је шест бунара са живом водом. Горњи Крај
има два: Вулетинац (Вулетину Воду) и Ћириницу (Ћирину Воду); а Доњи Крај четири:
Брод, Думачу, Паунов До и Катанску Бару. Како ови бунари-извори не дају довољно воде
за цело село а и због даљине од већине сеоских кућа, мештани су до сада ископали 50
бунара.
Лимовац плави сеоска поља сама када су високе воде; иначе им не наносе штете.
Других текућица нема у овом селу.

Слика4. Хидрографија села Лужнице

(Геосрбија (geosrbija.rs)).

9
3.5. Педолошке карактеристике

На територији села Лужнице заступљено је више типова земљишта, што одговара

разноврсним орографским условима терена. Формирана су два основна типа земљишта
са више подтипова и варијетета:
Гајњача – гајњача плитка, гајњача у лесивирању
Смоница – смоница у огајњачавању, смоница у лесивирању и смоница огајњачена.
(4) - Поповић, М., (1956)

У селу се налази и чесма – Костића извор, као и извор лековите воде, код кога је
било неколико покушаја формирања бање, али је и даље неуређен.

Лужнице

Слика5. Карта основног земљишног покривача села

(Геосрбија (geosrbija.rs)).
3.6. Биогеографске карактеристике
3.6.1. Шуме

Територија на којој се налази село Лужнице и његова околина је био некад под
бујном вегетацијом шума по чему је читав регион и добио име Шумадија. Након
пропасти српске државе 1459, године народ се масовно исељева остављајући за собом
своје поседе који су поново обрасли густом шумом у којој су своје станиште пронашле
различите животиње и крупне звери од којих су највећи били медведи и курјаци.
Уништавање шума почело је интензивније после устанака у XIX веку, када је отпочело и
масовније насељавање на ове просторе, а тиме и борба за обрадиве површине, због чега
су страдале шуме. Забрани су ван села. Шуме у атару Лужница захватају 127 хектара – од
чега је 8 хектара заједничка „селска“ утрина на Собовици, а остало је лична својина.

Најзаступљеније су следеће заједнице шума:

- заједница врбово тополових шума;
- заједница храста, границе и цера.

10
3.6.2. Ливаде и пашњаци

Пашњака у атару села Лужнице нема много свега 6,67 ha, док ливада има више
85,73 ha. Ливаде су настале крчењем шуме, а одржавају се косидбом и испашом али све
мање и мање. Долинске ливаде су претворене у аграрне површине на којима се одвија
интензивна ратарска производња. Брдске ливаде и пашњаци се најчешће налазе на
благим нагибима и стаништима са боље очуваним педолошким покривачем. Брдске
ливаде које се редовно косе једино задржавају карактер већих и мањих комплекса и имају
највећи економски значај, за разлику од мањих фрагментарних површина које су
напуштене и налазе се у различитом степену зарастања. Флористички састав ових ливада
је врло хетероген, мада су у највећем степену заступљене мезофилне врсте које их
сврставају у тип мезофилних брдских ливада, као и припадност заједница.
Посебан значај има вегетација аграрних екосистема, у оквиру овог подручја са
развијеном ратарском, повртарском, воћарском, виноградарском и сточарском
пољопривредном производњом. Претходна проучавања су показала да вегетација
аграрних екосистема заузима значајан удео у укупном биљном покривачу.

Слика6. Вегетација села Лужнице

(Selo Lužnice - Home | Facebook).

3.6.3. Флора Лужницa

Због различитих природних услова и деловања људи, биљни свет је разноврстан

на подручју села Лужнице. На њиви највише се гаје житарице, а од њих пшеница и
кукуруз. Од воћака преовлађује шљива, затим јабука, крушка, трешња. Дивљи биљни
свет чине самоникла шумска и травна вегетација. Најзаступљеније биљке села су:
шипурак, љубичица, бела рада. Пошто на подручју села преовлађује подручје брдског
земљишта, оно је обрасло листопадним дрвећем, међу којима преовлађују: храст, буква,
брест, јасен, липа, багрем. Састоји се од тзв. културних биљака, које се гаје на њиви, у
11
воћњаку и винограду и дивљих биљака које успевају у шуми, пољу и барама. Од
културних биљака гаје се: житарице, индустријско биље, поврће, сточно биље, разне
врсте воћака и винова лоза.

Слика7. Шипурак
(Šipurak.com).

3.6.4. Фауна Лужницa

Фауна на подручју села Лужнице, према начину живота и средини у којој живи,
чине дивље и домаће животиње. Дивље животиње живе у шуми и пољу. У погледу
разноврсности дивљачи, подручје села је веома хетерогено, јер живе следеће животиње:
дивља свиња, срна, лисица, шакал, ласица, зец, јазавац, твор, јеж, кртица, змије, гуштери,
жабе, пуж, мишеви, глисте, као и разни инсекти: лептири, скакавци, кромпирова златица,
мува, оса, стршљен, вилин коњиц, бубамара и др.
Птице су многобројне и разноврсне: сеница, врабац, шева, препелица, штиглиц,
славуј, сова, кукавица, ћук, сврака, креја, голуб, јаребица, чворак, кобац, фазан.

Слика8. Дивља свиња и фазан

(Zaštita od divljači tokom zimskih meseci - Bolja Zemlja).
12
 4. ДРУШТВЕНО – ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАСЕЉА
4.1. Историјски развој насеља

Неки мештани су казивали, да је њихово село добило име по густој лужничкој

шуми у којој је било прво насеље а и цео данашњи атар сеоски. Међутим, ово објашњење
је нетачно, јер су га донели оснивачи сеоски, Ђурђевићи и Живановићи, који су пореклом
из села Лужница у Црнољеви близу Призрена.
Лужнице је основало шест родова пред крај XVIII века. Ово су оснивачки родови:
Ђурђевићи, Живановићи, Карићи, Маџаревићи, Микићи и Стевановићи. Они данас у селу
имају 49 домова.
Доњи Крај је старији од Горњег у које су мештани почели прелазити када се село
намножило и када старим Тополским Друмом престаше ићи турске чете и јаничари.
Село је порасло поглавито разграњавањем родова, број кућа се повећавао деобом
и распадањем задруга. Досељавањем нових родова у мањем делу се село повећавало мада
је досељено доста родова. У доба Кочине Крајине доселило се 6 родова, за време Првог
устанка 12 родова а после 1815. године 9 родова.
Лужнице се помињу још крајем XV века у Крушевском Поменику као Ложница,
потом у првој половини XVIII века, и то: у Извештају о селима ваљевске епископије 25
новембра 1735. године, у расправи Др. Драг. Павловића као Luschiza између 1718-1739.
године и код Лангера као Luschiza 1738. године.
У Карађорђевом деловодном протоколу помиње се као Лужница под бројем 620
од 28. маја 1813. године.
У збегове је дошло 24 рода, 3 рода су дошла на имање, 2 као уљези и по један род
води порекло од слуге, дунђерина, терзије и дућанџије.
Лужнице су најпре било у данашњем Селишту на десној страни Београдског
Друма. Одатле су премештени крајем XVIII века због чуме на Рајац, а други пут за владе
кнеза Милоша ради сашоравања – на данашње место.

4.2. Демографске карактеристике и кретања

Село Лужнице је једно од већих села Шумадије. У насељу Лужнице живи 981
становник по попису из 2011. Године. Ово насеље је великим делом насељено Србима
(према попису из 2002. године), а у сваком наредном попису после пописа из 1948.
године , примећен је пад у броју становника.

Табела5. Број становника села Лужнице

(Microsoft Word - Tab-2_10112011.doc (stat.rs)).

13
 График4. Број становника по годинама
(Microsoft Word - Tab-2_10112011.doc (stat.rs)).

Према етничком саставу у селу Лужнице доминирају Срби. Док врло мало има
Црногораца и један Ром према попису из 2002. године. (5) - „Књига 9“, Становништво,
упоредни преглед броја становника, подаци по насељима, Републички завод за
статистику, Београд

График5. Етнички састав села Лужнице

(Microsoft Word - Tab-2_10112011.doc (stat.rs)).

Просечна старост становништва износи 44,45 година (43,2 код мушкараца и 45,7
код жена).

График6. Становништво села Лужнице према полу и старости према попису иѕз 2002.
године
(Microsoft Word - NOVO_tekst_Starost i pol,REV.GN.doc (stat.gov.rs)).
14
 Из Табеле 6 можемо видети да број домаћинстава нажалост опада од 1961. године
па све до 1991. године, док се према попису из 2002. године број домаћинстава повећао
за два. (6) - „Књига 2”, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички
завод за статистику. фебруар 2003., Београд

Табела6. Број домаћинстава села Лужнице према пописима из периода 1948-2011.

године

(Microsoft Word - Tab-2_10112011.doc (stat.rs)).

Због одласка младих из села у градове све више има домаћинстава са једним или
два члана породице, и то су углавном старији људи, а не омладина.

Табела7. Број домаћинстава по броју чланова

(Microsoft Word - Tab-2_10112011.doc (stat.rs)).

Табела8. Становништво села Лужнице по делатностима које обавља

(Microsoft Word - Tab-2_10112011.doc (stat.rs)).

15
4.2.1. Порекло становништва села Лужнице стање из 1903. године

Презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.

Ђурђевићи, Сјеница, Јовањдан.

Живановићи, Сјеница, Ђурђиц.
Карићи (Павловићи), Косово, Ђурђиц.
Маџаревићи, Сјеница, Ђурђиц.
Микићи, Сјеница, Никољдан.
Стевановићи (Стевановићи, Павловићи и Радосављевићи), Косово, Стевањдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

Ђорђевићи (Јањићи-Стојадиновићи; Жикићи и Живадиновићи), Дебелица (Тимок),

Никољдан.
Јовановићи (Цветковићи, Вељковићи, Првуловићи, Лазаревићи, Маринковићи,
Станковићи, Божиновићи, Јанковићи, Вилиповићи, Ковачевићи, Милисављевићи,
Младеновићи и Момировићи), Јаковац (Тимок), Ђурђиц.
Пауновићи, Јаковац (Тимок), Алимпијевдан.
Ракићевићи, Јелашница (Тимок), Ђурђевдан.
Славковићи (Славковићи, Аруновићи, Глишићи, Радојевићи, Милошевићи и
Срећковићи), Јаковац (Тимок) Св. Глигорије.
Чолићи, Јаковац (Тимок), Никољдан.
Шпиљовићи, Заблаће (Чачак), Јовањдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

Брзаковићи, Сјеница, Ђурђиц.

Драговићи, Сјеница, Ђурђевдан.
Живковићи (Ристићи), Велики Извор, Ђурђиц.
Јовановићи, Сјеница, Никољдан.
Катанићи, Сјеница, Св. Василије.
Лазаревићи (Станојчићи), Сјеница, Лазаревдан.
Максимовићи, Млава (Пожаревац), Никољдан.
Мијовићи (Мијовићи и Лазићи), Босна, Св. Петка.
Поповићи, непознато (Десимировац), Ђурђиц.
Радивојевићи, Сјеница, Ђурђиц.
Радојковићи, Нови Хан, Никољдан.
Ристићи, Босна, Ђурђевдан.
Слепчевићи (Вићентијевићи, Петровићи и Димитријевићи), Сјеница, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године.

Јовићи, Комарице (Осаица), Никољдан.

Вељковићи (Недељковићи и Радовановићи), Књажевац, Аранђеловдан.
Бањчевићи, Брестовачка Бања, Аранђеловдан.
Стевићи, непознато (Рамаћа), Св. Врачи.
Васиљевићи, непознато (Велики Шењ), Ђурђиц.
Ђорђевићи, Трн (Бугарска), Аранђеловдан.
16
 5. ФУНКЦИОНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ НАСЕЉА И ПРИВРЕДНА
РАЗВИЈЕНОСТ
5.1. Опремљеност насеља објектима друштвене инфраструктуре

У селу постоји осмогодишња школа “Сретен Младеновић”, али и велики број

културно-пословних обејката: Ловачки дом српско-румунског пријатељства “Ризница”,
месна канцеларија, ветеринарска амбуланта, пољопривредна апотека, радио клуб, Дом
културе, пошта, амбуланта, неколико продавница. Сеоска црква је посвећена Успењу
Пресвете Богородице.

Слика9. Ловачки дом српско – румунског пријатељства у Лужницама

(Lužnice – selo kroz koje protiče reka Limovac | InfoKG - Gradski portal - Kragujevac -
Najnovije vesti).

Слика10. Основна школа „Сретен Младеновић“ у Лужницама

(Lužnice – selo kroz koje protiče reka Limovac | InfoKG - Gradski portal - Kragujevac).
17
5.2. Инфраструктурна опремљеност насеља

Кроз центар Лужница не пролази ни једани магистрални пут Е-25, али два
километра од центра села пролази магистрални пут који спаја Крагујевац и Београд,
преко Тополе.
Центар села је удаљен од Крагујевца 17,1 km, а од магистралног пута 2,1 km , а од
Тополе 26,7 km. Кроз све засеоке пролази асфалтни пут, што указује да је саобраћај кроз
село Лужнице добро развијен. Улично осветљење у селу постоји, али су на великим
раздаљинама. Село се углавном снабдева водом из ђерама – бунара. Отпадне воде иду у
септичке јаме. (7) - Јовановић, Р., (1988)

Чумић

Слика13. Магистрални пут Е-25 поред Лужница (Крагујевац – Топола – Београд)

(Beogradski put, PlanPlus.rs).

Село има једно гробље, које је удаљено по 1 километар од центра села, тј. цркве и
главног пута, тј. магистралног пута.

5.3. Привредна развијеност насеља

У срцу Шумадије налази се Лужнице, село у коме нема нерадника и готово

ниједног ара необрађене земље од 1 796,24 ha, са колико располаже ово село.
18
 Углавном домаћинства у селу Лужнице се баве пољопривредом и воћарством, а у
мањој количини виноградарством, сточарством и цвећарством. У селу нема неких већих
привредника који своју робу извозе.

Табела9. Врсте земљишта и њихова површина у хектарима

Врста земљишта Површина у хектарима
Њиве 1 409,43
Воћњаци 250,08
Виногради 43,03
Ливаде 85,73
Пашњаци 6,67
Остало 1,3
УКУПНО 1 796,24

Од пољопривредног биља највише се узгаја кукуруз, пшеница, сунцокрет, а у

мањој количини овас, јечам.
Од воћа наравно највише је присутна шљива, али ту су и јабуке, вишње, брескве
кајсије. Традиција узгоја шљива и прављење ракије овде је вековима дуга. (4) - Поповић,
М., (1956)
Традиција узгоја шљива и прављење ракије овде је вековима дуга. Мика
Милосављевић, пољопривредник из Лужница, је успешно организовао своје газдинство.
Ракију производи од сопственог воћа. Подрум је капацитета 200.000 литара. Да би ракија
добила на квалитету мора да одлежи у храстовим бурадима.

Слика14. Шљивар у селу Лужнице

(RTS :: selo vrednih i preduzimljivih ljudi).

19
 6. УРБАНИСТИЧКО – НАСЕОБИНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
НАСЕЉА И АТАРА
6.1. Атар насеља

Сеоски атар захвата простор од 1 796,24 ha. Према попису из 2011. било је 981
становник. Облик атара је неправилан, јер се изграђени део не налази у центру. Село се
на засеоке, а то су Горњи крај (ту су фамилије Павловићи, Карићи, Катанићи, Ђорђевићи,
Лазићи, Лазаревићи, Костићи, Панићи), Медунак, Земун, Викенд насеље, Јанковићи.

Слика15. Село Лужнице

(Село - Лужнице).
Лужнице је ратарско - сточарско и воћарско (73.4% аграрног становништва)
сеоско насеље разбијеног типа. Земљиште у Лужницама има велику плодност. Највише је
развијена пољопривредна и воћарска делатност. Њиве и воћњаци су родни па доносе
довољно прихода.
Под њивама се налази 1 409,43 ha, воћњацима 250,08 ha, виноградима 43,03 ha,
ливадама 85,73ha, пашњацима 6,67 ha док остало земљиште заузима 1,3 ha.
Од житарица на њивама се највише гаји пшеница и кукуруз, има доста и
винограда, од воћа највише се гаји шљива и јабука, од поврћа највише има кромпира,
парадајза и лука.

6.2 Урбанистичке морфолошке – физиономске карактеристике

По генези, село Лужнице је спонтано насеље. Улица у селу је асфалтирана.

Густина насељености није велика, поготово задњих година, када углавном млади одлазе
из села у градове (углавном Крагујевац и Тополу), због бољег живота и посла.
Куће су биле правоугаоног облика, са једном просторијом, под је био од набијене
земље. Куће некад су се градиле једнолично. Кров је био од ћерамиде. На средишњем
делу крова налази се канић (димњак некад на кући) са четири дрвена стубића. Кућа је
имала једна врата, прозори су били дрвени.

20
 Слика16. Спољашњост куће у Лужницама некад

Модеран тип градње се јавља крајем 20. и почетком 21. века. Куће су веће, имају
више спратова, велике прозоре и кров са црепом.

6.3. Културне одлике и обележја

Синоним села је црква Успења Пресвете Богородице која је изграђена 1873.

године у чијој се порти налазе трпезари или собрашице, вредан споменик културе који је
под заштитом државе. Запис је у црквеном дворишту, стар је више од 100 година.

Слика17. Црква у Лужницама посвећена Успењу Пресвете Богородице.

(Lužnice – selo kroz koje protiče reka Limovac | InfoKG - Gradski portal - Kragujevac).
21
 Село се поноси бројним знаменитим личностима пореклом из села, међу које се
свакако могу убројати песник Драгољуб Филиповић, сликар Предраг пеђа
Милосављевић, познати лекари Ђорђе Хаџић и Срећко Ђорђевић и доктор међународног
права Стеван Глишић.
Школа у Лужницама налази се у центру села и издвојено је одељење Основне
школе „Сретен Младеновић“ из Десимировца. Једна од учионица претворена је у мали
школски музеј у коме се налазе бројни предмети који су се у прошлости користили у
сеоским домаћинствима.
Предмети од глине и стакла, делови разбоја и прибора за прераду вуне, портрети
српских владара, старе фотографије предсртављају само део музејске поставке.
У центру села налазе се и просторије Клуба радио аматера који је годинама
успешно радио. Награде и признања које су пристизале из целог света потврђују да се
предано неговао радио аматеризам.
Ловачки дом у Лужницама подигли су грађани овог места уз велику подршку
српске мањине која живи у Румунији.

7. ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА РАЗВОЈА НАСЕЉА

Потенцијали села Лужнице су велики, поготово што се село налази на 2 km од

пута који повезује Крагујевац и Београд преко Тополе.
Препознатљиво је по пољопривреди, воћарству и виноградарству. Мештани села
који се баве воћарством, углавном од својих производа праве ракију коју касније продају.
У селу се налази и чесма – Костића извор, као и извор лековите воде, код кога је
било неколико покушаја формирања бање, али је и даље неуређен.
Изграђено је етно село, један километар од цркве, тј. центра села, са циљем
повећања сеоског туризма. Етно имање се простире на четири хектара, поседује ресторан,
објекат за госте, два базена, уређен паркинг простор. Још већу шансу да овај вид туризма
успе добија из тога што је географски положај Лужница веома повољан.

Слика18. Етно - село Лужнице

(Етно село Лужнице – Србија на длану (srbijanadlanu.rs))
22
 У близини је почела изградња аеродрома за мање летелице. Етно - село је постало
познато на нивоу целе земље за врло кратко време, обзиром да се и географски налази у
центру земље. За само три месеца рада у прошлој сезони 2017-те кроз имање је прошло
више хиљада посетиоца. Обилује занимљивим садржајима, који су пре свега намењени
развоју спортско рекреативног туризма и забави деце у природи.

7.1. Једно прелепо искуство у етно - селу Лужнице

Чула сам од својих другарица да је етно - село у Лужницама прелепо и ново, па

нисам могла да одолим да га не посетим после дуге и напорне недеље. Село се налази у
срцу Шумадије на само 17 km од Крагујевца. Када сам стигла у Крагујевац упутила сам
се из града колима магистралним путем ка Тополи.
После Церовца скретање за Лужнице је лево, што јасно показује табла и ту ме је
затекао ново - урађени пут Л304 који води до села. У самом месту се налази Храм успења
пресвете Богородице, а до Етно села Лужнице има још 1 километар одатле.
Стигла сам, прилаз је такав да се у близини види паркинг и главни улаз у овај етно
кутак. Прави је био тренутак да се у хладу паркирам и то испод јабуке која ме је
поздравила са по којим плодом. На имању сам приметили да су родиле поред јабука и
шљиве, тако да су својом модро плавом бојом красиле доминантне нијансе зеленила.

Слика19. Етно - село Лужнице шљиве

Посебно је освежавајуће у летњем периоду провести време у природном околишу

који још има етно уређење. Каменом стазом кроз централни део имања пролазим поред
етно ресторана у оквиру којег се налази пар објеката, али исто тако читав амбијент красе
баште где има довољно места за већи број гостију или групе. Ја сам се упутила право на
базен где ме је дочекало услужно и љубазно особље. Таква тиркизно плава боја воде у
базену мами вас већ на први поглед да ускочите. Све је тако пријатно и већ у почетку
осећате да ваш релакс викенд почиње управо овде.
23
 Слика20. Етно - село Лужнице

Базен се састоји из два дела, једног који је дубљи и до 1,5 метар и дечији који је
знатно плићи. Иначе је куплаиште врло прилагођено породицама, постоји бар где поред
пића и хране имате на располагању од особља узети мишиће за децу и друге забавне
реквизите. Поред бара је пролаз и стаза која води до тоалета, свлачионица и тушева.
На терену око базена је све уредно, постоји довољан број дрвених лежаљки како
оних који су под сунцем тако и оних у природном хладу испод дрвећа и сунцобрана. Ако
сте за пиће уз купање, поред базена се налазе и барски столови. Фонтане и водени топови
су наизменично активни у базену, тако да је то додатно освежење. У дубљем базену
налазе се и релакс зоне где су активни подводни млазеви.

Слика21. Етно - село Лужнице

24
 Након пливања и забаве у базену, одлучила сам да повратим енергију са две
хладне нес кафе. Пријало је, а поглед на зелену околину ме је додатно опуштао…као рај
за очи. Од базена на неколико десетина метара је улаз у мини Зоо врт. Уједно је ту језеро
које красе локвањи са по којим цветом. Чују се и птице које су у близини, а има простора
и за седење на дрвеним клупицама. За оне који би дуже да разгледају овај део етно села,
ту је дрвена платформа уздигнута тако да је са ње бољи поглед на мини Зоо.

Слика22. Етно - село Лужнице

Када сте већ овде лепо је видети пони коње, патке, козе, овце, зечеве и голубове.
Прошетала сам поред језера и седела управо на клупицама. Ако сте директно са базена,
правило је да будете обучени. Улазак и разгледање у оквиру Зоо врта је бесплатно. Када
је уживање комплетно брзо пролази време, тако да сам одлучила да одем до етно
ресторана на ручак.

Слика23. Етно - село Лужнице

Има доста утисака и слика, али не смем све да вам откријем. У чему је ствар
да вам све откријем сад морате да одете у Лужнице да би сами видели са колико
прелепих утисака ће те се вратити из етно - села и пожелети да се што пре вратите.
25
 Прво што смо приметила да у Етно ресторану ради услужно особље које ће
правовремено одговорити на ваше захтеве и питања. Добила сам јеловник и одабрала
домаћу јунећу чорбу уз комплет порцију ћевапа са кропирићима. Уз све наведено иде
домаћа лепиња. Порције и цене су коректне, а има избора за пиће. Када сам завршила са
оброком, вратила сам се на базен и већ је било скоро 19 часова до кад иначе ради.
Наравно може се уживати и након тога у башти етно ресторана, што сам искористила
љуљајући се на плетеним љуљашкама и играјући пикадо који се налази недалеко од
баште. У оквиру комплекса се налази терен за мини фудбал, за све љубитеље овог вида
рекреације уз дружење. Има и за оне најмлађе различите врсте забава, од љуљашки,
коњића до терена за играње што етно село чини погодним за породице са децом.

Слика24. Етно - село Лужнице

26
 Табела11. SWOT анализа
Снаге
Повољан географски
положај (срце Шумадије)
Узгајање шљива и
производња домаће ракије
Сеоски туризам
Плодно земљиште
Опремљеност школе
Слабости
Запуштени минерални
извори
Емиграције из села у
град
Недовољно туристички
посећено место
Неразвијена
хидрографкса мрежа
Путеви и улице су у
лошем стању
Неразвијен бањски
туризам
Лоша канализација
Лоша расвета у неким
засеоцима

27
 8. ЗАКЉУЧАК
Шумадијска гостољубивост вредних домаћина, етно смештај, одлична домаћа
храна... само су неки од разлога да бар викенд проведете етно - селу у Лужницама, који
радо прихватају госте како из Србије тако и стране туристе који желе да упознају чари
Шумадије.
Шумадија је пребогата историјом која је на неки начин у 20 веку скрајнута из
уџбеника. А која је опет неисцрпан извор који нам може помоћи у многим аспектима од
практичног образовања што је у овом случају примарно, до развоја туризма.
Све што је приказано у претходном делу рада објашњава саму суштину анализе како
геопросторне тако исто и урбанистичке у селу Лужнице. Литература која је била од
велике помоћи је приказана на самом крају рада и представља све релевантне изворе из
којих је извучена срж и написан рад. Село Лужнице нам пружа огромне природне
потенцијале који још нису у потпуности искоришћени. У будућности ово село би могло
више да се потруди око развијања туризма.

Искористити леп и сунчан дан у Етно селу Лужнице за викенд је испуњена мисија
за мене, а остаје свима као препорука или идеја. Драго ми је што су ме и овај пут
лепо угостили домаћини, а поред захвалности обећавам да ћу опет доћи наравно
други пут у већем броју.

28
 9. ЛИТЕРАТУРА
1. Мир - Јам, (2009):, „Изданци Шумадије“, Штампар Мкараије, Београд
2. Ђукановић Д. (1966):, „Клима среза Крагујевац“, Докторска дисертација, Београд
3. Милосављевић М. (1985): „Метеорологија“, Дванаесто издање, Научна књига, Београд
4. Поповић, М., (1956):, Крагујевац и његово привредно подручје“, Географски институт
САН, Београд
5. „Књига 9“, Становништво, упоредни преглед броја становника, подаци по насељима,
Републички завод за статистику, Београд
6. „Књига 2”, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за
статистику. фебруар 2003., Београд
7. Јовановић, Р., (1988):, „Системи насеља у Шумадији“, Географски институт САН,
Београд

10. ИНТЕРНЕТ АРДЕСЕ

1. Геосрбија (geosrbija.rs)
2. Etno selo Lužnice u centru Srbije – Moj Vikend | Portal za promociju putovanja i vikend
turizam | Lokalni vodici Google
3. 20. ТИП КАРАКТЕРА ПРЕДЕЛА - БРЕЖУЉКАСТО ВАЛОВИТ ТЕРЕН-
ПРИОРИТЕТНО ВОЋАРСТВО (predelisrcasrbije.rs)
4. Microsoft Word - Tab-2_10112011.doc (stat.rs)
5. Microsoft Word - NOVO_tekst_Starost i pol,REV.GN.doc (stat.gov.rs)
6. Svetlo_nad_Sumadijom_2014.pdf (ingkomora.org.rs)
7. Microsoft Word - Sluzbeni list br. 32 od 02.11.2009..doc (urbanizam.co.rs)
8. Naselja u Lepenici – Макроекономија (makroekonomija.org)
9. Kragujevac Selo Lužnice | Ugostiteljski Objekti
10. Lužnice – selo kroz koje protiče reka Limovac | InfoKG - Gradski portal - Kragujevac -
Najnovije vesti
11. RTS :: Eko karavan: U srcu Šumadije
12. РТК | Село Лужнице у емисији Шумадијски праг (rtk.co.rs)
13. Lužnice, broj stanovnika (cu.rs)

29