Luznica

TIHOMIR S.
MILOJKOVI]
LU@NICA
U PROSTORU I VREMENU
NI[, mart 2015.

Izdava~:
Udruèwe kwièvnika “Branko Miqkovi}” Ni{
Recenzent:
Dragi{a Filipovi}
Lektor i korektor:
Milica T. Milojkovi}
Idejno re{ewe korica:

Tihomir S. Milojkovi}
Priprema za {tampu:
Marko T. Milojkovi}
[tampa:
Unigraf–H– Soru Ni{
Tira`:
100 primeraka
POSVETA
Ову књигу, својеврсну енциклопедију Лужнице, написао је Тихомир

С. Милојковић, дипломирани грађевински инжењер из Грнчара који је
студирао, живео и радио у Нишу. Нажалост, он је прерано преминуо
2008. године не успевши да књигу и штампа. С обзиром на то да су се
сада, 2015. године, најзад стекли емотивни и материјални услови,
породица је одлучила да текст среди и штампа у спомен на Тихомира.
Надамо се да ће књига успети у ономе што је наш отац желео, а
то је да овековечи један предео и начин живота који убрзано и
бесповратно нестају и сачува сећање за будуће генерације. Хвала
свима који су на неки начин помогли или покушали да помогну при
стварању и штампању ове књиге.
Тихомирова деца
Tebi,
koji si se rodio u Lu`nici,
koji si mnogo voleo Lu`nicu,
i koji si umro u Lu`nici!
RECENZIJA
Prou~avawa istorije sela i seoskog ìvota u Srbiji zapo~eta su jo{ krajem
19. veka pod vo|stvom Jovana Cviji}a, koja su kasnije prekinuta. Izme|u dva
svetska rata, pojedinci su pisali istorije- hronike srpskih sela, ali su to
~inili sami, kao entuzijasti iz qubavi prema svome zavi~aju. Ukoliko su i
uspeli da napi{u hroniku, ona je ostajala u rukopisu, jer niko nije hteo, niti
mogao da finansira weno objavqivawe. Posle Drugog svetskog rata gotovo da i
nije postojala nekakva inicijativa da se srpska sela istraùju i opisuju. Retki
su bili istraìva~i srpskog sela i seoskog ìvota. Grad je uvek bio u prvom
planu. Sve ovo {to je re~eno za srpsko selo vaì i za ve}e teritorije:
op{tine, srezove, okruge... vi{e puta lo{ije i teè.
Ovu Kwigu o Lu`nici autor je raspodelio u 9 povezanih delova- poglavqa:

- U prvom poglavqu opisao je geografski poloàj Lu`nice, poreklo naziva
Lu`nice, floru i faunu Lu`nice i saobra}ajnu povezanost Lu`nice.
- U drugom poglavqu opisao je Lu`nicu kroz prohujala vremena (anti~ko
vreme, sredwovekovno vreme, vreme pod Turcima, vreme po oslobo|ewu od
Turaka, vreme kroz velike ratove i vreme sve do danas). Veoma dobro i na neki
nov, istorijski na~in prikazao je Lu`nicu u novom svetlu, koja je skoro 400
godina bila pod ni{kom upravom (u vreme Turaka), a po nekim podacima i u
vizantijsko i sredwovekovno vreme.
- U tre}em poglavqu opisao je stanovni{tvo Lu`nice (poreklo, psihi~ke
osobine, migraciona kretawa i popise stanovni{tva od prvog turskog popisa iz
1498. godine pa sve do danas), slave i obi~aje u Lu`nici. Time je dao neki
svojstven pe~at Lu`nici. Nije se uklapao u neka prose~na opisivawa i
prepisivawa iz srpske istorije.
- U ~etvrtom poglavqu opisao je dru{tveni razvoj sela Lu`nice (kroz
seqa~ko gazdinstvo i doma}instvo), kao i razvoj zanatstva u Lu`nici.
- U petom poglavqu je, prvo geografski podelio Lu`nicu, a zatim opisao sva
lu`ni~ka sela i Babu{nicu. Vrednost ovog poglavqa je u mnogobrojnim
fotografijama svih sela, koje je s mukom, i u nekoliko navrata, bez i~ije
materijalne pomo}i snimio.
- U {estom poglavqu je, do tan~ina opisao crkve i manastire, kao i sve
{kole u Lu`nici. Vrednost i ovog poglavqa je u snimqenim fotografijama
svih crkvenih i {kolskih objekata.
- U sedmom poglavqu je opisao timo~kolu`ni~ki govor kojim se nekada (a
mawe sada) govorilo u Lu`nici, uspeo je da ga razgrani~i od pirotskog govora
sa kojim ga mnogi me{aju i dan- danas poistove}uju.
- U osmom poglavqu hrabro je otvorio 8 dilema, stru~no ih razradio i
doneo svoje logi~ne zakqu~ke. Tako je pokrenuo “tabu teme” o kojima i
stru~waci mogu da govore, polemi{u i daju svoja stru~na i druga saznawa.
- U devetom poglavqu je sve to majstorski fini{irao i zatvorio je Kwigu o
Lu`nici, gde daje i neko svoje vi|ewe o spasu lu`ni~kog sela, kao i ostalih
srpskih sela.
U obradi svih ovih poglavqa koristio je mnoga saznawa prethodnih

istraìvawa i pisawa koja su se odnosila na Lu`nicu. Uz pojedine tekstove
priloìo je mnoge statisti~ke podatke i tabele, dao je mnogo geografskih
karata o Lu`nici (npr. Ni{ka nahija, putevi kroz Lu`nicu u rimsko i tursko
vreme, podelu Lu`nice prema istorijskim ~iwenicama, poloàje svih seoskih
atara u Lu`nici, i dr.) i brojne fotografije svih lu`ni~kih sela.
Zaista je uspeo da otrgne od zaborava davno usnula sela Lu`nice, ovekove~i
se}awa na wih i sa~uva arhai~ne narodne re~i govora Lu`nice. Monografija
Lu`nice je pisana lakim stilom i lako i sa interesovawem se ~ita. Sadrìna
Kwige o Lu`nici je zanimqiva za sve ~itaoce koji èle da upoznaju
nekada{wu, kao i sada{wu Lu`nicu.
Ova kwiga je opis Lu`nice, ni{ta van we i ni{ta na{iroko. Odredio je

“ta~an” poloàj Lu`nice i u prostoru i u vremenu, tako da ova kwiga ima
poseban kvalitet i zasluùje da se objavi, kako bi bila dostupna svima u
Lu`nici, pa i {ire.
U Ni{u, septembra 2008. godine Filipovi} Dragi{a,

dipl. ekonomista
SADR@AJ
UVOD ............................................................... 13
1. GEOGRAFSKI POLO@AJ LU@NICE .................................... 15

1.1. GEOGRAFSKI POLO@AJ LU@NICE .................................................. 17
1.2. POREKLO NAZIVA LU@NICE ................................................. 18
1.3. REQEF, HIDROLOGIJA I KLIMA ................................................... 18
1.3.1. REQEF LU@NICE
1.3.2. HIDROLOGIJA LU@NICE
1.3.3. KLIMA LU@NICE
1.4. FLORA I FAUNA LU@NICE ................................................ 21
1.4.1. FLORA- BIQNI SVET LU@NICE
1.4.2. FAUNA- @IVOTIWSKI SVET LU@NICE
1.5. PUTEVI KROZ LU@NICU ................................................ 23
2. LU@NICA KROZ VEKOVE ........................................................... 27

2.1. LU@NICA U ANTI^KO VREME .......................................... 29
2.1.1. LU@NICA U VREME PRAISTORIJE
2.1.2. LU@NICA U VREME STAROG RIMA
2.1.3. LU@NICA U VREME VIZANTIJE
2.2. LU@NICA U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI .................................... 32
2.3. LU@NICA POD TURCIMA ...................................... 33
2.3.1. LU@NICA U NI[KOJ NAHIJI
2.3.2. @IVOT POD TURCIMA
2.4. LU@NICA KROZ RATOVE ....................................... 44
2.4.1. SRPSKO- TURSKI RATOVI (1876-1877)
2.4.2. SRPSKO- BUGARSKI RAT (1885)
2.4.3. BALKANSKI RATOVI (1912-1913)
2.4.4. PRVI SVETSKI RAT (1914-1918)
2.4.5. DRUGI SVETSKI RAT (1941-1945)
2.5. LU@NICA POSLE OSLOBO\EWA OD TURAKA ............................ 48
2.5.1. TERITORIJA LU@NICE- 1879. GODINE
2.5.2. OP[TINE I NASEQA U LU@NICI- 1879. GODINE
3. STANOVNI[TVO I OBIÂJI U LU@NICI ..................... 53

3.1. STANOVNI[TVO LU@NICE ......................................................... 55
3.1.1. KAKVI SU NAM BILI PRECI?
3.1.2. STANOVNI[TVO LU@NICE
3.1.3. POREKLO STANOVNI[TVA LU@NICE
3.1.4. MIGRACIJA STANOVNI[TVA LU@NICE
3.2. SLAVE U LU@NICI ................................................................ 63
3.2.1. PORODI^NE (KRSNE) SLAVE
3.2.2. ZAVETINE (PRAZNICI U SLAVU STOKE)
3.2.3. SEOSKE SLAVE- LITIJE
3.2.4. BO@I]
3.2.5. USKRS (VELIGDAN)
3.2.6. SEOSKI SABORI- VA[ARI
3.3. OBIÂJI U LU@NICI ................................................................. 68
3.3.1. SVAKODNEVNI OBIÂJI U LU@NICI
3.3.2. SVEÂNI OBIÂJI U LU@NICI
3.3.3. OKUPQAWA I RITUALNE IGRE
3.3.4. TU@NI OBIÂJI U LU@NICI
3.4. DEÎJE IGRE .................................................................. 76
3.4.1. KLIS I PALICA
3.4.2. @EGALO
3.4.3. BACAWE NOVÎ]A NA LINIJU
3.4.4. SVIWKA- “SVIW]A”
4. DRU[TVENI RAZVOJ LU@NICE ........................................ 79

4.1. RAZVOJ LU@NI^KOG SELA .............................................................. 81
4.2. SEQA^KO GAZDINSTVO ............................................................... 82
4.2.1. ZEMQORADWA U LU@NICI
4.2.2. STOÂRSTVO U LU@NICI
4.2.3. PRIVREDNE ZGRADE U LU@NICI
4.3. SEQA^KO DOMA]INSTVO ............................................................... 92
4.3.1. KU]E I STANOVAWE U LU@NICI
4.3.2. KU]NA RADINOST U LU@NICI
4.3.3. ISHRANA U LU@NICI
4.3.4. ODEVAWE U LU@NICI
4.4. ZANATSTVO U LU@NICI ................................................................. 99
4.4.1. ZANATI U LU@NICI
4.4.2. ZANATSKE RADWE U LU@NICI
4.4.3. INDUSTRIJA U LU@NICI
4.4.4. LU@NI^KI PEÂLBARI
5. LU@NICA DO DANAS ................................................. 107

5.1. ISTO^NI DEO LU@NICE ........................................................... 115
Aleksandrovac, Babu{nica, Vava, Valni{, Vojnici,
Draginac, Du~evac, Zvonce, Jasenov Del, Kalu|erevo,
Kijevac, Krwino Gorwe, Krwino Dowe, Na{u{kovica,
Rado{evac, Raqin, Stol, Strièvac Gorwi i Strièvac Dowi.
5.2. JU@NI DEO LU@NICE ........................................................... 139
Berduj, Berin Izvor, Vrelo, Vu~i Del, Kambelevac,
Leskovica, Masurovac, Preseka, Radiwince, Radosin,
Rakita, Rakov Dol, Strelac, Studena i Crvena Jabuka.
5.3. ZAPADNI DEO LU@NICE ............................................................. 162
Bogdanovac, Bowince Veliko, Bowince Malo, Brati{evac,
Brestov Dol, Gor~ince, Grn~ar, Dol, Zavidince, Izvor,
Linovo, Qubera|a, Mezgraja, Modra Stena, Ostatovica,
Provaqenik, Resnik, Sura~evo i [trbovac.
6. CRKVE I [KOLE U LU@NICI ............................................ 187
6.1 MANASTIRI I CRKVE U LU@NICI ............................................. 189
6.1.1. CRKVA U LU@NICI
6.1.2. MANASTIRI U LU@NICI
6.2. [KOLE U LU@NICI ........................................................... 205
A/ [KOLE ZA VREME TURAKA
B/ [KOLE PO OSLOBO\EWU OD TURAKA
6.2.1. OSNOVNA [KOLA U VELIKOM BOWINCU ..................................... 211
6.2.2. OSNOVNA [KOLA U QUBERA\I .................................... 215
6.2.3. OSNOVNA [KOLA U BABU[NICI ..................................... 229
6.2.4. OSNOVNA [KOLA U STRELCU ..................................... 240
6.2.5. OSNOVNA [KOLA U ZVONCU ..................................... 244
7. LU@NIÂNI I GOVOR ........................................................ 249

7.1. GOVOR LU@NIÂNA ....................................................... 251
7.1.1. FONETSKE ODLIKE GOVORA
7.1.2. MORFOLO[KE ODLIKE GOVORA
7.2. O LU@NIÂNIMA ......................................................... 257
7.2.1. ORATA ZA LU@NIÂNI
7.2.2. ORATA ZA LU@NIÂNKE
7.2.3. ZA SVAKOG LU@NIÂNINA IMA ORATA
7.2.4. NARODNA VEROVAWA KOD LU@NIÂNA
7.2.5. SAVETI I IZREKE KOD LU@NIÂNA
8. LU@NI^KE DILEME ................................................ 261

8.1. NAZIV I GEOGRAFSKA PRIPADNOST LU@NICE ............... 263
8.2. “TRGOVINA” LU@NI^KIM TERITORIJAMA ........................ 265
8.3. LU@NI^KA KOTLINA- LU@NI^KO JEZERO ........................ 268
8.4. VE[TA^KA PODELA ZAPLAWA ........................................... 271
8.5. “[IROKI PUT”- PARALELA PUTA “VIA MILITARIS”....... 273
8.6. GRNÂR- NAJSTARIJE NASEQE LU@NICE ........................... 276
8.7. LU@NI^KIH 10 “NAJ” ................................................................. 279
9. LU@NICA NA MARGINI MARGINE ................................. 289

9.1. BE[E @IVOT U LU@NICI .................................................... 291
9.2. ZA SPAS LU@NI^KOG SELA ..................................................... 293
9.3. UMESTO ZAKQU^KA ..................................................... 299
LITERATU RA .................................................... 301
LU@NICA Uvod
Sa skupa seqana Crvene Jabuke:

* Mi (Lu`ni~ani)
od socijalizma nismo dobili ni{ta- nismo ni liznuli;
na nas su zaboravili:
op{tina, srez, dràva, na{i qudi... svi. *
februara 1964. godine.
Ho}u po istini i dokle se re~ju uhvatiti moè zapisati sve kako je bilo, i
kako je danas u Lu`nici. înim ovo ne radi isticawa, ni da spomen o sebi
ostavim, nego radi olak{awa du{i da ne krene optere}ena tajnama, koju
nemaju}i kome, ho}u ovako nemo zapisuju}i da poverim hartiji. Strepim da li
sam kadar to uraditi, pa je u meni molitva da mi se podari mo} za to.
***
Tu pored reke Lu`nice, pa i malo {ire, nalazi se LU@NICA, kao neka
seda starina, obrasla u trwe i korov, ali je ponosita. U woj jo{ tiwaju
ogwi{ta. Lu`ni~ani pamte svoju LU@NICU, pa }e i potowi weni nara{taji
govoriti o woj. Zato je pravo da i ja, kao lu`ni~ki sin, kad je ve} sre}a dala
da o tome razmi{qam, zabeleìm sve kako je bilo i kako jeste- neka se to ~uje
i na daqe. A tu su i oni (koji broje sedamdesetu...), jo{ ih je na ovome svetu,
koliko da se pone{to pro{lo prozbori na bezuba usta, ako nikom, ono bar
unu~etu ili paraunu~etu nad kolevkom.
Imam veliku èqu da LU@NICA, kraj na{ih predaka i nas, ne padne u

zaborav i èlim da podsetim na wu i na{e dane detiwstva. Na dane kada se
raslo i igralo i gde se i{lo u {kolu; na dane kada se bilo mlad i kada se
dawu i no}u vodila qubav; na dane kada se bilo doma}in, pravile ku}e i
plevwe, orale wive i kosilo, gradilo i radilo, odgajala deca, igranke pravile
i slave slavile; na dane kada su bile svadbe, deca ra|ala i obi~aji po{tivali;
na dane kada su u selu bile: {kola i sala za priredbe, prodavnica i kafana,
igrali{ta i na reci Lu`nici kupali{ta; na dane kada su postojala mesta za
sedeqke i okupqawa i kada se {etalo sokacima.
A vi mladi, po poreklu Lu`ni~ani, koji niste u ovom kraju ro|eni, a gde su

va{i preci sahraweni, ne zaboravite odakle vam je i seme i pleme. Neka
LU@NICA ìvi u va{im mislima, ma koliko da ste daleko.
13
LU@NICA Uvod
***
Iznad Lu`ni~ke kotline je velika kamena gromada- zove se Golemi Stol.
Nad wim se ra|a Sunce. Tokom dana Sunce prelazi lu`ni~ka poqa i zajedno sa
seqacima ih ore, kopa, zagreva i prodire u dubinu da seme klija, da Lu`nica
ne bude gladna. Na ve~e zalazi u zaplawski kraj, iza brda, u daqinu. Kad
seqaci preoru wive tim prstima, {to u svojim korenima nose Sunce, ùqeve i
sve to natope vodom iz reke Lu`nice, koja im se uvija dlanovima kao krvotok-
i kamen mora da rodi. Kad lu`ni~ki seqak navali na wivu mora da rodi.
Lu`ni~ki seqak ìvi od zemqe i za zemqu. Iako mu je zemqa te{ka, on je
voli. êsto spava na woj i sa wom- u kosi, u xepovima, pod noktima... I jede je.
Veruje se da lu`ni~ki seqak, za svoga ìvota, pojede 8 oka zemqe.
Onda uzme teslu i visak i ode sa “koziwavom torbom” o ramenu. Lu`nica
ostane da sazreva, da klija i da se budi, da buja u zelenilu, a on da pe~albari-
zida Srbiju uzdu` i popreko. Rinta od danas do sutra i spava u {upama i po
plevwama, pod skelama i vedrim nebom- nebo ga pokriva, a ciglu pod glavu
stavqa, umesto jastuka. Nikome cigla nije tako mekana kao lu`ni~kom
pe~albaru.
Kad se o Mitrovdanu vrati ku}i, Lu`nica zrela, svatovi svadbuju, sve puca
od zdravqa, sre}e i veseqa.
AUTOR
14
LU@NICA 1. Geografski poloàj
1.
GEOGRAFSKI
POLO@AJ
LU@NICE
1.1. GEOGRAFSKI POLO@AJ LU@NICE ............................... 17
1.2. POREKLO NAZIVA LU@NICE ................................ 18
1.3. REQEF, HIDROLOGIJA I KLIMA ................................ 18
1.4. FLORA I FAUNA LU@NICE ............................. 21
1.5. PUTEVI KROZ LU@NICU ............................. 23
15
1. Geografski poloàj LU@NICA
16
1.1. GEOGRAFSKI POLO@AJ LU@NICE

Pod nazivom LU@NICA, danas se podrazumeva celokupna teritorija
op{tine Babu{nica sa povr{inom od 592 km2 na kojoj se nalazi 53 naseqa.
Predstavqa geografsku oblast jugoisto~ne Srbije, koja se nalazi u centralnom
delu Balkana. Prostire se u dolini reke Lu`nice i wenih pritoka, koje
obuhvataju wen sliv prema reci Vlasini, sliv reke Jerme prema Ni{avi, kao i
sliv reke Tego{nice prema reci Vlasini; izme|u Suve planine na severu,
Vla{ke planine na istoku, Ruja na jugu i Ostrozuba na zapadu. Na istoku (jug u
odnosu na Lu`nicu) u duìni od 16 km grani~i se sa NR Bugarskom. Na
ostalom delu Lu`nica se grani~i sa: dimitrovgradskom op{tinom na istoku,
belopalana~kom op{tinom na severu, gaxinhanskom op{tinom na zapadu i
vlasotina~kom i crnotravskom op{tinom na jugu. Lu`nicom prolaze regionalni
put Pirot- Babu{nica- Leskovac, kao i putevi: Bela Palanka- Babu{nica-
Zvonce i put Modra Stena- Veliko Bowince- Gaxin Han- Ni{.
...Kad se iz Ni{a (preko Bele Palanke- kroz Koritni~ku klisuru), iz Pirota (preko
visokih prevoja Gabra i Kru{ke), iz Leskovca i Zaplawa (prema Qubera{koj klisuri- @drelu)
ili sa bugarske granice (preko Prese~kog Rida i [umja) po|e u Lu`nicu, sti~e se utisak da
putevi vode negde visoko u nepregledne planinske goleti...
I periferijski i pograni~ni poloàj Lu`nice, i udaqenost od glavnih

puteva, i lo{a povezanost sa ostalim krajevima, vi{evekovna izolovanost i
zatvorenost Lu`nice u sredwovekovnoj Srbiji i Turskoj carevini, u~inio je da
je lu`ni~ki kraj, tokom istorije, bio slepo crevo i van glavnih ratnih pohoda.
Kako su Turci, po pravilu, ìveli po gradovima, a srpska raja po selima, ona
je samo udaqena od Tur~ina mogla mirno i slobodno ìveti. Tako je lu`ni~ki
kraj u okviru Ni{ke nahije, a za vreme vi{evekovne vladavine Turaka, ostao
miran kraj i bez nekih ve}ih seoba. U Lu`nicu je narod mnogo vi{e dolazio iz
drugih delova da se skloni od turskog zuluma nego {to je morao iz we da beì,
a Lu`ni~ani nisu bili, kao srpski rod u celini, ozna~eni mnogobrojnim
seobama i deobama. Tih seoba je bilo tako ~estih i tako te{kih zato {to su se
po ovoj srpskoj zemqi neke udruène sile lomatale i ~esto je satirale do
korena i izvori{ta, prete}i joj istrebqewem. Te seobe su bile individualne
ili kolektivne, zavisno od raznih uzroka: zlostavqawa vlastodràca, buna i
ustanaka, kuga i pomora, ubistava iz osvete, tragawa za sigurnim...
...A nekada je lu`ni~ki kraj bio ~uven po "nepreglednim" stadima ovaca i razbacanim
selima u kojima je cvetao ìvot, bujala mladost, daqe od gu`ve i istorijskih vihora, koji su
neprekidno tutwali balkanskim podkontinentom...
***
Pojam “prave” Lu`nice nije precizno odre|en. Nekada, za vreme Turaka, deo
oko gorweg toka reke Lu`nice, tj. Lu`ni~ka kotlina zvala se “Lu`nica koli
(srez)” i bila je pod pirotskom upravom. Ta kotlina iznosi mawe od 25%
celokupne teritorije Lu`nice. Mnogi smatraju da je po tome i ceo kraj dobio
naziv, a to nije ta~no.
17
1.2. POREKLO NAZIVA LU@NICE

Lu`nica, kao teritorija, dobila je sam naziv po reci Lu`nici koja je, sa
svojim pritokama i slivom obeleìla ve}im delom tu teritoriju. Mawi delovi
teritorije Lu`nice ne spadaju slivu reke Lu`nice. To je deo preko
crvenojabu~kog rida oko reke Tego{nice, koja spada slivu reke Vlasine, i deo
oko reke Jerme, koja spada slivu reke Ni{ave.
Sam naziv Lu`nica je slovenskog porekla i poti~e od re~i LU@A (vla`no,
barovito zemqi{te). Nekada, u dalekoj geolo{koj pro{losti, cela Lu`ni~ka
kotlina je bila pod vodom i verovatno je predstavqala jezero koje se
zavr{avalo na obroncima ove kotline. Sve do kraja 19. veka, dok nije bio
probijen put kroz Qubera{ko `drelo (1895. godine), ovaj deo je bio prekriven
baru{tinama i voda se dugo zadràvala tokom godine, tako da su najniì
delovi Lu`ni~ke kotline bili skoro uvek pod vodom i barama.
Iz svega ovoga proizilazi da je prvo nastao naziv Lu`nica za reku
Lu`nicu, a potom (pred kraj turske vladavine) i naziv Lu`nica koli (srez) za
Lu`ni~ku kotlinu, koja je bila pod pirotskom upravom. Posle oslobo|ewa od
Turaka, privremenim zakonom Kneèvine Srbije o ure|ewu novooslobo|enih
predela Srbije, od 1. maja 1878. godine predvi|ena je nova teritorijalna podela
Srbije, prema kojoj je ceo srez, sa upravom u Babu{nici, dobio naziv Lu`ni~ki
Srez. To je prvi put da se naziv Lu`nica koristi za celu teritoriju onda{we,
kao i sada{we Lu`nice.
1.3. REQEF, HIDROLOGIJA I KLIMA

Reqef Lu`nice predstavqa deo balkanskog sistema u kome se isti~u plitke
Lu`ni~ka i Zvona~kobawska kotlina, koje su okruène sa svih strana
planinama sredwe i male visine i ograncima velikog planinskog masiva Ruja na
granici sa NR Bugarskom.
Najvi{i deo Lu`nice je planina Ruj (1706 m), a najniì deo (338 m) se
nalazi ispod sela Mezgraja, blizu ulaska reke Lu`nice u reku Vlasinu. Suva
planina delimi~no pripada Lu`nici i zavr{ava svojim ju`nim obroncima iznad
sela Grn~ar i Qubera|a, a isto~nim obroncima iznad sela Resnik i Izvor.
Najvi{i vrh Suve planine na teritoriji Lu`nice je Golemi vrh (1533 m). Od
ve}ih vrhova su: Rwos (1262 m), Golemi Stol (1239 m), Slivovi~ki vrh (1256
m), Talambas (1255 m) i Golubiwak (1022 m).
Dosada{wa nepotpuna geolo{ka istraìvawa utvrdila su da u Lu`nici ima
betonit (u okolini Zavidinca i Velikog Bowinca) i da je bogata nemetalima.
Od nemetala najvi{e ima gline (u Lu`nici je nekada bilo veoma razvijeno
grn~arstvo), lapor i laporoviti {kriqac, kvarcni i peskoviti pe{~ar,
kvarcit, bigar, mermeri i polumermeri (u dolini reke Murgovice),
mikrogranit kod Grn~ara i rude boksita i uqanih {kriqaca.
18

Lu`nica ima najgu{}u hidrografsku mreù me|u kotlinama jugoisto~ne
Srbije, a istovremeno je siroma{na vodom. Reke u Lu`nici su kratkog toka sa
malo vode, jer im vodostaj uglavnom zavisi od godi{weg doba i atmosferskih
padavina. Na ovoj teritoriji postoje i karstna vrela, me|u kojima je
najizda{nije Qubera{ko vrelo. Postoje jo{ i Linovsko vrelo, Sura~evsko
vrelo i Izvorsko vrelo. Tako|e, postoje i termalni izvori u Zvona~koj bawi.
Na teritoriji Lu`nice postoje 3 sliva: oko reke Lu`nice sa slivom wene
najve}e pritoke Murgovice koja odlazi u reku Vlasinu, oko reke Jerme koji
odlazi u reku Ni{avu i oko reke Tego{nice koji odlazi u reku Vlasinu.
Reka LU@NICA je centralna i najve}a reka u celom lu`ni~kom kraju, po
kojoj je taj kraj i dobio naziv- Lu`nica. Pored reke Lu`nice pruàju se uske
doline i venac lu`ni~kih brda i planina, a izme|u brda teku potoci i re~ice.
Do Qubera{kog `drela reka Lu`nica je mala i nije opasna. Qubera{ko `drelo
prima znatnu koli~inu vode od nekoliko vrela i svoje najve}e pritoke
Murgovice, i pri naglom topqewu snega i usled velikih ki{a tako nabuja da
poplavi celu kotlinu.
Najve}a pritoka Lu`nice je leva pritoka, reka Murgovica. U reku
Murgovicu ulivaju se Masurova~ka reka iznad sela Radiwince i Stolska reka
ispod sela Radiwince. Masurova~ka reka ima veliki sliv i veoma je opasna
kada padaju velike ki{e. Ova reka plavi sve ispred sebe i ugroàva selo
Radiwince. Sa Masurova~kom i Stolskom rekom, reka Murgovica ugroàva
Qubera|u i sav predeo nizvodno Lu`nicom.
***
...Za vreme letwih su{a koje ~esto upropaste celu ètvu, posle toga je obi~no nailazila jo{
ve}a pripeka. A posle tako su{nog leta s jeseni bi stala da nadolazi reka Lu`nica i da preti
op{ta poplava. U nepravilnim granicama od 20-ak do 30-ak godina nailazile su velike poplave
koje su se posle pamtile. Posle tih velikih poplava malo {to ostane od pokretnog imawa.
Takva poplava baca celo selo za nekoliko godina unatrag, tako da odre|eno pokoqewe provede
ostatak svog veka u popravqawu {teta i nesre}a koje je ostavila velika poplava. Godinama bi
se ~ovek mu~io kopaju}i i vade}i iz zemqe kamen. Trebalo je razdrmati veliko kamewe, koje je
leàlo u zemqi, tako {to se te{kom mukom i otkopa i potkopa, zatim ga je trebalo izdi}i i
izvu}i. Dve godine dana je radio dok je o~istio sloj zemqe i kad je poterao plug nije mogao
ralo zariti malo dubqe, pa mu je trebalo jo{ godina dana mu~nog rada da o~isti i drugi dubqi
sloj zemqe. I sve to da bi po`weo nekoliko xaka raì...
...Tu pored same reke, na wenim obalama vrvilo je od ìvota: proleti kakva ptica i kao
muwa nestane u daqini; prne roj leptirova u svetlim ble{tavim svojim bojama; mnogi krilati
insekti i bubice su bili tihi i }utali su; gordi vilinski kowici, {to su lepr{ali
staklenim krilima visoko pod suncem; mali, nikad vi|eni, cvr~ci koji su bezazleno i radosno
pevali; iz rupica vrele suve zemqe izvirao je svet mu{ica i {estonogih pe{aka, mrava,
ponekad i gu{ter i gusenica, i svakako skakavci. A nave~e sa mrkim drve}em, mra~nim
topoqacima i belim talasastim putem, ~ula bi se i reka Lu`nica i weno vri{tawe na
19
sprudovima. No} je vrila od kreketa àba, kreket koji bi se rasuo i zemqom i nebom. înilo
se da zvezde kreke}u zvonko i otegnuto...
...Odjedared i silno prokuva i zapenu{a voda. Pqusak, prskawe, rasipawe kristalnih kapqica,
pena i zatim ti{ina. Sitno obigrava voda oko {iqastog kamena i ne da mu da se su{i.
Jedinstvena lepota qubavi, qubomore i osvete izme|u kamena i vode. Voda jednako traì stenu,
a jednako je grize, jede i tro{i. Ponegde sevne ne{to kroz vodu kao muwa i plavilo pozeleni.
Na obalama reke Lu`nice pore|ane su lepe i }utqive ba{te, takozvane gradine, pune povr}a i,
pomalo, po obodu {arenog cve}a...
Pr ema : “ZAV IÂJ U DU[I”

reka LU@NICA od Velimi ra \or|e vi} a
Umorna od puta te~e iz daleka krivudavi m tokom jedna reka.
Oronule obale, iskrivqene grane, umorna od svega nekad bi da stane.
Vrbe stare nad vod om se svile , a nekad s u mnogo lepe bile.
Skri vale su se mnoge quba vi pored re ke kada se volelo i ka d su suze tekle.
Kraj reke su mladi ostajali do zore pratili su reku koja je sawala more.
20

U najve}em delu teritorije Lu`nice vlada umerenokontinentalna klima: sa
umereno toplim letima i umereno hladnim zimama, i sa 4 jasno izraèna
godi{wa doba. Jesen je toplija od prole}a i zahvaquju}i, tome, vegetacioni
period je znatno produèn, a to omogu}ava gajewe mnogih vrsta vo}a, vinove
loze, kukuruza i sli~no. Na visinama od 600 do 800 m javqa se subplaninska
klima u dolini reke Jerme i planinska klima na Suvoj planini.
Prose~na koli~ina padavina je mala (700 do 800 mm). Najobimnije padavine
su u maju i junu, kao i u oktobru i novembru, a najmawe u avgustu i septembru,
kao i u januaru i februaru.
Sredwa mese~na januarska temperatura od 2,1ºS svrstava Lu`ni~ku kotlinu u
najhladniji kraj u jugoisto~noj Srbiji. Ovo podru~je je dobro za{ti}eno od
hladnih vazdu{nih masa i olujnih vetrova. Jedini neugodan vetar je ko{ava.
Zahvaquju}i geografskom poloàju, Lu`nica je izloèna uticaju egejske
klime, koja prodire iz moravsko- vardarske doline kroz Qubera{ko `drelo.
Ovo strujawe vazduha pokre}e oblake prema Lu`ni~koj i Pirotskoj kotlini,
kao i neposredna blizina Suve planine sa koje se obi~no spu{taju oblaci koji
donose ki{u, a koja {titi i zaklawa sve 3 kotline (Qubera{ku, Lu`ni~ku i
Pirotsku) od jakih vetrova, tako da cela Lu`nica retko oskudeva za ki{om i
padavinama. Lu`ni~ani su odavno uo~ili kako Qubera{ka klisura (`drelo) i
Komari~ki vir uti~u na klimu cele Lu`nice. Pokazalo se da ki{a, skoro uvek,
dolazi iz pravca Komari~kog vira i Qubera{kog `drela.
1.4. FLORA I FAUNA

Ve}i deo Lu`ni~ke kotline pretvoren je bio u wive, na kojima su uspevale
sve vrste ìtarica. Mnogi delovi su bili pro{arani livadama i zabranima.
Tako wive doseù do 450 m, livade od 450 do 600 m i {ume od 600 do 1000 m
nadmorske visine. Sa pove}awem nadmorske visine procenat obradive povr{ine
opada zbog karstne podloge, gde se ose}ala i ve}a oskudica vlage, a samim tim
se pove}avao procenat pa{waka i {uma. Livada je imalo i u niìm delovima-
uz reku Lu`nicu i na ve}im visinama.
Zabrani ili {ume su obi~no na delovima koji su bili daqe od sela, i tamo
gde je zemqa bila posnija. Ve}i kompleksi {uma su se nalazili na ve}im
visinama. U atarima postoje}ih sela zabrani su nestali, jer su bili iskr~eni i
pretvoreni u obradive povr{ine. Na kre~wa~kim povr{inama i visinama preko
600 m nadmorske visine javqaju se bukove {ume i {ume cera. Od ukupne
obrasle povr{ine na bukvu otpada skoro 2/3. Ve}u rasprostrawenost od ostalih
li{}ara imaju hrast i cer, a mawu javor, jasen, grab, leska, gorun i topola.
21
[umski pokriva~ je iskqu~ivo od listopadnih {uma. U posledwe vreme

pojedinci sade i neodgovaraju}e zimzeleno drve}e.
Imalo je livada koje su se kosile i po dva puta godi{we i livada- pa{waka
na kojima su pasle ovce i goveda. Na ve}im povr{inama bilo je i bujnih
pa{waka koji se, drasti~nim smawewem broja stoke, sve mawe koriste. Nekada
su na hiqade i hiqade ovaca i goveda provodila po vi{e meseci godi{we na
ovim prostorima, dok danas gotovo da nema ni ~obana ni stoke. Na pa{wacima
preovla|uju mnoge vrste trava koje su se adaptirale na vekovnu podlogu, sa
drvenastim stablom i bockama. Najpoznatije livadske trave su: livadarka,
livadski vijuk, ov~iji vijuk, rosuqak, bela i crvena detelina. Od korovskih
biqaka poznate su: palamida, {tir, sirak, rastli}, kopriva, masla~ak, bokvica,
quti}, ~i~ak i druge.
Poznate lekovite biqke su: neven, zdravac, ~uvar ku}e, kamilica,
jagor~evina, kantarion, hajdu~ka trava, beli i crni slez, bosiqak, |ur|evak,
rastavi} i druge.

U posledwe vreme do{lo je do pozitivne promene i sve vi{e je ìvotiwske
divqa~i. Ovu promenu je omogu}io ~ovek, koji se povukao iz planinskog
prostora koji je postao i gu{}i i zeleniji. Ranije je na vi{im predelima
vrilo od ~obana sviwara i govedara, brojnih stada ovaca, koza, sviwa i goveda.
Tako su ovakve {ume izazvale povratak i ja~awe pojedinih divqih ìvotiwskih
vrsta. Divqe ìvotiwe se pove}avaju i umnoàvaju, jer ne strahuju ni od koga i
ne preti im opasnost. Po malo ih uznemiravaju lovci, ali i wih je sve mawe.
Danas se u vi{im planinskim predelima mogu sresti mnoge divqe ìvotiwe:
vukovi, lisice, ~opori divqih sviwa, srne, ze~evi, lasice, tvorovi, jazavci,
zmije, veverice i poneki medved. Od ptica se mogu sresti: soko, orao, jastreb,
kobac, kukavica, fazan, divqi golub, grlica, lasta, sojka, senica, ùwa, svraka,
vrabac, poneka roda i druge ptice. U nizinama, pored reke Lu`nice najbrojniji
su: mi{evi, krtice, àbe i slepo ku~e. Od insekata: muve, mravi, skakavci, ose,
bubamare, krpeqi, gubari, komarci, stonoge, smrdibube, popci, pauci, drvoto~ci
i drugi. Od {tetnih insekata poznati su: krompirova zlatica, jabu~ni moqac,
kru{kina osa, filoksera, ìtni ìàk i dr.
Na{i preci gajili su dosta p~ela i to u vr{kama. Od meda su pravili
prijatan i zdrav napitak- medovinu. Danas se p~ele gaje u savremenim uslovima,
ali i p~elarstvo stagnira sa pojavom opake p~eliwe bolesti varoe, kao
negativni uticaj od sve ve}e primene za{titnih sredstava za prskawe vo}a.
22
1.5. PUTEVI KROZ LU@NICU

Iako u Lu`nici nisu vr{ena nikakva istraìvawa, zna se da je ovaj kraj
bio naseqen jo{ u dalekoj pro{losti. Arheolo{ki nalazi pokazuju da je teren
Lu`nice bio naseqen i u periodu Starog Rima.
Prema saznawima, putevi i saobra}ajna povezanost u Lu`nici mogu se
posmatrati kroz 3 vremenska perioda:
1. Period Starog Rima i srewovekovne Srbije (do 14. veka),
2. Period “pod Turcima” (od 14. veka do 1877. godine), i
3. Period po oslobo|ewu od Turaka (posle 1877. godine).
1.5.1. STARORIMSKI I SREDWOVEKOVNI PERIOD

Put “Via Militaris” od Beograda do Carigrada izgra|en je u 1. veku n.e.
Put je vodio trasom: Singidunum (Beograd)- Viminacium (Poàrevac)- Naisus
(Ni{)- Remesiana (Bela Palanka)- Turribus (Pirot)- Serdica (Sofija)-
Konstantinopoq (Carigrad). Pored ovog glavnog puta “Via Militaris”
postojali su i sporedni putevi- parelelni ili kratice putevi.
Jedna paralela- kratica puta “Via Militaris” nazvana je “[iroki Put”.
Dolazila je iz pravca Leskovca i i{la trasom: Leskovac- Vlasotince- (dolina
reke Vlasine)- Svo|e- (dolina reke Lu`nice)- Modra Stena- Grn~ar- (leva
obala reke Lu`nice- Modri Kamen i Berdujski Potok)- Berduj- Crvena Jabuka-
De{}ani Kladenac- Trn- Sofija.
23
Druga paralela- kratica puta “Via Militaris” vodila je trasom: Ni{

(Naisus)- (dolinom Kutinske reke preko Ni{kog Zaplawa- ju`nim obroncima
Suve planine preko Lu`ni~kog Zaplawa)- Linovo- Dol- Grn~ar i daqe
“[irokim Putem” ka Trnu, Sofiji i Carigradu. Ovaj put je bio glavna
saobra}ajna veza celokupnog Zaplawa (Ni{ko Zaplawe i Lu`ni~ko Zaplawe) i
tako lu`ni~ki kraj povezivao sa Ni{em (Naisusom).
Oba ova paralelna puta spajala su se u selu Grn~ar i kratila su putavawe
koje je vodilo iz Gr~ke, Makedonije i Dubrova~ke Republike prema Sofiji i
Carigradu i daqe ka Istoku.
1.5.2. PERIOD “POD TURCIMA”

Najve}i broj drumova u tursko vreme imao je karakter karavanskih drumova,
a roba se prenosila tovarima na kowima i drugim doma}im ìvotiwama, kao i
kamilama. U vreme “pod Turcima”, put “Via Militaris” nazvan je “Carski
Drum”. Drum je vodio trasom: Beograd- Ni{- Bela Palanka- Pirot- Sofija-
Carigrad. Pored ovog glavnog druma “Carigradski Drum”, postojalo je jo{
nekoliko sporednih drumova, parelele ili kratice drumovi.
Jedna paralela- kratica “Carskog Druma” (nekada{wi put “Via Militaris”)

zvana “[iroki Put”, dolazila je iz pravca Leskovca i i{la trasom: Leskovac-
Vlasotince- (dolina reke Vlasine)- Svo|e- (dolina Lu`nice)- Modra Stena-
24
Grn~ar- (leva obala reke Lu`nice- Modri Kamen i Berdujski Potok)- Berduj-
Crvena Jabuka- De{}ani Kladenac- Trn- (krak prema Sofiji i krak prema
]ustendilu).
Druga paralela- kratica “Carskog Druma” (nekada{wi put “Via Militaris”)

vodila je trasom: Ni{ - (dolinom Kutinske reke preko Ni{kog Zaplawa-
ju`nim obroncima Suve planine preko Lu`ni~kog Zaplawa)- Linovo- Dol-
Grn~ar i daqe “[irokim Putem” ka Trnu i Sofiji. Ovaj drum je bio
saobra}ajna ìla kucavica koja je prolazila kroz celu Ni{ku nahiju (Ni{ko
Zaplawe, Lu`ni~ko Zaplawe i Bukovik), i tako Lu`nicu povezivala sa
Ni{em, pa i {ire, i ~inila je kao jednu celinu nekoliko vekova (od po~etka
14. veka pa sve do oslobo|ewa od Turaka 1877. godine).
Oba ova paralelna druma spajala su se u selu Grn~ar i kratila su putovawe
Pored ova 2 druma, na teritoriji Lu`nice u tursko vreme, postojali su i
drumovi: “Lu`nice koli Drum” i “Trnski Drum”. Prvi drum je i{ao trasom:
Pirot- Blato- preko Lu`ni~ke kotline (Rado{evac i Kalu|erevo)- preko
Bukovika (Zvonce)- do “Trnskog druma” (pored reke Jerme), a drugi drum
trasom: “Carski Drum” (od Sukova)- dolina reke Jerme- Trn.
1.5.3. PERIOD PO OSLOBO\EWU OD TURAKA

Pored puteva iz “turskog vremena”, po oslobo|ewu od Turaka izgra|eni su
novi putevi. Trebalo je da ti putevi poveù ceo Lu`ni~ki Srez sa sreskim
mestom- Babu{nicom. Tako su izgra|eni novi putevi: Bela Palanka- Babu{nica-
Zvonce (i daqe prema Dimitrovgradu) i Pirot- Babu{nica- Vlasotince-
Leskovac (1895. godine). Oba ova novoizgra|ena puta postali su regionalni
putevi, dok su nekada{wi putevi (od Grn~ara preko Berduja i Crvene Jabuke i
daqe prema Trnu, kao i od Grn~ara preko Lu`ni~kog i Ni{kog Zaplawa prema
Kutinskoj reci) bili zapostavqeni i veoma brzo su izgubili na nekada{woj
va`nosti, {to je danas dovelo do veoma lo{e saobra}ajne povezanosti ve}ine
sela u Lu`nici (u Zapadnoj Lu`nici: Linovo, Bogdanovac, [trbovac,
Ostatovica, Malo Bowince, Brestov Dol i Dol: u Ju`noj Lu`nici: Vrelo,
Berduj, Leskovica, Radosin, Rakov Dol, Crvena Jabuka, Radiwince, Masurovci,
Rakita, Vu~i Del, Berin Izvor i Jasenov Del; i u Isto~noj Lu`nici: Vojnici,
Kijevac i Na{u{kovica). To su 22 sela do kojih se ne moè do}i
automobilima, a da se pri tom ne rizikuje.
Pre i malo posle Drugog svetskog rata putevi (od Pirota, preko Babu{nice
i Vlasotinca do Leskovca, kao i put od Bele Palanke, preko Babu{nice do
Zvonca i daqe) bili su od makadama bez razvijenog saobra}aja. Glavna sredstva
saobra}aja bila su kowske zaprege, volovska kola i jaha}i i tovarni kowi.
Posle Drugog svetskog rata na relaciji Pirot- Leskovac saobra}alo je
nekoliko tro{nih kamiona i jedan jedini autobus. Kapaciteti ovih prevoznih
25
sredstava nisu mogli da zadovoqe velike potrebe qudi, pa se, osim kori{}ewa
zaprege, naj~e{}e pe{a~ilo do ve}ih naseqa i sedi{ta Lu`ni~kog Sreza-
Babu{nice. Planinska sela Lu`nice nisu bila povezana putevima. Postojali su
samo uski, blatwavi i te{ko prolazni putevi, a do sela uske i jedva prohodne
pe{a~ke staze.
Tako se po zavr{etku Drugog svetskog rata poku{alo sa prosecawem puteva u
nekim delovima Lu`nice:
1/ put du` trase: Qubera|a- Berduj- Leskovica- Radosin- Rakov Dol- Crvena
Jabuka, i
2/ put du` trase: Qubera|a- Linovo- Bogdanovac- [trbovac.
Od ovih varijanti odustajalo se pravdawem da ovi putevi nemaju ekonomskog
opravdawa, da nije pravilan izbor trase, kao i da nema materijalnih
mogu}nosti za izgradwu.
26
LU@NICA 2. Kroz vekove
2.
LU@NICA
KROZ VEKOVE
2.1. LU@NICA U ANTI^KO VREME ................................. 29
2.2. LU@NICA U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI ................ 32
2.3. LU@NICA POD TURCIMA .................................. 33
2.3.2. DRUMOVI LU@NICE
2.3.3. @IVOT POD TURCIMA
2.4. LU@NICA KROZ RATOVE .................................... 44
2.4.1. SRPSKO- TURSKI RATOVI (1876-77)
2.4.2. SRPSKO- BUGARSKI RAT (1885)
2.4.3. BALKANSKI RATOVI (1912-1913)
2.4.4. PRVI SVETSKI RAT (1914-1918)
2.4.5. DRUGI SVETSKI RAT (1941-1945)
2.5. LU@NICA POSLE OSLOBO\EWA OD TURAKA ......... 48
2.5.1. TERITORIJA LU@NICE- 1879. GODINE
2.5.2. OP[TINE I NASEQA U LU@NICI- 1879. GODINE
27
2. Kroz vekove LU@NICA
28
2.1. LU@NICA U ANTI^KO VREME

Iako u Lu`nici do sada nije vr{eno nikakvo sistematsko istraìvawe ili
iskopavawe, ipak se zna da je ovaj kraj bio naseqen jo{ u dalekoj pro{losti.
Imena plemena i naroda koji su nastawivali ove predele u dalekoj pro{losti
te{ko }e se saznati, jer u to vreme pismo nije bilo poznato, a narodna
tradicija i pam}ewe ne doseù do tog vremena.
Najstarija naseqa u jugoisto~noj Srbiji poti~u iz mla|eg kamenog doba-
neolita, pa bi se takve naseobine mogle o~ekivati i u Lu`nici. Materijalne
tragove za to nalazimo u mnogim delovima Lu`nice: kod sela Grn~ara postoje
zidine tzv. "Cari~inog Grada" sa prona|enim delovima grn~arije; kod sela
Zvonca, prilikom orawa i kopawa na{li su se razni predmeti od gline, gvo`|a
i razne alatke, {to govori o naseobini i civilizaciji iz davnina; kod sela
Valni{a iskopani su, na dubini ve}oj od 10 m, delovi grn~arije, zemqane
vodovodne cevi, plotovi od pru}a i jo{ neki predmeti, {to govori da je tu
mnogo ranije postojalo qudsko naseqe koje je, usled tektonskih pokreta u
zemqanoj kori, potonulo i bilo pokriveno mla|im naslagama zemqe; i jo{ neki
lokaliteti za koje se zna da su iz rimskog perioda, a mo`da i jo{ stariji.
U 8. ili 7. veku p.n.e. nastaje gvozdeno doba koje traje do 3. veka p.n.e, do
rimskih osvajawa ovih krajeva. Iz gvozdenog doba bili su poznati Dardanci,
~ije je ime zabeleèno u istoriji, a oni su kao narod ìveli na teritoriji
koja je obuhvatala severne delove Makedonije, ve}i deo Kosova i Metohije, kao
i jugoisto~nu Srbiju. Na celom ovom delu veliki uticaj u to vreme imali su i
Tra~ani, koji su kao narod bili pome{ani sa Dardancima. Tu su jo{ bili
prisutni i Kelti.

U toku 1. veka n.e. na teritoriji dana{we Srbije Rimqani su osnovali
provinciju Meziju, koja je bila podeqena na Gorwu i Dowu Meziju. Lu`nica sa
Zaplawem i Ni{em bila je u Gorwoj Meziji (Mezija Superior), u oblasti
zvanoj Dardanija. [irom cele Gorwe Mezije Rimqani su, kao i u drugim
provincijama, najpre uspostavili vojne legije, a posle su {irili svoju kulturu
i civilizaciju, i tako vezivali osvojene krajeve za svoje veliko carstvo.
Na tlu dana{we Srbije, u odnosu na sve ostale nekada{we rimske provincije
(izuzev Italije), ro|eno je najvi{e rimskih careva- ~ak wih 16. Ti rimski
carevi su na scenu stupili u periodu najve}e krize rimske imperije (u 3. i 4.
veku n.e.). Mahom su bili skromnog porekla i bili su to seqaci- ratnici sa
tla balkanskih provincija, koji su verno sluìli rimskoj imperiji. Bili su to
imperatori:
29
Trajan Decije (od 249. do 251. godine n.e.),

Klaudije II Gotski (od 268. do 270. godine n.e.),
Aurelijan (od 270. do 275. godine n.e.),
Prob (od 276. do 282. godine n.e.),
Maksimilijan Herkulije (od 285 do 305. i 310. godine n.e.),
Konstancije Hlor (od 293. do 306. godine n.e.),
Galerije (od 293. do 311. godine n.e.),
Maksim Daja (od 305. do 313. godine n.e.),
Flavije Sever (od 305. do 307. godine n.e.),
Konstantin I Veliki (od 306. do 337. godine n.e.),
Licinije (od 307. do 324. godine n.e.),
Konstancije II (od 337. do 361. godine n.e.),
Vetranion (350. godine n.e.),
Jovijan (od 363. do 364. godine n.e.),
Gracijan (od 367. do 383. godine n.e.), i
Konstancije III (421. godine n.e.).
Vezano za mesto ro|ewa, carevi su podeqeni u 3 grupe:
- „panonsku grupu“ vezanu za Sirmijum (Sremska Mitrovica),
- „dardansku grupu“ vezanu za Naisus (Ni{), i
- „da~ku grupu“ vezanu za Gamzigrad (okolina Zaje~ara) i [arkamen (okolina
Negotina).
Me|u wima najpoznatiji su bili Konstantin I Veliki, Trajan Decije i
Galerije. Darivali su zemqu sa koje su poticali, {to se vidi po raznim
spomenicima, hramovima, utvr|ewima i izgra|enim putevima. U ratu su se
isticali po hrabrosti, a u miru su obra|ivali zemqu, gradili puteve, palate...
Konstantin I Veliki je u na{im krajevima ostavio dosta tragova i udario
pe~at za vreme svoje duge i plodne vladavine rimskim carstvom.
Arheolo{ki nalazi pokazuju da je teren Lu`nice bio naseqen i u periodu

Starog Rima. Ostaci rimskih utvrda i puteva svedo~e da je ovde, za vreme
Rimqana, postojalo vi{e naseqa: lekoviti izvori Zvona~ke Bawe bili su
poznati od davnina, gde je prona|en bazen sa opekama rimskog porekla; kod sela
Strelac postoji rimsko naseqe Mogilika, gde je prona|ena kompletna rimska
vojna oprema; kod sela Grn~ar, pored starog naseqa "Cari~in Grad" postoji, u
blizini, i latinsko grobqe; kod Velikog Bowinca iskopan je }up iz rimskog
perioda; u blizini sela Draginca postoje ostaci latinskog grobqa, kao i jo{
neki mawi lokaliteti.
Veliki broj naseqa u rimsko doba bio je rasut po provinciji Gorwa Mezija
oko glavnog puta “Via Militaris”, kao {to su i neka naseqa Lu`nice (me|u
wima i Grn~ar) bila oko sporednih puteva (paralele ili kratice). Put “Via
Militaris” od Beograda do Carigrada izgra|en je u 1. veku n.e., i vodio je
trasom: Viminacium (Poàrevac)- Naisus (Ni{)- Remesiana (Bela Palanka)-
Turribus (Pirot)- Serdica (Sofija).
30
Postojali su i paralelni putevi- kratice puteva “Via Militaris”, koji su

kratili put i koji su vodili iz Gr~ke, Makedonije i Dubrova~ke Republike
prema Sofiji i Carigradu i daqe ka Istoku. Ovi putevi su pravqeni u 3. i 4.
veku n.e. (najverovatnije u periodu kada su vladali rimski carevi sa ne{eg
podnebqa). Postojala je paralelna kratica puta “Via Militaris” koja je vodila
iz pravca Leskovca i i{la trasom: Leskovac- Vlasotince- (dolina reke
Vlasine)- Svo|e- (dolina reke Lu`nice)- Modra Stena- Grn~ar- (leva obala
reke Lu`nice- Modri Kamen i Berdujski Potok)- Berduj- Crvena Jabuka-
De{}ani Kladenac- Trn- (1. krak prema Sofiji i 2. krak prema ]ustendilu); i
druga paralelna kratica puta “Via Militaris” koja je vodila trasom: Ni{
Suve planine preko Lu`ni~kog Zaplawa)- Linovo- Dol- Grn~ar. Oba ova
paralelna puta spajala su se u selu Grn~ar.

Ne postoje izvori iz perioda Vizantije i dolaska Ju`nih Slovena u
Lu`nicu. Kako je Lu`nica u okilini grada Ni{a, kao {ire podru~je, delila je
wegovu sudbinu u ovom periodu.
Vizantijski istori~ar Prokopije navodi da su Ju`ni Sloveni na podru~je
Ni{a i wegove okoline prvi put prodrli oko polovine 6. veka u svom ratnom
pohodu na Dra~, i da su tada osvojili mnoge utvrde u rimskoj Dardaniji za
vreme vizantijskog cara Justinijana. Pred kraj 6. veka Sloveni, zajedno sa
Avarima, nekoliko puta prodiru preko Dunava sve do Ni{a na putu prema
Gr~koj. Bila je to vojna sila sa oko 100.000 vojnika. U prvoj polovini 7. veka
Sloveni su osvojili Ni{ i potpuno ga razorili. Tada su osvojili i celu
teritoriju grada Ni{a, kao i Lu`nicu.
***
Ovaj period, period ranog sredweg veka, i dolazak Ju`nih Slovena na ove
prostore veoma malo je rasvetqen.
Po jednoj teoriji (komunisti~koj teoriji- logici) kaù da su u 5. i 6.
veku n.e. Varvari i Ju`ni Sloveni sve vi{e upadali na teritoriju
vizantijskog carstva i da su uni{tavali sve pred sobom. Tako su uni{tili i
grad Ni{ sa celom wegovom teritorijom, kao i Lu`nicu. Posle su, u prvoj
polovini 7. veka, Ni{ i wegove krajeve za stalno i naselili.
Po drugoj teoriji (koja se javqa u posledwe vreme- posle 2000. godine)
sumwa se da dolazak Ju`nih Slovena nije ni postojao, i da je ovaj period
umetnut u istoriju na{eg naroda. Dakle, seoba Ju`nih Slovena nije postojala,
i oni su se ovde oduvek nalazili. Prema tome, stanovni{tvo ovih krajeva je
bilo starosedela~ko- bili su to starinci (mo`da Torlaci).
31
2.2. LU@NICA U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI
32
2.3. LU@NICA POD TURCIMA

1381.- Prvi upad i osvajawe teritorije sredwovekovne Srbije od Turaka.
1386.- Prvi put osvojen Ni{ sa okolinom od strane Turaka.
1389.- Kosovski boj (izme|u kneza Lazara i sultana Murata I).
1404.- Despot Stefan Lazarevi} oslobodio Ni{ i okolinu od Turaka.
1411-1413.- Upad turskog cara Muse u Srbiju i zavo|ewe velike strahovlade,
koja je dovela do velike seobe stanovni{tva iz doline reke Morave u okolna
brda i planine (kao i u Zaplawe i Lu`nicu).
1413-1421.- Novi sultan Mehmed I preuzeo je vlast u Turskoj i oslobodio
srpske zemqe. Despotu \ura|u Brankovi}u je poklonio Ni{ sa okolinom i
Znepoqe iz zahvalnosti za pruènu pomo} u borbi protiv cara Muse.
1425.- Novi sultan Murat II napada Srbiju i preko Ni{a i Sofije prodire sve
do Kru{evca. Do 1427. godine Srbija je bila zemqa cara Lazara i wegovih
sinova Stefana i Vuka.
1427.- Murat II osvaja Srbiju, a srpski despot Stefan Lazarevi} gine u borbi.
Novi srpski vladar \ura| Brankovi} oti{ao je u izgnanstvo u Ugarsku.
1428.- Ni{ sa celom okolinom pada u kona~no tursko ropstvo, u kome }e ostati
sve do oslobo|ewa 1877. godine.
do 1439.- Cela Srbija je bila pod turskom vla{}u.
1443.- Novi srpski despot \ura| Brankovi} je zajedno sa Jankom Hunadijem
predvodio evropsku, hri{}ansku vojsku u borbi protiv Turaka. Po~etkom
septembra, kod Bovana (Aleksinac), udruèna evropska vojska je porazila
Turke. Kako je nastupala zima vojska nije nastavila da tera poraènu tursku
vojsku prema Carigradu, nego se zaustavila i po~ela da se vra}a nazad.
1444.- Sklopqen je ugarsko- turski mir gde je despot \ura| Brankovi} dobio
nazad srpske zemqe, ali je morao da pla}a godi{wi danak Turcima.
1458.- Novi turski sultan Mehmed II osvaja veliki deo Srbije i Ni{ sa
okolinom, a 1459. godine osvaja i posledwi srpski grad Smederevo. Time je
kona~no uni{tena sredwovekovna srpska dràva, a Ni{ i drugi srpski
gradovi su utonuli u dugu epohu tu|inske vlasti.
1459-1481.- Ni{ postaje centar ni{kog vilajeta.
1481.- Stvorena je Ni{ka nahija, koja je postojala sve do oslobo|ewa od turske
vlasti 1877. godine.
U 15. i 16. veku Srbija je pusta zemqa sa dosta hri{}anske raje koja ìvi
bedno, siroma{no i nosi odela od grubog sukna, gde su wihove ku}e ve}inom
samo pokrivene ko{are koje se prenose s jednog mesta na drugo da bi izbegli
tiraniju Turaka. To je pusta zemqa sa malo kowa i dosta volova, gde moè da
rodi dosta ìta i vina.
1481-1683.- Ni{ka nahija je izdvojena iz Kru{eva~kog i pripojena
Smederevskom sanxaku (nije bila teritorijalno povezana sa Smederevskim
sanxakom), u kome je ostala sve do austro- turskog velikog rata 1683. godine.
33
1683-1699.- VELIKI RAT (austro-turski rat)

Austrijski osvaja~, osvajaju}i Srbiju je maksimalno koristio pobunu srpskog
naroda protiv Turaka, wihovih starih gospodara. Krajem 1689. godine i
po~etkom 1690. godine Ni{ je bio sredi{te borbe protiv Turaka. Srpski
narod se odmetao u hajduke i dizao pobune u delovima koji su bili pod
Turcima. Oktobra 1689. godine Austrijanci su oslobodili Ni{ od Turaka. Od
srpskih dobrovoqaca Ni{a i okoline, koji su do tada bili u zbegovima, i koji
su po~eli da se vra}aju na svoja ogwi{ta, osnovan je puk.
Ovaj rat se zavr{io Karlova~kim mirom 1699. godine.
PRVA VELIKA SEOBA SRBA (1690. godina)

Septembra 1690. godine Austrijanci se polako povla~e iz Ni{a i mesec dana su
zadràvali tursku vojsku te time omogu}ili mnogobrojnim srpskim izbeglicama da se
prebace preko Dunava i Save. Prilikom predaje Ni{a, austrijski vojnici su pu{teni
na slobodu, dok su svi srpski pobuwenici (wih oko 400) pobijeni. Glas o pokoqu u
Ni{u bio je neposredni povod za Prvu veliku seobu Srba. Shvativ{i da ponovo
osvajaju mrtvu zemqu, Turci su dali pomilovawe malobrojnim srpskim izbeglicama koje
su usput pohvatali u neza{ti}enim zbegovima. Pomilovawe nije imalo nekog velikog
zna~aja na izbeglice koje su pre{le Dunav i Savu. .
Tokom Velikog rata, zemqa je bila veoma opusto{ena, pa je turska vlast odustala
od nekih svojih nameta kod osiroma{ne srpske raje. Ukinuti su razni dràvni nameti
a ostale su samo obaveze prema sultanu i neposrednom gospodaru- prema spahijama.
1717.- Za vreme borbi oko Beograda, po celoj unutra{wosti Srbije podigli su

se hajduci i zauzeli sve klance, naro~ito oko Ni{a ka Pirotu i ]upriji, pa
je Carski drum prema Sofiji bio neprohodan od hajduka. Septembra 1717.
godine bila je pobuna u Pirotu i oko Pirota, za koju je bio optuèn neki
sve{tenik Stanko, koji je bio pogubqen direktnom naredbom turskog sultana
Ahmeda III.
1718.- Februara je sklopqen Poàreva~ki mir kojim je Austrija dobila
Beograd i severnu Srbiju do Para}ina, dok je jug Srbije sa Ni{em i Ni{kom
nahijom ostao pod turskom vla{}u. Posle sklopqenog mira, Ni{ je naglo po~eo
da se razvija. Ni{ je postao najva`nije carsko mesto na drumu zapad- istok ka
Carigradu i na drumu sever- jug ka Solunu. Ni{ je kontrolisao trgovinu, koja
je bila uglavnom sa Austrijom, i na skoro svim putevima kroz Srbiju.
Popravqena je i ni{ka tvr|ava, izgra|en vojni logor i koncentrisana
stalna vojska. Bilo je 5.200 vojnika- jawi~ara, 2.200 jerlija- policajaca i
800 ostalih vojnika. Stalno je visio sukob izme|u jerlija i jawi~ara, koji
je i izbio 1721. god. u Ni{u.
1737.- U austro- turskom ratu, jula i avgusta, oslobo|ena je skoro cela Srbija
(Ni{ka nahija, sve do Pirota i skoro celo Kosovo). Austrijskoj vojsci se
pridruìvao srpski narod- raja i ustanici, zajedno su ratuju}i protiv
Turaka. Srpski narod i ustanike je organizovao i vodio patrijarh Arsenije
IV Jovanovi}- âkabenda sa ostalim crkvenim velikodostojnicima. Ni{ je
postao vojno i crkveno sedi{te u kome je organizovana i Nova srpska
34
milicija. Oktobra 1737. godine Turci su preduzeli kontraofanzivu i sa

vojskom iz pravaca Sofije, Vidina i Skopqa opkolili Ni{ i traìli
predaju grada Ni{a. 10. oktobra je potpisan akt o kapitulaciji i svi
uslovi predaje. Trebalo je da Turci pomiluju srpsku raju i sve{tenstvo zbog
dizawa bune i da im omogu}e da odu, a onima koji ostanu da se garantuje
imovina i ìvot.
Rat se zavr{io Beogradskim mirom 1739. godine
U drugoj polovini 18. veka Ni{ postaje jak trgova~ki centar gde dolaze
veliki trgovci i lihvari iz celog turskog carstva. Trgovalo se najvi{e sa
Austrijom, i to stokom- kowima i ovcama. U Ni{koj nahiji su se dosta ~uvale
ovce po selima, gde su lokalne spahije imale torove i sa po 1000 ovaca.
Sedamdesetih i osamdesetih godina 18. veka, srpska raja je po~ela da beì u
susedne sanxake, a odatle preko Dunava i Save. Beàwu je doprinelo
nepodno{qivo nasiqe jawi~ara i ~itluk- sahibija.
1768.- Po~etkom rusko- turskog rata, tursko carstvo je zahvatilo rasulo.
Carstvom su hara~ile gomile ratnih begunaca i odmetnika. Beogradom i Ni{em
su zavladali jawi~ari. Ni{ je postao steci{te mnogih problemati~nih osoba,
koji su ~inili razbojni{tva po celom carstvu, a krili su se u Ni{u.
Tada se u Ni{koj nahiji pojavquju razbojni~ke bande po Kunovici, tj. Suvoj
planini, koje su harale Carskim drumom od Beograda do Sofije.
1788.- Februara je Austrija objavila rat Turskoj, koji je bio poznat kao
KOÎNA BUNA. Tada su kapetan- Ko~ini dobrovoqci i ustanici presekli
Carski drum Beograd- Ni{, te tako onemogu}ili da se pruì pomo} Beogradu
iz pravca Ni{a, a koji su napali Austrijanci. Kako Austrija nije pruìla
obe}anu pomo}, to buna nije uspela, a pobuwena raja iz Ni{ke nahije je
morala da napusti svoja ogwi{ta i da se krije po planinama. Krajem te iste
godine stiè nare|ewe iz Carigrada da se ne ~ini zulum prema pobuwenoj
srpskoj raji, kako bi se ta ista raja vratila u sela da obra|uje zemqu.
1789-1791.- Austrija osvaja Beograd i osloba|a severnu Srbiju sve do Para}ina,
a 1790. godine osloba|a Kru{evac i pobuwuje srpsku raju sve do Sofije. 1791.
godine Turci su ponovo osvojili celokupnu Srbiju.
Te iste, 1791. godine, potpisan je i Svi{tovski mir.
35
@ivot Srba u Ni{u i Ni{koj nahiji po slomu Prvog srpskog ustanka nije
bio lak, iako Turci nisu vr{ili odmazdu i osvetu jer je opustela i razorena
sela i privredu trebalo obnoviti zbog koristi spahija i ~itluk- sahibija.
Dosta godina posle ustanka srpski narod se pla{io osvete, sumwi~ewa i
samovoqe i bio je tretiran rajom u pravom smislu re~i.
36
PERIOD VELIKIH BUNA I USTANAKA (od 1830. do 1841.)

Osloba|awe severne Srbije i uspostavqawe Kneèvine Srbije (1832/1833.
godine), imali su veliki uticaj na ostalo porobqeno srpsko stanovni{tvo u
Turskoj. U mnogim selima pograni~nih krajeva u Turskoj dolazi do narodnog
bunta i te`wi da se Turci proteraju iz okoline Prokupqa, Pirota, Ni{a,
Leskovca, pa ~ak i sa Kosova.
1833. i 1834. godine ìvot u Ni{koj nahiji nije mogao da se stabilizuje jer
se narod nadao da }e Turci da se povuku iz Ni{ke nahije.
1835. godine digla se buna 16 ve}ih sela severnog dela Ni{ke nahije.
Mu{karci su se odmetali u hajduke, a ène su sa decom oti{le na granicu
prema slobodnoj Srbiji.
1836. godine bila je Pirotska buna u kojoj su u~e{}e uzeli i stanovnici
Ni{ke nahije, kao i Lu`nice.
1841. godine veliki porezi i lo{i postupci ni{kog zapovednika su bili
povod za ustanak stanovni{tva Ni{ke nahije, a posle i ostalih nahija
(Pirotske, Leskova~ke, Prokupa~ke i Vrawanske) i nekih nahija u Bugarskoj.
Vo|a ustanka je bio kmet i trgovac Miloje iz Kamenice, po kome je buna i
nazvana Milojina buna. Wegovi najpoznatiji pomo}nici su bili Stojan âvdar
i Nikola Srndak koji su vodili ustanak u Zaplawu i Lu`nici. Broj ustanika je
bio oko 20 hiqada. Ustanici su bili iz svih slojeva srpskog dru{tva, sa
slabim vatrenim naoruàwem. Ustanak nije dugo potrajao, ustanici su doìveli
poraze na nekoliko frontova. Miloje je poginuo, Srndak je zarobqen, a âvdar
se sa preostalim ustanicima povukao. Preko 10 hiqada ustanika, sa vi{e
hiqada stoke, prebeglo je u slobodnu Srbiju. Turci su izvr{ili odmazdu i
spalili mnoga sela u Ni{koj nahiji. Pobijeno je nekoliko hiqada qudi.
37
1846. godine, aprila meseca, bila je Mir~ina zavera. U pozadini ove zavere
je bio srpski kwaz Milo{, a ciq ove zavere je bio da se podignu bune u
turskim nahijama (Ni{koj, Leskova~koj, Pirotskoj i drugim nahijama) u
jugoisto~noj Srbiji. U startu je zavera bila otkrivena i ugu{ena.
1850. godine situacija u Ni{koj nahiji i pa{aluku bila je veoma
komplikovana zbog pogor{awa u agrarno-pravnim odnosima izme|u srpskih
seqaka i Turaka (gde se sve vi{e seqaci ba{tinici pretvaraju u raju zavisnu
od gospodara), zbog progona i sumwi~ewa stanovni{tva od strane turske
policije i zbog nasilnog i nezakonitog otimawa zemqe seqacima i uvo|ewa
mnogih poreza i nameta.
Krimski rat (1853-1856) koji se zavr{io porazom Rusije, po pravoslavni
narod u turskom carstvu odrazio se katastrofalno.
Po~etkom druge polovine 19. veka kod srpskog naroda Ni{a i Ni{ke nahije
postojao je samo jedan ciq: osloba|awe od Turaka i prisajediwewe slobodnoj
srpskoj kneèvini i stvarawe zajedni~ke dràve.
***
Po oslobo|ewu Ni{a (posledwim danom 1877. godine) nastupio je period
nove srpske istorije jugoisto~ne Srbije, kao i cele Kneèvine Srbije.
38

Turska vlast je zavela vojnoadministrativno ure|ewe na osvojenoj zemqi, pa
je Ni{ postao sredi{te vojnoupravne oblasti, koja se u 15. veku nazivala
Ni{ki vilajet (oblast), a kasnije, sve do 1877. godine- do oslobo|ewa od
Turaka, zvala se NI[KA NAHIJA. Nekoliko nahija ~inilo je sanxak, a
sanxaci su sa~iwavali ejalet (provinciju). Sve do 1481. godine Ni{ki vilajet
(nahija) ~inila je sastavni deo Kru{eva~kog sanxaka.
1481. godine, za vreme vladavine sultana Bajazita II, Ni{ka nahija je
izdvojena iz Kru{eva~kog sanxaka i pripojena Smederevskom sanxaku, gde je
ostala sve do izbijawa austro- turskog rata 1683. godine. Ni{ka nahija
teritorijalno nije bila povezana sa Smederevskim sanxakom (pripadao je
Budimskom ejaletu), koji je bio okruèn Kru{eva~kim, Vidinskim, Sofijskim i
]ustendilskim sanxacima (a koji su bili u Rumelijskom ejaletu). Do 1481.
godine bilo je samo 2 ejaleta u Turskoj carevini: Rumelija- na evropskom delu
carstva i Anadolija- na azijskom delu carstva. Posle 1481. godine pa sve do
zavr{etka austro- turskog rata 1699. godine, postojao je i Budimski ejalat na
evropskom delu carstva, u koji je bio Smederevski sanxak i Ni{ka nahija.
***
Zahvaquju}i turskom popisu (defterima) naseqa i stanovni{tva Ni{ke
nahije, mogu}e je bilo odrediti granice oblasti Ni{ke nahije i proceniti
wen broj stanovnika prilikom svakog popisa. U prvim popisima iz 1489.,
1516. i 1564. godine nema pomena o Lu`nici kao regiji, i nije bilo ve}ih
promena na teritoriji Lu`nice. Popisana lu`ni~ka naseqa vodila su se kao
teritorija Ni{a. Jedino se sela iz Lu`ni~kog Zaplawa (Grn~ar i Bowince)
spomiwu kao sela Zaplawa u Ni{koj nahiji.
U popisu iz 1498. godine Ni{ka nahija je brojala 111 naseqa i grad Ni{
sa 3.824 doma}instva i sa oko 33000 stanovnika. Od lu`ni~kih sela spomiwu
se, po prvi put: BOWINCE i KUKAVICA (Bogdanovac), kao ve}a lu`ni~ka
sela, sa preko 30 doma}instava i oko 250 stanovnika; BOJINCI (Malo
Bowince), GRNÂR, DOL, RADIWINCE, STRELAC i STUDENA, kao mawa
lu`ni~ka sela, sa 20- ak doma}instava i oko 150 stanovnika; i BRESTOV
DOL i IZVOR, kao najmawa lu`ni`ka sela, sa mawe od 10 doma}instava i
50- ak stanovnika.
U popisu iz 1516. godine dobijeni su skoro isti podaci kao i u popisu
1498. godine. Na osnovu ova dva popisa zakqu~uje se da je Ni{ka nahija, pre
turskog osvajawa, kao i nakon samog osvajawa, bila dobro naseqena, a samim
tim i teritorija Lu`nice.
U popisu iz 1564. godine Ni{ka nahija je brojala 159 naseqa i grad Ni{
sa ukupno 2503 doma}instva i 21000 hri{}anskih stanovnika i 4000
muslimana, Roma i ostalih. Prema ovom popisu vidi se da turska vlast nije
donela demografski prosperitet srpskim krajevima, kao ni Ni{koj nahiji. U
39
2. Kroz vekove
NI[
40
LU
Stvorena je NI[KA NAHIJA,
@
koja je izdvojena iz kru{eva~kog san-
xaka i pripojena smederevskom sanxaku,
NI
sa kojim nije bila teritorijalno povezana.
CA
Ni{ka nahija je postojala od 1481. godine

pa sve do oslobo|ewa od Turaka 31. 12. 1877.
godine- skoro punih 400 godina.
LU@NICA
ovom popisu, po prvi put se spomiwu jo{ neka lu`ni~ka sela: LINOVO i
MODRA STENA, kao ve}a lu`ni~ka sela, sa preko 30 doma}instava i oko 250
stanovnika; BERDUJ, GORÎNCE, PRESEKA, CRVENA JABUKA i ZVONCE
(Izvon~e), kao mawa lu`ni~ka sela, sa oko 20 doma}instava i 150 stanovnika;
a RADOSIN, DUÊVAC, RAKITA i LESKOVICA (Leskova Padina), kao
najmawa sela sa mawe od 10 doma}instava i 50- ak stanovnika.
U turskom xelekpe{kom popisu sela Ni{ke nahije i Znepoqa (popisu sela
koja su imala doma}instva sa ovcama) iz 1576. godine, spomiwu se slede}a
lu`ni~ka sela: BRATI[EVAC (Brati{ev~e), VALNI[ (pod nazivom
Ivalni{), GORWE KRWINO (Vaqa Krnine), DOWE KRWINO (Dolke
Krnine), ZAVIDINCE (Zavidin~e), RADO[EVAC (Radi{evo), RAQIN
(Ralin), RESNIK i SURAÊVO.
***
Naseqa Ni{ke nahije bila su ukqu~ena u spahijske timare, zeamete i hasove,
u dobra koja su pripadala spahijama. Ni{ke spahije su imale osnovne zadatke:
- da sa~iwavaju spahijsku vojnu jedinicu koja ide u vojne pohode pod zastavom
svog sanxaka i sanxakbega i da budu elitni borci;
- da budu ~uvari zemqe i reda- da ~uvaju svoju nahiju (vilajet) od spoqnog i
unutra{weg neprijateqa, da odràvaju javni red i bezbednost, pronalaze i
privode sudu po~initeqe krivi~nih dela;
- da se staraju o spahijskoj zemqi i {tite raju koja tu ìvi i privre|uje;
- da budu globari- da ubiraju da`bine od raje za sebe i za turskog cara.
Osvojene zemqe su se smatrale dràvnim i u vlasti turskog sultana, a qudi-

hri{}anska raja bili su wegovi podanici i pod wegovom za{titom. Sultan je
bio vrhovni gospodar zemqe i qudi, pa je zemqu, pogodnu za obradu, davao raji-
zemqoradnicima u porodi~no naslednu (ba{tinsku) svojinu pod uslovom trajnog
obra|ivawa i davawa naturalnih da`bina, koje su koristile spahije umesto
plate. Tako, u osvojenim krajevima turskog carstva, postojali su timari- seoski
posedi (sela) koji su, odlukom sultana, dodeqivani osmanlijskim vojnim licima.
Na timarima su radili seqaci- raja, koja je bila obavezna da timarnicima-
spahijama redovno predaju raznovrsne da`bine: u{ur od p{enice, je~ma, ovsa,
prosa, lana, so~iva, vinograda, vo}a, ko{nica i vodenica; rezum- taksu na
sviwe, ovce, koze i goveda, na seno i {umu; i ispenxu- li~ni rajetinski porez u
zavisnosti od fizi~kog i materijalnog stawa. Po pravilu, da`bine su
isporu~ivane u naturi u vreme sakupqawa letine, a kada nisu blagovremeno
predate, spahija je odre|ivao nov~anu protivvrednost.
Po popisima iz 1498. i 1516. godine raja je davala godi{we da`bine: za
ispen|u 25 aspri po rajetinu, za 1 lukno (69 kg) p{enice 19 aspri, za 1 lukno
ovsa 12 aspri, za 1 lukno prosa 12 aspri, za 1 medru (mera za zapreminu) {ire
9 aspri... Davao se u{ur za ko{nice, vo}e i povr}e... Davale su se i da`bine za
vodenicu, po vodeni~nom kamenu 15 aspri, za "seno i drva"...
41
Sultan je svake godine uzimao hara~- nov~anu nadoknadu od qudi- raje

sposobne za rad, a povremeno, po potrebi, vanredne da`bine i namete za
potrebe vojske i ratovawe, koje je raja davala u naturu, novcu ili u radnoj
snazi. Po potrebi, sultan je uzimao i "danak u krvi"- hri{}ansku decu kojom
su, posle primawa islama i vojne obuke, popuwavani redovi turske vojske.
U planinskim naseqima seqani su imali posebnu da`binu- sokolarinu koja
se sastojala u hvatawu, pripitomqavawu i predaji sokola turskom pa{i.
Sokolar je na ruci na kojoj je morala biti navu~ena specijalna rukavica, nosio
sokola. Da nema rukavicu, sokol bi mu svojim kanxama izgrebao ruku.
Prema popisu iz 1459, 1516. i 1564. godine popisani su Srbi- hri{}ani sa
imenima koja su tada bila, a kojih danas veoma retko ima ili ih uop{te nema,
kao: Antim, Bur~a, Gerasim, Dabiìv, Duka, Jeftimije, Jelisije, Kliment,
Krasimir, Kuzma, Manasije, Milko, Mir~a, Nikodim, Pajsije, Pahanije,
Petreta, Petrija, Prodan, Radi~, Rafail, Toma{, Ugrin...
Svaki rajetin (seqak) daje od svoje ba{tine: u vreme vr{idbe 1/2 lukna
je~ma (69 kg), u vreme kosidbe 1 kola natovarena sena, a u vreme Boì}a po
1 kola drva. Za povrtwak se uzimalo 2 aspre (novac), a po 1 aspru na dve
ovce koje su ~uvane. Pored ovih da`bina raja je imala i obavezu da daje 1/10
od sve proizvedene p{enice, a koju su davali turskoj dràvi.
Postojale su, s vremena na vreme, i druge da`bine, koje su se uvodile u
vreme vojnih pohoda. .
Povr{ina ba{tine je iznosila najvi{e 8 ha dobre zemqe; 10 ha sredwe
dobre zemqe i 12 ha lo{e zemqe. U vreme prvih turskih popisa bilo je
popisano skoro 90% raje (seqaka) sa zemqom u defterima spahija.
***
Ovakvo stawe u Turskoj carevini je bilo sve do posle austro-turskog rata i
Beogradskog mira 1739. godine, kada polako nastaje ÎTLUÊWE po
Beogradskom pa{aluku i po Ni{koj nahiji. Pojavquju se turski
velikodostojnici sa tapijama u kojima su kupili sela kompletno sa rajom u tim
selima, i koja mora da im radi kao robqe bez ikakvih nadoknada. îtlu~ewe se
poklapalo sa periodom anarhije i ja~awa jawi~arske vlasti u turskom carstvu.
Do 1776. godine ~itlu~ewe u Ni{koj nahiji je bilo zavr{eno. Tada su se
pojavili mnogi la`ni vlasnici tapija: ~itluk-sahibije i zaimi, koji su nasiqem
zaveli strahovladu na ~itlucima- biv{im timarima ili spahilucima. Zbog toga
je, 70-ih i 80-ih godina 18. veka, raja iz Ni{ke nahije i ostalih nahija beàla
u druge susedne sanxake, a odatle preko Dunava i Save u Austrougarsku.
42
2.3.2. @IVOT U LU@NICI POD TURCIMA

U Srbiji pod Turcima, velika sela su sela koja imaju oko 100 ku}a, mawa
sela su sela sa po 50- ak ku}a i najmawa sela su sela sa ispod 20- ak ku}a. Po
brdovitim mestima ku}e su ra{trkane. Na primer, u jednom potoku stoje
nekoliko ku}a, pa onda u drugom jo{ nekoliko, pa na tre}em mestu jo{
nekoliko i tako po celoj zemqi (ataru) koju to selo drì i koja se veoma
dobro zna. Po povr{ini, to selo moè biti ve}e od nekog velikog grada, a da
ima samo par desetina ku}a.
...U ovim krajevima, pod turskom vladom, ~ovek- rajetin se mogao slobodno preseliti iz
jednog sela u drugo kad mu je drago bilo, a nije morao da se javi onome spahiji iz ~ijeg je sela
polazio, ni onome u ~ije je dolazio; ku}u svoju mogao je prodati ili raskopati, a vo}wake i
vinograde mogao je dolaziti te brati svake godine, a spahiji davati deseto; a u onom selu gde je
dolazio, mogao je na~initi ku}u na pustoj zemqi gde mu je drago bilo, i sebi kr~iti wive i
livade, i saditi vo}wake i vinograde koliko mu je drago bilo. Kad bi spahija do{ao u selo da
kupi glavnicu, i stao iz deftera zvati sve seqake- raju redom po imenu, onda bi mu seqaci
rekli: "Taj se odselio", ili "Ovaj se doselio". Po brdovitim mestima, ku}e su bile veoma
lo{e i pokrivene slamom i grawem, mawe sa daskama. Neke od ku}a su podzidane od kamena,
naj~e{}e sa jednom sobom, re|e sa dve sobe. Na ku}ama nije bilo dimwaka, a vatra se loìla u
zatvorenoj sobi, da nije moglo od dima da se duè sedi. Spavalo se po ajatima i leti i zimi...
Spahije obi~no idu u jesen i zimu po svojim selima, te kupe glavnicu i

desetak od svega {to je rodilo. Kad spahija do|e u selo, on odja{e kod kakvog
seoskog gazde, gde je prostrana i lep{a ku}a, pa mu svi seqaci- rajetini daju za
jelo {to treba. Slabo koji spahija ide po selu da gleda koliko je koji nabrao,
nego samo upita odre|enog seqaka koliko je {ta nabrao i jo{ nekoga da to
potvrdi. Desetak se davao na ìto i sve ostale useve, na vo}e, povr}e... Osim
desetka i glavnice davala se i tulumnina na vinograde, na sviwe ìrovnica, a
sve ostalo odre|ivalo se prema rodu i radu (med u trmkama, vodenice, kazani za
pe~ewe rakije). Neki seqaci bi se pogodili sa spahijama da mu ne pla}aju u
robi nego samo u novcu prema vrednosti samog roda i rada.
43
2.4. LU@NICA KROZ RATOVE

2.4.1. SRPSKO- TURSKI RATOVI (1876. i 1877. god.)
îm je po~eo Drugi srpsko- turski rat, decembra 1877. godine, stanovni{tvo
koje se nalazilo pod turskom vla{}u u jugoisto~noj Srbiji (Zaplawe,
Poni{avqe, Lu`nica, Vlasina...) prijavilo se dobrovoqno u srpsku vojsku. Za
20-ak dana rata taj broj je porastao na 6000 dobrovoqaca, prebeglica iz Turske.
U~estvovali su u borbama oko osloba|awa Leskovca i Vlasotinca (10.
decembra), Bele Palanke (11. decembra), Lu`nice (12. decembra), Pirota (15.
decembra) i Ni{a (30. decembra) 1877. godine (po starom kalendaru).
U srpsko-turskim ratovima, 1876. i 1877. godine, u sastavu srpske vojske
u~estvovao je veliki broj dobrovoqaca i ustanika iz neoslobo|enih krajeva.
Bili su najvi{e angaòvani oko blokade Ni{a i na podizawu ustanka u selima
Ni{ke i Leskova~ke nahije, kao i na oslobo|ewu jugoisto~ne Srbije od Turaka.
Broj dobrovoqaca i ustanika iznosio je par hiqada qudi u sastavu timo~kog i
{umadijskog kora. 1877. godine, od 40 dana ratovawa, dobrovoqci su proveli 20
no}i na snegu bez zaklona i oko 340 ~asova u mar{irawu. U svim borbama za
oslobo|ewe jugoisto~ne Srbije poginulo je ukupno 496 dobrovoqca (u bitkama
138, od èstokog mraza i te{kih mar{eva smrzlo se 108 i jo{ nestalo i bez
vesti o smrti 230 dobrovoqaca).
2.4.2 SRPSKO- BUGARSKI RAT (1885. godine)

Kraq Milan Obrenovi} je zapo~eo rat protiv Bugara bez potrebnih
dràvnih, politi~kih i vojnih priprema, i bez odobrewa sopstvenog naroda i
protiv voqe saveznika. Srbija je napala Bugarsku 2. novembra 1885. godine.
Ni{avska vojska je posle 3 dana razvu~ena na {irokom frontu i weni po~etni
uspesi su zaustavqeni na Slivnici. Bugarima je tada po{lo za rukom da
zaustave i vrate na po~etne poloàje srpsku vojsku i da protivnapadom zauzmu
Pirot i druge pograni~ne delove Srbije, kao i sva sela u podno`jima Tumbe i
Talambasa. Rezultati ovog rata su ti da je stvorena zla krv za kasnije
me|udràvne odnose Srbije i Bugarske.
2.4.3. BALKANSKI RATOVI (1912. i 1913. godine)

Kao zajedni~ka te`wa za kona~no proterivawe Turaka sa Balkana, formiran
je Balkanski savez od Srbije, Crne Gore, Gr~ke i Bugarske, i objavqen je rat
Turskoj. 6. oktobra 1912. godine zapo~eo je Prvi balkanski rat. To je bio rat
da bi se Turci isterali sa Balkana i da bi se naplatio vi{evekovni dug. U
ovom ratu srpska vojska je vodila glavnu re~ u borbama sa Turcima, kako na
svojoj teritoriji, tako je pomagala Crnoj Gori, Bugarskoj i Gr~koj na wihovim
44
teritorijama. U ratu je Srbija oslobodila ju`nu Srbiju, Kosovo i Metohiju,

Sanxak i Makedoniju (Staru Srbiju). Ukupno je poginulo 99 Lu`ni~ana.
U Prvom balkanskom ratu Srbija je ostvarila svoje ciqeve. Me|utim,
neispuwene ugovorne obaveze od strane Bugarske po zakqu~enom miru s Turskom,
Srbiju su uvukle u novi rat 1913. godine, ovog puta sa susednom Bugarskom.
Odmah po zar{etku rata protiv Turaka zapo~eo je spor me|u balkanskim
saveznicima oko podele interesnih sfera u Makedoniji (Staroj Srbiji).
Austro- ugarska, svojom zlobom i zavi{}u nad srpskom slavom i pobedama nad
Turcima u Prvom balkanskom ratu, uspela je prqavom politikom da privoli
labilnu Bugarsku da bez objave rata krene protiv Srbije, te je tako Drugi
balkanski rat otpo~eo. Trajao je od 6. do 26. juna 1913. godine. Bugarska je
zapo~ela rat sa mnogo ja~om Srbijom iz lakomislenosti i pohlepe. Srpska
vojska nadmo}no je pobedila Bugare i odnela veliku i slavnu pobedu, te je tako
vratila dug za poraz srpske vojske kod Slivnice 1885. godine. Me|u 16.200
poginulih Srba (na Talambasu, Tumbi...), iz same Lu`nice je poginulo 250
qudi.
2.4.4. PRVI SVETSKI RAT (od 1914. do 1918. godine)

Ratni poàr iz Drugog balkanskog rata se nije sti{avao i naredne 1914.
godine. Kada je otpo~eo Prvi svetski rat, Srbija je primorana na rat sa
Austrougarskom, Bugarskom i Nema~kom, na rat koji se za srpski narod
pretvorio u borbu za odbranu svog nacionalnog bi}a. Velike `rtve i odva`na
borba srpskog naroda bila su glavna obele`ja ovog ratovawa koje je trajalo do
pred kraj 1918. godine.
Nekoliko razloga (balkanski ratovi 1912. i 1913. godine su izazvali veliku
krizu izme|u Srbije i Austrougarske, zbog pro{irivawa Srbije na Vardarsku
dolinu i spajawa granica izme|u Srbije i Crne Gore; Austrogarska i Nema~ka
su imale vojnu prednost nad Engleskom, Francuskom i Rusijom, kao i osvaja~ke
pretenzije) dovelo je do Prvog svetskog rata. U me|uvremenu dogodio se
Sarajevski atentat na austrijskog prestolonaslednika, koji je iskori{}en da se
za sve okrivi Srbija. 28. jula 1914. godine Austrogarska je objavila rat Srbiji.
Malo posle toga, Nema~ka je objavila rat Rusiji i Francuskoj, Engleska
objavquje rat Nema~koj, a Rusija objavquje rat Austrougarskoj. Tako je ovaj rat
postao evropskih, a ubrzo zatim i svetskih razmera. 1914. godine u Srbiji su se
odigrale dve velike bitke: Cerska i Kolubarska bitka, u kojima je Srbija
potukla austrijsku vojsku. Bugarska je u{la u rat na strani neprijateqa 1915.
godine. Te godine su se vodile i velike borbe u lu`ni~kom kraju, od 6. do 16.
oktobra, protiv bugarskog neprijateqa. Posle nepovoqnog razvoja ratne
situacije po Srbiju, do{lo je do kompletnog povla~ewa srpske vojske pred
daleko nadmo}nijim neprijateqem, preko Albanije u Gr~ku na ostrvo Krf. Pri
povla~ewu, od gladi, bolesti i iscrpqenosti, srpska vojska je doìvela golgotu.
Za slede}e tri godine oporavili su se, uz pomo} saveznika, i krenuli u
odlu~uju}i proboj Solunskog fronta. U nezadrìvom naletu, srpska vojska je
45
probila front, porazila bugarsku vojsku i proterala germanskog osvaja~a sa

cele srpske zemqe, kao i sa ostalih delova slovenskih zemaqa. 1. decembra
1918. godine stvorena je kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca- Kraqevina
Jugoslavija. U Prvom svetskom ratu veliki svoj doprinos su dali i Lu`ni~ani.
Poginulo je oko 1300 Lu`ni~ana.
Posle povla~ewa srpske vojske prema Gr~koj, u ciqu pregrupisavawa svojih
snaga, krajem oktobra 1915. godine, Lu`nicu je okupirala bugarska vojska.
Oìvqavaju}i ideje o velikoj sanstefanskoj Bugarskoj, Bugari su zatvarali
srpske {kole, ~itaonice i ostale kulturne ustanove, zabranili bogosluèwe na
srpskom jeziku, uveli bugarski jezik kao slu`beni, izmenili prezimena svih
qudi tako da su se ona zavr{avala na “ov”, a ne na “i}”. Sa ubijawem
sve{tenika, u~iteqa i drugih rodoquba, bugarska vojska ~inila je niz nasiqa:
zlostavqala i batinala qude, vr{ila masovne pqa~ke i internaciju qudi u
Bugarsku. Ova trogodi{wa bugarska okupacija, po mnogim zverstvima i
zlo~inima, predstavqala je najteè dane u istoriji Lu`nice. Lu`nica je
oslobo|ena 11. oktobra 1918. godine.
...Prvi svetski rat se otezao i otezao, nikad mu kraja, pa qudi (malobrojni mu{karci i
ène) ve} i zaboravili ono ranije mirno vreme. A zemqa se sve vi{e zadivqavala i otimala
oneja~aloj ~ove~ijoj ruci. Zarastale su staze i nogostupi, u travuqinu tonuli i legali prestari
plotovi i tarabe, vrbak se zgu{wavao i splitao iznad uzburkane reke Lu`nice. Popustila i
zaru{ila se ~ak i grobqanska kamena ograda...
...Na{i pobe|uju na svim frontovima, i sva ova beàwa, i [vaba i Bugara, govori da }e
uskoro kraj Prvom svetskom ratu.
Tako mati krenu prema na{ima. Prolazi kroz na{u vojsku a vojnici svi potamneli i dobili
boju morsku i crte ratni~ke. Svi nalik jedan drugome, svi kao da su weni- pa joj svejedno koga
}e da zagrli, za rukav da pipne. Pro|o{e rawenici, zavoji krvavi, pri~aju, poneki jaukne.
Pravi im mesta da kola pro|u, ali se narod i vojska gu`va.
“Moravsku traìm!”- ponavqa mati, ali ne ~uje ni samu sebe. Niko je ne ~uje u àmoru
slobode.
“Ti traì{ nekog, majko?”- pita je ~ovek u uniformi sa epoletama.
“Moravsku traìm, sine!”- ponavqa mati upla{ena da je mo`da ne}e na}i. Osetila je veliki
strah u svojim re~ima. [ta ako svoje ne na|e?
Odveli su je poslu{ni a|utanti do zgrade u ~ijem su dvori{tu vojnici ~istili topove. Na
pitawa koga traì, {aputala je boje}i se same sebe.
”@iv sam, majko!”- odjednom ~u.
“Sine!”- bez snage pro{apta mati i udari u pla~...
2.4.5. DRUGI SVETSKI RAT (od 1941. do 1944. godine)

Ve} 9. aprila 1941. godine Nemci su motorizovano, pra}eni i avijacijom,
proparadirali drumom od Pirota prema Leskovcu. Trodnevni Aprilski rat na
teritoriji Lu`nice, iako bez ozbiqnih sukoba, zavr{io se porazom
jugoslovenske vojske. U tom ratu poginulo je 29 vojnika Lu`ni~ana. U nema~ko
zarobqeni{tvo pao je 161 Lu`ni~anin, i do oslobo|ewa tamo je umrlo jo{ tri
Lu`ni~ana- vojnika. 26. aprila 1941. godine bugarska vojska je do{la u
Babu{nicu, a ve} sutradan i u Qubera|u, Grn~ar i ostala mesta ju`no od reke
Lu`nice, okupirala deo Lu`nice, i uspostavila demarkacionu liniju, koja je
46
polazila od sela Vave na reku Lu`nicu i wom, sve do reke Vlasine na

Vlasotince. Tako je Lu`nica podeqena, pa je ve}i deo Lu`ni~kog sreza (leva
strana reke Lu`nice) pripao Bugarskoj sa centrom u Babu{nici, a mawi deo
Lu`ni~kog sreza (desna strana reke Lu`nice) pripao Nedi}evoj Srbiji sa
centrom u Qubera|i. Nova zverstva nad Lu`ni~anima su bila na pomolu. Tada
se govorilo: "Boqe da si ostanemo pod Nemci- oni ne}e da nas germanizuju, a
Bugari 'o}e da nas bugarizuju". Nedi}eva Vlada uspela je da odrì vlast u
Lu`nici sve do kraja februara 1942. godine. Posle je demarkaciona linija
pomerena ne{to severnije od reke Lu`nice, prema Bogdanovcu.
Do kraja aprila 1944. godine partizani su pro{irili svoju slobodnu
teritoriju na Lu`nicu, pa su tako stvoreni uslovi da se formiraju partizanski
odbori, kao i mesni narodni odbori. Po oslobo|ewu Lu`nice partizanske
vlasti mobilisale su preko 3.000 Lu`ni~ana. U Drugom svetskom ratu poginulo
je 703 Lu`ni~ana, i ako se tome doda 17 lica koja su umrla od te{kih ratnih
posledica, odmah po oslobo|ewu, i ako se doda jo{ 100 lica koja su
neprijateqskom propagandom bila zavedena, pa se stavila u slu`bu okupatora i
narodnih izdajnika i kao takve ih stigla "narodna kazna", onda je Drugi
svetski rat progutao 820 qudskih ìvota.
...No} se ubrzo podigla, a oblaci ispunili crnilom prostore izme|u lu`ni~kih planina.
Mirovali su: Rakov Dol i Radosin, Berduj i Leskovica, kao i Crvena Jabuka. Mirovala je no}
u kojoj su aktivne bile samo patrole, izvi|a~i i straàri. Izve{taji koji su stizali ukazivali
su na aktivnost neprijateqa i wegovu koncentraciju u dolini reke Lu`nice. Borci su dremali
u korenima bukava. Jutarwa sveìna spustila se svojom vlagom i jesewim zadahom zrelosti na
oru`je i utrnule spava~e. Neprijateqa su o~ekivali iz Babu{nice i Qubera|e. Gledaju}i kroz
dvogled videle su se: magla iznad sela Vave i u Qubera{koj klisuri, i plavi~asta izmaglica od
Kambelevca prema Babu{nici. Odjednom, iz magle se izdvoji dim.
“Kaznena ekspedicija. Pale sela.”- pro{apta neko.
Poàri su buktali po selima: Stol, Kijevac, Strelac, Qubera|a, Masurovac i Radiwince.
Izbi dim i iz pravca Crvene Jabuke. Ciq ovih paqewa je odmazda prema narodu lu`ni~kog
kraja i uni{tewe Drugog ju`nomoravskog odreda. Nastala situacija je mirisala na veliku
ofanzivu. Krenuli su u dve kolone sa zadatkom da izbiju na Tumbu. Morali su {to pre iz
okruèwa neprijateqa. Stizali su brojni podaci o teroru nad narodom Lu`nice, o mu~ewima, o
internacijama, o ubistvima i masovnim streqawima. Neprijateq je divqao u selima: Stol,
Radosin, Kambelevac, Radiwince, Kijevac, Rakov Dol... Lu`ni~ki kraj bio je u plamenu. Dugo
spremana osveta Lu`nici vaqala se dolinom reke Lu`nice i planinama iznad we. Bilo je to
sredinom oktobra 1943. godine...
***
U svim ovim ratovima u Lu`nici je poginulo i dalo svoj ìvot:
1. U Otaxbinskom ratu (od 1912. do 1918. godine) poginulo je 1548
stanovnika (nema podataka za sela: Berin Izvor, Vrelo, Vu~i Del, Jasenov
Del, Leskovica, Rakita i Na{u{kovica, {to iznosi jo{ 100). Od toga je:
- u balkanskim ratovima poginulo 277 stanovnika, i
- u Prvom svetskom ratu 1271 stanovnik.
2. U Drugom svetskom ratu 803 stanovnika (zajedno sa streqanim narodnim
neprijateqima), bez podataka iz sela Sura~eva.
Prilikom odmazde bugarskih fa{ista i kaznene ekspedicije, u celoj
Lu`nici je spaqeno 1978 objekata (299 ku}a i 1679 ostalih objekata).
47
2.5. LU@NICA POSLE OSLOBO\EWA

OD TURAKA (1877. GODINE)
Po osloba|awu od Turaka 1877. godine zate~ena je ku}na zadruga u
Lu`nici koja se polako raspadala. U tursko vreme bilo je ku}nih zadruga i sa
po 20 do 30 ~lanova zadruge. Neki seqaci su uzeli zemqu od biv{ih gospodara-
Turaka na obra|ivawe, s tim da }e Vlada Kneèvine Srbije naknadno re{iti
pitawe vlasnika te zemqe i kome }e se pla}ati kirija za obra|ivawe zemqe.
1907. godine, nakon 29 godina od oslobo|ewa, kona~no je do{lo do
definitivnog razre{ewa feudalnih odnosa u jugoisto~noj Srbiji. Svi oni
seqaci koji su radili neku zemqu, a nisu imali tapiju za kupqenu zemqu, ta
zemqa je postala wihova sopstvena ba{tina, a oni su imali obavezu da otplate
naknadu biv{im gospodarima u roku od 5 godina sa interesom od 6%, po~iwu}i
3 meseca od dana re{ewa. Tako su seqaci Lu`nice otkupili zemqu na kojoj su,
za vreme Turaka, radili kao ~iv~ije. Tada su se oformila seqa~ka gazdinstva,
koje je bilo osnovni izvor prihoda za ve}inu, i davalo je pe~at celom
dru{tveno- ekonomskom ìvotu, sve do po~etka Drugog svetskog rata. Izme|u
dva svetska rata pojavio se i kapitalisti~ki razvoj dru{tva u vidu: seoskih
nadni~ara i napoli~ara, sve {irem razvoju zanata i trgovine, sve masovnijem
pe~albarstvu i pojavi seoskih slugu. Kratkotrajni uticaj kapitalizma u
Lu`nici je stvorio seqa~ko gazdinstvo i doma}instvo. Pravo raspadawe
seqa~kog gazdinstva nastupi}e tek posle Drugog svetskog rata, u toku
socijalizma, oko 1960. godine. Ovde je ìvot srastao sa setvom, ki{om, su{nim
mesecima, brigama oko vr{idbe i kosidbe i drugim pojavama mimo kojih nije
mogao da pro|e. Javqali su se i u snu i na javi, s wima se ìvelo, veselilo i
umiralo, i bez wih se nije mogao zamisliti ìvot.
...Najmnogoqudniji sabor (uku}ana- ~lanova seqa~ke zadruge) bivao je u vreme ve~ere kada bi
pristigli svi oni koji se nisu mogli videti prekodan u ku}i (i govedar koji je dovodio krave
na muù i kowu{ar po{to je kowe poterao u zgradu). Za ve~erom su se odvezivali najmawe
govorqivi jezici. Tu se obi~no o svemu govorilo: i ko je sa{io sebi nove ~ak{ire, i {ta ima
u sredini zemqe i ko je video kurjaka. Bilo je tu i {aqivxija u kojima se nikad nije
oskudevalo. Bio je to svet mirnih, obi~nih sudbina, ustaqenih navika i redovnih obaveza...
...Jedno od najva`nijih obele`ja na{ih bliìh predaka i skoro celog srpskog naroda su
stalne seobe i traèwa mesta pod suncem za sopstveni ìvot. Oprezno i skrovito, daleko od
turskog uha i o~iju, u zatvorenim ku}ama, po slavama ili po dalekim plandi{tima gde turska
noga ne stupa nijednom u godini, i gde ~ovek, po cenu samo}e i siroma{tva u divqini, ìvi
kako ho}e i peva {ta ho}e. Ta mesta su bila sela, ve~na forma qudskog dru{tva, ve~na i
svugde prisutna. Po selima su postojale mahale, gde je bila mnoìna malih krugova ro|aka i
poznanika, koji su ìveli, razgovarali, vezivali se i istrebqivali se na na~ine i kroz odnose
i sudare malih kalibara. Danas, mnoge mahale su nestale, a sela su skoro sva opustela....
Rad u poqu, na gumnu i oko stoke u planini i na ba~ijama, prirodno se

nastavqao u okviru ku}ne radinosti. @ivelo se veoma oskudno u svim selima
Lu`nice. Glavno je bilo da se ima hleba, i to: mumuruznog, raènog ili
je~menog. Wive je sejao lanom, konopqom, ovsom, raòm i je~mom, tu i tamo po
malo i p{enicom. Meqava ìta se vr{ila u vodenici, poto~ari ili se, pored
48
49
same reke Lu`nice, pravila vada za vodenicu. Vodenice u Lu`nici su bile

tipi~an primer seoskog kolektivnog ìvota (bilo je potrebno vi{e qudi i
radne snage da bi se vodenica sagradila, da bi se napravila vada i da bi se
odràvala sama vodenica). Ode}u i obu}u su Lu`ni~ani obezbe|ivali svojom
proizvodwom. Prema na~inu odevawa u Lu`ni~kom Zaplawu ose}ao se uticaj
Moravaca, Vlasotin~ana i Ni{kog Zaplawa. Kod starijih èna karakteristi~no
je no{ewe uzdu`no prugastih vutara i kratkih jeleka. Mu{karci su bili
odeveni u suknena odela sa uzdu`nim, jedva primetnim linijama.
2.5.1. TERITORIJA LU@NICE- 1879. godine

Po oslobo|ewu od Turaka, 1. maja 1878. godine, prema Zakonu Kneèvine
Srbije o ure|ewu novooslobo|enih krajeva Srbije, po novoj teritorijalnoj
podeli Pirotski okrug je bio podeqen na: Viso~ki srez sa sedi{tem u
Caribrodu (Dimitrovgrad), Brezni~ki srez sa sedi{tem u Brezniku, Trnski srez
sa sedi{tem u Trnu (Bugarska), Ni{avski srez sa sedi{tem u Temskoj i
Lu`ni~ki srez sa sedi{tem u Babu{nici. Tom prilikom do{lo je do
“teritorijalne trgovine” izme|u Ni{a i Pirota, gde je iz Pirotskog okruga
istrgnut Belopalana~ki srez i pripojen Ni{kom okrugu u zamenu za ¾
teritorije Lu`nice (celokupno Lu`ni~ko Zaplawe i celokupni Bukovik), koja
je uzeta iz Ni{kog okruga (gde su ovi predeli bili u Ni{koj nahiji 400
godina- od 1481. do 1877. godine) i data Pirotskom okrugu. Bilo je tu jo{
nekih mawih razmena teritorija, kao {to je ona iz 1879. godine kada su, iz
Pirotskog okruga, kompletni Brezni~ki i Trnski srez, kao i 3 op{tine iz
Lu`ni~kog sreza (Na{u{kova~ka, Zvona~ka i Borovska op{tina bez sela Carev
Del), ustupqeni Bugarskoj prema odluci Berlinskog kongresa.
Lu`ni~ki srez je tada bio podeqen na 13 op{tina koje su obuhvatale 57
naseqenih mesta. Danas Lu`ni~kom srezu ne pripadaju: Beì{te i [qivovik iz
Strièva~ke op{tine koji su, posle Drugog svetskog rata 1947. godine, dati
Belopalana~koj op{tini; Siwa Glava iz Stolske op{tine i Carev Del i Kusa
Vrana iz Na{u{kova~ke op{tine administrativno su pripali Pirotskoj
op{tini 1947. godine; Iskrovci i Odorovci iz Zvona~ke op{tine i celokupna
Borovska op{tina sa selima: Dragovi{te, Pra~a, Skrvenica i Borovo pripali
su Dimitrovgradskoj op{tini. Naseqa: Vrelo, Leskovica, Radosin, Rakov Dol i
Crvena Jabuka su vra}ena iz Vlasotina~kog sreza u Lu`ni~ki srez.
Po povr{ini najve}a sela u Lu`ni~kom srezu bila su: Crvena Jabuka sa
3.275 ha, Strelac sa 2.695 ha i Bogdanovac sa 2.415 ha; a najmawa sela bila su:
Aleksandrovac sa 169 ha, Mezgraja sa 198 ha i Babu{nica sa 209 ha. Po broju
stanovnika najve}a sela bila su: Crvena Jabuka sa 1.080 i Strelac sa 1.018; a
najmawa sela bila su: Aleksandrovac sa 67 i Babu{nica sa 81 stanovnikom.
50
BROJ POVR[INA BROJ
BROJ PISMENIH
OP[TINA NASEQE PORESKIH ATARA NAPOMENA
GLAVA STANOVNIKA (ha) GLAVA
PROVAQENIK 46 224 649
u belopa la na~ki srez
LU@NICA
1. STRI@EVA^KA [QIVOVIK
STRI@EVAC 100 485 1.534 7
BE@I[TE u belopa la na~ki srez
2. RESNI^KA BRATI[EVAC 44 260 908
RESNIK 25 141 901
IZVOR 100 432 823
SURAÊVO 68 338 883
3. SURAÊVSKA GORÎNCE 118 502 949
QUBERA\A 40 175 572 1
BABU[N ICA 13 81 209 8
4. STRELA^KA STRELAC 218 1.018 2.695 9
MASUROVCE 31 179 568 1
51
RADIWINCE 72 339 848 1
5. RADIWINSKA BERDUJ 76 421 1.052
GRNÂR 85 390 902 1
ALE KSANDROVAC 13 67 161
DRAGINAC 51 209 407 2
VAV A 86 431 802
STO L 99 418 869 2
6. STOLSKA DUÊVAC 71 322 603
SIWA GLAVA u pirotsu op{tinu
KIJEVAC 31 145 763
KAMBELEVAC 89 405 1.060 1
STUDENA 158 859 2.079 1
PRESEKA 59 286 991
7. STUDENA^KA VAL NI[ 68 345 768 2
RAQIN 78 397 756 1
BOWI NCE V ELIKO 153 799 1.162 11
BOWI NCE MALO 55 282 336
8. VELIKOBOWINSKA
MEZGRAJA 27 164 198
MODRA STENA (85) 398 812
2. Kroz vekove
2.5.2. OP[TINE I NASEQA U LU@NICI- 1879. god.

52
LU@NICA 3. Stanovni{tvo i obi~aji
3.
STANOVNI[TVO
I OBIÂJI
U LU@NICI
3.1. STANOVNI[TVO LU@NICE .............................................. 55
3.2. SLAVE U LU@NICI ............................................. 63
3.2.2. ZAVETINE (PRAZNICI U SLAVU STOKE)
3.2.3. SEOSKE SLAVE- LITIJE
3.2.4. BO@I]
3.3. OBIÂJI U LU@NICI .............................................. 68
3.4. DEÎJE IGRE ............................................... 76
3.4.1. KLIS I PALICA
3.4.2. @EGALO
53
3. Stanovni{tvo i obi~aji LU@NICA
54
3.1. STANOVNI[TVO LU@NICE

Prirodni uslovi na Balkanu, kao i u Lu`nici, pruàli su gostoprimstvo
mnogim plemenima i narodima u davnim vremenima neprestanih seoba naroda od
neolita do dana{wih dana. Javqale su se nomadske zajednice koje su se me{ale
sa starosedeocima i koji su ~inili novu kulturu. Brojni su tragovi rimsko-
vizantijskih naseqa na podru~ju Lu`nice. Tereni na kojima su se razvijala ta
naseqa uglavnom su napu{teni, pa su kasnije naseqa zasnivana na drugim
terenima, ali su negde i ostajali isti.
Za vreme Turaka Lu`ni~ani su najvi{e boravili u “{umama- planinama”.
ûvali su stoku, stanovali na pojatama i ba~ijama, a u selu su boravili samo
neki ~lanovi. Period napu{tawa starih naseqa pokraj drumova po~eo je posle
Prve (1690. godine), a naro~ito posle Druge velike seobe Srba (1738. godine).
Pred sam kraj ropstva pod Turcima, stanovni{tvo se polako vra}alo u stara
sela pored drumova. Nisu podizali neke boqe ku}e za stanovawe jer je dobra
ku}a privla~ila Turke i izazivala zavist. Posle oslobo|ewa od Turaka (1877.
godine) u selima su se podizale boqe ku}e i privredne zgrade, uporedo je
izvr{eno i grupisawe ku}a. Usledilo je i me|usobno povezivawe sela boqim
putevima. Lu`ni~ka sela su se brzo razvijala, a neka su ~ak potpuno izmenila
svoj lik (naro~ito na po~etku 20. veka).
Neka lu`ni~ka naseqa leàla su na kraticama- paralelama Carigradskog
druma (nekada{wi put “Via Militaris”), {to se vidi iz pomena tih naseqa u
prvim turskim popisima s kraja 15. i po~etka 16. veka. Za vreme vladavine
turskog cara Mehmeda II (1498. godine) pomiwu se u turskim popisima naseqa:
Bojinci (Bowince) i Grn~ar (oba naseqa u popisu iz 1498. godine), Modra
Stena, Berduj, Radosin i Crvena Jabuka (sva 4 naseqa u popisu iz 1516. godine)
na 1. paralelnoj kratici Carigradskog druma (nekada{weg Via Militaris),
zvana “[IROKI PUT”, koji je dolazio iz pravca Leskovca i i{ao trasom:
Leskovac- Vlasotince- (dolina reke Vlasine)- Svo|e- (dolina reke Lu`nice)-
Modra Stena- Grn~ar- (leva obala reke Lu`nice- Modri Kamen i Berdujski
Potok)- Berduj- Crvena Jabuka- De{}ani Kladenac- Trn- (1. krak prema
Sofiji i 2. krak prema ]ustendilu), i
Kukavica (dana{wi Bogdanovac), Se~anica (dana{wa bogdanova~ka mahala),
Dol, Brestov Dol i Linovo (u popisu iz 1516. godine) na 2. paralelnoj kratici
Carigradskog druma (nekada{weg Via Militaris) koji je iz pravca Ni{a preko
Zaplawa do sela Grn~ar dolazio trasom: Ni{ (Naisus)- (dolinom Kutinske
reke preko Ni{kog Zaplawa)- ju`nim obroncima Suve planine preko
Lu`ni~kog Zaplawa (ispod Kukavice i Se~anice)- Linovo- Dol- Grn~ar. Ovaj
put je silazio iz Linova i Dola na mahalu Golubovi}i u selu Grn~ar, i tu se
spajao sa [IROKIM PUTEM, i daqe i{ao prema Berduju, Crvenoj Jabuci i
Trnu (u Bugarskoj).
Oba ova paralelna puta spajala su se u selu Grn~ar i kratila su putovawe

55
***
Lu`nica je bila i ostala veoma nerazvijeno podru~je, gde su se pojavili
lu`ni~ki pe~albari, neorganizovani i kao povremeni radnici. Kretali su se
pojedina~no ili u mawim grupama i svoju delatnost obavqali iskqu~ivo po
srpskim selima, a posle Prvog svetskog rata i {ire po jugoslevenskim
prostorima. Ograni~ena pismenost nije im dozvoqavala da shvate teìnu
ìvota i uzroka wihove bede. Zemqoradwa u Lu`nici bila je zastupqena sa oko
50%, pe~albarstvo sa oko 40% i ostali zanati sa oko 10%. Me|u lu`ni~kim
pe~albarima bilo je najvi{e ciglara- crepara, zidara i tesara. Od zanatlija, u
po~etku su bili: kova~i, bojaxije, voskovarxije (koji su pravili voskovarinu),
rabaxije... Posle 2. svetskog rata mnogi su "trbuhom za kruhom" postali
zanatlije {irom Srbije i tada{we Jugoslavije.

@ivot u brdovitom i planinskom predelu Lu`nice, u kome su na{i bliì
preci, ne samo {to su morali da preìve nego i da daju danak, ~ak i onaj u
krvi, razvijali stvarala~ki i oslobodila~ki duh. Stvarala~ki duh je bio
uslovqen prirodnim poloàjem Lu`nice koji je o{trio um kako da se preìvi,
a oslobodila~ki duh je bio uslovqen vi{evekovnim ìvotom pod Turcima, {to
je uzrokovalo bune i oslobodila~ke ratove. U vreme kada se ìvelo (hranilo i
odevalo) od zemqe (sa koje su ubirani plodovi) i sto~arstva (koje se na woj
gajilo) nije se pod istim uslovima formirao i obrazovao ~ovek iz brdovitog i
planinskog predela i onaj iz plodne ravnice. Onaj prvi, po pravilu, se borio
za svoj goli ìvot. To su mawe rodni krajevi, pomalo divqi, gde je rat za
ìvot suvi{e grub, gde je pesma nalik kukawu, gde se sva qubav prema èni
svodi na trenutnu pohotnu poùdu, a posle su to patwe uz verovawe da je ìvot
teàk i stradawe, da je na svetu vi{e zla nego dobra, da je zlo u zasedi oko
~oveka, te napada na zdravqe, na du{u, na srce...
Pre oslobo|ewa od Turaka, narod ovog kraja je bio kao nezarobqeni rob: kod
ku}e- a bez ku}e; kod zemqe- a bez zemqe; kod postojbine- a bez postojbine. A
wemu, lu`ni~kom seqaku, na le|a palo sve. Ako ne sameqe- nesamleveno je; ako
ne pokupi- nepokupqeno je; ako ne uradi – neura|eno je. Sve on, pa on.
***
Uprkos ~iwenici da je Lu`nica dugo bila pod Turcima u odnosu na druge
krajeve Srbije, Lu`ni~ani spadaju u red prirodno bistrih qudi. Lu`ni~ane, a
samim tim i na{e pretke, krasile su slede}e osobine:
- bili su mirne naravi i trpeqivi,
- bili su vredni, i kad ne{to zapo~nu- uporni da to zavr{e,
- imali su po{tewe i skromnost, kao najva`nije psihi~ke osobine, kojima su
se na{i preci ponosili,
- mu{karci su od ro|ewa u~eni kako da poginu ili kako da zarade u pe~albu,
56
- bili su gostoprimivi i nesebi~ni, pri ~emu se gost po{tovao, cenio i sa

osmehom u ku}u do~ekivao i iz we ispra}ao,
- sav teret vaspitawa i uzdizawa dece padao je na majke koje su ~uvale ku}u,
stoku i obavqale sve ostale poqoprivredne poslove. Od davnina ène
lu`ni~kog kraja- Lu`ni~anke, sve do Drugog svetskog rata, ostaju same, bez sna,
bez "qudi" i bez za{tite. @ene se u~e da {to pre i {to vi{e ra|aju da im se
seme ne zatre i da {to vi{e ima radne snage, bilo za zemqu, bilo za pe~albu.
Bile su dobri poqoprivredni radnici, majstori u izradi odevnih i ostalih
predmeta, i stubovi koji su najvi{e odràli doma}instvo. Posle odlaska
pe~albara, oni su ostavqali na svojim ogwi{tima ène da se bore sa nimalo
lakim poslom vo|ewa doma}instva u surovoj ”planinskoj divqini”. U takvim
uslovima Lu`ni~anke su se prekalile, mnoge od wih su po~ele da rade mu{ke
poslove: kosidbu, orawe, brawe drva, vr{idbu, pletewe plotova i sve ostalo
korisno za doma}instvo,
- u krugu porodice se razvijao kult rada me|u decom, tako da su se radne
osobine sa starijih prenosile na wihovu decu. Mu{ka deca su i{la stopama
o~eva, a devoj~ice su ~inile ono {to i wihove majke, i
- deca su dosta galamila i nesta{luke pravila, ali u osnovi, deca su bila
dobra, nisu ~inila {tete ni qudima ni ìvotiwama.
***
Po oslobo|ewu Lu`nice od Turaka, prvi popis u Lu`nici, 1879. godine,
pokazuje da je bilo 18.527 stanovnika sa 3.332 doma}instva sa prose~no 5,6
~lanova po doma}instvu. Posledwih 125 godina, od osloba|awa od Turaka,
kretawe stanovni{tva po popisima u Lu`nici je bilo:
a/ Prvih 70 godina (od 1878. pa do 1949. godine) Lu`nica je beleìla
stalno pove}awe broja stanovnika (imala je preko 35.000 stanovnika). To je
prakti~no zna~ilo sve intenzivniji prelazak sa sto~arstva na zemqoradwu, a
samim tim je usledilo i kr~ewe {uma, koje su pretvarane u oranice za sejawe
ratarskih kultura;
b/ Velika prenaseqenost cele Lu`nice, iscrpqenost prirodnih uslova za
poqoprivredu i spor razvoj kapitalizma dovelo je do pojave da je seoska
sirotiwa masovno krenula u pe~albu. Odlazak u pe~albu, kao i migracija
stanovni{tva u druge krajeve najizrazitiji su bili posle 1950. godine. Svaki
naredni popis stanovni{tva (1961, 1971, pa sve do danas) registruje sve mawi
broj Lu`ni~ana. [to se ti~e doma}instava i broja ~lanova po doma}instvu, ona
su permanentno opadala od nekada{wih 20 do 30 ~lanova (u tursko vreme),
preko 5,6 ~lanova (po oslobo|ewu od Turaka) na 3,4 ~lana po doma}instvu
(1971. godine, kada je zavr{ena masovna migracija stanovni{tva Lu`nice).
57
LU@NICA
%
(100%)
1879. god.
(200%)
(150%)
GUST INA UKUPNO POVEÂWA GODINA

NA SEQEN. STANOVN. POPISA.
STANOVNI[.
35 1 8.5 26 100, 0 1879.
42 2 3.6 00 127, 4 1900.
49 26.034 140, 5 19 10.
53 2 8.2 49 152, 5 1921.

63 3 3.4 28 180, 4 1931.
mah. 215,9 %
76 4 0.0 00 215. 9 1941.
71 37.535 202, 6 19 48.
71 37.312 201, 4 19 53.

65 34.316 185, 2 19 61.
55 29.033 156,7 1971.

45 2 3.8 72 128, 8 1981.
33 1 9.3 30 104, 3 1991.
26 15.570 85,0 20 02.
Kretawe ukupnog stanovni{tva na podru~ju Lu`nice moè se pratiti od

1879. godine, kada je izvr{en prvi popis stanovni{tva u “novooslobo|enim
krajevima” Srbije, pa do posledweg popisa 2002. god., za period od 123 god.
Mogu}e je izdvojiti 3 perioda kretawa stanovni{tva:
- period od 1879. do 1941. godine,
- period od 1941. do 1971. godine, i
- tre}i period od 1971. do danas.
58

Lu`nica je pored starosedelaca, od Kosovskog boja (1389. godine) pa sve do
po~etka 20. veka stalno dobijala nove doseqenike, najvi{e sa Kosova, ali i iz
drugih delova jugoisto~ne Srbije i severne Makedonije. Prodor Turaka (u 14. i
15. veku) i kasniji progoni (krajem 17. i po~etkom 18. veka) izazvali su velika
migraciona kretawa srpskog stanovni{tva. Privla~nost Lu`nice za nove
doseqenike bila je zbog lu`ni~kih planina, wene zaba~enosti i odse~enosti od
glavnih putnih pravaca za vreme Turaka, koja je garantovala, koliko toliko,
sigurnost ìvota i sto~arewa. Pored osnove koju ~ine starinci, u sastav
stanovni{tva je u{lo doseqeno stanovni{tvo sa svih ugroènih podru~ja
(najvi{e sa Kosova i Metohije, iz severne Makedonije, iz Toplice i Puste
Reke, iz okoline Trna u Bugarskoj, pa ~ak i iz Hercegovine i Crne Gore). Kod
stanovni{tva Lu`nice pada u o~i arhai~nost obi~aja, ne{to staroslovensko
ili ju`noslovensko, zatim starobalkansko ili tursko- vizantijsko. Sa ovom
arhai~no{}u vezuju se i stapaju i druge osobine, osobine mirnog (poti{tenog)
stanovni{tva Lu`nice. Ovo je osnovna psihi~ka i realisti~na crta
Lu`ni~anina. On je snaàn tip ~oveka, znatne ìvotne snage, ~iju su slovensku
du{u mnogo mawe na~eli strani uticaji i etni~ka stapawa nego kod nekog
drugog srpskog tipa (iz Moravsko- vardarske doline, iz [umadije, iz okoline
Beograda ili iz Vojvodine).
Tokom sredweg veka bile su seobe grupa balkanskog stanovni{tva izazvanih
{irewem srpske i bugarske dràve. Te seobe su po~ele po~etkom 14. veka i
intenzivirale se dolaskom Turaka na Balkan. Nisu prestajale ni u toku 500
godina wihove vladavine, ~ak i nakon oslobo|ewa od Turaka. Nakon turske
najezde, ve}i deo srpskog stanovni{tva se povukao iz ravnica i kotlina u
brdske i planinske predele, ostavqaju}i svoja seli{ta, crkve i ogwi{ta. Narod
se selio ne bi li sa~uvao sebe i svoje, kao i stoku od koje je ìveo. Imamo u
mnogim selima stanovni{tvo raznovrsnog porekla doseqenih iz raznih krajeva
Srbije i {ire (Bugarske, Makedonije, Vla{ke Rumunije, Crne Gore i Bosne).
Seobe na{ih predaka i celokupnog srpskog naroda vr{ile su se zbog
istorijskih i psiholo{ko- ekonomskih uzroka:
a/ u istorijske uzroke spadaju:
- seobe prouzrokovane turskom najezdom u na{e krajeve, tako {to su Turci
nadirali s juga, a srpski narod se pomerao uglavnom prema severu, prema
nenaseqenim predelima Dunava i Save,
- beàwe ispred jawi~ara kada se napla}ivao danak u krvi, i kada su o~evi
sa svojom mu{kom decom beàli daleko od puteva, u planine i {ume, ne bi li
tako sa~uvali svoju decu,
- seobe prouzrokovane austro- turskim ratovima, kada su Srbiju Austrijanci
osloba|ali sve do Skopqa i Prizrena i kada im je srpski narod nesebi~no
pomagao. Kako Austrija nije uspela da sa~uva oslobo|ene teritorije, morala je
da se povu~e, a sa wom i ve}ina srpskog naroda. Nisu smeli da do~ekaju Turke
59
i wihovu osvetu. Bilo je to dva puta: Prva velika seoba Srba 1690. godine i
Druga velika seoba Srba 1739. godine,
- beàwe ispred krxelijskih hordi krajem 18. i po~etkom 19. veka. To su
bile pqa~ka{ke horde, sastavqene od raznog naroda- bo{ibozluka, bez vere i
zakona, koji su ìveli samo od pqa~ke hri{}anskog stanovni{tva. Najpoznatije
krxelijske vo|e bili su: Ali- pa{a iz Jawine i Pazvan- Oglu iz Vidina, i
- seobe kao posledica ratova srpskog naroda za oslobo|ewe i nezavisnost. To
je po~elo sa Prvim srpskim ustankom (od 1804. do 1813. godine), pa Drugim
srpskim ustankom (od 1813. do 1815. godine), pa prvim oslobo|ewem severne
Srbije (1833. godine), pa drugim oslobo|ewem jugoisto~ne Srbije (1877.
godine), pa Prvim i Drugim balkanskim ratovima za kona~no oslobo|ewe
Kosova i Makedonije (1912. i 1913. godine) i kona~no Prvim svetskim ratom za
oslobo|ewe Vojvodine i svih Ju`nih Slovena (od 1914. do 1918. godine).
b/ U psiholo{ko- ekonomske razloge spadaju:
- seobe vezane za materijalne osnove qudskog ìvqewa, koje obuhvataju sve
oblike migracije stanovni{tva izazvane ekonomskim razlozima. Posebno se to
odnosi na kretawe stanovni{tva na relaciji selo- grad posle Drugog svetskog
rata, a najizraàjnija migracija je bila u periodu sa po~etka 60- ih godina 20.
veka.
U usmenim predawima kod naroda veruje se da su Lu`ni~ani, svojim najve}im

delom, doseqenici sa Kosova i Metohije. Ima ne{to i doseqenika iz
Makedonije. Treba napomenuti da se}awa naroda jedva doseù u prvu polovinu
19. veka, i da su wihova predawa iz skorijih vremena. Mnoga mesta, nastala ili
uve}ana krajem turske vladavine, jesu me{avina stanovni{tva, mahom srpskog,
prido{log raznim seobama i migracijama. To se odnosi najve}im delom na
isto~ni deo Lu`nice, a mawe na zapadni deo- Lu`ni~ko Zaplawe i ju`ni deo
Lu`nice- Bukovik. Za ove delove Lu`nice bilo je sporadi~nih doseqavawa i
beàwa iz drugih turskih vilajeta, ali to nije bilo pravilo i nije bilo
masovno, a iz rodoslova mnogih familija vidi se da su to mahom starosedela~ke
familije sa par izuzetaka. Postoje struje seoba, mawe ili vi{e izraènih,
zavisno od dela Lu`nice, pa ono {to vaì za isto~ni deo, ne vaì i za
zapadni ili ju`ni deo Lu`nice. Od tih struja u Lu`nici su poznate slede}e:
 {opsko- torla~ka struja,
 vardarsko- moravska struja,
 kosovsko- metohijska struja, i
 unutra{we seobe.
Za isto~ni deo Lu`nice najzastupqenije seobe su bile {opsko- torla~ke i

kosovsko- metohijske struje, vi{e od 50%, dok su starosedeoci zastupqeni mawe
od 50%; za ju`ni deo Lu`nice- Bukovik, najizraàjnije seobe su bile kosovsko-
metohijske struje i unutra{we seobe, sa mawe od 50%, dok su starosedeoci
zastupqeni sa vi{e od 50%; i za zapadni deo Lu`nice- Lu`ni~ko Zaplawe,
najizraàjnije su bile seobe kosovsko- metohijske i vardarsko- moravske struje,
zastupqene sa oko 50%, kao i starosedeoci zastupqeni sa 50%.
60
Postoji i verovawe da su Lu`ni~ani i Znepoqci iz Bugarske istog porekla

zbog jezi~ke sli~nosti, sli~nih psihi~kih osobina i narodnih obi~aja. Ova
teorija nema svoju validnost i to se obja{wava time da su ova dva naroda
ìvela vekovima pod Turcima, jedni pored drugih, gde nije bilo prirodne
granice, da su se me|usobno me{ali i trgovali. Ima jedan deo Lu`nice gde je
mahom bugarsko stanovni{tvo- kraj oko Zvonca i Zvona~ke Bawe.
Prema Jovanu Cviji}u i M.\. Mili~evi}u predeo Lu`nice nalazi se usred
torla~ke zone jugoisto~ne Srbije, na dodirima mawih moravsko- vardarskih, a
re|e kosovsko- metohijskih doseqeni~kih struja. Naime, postojao je jedan, veoma
mali, od tri pravca seobe Srba (Prva velika seoba Srba iz 1690. godine i
Druga velika seoba Srba iz 1739. godine), koji je bio bez nekog naro~itog
uticaja na predeo Lu`nice. Preko we se samo prelazilo na sever u
Austrougarsku, a mnogo mawe ostajalo. Stanovni{tvo u ovim krajevima je bilo
starosedela~ko- bili su to starinci, najverovatnije Torlaci. Ovo se naro~ito
odnosi na isto~ne delove Lu`nice, koji su bili bliè torla~koj zoni uticaja.
...STARINCI su, obi~no bez tradicije, oni samo znaju za rad i da po{tuju
vlast i red. Ne bune se mnogo na nepravdu, trpeqivo sve prihvataju i
podnose. Starinci u Lu`nici su kao dru{tvo nespretniji, zatvoreniji i teì
za sporazumevawe, nepoverqiviji su i "prostiji". Bavili su se iskqu~ivo
sto~arstvom. Starinci slabo ~uvaju i drè do tradicije. Kada se upitaju za
wegovo poreklo, skoro da ne znaju ni{ta, najvi{e 3-4 kolena unazad, te{ko da
neko moè da zna svog ~ukundedu. Skloni su da se tuè, i te{ko zaboravqaju
ako ih neko materijalno o{teti...

Za mnoge Lu`ni~ane migracija je predstavqala nu`nu meru i re{ewe da se
do|e do boqih uslova ìvota, sve u ciqu smawewa broja sirotiwe u pasivnom i
brdsko- planinskom lu`ni~kom kraju, a koja omogu}ava boqi ìvot i opstanak,
kako samih migranata, tako i onima koji ostaju i daqe u svom zavi~aju. A
krenulo je: "Jedan selo napustio, za wim drugi, tre}i lanac napravio". Uzroci
migracije se klasifikuju kao:
- jedan broj Lu`ni~ana odlazi na {kolovawe, a posle se ne vra}a u svoj
zavi~aj. Nalaze odgovaraju}a zaposlewa u gradovima i industrijskim centrima
Srbije i biv{e Jugoslavije, gde se i nastawuju,
- drugi Lu`ni~ani odlaze kao zanatlije u druga mesta {irom Srbije i biv{e
Jugoslavije, gde se do{koluju i usavr{avaju u zanatu, odvode svoje ~lanove
doma}instva i tamo se nastawuju, i
- najbrojniju grupu migranata ~ine oni Lu`ni~ani koji su bili dugogodi{wi
pe~albari, i koji su na kraju odlu~ili da stalno ìve tamo gde i zara|uju.
Zara|enim parama kupuju nekretnine, dovode svoje porodice i postaju stalni
ìteqi mesta Srbije i biv{e Jugoslavije.
61
Sve ove grupe migranata, sa zavi~ajem, postepeno raskidaju imovinske odnose,

a kroz niz godina i decenija i rodbinske veze. Od 1900. godine pa do 1964.
godine iz Lu`nice je migriralo oko 3.750 porodica:
- od 1900. do 1920. godine migriralo je 50- ak porodica,
- od 1921. do 1940. godine migriralo je oko 450 porodica,
- od 1941. do 1950. godine migriralo je oko 1.150 porodica, i
- od 1951. do 1964. godine migriralo je oko 2.100 porodica.
Migracija porodica iz Lu`nice po raznim rejonima Srbije i drugim
krajevima biv{e Jugoslavije i Bugarske, u periodu od 1900. do 1964. godine:
- u ni{ki rejon migriralo je oko 680 porodica...................................... 18,5%,
- u beogradski rejon migriralo je oko 670 porodica............................... 18,0%,
- u {umadijsko- moravski rejon migriralo je oko 500 porodica........... 13,7%,
- u timo~ki rejon migriralo je oko 450 porodica................................... 12,4%,
- u Vojvodinu migriralo je oko 450 porodica........................................... 12,4%,
- u razna mesta po Jugoslaviji migriralo je oko 450 porodica ........... 12,4%,
- u poàreva~ki rejon migriralo je oko 200 porodica........................... 5,6%,
- u Bugarsku migriralo je oko 250 porodica.............................................. 7,0%.
To je jedan od rezultata, vi{e od 100 godina slobodnog razvoja Lu`nice, koja
je tipi~an primer migracionog podru~ja u Srbiji. U vremenu od 1879. do 1981.
godine iz Lu`nice se trajno odselilo- migriralo preko 30.000 stanovnika, i to
do 1948. godine 1/3, a od 1948. do 1981. godine 2/3 ukupnih migranata. Najvi{e
migranata iselilo se u periodu od 1961. do 1971. godine.
* **
Danas, jedino u Babu{nici ne opada broj stanovnika, dok skoro u svim
ostalim mestima- selima Lu`nice drasti~no opada. Mnoga sela uskoro }e da
izumru. U wima je ostalo poneko stara~ko doma}instvo ili poneka stara osoba.
62
3.2. SLAVE U LU@NICI

PORODI^NA SLAVA (krsna slava, krsno ime, slava, praznik...) se kod
Srba vekovima proslavquje uz posebne obrede i gozbe po svetosavskim
hri{}anskim obi~ajima, pri ~emu se, u zdravicama pozivaju: Bog, sveci i
svetac- za{titnik doma}instva (patron) da od du{mana za{tite: ~eqad, ku}u,
stoku, imovinu, i sve drugo od ~ega zavisi wihov ìvot. To je porodi~ni,
dru{tveni i verski praznik i predstavqa jedno od obele`ja srpskog naroda koje
ima svoje duboke istorijske korene. Sve {to pripada jednom ogwi{tu,
prikupqa se o slavi, a tako|e se obeleàva i se}awe na doma}inove pretke.
Slava kao obred je imala veliki integracioni zna~aj u razvoju srpskog naroda.
Glavni slavski rekviziti su: kola~ (hleb), koqivo (ìto), slavska sve}a,
vino, kadionica (kandilo) sa tamjanom, eventualno ikona, bosiqak i ~inija sa
vodom, pri ~emu svaki od rekvizita ima svoju ulogu u krsnoj slavi.
Centralno mesto u slavskom ceremonijalu zauzimaju lomqewe slavskog
kola~a, pri ~emu doma}in sa gostom okre}e kola~, i dizawe, tj. napijawe u
slavu i izricawe zdravice odmah po lomqewu kola~a.
63
Prema Vuku Stefanovi}u Karaxi}u u srpskoj etnografskoj gra|i, koju je

sakupqao i objavio, kaè se: "Osim op{tih obi~aja o razli~itim praznicima
(Boì}, Uskrs, seoska slava, zavetine) svaki Srbin ima po jedan dan u godini
kojega on slavi, i to se zove KRSNO IME (KRSNA SLAVA)- sveti ili
blagdan”. Re~i krsno ime pokazuju da se nekada u na{em narodu neko krstio
imenom nekog sveca, i tog sveca slavio. Wegovi naslednici su nastavili da
slave tog sveca, i tako je to ostalo u celom kasnijem potomstvu, tako da svaka
familija ima istog sveca, kojega slavi kao KRSNO IME- KRSNU SLAVU.
Doma}in se stara i priprema kako }e i ~ime proslaviti krsno ime. Kad bude
uo~i krsnog imena, pred no}, neko iz doma}inove ku}e za|e po selu te zove sve
seqake koji ovo krsno ime ne slave. Obi~aj je bio takav da kad do|e pred ku}u,
skine kapu i obi~no po~ne: "Pozdravio vi ba{ta da dojdete dove~e na ~a{u
re~ije, da se izoratite i malko no~ potkratite. Dojdete, nemojte da ne dojdete!"
3.2.2. ZAVETINE
(PR AZNICI U SLAVU STOKE)
Neka da su u Sr biji, tako i u Lu` nici,

postojal i crkveni praznici u slavu s toke,
\U R\EVDAN tj. zavetni dani- ZAVETINE: \ur|evdan, PEJ ÎNDAN
- Sveti Geor gije - S veta Petka
Vlasovd an, Pej~in dan, Todo rova subo ta,...
\UR\EVDAN je bila zavetina u slavu ovaca i koza. Vr{ila se obredna

muà ovaca i koza (premlaz), zatim se u stadu obeleàvala jagwad i jari}i za
priplod se~ewem u{iju. Na kraju se klalo i peklo |ur|evdansko jagwe
(xurxilo) u ~ast slave. U mnogim selima Lu`nice se slavila zavetina
\ur|evdan u vreme kada se ~uvalo mnogo ovaca i koza.
TODOROVA SUBOTA ili Todorica je prva subota uskr{weg posta i
praznuje se u slavu i za zdravqe kowa. Najvi{e ga praznuju ona doma}instva i
ona sela u kojima se najvi{e koriste kowi. Toga dana ne rade ni qudi ni kowi.
Uve~e, uo~i slave, kow se dobro nakrmi uz dodatak soli, kao i izjutra i nakon
seoske trke kowa. U svitawe doma}in ~estita kowu praznik, prekrsti mu glavu,
pa`qivo ga istimari, preveè mu rep, a ponekad i oplete grivu i ukrasi uzde,
sedlo i grivu raznobojnim kon~i}ima i privescima. Kowanici izlaze u {etwu
kroz selo, pri ~emu obikaqaju stoku, gaze po ba{tama, konopqi{tima, livadama
i poqima. Na kraju se sakupe svi kowanici iz sela i u~estvuju u trci po
uobi~ajenoj stazi po seoskom ataru. Obi~no po jedan kow i momak predstavqaju
svako doma}instvo koje ima kowe. Posle obavqene seoske trke rade se neki
sporedni poslovi, dok u selu Grn~ar ène po~iwu da rade odmah po{to vide
prvog kowanika.
64
PEJÎNDAN (sveta Petka) je bila zavetina u slavu radnih volova, kao i

svih drugih volova. Istovremeno to je bila i rabaxijska slava. Obi~aj se vr{io
tako {to se prethodnog dana mesio slavski kola~ i pripremala jela, a goveda
su se ve~e uo~i slave hranila boqom hranom uz dodatak soli. Nose se par~e
prese~enog kola~a i so, zapaqena sve}a i kadionica. Doma}in blagosiqa i kadi
goveda, ostalu stoku i svoj dom. Sutradan ujutro, pre sunca, na sam dan praznika
doma}in ~estita praznik volovima, timari ih i hrani, a ène rano kite jaram
cve}em i bosiqkom i celog dana praznika ne rade ru~ne radove. Goveda se
odmaraju i taj dan ne rade.
3.2.3. SEOSKA SLAVA- LITIJA

SEOSKA SLAVA ili zajedni~ka slava (LITIJA) se kod Srba proslavqala,
po pravilu, s prole}a i u prvim letwim mesecima, pri ~emu se seqaci
odre|enog sela obra}aju doti~nom svecu i mole ga za napredak letine i wenu
za{titu od nevremena. Seosku slavu ima svako selo u Srbiji. Pre seoske slave
celo selo vr{i pripreme oko ure|ewa dvori{ta, kre~ewa prostorija, pa i
celih ku}a. Litija je tradicionalni verski obi~aj kada se sa barjacima i
ikonama obilazi seoski atar, a uz pesme izraàvaju èqe da godina bude radna,
da ima dovoqno ki{e i da poqa budu sa~uvana od naleta prirodnih nepogoda
(nevremena). To je bila veli~anstvena crkvena i seoska svetkovina, koja se s
nestrpqewem o~ekivala i tako organizovala da su woj masovno u~estvovali
stari, mladi i {kolska deca- skoro celo selo.
Posle kolektivnog obreda, kre}e se u ophod seoskog atara po unapred
odre|enoj putawi- mar{ruti. Za ovu sve~anost crkveni odbor bi odrào
nekoliko sastanaka i o svemu se detaqno dogovorio kako }e se organizovati
Litija. Na sam dan Litija u~esnici se, sve~ano obu~eni, vedri i raspoloèni,
okupqaju u porti seoske crkve. Litija je ujutro kretala od crkve. U~esnici
Litija disciplinovano se pore|aju jo{ u samoj porti crkve. Vesela povorka
kretala se u besprekornom redu po utvr|enoj mar{ruti. Odabrani qudi i deca
su nosili crkvene barjake i ikone svetaca. Na ~elu je bilo "klepalo", koje su
nosila dvojica, a jedan bi udarao u wega. Odmah iza je i{ao sve{tenik, crkveni
barjaci, ikone i krstovi, a na kraju ostali u~esnici Litija.
U~esnici povorke na tom svom putu ~upali bi useve, pevali, utrkivali se...
Dolazili bi i zastajali kraj svakog velikog stabla, na kome je ranije bio
urezan krst, koji bi, ponovnim usecawem, obnavqali. Tu bi se kod "zapisa"
(sveto drvo- "MIRO") zadràvali i nekoliko puta bi ga obikolili. Pri
no{ewu litija pevali bi obrednu (krstono{ku) pesmu:
Krsti nosimo, Boga molimo,
Gospode, Gospode, pomiluj!
Da udari rosna }i{a
Da zarosi na{a poqa,
Od dva struka {ipnik ìta,
65
Litija bi nastavila daqe prema ostalim svetim mestima i mahalama po

celom seoskom ataru (obi~aj bi bio da se svake druge godine promeni putawa
litiji kroz seoski atar). Litija bi se zavr{ila na mestu, odakle je i po{la-
kod crkve u selu. Tu bi se napravio zajedni~ki ru~ak za celo selo i goste, a
posle tog ru~ka svaki doma}in bi, sa svojim gostima, odlazio svojoj ku}i i tamo
nastavqao sa slavqem. Mlade` bi ostala i nastavila s op{tenarodnim veseqem
i igrankom u crkvenom dvori{tu... I tako sve duboko u no}.
3.2.4. B O @ I ]
Za Badwi dan, dan pre Boì}a, po~iwe se sa pripremom badwe ve~eri, tako
{to se unosi slama, preko we postavqa ~ist beli prekriva~ od konopqe, pali
lampa, iznose stolice (ne koriste se sve do jutra) i proverava da li je sve
spremno za trpezu za Badwi dan. Pre toga se sve dobro pomete i o~isti, jer se
slede}a 3 dana ku}a ne sme ~istiti.
Doma}in ku}e unosi badwak u ku}u i kaè: "Pomoz Boè i sveti badwa~e!"
Svi su oko rasplamsale vatre u ogwi{tu i odgovaraju: "Da je sre}e za navek!"
Debelo stablo badwaka doma}in stavi na vatru u ogwi{te i paze da ne pregori
pre zore. Zatim se nastavqa sa slavqem u sobi, tako {to svi posedaju u krug na
prostrtu slamu. Otac- doma}in ku}e deli svima orahe, jabuke, kru{ke, suve
{qive, ponekad i suve smokve, ako se ima, i obavezno ùti {e}er, koji
doma}ica donosi u situ za sejawe bra{na. Doma}ica je za badwe ve~e umesila i
ispekla jo{ 3 kola~a (hleba): prvi je namewen ku}i, drugi za glavnog ora~a i
tre}i je namewen vinu i rakiji. Zatim postavqa jela: pasuq "na zejtinu",
puwena paprika sa lukom i salata od praziluka i kiselih paprika. To je
posledwa posna ve~era posle 40 dana posta. Te ve~eri niko ne sme nikoga da
udari, i ostajalo bi se do duboko u no} uz pri~e, de~ije igre i razmene
poklona.
U zoru bi zaspale probudila pucwava po celom selu iz pu{aka, pi{toqa i
prangija. Sve ìvotiwe po selu bi se uznemirile. Sa svih strana bi se ~uli
pozdravi: "Hristos se rodi!", kao i odgovori: "Vaistinu se rodi!" A onda
i{~ekivawa, ko }e biti prvi polaznik- "poloènik (poloàjnik)" kod kom{ija
ili ro|aka, da im poèli sre}e. Doma}ica posluùje "poloàjnika" ìtom,
jabukama, orasima i drugim vo}em, a poneki put i nekom parom. Prima se u ime
Boga, i ako je "poloàjnik" sre}ne ruke- te godine }e biti i vi{e sre}e i
veseqa. Zatim dolazi prvi "mrsni" ru~ak, posle 40 dana posta, uz pe~eno prase.
Ulazi majka- doma}ica ku}e sa presnom poga~om, u kojoj je "para" (zlatni,
srebrni ili metalnai nov~i}). Poga~u uzimaju svi u ruke i polako je vrte u
krug uz molitvu majke. Zatim se poga~a istovremeno izlomi i svako dobije po
par~e u kom se traì nov~i}. Vrhunac uzbu|ewa je kada se prona|e "para". Onaj
koji prona|e "paru"- "prona{ao je sre}u", i cela godina }e mu biti sre}na i
uspe{na. Za Boì} se postavqa i quqa{ka na kojoj se svi, i mladi i stari,
quqaju. Tako pro|e Boì}- najsre}niji dan, koji zahteva malo prostora i
sredstava, a svima pruà veliku radost i sre}u.
66

Veliki ~etvrtak
Veli ki petak - Raspe}e Hristovo
Velika subota
V A S K RS
Vaskrsni ponedeqak
Veliki petak- Vaskrsni utorak
RASPE] E HRISTOVO VASKRS
VASKRS - Najve}i hri{}anski praznik. Toga dana se slavi uspomena na vaskrsewe
iz groba Gospoda Isusa Hrista- pobeda nad smr}u i temeq hri{}anske vere. Vaskrs je
pokretan praznik i svake godine pada razli~itog datuma, ali uvek u nedequ.
Toga dana qudi se pozdravqaju sa: "Hristos vaskrse!" i odgovorom: "Vaistinu

vaskrse!" Uskrs je veliki praznik, kada i najsiroma{nija doma}instva koqu
jagwe ili ovcu i kada se spremi sve~ani ru~ak, ali nema me|usobnih poseta. Za
Uskrs se obavezno ide u crkvu, ~ak i tamo gde nema popa da odrì molitvu.
Posle podne se u crkveno dvori{te ili pored "zapisa" sakupi narod i igra
kolo uz gajde, frulu ili harmoniku. Obavezno se ispe~e ukra{en hleb u kome je
onoliko jaja koliko je ~lanova porodice. Za uskr{wim ru~kom taj hleb svi
uku}ani istovremeno uhvate i 3 puta ga obrnu, a na kraju izlome na par~i}e u
kome bude po jedno jaje za svakog uku}anina. Doma}ica umesi za svakog ~lana
porodice i kravaj- hlep~i} sa jednim ili dva jajeta u wima. Za Uskrs se boje i
ukra{avaju jaja, koja se me|usobno razmewuju. Za decu je to velika radost,
posebno obi~aj "tucawe jaja", jer onaj ko razbije jaje protivniku, dobija ga kao
poklon. Ko ima najvi{e polomqenih jaja, taj je najboqi u "tucawu jaja".

SABORI su bili najmasovniji vid okupqawa i druèwa qudi sa {irokog
podru~ja. Sama masovnost i okupqawe je najvi{e zavisilo od rejtinga i
veli~ine samog sabora. Ti sabori su se odràvali za vreme nekog crkvenog
praznika (primer: u Qubera|i za vreme Svetog Ilije, u Grn~aru za vreme
Svetog Jovana pred samu jesen, i dr.). Sabori- va{ari na selima Lu`nice su
bili dobra prilika i za svest o narodnoj zajednici i za obnavqawe istorijskih
uspomena, a i za mnoge druge poslove u ìvotu seqaka. Bio je to najmasovniji
vid okupqawa i druèwa iz samog sela, gde se odràvao sabor, kao i iz
okolnih sela, pa i {ire.
Sabor je bio prvorazredni doga|aj, mogu}nost susreta, iskazivawe i
pokazivawe. Za one koji su bili mladi to je predstavqalo veliku promenu u
monotoniji tada{weg seoskog ìvota. To je bila velika prilika da se "izigra
u kolo", da se ~uju "dobri svira~i", da se pojede sladoled, da se kupi
licidersko srce i ostale |in|uve, da se oproba u raznim igrama na sre}u i da
se leti na ringi{pilu. Jednom re~ju, da se vidi i doìvi taj nesvakida{wi
67
"{areni svet", koji mnogo vi{e podse}a na bajku, nego na stvarni, mukotrpni
ìvot i rad na selu.
Dugo bi se pripremalo i dovijalo kako da se ode na va{ar. A na va{aru se
najvi{e igralo i {etalo (u parovima, mawim i ve}im grupicama). êsto su se
svira~i nadmetali u svirawu, a igra~i u igrawu. Ako je kolo bilo veliko, pa
jo{ i povijeno, ili 2-3 puta opasano, zna~ilo je da su, ili dobra svirka, ili
dobre kolovo|e. Kolo se povijalo, znoj je kiptio, ruka ruku stezala u znak
poznanstva, qubavi, ~e`we za dodirom i milovawem. I tako sve do mraka. A
onda se, posle sklopqenih ili u~vr{}enih poznanstava odlazilo u parovima, da
bi to slatko, lepo i kratko bilo prekinuto sutra{wim danom i ponovnim
mukotrpnim seoskim ìvotom i radom.
3.3. OBIÂJI U LU@NICI

A/ MOBA (MOLBA)
MOBA (MOLBA) je udruìvawe qudi na rodbinskoj, kom{ijskoj i humanoj
osnovi, kako bi se te{ki i vremenski ograni~eni poqoprivredni i drugi
poslovi na vreme i uspe{no obavili. Takve mobe se organizuju kada se àwe,
okopava kukuruz, beru gro`|e i {qive, kod vr{idbe, komi{awa kukuruza, kod
gradwi ku}e, i drugih poslova. U molbi je greh zabu{avati i svi u~esnici bi
se svojski i po{teno trudili da odrade zajedni~ki posao. Moba se organizuje:
1. na ~isto qudskoj osnovi: kada je prijateq, kom{ija, poznat i nepoznat u
nevoqi, ne stiè ili ne moè sam da obavi odre|eni posao, i
2. na recipro~noj osnovi: radi}e kod nekoga ili nekih qudi, a ovi }e da mu
vrate, tako da se posao radi brè, boqe i u dru{tvu.
Nekada se i{lo na mobu samo da se àwe, i to su najvi{e i{li momci,
devojke i mlade, gde se svako obu~e i nakiti kao da je "Vaskrsewe" ili da su
"Cveti". Na mobu su se otimali ko }e da ide.
B/ SPREGA
SPREGA je udruìvawe dva ili vi{e prijateqa, kom{ija ili ro|aka da
zajedno obave pojedine i teè poslove: orawe, kr~ewe {ume, riqawe zemqi{ta
i dr. Oni, osim rada, udruùju: stoku prilikom orawa ili dovoèwa drva iz
"planine"- {ume i poqoprivrednu mehanizaciju i ma{ine. I ovde se isticao
svojski i po{ten rad i pomo}, solidarnost i zajedni{tvo.
V/ PRELA ("SEDEW]E")
PRELA ("SEDEW]E") su se organizovala ve} od rane jeseni, na taj na~in
{to su se na seoskom putu, obi~no raskrsnici, okupqale devojke i ène radi
zajedni~kog obavqawa ènskih poslova: prela se vuna, i ku~ina; pleli xemperi,
~arape i rukavice; vezle sukwe, jeleci i marame; i heklale ~ipke i ostale
68
ènske sitne potrep{tine. Kada zahladi i do|e zima, prela su se organizovala

po ku}ama i u toplom. Doma}ica sedewke bi obezbedila dovoqan broj stolica i
klupa, kuvala bi kukuruz, pekla semenke i spremila kokice- pucke. Momci bi
loìli vatru, pri~ali i zasmejavali ènsku ~eqad, i nisu ni{ta drugo radili.
Uostalom, oni su do{li tu radi devojaka. Ostajalo se do kasno u no}, a koliko
je koja od devojaka uradila, diskretno se pokazivalo, a {to nije bilo
bezna~ajno kao preporuka za odre|enu devojku i wenu udaju. Na prelima su
obavezno devojke pevale pesme, i to vi{eglasno. Pesme su bile radne, {aqive i
qubavne, u kojima bi se konkretno spomiwala imena devojaka i momaka koji su
bili ili èleli da budu u "vezi". Radilo se uz "gasar~e", koje je stajalo na
sredini sobe gde se odràvala sedewka ili su gorele lampe na petrolej,
oka~ene na zid. Prela su voleli svi. To je bila prilika za druèwe, razgovore,
izlazak iz anonimnosti, tu se vodila qubav, sklapala poznanstva i
prijateqstva, ogovarali prijateqi i neprijateqi... To je bio prostor za
iskazivawe {irine i veli~ine qudske du{e, i doìvqavawa radosti i sre}e u
tada{wem veoma siroma{nom dru{tvu.
G/ LUPEWE KUKURUZA (KOMI[AWE)

Kada se kukuruz obere sa wiva, smesti se pod ajat ili negde na suvo, da bi
se u ve~erwim ~asovima, mahom mladi, okupili kod nekog i kome{ali- lupili
kukuruz (skidali listove sa ubranog klipa kukuruza). Imao je istu svrhu kao i
prelo, samo {to je ovde sve moglo da se radi bez osvetqewa- u mraku, a {to je
mnogo odgovaralo i momcima, kao i devojkama, i wihovoj prisnijoj vezi. Ovde se
pekao i kuvao najboqi kukuruz za jedewe, uz dobru rakiju i mnogo {ale i pesme.
69

A/ KUM I KUMSTVO U LU@NICI
Kr{teni i ven~ani kum ima daleku tradiciju u pro{losti. Kr{teni kum, iz
druge familije, kr{tavao je svu novoro|enu decu u nekoj familiji, a ven~avao
je sve mu{karce- mladoèwe. Kumstvo se prenosilo sa kolena na koleno. Kumu
se ukazivalo posebno i veliko po{tovawe, pa`wa i po~ast. Kum je pozivan na
slavu i svako veseqe, a on se uvek odazivao. Doma}in ga je li~no pozivao na
slavu ili ven~awe. Kuma su, doma}in i wegova sva ~eqad ispra}ali do same
kapije i obavezno bi mu qubili ruke.
Danas, porodice u jednoj familiji nemaju zajedni~kog kuma. Do{lo je do
velikih promena, kum se zove na slavu ili neku sve~anost, ali ne tako zvani~no
kao pre. Kumovima se ne qube ruke, nego se pozdravqaju rukovawem i
obostranim qubqewem u obraze. Nema vi{e onog strahopo{tovawa, ali se
kumovi i daqe po{tuju.
B/ SVADBE U LU@NICI
Kada se odlu~i da se pravi svadba, po~iwu pripreme. Oko ènidbe sinova
ili udaje k}erki, obi~no bi se dogovorili wihovi roditeqi uz pomo}
"navodaxije". Roditeqi budu}eg mladoèwe do{li bi uve~e kod mladinih
roditeqa i doneli bi nakit ili delove ode}e za budu}u mladu. Tada bi
porazgovarali budu}i prijateqi uz obavezno posredovawe navodaxije, koji su
vodili glavnu re~. Dogovorili bi se o danu svadbe, devoja~kom mirazu i na
kraju bi se prijateqi pozdravili, utana~ili dogovore, a navodaxija bi iz pu{ke
objavio da je svadba ugovorena. Roditeqi momka daruju budu}u mladu novcem-
zlatnikom, a ona uzvra}a svojim darovima ({arenica, ~arape, ko{uqa).
Pozivawe svatova i ro|aka za dan svadbe obavqalo bi se kondirom- "buklijom",
grn~arskom posudom napuwenom rakijom, a pri samom grli}u oki}enu cve}em.
ôvek koji je pozivao svatove bio je glasnik- buklija.
Mladoèwini svatovi su dolazili pe{ice, ako je bilo blizu, ili ~ezama,
fijakerima i ko~ijama, ako su bili daqe. Na ~elo kolone je i{ao vojvoda-
mladoèwin zet na kowu. Po starom obi~aju imao je zadatak da obori, tj. skine
jabuku sa motke postavqene kraj ulazne kapije. Posle uspe{no obavqenog posla
vojvode (pogo|ene jabuke iz pu{ke ili pi{toqa), svatovi bi, uz viku, ciku,
pevawe i pucwavu, u{li u dvori{te i ku}u mladinih roditeqa, ali tek kad na
pragu "otkupe" mladu od wenog brata ili najblièg ro|aka.
Ki}ewe svatova je posebna ceremonija svake svadbe. Ki}ewe svatova obavqaju
mladine drugarice. Tako|e, kowi se kite pe{kirima, ~eze, fijakeri i ko~ije se
kite cve}em i vencima od cve}a. Po obi~aju i stare{instvu, kum i stari svat
sedaju u ~elo sofre, a svatovi zauzimaju ostala mesta. Mlada, u sve~anoj ode}i
i u pratwi devera (mladoèwin brat ili ro|ak), pozdravqa svatove i rukuje se
sa svima. Svekra, kuma i starog svata obavezno poqubi u ruku. Zatim se mlada
obla~i u sve~ano ruho i svi zajedno odlaze na ven~awe.
Najva`niji ~in svake svadbe je ven~awe. To je poseban ritual koji se obavqa
u crkvi, a u novije vreme (posle Drugog svetskog rata) i u op{tini. Mladenci
70
zajedno sa svatovima u|u u crkvu gde ih sve{tenik ispita, i pred kumovima i

svatovima daje blagoslov za sre}no sklapawe braka i obavezno poèli sre}an i,
porodom bogat, ìvot mladencima. Kada mlada do|e pred mladoèwinu ku}u,
svekrva joj daje sito u kome je pome{ana p{enica i kukuruz. Mlada poqubi
svekrvu u ruku, uzme sito i sadràj baca po prisutnim svatovima, a sito
prebacuje preko krova ku}e. Ako se sito zadrì na krovu, po narodnom
verovawu, mlada }e da ostane u ku}i. Zatim uzima u ruke, naro~ito
pripremqeno i sve~ano obu~eno malo mu{ko dete- "nakow~e", i tri puta ga
okrene u desno i poqubi. Ovaj susret mlade sa mu{kim detetom, po narodnom
verovawu, predstavqa èqu da mlada rodi mu{kog naslednika, koji }e nastaviti
rodoslov familije u koju dolazi. Posle svih ovih ceremonija, svatovi ulaze u
mladoèwinu ku}u i nastavqa se veseqe u prisustvu ro|aka mladoèwe. Sve
wih mlada pozdravqa svojim prvim ulaskom u budu}u ku}u, a oni je daruju
novcem i darovima. Svadbeno veseqe se nastavqa sve do kasno u no} i sve dok
stari svat ne prese~e kola~- "sabornik", koji je oki}en granom mladog drveta i
jabukama na vrhovima. Dan ili dva posle, mladini roditeqi i ro|aci dolaze na
ru~ak kod prijateqa, donose darove za mladu i mladoèwu, kao i darove kojima
}e mlada da daruje svekra, svekrvu, devera, jetrvu i zaovu. Zatim se svi vesele,
jedu i piju sve do kasno u no}. Dolazak najbliìh mladinih ro|aka u ku}u kod
mladoèwe obi~no je bilo utorkom i zvalo se "malo gosje". êtvrtkom su
najbliì mladoèweni ro|aci odlazili na sve~ani ru~ak kod mladinih
roditeqa, i to se zvalo "veliko gosje". Mlada- nevesta je bila u posebnom
poloàju. Morala je svakoga da po{tuje. Za vreme ru~ka ili ve~ere nije smela
da sedne na stolicu. Donosila je hleb, sluìla jelo i vodu za pi}e. Posle
ru~ka i ve~ere obavezno je ~istila sobu i prala su|e. Pored ovih poslova
donosila je vodu u testije za potrebe uku}ana, unosila drva i loìla. Svako
ve~e je izuvala svekra i dedu, a obu}u je raspremala i su{ila ako je bila
mokra. Kada bi do{la rodbina u ku}u, morala je da qubi ruku svakome od wih,
bilo da je stariji ili mla|i od we. Jednom re~ju, za jednu godinu od kada do|e
u ku}u, morala je da uga|a svakome.
Sve do po~etka 20. veka momak i devojka nisu odlu~ivali o svom budu}em
supru`niku. O tome su odlu~ivali wihovi stari- roditeqi. Oni su za svoje
sinove pronalazili i ugovarali nevestu ili za devojku mladoèwu. Bilo je
slu~ajeva kada momci ukradu nevestu- “odvle~u je”, ili kada mlada pobegne za
momka- “begawe”. Pre svadbe momak i devojka se zabavqaju- “l’ù se”, pri ~emu
momak daje devojci novac- zlatnik, nakit ili prsten, a ona wemu daje ~arape
ili ko{uqu, koje je sama spremila. Ovo zabavqawe moè da potraje i po koju
godinu, ali i ne mora.
V/ VO\EWE MLADE NA VODU

Sutradan, posle svadbe, mlada bi ustala prva i pomela ku}u metlom koju joj
je svekrva spremila za tu priliku. Svekrva bi posle uzela metlu kojom je snaja
pomele "|ubre", okitila je novcem i uspravila iza vrata. Odmah zatim svekrva
bi oka~ila belu ko{uqu na ìcu ispred ku}e, u kojoj je mlada provela prvu
bra~nu no} i na kojoj bi se videli tragovi te prve bra~ne no}i, {to je svima
71
bio dovoqan dokaz wenog po{tewa. U ~ast mladinog po{tewa svekar bi zgrejao
rakiju, pozvao najbliè kom{ije i rodbinu i sa muzikom, kumom i "starojkom"
krenuli "da vode mladu na vodu". Mlada bi se sve~ano obukla i sa staklenim
bokalom, prekrivenim vezenim ru~nim radom, krenula na vodu. Na ~elu povorke
nosio se beli barjak i kondir grejane rakije, kojim su se nudili mu{karci koji
bi se sreli usput. Iza wega su i{li muzikanti, pa mlada sa nekom devojkom iz
ku}e, pa mladoèwa sa kumom i "starojkom", zatim najblià rodbina i na kraju
kom{ije i deca. Usput je nevesta qubila u ruku sve ène i devojke pored puta,
koje bi je merkale i glasno hvalile. A kad bi mlada pro{la, obavezno su je
ogovarale i nalazile bilo kakvu manu. Kada bi povorka stigla na odre|eni
bunar, mlada bi zahvatila vodu sa bunara, napunila stakleni bokal i svi bi
krenuli nazad ku}i. Usput se mlada trudila da ne prospe vodu iz bokala. Kad
bi stigli ku}i, mlada bi "posipuvala" vodom svekra i svekrvu, a oni bi je
poqubili u ~elo i zakitili parama. Zatim bi svi seli za sto i svadbeno
veseqe bi se nastavilo i tog dana, sve do u no}.

A/ DODOLE
DODOLE su izvo|ene kao religiozni obi~aj u vreme ve}ih letwih su{a,
kada je trebalo od Boga izmoliti i dozvati ki{u. Dodole su sa~iwavale
nekoliko devojaka, lepo obu~ene i oki}ene cve}em u kosi i u struku. Jedna od
devojaka bi igrala i poskakivala i povremeno udarala dlanom o dlan, sve u
ritmu pesme koju su ostale devojke pevale:
Dodolice Boga mole
da udari rosna }i{a.
Daj, Bo{}e, daj!
Da zarosi na{a poqa
Daj, Bo{}e, daj!
Pevalo se i igralo pred bilo kojom ku}om, a doma}in je nastojao da bude i

qubazan i dare`qiv, jer od toga je i zavisilo da li }e pasti ki{a i da li }e
mu se ispuniti èqa. Pre odlaska devojaka, on bi za wima "posipao" vodu,
govore}i: "Ja vas- Bog poqe!"
B/ LAZARICE
LAZARICE su grupa sastavqena od 6 devojaka, koje su dolazile na Lazarevu
subotu, uo~i Cveti, obilazile ku}u po ku}u u vi{e sela i u nekoliko dana,
pevale su i igrale. Za javno nastupawe devojke su se danima spremale i
uigravale, glasove u pesmi slagale, i to sve pod nadzorom neke starije ène,
koja je nekada bila lazarica. Dolazile su na kapiju doma}ina i pitale:
"Je li ovo doma}inska ku}a?"
Na potvrdni odgovor doma}ina devojke bi ulazile u dvori{te, igrale i
pevale po èqi doma}ina: da mu ìto {to vi{e rodi, da mu se }erka uda ili
72
sin oèni i mnoge druge èqe ispune. Na kraju, najstarija devojka od lazarica
bi rekla:
"[to mi poèlesmo- to Bog da uradi".
Doma}in bi ih darivao, malo novcem, vi{e vo}em i jajima. Bio bi greh ne
primiti ih, ne po~astiti i ne darivati ove "bo`je izaslanike" na zemqi.
Lazari~ke pesme su vezane za paganski obi~aj matrijarhalnog braka. Videla
se kod svake majke velika briga da joj }erka ide u lazarice jer }e tako mnogo
lak{e da joj se }erka uda. Najve}a vrednost lazari~kih pesama je to {to pevaju
o patrijahalnoj porodici- o seqa~koj zadruzi.
Postoje lazari~ke pesme, sa raznom tematikom, i to:
- pesme devojci, kao i pesme momku,
- pesme nevesti, pesme mladoèwi, kao i pesme mladencima,
- pesme doma}ici, doma}inu i ku}i,
- pesme ov~aru, kozaru i sviwaru,
- pesme doma}im ìvotiwama,
- pesme vinogradu,
- pesme umrlima...
Lazari~ke pesme iskqu~ivo su pevale ène, koje su u ovim pesmama dale pun
izraz svojim ose}awima, tj. svom lirskom vi|ewu sveta u kome su ìvele ili
ìve. Najve}i broj tih èna su nepismene, i kao takve najlep{e su pevale.
LAZARICE S VO\OM
V/ BELE POKLADE ("ORATAQ]E")

BELE POKLADE ("ORATAQKE") ili "Bela nedeqa" je posledwa nedeqa
uo~i velikog posta, i trebalo bi da bude {to "mrsnija", jer }e naredni dani
73
posta biti "posni"- bez masti, mesa, jaja, mleka... Slavi se cele sedmice, i za
to vreme, svake ve~eri se qudi okupqaju, posebno mladi i igraju u kolo. U toku
cele "Bele nedeqe" se "oratkovalo". "Orataqka" se pravila od dvokrake debqe
grane gde se izme|u stavqala slama, ~vrsto nabijena i uvezana. [to je slama
bila ja~e nabijena i uvezana, to je zapaqena buktiwa duè gorela i davala ve}i
plamen. To se radilo na raskr{}ima puteva, tako {to se vrtelo u krug da se
nadaleko i sa svih strana vidi. U tim ve~erima ceo kraj je "goreo", pa se
dobijala impresivna slika, naro~ito ako se posmatralo sa nekog uzvi{ewa.

A/ SMRT I SAHRAWIVAWE UMRLIH
U Lu`nici, naro~ito u Lu`ni~kom Zaplawu, ~im se ~uje da je neko u selu
umro, svi dolaze u ku}u sa cve}em i sve}om. Kraj mrtvog se "poseda" i popri~a.
Bliì ro|aci opla~u "mrtvaca". Umrlog, dok je jo{ "vru}", umiju i premene.
Posle ga postave na zemqu ili na sto. Seqanke iz sela nad umrlim pla~u, iako
im nije nikakav rod. To one nad wim pla~u za svojim umrlim. Tada one od
umrlog traè da pozdravi wihove ve} umrle.
"Mrtvac" se mora neprekidno ~uvati u toku dana i no}i. Ako ga ne bi
~uvali, on bi mogao da se naquti i da nanese veliko zlo. Mogao bi da se
povampiri i da sve ostale podavi.
Kad "mrtvaca" treba da sahrane, onda ga stave na "volovska" kola, ali tako
da mu noge idu napred. Kako je grobqe van sela, to se pogrebna povorka do
grobqa povremeno zaustavqa, te ga i tada oplakuju. Svi koji su u povorci
gledaju napred i paze da se ne okre}u unazad, jer to "nije dobro". Oni koji nisu
u povorci, iza|u i samo gledaju. Mu{karci obavezno skidaju svoje kape. Kada se
"mrtvac" spusti u grob, bace mu "zemqicu" (da mu bude laka) i bace "parice"
(da kupi {to mu treba). Kada se vra}aju sa grobqa, striktno paze da se ne
okrenu. Onaj ko bi se okrenuo mogao bi brzo da umre, jer to ga umrli pozvao,
pa se zato okrenuo.
Sa sahrane se svi vra}aju u ku}u iz koje su odvezli- "isterali mrtvaca". U
ku}i, u onoj sobi u kojoj je bio "mrtvac", i za stolom na kome je leào, svi
ru~aju. Zapre`na kola se sa sahrane nipo{to ne uteruju u dvor, jer to "ne
vaqa", nego se ostave negde van dvora te tamo ostanu do sutradan.
B/ IZLAZAK NA GROB
...Koliko li je mladih èna sa detetom ostalo posle iznenadne ili nesre}ne smrti muà?
Naro~ito posle ratova.
I svaka bi ona toliko puta ve} izlazila na wegov grob da ga je kao ìvoga gotovo
zaboravila, i pamtila bi ga samo po grobu. Iako ne svakog dana, a ono svake subote i uo~i
praznika, ispo~etka s materom, a posle sama s detetom. Izlazila bi na muèvqev grob i
kle~ala. Uvek bi na grob razgrnula bo{}u s tepsijom u kojoj bi bilo raznih ponuda, i to sve
{to je pokojni mu` voleo za ìvota. Kod samog krsta bi upalila sve}u koja bi tiho
dogorevala, a wen plamen bi lelujao. Ona bi u ~elo groba kleknula i nagnula se napred, tako
da joj glava dodirne krst, a crna bi joj {amija, s opu{tenim krajevima sa strane, sakrila
74
lice. Plakala bi, tako da bi joj se sva ramena zatresla, a lice bi joj bilo okupano krupnim
suzama, dok bi joj o~i pocrvenele i podnadule se od silnog pla~a. A wen pla~ bi bio tako
dubok, uzdràvan, pun grcawa...
îm bi u{la na grobqe, potr~ala bi grobu i skidala, istovremeno bo{}u i tepsiju s
glave, i stavqala je na grob, qubila bi krst i palila sve}u. Zatim bi zagrlila grob i
obavezno zajecala: "Kuku lele, ranio~e moj! Gde si sada da vidi{ kako se bez tebe patimo?
Ako ne mene, bar da vidi{ naslednika svog!"
Posle duèg plakawa i naricawa, pridigla bi se udovica, i zapalila kandilo. Ponovo bi
zabradila {amiju, da joj se vide samo uplakane o~i, razdala onu hranu po susednim
grobovima, zatim bi o~istila grob od trave i tek onda bi bila spremna za povratak ku}i. A
kada bi po{la ku}i, ostavila bi grob onako nem i duga~ak, do slede}eg puta.
Slede}i put bi bilo opet isto. I tako iz dana u dan, iz nedeqe u nedeqe, iz meseca u
mesec, iz godine u godinu, pa... ~esto puta do same wene smrti.
75
3.4. DEÎJE IGRE

Patrijarhalna, zatvorena sredina (a takva je bila Lu`nica), imala je svoj
kulturno- zabavni ìvot koji je bio potpuno u skladu sa dru{tveno-
ekonomskom organizacijom ìvota i rada. Sve je to tako bilo: pod Turcima,
posle oslobo|ewa od wih, pa sve do posle Drugog svetskog rata. Po{to je
patrijarhalna sredina znala za decu, momke i devojke (mladiwa- mladiti),
sredove~ne i starije qude (starejiti), to se kulturno- zabavni ìvot odvijao
tako da su u wemu u~estvovali svi. Bilo je i takvih manifestacija u kojima su
u~estvovale prete`no ène.
Deca su imala svoje igre i zabave. Deca- ~obani i ~uvari ostale stoke,
imali su vremena, dok su ~uvali stoku, da se igraju. Igrali su se na ~istom
vazduhu i zelenom terenu. Igra u takvim uslovima je bila korisna i zdrava, jer
je budila wihovu ma{tu, promu}urnost, snala`qivost i dovitqivost, i sve to
im je koristilo da odrastu i da se formiraju u zdravu i uspe{nu generaciju
mladosti i da se vitalno odrè do starosti. Na{i preci- deca, ponajvi{e su se
igrala `murke, kai{a, klisa, junaka (Neka bije...! Neka bije...!), skok u daq,
rvawe, tr~awe, sviwka, trule kobile, bacawa nov~i}a na liniju, dve vatre i
druge sli~ne igre. Neke igre su zajedni~ki igrali devoj~ice i de~aci, a
devoj~ice su same igrale igre piqaka i sa lutkama.
Deca ne vole pretprole}no vreme, kada je zemqa jo{ pusta i grane gole, kad
nema ni snega, ni cve}a, ni vo}a, ni zimskih igara, ni kupawa u virovima
Lu`nice. U takve dane, klate}i se na kom{ijskim tarabama i `mirkaju}i na
suncu, ovi "mali qudi"- deca izmi{qaju nove, ~esto ~udne de~ije igre.
3.4.1. KLIS (KLISKA)

KLIS se igra iz rupe, a za igru su potrebni:
- Klis (komad drveta, duìne 15-ak cm) ~iji su krajevi koso zao{treni, i
- Palica ili ma{ka (drvena palica, malo duà od 1 ar{ina, preko 60 cm).
Igraju dva igra~a ili dve podjednake grupe igra~a. Ko }e prvi izbaciti
klis, odlu~uje se izvla~ewem "slamke". Po dogovoru ko izvu~e duù slamku,
igra prvi, ili obratno. Takmi~ar polaè popre~no klis iznad podu`ne rupe,
koja je prethodno iskopana i koja se proteè u pravcu u kome se klis izbacuje
palicom- ma{kom, tako {to se ispod klisa postavi palica i sna`no i u daqinu
izbaci klis. Drugi takmi~ar je ispred rupe udaqen dovoqno koraka, koji
o~ekuje izba~eni klis, i koji poku{ava da ga uhvati. Ukoliko klis uhvati od
prve, onda se zamene uloge igra~a. Kada takmi~ar ne uhvati klis, onda onaj
takmi~ar koji je izbacio klis, stavqa palicu preko rupe, a protivnik klisom
ga|a palicu. Ako je pogodi klisom ili ako bude u blizini palice na rastojawu
mawem od duìne palice, uloge igra~a se ponovo mewaju. Ako je razdaqina ve}a
od duìne palice, takmi~ar koji je izbacio klis, uzima palicu, udara sa wom
76
po jednom za{iqenom kraju klisa, koji odsko~i u vis, zatim ga palicom poga|a
i odbacuje od rupe, {to daqe moè. Posle toga razdaqinu odba~enog klisa od
rupe meri palicom. I tako igra~ ili grupa igra~a koja sakupi vi{e izmerenih
palica postaje pobednik. Pre toga se dogovore do kojeg broja se broji palicama.
3.4.2. @EGALO
@EGALO se igralo tako {to se napravi veliki krug. Sva deca u|u u krug,
a jedno dete je van kruga. Ovo dete, {to je van kruga, ima loptu- krpewa~u i
ima zadatak da ga|a decu u krugu. Koga pogodi, to dete posle izlazi iz kruga i
baca- ga|a ostalu decu u krugu. Deca u krugu paze da ne budu pogo|ena. Ono dete
koje ga|a ostalu decu, baca loptu u vis i recituje pesmicu, pri ~emu uz svako
bacawe lopte u vis izgovori po jednu re~:
Ari, bari, àri, èì, dobro beì!
Ala la{, le|a da{, pa bega{!

Svi zainteresovani za ovu igru bacali bi isti kovani nov~i} na ome|enu
liniju- duìnu, duga~ku oko 1 korak, sa daqine 10 do 12 koraka. Posle bacawa
nov~i}a znao bi se redosled svih onih koji su bacili nov~i} blizu linije, pa
bi posle po tom redosledu i bacali nov~i}e u vis. Onaj najboqi bi pokupio sve
ba~ene nov~i}e kod linije, promu}kao ih u zatvorenim {akama i bacio u vis.
Dok su nov~i}i leteli u vis, on bi se izjasnio da li ho}e "glavu" ili "krunu"
na nov~i}ima. Ono {to kaè i to padne na zemqu- wegovo je. Slede}i pokupi
preostale nov~i}e i sve ponovi, zatim slede}i, pa slede}i, i tako do
posledweg, i ako ima preostalih nov~i}a. Ako ostane posledwem igra~u, on ne
baca preostale nov~i}e, nego ih samo pokupi.
Kasnije se cela igra ponavqa. Prvo svi bace nov~i} na liniju, pa...

(neka vrsta igre hokeja na travi)
Sviwari i ~obani su imali svoju igru zvanu sviwka (“sviw}a”), kao neku
vrstu igre hokeja na travi. Odabrali bi ravno mesto, proplanak, i po~eli da se
sviwkaju- da igraju igru sviwke. Svako od de~aka je imao tojagu duìne malo
vi{e od 1 metra, koja je obavezno bila malo povijena u dowem kraju (kao
hokeja{ka palica), da bi se lak{e udarila ili zahvatila sviwka (komad
okruglog drveta veli~ine pesnice ili je to, naj~e{}e, bio komad "truda").
77
U sredini bi iskopali ove}u rupu, dubine 10- ak cm, kod koje je bio jedan
igra~ i koji po~iwe igru. U krugu od nekoliko koraka svako od preostalih
igra~a iskopao bi mawu rupu u kojoj je drào svoju tojagu. Igra po~iwe tako
{to onaj, ko prvi tera sviwku, poga|a nekog od igra~a ili poku{a da ubaci
sviwku u wegovu rupu. Pri tome, dok se ovaj brani od sviwke, prvi tera~
poku{ava da stavi svoju tojagu u rupu igra~a koga je ga|ao. Ako to uspe, onda
onaj koji je izgubio svoju rupu mewa ulogu i postaje tera~ sviwke. Igra se
ponavqa. Dakle, onaj za koga nema da stavi svoju tojagu u malu rupu, on tera
sviwku.
Drugi na~in ove igre se sastoji u tome da postoji samo jedna rupa i dve
podjednake ekipe, od kojih jedna poku{ava da utera sviwku u rupu, a druga ekipa
to ne dozvoqava. Kada prva ekipa utera sviwku u rupu, onda se uloge mewaju.
Sada ona ekipa koja je branila rupu da se ne utera sviwka napada rupu i
poku{ava da utera sviwku, a ona ekipa koja je poku{avala da utera sviwku, sada
brani rupu da se u wu ne utera sviwka. I tako redom, dok ne dosadi.
78
LU@NICA 4. Dru{tveni razvoj
4.
DRU[TVENI RAZVOJ
LU@NICE
4.1. RAZVOJ LU@NI^KOG SELA ......................................... 81
4.2. SEQA^KO GAZDINSTVO ............................................ 82
4.3. SEQA^KO DOMA]INSTVO ............................................. 92
4.4. ZANATSTVO U LU@NICI .............................................. 99
79
4. Dru{tveni razvoj LU@NICA
80
4.1. RAZVOJ LU@NI^KOG SELA

Skoro sva lu`ni~ka sela, pa i ona planinska, bila su osnovana blizu ili na
samim rekama i re~icama, i mahom su bila zbijenog tipa. Toj zbijenosti sela
doprinosio je prirodni ambijent same okoline, odnosi me|u qudima- seqanima,
kao i odnosi sa novoprido{lima u selu. @iveli su zajedno, na okupu,
zajedni~ki ~uvali stoku i ispomagali se pri ve}im radovima i gradwama. Bilo
im je lak{e da su na okupu, jer su tada lak{e ìveli i radili, a i mogli su
zajedno lak{e da se odbrane od svakojakih neprijateqa. I turskim vlastima je
odgovaralo da je stanovni{tvo sela- raja na okupu, radi lak{eg ubirawa
da`bina i lak{e kontrole.
Usled dugogodi{we (vekovne) vladavine Turaka na{im prostorima, kao i
samom Lu`nicom, mnogi doga|aji i promene okolnosti, uticali su na daqi i
druga~iji razvoj lu`ni~kog sela. Sve vi{e je bilo doseqenih- izbeglih sa
strane, beè}i pred Turcima sa Kosova i Metohije, Makedonije i doline
Morave. Sve vi{e je bilo upadawa turskih zulum}ara. Stanovni{tvo je, koje je
bilo na okupu u selu, te{ko prolazilo i bilo je sve vi{e pqa~kano, prebijano,
ubijano i progawano, a ku}e i ostale zgrade bile su im ru{ene i spaqivane.
Vremenom, stanovni{tvo je shvatilo da }e im biti mnogo lak{e kada budu
ra{trkani po proplancima i ivicama {uma- na mestima gde Turci ne bi smeli
lako da dolaze i da zulum}are.
Tako su formirali svoja imawa na nekim udaqenim mestima od samog sela,
kao {to su oranice, pa{waci, kr~evine {uma, pojate, a kasnije i ba~ije.
Pove}avao se broj krupne i sitne stoke koje su morali da ~uvaju ~lanovi
doma}instva, a samim tim morali su da budu i bliè stoci. I tako je selo
po~elo da se {iri prema rubovima seoskog atara, formiraju}i grupe ku}a-
mahale. Sela su se sve vi{e {irila po principu mahala, koje su se me|usobno
nalazile na ve}im udaqenostima (selo Crvena Jabuka je imalo 29 ra{trkanih
mahala, a selo Vrelo, sa svojim mahalama, je po povr{ini bilo skoro kao i
grad Beograd). Naglim razvojem sto~arstva i uve}avawem broja grla stoke, na
novim i udaqenijim mestima od ku}a za stanovawe, grade se guvna sa stajama za
stoku, pojate i torovi za ovce i koze. Tako se izdvojila krupna (kowi i goveda)
od sitne stoke (ovce, koze i sviwe) i uvelo ba~ijawe, tj. okupqawe sitne stoke
radi ispa{e i ~uvawa, kao i lak{e prerade mleka. U po~etku, o kozama i
ovcama je brinulo samo doma}instvo, a po uvo|ewu ba~ijawa, svako selo je
imalo svoje pastire, koji su svakog jutra prikupqali i terali na ispa{u ovce i
koze, a uve~e je vra}ali. Po nekoliko stada se spajalo radi ekonomi~nijeg
~uvawa. Krupna stoka je sve vreme boravila na ispa{i, a samo u vremenu od
Mitrovdana do \ur|evdana je boravila u stajama pokraj ku}e. Ovakav razvoj
sela ubrzale su i prirodne sile (nevremena). Bilo je velikih ki{a i provala
oblaka, naglog topqewa velikih snegova {to je stvaralo ru{ila~ke bujice i
buji~nih potoka, koji su odnosili i zasipali seoska imawa, odnosili ku}e i
pomo}ne zgrade i oteàvali ìvot i rad seqana Lu`nice. Ovo je najvi{e
potpomoglo razvoju mahala na novim i udaqenim mestima. Na prostoru
81
prvobitne lokacije ostala bi prava pusto{ i nastale bi zasute povr{ine i

stare napu{tene ku}e i temeqi- seli{ta. U nekim selima bilo je i po
nekoliko seoba stanovni{ta unutar seoskog atara, kao i po nekoliko seli{ta.
Ovo je najizraàjnije bilo u slivovima reka: Murgovice, Tego{nice, R|avice,
Jerme, same reke Lu`nice kao i nekih potoka. Kroz istoriju bilo je mnogih
velikih poplava, qudskih `rtava, velikih materijalnih {teta i gubitaka stoke.
Bile su poznate:
- 1892. godine Berinski potok je u Zvoncu odneo ku}u, zgradu op{tine i
most;
- 1907. godine reka Murgovica je u selu Studena poru{ila mnoge zgrade,
odnela mnoge vodenice i bilo je 2 qudske `rtve;
- 1924. godine reka Murgovica je nanela velike {tete i odnela dosta sitne
stoke u selima Strelac i Studena;
- 1924. godine Papijski potok je opusto{io stari deo sela u Grn~aru, pa su
qudi morali da ga napuste i da ostave svoja stara ogwi{ta. Tamo su ostali
samo temeqi i napu{teno seli{te;
- 1940. godine reka Murgovica je opusto{ila selo Strelac, kada je odnela 20
ku}a i drugih stambenih objekata, kao i 15 vodenica i kazanica. U selu
Radiwince odneseno je nekoliko vodenica i zatrpano oko 300 hektara dobre
obradive zemqe;
- 1948. godine Rakovdolska re~ica je odnela zgradu direkcije rudnika
„Jerma“, {kole u selima Rakita i Zvonce, kao i mnoge vodenice;
- 1988. godine bila je najve}a poplava u lu`ni~kom kraju, kada su odneseni i
mnogi mostovi na samoj reci Lu`nici. Ceo lu`ni~ki kraj, kao i kraj u slivu
reke Vlasine je bio opusto{en, tako da je morala i me|unarodna pomo} da se
pruì;
- krajem 2007. godine bila je posledwa poplava u Lu`nici, kada je poru{en
most kod Qubera|e i kada je prekinut regionalni put Leskovac- Pirot.
4.2. SEQA^KO GAZDINSTVO

Lu`ni~ani su, zahvaquju}i najvi{e perifernoj geografskoj uslovqenosti,
ìveli uglavnom izolovano i zatvoreno. Bili su prete`no sto~ari i ratari i
sve potrebe su podmirivali proizvodima sa svojih gazdinstava. @ive}i tako
izolovano i zatvoreno, izgradili su odgovaraju}i dru{tveni oblik ìvota.
Uslovi ìvota i rada zahtevali su da seqa~ke zadruge budu {to brojnije kako
bi svi poslovi mogli da se obave. Bila je to patrijarhalna seqa~ka ku}na
zadruga, pod vodstvom stare{ine ku}ne zadruge, koji nije, obavezno, morao biti
i najstariji. Morao je biti najrazumniji i najpametniji, kome su se pokoravali
svi uku}ani i koji su izvr{avali sva wegova nare|ewa. To upravqawe ku}nom
zadrugom, uku}anima i imawem je bilo pravi~no i razborito, i i{lo je u
pravcu napretka cele ku}ne zadruge. Takvo patrijarhalno organizovawe srpske
82
porodice pod vla{}u Turaka je i odràlo srpsko stanovni{tvo da istraje u

borbi protiv Turaka, kao i da opstane kao narod. Ku}na zadruga se u
jugoisto~noj Srbiji zadràlo do posle oslobo|ewa od Turaka, do kraja 19. veka,
a ponegde i u prvoj polovini 20 veka.
Takve velike zadruge imale su svoju podelu rada. Ako su u zadruzi bila 3
brata, jedan od bra}e je ~uvao mnogobrojnu stoku, drugi je vodio doma}instvo
(da se na vreme obave poqoprivredni radovi, kao i da se zadruga snabde
neophodnim potrep{tinama), a tre}i brat je i{ao u pe~albu. Obi~no se, kada
pro|e godina, vr{ila zamena me|u bra}om u obavqawu poslova. A ako je i otac
ìv, bio bi glava porodice i garancija da }e svako svoj posao obaviti i da }e
se zadruga odràti na okupu, jer u takvim zadrugama dolazilo je i do
nesporazuma i sva|a, pa i deoba. Neposredno po oslobo|ewu jugoisto~ne Srbije
od Turaka 1877. Godine, prosek ~lanova u ku}noj zadruzi u Lu`nici i okolini
je bio 8-9, {to ukazuje da su neke zadruge imale i po 20-30 ~lanova. To isto
ukazuje i da je ve} otpo~eo proces raspadawa ku}ne zadruge u Lu`nici. Sve do
30- ih godina 20. veka zadrào se patrijarhalni ìvot- seqa~ka zadruga, iako
su ve}a raslojavawa i deobe po~ele posle Prvog svetskog rata. Proces
raspadawa ku}ne zadruge je naro~ito bio veliki i brz posle Drugog svetskog
rata, tako da danas broj ~lanova iznosi ne{to vi{e od 3. Tako je ku}na zadruga
pre{la u gazdinstvo.
Mu{karac je u ku}i bio apsolutni gospodar. @ena je obavqala sve poslove,
~uvala i vaspitavala decu, radila sve poqoprivredne poslove, barabar s
mu{karcima, osim kosidbe. Celokupna ode}a za sve u ku}i bila je doma}e
izrade. Ode}a se izra|ivala od konopqe i vune i izra|ivala ju je, uglavnom,
èna. Morala je da izra|uje i prostirku i pokrivku.
Otac i majka su po{tovani iznad svih- kao najstariji. Otac je prema deci
bio veoma strog. Kada je ru~ak ili ve~era, niko nije smeo da po~ne da jede dok
najstariji to ne u~ini. Obi~no se jelo za trpezom (za tanurom) sa niskim
trono{kama. Jelo se iz jedne ~inije (panice) sa drvenim ka{ikama (loìcama).
...U takvim prilikama neka od èna po~ela bi sa pri~om:
“Samo staracat o~i da si sklopi, ~e se ~uje na{e ubavilo. Nema da si minu ni ~etirese, ~e
se delimo“.
...A od starijih (ako je otac ìv), ~ulo bi se:
”Slu{aju, k’vo ~e drugo. A da znaje{, ~im si o~i sklopim, otide moja ià na troje. Ima iù
da preplitaju s’s no|e. Ve~ od Boì~ ène se karaju i ne orate si. Ja se s’g samo dzverim
k’vo da rabotim? Ali ne davam da se dele dodek s’m si ìv. Sve si je moje, a oni nek se
dele. Ja im ni{ta ne davam“.
Tek sa osloba|awem od Turaka uspostavqa se slobodno parcelno ili seqa~ko
gazdinstvo. Po oslobo|ewu od Turaka, 1877. godine, neki seqaci su uzeli zemqu
od biv{ih gospodara- Turaka na obra|ivawe, s tim da }e Vlada Kneèvine
Srbije naknadno re{iti pitawe vlasnika te zemqe i kome }e da se pla}a
kirija za obra|ivawe zemqe. 1907. godine, nakon 29 godina od oslobo|ewa,
kona~no je do{lo do definitivnog razre{ewa feudalnih odnosa u jugoisto~noj
Srbiji. Svi oni seqaci koji su obra|ivali neku zemqu, a nisu imali tapiju za
kupqenu zemqu, ta zemqa je postala wihova sopstvena ba{tina. Oni su imali
obavezu da biv{im gospodarima zemqe plate nadoknadu u roku od 5 godina,
uve}anu za interes od 6%, po~iwu}i 3 meseca od dana re{ewa. Tako su seqaci
83
Lu`nice otkupili zemqu na kojoj su, za vreme Turaka, radili kao ~iv~ije. Tada
su se oformila seqa~ka gazdinstva, koje je bilo osnovni izvor prihoda za
ve}inu, i davalo je pe~at celom dru{tveno- ekonomskom ìvotu, sve do po~etka
Drugog svetskog rata. U ovom periodu nastupila je jasna podela na siroma{na,
sredwa i bogatija gazdinstva. Siroma{na gazdinstva nisu imala dovoqno zemqe
i bila su primorana da svoje ~lanove porodice daju kao sluge u nadnicu kod
seoskih gazda ili da uzimaju zemqu u napolicu. Izme|u dva svetska rata pojavio
se i kapitalisti~ki razvoj dru{tva u vidu: sve {irem razvoju zanata i
trgovine, sve masovnijem pe~albarstvu, pojavi seoskih nadni~ara i napoli~ara,
kao i pojavi seoskih slugu. Pravo raspadawe seqa~kog gazdinstva nastupi}e tek
posle 2. svetskog rata, u toku socijalizma.
Sastavni delovi gazdinstva su bili: zemqoradwa, sto~arstvo i privredne
zgrade (gumna, pojate i ba~ije).

Po oslobo|ewu od Turaka, 1877. godine, na zemqoradwu u Lu`nici se
prelazilo veoma sporo. Stari Lu`ni~ani su bili mnogo vi~niji uzgoju stoke
nego da se bave zemqoradwom i uzgajawem ratarskih kultura. Razvoj zemqoradwe
je bio tesno vezan sa kr~ewem {uma, gde su kr~evine sluìle za sejawe
ratarskih kultura. Sa stalnim pove}awem stanovni{tva u Lu`nici, zemqoradwa
je postajala sve va`nija.
KAT EGORIJA ZEMQI[TA STR UKTURA Z EMQI[TA U %
U LU@NICI 1961. 1971. 1981.
ORANICE I BA[TE 3 9,1 35,4 31,6
[UME 31,9 31,4 37,6
PA[WACI 15,2 17,3 13,8
LIVADE 7,1 8,2 9,5
VO]WACI 1,8 2,7 2,5
VINOGRADI 0,1 0,2 0,1
NEPLODNO ZEMQI[TE 4,8 4,8 4,9
U KU P N O 100 % 100% 100%
A/ @ITA I KUKURUZ
Za Lu`nicu je vaìo dvopoqni sistem ratarewa. Jedne godine je na wivi
sejana p{enica i neka strna ìta (ra`, je~am i ovas), a druge godine kukuruz.
I po povr{ini koju su zauzimale i po va`nosti koja im se pridavala, ove dve
kulture su bile na prvom mestu. Skoro potpuno jednaki broj hektara je bio pod
p{enicom i pod kukuruzom (oko 44-45%), a ostatak od 10-12% pod ostalim
kulturama (proso, krompir i ostale ratarske kulture). Lu`ni~ka poqa su bila
prekrivena p{enicom i kukuruzom, jer su je sejala sva doma}instva u Lu`nici.
84
B/ POVRTARSKO BIQE
U celoj Lu`nici, najintenzivnije se obra|uju ba{te (ba~e)- gradine, komad
dobre zemqe, veli~ine 2 ara, gde se sadilo povrtarsko biqe. Pravi se pored
reke ili izvora vode ili tamo gde se kopawem bunara na|e podzemna voda. Od
reke se napravi vada koja te~e pored gradine, pa prema potrebi se prikqu~uje
na wu. U periodima su{a ili gde je imalo mawak vode, strogo se vodilo ra~una
o redosledu navodwavawa. U kriti~nim trenucima preko leta, kraj vade se i
spavalo. Nipo{to se nije smelo dozvoliti da gradina "izgori" bez vode. Kada
se gradina okopava, to se radi "mati~etom"- malom motikom, i to rade
iskqu~ivo ène. U gradinama se sadila: paprika, prazi luk, crni i beli luk,
kupus, paradajz, boranija... Veli~ina gradine zavisila je od broja ~lanova
doma}instva. Sadio se: luk (crni, beli, arpaxik i prazi) u lukarniku, a
krompir u krompiri{tu u poqu i planini.
ORANICE I BA[TE STRUKTURA U %

U LU@NICI 1961. 1971. 198 1.
@ ITA 83,8 77,4 57,0
INDU STRIJSKO BIQ E 0,8 0,5 0,2
POVRTARSKO BIQE 3,5 6,1 7,2
STO^NO- KRMNO BIQE 4,3 1 2,4 30,0
NEOBRA\ENE ORANICE 4,8 4,8 4,9
UK U P NO 100 % 100% 100%
85
V/ STO^NO- KRMNO BIQE

U Lu`nici je, od krmnog biqa, najvi{e bila sejana detelina i lucerka, kao
i livade pod travom. Sve povr{ine za uzgoj krmnog biqa su bile pove}avane od
1960. do 1970. godine (detelina: 30% pove}ana, zasejana i po`wevena povr{ina
i 100% pove}an prinos; lucerka: 100% pove}ana, zasejana i po`wevena
povr{ina i 120% pove}an prinos; livade: 50% pove}ana, zasejana i po`wevena
povr{ina i 100% pove}an prinos).
G/ PROIZVODWA KONOPQE I LANA

Lu`ni~ani su nekada sadili konopqu i lan koja je 70- ih godina 20. veka
potpuno napu{tena. Konopqa i lan su bile kulture koje su nadopuwavale
naturalnu strukturu zemqoradni~kog gazdinstva u Lu`nici.
Prerada konopqe je bila dug i mukotrpan posao. Konopqa (grsnica) se sejala
u konopqi{tu, za koje se biralo boqe zemqi{te i koje se dobro |ubrilo sa
stajskim |ubretom. Koliko }e se konopqi{te posejati odre|uje se prema broju
~eqadi, i zavisno od potrebe doma}instva. Jula meseca po~iwe berba (~upa se
iz zemqe): prvo se oberu bel}e (bela konopqa- belojka), zatim crn}e (crna
konopqa- crnojka), od kojih se trqawem dobija seme. Ubrana konopqa se vezuje
u mawe snopove i zdene se u kupe, malo se prosu{i i tera na topila na
topqewe konopqe u reku. Nakon nekoliko dana stabqika konopqe istruli, pa
se vadi iz topila, dobro ispere i rasprostre da se su{i na sunce. Isu{ena
konopqa se tera na gumno, gde se jo{ su{i i posle ~uka na trlicama (pozdera
se), da bi se odvojila vlakna od stabqike. O~ukana konopqa daje ku~inu. Zimi,
pred kraj godine (u novembru i decembru) ku~ina se ~e{qa (vla~i) na grebencu
da bi se dobila ~ista vlakna- povesmo. Povesmo se zatim prede, pa se pre|a
me}e u ce| (rastvor vrele vode i pepela) da omek{a. Posle toga se snove, a
onda se tka prteno platno na razboju, od kojeg su pravqene mu{ke i ènske
ko{uqe i ostali prteni predmeti.
86
Miris zrele, u jazovima kisele konopqe.

Zvrkom vretena, ispredena pre|a sa preslice.
[um ~unkova sa razboja i prawa kraj vodenice.
Jesi li sejala, ~upala konopqu, trlila na trlici?
D/ PROIZVODWA DUVANA
Duvan u Lu`nici su, obi~no, sadile ène. Kada se duvan obere (u nekoliko
puta) niè se u nize i kalupi i slaè u sargije. Najmukotrpniji posao oko
duvana je bilo kalupqewe u zimskim mesecima. U po~etku se nanizani duvan
pomerao u toku su{ewa, a posle se pokrivao mu{emama od plastike i nije se
pomerao. Organizaciju same proizvodwe duvana, stru~ni nadzor i otkup vr{ilo
je Preduze}e za obradu duvana iz Ni{a. To je bila proizvodwa u kooperaciji.
Od novca dobijenog od duvana Lu`ni~ani su kupovali proizvode {iroke
potro{we, tako da je polako zamirala doma}a radinost, a tradicionalno
lu`ni~ko seqa~ko gazdinstvo se dosta promenilo. Duvan je omogu}io da do
novca do|u i oni Lu`ni~ani koji ina~e nikako ne bi mogli, jer nisu imali
{ta da prodaju i nisu imali nikog svog zaposlenog van Lu`nice.
\/ VO]ARSKA PROIZVODWA
Mnogo kasnije sa|eni su, na mestima zaklowenih od vetrova, vo}waci: {qiva
(belice, ranke, maxarke, poèga~e...), jabuka (petrova~e, blagi~ke, zimova~e...),
kru{aka (karamanke, medunke, kamewarke, je~menke, dugodr{ke...), duwa, oraha,...
Od ve}ine ovih vo}aka pekla se i rakija ({qivova, kru{kova i jabukova).
1981. godine pod vo}wacima Lu`nica ima 1352 ha ili 2,5 % poqoprivrednih
povr{ina, sa oko 600 hiqada stabala vo}ki od toga: 80% stabala {qiva, 10%
stabala jabuka, 5% stabala kru{aka i 5% stabala tre{wi, vi{wi, oraha i
duwa. Najve}im delom proizvodwa vo}a se koristi za sopstvene potrebe, najvi{e
za proizvodwu rakije.
E/ VINOGRADARSKA PROIZVODWA
Po oslobo|ewu od Turaka, postojali su mnogobrojni vinogradi, na osojnoj
strani- na "li~nu" zemqu seoskih atara, koja je bila prema suncu i najduè se
grejala suncem. Povr{ina pod vinogradima je bila i po 1000 “motika”- ~okota,
gde je ra|alo dobro vino, i to samo za li~nu upotrebu. Najvi{e su se sadila
crna gro`|a: Plovdina i Prokupac. Prilikom berbe gro`|a, ostavqao se
odbir, boqe gro`|e se su{ilo kao “suvo grojze”.
***
Kada bi nai{le lo{e i nerodne godine, lu`ni~ki seqaci bi imali obi~aj
da kaù: "Lani nas ubi grad, a ove godine ubi nas i }i{a i sunce".
87

Lu`nica je bila tradicionalno sto~arski kraj. To je brdsko- planinsko
podru~je zatvoreno "vencem lu`ni~kih planina", gde je dominirala samo {uma,
naro~ito u tursko vreme, kao i po oslobo|ewu od Turaka. Stanovni{tvo
Lu`nice je ìvelo samo od sto~arstva. Sela su im bila uz, ili u sama brda i
planine, i bila su pogodna za uzgoj stoke. Kako je {irom brda i planina bilo
puno ba~ija i pojata za stoku, to zna~i da je skoro celo podru~je Lu`nice bilo
organizovano samo za sto~arstvo. Za vreme Turaka veoma se malo oralo, samo
ne{to malo oko ku}e. Posle oslobo|ewa od Turaka 1877. godine, "planina”-
{uma je razdeqena seqacima na brani{ta, a bilo je dosta i dràvne zemqe-
utrine. Svako brani{te je ome|eno i znalo se kome pripada i kako se zvalo. U
svojim brani{tima seqaci su brali drva za ogrev ili za gra|u ku}e i ostalih
objekata. Tu se sekla {uma za liskoviwe za ovce i koze.
[irom planine, s jedne i s druge strane reke Lu`nice, u seoskim atarima je
bilo mnogo mesta zvanih ba~i{te i sa nastambom zvanom ba~ija i pojate za
stoku. Na pojati je boravila sva stoka. Postojala je zgradica sa jednom sobicom
i dobro ogra|enim torovima za ovce i koze. Pre se mnogo vi{e ìvelo i
radilo u "planini"- {umi nego u selu, naro~ito s prole}a i preko leta.
Velike ku}ne zadruge imale su sopstvene ~uvare za pojedine vrste stoke: kozar,
ov~ar, govedar i sviwar, a mawe ku}ne zadruge su se udruìvale kod ~uvawa
zajedni~ke stoke. Prosek po ku}noj zadruzi je bio preko 30- ak grla stoke, od
~ega su polovina bile ovce. Mnoge ku}ne zadruge su imale po 50- ak i vi{e
ovaca i koza, pa ~ak i kowe. Ba~ije su napu{tene po~etkom 20. veka, a u
planinama su ostale samo pojate, na kojima su pojedina doma}instva dràla
svoju stoku. Po lu`ni~kim planinama i danas se mogu videti stare i raspadnute
pojate, a od ba~ija je ostala, tu i tamo, po neka zidina.
U vreme “turskog zemana” u Lu`nici glavna privredna grana bila je
sto~arstvo (gajewe goveda, ovaca i koza), proizvodwa sira, vune i koè, kao i
trgovina stokom i sto~nim proizvodima, koja je bila okrenuta prema Jedrenu i
Carigradu.
Prema popisu iz 1905. godine u Lu`ni~kom srezu bilo je oko 12.000 grla
krupne stoke (2.300 kowa i 9.500 goveda), 68.000 grla sitne stoke (3.700 sviwa,
46.000 ovaca i 18.000 koza) i oko 25.000 komada ìvine.
A/ OVÂRSTVO
Ovce su se u lu`ni~kom kraju najduè gajile. Najrazvijenije ov~arstvo je
bilo na Suvoj planini. S prole}a, na \ur|evdan, ov~ari iz ponekih sela su se
udruìvali, stvarali velike buquke ovaca, i do 1000 ovaca, i terali svoja
velika stada na Suvu planinu. Muzli su mleko i proizvodili ka~kavaq. Jedino
je veliki problem za napajawe stada ovaca bila voda na Suvoj planini (zato se
tako i zove!), gde je bilo svega 4 izvora vode. Vodilo se mnogo ra~una
prilikom napajawa ovaca na tim izvorima. Po neki put desile su se i prepirke
me|u ov~arima, pa i tu~e. Pamte se ~ak i neka 2 ubistva, oko 1935. godine.
88
Izvore na Suvoj planini su ~uvali seoski ov~ari. Ako je neko doma}instvo

imalo ve}i broj ovaca, imalo je obavezno i svog ov~ara iz ku}e.
Popisom iz 1905. godine, u Lu`nici je bilo evidentirano oko 46.000 ovaca,
pred Drugi svetski rat oko 52.000, 1960. godine oko 68.000, sredinom 60- ih
oko 51.000, krajem 60- ih oko 42.000, sredinom 70- ih oko 29.000 i krajem 70-
ih oko 28.000 ovaca. Trend je da se sve mawe ~uvaju ovce, pa danas po selima
Lu`nice i nema vi{e ovaca, a i koga da ih ~uva.
B/ KOZARSTVO
Koze je ~uvalo svako doma}instvo u Lu`nici. ûvana je zbog toga {to nije
bila probira~ u hrani, zbog mleka, kostreti (kozje dlake- kozine) i mesa.
Mogla je da se isteruje na pa{u i zimi jer se sama hranila {umom (brstila
{umu). Koze su ~uvane u velikom broju sve do 1948. godine i dono{ewa zakona
o zabrani dràwa koza. Wih su ~uvali seoski kozari. Ako je neko doma}instvo
imalo ve}i broj koza, imalo je i svog kozara iz ku}e.
Kozarstvo je pre Drugog svetskog rata, zajedno sa ov~arstvom, predstavqalo
veoma va`nu granu sto~arstva i prihoda Lu`ni~anima. Na po~etku 20. veka
bilo je evidentirano oko 18.000 koza, a pred Drugi svetski rat oko 12.000 koza.
Posle Drugog svetskog rata zakonom je bilo zabraweno da se ~uvaju koze, jer su
~inile veliku {tetu brste}i mladu {umu. U posledwe vreme, pred kraj 20.
veka, bilo je oko 1000 koza, i to dobre pasmine, ali vi{e nema ko da ih ~uva.
V/ GOVEDARSTVO
Govedo je u Lu`nici bilo ceweno i po{tovano isto kao i ostala ~eqad.
Goveda su gajena mahom kao radna (zapre`na) stoka: za orawe, doterivawe
letine, drveta za ogrev i dr. Krupna stoka je sluìla za proizvodwu |ubriva,
od wene koè su pravqeni gove|i presni opanci, kao i za meso koje se su{ilo
za qudsku ishranu. Kako je zemqi{te ve}inom bilo brdovito, to su se za sve
poslove koristile iskqu~ivo saonice (san}e) koje je vukla stoka. Sanke su
pravqene od drveta. Kola su samo neka doma}instva imala, i to pred Drugi
svetski rat. Kori{}ena su veoma retko, i to samo predwa dva to~ka, jer sva 4
to~ka je bilo nemogu}e koristiti na ovakvom terenu. Skoro svako doma}instvo
imalo je bar par volova, koji je sluìo pri orawu i vu~i tereta, a retko su se
krave ~uvale zbog mleka. Mleko se iskqu~ivo dobijalo od ovaca i koza. Za
~uvawe goveda postojali su seoski govedari. Telad je ~uvana radi zamene starih
i iznemoglih grla, i retko je prodavana mlada stoka.
Po popisu iz 1981. godine u Lu`nici je bilo oko 14.000 goveda, od ~ega oko
10.000 krava i junica.
G/ SVIWARSTVO
Sviwe su bile gajene u mawem broju. Wih su ~uvali seoski sviwari, koji su
svakog jutra na odre|eno mesto sakupqali sviwe i terali ih u "planinu"-
{umu. Zimi je sviwar nosio trnakop da bi otkopavao korewe paprati i pu{tao
sviwe da same daqe riju i vade korewe i hrane se. Ova grana sto~arstva
89
predstavqa glavni vid snabdevawa doma}instava mesom. Prema procenama i

popisu u 60- im godinama 20. veka, u Lu`nici je bilo oko 7.500 sviwa, {to je
ne{to vi{e od 1 sviwe po doma}instvu (bilo je oko 6.300 doma}instva).
D/ KOWARSTVO
Kowe su ~uvala samo imu}na doma}instva, koja su imala vi{e zobi i je~ma.
Kori{}eni su za brzu uslugu, i kad je trebalo da se ode daqe od sela, prezani
su u kola ili ~eze ili, re|e, jahani. Sluìli su za orawe i vr{idbu, da ponesu
ìto u vre}ama kada se odlazilo u vodenicu na meqavu, prenosila se drva za
ogrev kao i svih potrep{tna ~obanima, ètvarima, kosa~ima, ora~ima... U
svatove se i{lo s posebnim zadovqstvom, kada su bili posebno opremani i
oki}eni. U brdovitim i planinskim delovima Lu`nice nije se ni moglo ìveti
bez kowa, pa su kowe posebno negovali. Kowi su, tako|e, isterivani i pu{tani
slobodno u planinu.
Prema popisu iz 1905. godine bilo je 2.300 kowa, u 1960. godini 1.200 kowa,
a 1981. godine bilo je svega 400 kowa. Kowarstvo u Lu`nici je zabeleìlo
veliko opadawe, tako da danas mogu veoma retko da se sretnu; tu i tamo po koji
kow.
\/ @IVINARSTVO
@ivinarstvo je u Lu`nici predstavqalo glavni izvor snabdevawa mesom i
jajima. Prema popisu iz 1905. godine bilo je oko 25.000 komada pernate ìvine,
pred Drugi svetski rat oko 41.000, 1960. godine oko 50.000, a 1981. godine oko
110.000 komada pernate ìvine.

A/ Na POJATI u "planini"- {umi, s prole}a i tokom celog leta
boravila je sva stoka. Postojala je zgradica sa sobicom i drugom sobicom-
puvarom i poslonima za ovce i koze i dobro ogra|enim torovima zbog vukova.
Na pojati je uvek bio jedan ~ovek ili vi{e ~lanova doma}instva. Tamo su ène,
obavezno, muzle ovce i koze i sirile mleko.
B/ GUMNO je bilo do 2 km van sela, gde se vrlo ìto, pribirala i

~uvala letina, kao i ~uvala stoka. Na gumnu su se nalazile i ostale privredne
zgrade: plevwa i {tala- ko{ara, poslon za ovce sa obaveznom sobicom
(puvarom) za jagawce i jari}e. Tako|e, nalazili su se na gumnu ambar i sala{.
Sve te zgrade bile su napravqene prostije nego sama ku}a u selu. U zavisnosti
od potreba, plevwa je bila mawa ili ve}a, sa ili bez pojate, sa ili bez
{tale- ko{are i sviwca. Ambar je bio ispleten od pru}a i omazan zemqom, dok
je sala{, tako|e, bio ispleten od pru}a, ali nije bio omazan zemqom.
90
V/ BAÎJA je, najverovatnije, postojala pre pojate. Za ba~iju je birano

pogodno mesto u planini i podizane su sve potrebne zgrade i posloni za ovce i
koze. Ba~ije su nastale jo{ pod Turcima i sluìle su i kao skrovi{ta od wih.
I na ba~iju je s prole}a i tokom celog leta boravila sva stoka. ûvalo se
mnogo ovaca i koza, pa je na takvoj ba~iji bilo po 8 do 10 qudi i èna. Tu su
zamerivali mleko, muzli ovce i koze, bu~kali i sirili. Na ba~iju su se
isterivale drvene kace za maslo i sir, pa kad se napune, doterivane su u selo.
Ba~ije su napu{tene s po~etka 20. veka sa raspadom seqa~kog gazdinstva.
...Ovce su spajane u stada od 200 do 300 grla po utvr|enom redu isterivane na ispa{u, a
uve~e su doterivane i organizovana je muà. Sveè mleko je najvi{e tro{eno za ishranu, a
ostatak mleka je kori{}en za proizvodwu masnog, kvalitetnijeg ili polumasnog, ne{to slabijeg
sira. Polumasni sir je pravqen od mleka posle va|ewa masno}e- masla. Za izvla~ewe masno}e
iz mleka sluìla je drvena posuda- bu~ka. To je bila uska i visoka, po izgledu kaca sa dnom i
sa drvenim ili metalnim obru~ima. Unutra je bila kru`na daska, izbu{ena rupama i povezana
drvenom, duga~kom dr{kom, pomo}u koje se bu~kalo mleko u bu~ki. Mleko je prolazilo kroz
rupe prilikom bu~kawa, i tako se izdvajalo maslo, a od preostalog mleka pravio se polumasni
sir...
91
4.3. SEQA^KO DOMA]INSTVO

Seqa~ko doma}instvo se razvijalo u uskom odnosu sa gazdinstvom. S wim se
preplitalo, uslovqavalo i predstavqalo ~vrsto jedinstvo. Kapitalisti~ki
razvoj u~inio je da se otpo~ne sa prevazilaèwem te ~vrste veze izme|u
gazdinstva i doma}instva. Svi ~lanovi seqa~ke porodice nisu mogli da na|u
zaposlewe ni u gazdinstvu ni u doma}instvu, pa su morali da odlaze da sluè u
nadnicu ili da pe~albare. Doma}instvo u Lu`nici se predstavqa preko
osnovnih elemenata: ku}e i stanovawe, radinost, ishrana i odevawe.

Ku}e u Lu`nici su u po~etku turske vladavine bile vrlo proste. Lu`ni~ani
su se naseqavali ispod samih planina, a sela su im bila dobro uvu~ena u
kotline planina, daleko od saobra}ajnih komunikacija. Prve nastambe za
stanovawe su bile busare. Pravqene su tako {to se pobode u krug nekoliko
drvenih oblica u zemqu i pri vrhu se spoje. Zatim se pokriju komadima zemqe
sa travom, tj. busewem od dna do vrha. S ju`ne strane se ostavi ulaz, kao vrata.
Vi{e su li~ile na neki veliki plast sena.
...Bilo je to vreme, kada je umesto wiva i pa{waka bila tu gusta {uma. Drvo do drveta, grm
do grma, a mnogo ~esta tako da te stra' u wu po}i. U takoj starodrevnoj {umi be{e tu i tamo
poneka kr~evina, ponegde poorano i pone{to zasejano. Tu, na toj kr~evini, bila bi poneka
busara sa {talom i torovima za stoku. Oko ku}ice bi bila posa|ena poneka vo}ka, bilo {qiva
ili jabuka. Te busare su bile vrlo proste, tek koliko za to da ~ovek ima gde zakloniti glavu
od ki{e, snega, vetra i zla vremena...
Kasnije su pravqene nastambe od pru}a- pletare, oblepqene blatom, a krov

im je bio od slame ili paprati. Takve ku}e imale su jedno ili dva odeqewa.
Jedno u kome su boravili qudi, a u drugom stoka. U onim ku}ama koje su imale
samo jednu prostoriju, u jednom kraju je bila sme{tena stoka, a u drugom kraju
qudi. Gra|ene su na slede}i na~in: prvo se pobodu 4 stuba- nagorele drvene
grede u zemqu u same }o{kove kvadratne osnove; zatim se naokolo jo{ pobode
takvih greda i izme|u se oplete pru}em, ali tako da se ostavi rupa za vrata i
baxa kao za prozor~e; pa se ovo pru}e ulepi blatom, da ne bi vetar produvavao;
odozgo se pokrije slamom i grawem ili korom od drveta. Takva ku}a imala je
samo jedno odeqewe, zvano "ku}a".
...Na sredini je bilo ogwi{te, na kome je stalno gorela vatra. Oko vatre uku}ani su sedeli;
kraj ogwi{ta ve~erali i razgovarali, pa tu i umorne kosti odmarali. Doma}in bi leào nad
ogwi{tem, a svuda okolo ostali uku}ani. Bilo bi vrlo zagu{qivo. No} nad vatrom, dim o~i
{tipa, a grudi, osvetqene i tople...
Posle oslobo|ewa od Turaka prave se stabilnije ku}e, od ja~e gra|e- tesane

gra|e, ali sa ~atmom- ~atmare. Bile su to prve, boqe ku}e za stanovawe, sa dve
prostorije. Materijal od kog su pravqene ku}e u Lu`nici je bio kamen, drvo i
92
zemqa, i imale su samo jednu prostoriju i {titile su od vetra. Pravqene su

tako da se izme|u greda isplete plot, koji se puni kamewem i nekoliko puta
izmaè zemqom pome{anom sa slamom. Krov se pravio od kore drveta i
pokrivao se sa raènom slamom ili li{}em od paprati. âtmare su imale dva
i vi{e prozora, koji su bili zatvarani drvenim kapcima, a posle su bili
zastakqivani. Pored ku}e u selu, imali su gumno pored sela i pojate i ba~ije u
planini. Stoka im je bila osnova za ìvot, pa su ìveli iskqu~ivo na gumnu,
na ba~iji i u selu.
...Pod je bio od zemqe, na kome se i spavalo. Kreveta nije bilo i spavalo se na rogoì.
Najpre se na pod prostre rogoà od raène ili p{eni~ne slame, a preko we ~erga (crga) od
ku~ine. Jastuk je bio od prtenog platna, s jedne strane i par~eta powave s druge strane, puwen
slamom. Pokriva~ je bio guwa od vune ili crga od ku~ine. Svi su spavali pore|ani jedno do
drugoga, obi~no deca u sredini, da se ne bi otkrivala i nazebla. Drugo ve}e odeqewe zvalo se
ku}a ili ià- kuhiwa. Na sredini je ogwi{te, a iznad wega je komin...
âtmare su se usavr{avale. Imale su vi{e od dve prostorije, pa i podrum

ispod glavne sobe. Bile su to ku}e kovanice, puwene blatom, koje su imale 3, 4
i vi{e soba, sa veoma oskudnim name{tajem, kao i krovove “na 4 vode“. Kasnije
se ku}e pokrivaju }eramidom, a 30- ih godina 20. veka i crepom. Tip ku}e koji
se gradio je po izgledu bio moravski. Odvajala se stoka u posebne objekte:
plevwe i {tale za krupnu stoku, pojate za ovce i koze i ko~ine za sviwe.
Kamini iz prostijih ~atmara zameweni su oxacima, a ogwi{te je bilo nasred
glavne sobe za stanovawe. Na sredini sobe bio je sto, a pored 2 zida, celom
duìnom, bile su klupe od dasaka. To je bila “golema soba”, u kojoj se ru~alo,
ve~eralo i pravila su se veseqa.
***
93
U razvoju Lu`nice karakteristi~ne su bile 3 vrste ku}a za stanovawe. Prema

gra|i, krovu, prostorijama i izgledu, bile su to:
1. prizemna koliba, zvana kolibara ili prizemka,
2. slamena ku}a (slamnata) na gredama, i
3. }eramidne ku}e.
Najduè su se gradile prizemne kolibe- prizemne ku}e (kolibare). Bile su
najjeftinije i najprostije za brzu gradwu i sa mawe gra|evinskog materijala. S
vremenom, da bi se oja~ali zidovi, bile su ugra|ivane i drvene grede.
Kasnije su se gradile ku}e sa slamnatim krovom na gredama - slamene ku}e,
sa ili bez komina. Kod onih ku}a, gde nije bilo komina, kada bi se loìlo,
cela prostorija bi bila zadimqena, a dim bi kruìo po prostoriji i izlazio
na vrata i prozore. Ovakve ku}e su bile samo s jednom prostorijom- sobom, koja
je sluìla za boravak svih ~lanova brojne porodice, kao i za sme{taj
celokupnog poku}stva. Kod onih ku}a sa kominom, u sredini prostorije- sobe
bilo je ogwi{te sa po nekoliko crepuqa, sa~eva i tepsija, kao i sav pribor za
pripremawe i pe~ewe hleba i kuvawe jela (obi~no kotao obe{en lancem-
verigom o drvenu gredu iznad ogwi{ta). Novije ku}e imale su 2 prostorije
(velika soba i kujna- ià), pa jo{ i poneku mawu sobu. Velika- golema soba je
igrala va`nu ulogu u ìvotu familije (porodice), kao i kujna- ià sa
ogwi{tem kraj kojega se radilo i ìvelo. Golema soba je sluìla za prijem
gostiju i u woj su se nalazili kov~ezi sa odelima, posteqinom i devoja~kom
spremom. U kujni- iì se boravilo u vreme hladnih dana, pekao hleb i
pripremala jela, a iznad ogwi{ta obe{eno meso o grede se su{ilo. Du` zida-
duvara postojalo je mesto za odlagawe bra{na i drugih namirnica, kao i stvari
potrebnih za doma}instvo. Po zidovima je bilo dosta klinova za odlagawe i
ve{awe razli~itih torbi i stvari. Tu je bilo i mesta za sme{taj; `rvwa,
kov~ega sa bra{nom, loì~wak i razne potrebne kuke. U jednom uglu kuhiwe
bila je trpeza (tanur) sa malim trono{kama, zemqane posude- |uve~are, drvene
i zemqane ~inije- panice. U ku}ama je naj~e{}e bio i razboj sa priborom za
tkawe i predewe.
Na kraju su nastale ku}e pokrivene }eramidom- }eramidne ku}e, koje su bile
podizane na kamenim temeqima. Pored goleme sobe i kujne- iè, imale su i jo{
po neku sobicu, a mnoge ~ak i podrume. U kujni je obavezno bio i veliki komin
(kamin) nad ogwi{tem. Ispred same ku}e nalazio se prostor sa nastre{nicom
pokriven }eramidom- ajat. Prozori na ovakvim ku}ama su bili mawi i sa
drvenim kapcima. U krugu dvori{ta- dvora nalazili su se: ambar od dasaka
pokriven }eramidom, poneki oblepqen blatom i balegom, a bilo je i drugih
mawih i ve}ih zgrada (sviwac, koko{arnik, staja za ovce- tor, {tala za goveda
i kowe, plevwa...).
***
Izme|u dva svetska rata do{lo je do promena u pravqewu ku}a. Krov od slame
je zamewen krovom od crepa, tj. od }eramide. Iz ku}e je izba~en oxak i
otvoreno ogwi{te, umesto kojih je kori{}eno u po~etku kube, a posle {poret.
Kube se pojavilo 1900. godine, a krevet tek 1920. godine. Ku}a od kovanica je
94
bila velika, svetla, sa velikim prozorima i redovno kre~ena kre~om. Posle

1960. godine po~elo se sa gradwom ku}a od ~vrstog materijala- od pe~enih
cigala, a posle 1970. godine i od betona.
Spavalo se na asurama, koàma ili na rogoàma oko ogwi{ta, u takozvanom
"svoje mesto"- leàju. Ispod je bilo suvo seno, u vrh leàja "podglavnik"-
jastuk od slame, a pokrivalo se powavama. @ene, a naro~ito devojke bi ispod
podglavnika (jastuka) stavqale miri{qavo cve}e i bosiqak.
Jelo se za tanurom i sedelo na malim trono{kama, posle za sofrom. Voda se
pila iz testija, rakija iz ibrika i vino iz tenxera.

Rad u poqu, na gumnu i oko stoke u planini i na ba~ijama, prirodno se
nastavqao u okviru ku}ne radinosti. Ku}na ili doma}a radinost je, zato,
sastavni deo aktivnosti na gazdinstvu. Ve}ina biqnih i sto~arskih proizvoda
se, pre upotrebe u gazdinstvu i doma}instvu, morala jo{ doraditi.
A/ PRERADA BIQNIH PROIZVODA

Biqni proizvodi su se dora|ivali u doma}instvu, vodenici, vaqarici i u
okviru raznih zanata. Gotovo svi biqni proizvodi su morali da se dorade u
doma}instvu ili bar pripreme za daqu preradu van doma}instva. Tu spadaju sve
vrste ìtarica za spremawe hleba (p{enica, je~am, ra`, ovas, proso, kukuruz i
dr.). Meqava ìta se vr{ila u vodenici i poto~ari, ili se, pored same reke
Lu`nice, pravila vodenica i vada za vodenicu. Vodenice u Lu`nici su bile
tipi~an primer kolektivne ustanove (bilo je potrebno vi{e radne snage da se
vodenica sagradi, da se napravi vada i da se ~uva i odràva i vodenica i vada).
95
B/ PRERADA STOÂRSKIH PROIZVODA

U celoj Lu`nici, pa i u {iroj okolini, mleko se prera|ivalo (pomuzeno
mleko se sirilo, odakle se dobijao sir i sirutka). Dobijena sirutka se
koristila kao hrana za prasi}e ili se varila i od we pravila vurda. Nekada se
u Lu`nici mleko bu~kalo i dobijalo se maslo, a posle se sirilo i dobijao sir,
vurda i sirutka. Izme|u dva svetska rata mnogo se pravio ov~iji ka~kavaq na
ba~ijama po lu`ni~kim planinama.
Pored mleka dobijala se i vuna od ovaca. Ona se prvo prala i su{ila, zatim
se klasirala po kvalitetu i boji, zatim se ~e{qala i vla~ila pomo}u 2
grebena, a pravili su se smotuqci vune- kudeqke od kojih se prele pre|a, tj.
niti razne debqine pomo}u kudeqe i vretena. Sa vretena namotavala se na
motovilke u par~i}e, koji su se posle mogli obojiti. Tako obojena pre|a mogla
je da se koristi za pletewe ili za tkawe. Tkalo se i od ku~ine: jednobojne
kla{we, prtene {arene ~erge i platno od ku~ine, koje je beqeno i od kog su se
{ile ko{uqe.

@ivelo se veoma oskudno u svim selima Lu`nice. Glavno je bilo da se ima
hleba, i to mumuruznog, raènog ili je~menog. P{eni~ni hleb je u {iru
upotrebu u{ao tek 50-ih godina 20. veka. Takav hleb se veoma retko mesio, i
to samo za velike praznike ili kada do|e u ku}u ceweni gost. Od p{eni~nog
bra{na mesio se slavski kola~, hlep~i}i za Boì}, banica za poklade i sabore
i kravaj~i}i, koji su se pekli u crepuqi pod vr{wikom. Banicu (presnu ili
kiselu) su doma}ice sukale sukaqkama na tanuru, uvijale kore i pekle u tepsiji
pod vr{wikom. Pravio se i zeqanik od sukanih i pe~enih kora sa isprènim
zeqem. Za goste se obavezno pekla poga~a pod pepelom, a nosila se i kao
poklon na svadbe i kravaje.
Od ostalih jela spremala se: poparenica koja se mesila od poparenog
kukuruznog bra{na za pravoslavnu Novu godinu i me{ala se sa ~varcima ili
sirom; ka~amak od kukuruznog bra{na koji se prelivao rastopqenim ~varcima
ili ma{}u; ka{a od kukuruznog bra{na koju su deca najvi{e volela da jedu;
~orba od semenki, zeqa i koprive koja se pravila za vreme dugog posta od 7
nedeqa; pasuq koji se kuvao posan u grnetu, na |uve~u za \ur|evdan i za vreme
posta sa suvom paprikom sa nize; |uve~ od krompira; suvo vo}e (vo}ke) su bile
velika de~ija poslastica, a ponekad su kuvane kao lek protiv prehlade i
stoma~nih tegoba; a od povr}a zimi se koristio kiseli kupus, tur{ija sa
zelenim paradajzom i praziluk koji je bio urovqen.
Zna~ajnije promene u ishrani Lu`ni~ana po~ele su u toku 2. svetskog rata sa
pojavom izbeglica iz ostalih delova Jugoslavije. Iako je bilo ratno nemawe,
izbeglice su sa istom koli~inom i vrstom hrane u~inili da ishrana bude
kvalitetnija i raznovrsnija. Sredinom 60-ih godina 20. veka posu|e je postalo
modernije. Sluìlo se ~orbalucima, tawirima umesto panicama, sa ka{ikama,
viqu{kama i noèvima.
96
U rodnoj godini, seqak u Lu`nici je mogao svoju porodicu ishraniti ìtom,

kao i stoku. @ena bi uspela da izatkaje sve potrebno za ~eqad u ku}i. Ina~e,
potrebe im nisu bile prevelike. Bilo je svakog dana je~menog, zobenog i
mumuruznog hleba, a za praznike i sve~anosti po malo mrsa i p{eni~ne poga~e.
Kuvala se cicvara ili ka~amak. Jelo se kiselo mleko i sir (masnoga i tu~enog-
bu~kanog) i pila se varenika. Za mesoje|u klali bi se: volovi trogoci, ovnovi
i trzadi (jagwad koja se kasno ojagwila) i perad. Bilo je rakije, a ponekad za
velike praznike i vina da se zalije suvi zalogaj. A kad bi letina izdala, onda
se nekako jedva dolazilo do kraja. @ene bi mnogo vi{e radile i tkale za
prodaju, mnogo mawe se mrsilo i jelo p{eni~nog hleba.
Nije bilo puno vinograda i vino si mogao na}i vrlo retko: samo za pri~est
i kad neko umre da bi ga prelili; i kod velikih seoskih gazda, ako je takvih i
bilo. Rakiju su Lu`ni~ani umeli da proizvode gotovo od svakog vo}a.
Obilovalo se jabukovim i {qivovim vo}em, pa je najvi{e i bilo jabukove i
{qivove rakije. Ona je kao pi}e bila na velikoj ceni, a bila je takore}i i
jedino pi}e, jer vina i nije bilo u ve}im koli~inama. Rakiju su o sve~anim
prilikama, ili za goste, grejali i za~iwavali medom. Nijedna ku}a u selu nije
bila bez rakije. Kada bi {qive rodile, onda bi rakije bilo dosta i pili bi je
kao vodu. Niko iz ne~ije ku}e nije oti{ao a da ga nisu usluìli rakijom.
Jabukova~a se pila iz drvenih ~utura, a {qivova rakija iz posebne tikvice sa
izduènom dr{kom, zvanom "natega". Rakija se ustima vukla kroz malu rupicu
na kraju izduène uzane dr{ke. Rupica bi bila toliko mala da bi trebalo
dosta vremena da se izvu~e i popije koji gutqaj rakije (ta rupica mogla bi da
bude i malo ve}a... spram gostiju, takva i rupica; ako su dobri gosti- ve}a
rupica, i obratno, ako nisu toliko dobri gosti- mawa rupica). Rakija se pekla
u izgra|ene kazanice- u kotlove. Dolazili su qudi kod kotlara, donosili
komine i traìli rakiju da ispe~e. Stalno bi ga opomiwali da pazi da
slu~ajno ne zagori rakija, jer bez dobre rakije ne mogu nigde: ni u crkvu, ni
kumu, ni prijatequ, ni u ènin rod. Rakija je uvek i svugde trebala: i u domu, i
na zboru, i u vesequ, i u àlosti. Bez we se nije moglo: ni zaprositi i
isprositi, ni ven~ati i krstiti, ni sahraniti...
97

Ode}u i obu}u su Lu`ni~ani obezbe|ivali svojom proizvodwom. Sirovine za
ode}u i obu}u su dobijane na gazdinstvu, a prera|ivane u okviru ku}ne
radinosti u doma}instvu. Nerazvijeni trì{ni odnosi nisu donosili novac za
kupovinu potrep{tina, i on se jedino mogao dobiti prodajom stoke. Tako sledi
da su Lu`ni~ani nosili ode}u i obu}u samo od sopstvene izrade. [to se vi{e
vra}amo u pro{lost, to su ode}a i obu}a bile skromnije.
Sve do oslobo|ewa od Turaka 1877. godine Lu`ni~ani nisu znali za ga}e.
[ila se duà prtena bela ko{uqa- beletina ili doran~e (do ispod kolena) od
grubog prtenog sukna, preko koje su se navla~ile pantalone - prtene ~e{ire,
crne ili bele zavisno od boje nefarbane vune. Preko ko{uqe se nosio jelek i
kla{weno guw~e, na{arano gajtanom, kao i pantalone. Na glavi je bila {ubara
ili ~alma sa belim pe{kirom uvijenim oko glave. Na nogama su bile bele
~arape od vune izvezene ili na{arane, do kolena navu~ene, a na stopalima
opanci od ne{tavqene gove|e ili sviwske koè sa dugim crnim kozjim vrcama.
Preko sve ode}e zimi se nosila guwa, koja je dopirala do kolena, i nije se
napred zakop~avala. Neki su zimi za stokom nosili japun|e, koje je bilo
duga~ko do zemqe i sa kapuqa~om, pravqene od kozje dlake bez rukava ili sa
veoma kratkim rukavima.
... “Kol’ko s’m po sedew}e i po pe~albu odil, sve s’m si op’nci scepil”...
@ene su nosile dugu belu prtenu ko{uqu koja je imala navezen ogrqak i
rukave. Preko pojasa su se nosile tkanice. @enske tkanice su imale veliki
broj {ara ukusno komponovanih Za pojas su opasivale vutarku od vune ili
ku~ine, koja je imala razne {are. Tako|e su nosile i prega~e tkane od vune i
bogato i{arane. Preko ple}a su nosile koùh ili grudwak. Nosile su i
produène jeleke- bojeleci. Zimi su nosile anterije, ispuwene pamukom i do
grla zakop~ane. Glave su povezivale {amijom ili belom maramom. Jedino su
devojke mogle da idu gologlave. Kosu su ène plele u 2 pletenice - {iveta, a
devojke su mogle i u 1 {ivet ili nekoliko vitica - {iveti}a. Sastavni deo
98
ode}e i obu}e bili su razni nakiti- ukrasi. @ene i devojke su nosile dukate
ili parice oko vrata ili u kosi. Tako|e oko vrata su nosile raznobojne
ogrlice- manistre ili amajlije da ih {tite od zla i uroka. Oko ruke su nosile
grimne, a na prstima burmu ili prsten. Na u{ima su no{ene min|u{e raznih
oblika. Zanimqivo je i da su i neki mu{karci nosili min|u{u i to na jednom
uvetu. To se smatralo za{titom od zla. Min|u{u su obi~no nosili sinovi
jedinci ili tamo gde su puno umirala mu{ka deca.
Prtenice, predivo za ~arape i gotove ~arape bojeni su u kori od sveìh
oraha i u li{}u mladog jasena, jer u to vreme nije bilo boje. Oko 1930. godine
po~iwe da se boji vuna i platno, pa se bojala pre|a i plele {arene ~arape.
Za prawe rubqa upotrebqavana je bela ilova~a- uma, tako {to se rubqe
stavqalo u ce| i posipalo vrelom vodom, a posle se izlupa drvetom- „izbuva
se“, i dosta trqa umom, da bi se rubqe {to boqe opralo i izbelilo.
4.4. ZANATSTVO U LU@NICI

Za vreme Turaka, u Lu`nici su negovani skoro svi zanati koji su bili
neophodni ku}nim zadrugama. Ono {to nije moglo da se uradi u ku}noj
radinosti u doma}instvu, radilo se u okviru zanatske radinosti. Na ovaj na~in
se zanatstvo razvilo iz ku}ne radinosti. Za vreme vladavine Turaka, u Lu`nici
je bila razvijena trgovina u oblasti sto~arstva. Postojali su marveni trgovci -
matrapazi, koji su trgovali stokom po celoj Turskoj carevini i u oslobo|enim
delovima Srbije. Pre toga su kupovali stoku po selima Lu`nice. Imali su
godi{wu dozvolu turskih vlasti za slobodnu trgovinu stokom.
Malo pre i odmah posle oslobo|ewa od Turaka 1877. godine relativno brzo
su uspostavqeni kapitalisti~ki odnosi, ~ime je usledio brì prodor
robnonov~anih odnosa, a {to je naglo oìvelo i razvilo zanatstvo i trgovinu.
Po~ele su da ni~u razne zanatske i trgova~ke radwe i kafane po Lu`nici.

A/ MUTAVXIJSKI ZANAT
Mutavxijski zanat je, jo{ za vreme Turaka, bio vrlo ra{iren zanat u
Ni{kom i Lu`ni~kom Zaplawu. Veliki broj koza se gajio, a wihova kozina
(kozja dlaka) je bila osnovna sirovina mutavxijskih proizvoda. Uslovi za razvoj
ovog zanata u ovom kraju su bili veoma povoqni, jer su padine Suve planine,
koje su bile pokrivene gustom {umom, davale hranu kozama u izobiqu.
Mutavxije iz ovih krajeva su bili veoma ceweni i prodavali su svoje proizvode
i van ovih krajeva. Mutavxijski zanat je bio veoma teàk, prqav i smrdqiv
posao. Radilo se dawu i no}u, kao i leti i zimi. Kozina se dobijala strièwem
koza. Jedna koza davala je 0,5 kg kozine. Od 20 kg kozine moglo je da se izatka
99
1 m2 tkawa, a koje se upotrebqavalo za izradu: vre}a, torbi, zobnica,

pokrovaca, bisaga, zastira~a, prostira~a i sli~nih proizvoda.
Sve do oslobo|ewa od Turaka ovaj zanat je bio unosan, i bio je veoma
ra{iren zbog velikog broja koza koje su se ~uvale u Lu`nici. Po oslobo|ewu
od Turaka, ni{ke mutavxije su organizovali kapitalisti~ku proizvodwu i
prodaju raznih predmeta od kozine. Koristili su jeftinu radnu snagu u Zaplawu
i Lu`nici jer se mutavxije iz ovih krajeva nisu uspele organizovati u zadruge
niti u esnafe. Taj zanat se odrào sve do 1948. godine- do zabrane da se ~uvaju
koze, jer su bile opasne po mladu {umu, vo}ke i rastiwe. Tada su koze i
uni{tene.
Prostorije u kojima se prera|ivala i tkala kozina (kozja dlaka), bile su

tesne, pune pra{ine i mra~ne. Ose}ao se jako neprijatan miris rastresene
kozine. U wima su dvojica odraslih mu{karaca tkala, a tre}i je rastresao
kozinu i od we upredao konce za tkawe. Vrata i mali prozori su se otvarali
samo radi svetlosti, ali ne i za provetravawe.
B/ KREÂRSKI ZANAT
Gotovo sva sela u podno`ju Suve planine koja je bila bogata {umom i
kamenim kre~wakom, bavila su se proizvodwom kre~a. Kre~ se proizvodio pod
najteìm uslovima u poqskim kre~anama. Zidale su se kre~ane u kojima se
pekao kre~. Proizvodwa kre~a je bila kolektivni rad, gde su jedni proizvodili
kre~, a drugi su morali da ga transportuju do kupaca i da ga prodaju u roku od
48 ~asova.
V/ ]UMURXIJSKI ZANAT
U vreme Turaka neki Lu`ni~ani, naro~ito iz nekih sela lu`ni~kog
Bukovika (najvi{e Rakovdolci, Radosinci, Berdujci i mawe Leskovi~ani), bili
su ugqari, }umurxije- pravili }umur. Drugi zanat nisu ni znali. Pravili su
}umur: za majdane, kamenolome i rudnike, i za potrebe kova~a koji su kovali i
100
odràvali alate za potrebe i majdana i kamenoloma. Kada bi odlazili u

pe~albu po Srbiji i oko Beograda, zakupqivali bi {ume i pravili }umur, koji
bi posle prevozili ili prenosili na kowima. Nagli razvoj kova~kog, kolarskog,
kroja~kog i dr. zanata je uslovio i nagli razvoj }umurxijskog zanata. ]umurxije
su pratile kova~ki zanat, prodaju}i kova~ima svoj }umur za ogwi{ta,
{najderima za zagrevawe ru~nih pegli, gradskim du}anxijama za raspaqivawe
vatre, kao i za zagrevawe kafana, radwi i domova bogatijih stanovnika po
srpskim gradovima. Posle Drugog svetskog rata ovaj zanat polako zamire, a
odrào se do sredine 70- ih godina 20. veka.
]umur je pravqen na dosta jednostavan na~in. Iseku se drva duìne 1- 1,5 m,
debqine 10 cm i naslaù se u krug nekoliko metara {irine. Tako naslagana
drva se zatrpaju zemqom, a ostavi se samo jedan otvor da bi se potpalila vatra.
Dok drva sagorevaju, pazi se da ne izbije plamen kroz natrpanu zemqu, a ako se
to desi, odmah se zatrpava. Sagorevawe traje nekoliko dana, a potom se odbacuje
zemqa i vadi }umur. Mesto na kome se pravi }umur zove se è`nica ako je
ve}eg obima, a jama ako je maweg obima.
G/ KOLARSKI ZANAT
I ovaj zanat spada u grupu tradicionalnih zanata, po{to postoji izobiqe
{uma u okolnim lu`ni~kim planinama. Majstori kolari su svoje proizvode
prodavali na trì{tima Ni{a, Pirota i Leskovca.
...Da bi kolarske zanatlije imale vi{e posla, imale su obi~aj, da u {ali,
kada prolaze pored volovskih kola ili upregnutih sanki, da “blagosiqaju”:
“Izvrni i' Boè, premetni i' Boè, da se preture i da se stro{e!"...
D/ VOSKOVARXIJSKI ZANAT
Neka sela Lu`ni~kog Zaplawa, kao {to su: Ostatovica, Zavidince, Dol,
Bogdanovac i mawe Grn~ar, bavila su se pravqewem voskovarine, a kasnije i
sve}a. Ta sela su davala zanatlije- voskovarxije.
\/ ]ERAMIXIJSKI ZANAT
]eramixijski zanat je prete~a ciglarskom zanatu. Postojao je jo{ u vreme
Turaka- ”za turska zemana”. ]eramixije su u }eranama proizvodili vrstu crepa-
}eramidu od blata i slame (od gr~ke re~i- KERAMID). Sa usavr{avawem ovog
zanata nastaje ciglarski zanat, dosta prostiji od }eramixijskog zanata.
E/ GRNÂRSKI ZANAT
Ovaj zanat je veoma star. Grn~arski to~ak se okretao u Lu`nici jo{ u vreme
vladavine Turaka, a i pre (za vreme starih Rimqana), kada su se pravili:
vr~evi, }upovi, grnci, |uve~i, lonci, panice, testije, kondiri, ibrici, crepuqe
za hleb i poga~e, kapaci za kazane, saksije, sve}waci, tave, taf~i}i i drugi
zemqani predmeti. Kako je grn~arsko posu|e bilo osnovno posu|e za potrebe
doma}instva i gazdinstva na selu, to se ono masovno i izra|ivalo.
Sve ove grn~arske predmete su mogli da izra|uju samo spretni majstori-
grn~ari. Od pripremawa i obrade ilova~e, preko su{ewa, pe~ewa, fine obrade
101
do bojewa zemqanih predmeta, u proseku pro|e oko mesec dana. Oblikovani

zemqani predmeti peku se u velikoj pe}i na 600 stepeni Celzijusovih, a za
loèwe se iskqu~ivo koristila bukovina.
Bila su poznata neka sela u Lu`nici po izradi grn~arije. Jedno od
najpoznatijih bilo je selo Grn~ar. Vrhunac razvoja grn~arskog zanata u Grn~aru
bio je po oslobo|ewu od Turaka pa sve do pred Prvi svetski rat. Do velikog
ume}a razvili su ovaj zanat, tako da su nadaleko bili poznati po velikim
grn~arskim }upovima u kojima se bojila pre|a i platno. Velikobowinske
bojaxije su ove velike grn~arske lonce iskqu~ivo nabavqali kod grn~arskih
majstora iz sela Grn~ara.
102
@/ SODAXIJSKI ZANAT
Sodaxije su proizvodili soda- vodu i klakere- sladuwavo bezalkoholno pi}e.
Za wih se govorilo kako prodaju “slatku vodu” i da im je “bunar kapital”.
Sodaxije iz Velikog Bowinca i Lu`ni~kog Zaplawa (a time i iz Grn~ara) bile
su poznate po celoj Srbiji i {ire po biv{oj Jugoslaviji. Bilo je mnogo
sodaxija, a neki su imali i po 2- 3 radwe u raznim mestima. Najvi{e ih je
bilo po Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. Sodaxije, kao i ostali pe~albari iz ovih
krajeva, nasledili su od predaka li~nu kulturu, dru{tvene manire i sposobnost
da shvate kulturu i obi~aje sredine u kojoj ìve. Ne pamti se da je neko od
wih do{ao u sukob sa lokalnim stanovni{tvom, osim nekih veoma malih
izuzetaka. U sodaxijskim radwama mogli su da se kupe sifon soda- vode za
neizbe`ne {pricere. Ali i ovom zanimawu do{ao je kraj kada su se pojavili u
prodaji industrijski sokovi (Coca cola i Pepsi cola) i mineralne vode.
Z/ PINTERSKI ZANAT
Pinteri ili, kako Lu`ni~ani kaù, ka~ari pravili su: burad, kace,
tovarije, ~abrove, vedra i druge drvene posude (za rakiju, za vino i za vodu). U
okolnim lu`ni~kim planinama imali su dobro drvo za svoj pinterski posao.
103
I/ KAZANXIJSKI ZANAT
Nekada su se kazani pravili od bakarnih debelih plo~a. Najteè je bilo da
se savije dno kazana (dance) jer je bilo debelo nekoliko milimetara. Satima je
moralo da se udara po wemu drvenim ~eki}em na drvenom pawu da bi se
uobli~ilo kako treba. Kako je bakar brzo propadao, tako se ceo kazan kalaisao.
Pored obi~nih kazana, kazanxije su izra|ivale i kazane za pe~ewe rakije.
Ceo sistem se sastojao od kazana u koji se sipala komina (od {qiva, gro`|a
ili nekog drugog vo}a) ispod kojeg se nalazilo metalno vatri{te, zatim od
lule koja je spajala kazan s rezervoarom u koji se sipala hladna voda. Od
uzavrele komine u kazanu nastala bi para koja bi odlazila lulom do rezervoara
sa hladnom vodom, gde bi se para u rezervoaru pretvarala u te~nost- rakiju.
***
Pored ovih poznatih zanata, u Lu`nici su postojali i ostali mawi zanati:
kova~ki, potkiva~ki, kroja~ki, abaxijski, terzijski, bojaxijski, opan~arski,
obu}arski, {trikerski, pekarski, }ur~ijski, korparski, kamenoreza~ki,
kazanxijski, stolarski, bombonxijski i dr. zanati, kao i radwe: du}anska,
{pekulativna, du}ansko- {pekulativna, bakalska i kafanska.
104

Zanatstvo u Lu`nici je po~elo da se razvija pre Prvog svetskog rata, pri
~emu su oba balkanska i Prvi svetski rat dosta omeli taj razvoj. Naglo je
po~elo da se razvija tek posle ovih ratova kada su bile otvorene mnoge
zanatske radwe. Pred Drugi svetski rat u Lu`nici je bilo 420 zanatlija raznih
vrsta, od kojih: 76 terzija i {najdera, 63 kova~a, 44 pintera, 38 mutavxija, 33
}ur~ije, 31 {triker, 23 grn~ara, 19 kolara, po 12 pekara i opan~ara, 10
potkiva~a, 9 obu}ara, po 6 bojaxija i bombonxija, 4 kamenoresca, po 3 limara i
kazanxija, i 8 drugih radwi.
U celoj Lu`nici se izdvojilo 5 zanatskih centara: Babu{nica sa 31,
Qubera|a sa 28, Veliko Bowince sa 11, Strelac sa 6 i Zvonce sa 4 zanatske
radwe. Ostala sela su imala 3 ili mawe zanatskih radwi: sa po 3 zanatske
radwe (Brestov Dol, Studena i Malo Bowince), sa po 2 zanatske radwe
(Valni{, Grn~ar, Gor~ince, Zavidince, Izvor, Modra Stena, Na{u{kovica,
Radiwince, Rado{evac i Sura~evo), i sa po 1 radwom (Vrelo, Vu~i Del, Gorwi
i Dowi Strièvac, Dowe Krwino, Kalu|erevo, Kambelevci, Mezgraja, Preseka,
Provaqenik, Radosin, Rakov Dol, Rakita, Resnik, Crvena Jabuka i [trbovac).

Postojawe industrije u Lu`nici do Drugog svetskog rata se svodilo na mawe
objekte skromnijih kapaciteta:
- 5 CREPANA (crepane Tomi}a i Adamovi}a u Qubera|i, @ivkovi}eva u
Grn~aru, Vacina u Strelcu i bra}e Mani}a u Dragincu), bile su u rukama
privatnika, koje su izra|ivale ciglu, prosti crep i }eramidu,
- 7 VAQAVICA ili TUPAVICA (4 u Qubera|i i 3 u Zvoncu), koje su
koristile vodenu snagu za utupavawe i gla~awe sukna (postojale su 2 vrste
sukna: kla{we i {ajak),
- 7 VUNOVLAÂRA (4 u Qubera|i, 2 u Zvoncu i 1 u Vavi), koje su radile
na vodeni pogon i gde se vla~ila vuna. Wihova pojava je potisla primitivno
ru~no vla~ewe vune na grebencima,
- 5 STRUGARA (2 u Qubera|i, i po 1 u Rakiti, Zvoncu i Strelcu), koje su
koristile vodenu snagu za strugawe dasaka od drvenih trupaca. Najvi{e su
radile s prole}a, kada je imalo dosta vode i kada su vodenice mawe radile. U
strugarama se dobija mnogo boqi kvalitet strugane daske, nego {to je mogao da
se dobije ru~nim strugawem sa velikim ru~nim testerama,
- 3 ELEKTRI^NE CENTRALE (Lozani}eva u Modroj Steni, Raki}eva u
Qubera|i i za potrebe rudnika “Jerma” u Rakiti), od kojih je Lozani}eva prva
dala struju u Modroj Steni i okolnim selima, pre Drugog svetskog rata, a
Raki}eva je proradila u toku Drugog svetskog rata,
- oko 310 VODENICA, od kojih je bilo najvi{e poto~ara. Bile su u
privatnim rukama pojedinca ili grupa, koji su napla}ivali svoj rad i rad
vodenice, mawe u novcu i mnogo vi{e u u{uru.
Mnogi Lu`ni~ani predstavqali su industrijalce u proizvodwi cigle i crepa
{irom Srbije, kao i van wenih granica. Bili su to mahom Velikobowin~ani.
105

Zbog velike oskudice i nema{tine, pored zemqoradwe i sto~arstva, mnogi
Lu`ni~ani su se bavili pe~albarstvom i odlazili u pe~albu. Jo{ za vreme
Turaka neki su odlazili van svojih sela da bi zaradili dopunska sredstva za
ìvot. Pe~albarstvo je postalo koliko tradicija i navika, toliko i ekonomska
nu`nost mnogih Lu`ni~ana. Pe~albarstvo se, jo{ po~etkom 19. veka, za~elo pod
Turcima, omasovilo se posle odlaska Turaka, a dostiglo svoj maksimum izme|u
dva svetska rata. Tada su Lu`ni~ani i Crnotravci gradili Beograd, Ni{, Novi
Sad i ostale velike gradove {irom Srbije, pa ~ak i onda{we Jugoslavije. Iz
ograni~enog prostora Lu`nice krenulo se put Srbije i daqe, te je tako
pe~albarstvo postalo wihova sudbina. Svakog prole}a, u vreme kada se ìvot
budio u planinama, lu`ni~ki neimari napu{tali su zavi~aj i porodicu i
kretali trbuhom za kruhom, da bi se, sa jesewim ki{ama i prvim snegovima
vratili svome domu.
U grupu najve}ih pe~albara spadaju:
- ciglaro- crepari, kojih je bilo najvi{e,
- gra|evinari (dun|eri), kojih je bilo malo mawe,
- }umurxije i voskovarxije, kojih je bilo najmawe.
Posle Prvog svetskog rata dun|erskim poslovima po~eli su da se bave mnogi
Lu`ni~ani. Pravqene su druìne dun|era koje su polazile marta meseca po
celoj Srbiji, a najvi{e prema Krajini (Zaje~ar, Kwaèvac i Bor), Beogradu i
Poàrevcu (Brani~evu), a vra}ali su se oko Mitrovdana. Odnos u dun|erskoj
druìni je bio slede}i: pre nego se krene u pe~albu, utvrdio bi se broj
~lanova druìne, kakvo je u~e{}e svakog pojedinca u druìni, kao i podela
zajedni~kog zara|enog novca. Druìnu bi ~inili glavni majstor (preduzima~), i
ostali majstori sa svojim {egrtima, samostalnim radnicima i kalfama
(najprostija fizi~ka radna snaga). Broj ~lanova druìne bi zavisio od vrste
posla i sa~iwavao bi grupu i do 20- ak ~lanova. Glavni majstor (preduzima~)
bi nabavqao posao i ugovarao sa gazdama uslove rada. Raspodela zajedni~ki
zara|enog novca je bila: sav novac koji bi ostao od posla podelio bi se na sve
~lanove isto (na{ao bi se zajedni~ki prosek), zatim bi kalfe od svoje zarade
davali 30% majstorima, {egrti i samostalni radnici bi primili prosek, a
ostatak novca (koji je uve}an od kalfi) bi se podelio me|u majstorima i
glavnim majstorom (preduzima~em) prema wihovom me|usobnom dogovoru. Takva
raspodela bi uticala da druìna radi slo`no i bez ikakvih trzavica i sva|a.
Nije bilo slu~ajeva, ili veoma retko, da glavni majstor (preduzima~) utaji deo
zarade i tako je zadrì za sebe. Jelo se ono {to je gazda davao, spavalo se po
{talama i plevwama, a radilo se na otvorenom.
***
Pe~albarstvo je bilo veoma te{ko, ali je imalo pozitivan uticaj na
ekonomski, prosvetni i kulturni napredak i preporod Lu`ni~ana. Mnogi
pe~albari su se potpuno iselili u bogatije krajeve Srbije i {ire, i zauvek
napustili Lu`nicu- zemqu svojih predaka.
106
LU@NICA 5. Lu`nica do danas
5.
LU@NICA
DO DANAS
LU@NICA DO DANAS ........................................ 109
5.1. ISTO^NI DEO LU@NICE ........................................ 115
Aleksandrovac, Babu{nica, Vava, Valni{, Vojnici,
Draginac, Du~evac, Zvonce, Jasenov Del, Kalu|erevo,
Kijevac, Krwino Gorwe, Krwino Dowe, Na{u{kovica,
Rado{evac, Raqin, Stol, Strièvac Gorwi i Strièvac Dowi
5.2. JU@NI DEO LU@NICE ......................................... 139
Berduj, Berin Izvor, Vrelo, Vu~i Del, Kambelevac,
Leskovica, Masurovac, Preseka, Radiwince, Radosin,
Rakita, Rakov Dol, Strelac, Studena i Crvena Jabuka
5.3. ZAPADNI DEO LU@NICE .......................................... 162
Bogdanovac, Bowince Veliko, Bowince Malo, Brati{evac,
Brestov Dol, Gor~ince, Grn~ar, Dol, Zavidince, Izvor,
Linovo, Qubera|a, Mezgraja, Modra Stena, Ostatovica,
Provaqenik, Resnik, Sura~evo i [trbovac
107
5. Lu`nica do danas LU@NICA
108
LU@NICA DO DANAS
109
110
111
BROJ S TANOVNIKA
POVR [INA
N ASEQE ATARA (ha)
1879. 1921. 1948. 1953. 1961. 1971. 19 81. 1991. 2002.
19. D OWE KR WINO 204 369 619 636 522 474 377 338 273 632
5. Lu`nica do danas
20. D OW I S TRI@E VAC - - 264 285 299 252 232 229 259 GORWI STRI@EV AC
21. D RAGINA C 209 662 729 732 615 606 485 483 864 407
22. DUÊV AC 322 517 636 597 510 429 304 209 136 603
23. Z AVI DINC E 440 728 1.3 69 1.4 19 1.3 35 1. 119 926 714 499 1. 518
24. ZV ONCE 241 400 587 538 585 438 381 332 25 5 910
25. IZVO R 434 847 965 932 717 592 439 3 44 263 823
112
26. J AS ENOV DEL 322 625 844 835 785 666 494 310 198 1.597
2 7. K ALU\ER EVO 364 777 839 857 723 628 505 392 270 861
28. KAMB ELE VAC 405 696 1.086 1. 067 999 858 731 579 417 1.060
29. KI JE VAC 145 302 295 321 280 216 1 17 73 54 763
30. LESKOVIC A 240 238 332 327 322 307 193 59 31 693
31. LI NOV O 349 485 332 6 57 614 470 317 184 118 1.1 29
32. Q UBERA \A 175 452 925 757 738 583 524 368 285 572
33. M ALO BOWINCE 285 485 462 409 376 274 201 159 108 336
34. M ASUR OVCI 179 186 218 212 18 4 131 80 52 228 568
35. M EZGRAJ A 164 168 23 1 223 202 158 105 87 40 198
36. M OD RA STENA 39 8 685 825 809 746 577 441 356 255 812
LU@NICA
113
Lu`ni~ka teritorija- Lu`nica (danas op{tina Babu{nica) moè se (gledano

geografski, najvi{e istorijski, i ne{to mawe i ekonomski) podeliti na 3 dela:
1. deo: ISTO^NI DEO LU@NICE (tzv. “Lu`nica koli”),
2. deo: JU@NI DEO LU@NICE (tzv. “Bukovik”), i
3. deo: ZAPADNI DEO LU@NICE (tzv. “Lu`ni~ko Zaplawe”).
Do 70- ih godina 19. veka najve}a naseqa u celoj Lu`nici (Crvena Jabuka
sa 229 poreskih glava i Strelac sa 218 poreskih glava) su bila planinska
naseqa- kao rezultat vladavine Turaka. Po zavr{etku oslobodila~kih ratova
1876/1877. godine (2 srpsko- turska rata) zapaà se proces rasipawa brdsko-
planinskih naseqa i nastanak i ja~awe drugih naseqa pored reke Lu`nice i
glavnih saobra}ajnica kroz Lu`nicu. Na teritoriji Lu`nice (dana{wa op{tina
Babu{nica) nalazi se 53 naseqena mesta.
Mawi broj naseqa u Lu`nici je dobio naziv prema prirodnim odlikama
prostora na kome su locirani- prema fito i zookulturi, ali najvi{e prema
imenu osniva~a.
114
5.1. ISTO^NI DEO LU@NICE
115
ISTO^NI DEO LU@NICE je deo isto~no od regionalnog puta Bela

Palanka- Babu{nica- Zvonce- Dimitrovgrad.
Nekada, u tursko vreme, ovaj deo Lu`nice se nazivao “Lu`nica koli”.
Isto~ni deo Lu`nice moè da se podeli na 2 dela:

1. Deo koji obuhvata celu Lu`ni~ku kotlinu i sve do Na{u{kovice i
Zvonca, koji je u mnogome bio identi~an selima Ni{avske doline i
Belopalana~ke kotline. To se najvi{e videlo u no{ewu iste no{we oba pola
(mu{karci su nosili isti: koùh, {ubaru i suknena odela, a ène: maramu i
duga~ku ko{uqu).
2. Deo koji obuhvata sela Zvonce i Na{u{kovicu sa bugarskom nacionalnom
mawinom, gde se govorilo nekom vrstom me{avine srpsko- bugarskog govora.
Ovo se tuma~i time {to je nekada u vreme Turaka bugarski narod ovog kraja
ìveo zajedno sa srpskim narodom. Sve ovo vaì i za sela u ju`noj Lu`nici
(Rakita, Preseka, Berin Izvor, Jasenov Del i Vu~i Del).
***
Iznad Lu`ni~ke kotline je velika kamena gromada- zove se Golemi Stol.

Nad wim se ra|a Sunce.
116
ALEKSANDROVAC je ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa, i nalazi

se u centralnom delu Lu`ni~ke kotline, na 3 km od Babu{nice. Pripada
mla|im naseqima i nastao je u prvoj polovini ili sredinom 19. veka. Tada je
atar ovog sela bio ~itluk turskog zemqoposednika Vezule Asanovi}a, pa se do
1890. godine i zvao Vezulin îflik. Dana{wi naziv, prema èqi
stanovni{tva, dobio je po srpskom kraqu Aleksandru Obrenovi}u (od 1890.
godine). Prema predawu, mahala Cvetkovci u Aleksandrovcu nastala je od
predaka koji su doseqeni iz Debra iz Makedonije, a mahala Dup~ani je nastala
od predaka doseqenih iz Dupnice (dana{wi grad Stanko Dimitrov u Bugarskoj).
U svim ratovima poginulo je 11 stanovnika: u Otaxbinskim ratovima (od

1912. do 1918. godine) poginulo je 9 i u Drugom svetskom ratu 2 stanovnika.
117
BABU[NICA je, danas, najve}e gradsko naseqe u Lu`nici i centar

istoimene op{tine. Sme{tena je u sredi{tu Lu`ni~ke kotline i zauzima
najzna~ajniji i najprometniji poloàj. Ovakav poloàj ju je izdvojio od ostalih
mesta Lu`nice, tako da Babu{nica predstavqa privredni, administrativni,
kulturni i politi~ki centar ~itave Lu`nice.
Babu{nica je, po oslobo|ewu od Turaka 12. decembra 1877. godine, imala
samo 10 doma}instava i 13 poreskih glava sa 81 stanovnikom. Pripadala je
sura~evskoj op{tini. Tada{wi atar bio je ~iflik (~itluk) turskog
veleposednika Abdule, po kome se naseqe i zvalo ABDULIN ]IFLIK-
ABDULINO. Veoma kratko (od oslobo|ewa 1877. Godine, pa do 1890. godine)
zvao se BABU[INAC, a od 1890. godine zove se BABU[NICA. Odmah po
oslobo|ewu od Turaka, Babu{nica je od 1. maja 1878. godine postala sedi{te
Lu`ni~kog sreza, ali je kao malo naseqe (10 doma}instava, sa 13 poreskih
glava i sa 81 stanovnikom) pripadala sura~evskoj op{tini, sve do 5. septembra
1885. godine. Tada je Babu{nica postala, pored sreskog, i op{tinsko mesto.
Koncentrisawe sreske i op{tinske vlasti ima}e presudan uticaj na razvoj
Babu{nice. Iako je bila sresko mesto, Babu{nica se po oslobo|ewu od Turaka
pa do Prvog svetskog rata, razvijala veoma sporo. Wen razvoj su prekinuli
Otaxbinski ratovi (od 1912. do 1918. godine). Uo~i Prvog svetskog rata je
ìvelo svega 26 doma}instava sa oko 280 stanovnika, kada su postojale: kafane,
du}ani, neke zanatlijske radwe, parni mlin sa vunovla~arom, Begova (Abdulina)
kula, sreska i op{tinska zgrada i poqoprivredni dom. Do izgradwe sreske
zgrade, Begova kula je sluìla kao kancelarija sreskog na~elstva.
Danas je Babu{nica gradsko naseqe i sedi{te op{tine sa jo{ 52 naseqa.
Najzna~ajnije institucije u Babu{nici su: Skup{tina op{tine (sagra|ena 1959.
godine), Dom kulture (sagra|en 1954. godine), hotel „Crni Vrh“ (izgra|en
1965. godine), Op{tinski sud (izgra|en 1962. godine), Po{ta i Beogradska
banka (zajedno izgra|eni 1969. god.), Obrazovni centar „Vuk Karaxi}“
(izgra|en 1981. godine), Osnovna {kola „Ivo Lola Ribar“ (dogra|ena 1960.
god.). Poznati privredni objekati su: pogon Industrije gumenih proizvoda
118
„Tigar“, Hemijska industrija „Lu`nica“, „Tekstilkolor“, pogon Konfekcije

„Prvi Maj“, „Lisca“, Poqoprivredna zadruga „Budu}nost“, Trgova~ko
preduze}e „Talambas“ i jo{ neka mawa preduze}a.
Posle Drugog svetskog rata Babu{nica preuzima funkciju op{tinskog centra
od Qubera|e, i ubrzano se razvija kao administrativno- upravni i industrijski
centar, i tako postaje jedini razvijeni centar cele Lu`nice. U posledwe vreme
zapaèn je porast broja stanovnika (doseqenih) u Babu{nici, {to je primetno
jedino jo{ u Dragincu i Dowem Strièvcu.

1912. do 1918. godine) poginulo je 10 stanovnika i u Drugom svetskom ratu samo
1 stanovnik. Za zasluge i izuzetne podvige u Otaxbinskim ratovima odlikovan
je Kara|or|evom zvezdom Stankovi} Dragomir.
119
VAVA je sto~arsko naseqe razbijenog tipa u centralnom delu Lu`ni~ke

kotline, izme|u 2 planinska vrha: Strvno i Veliki Korbes. Pri oslobo|ewu od
Turaka 1877. godine nosila je naziv Vavak i bila je u stolskoj op{tini.
Pripada mla|im naseqima, a nastala je sredinom ili u drugoj polovini 19.
veka.
Imala je, nekada, veoma razvijeno ov~arstvo.

1912. do 1918. god.) poginulo je 40 stanovnika i u Drugom svetskom ratu 9
stanovnika.
120
VALNI[ je sto~arsko- ratarsko naseqe polu zbijenog tipa u jugoisto~nom

delu Lu`ni~ke kotline. Postoje i tragovi ranije naseqenosti (pe} za pe~ewe
grn~arije, zemqane vodovodne cevi, `rvaw za mlevewe ìta i ostaci
kova~nice). Sam naziv naseqa upu}uje da je vla{kog (rumunskog) porekla. Po
predawu veruje se da su neke familije doseqene iz Zelenog Grada iz Bugarske.
Pomiwe se, po prvi put, u starom turskom, xelepke{kom popisu iz 1576.
godine pod nazivom Ilvani{ i ima jedno xelepke{ko doma}instvo (doma}instvo
sa najmawe 25 ovaca).

1912. do 1918. godine) poginuo je 31 stanovnik i u Drugom svetskom ratu 18
stanovnika. Pored toga bugarski fa{isti su popalili 31 stambeni i pomo}ni
objekat. Za zasluge i izuzetne podvige u Otaxbinskim ratovima odlikovan je
Stojkovi} Vlajko Kara|or|evom zvezdom.
121
VOJNICI je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa na bezvodnom

kra{kom terenu. Ono je najmla|e naseqe Lu`nice, formirano tek posle Drugog
svetskog rata na mestu gorwokrwinskih sto~arskih koliba- pojata. Nekada se i
smatralo gorwokrwinskom mahalom. Ovo naseqe je jedino naseqe u kome nije
bilo potoka, bunara ili ~esmi, te su stanovnici sto~nim tovarima donosili
vodu iz susednih sela- sve do 1966. godine, kada su izgradili sopstveni vodovod.
Poginula su 3 stanovnika u Drugom svetskom ratu. Stanovni{tvo sela

Vojnici je pre Drugog svetskog rata bilo u sastavu Gorweg Krwina, gde se vode
i poginuli u Otaxbinskim ratovima (od 1912. do 1918. godine).
122
DRAGINAC je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 14 mahala). U

posledwe vreme zapaèn je porast broja stanovnika (doseqenih), {to je
primetno jedino jo{ u Babu{nici i Dowem Strièvcu.
godine pod nazivom Izloku~ane i nije imalo nijedno xelepke{ko doma}instvo
(doma}instvo sa najmawe 25 ovaca).
Po predawu, zbog ubistva nekog Tur~ina, nad stanovni{tvom je izvr{ena
odmazda, a turska vlast je selu nametnula takav naziv- Zliku}ane. 1901. godine,
nakon oslobo|ewa od Turaka, dobija dana{wi naziv u ~ast dinastije Obrenovi},
po imenu kraqice Drage. Po predawu veruje se da je mahala Dup~ani nastala od
predaka doseqenih iz Dupnice (dana{wi grad Stanko Dimitrov u Bugarskoj).

1912. do 1918. god.) poginulo je 38 stanovnika i u Drugom svetskom ratu 6.
123
DUÊVAC je sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 13 mahala) na padinama 2

planinska vrha: Golemi Stol i ûka. Po legendi stanovni{tvo je u~estvovalo u
Kosovskom boju (1389. godine), a naziv je dobilo po nekom vojskovo|i koji se
zvao vojvoda Du~a. Prema nekim predawima, naseqe je nekoliko puta mewalo
svoju lokaciju, pa se ne moè sa sigurno{}u re}i da je ovo naseqe formirano
kao staro naseqe.
Prema nekima, nastanak sela varira od 1. veka (period Starog Rima), preko
Kosovskog boja (1389. godine), do perioda pod Turcima. Me{aju se imena Du~e i
Du~a. Jedni misle da je Du~e italijansko ime (mo`da se misli po Du~eu iz
Drugog svetskog rata), a drugi da je Du~a srpsko ime i misli se na pirotskog
vojvodu iz Kosovskog boja- Dimitrija Vojinovi}a. Nema nikakvih pisanih
podataka iz tih perioda, kao ni iz turskog perioda.
Selo se, po prvi put, spomiwe u turskom popisu Ni{ke nahije iz 1564.
godine pod nazivom Dr~evac (gre{kom, najverovatnije Du~evac), i to kao mezra-
momentalno nenaseqeno mesto.
1912. do 1918. god.) poginulo je 36 i u Drugom svetskom ratu 2 stanovnika.
124
ZVONCE je pograni~no (prema Bugarskoj) naseqe razbijenog tipa. Po

predawu naziv naseqa poti~e od delatnosti: livewe zvona. Postojalo je
nalazi{te raznih predmeta iz davnina na mestu zvano Iì{te. Pomiwe se, po
prvi put, u turskom popisu iz 1564. godine, kao mawi timar- ~itluk, pod
nazivom Izvon~e.
Postoje tragovi naseqenosti jo{ iz rimskog perioda koji ukazuju na to da je

naseqe kori{}eno kao rudarski i strategijski centar. Lekoviti izvori
Zvona~ke Bawe bili su poznati qudima jo{ od davnina. Postoji i najstariji
pisani podatak iz 1883. godine, gde se pomiwe izvor tople vode, a po~etkom 20.
veka i nastanak bawe- Zvona~ka Bawa. Glavni izvor Zvona~ke Bawe je vrelo sa
termalnom vodom, ~ija izda{nost iznosi 9 litara/sekundi.
1892. godine Berinski potok je odneo, svojom bujicom, kafanu, op{tinsku
zgradu i 2 ~oveka, kao i jedan most, a 1948. god. Rakitska reka je odnela {kolu.
U Drugom svetskom ratu poginula su 3 stanovnika.
125
Iako poznata najverovatnije jo{ u anti~ko vreme, Zvona~ka Bawa je tek od

skora krenula u neki ve}i razvoj. Sme{tena je u zvona~kom ataru nedaleko od
u{}a reke Blata{nice (nekada Zvona~ka reka) u reku Jermu. Sa nadmorskom
visinom od 670 m ubraja se u najvi{e bawe u Srbiji, tako da, pored bawskog,
nosi obele`je klimatske- vazdu{ne bawe.
Saobra}ajni poloàj bawe je dosta nepovoqan jer je udaqena od glavnih
puteva koji vode dolinom Ni{ave i Ju`ne Morave. Dolinom reke Blata{nice,
1927. godine je bila izgra|ena pruga uzanog koloseka od rudnika ugqa “Nova
Jerma” u selu Rakita do Sukova na normalnom koloseku pruge Ni{- Sofija.
Ova pruga uzanog koloseka sluìla je kao putni~ka veza za Pirot i
Dimitrovgrad, i daqe prema Ni{u i Sofiji. Po zatvarawu rudnika u Rakiti
1965. godine, nestalo je romanti~no putovawe èleznicom kroz impresivnu
klisuru reke Jerme. Danas postoje asfaltni putevi: boqi prema Pirotu, i mawe
dobar prema op{tinskom centru Babu{nici.
Postoje veliki planovi razvoja Zvona~ke Bawe: kao bawe i kao turisti~kog
mesta, ali nikako da se otpo~ne sa realizacijom tih planova. Prvo bi trebalo
da se naprave dobri putevi do Zvona~ke Bawe, pa onda bawski kapaciteti, kao
i sve ostalo va`no za razvoj turizma.
126
JASENOV DEL je pograni~no (prema Bugarskoj) sto~arsko naseqe razbijenog

tipa (sa 15 mahala) na strmim severnim padinama planine Ruj. Naziv naseqa je
fitogeografskog porekla po jasenu. U wemu postoje stare zidine, ~ija gradwa je
sporna. Po jednima, zidine je izgradio bugarski car Asen, i zvao se Asenov
Grad, a po drugima ih je izgradio srpski despot Stefan Lazarevi} i zvao se
Jasenov Grad.
Naseqe je novijeg porekla, i najverovatnije je nastalo pred oslobo|ewe od
Turaka (sredinom 19. veka). Malo je sela poput Jasenovog Dela, da se sa 3
strane grani~i vodenim tokovima: reke Jerma, reke Tego{nice i Vetrenskom
rekom. Atar sela Jasenovog Dela se deli na 3 zone: priobalna, sredi{wa i
planinska. Jasenov Del obiluje sa mnogo izvora vode (ima ih 14). Pre Drugog
svetskog rata bio je poznat po kozarstvu.
U Drugom svetskom ratu poginula su 2 stanovnika, dok podataka poginulih za

vreme Otaxbinskih ratova (od 1912. do 1918. godine) nema.
\uro Xa}inski- Xaka, ro|en je sredinom 19. veka, a umro je 1925. godine. Na
samom prelomu 2 veka bio je, ne samo najbogatija (imao je 75 ha zemqe), ve} i
najpo{tovanija li~nost u Jasenovom Delu. Od svog punoletstva pa skoro do
kraja ìvota bio je predsednik sela (kmet), bez obzira na to da li su selom
vladali Turci, Bugari ili Srbi. Bio je jako pravi~an i veoma dobre du{e.
127
selu
Na zaravni kod Kalea U selu su mahale
smestile se ku}e s ela, rasuto ga tipa, JASENOV DEL
ku}e dobrih doma}ina pruàju se kraj granice,
iz JASENOV DELA. ispod brda Sipa. P rema “ZAVIÂJ U DU[ I”
od Velim ira \ or|e vi}a
U kwizi “JASENOV DEL”, od Du{ana Savi}a, se kaè:

“...Jasenovdelci nisu do{li ni od kuda. Nema podataka iz daleke pro{losti,
ali ni iz ove bliè. Nema pisanih tragova u na~inu ìvota, dru{tvenom,
socijalnom, politi~kom, kulturolo{kom o zanimawu, ishrani i ostalom.
Vekovna trvewa izme|u srpske i bugarske dràve nisu ih ostavqala na miru, a
~esta pomerawa granice donosilo je i mnoge nevoqe stanovni{tvu, poput
promene jezika, prezimena, {kolskog sistema, administracije, politike i dr.
Obrazlagalo se da Jasenovdelci vode poreklo od nekih prastarih naroda, ili da
poti~u od nekih Pe~eweza, ili od Torlaka i [opova... da su sve, samo da nisu
Srbi ili Bugari...”
128
KALU\EREVO je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 16 mahala)

izme|u 3 planinska vrha: Strana, Garvanica i Rado{eva Glava. Naziv je dobilo
po kalu|erima koji su ìveli iznad dana{weg sela.
Starija pro{lost naseqa je nepoznata, pripada mla|im naseqima. Naseqe je
novijeg porekla, nastalo u prvoj polovini ili sredinom 19. veka.
Bilo je poznato po pe~albarima- majstorima gra|evinarima. Danas, u tom
selu se nalazi vikendica generala Vladimira Lazarevi}a- najve}e istorijske
li~nosti Lu`nice, ro|enog u selu Grn~ar.

1912. do 1918. godine) poginulo je 39 stanovnika i u Drugom svetskom ratu 16
stanovnika. Za zasluge i izuzetne podvige u Otaxbinskim ratovima odlikovan je
Risti} Vladimir Kara|or|evom zvezdom.
selu KALU\EREVU Prema “ZAVIÂJ U DU[I”

od Velimira \or|evi}a
Odo{e Kalu|erevci Osmeh s wi hova lica Nekada, s puno voqe
{to ustaja{e u zoru, {to nikada ne silazi, kao qubavi i àra,
deca im bila vesela dani lepe sre}e- nade mladost je u Kalu|ere vu
nekada peva{e u horu. {to ih nem a- {to prolaze. radom htela da izgara.
129
KIJEVAC je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 5 mahala) na

padinama Golemog Stola. Starija pro{lost naseqa je nepoznata i pripada
mla|im naseqima. Naseqe je novijeg porekla, nastalo u prvoj polovini ili
sredinom 19. veka. Pretpostavqa se da je, zbog ubistva nekog Tur~ina, biv{e
selo Male{evo otkupqeno i raseqeno, a od wega formiran novi ~iflik
Kijevac. Kod mesta zvano Ba{~a ima tragova turske kule, u kojoj je nekada
boravio turski pa{a.

stanovnika. Pored toga, bugarski fa{isti su popalili 159 stambenih i
pomo}nih objekata. U dva navrata (oktobra 1943. i aprila 1944. godine) selo je
bilo zavijeno u crno, kada su bugarski fa{isti i kaznena ekspedicija pobili i
streqali 16 stanovnika, kao odmazda za partizanska dejstva.
selu KIJEVCU Prem a “ZA VI ÂJ U DU[I”

od Veli mira \or|e vi}a
Kada u glavi o` ivim Vidim vesele likove Za razvoj sela KIJ EVCA
svoje stare uspomene, kao i sve te mladost i, sve sv oje su u zidali,
seq ane divnog KIJEVC A za KIJ EVAC su radili svoje mladost i i sr ca
vidim sada oko mene. od voqe i od radosti . voqen om selu davali.
130
KRWINO GORWE je ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa (sa 6 mahala)

u izvori{nom delu reke Lu`nice. Pomiwe se, po prvi put, u starom turskom,
xelepke{kom popisu iz 1576. godine pod nazivom Gorne Krnine i imalo je 5
xelepke{kih doma}instava (doma}instvo sa najmawe 25 ovaca). Nekada su ga
me{tani zvali i Vaqa Krwine.
Od davnina je bilo poznato po pe~albarstvu

Mladenovi} Mirko Kara|or|evom zvezdom.
Prema “Z AVIÂ J U DU[I”

selu KRWINO GORWE od Velimira \ or|ev i} a
Brojne su nevoqe Ali ovi qudi su uvek Crkva im zato ostala
qudi izdràli, priku pqali snage nove, k’o izvor wihova duha ,
sa crkvom zajedno GORWE KRWINO i crkvu i kao sve dok patwama
selo sa~uvali. uspev ali da obnov e. svim stra dawima i mu ka.
131
KRWINO DOWE je ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa u izvori{nom

delu reke Lu`nice. Nastalo je na imawima gde su bili gorwokrwinski jegreci
na kojima su qudi ~uvali stoku, da bi tako |ubrili svoja imawa u letwim i
jesewim mesecima. Do Drugog svetskog rata bilo je poznato po pe~albarima.
godine pod nazivom Dolke Krnine i imalo je 2 xelepke{ka doma}instava
(doma}instvo sa najmawe 25 ovaca). Nekada su ga zvali i Jegrek Krwino.

1912. do 1918. godine) poginulo je 43 stanovnika i u Drugom svetskom ratu
poginula su 3 stanovnika.
selu KRWINO DOWE P re ma “ZAVIÂ J U DU [I”

o d Ve limira \ or| evi}a
Be{e selo veseqa i zdravqa, Be{ e selo i poneki lovci
b e{e selo qubavi i slavqa. dolazili sa strane tr govci.
Sa svih s trana mom ci dolaz ili, Be{ e |aka, b e{e i m omaka,
na sve strane cure odlazile. i ~uvenih, l epih devo jaka.
132
NA[U[KOVICA je sto~arsko seosko naseqe razbijenog tipa (sa 7 zaseoka-

mahala) izme|u 2 planinska vrha: Kitka i Kukla. Starija pro{lost naseqa je
nepoznata i pripada mla|im naseqima. Naseqe je novijeg porekla i nastalo je u
prvoj polovini ili sredinom 19. veka. Nekada{we selo- seli{te bilo je
udaqeno 2 km od sada{we lokacije sela.
Nekada je bio tradicionalno razvijen }ur~ijski zanat.
Podataka o poginulima u Otaxbinskim ratovima (od 1912. do 1918. godine)

nema, jer je Na{u{kovica tada bila u sastavu Bugarske. U Drugom svetskom
ratu poginuo je samo 1 stanovnik, streqan kao doma}i izdajnik od strane
partizana.
133
RADO[EVAC je sto~arsko naseqe zbijenog tipa, potplaninsko selo u

izvori{nom delu reke Lu`nice, sme{ten izme|u 2 planinska vrha: Rado{eva
Glava i Gradi{te. Naziv sela poti~e od imena Rado{ ili Radi{a.
Spomiwe se, po prvi put, u starom turskom, xelepke{kom popisu iz 1576.
godine kao Radi{eva i imao je 6 xelepke{ka doma}instava (doma}instvo sa
najmawe 25 ovaca).
Staro selo se nalazilo na seli{tu 2 km od dana{we lokacije sela. Danas,
postoji mesto koje se naziva Ismailova kula, gde se nalaze stare zidine.
Posle Drugog svetskog rata selo je bilo poznato po pe~albarima-
gra|evinskim radnicima i ciglarima.

stanovnika. Za zasluge i izuzetne podvige u Otaxbinskim ratovima odlikovani
su \uri} Naum i Mitrovi} Jelenko Kara|or|evom zvezdom.
Pre ma “BE[E SELO”
selu RADO[EVAC od Boìd ara Radenkovi }a- Bo{ka
Be{ e selo, pa ga vi{e nije, Od davnina selo postoja{e,

be{e selo n a jugu Sr bije. i u wemu sve radosti na{e.
Nit veliko, nit i tako malo, Sve radosti a i ìvot bedan,
po imenu RA DO[EVAC se zvalo. be{e narod i p o{ten i vredan.
134
RAQIN je ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa (objediwuje 6 zaseoka) u

podno`ju planinskih vrhova: Rwosa i ûke. Naziv sela je slovenskog porekla,
gde Ralin zna~i padina.
Po prvi put se spomiwe u starom turskom, xelepke{kom popisu iz 1576.
godine kao Ralin i imao je 3 xelepke{ka doma}instva (doma}instvo sa najmawe
25 ovaca). Po predawu, mahalu Jankovci su naselili doseqenici iz Gr~ke.

stanovnik. Pored toga, bugarski fa{isti su popalili 77 stambenih i pomo}nih
objekata. U dva navrata (maja 1943. i 1944. godine) selo je bilo zavijeno u
crno, kada su bugarski fa{isti i kaznena ekspedicija pobili i streqali 21
stanovnika, kao odmazda za partizanska dejstva.
135
STOL je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 12 zaseoka- mahala),

pored Stolske reke, izme|u planinskih vrhova: Golemi Stol, Mali Stol i
Veliki Korbes. Ne postoje podaci da je Stol staro naseqe. Najverovatnije je
nastalo u tursko vreme, polovinom ili krajem 19. veka. Naziv je dobio po
planinskom visu Golemi Stol.

stanovnika. Pored toga, bugarski fa{isti su popalili 130 stambenih i
pomo}nih objekata. Oktobra 1943. godine selo je bilo zavijeno u crno, kada su
bugarski fa{isti i kaznena ekspedicija pobili i masovno streqali 46
stanovnika, kao odmazdu za partizanska dejstva.
136
STRI@EVAC GORWI je sto~arsko naseqe razbijenog tipa u izvori{nom

delu reke Lu`nice. Ne postoje podaci da je ono staro naseqe. Najverovatnije je
nastalo u tursko vreme, polovinom ili krajem 19. veka, kao i naziv po stri`bi
mnogobrojnih ovaca. Po oslobo|ewu od Turaka (1877. godine) selo Gorwi
Strièvac (tada samo Strièvac) je bilo ve}e selo i brojalo je 100 poreskih
glava. Po oslobo|ewu (1879. godine) formirana je strièva~ka op{tina za
sela: Provaqenik, [qivovik i Strièvac.
U ju`nom delu strièva~kog atara, pored puta Babu{nica- Pirot, izme|u
dva svetska rata, formiralo se naseqe drumskog tipa, koje se zvalo Liva|e i
Sredorek. Posle Drugog svetskog rata novo naseqe je dobilo naziv Dowi
Strièvac, a stari Strièvac time je postao Gorwi Strièvac.

137
STRI@EVAC DOWI je ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa i sastoji

se od 3 mahale. Nalazi se u izvori{nom delu reke Lu`nice, i jedno je od
mla|ih naseqa Lu`nice. Sve do 1880. godine na ovom mestu nalazile su se 2
strièva~ke vodenice i turski han.
Naseqe Dowi Strièvac nastalo je izme|u dva svetska rata 1937. godine na
mestu zvanom Liva|e. Samom po~etku naseqavawa doprineo je novoprose~eni put
Babu{nica- Pirot (stari put je i{ao preko Jeremijinog vrha). Kraj
prose~enog puta nastalo je novo naseqe, najve}im delom od iseqenika iz
Strièvca (Starog), a mnogo mawim delom od stanovnika iz Provaqenika i
Izvora. Dowi Strièvac je seosko naseqe drumskog tipa (ku}e su pravqene sa
jedne i sa druge strane puta Babu{nica- Pirot). Posle Drugog svetskog rata
stanovni{tvo se naseqavalo i pored puta za Belu Palanku. Januara 1945. godine
od Strièvca su nastala 2 naseqa: Dowi i Gorwi Strièvac.
U posledwe vreme zapaèn je porast broja stanovnika (doseqenih) u Dowem
Strièvcu, {to je primetno jedino jo{ u Babu{nici i Dragincu.
Poginulo je 5 stanovnika u Drugom svetskom ratu.
138
5.2. JU@NI DEO LU@NICE
139
JU@NI DEO LU@NICE je deo ju`no od regionalnog puta Pirot-

Babu{nica- Leskovac (kao i reke Lu`nice) i zapadno od regionalnog puta
Bela Palanka- Babu{nica- Zvonce- Dimitrovgrad.
Nekada, u tursko vreme, ovaj deo Lu`nice se nazivao “Bukovik”.
Jedan deo sela Bukovika sa bugarskom nacionalnom mawinom (Rakita,

Preseka, Berin Izvor, Jasenov Del i Vu~i Del) je bio deo gde se govorilo
nekom vrstom me{avine srpsko- bugarskog govora. Ovo se tuma~i time {to je
nekada u vreme Turaka bugarski narod ovog kraja ìveo zajedno sa srpskim
narodom. Sve ovo vaì i za sela u isto~noj Lu`nici (Zvonce i Na{u{kovica).
***
Sela koja pripadaju slivu re~ice Murgovica (Berduj, Valni{, Vrelo, Vu~i
Del, Du~evac, Kijevac, Masurovci, Preseka, Radiwince, Rakita, Raqin, Stol,
Strelac i Studena), sela koja se nalaze preko crvenojabu~kog rida (Leskovica,
Radosin, Rakov Dol i Crvena Jabuka), i sela koja pripadaju crnotravskoj
op{tini (Darkovci, Jabukovik, Kalna i Preslap), u vreme “turska zemana”
nosila su naziv BUKOVIK.
To je deo Lu`nice koji se proteè od Modre Stene, preko Vrela, Berduja,
Leskovice, Radiwinca, Rakov Dola i Crvene Jabuke, pa sve do De{}anog
kladenca na granici sa Bugarskom. U tursko vreme bio je obrasao bukovom
{umom, po ~emu je i dobio naziv Bukovik. I dan- danas postoje nazivi
pojedinih delova seoskih atara obraslih bukovom {umom, koji se nazivaju
“BU^JE”. Tako postoje: vrelsko, berdujsko, radosinsko, rakovdolsko,
crvenojabu~ko i druga Bu~ja.
***
140
BERDUJ je sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 15 mahala), na dolinskim

stranama potoka Zli Dola, u okruèwu planinskih vrhova: Cikuqe, Zadaqe i
Kitke. Po predawu ime dobija po svom osniva~u Berdi, koji je do{ao iz
[umadije.
Po prvi put pomiwe se u turskom popisu Ni{ke nahije iz 1564. godine, koji
je imao 10-20 doma}instava i oko 100 stanovnika.
Me{tani Berduja su svojevremeno bili dobri pe~albari i }umurxije.

stanovnika. Bugarski fa{isti su popalili 43 stambena i pomo}na objekta.
Januara 1944. godine selo je bilo zavijeno u crno, kada su bugarski fa{isti i
kaznena ekspedicija streqali 7 stanovnika.
Tamo iza Bu~je ,

selu BERDUJ gde peva slavuj,
Iz weg su potekli
radnici ciglari,
pored same ]itke bravari, kova~i,
Prema “Z AVIÂJ U DU[I”
nalazi se BERDUJ. i brojni kre~ari.
141
BERIN IZVOR je sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 10 mahala) izme|u 3

planinska vrha: Miq~evski Kamik, Berinska ûka i Crni Vrh. Najverovatnije
je nastao na prelazu izme|u 17. i 18. veka, za vreme turske vladavine. Naziv je
dobio od imena Bera- turskog zemqoposednika u tim krajevima.
U Drugom svetskom ratu poginula su 4 stanovnika.
142
VRELO je sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 8 zaseoka- mahala) izme|u 2

planinska vrha: Cikuqe i Crtave. Poznato je po jakom vrelu u starom centru
sela, po kome je i dobilo naziv.
Najverovatnije je nastalo u tursko vreme, polovinom ili krajem 19. veka.
Od davnina je bilo poznato po pe~albarstvu.
U Drugom svetskom ratu poginulo je 6 stanovnika. Podataka za poginule u

Otaxbinskim ratovima (od 1912. do 1918. godine) nema, ali se zna da su za
zasluge i izuzetne podvige u Otaxbinskim ratovima bili odlikovani: Ivanovi}
Mika, Miqkovi} Jovan i Petrovi} Blagoje Kara|or|evom zvezdom.
selu VRELO Prema “ZAVIÂJ U DU[I”

Ivicama {umovite [ibali ga vetrovi, Wegovi se qudi Bave se sto~arstvom,

i kr{ne Papije, siroma{ tvo i nemawe, tim selom ponose, obra|uju wive male,
svoje gnezdo ìvota brdovite wive, nevoqama raznim i od malih nogu,
selo VRELO vije. oskudno imawe. oduvek prkose. rade- pe~albare.
143
VUÎ DEL je pograni~no (prema Bugarskoj) sto~arsko naseqe razbijenog

tipa (sa 9 zaseoka- mahala) na severnim padinama planine Ruj. Vu~i Del se,
prema predawu, nekada zvao Vladisavci, ali nije poznato kada je naziv sela
promewen, a ni za{to je to u~iweno.
Pomiwe se, po prvi put, u turskim zapisima sa po~etka 17. veka (1606.
godine) kao Vu~je Dol. Naziv je dobio po vukovima (po zoogeografskom
poreklu).
Bio je poznat po kozarstvu i pe~albarstvu.
U Drugom svetskom ratu poginuo je samo 1 stanovnik, dok podataka o

poginulima za vreme Otaxbinskih ratova (od 1912. do 1918. godine) nema.
Od same granice Kad se ispred VUÎ DELA Prema “Z AVIÂJ U DU [I”

od Velimir a \or|e vi}a
do sredi{ta ovog sela, pod Rujem zastane,
vodi put uzani pogled mame ku}e
sve do VUÎ DELA. suncem obasjane. selu VUÎ DEL
144
KAMBELEVAC je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 15 mahala)

na obalama Stolske reke.
Nastao je pred kraj turske vladavine, najverovatnije sredinom 19. veka. Po
predawu, razvio se na imawu turskog velikoposednika po imenu Kamber, i
postao “Kamberov ~iflik”. Vremenom je od tog naziva nastao Kamberovac, a na
kraju Kambelevac. Veruje se da je naziv mahale “Znepoqci” u Kambelevcu nastao
od doseqenih Srba iz Bugarske (iz Znepoqa i okoline).

stanovnika. Bugarski fa{isti su popalili 19 stambenih i pomo}nih objekata, a
decembra 1943. godine su streqali 4 stanovnika.
145
LESKOVICA je sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 9 mahala) izme|u 3

planinska vrha: Cikua, Govedarnik i ûka.
Po prvi put pomiwe se u turskom popisu Ni{ke nahije iz 1564. godine,
najverovatnije pod imenom Leskova Padina, koja je imala mawe od 10
doma}instava i oko 50 stanovnika.
U Drugom svetskom ratu poginuo je 21 stanovnik. Bugarski fa{isti su

popalili 36 stambenih i pomo}nih objekata. Podataka za poginule u
Otaxbinskim ratovima (od 1912. do 1918. godine) nema, ali se zna da je za
zasluge i izuzetne podvige u Otaxbinskim ratovima bio odlikovan Risti} Peni
Kara|or|evom zvezdom.
selu
Leskovica, selo malo, [to god pita{, pravo kaù,
za kom{iluk du{u dalo.
LESKOVICA to su qud i {to ne laù.
I veliki i mali, Prema “BE[E SELO”
LESKAR ne}e da podvali. o d Boìd ara Ra de nk ovi} a- Bo{ka
146
MASUROVAC je ratarsko- sto~arsko i vo}arsko naseqe razbijenog tipa (sa

2 velike mahale: Gorwa i Dowa mahala) na obalama Masurova~ke reke.
Ne postoje podaci o ranijoj naseqenosti. Prema predawima nastao je
sredinom 19. veka- pred kraj turske vladavine.
Bio je poznat po pe~albarima- gra|evinskim majstorima i radnicima.
U svim ratovima poginuo je 21 stanovnik: u Otaxbinskim ratovima (od 1912.

do 1918. godine) poginulo je 14 stanovnika i u Drugom svetskom ratu 7
stanovnika. Pored toga bugarski fa{isti su popalili 47 stambenih i pomo}nih
objekata. Jula 1944. godine selo je bilo zavijeno u crno, kada su bugarski
fa{isti i kaznena ekspedicija streqali 14 stanovnika.
147
Ku}a (gore levo) je ku}a Marjana Stankovi}a srpskog narodnog poslanika iz

sela Masurovci i Lu`ni~kog sreza, ~lana i ideologa Radikalne Narodne
Stranke za Lu`ni~ki srez. Pojavom i govorni~kom sposobno{}u osvajao je mase
Lu`nice, a kod seqaka Lu`nice uìvao veliki politi~ki ugled. Mu~ki je
ubijen septembra 1903. godine u zasedi od zaverenika iz suprotne politi~ke
partije. Bila je to velika zavera u kojoj je u~estvovalo 11 zaverenika, od kojih
je 9 osu|eno na robiju od 6 do 20 godina.
Ku}a (gore desno) je ku}a Jevte Popovi}a, Marjanovog brata, koji je odmah
kandidovan za narodnog poslanika umesto ubijenog brata Marjana. On je drào
poslani~ki mandat punih 9 godina.
PRESEKA je ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa (sa 10 mahala).

Nekada{we staro selo- seli{te (u tursko vreme) bilo je 200 m udaqeno i
zvalo se Lokve. Naziv je nastao, najverovatnije, od toga {to je selo nekada
bilo prese~eno nekakvom granicom.
Po prvi put pomiwe se u turskom popisu Ni{ke nahije iz 1564. godine, koja
je imala mawe od 10 doma}instava i oko 50 stanovnika.
148
.
Bio je razvijen }umurxijski zanat, koji je danas i{~ezao
stanovnika.
selu PRESEKA Prema “ZAVIÂJ U DU[I”

od Velimi ra \or|evi}a
Sve {to oko vidi, Svakom wenom sinu, U prole}e cvetno,

lepotom govori: draga je i mil a, mirisno i zeleno;
PRESEKA je l epa, pod snegom je lepa, od we lep{eg sela,
k’ o vila u gori. k ao bela vila. u blizini nema.
RADIWINCE je sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 7 zaseoka- mahala) u

dolini reke Murgovice. Naziv sela je nastao po vrednim i radnim me{tanima.
Postoje tragovi stare naseqenosti (stare vodovodne cevi), jo{ iz doba starog
Rima, i kameni spomenik na staroslovenskom jeziku sa uklesanom 1701. godinom.
149
Po prvi put se spomiwe u prvom turskom popisu iz 1498. godine, kao naseqe
sa 10-30 doma}instava i oko 150- 200 stanovnika; kao i u xelepke{kom popisu
iz 1576. godine pod nazivom Raidienstene, tj. Radiwince i imalo je jedno
xelepke{ko doma}instvo (doma}instvo sa najmawe 25 ovaca).
Prema predawu veruje se da je ve}ina stanovni{tva sela doseqena iz okoline
Prokupqa, kao i jednim delom od kosovskih Srba posle Prve velike seobe
Srba. U dana{wu mahalu Lazarevci, preci su se doselili iz Bugarske.
Me{tani su, nekada, bili poznati kao pe~albari- zidari.

stanovnika. Bugarski fa{isti su popalili 191 stambeni i pomo}ni objekt.
Oktobra 1943. godine selo je bilo zavijeno u crno, kada su bugarski fa{isti i
kaznena ekspedicija streqali 8 stanovnika kao odmazda za partizanska dejstva.
Radiwince je selo sa najvi{e mostova u Lu`nici. Skoro svaka ku}a u

Radiwincu ima svoj most- svoju vezu sa glavnom saobra}ajnicom (asfaltno-
150
makadamski put od Qubera|e). Nakon mnogih poplava Murgovice i wenih

pritoka (naro~ito Masurova~ke reke), kona~no se krenulo sa ure|ewem korita
Masurova~ke reke. Wene obe obale kroz Radiwince su ure|ene kamenom
obaloutvrdom i tako su u mnogome spre~ena eventualna izlivawa reke i
uni{tavawe samog sela i imawa u okolini, kao i nizvodno prema Qubera|i i
daqe niz reku Lu`nicu.
RADOSIN je sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 16 zaseoka- mahala) na

obalama reke Tego{nice. Stanovni{tvo se, mahom, doselilo iz okoline Vrawa
i Vlasotinca. Po predawu nazivi mahala Markovci i Purinci nastali su od
doseqenih Bugara.
Po prvi put pomiwe se u turskom popisu Ni{ke nahije iz 1564. godine kao
mesto sa mawe od 10 doma}instava i oko 50 stanovnika.
Nekada je selo bilo poznato po pe~albarima- gra|evinarima.
stanovnika. Bugarski fa{isti su popalili 164 stambena i pomo}na objekta. U
nekoliko navrata 1943. i 1944. godine selo je bilo zavijeno u crno, kada su
bugarski fa{isti i kaznena ekspedicija pobili i streqali 19 stanovnika.
151
Posle Prvog svetskog rata naro~itim dràwem i postupcima posebno se u

Radosinu isticao solunski borac Veqko Stojanovi}, posleratni kmet u selu,
odbornik u op{tini i Lu`ni~kom srezu. Jahao je “dorata”, a upamtili su ga po
bombonama i kockicama {e}era koje je ne{tedimice delio deci.
Na slici je pisac dowih stihova Radenkovi} Boìdar- Bo{ko (Gor{tak)

pred svojom ku}om u Radosinu gde ìvi. On je seqak pesnik koji pi{e o
narodnom ìvotu, uglavnom na izvornom dijalektu svoga kraja (timo~ko-
lu`ni~ki govor).
selu
Moje selo, Rad osine, Eh,sada si selo gluvo,
kad te v idim iz daqine,
RADOSIN }u ti{ kao drvo suvo,
kao da mi sunce sine, Prema “BE[E SELO” budu}n ost me tvoja brine,
Radosine, Radosine! od Boìdara Radenkovi}a- Bo{ka Radosin e, Radosine!
V olim t voje sve plan ine, Pa mtim tvoja n o}na p rela,
li vadice i dol ine, ka d su bi la sre}na sela,
pa im pevam od mil ine, ka o nekad od st arine,
Radosine, Radosine! Ra dosine , Radosine!
152
RAKITA je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 6 zaselaka-

mahala) izme|u nekoliko planinskih vrhova: Prose~eni Kamik, Miq~evski
Kamik, [ipkovica i Ko~in Del, pored Vu~idelske i Crnovr{ke reke. Naziv je
fitogeografkog porekla- po {ibqu rakite.
Po prvi put se pomiwe u turskim popisima Znepoqa iz 1498. godine, i u
kasnijem xelepke{kom popisu iz 1576. godine pod nazivom Rakita. Imala je 2
xelepke{ka doma}instva (doma}instvo sa najmawe 25 ovaca).
Posle Drugog svetskog rata izgra|en je rudnik "Nova Jerma", poznat kao
rudnik kamenog ugqa, sa 500 radnika i godi{wim iskopom od 300 hiqada tona.
Rudnik je bio proma{ena investicija- nerentabilan i posle "likvidiran".
U Drugom svetskom ratu poginula su 4 stanovnika. Podataka za poginule u
Otaxbinskim ratovima (od 1912. do 1918. godine) nema.
153
154
RAKOV DOL je sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 11 mahala) na obalama

Rakovdolske reke izme|u 2 planinska vrha: Kusi Del i ûka. Selo je, u
po~etku, bilo zbijenog tipa, da bi, posle raspada seqa~ke zadruge i deoba,
postalo selo razbijenog tipa. U centru sela nalazi se raskr{}e, odakle vode
putevi: prema Radosinu i Qubera|i, prema Crvenoj Jabuci, prema Jabukoviku i
prema Strelcu. Sve ku}e u selu su bile ogra|ene plotovima od puteva.
Prema jednom predawu Rakov Dol je naselilo 12 begunaca iz Pomoravqa za
vreme turske vladavine. Oni su beàli pred turskim zulumima i naselili se u
ovaj kraj, gde su i osnovali selo Rakov Dol. Najve}i broj familija je dobio
naziv po svojim osniva~ima- beguncima ili prema zanimawu kojim su se oni
bavili. Najverovatnije je nastalo u tursko vreme, polovinom ili krajem 19.
veka, a ime je dobilo po rakovima kojih je bilo mnogo u gorwem i sredwem
toku Rakovdolske reke.
stanovnika. Bugarski fa{isti su popalili 124 stambena i pomo}na objekta.
Juna i decembra 1943. godine selo je bilo zavijeno u crno, kada su bugarski
fa{isti i kaznena ekspedicija streqali 7 stanovnika. Za zasluge i izuzetne
podvige u Otaxbinskim ratovima bili su odlikovani: Stoji} Milan i
Stanimirovi} Milojko Kara|or|evom zvezdom.
155
Znaje{ li brale {ta je leb i sol, u I zna na leg enda tako ve li,
t o ti j e Radosin i Rakov Dol. sel DOL dva su brata tu ìvot po~e li.
Nema ku}e gd e ~ovek ne svra}a, OV To su sela jedn o drugom mila,
e , to su ti se la kao bra}a . R AK Ne pamti se da je sv a|a nekad bila.
Prema “BE[E SELO ”
od Boìdara Radenkovi}a- Bo{ka
STRELAC je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 9 zaseoka-

mahala) pored reke Murgovice. Po predawu naziv poti~e od izrade strela ili
od vite{kog takmi~ewa sa strelama. Osnovan je blizu starog "grada Mogilika",
gde je 1906. godine prona|ena kompletna rimska vojna oprema. U Strelcu
postoji mahala Juruci, ~iji preci su se doselili iz Makedonije.
Po prvi put se spomiwe u prvom turskom popisu Ni{ke nahije iz 1498.
godine, kao naseqe sa 10-30 doma}instva i oko 200 stanovnika, kao i u popisu
iz 1576. godine. Turci su ga zvali "Mali Stambol".
156
Nekada je bilo poznato po razvijenom ov~arstvu i }ur~ijskom zanatu.

stanovnika. Bugarski fa{isti su popalili 296 stambenih i pomo}nih objekata.
U nekoliko navrata 1943. i 1944. godine selo je bilo zavijeno u crno, kada su
bugarski fa{isti i kaznena ekspedicija pobili i streqali 42 stanovnika. Za
zasluge i izuzetne podvige u Otaxbinskim ratovima bio je odlikovan Raka
Petrovi} Kara|or|evom zvezdom.
Ne{to daqe iza Tal ambasa, selu Ma bist ri qudi, mani ih mani,
Strelac, i to je kom{ija za nas. to su br ale pismeni Strel~ani.
Pr ema “BE[E SELO”
STRELAC I sa wi ma nikad spor ne be{e ,
od Boìdara Radenk ovi}a - Bo{ka a mladi se druì{e i vole{e.
157
STUDENA je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 14 zaseoka-

mahala) u izvori{nom delu reke Murgovice. U okolini sela postoje tragovi
naseqenosti iz starorimskog vremena na lokalitetu Kale. Po predawu naziv
poti~e od "100 studenih dana", kada je na mestu dana{weg sela bio zarobqen
neki turski karavan.
Po prvi put se spomiwe u prvom turskom popisu Ni{ke nahije iz 1498.
godine, kao naseqe sa 10-30 doma}instava i oko 200 stanovnika.
Ve}ina stanovni{tva se doselila iz okoline Vrawa, Surdulice, sa Vlasine
i Crne Trave. Prema predawu mahale Kova~evi i Pej~ovci u Studeni nastale
su od predaka doseqenih iz Makedonije.

stanovnik. Bugarski fa{isti su popalili 102 stambena i pomo}na objekta. U
nekoliko navrata 1943. i 1944. godine selo je bilo zavijeno u crno, kada su
bugarski fa{isti i kaznena ekspedicija pobili i streqali 42 stanovnika. Za
zasluge i izuzetne podvige u Otaxbinskim ratovima bio je odlikovan Petrovi}
Aleksandar Kara|or|evom zvezdom.
158
selu STUDENA Prema “ZAVIÂJ U DU[I”

o d Velimira \or| evi}a
Sneg veliki pada Prekrivena snegom U selu je praznik
i da stane ne}e, STUDENA je bela, i velika slava,
na vreme se mora da u {koli se okupili pesmom i muzikom
za STUDENU kre}e. svi qudi iz sela. STUDENA se ogla{a va.
CRVENA JABUKA je sto~arsko planinsko selo razbijenog (rasutog) tipa

koje povezuje 29 mahala, sme{tenih u dolini gorweg toka reke Tego{nice.
Nalazi se u ju`nom delu Lu`nice, blizu granice sa Bugarskom. Weno staro ime
bilo je UMA GUSKA (naziv je dobila u vreme starog Rima po topioni~arskoj
delatnosti, prema: uma- glina, i gus- jedna legura metala). Crvenojabu~ki atar
je najve}i atar na teritoriji Lu`nice i ima 3.275 hektara.
159
Po prvi put spomiwe se u turskom popisu Ni{ke nahije iz 1564. godine,

koja je brojala 10- 20 ku}a sa oko 100- tiwak stanovnika. Nalazila se u Ni{koj
nahiji od samog postanka (najverovatnije na po~etku 16. veka), pa sve do
oslobo|ewa od Turaka 1877. godine. Po oslobo|ewu od Turaka imala je 97
doma}instava i 232 poreske glave sa 1.080 stanovnika (prosek 4,7 stanovnika po
porskoj glavi- doma}instvu). Nalazi se u delu Lu`nice koje su Turci nazivali
Bukovik. Zbog svoje saobra}ajne nepovezanosti, u tursko vreme mawe je
gravitirala prema Lu`nici i Ni{u, a vi{e prema gradu Trnu. Crvenojabu~ani
su se, u vreme Turaka, snabdevali na pijacama- pazarima u Vlasotincu i Trnu, a
posle oslobo|ewa od Turaka (kad je grad Trn pripao NR Bugarskoj) odlazili su,
pored Vlasotinca, sredom u Qubera|u i subotom u Pirot, kada su ovi dani
ustanovqeni kao pazarni dani u Lu`nici i Pirotskom okrugu. Dana{wi naziv
dali su joj Turci, negde u drugoj polovini 18. veka, po vo}arstvu, gde su qudi u
tom kraju dosta gajili jabuke. Crvena Jabuka je neposredno po oslobo|ewu od
Turaka pripadala Trnskom srezu (sa sedi{tem u Trnu- NR Bugarska), zatim, za
kratko, Vlasotina~kom srezu, i ne{to kasnije, za stalno, Lu`ni~kom srezu.
Da bi dopunili svoje male prihode, mnogi Crvenojabu~ani, pored sto~arstva,
poqoprivrede i vo}arstva, bavili su se i drugim zanimawima:
- Za vreme Turaka bili su pe~albari- dun|eri (tesari, zidari i prosta
fizi~ka radna snaga). Najvi{e su odlazili u Bugarsku, da bi po zavr{etku
Prvog svetskog rata odlazili {irom Srbije, a potom i Jugoslavije.
- Pri kraju vladavine, pa sve do oslobo|ewa od Turaka, mnogi
Crvenojabu~ani su radili kao rudari na Vlasini, u Crnoj Travi, u Perniku
(Bugarska) i drugim mestima. Posle oslobo|ewa od Turaka i otvarawa rudnika
1925. godine, radili su i u rudniku „Jerma“ u Rakiti.
- Bavili su se i proizvodwom }umura, koji je bio dosta traèn. Kowima su
ga prenosili do raznih mesta Srbije i Bugarske. ]umur su dosta koristili
kova~i, potkiva~i, hanovi i kafane i mnoga doma}instva. Na mnogim lokacijama
crvenojabu~kog atara bilo je }umurana i golih mesta od pose~ene {ume. Da bi
mogli da zadovoqe velike potrebe za }umurom, morali su da imaju dosta kowa,
{to za teret, {to za jahawe, pa je skoro svako doma}instvo imalo najmawe 1- 2
kowa, a neka i vi{e.
160

stanovnika. Bugarski fa{isti su popalili 499 stambenih i pomo}nih objekata.
U nekoliko navrata 1943. i 1944. godine (a naro~ito maja 1944. godine) selo je
bilo zavijeno u crno, kada su bugarski fa{isti i wihova kaznena ekspedicija
pobili i streqali 52 stanovnika.
selu CRVENA JABUKA Ako se vi vratite,

ispunite moje èqe,
A sada sam ostala Vratite se n a zov
vrati}e se s vama
i sama samujem, va{e CRVEN E JABUKE,
u ku}ama mojim udahnite du{u pesma, igra i veseqe .
glas de~ji ne ~ujem. i budite sre} ne ruke.
Oìve}u kao selo,
oìve}e i poqa i gore,
P rema “ZAVIÂ J U DU[ I” izvori }e moji
od Velim ira \ or|e vi} a lep{e da ùbore.
161
5.3. ZAPADNI DEO LU@NICE
162
LU@NICA Lu`nica do danas
ZAPADNI DEO LU@NICE je deo severno od regionalnog puta Pirot-

Babu{nica- Leskovac (kao i reke Lu`nice) i zapadno od regionalnog puta
Bela Palanka- Babu{nica- Zvonce- Dimitrovgrad.
Danas, ovaj deo Lu`nice se naziva “Lu`ni~ko Zaplawe”.
U no{wi Lu`ni~kog Zaplawa ose}ao se veliki uticaj Vlasotin~ana
Moravaca i Ni{kog Zaplawa. Kod starijih èna karakteristi~no je bilo
no{ewe uzdu`noprugastih vutara i kratkih jeleka. Mu{karci su bili odeveni u
suknena odela sa vidqivim uzdu`nim prugama.
***
Prema kwizi “Zaplawe i Zaplawci” od mr Tomislava Marjanovi}a sledi:
“...Zaplawski bazen predstavqa tipsku malu udolinu prirodno povezanih
slivova Kutinske reke, Puste reke i reke Lu`nice, izme|u kojih su razvo|a
veoma niska. Ovaj bazen se pruà u duìni od 50 km i {irini od 8 km
pravcem severozapad- jugoistok. îni tektonsku granicu izme|u mlade ven~ane
Suve planine s jedne, i starih gromadnih planina- Seli~evice, Babi~ke Gore
i Kru{evice s druge strane. Obuhvata slivove Kutinske reke (leve pritoke
reke Ni{ave) i Puste reke (desne pritoke reke Vlasine). Wima su geolo{ki
i geomorfolo{ki sli~ni slivovi reke Rxavice, reke Jablanice, reke
Linov{tice, Brestovdolskog potoka i Dolskog potoka (desnih pritoka) i
Papijskog potoka (leve pritoke doweg toka reke Lu`nice), tako da se oni
mogu smatrati sastavnim delom Zaplawa, (kao Lu`ni~ko Zaplawe), jer
omogu}ava wihovu prirodnu vezu. Ovako ozna~eno, celokupno Zaplawe se
proteè od sela Prva Kutine i Radikine Bare na severozapadu, pa sve do sela
Modre Stene i Grn~ara na jugoistoku. Zemqi{te Lu`ni~kog Zaplawa nije
planinsko a ni ravni~arsko, ve} je brdovito...”
***
163
BOGDANOVAC je bio sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 4 mahale) u

podno`ju Me~jeg vrha, jednog od vrhova Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu.
Ispod bogdanova~ke mahale Se~anica, na mestu zvano Padine, postoje vrlo
stari tragovi kova~nice, gde su jo{ u 5. veku ìveli Rimqani; dok u mahali
Baovci postoji rimsko- latinsko grobqe.
Pomiwe se, po prvi put, u prvom turskom popisu Ni{ke nahije iz 1498.
godine pod imenom Kukavica, koja je imala 30-40 doma}instava sa oko 300
stanovnika. Ona je bila derven selo i imala je obavezu da {titi prolaznike i
karavane na okolnim putevima. Na zahtev me{tana, 28.1. 1891. godine, kraqevim
ukazom Kukavica je dobila ime BOGDANOVAC. Ime je dobio po nekom
uglednom me{taninu Bogdanu, koga su Turci nekada ubili.
I bogdanova~ka mahala Se~anica se spomiwe u prvim turskim popisima iz
1498. godine kao naseqe sa mawe od 30 doma}instava sa oko 200 stanovnika.
Posle Drugog svetskog rata bio je poznat po razvijenom ov~arstvu.

stanovnika.
164
BOWINCE VELIKO je bilo ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa (sa 6

mahala) na padinama Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu. Selo se nalazi na
trome|i Jablani~kog, Ni{avskog i Pirotskog okruga. Naseqe je staro, ima
tragova iz starih rimskih vremena na lokalitetu ûka.
Naziv sela Veliko Bowince (kao i Malo Bowince) je novijeg porekla. Ova
sela ranije su se zvala “Bojinci Veliki” i “Bojinci Mali”. Prema predawu,
(kazivawu) Veliko Bowince je dobilo ime po “velikom boju”, a Malo Bowince
po “malom boju”, koji su se odigrali na mestima gde su sela i sagra|ena. Po
drugim predawima (kazivawima) naziv je dobilo, najverovatnije, od imena Bojin.
Po prvi put pomiwe se u prvom turskom popisu Ni{ke nahije iz 1498.
godine kao “Boinci Veliki” sa 30-40 doma}instava i oko 300 stanovnika.
Veliko Bowince je poznato po raznim zanatskim, sodaxijskim radwama {irom
Srbije i biv{e Jugoslavije (Crna Gora, Bosna i Hrvatska), kao i
preduzetni~kim radwama, ciglanama i crepanama, koje su uglavnom omogu}avale
{kolovawe |aka i studenata. Veliko Bowince je od po~etka 20. veka dalo mnogo
{kolovanih qudi, svih stepena obrazovawa i raznih zanimawa. U tome Veliko
Bowince predwa~i ispred svih sela, pa i nekih varo{ica na jugu Srbije. Posle
Drugog svetskog rata bio je veliki trgova~ki i zanatski centar za sva okolna
sela i {ire.
165

\uri} Milutin Kara|or|evom zvezdom.
Bilo je stalno na periferiji Pirotskog okruga, kao i okolna sela
Lu`ni~kog Zaplawa. Minulih godina prilikom raznih administrativnih podela
selo je ~esto prelazilo iz jednog okruga ili sreza u drugi okrug ili srez.
166
BOWINCE MALO je bilo ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa (sa 9

zaseoka) na niìm padinama Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu. Po predawu,
nekada je sa susednim naseqem Veliko Bowince predstavqalo jedno naseqe.
Postoje tragovi iz starorimskog vremena (latinsko grobqe) kraj potoka
Ka~arevica, gde su prona|ene stare kosti, lobawe i kovani novac.
Po prvi put pomiwe se u prvom turskom popisu Ni{ke nahije iz 1498.
godine pod imenom “Boinci Mali” sa 10-30 doma}instva i oko 200 stanovnika.

stanovnika.
167
BRATI[EVAC je bio sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 6 mahala) na

severozapadu Lu`ni~ke kotline i u podno`ju Suve planine u Lu`ni~kom
Zaplawu. Pomiwe se, po prvi put, u starom turskom, xelepke{kom popisu iz
1576. godine pod nazivom Brati{ev~e i imalo je 1 xelepke{ko doma}instvo
(doma}instvo sa najmawe 25 ovaca).

stanovnika. Pored toga bugarski fa{isti su popalili 159 stambenih i
pomo}nih objekata. U dva navrata (februara i marta 1942. godine) selo je bilo
zavijeno u crno, kada su fa{isti pobili i streqali 9 stanovnika, kao odmazda
za partizanska dejstva.
168
BRESTOV DOL je bio sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 8 mahala) u

podno`ju Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu. Naziv sela je fitogeografskog
porekla- po brestu. Po prvi put pomiwe se u prvom turskom popisu Ni{ke
nahije iz 1498. godine kao selo sa mawe od 10 doma}instava i oko 70
stanovnika.
Bio je poznat po velikom broju tradicionalno dobrih pe~albara.

stanovnika.
169
GO RÎNA^ KI atar
949 hektara
NR B UG ARS KA
GORÎNCE je bilo ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 13

zaseoka- mahala) u podno`ju Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu. Naziv dobija
po svom osniva~u- nekom Gor~i. Pomiwe se, po prvi put, u turskom popisu
Ni{ke nahije iz 1564. godine kao mawe selo sa 10-20 doma}instava i oko 100
stanovnika. Pomiwe se i u xelepke{kom popisu iz 1576. godine pod nazivom
Gor~en~e sa 2 xelepke{ka doma}instva (doma}instvo sa najmawe 25 ovaca).
Prema predawu, prvi stanovnici vode poreklo od predaka doseqenih iz
Bugarske, iz sela Gor~ina ili Ugar~ina. Posle Berlinskog kongresa, mnoge
porodice su se doselile iz Breznika, Trna i Znepoqa kao srpske familije koje
su izbegle iz Bugarske.

170
GRNÂR je bio sto~arsko- ratarsko naseqe zbijenog tipa (21 mahala sa

rodovskim nazivima) u klisurskoj dolini reke Lu`nice. Nalazi se u samom
podno`ju Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu. Selo Grn~ar je osnovano na
mestu sa tragovima starije naseqenosti (ostaci rimskih zidina na lokalitetu
P~ela, kao i ostaci latinskog grobqa na lokalitetu Kowari).
Naziv je dobio po majstorima- grn~arima, koji su bili poznati, mo`da, jo{ i
u starorimskom periodu (...nama Velikobowin~anima- poznatim bojaxijama je
blizu selo Grn~ar, ~ije ime ne treba posebno obja{wavati, a koje se
proslavilo prave}i ogromne zemqane lonce za bojewe pre|e i tkanina, koje su
pogotovo prodavali na{em selu...).
Pomiwe se, po prvi put, u turskom spisu iz 1471. godine kao mezra
GRNÂR (trenutno nenaseqeno mesto), kao i u prvom turskom popisu naseqa i
stanivni{tva Ni{ke nahije (u defterima) iz 1498. godine, kao mawe selo od
10- 30 doma}instava i oko 150 stanovnika. Mawi deo stanovni{tva je doseqen
sa Kosova i Metohije, iz Makedonije i bliè okoline. (Predawe da je naziv
dobio po selu Grn~are iz okoline Prizrena, posle Prve velike seobe Srba iz
1690. godine, nije ta~no i ne podudara se sa prethodnim podacima da se
spomiwe u spisu iz 1471. godine, kao i u prvom turskom popisu iz 1498. godine
pod nazivom Grn~ar).
171
U to vreme (u turskom popisu Ni{ke nahije- u defterima iz 1498. godine)

spomiwe se najstariji i jedini manastir u celoj Lu`nici, manastir
“PREÎSTA”: ...Manastir je bio napu{ten i bez kalu|era. Od wegovog imawa
upisana je samo livada, koja je zavedena zajedno sa da`binama celog sela
Grn~ar... Isto stawe manastira ubeleèno je i u popisu iz 1516. godine. U
popisu iz 1564. godine manastir se vi{e i ne pomiwe, i ubeleèn je: ...kao
obaveza sela Grn~ar, tj. kao livada i spahijski prihod...
Posle Drugog svetskog rata bio je poznat po raznovrsnim zanatlijama, koji

su bili rastureni po celoj Srbiji i biv{oj Jugoslaviji. Danas, tih zanatlija
vi{e nema, a i samo selo naglo izumire.
REKONSTRUISA NA SPOMEN- PL OÂ

U SELU GRNÂR
POVO DOM PROSLAVE 4O - GODI[QI CE OSNIVAWA

ZNAK ZAHVAL-
KPJ O TKRIVENA JE OVA SPOMEN-P LOÂ U
OSLOBO-
NOSTI I SE]AWA NA BORCE PALE U NARODNO
DILA^KO J BORBI I PRVOM SVETSKO M RATU.
POGI NULI:
OD 1941.- 1945. G.
KOSTADI NO VI] BRANISLA V KRSTI] Ê DO MIR
STEFANO VI] TIHOMIRVI] BO KRSTI] RADOVAN
R AN\ELO GO SAV
OD 1912. - 1918. G.
AN\ELK OVI] MILOJE MI JA LKOVI ] VLA DI MIR
M ILENKOVI] ST ANKO
VEQKOVI] ANTANAS MILENKOVI] MAR JAN
VEQKOVI] MILA N NI KOLI] JOVA N
VEQKOVI ] SAVA NI KOLI] MILAN
GAVR ILO VI] STOJ AN
GLIG ORIJEVI] ALEKSI JE NIKO LI] SPASA
\OR \EVI ] M ICA PEJÎ] GAVRILO
@IVKOV I] TODOR R AN\ ELO VI] @IVO JIN
@I VKOVI ] MI HAJLO STAMENKOVI] KOSTADIN
ILI] TRA JKO ST AMENKOVI] MIKAJLO
JOVA NOVI] MILOJKO STAMENKOVI] JAK IM
JOV ANOV I] N IKO LA ST AMENKOVI] MARK O
JOVANOVI ] ALEKSA STOJ ANOVI] SVETOZAR
KRSTI] ILIJ A STOJ ANOVI] JORDA N
MARKOVI] KR STA STOJANOVI] NIKODI JE
CV ETKO VI] DOBROSAV
29-X I-1959.G. SAVEZ BORACA NORA TA

I GRA\ ANA SEL A GRNÂRA
ORIGINAL SPOMEN- PLOÂ
U SELU GRNÂR

1912. do 1918. godine) poginuo je 31 i u Drugom svetskom ratu 4 stanovnika.
U klisuri Lu`nice
selu GRNÂR U selu su ìveli DANAS ...
i majstori neimari, Se}amo se sela
ima selo znano, U wemu su godinama qudi su ih zvali i okolnih stena,
po zemqanim posudama radili grn~ari, stari kamewari. i dana minulih,
GRNÂR je naz vano. ra|ali se i rasli kojih sada nema.
Prema “ZAVIÂJ U DU [I”
mladi pe~albari. od Velimira \or|evi }a
172
DOL je bilo sto~arsko seosko naseqe razbijenog tipa (sa 5 zaseoka- mahala).
Nalazi se na niìm padinama Suve planine u dolini Dolskog potoka. Naziv je
dobio po glavnoj odlici geografskog poloàja (dolina Dolskog potoka).
Pomiwe se, po prvi put, u prvom turskom popisu naseqa i stanovni{tva
Ni{ke nahije (u defterima) iz 1498. godine, kao mawe selo sa 10- 30
doma}instava i oko 150 stanovnika.
Selo je bilo poznato po tradicionalnim dobrim zanatima, naro~ito po
dobrim pe~albarima. Danas, selo Dol naglo izumire.

selu D O L Prem a “Z AVIÂJ U DU[I”

od Velimir a \o r|evi}a
Rad u poqu vole Skoro svi su U potrazi za poslom

DOL selu se dive, majstori ciglari, svoj DOL napusti{e,
al’ svi od reda i poslovni qudi stare ku}e i ogwi{ta
od pe~albe ìve. tesari i zidari. pomalo zapusti{e.
173
ZAVIDINCE je bilo ratarsko- sto~arsko seosko naseqe razbijenog tipa (sa

28 mahala), i nalazi se u podno`ju Suve planine izme|u planinskih vrhova
Kule i Gorunove Glave u Lu`ni~kom Zaplawu. Postoje tragovi poru{enih
zidina gde su se pronalazili delovi grn~arije i cigli, a gde su nekada bile
kule turskih begova. Naziv je dobilo po imenu samog osniva~a sela- nekog
Zavide. Stanovni{tvo je u 19. veku ve}inom doseqeno iz Znepoqa (Bugarska) i
Crne Trave. Po predawu, mahala Zagorci nastala je od doseqenih Bugara.
godine pod nazivom Zavidin~e sa 3 xelepke{ka doma}instva (doma}instvo sa
najmawe 25 ovaca).

stanovnika. Aprila 1942. i oktobra 1944. godine selo je bilo zavijeno u crno,
kada su bugarski fa{isti i nema~ki avioni streqali i pobili 15 stanovnika.
selu ZAVIDINCU Prema “ZAVIÂJ U DU[I”

ZAVIDINCE ima Putevima okruèna, Crkvu su sagradili
brojne, sre|ene mahale, skoro sa svih strana, na najlep{em delu,
i u wima ku }e ima {kolu, crkvu, da u crkvi n eguju
velike i male. ku}e i imaw a. pravoslabnu veru.
.
174
IZVOR je bilo ratarsko- sto~arsko seosko naseqe razbijenog tipa (sa 9

zaseoka- mahala), i nalazi se u samom podno`ju Crnog Vrha- planinskog vrha
Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu.
Selo je osnovano na mestu sa tragovima starije naseqenosti, gde su
prona|ene zgura i razne iskopine iz starorimskog perioda. Sa prvobitne
lokacije- seli{te na Gradi{tu, naseqe je preme{teno na dana{wu lokaciju.
Ime je dobio po vrelu- seoskom izvoru.
Pomiwe se, po prvi put, u prvom turskom popisu naseqa i stanivni{tva
Ni{ke nahije (u defterima) iz 1498. godine, kao selo sa mawe od 10
doma}instava i oko 50 stanovnika. Pomiwe se i u starom turskom, xelepke{kom
popisu iz 1576. godine pod nazivom Izvor Lu`ni~e sa 4 xelepke{ka
doma}instva (doma}instvo sa najmawe 25 ovaca).

selu IZVORU Prema “ZAVIÂJ U DU[I”

Ovo selo nalazi se To je voda ukras Da {um vode Da u zimu imaju
u krilu prirode, sela u prole}u, i jeseni ~uju, meqavu p{enice,
kraj izvora bistroga, donosi sveìnu kad ih rodne wive jer im voda pokre}e
sveè, hladne vode. ba{tama i cve}u. bogato daruju. male vodenice.
175
LINOVO je bilo sto~arsko- ratarsko seosko naseqe razbijenog tipa (sa 3

zaseoka- mahale), i nalazi se u samom podno`ju Crnog Vrha- planinskog vrha
Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu. Kroz selo proti~e i reka Linov{tica,
koja se uliva u reku Lu`nicu u selu Grn~ar. Po predawu, ve}ina stanovni{tva
poti~e iz Bugarske i iz [umadije. Nekada je bilo poznato po pe~albarima.
Naziv je dobilo od imena samog osniva~a- nekog Line.
Po prvi put pomiwe se u turskom popisu naseqa i stanivni{tva Ni{ke
nahije (u defterima) iz 1564. godine kao ve}e selo sa 20- 30 doma}instava i
oko 200 stanovnika.

Za zasluge i izuzetne podvige u Otaxbinskim ratovima odlikovan je Jovanovi}
Todor Kara|or|evom zvezdom.
selu LINOVU Pre ma “Z AVIÂJ U DU[ I”

od Velimira \or|evi }a
Zbog posla su morali Svakim danom sti~u Tamo im je boqe
LINOVO da ostave, da imaju sv e vi{e, gde rade i ìve,
ali nikada ne} e ali du{a wihova svoje LINOVO vole
da ga zaborave. za LINOV OM uzdi{e. i wemu se dive .
176
QUBERA\A je bilo sto~arsko- ratarsko seosko naseqe zbijenog tipa (sa 7

zaseoka- mahala), i nalazi se u samom podno`ju Suve planine u Lu`ni~kom
Zaplawu, kod u{}a leve pritoke Murgovice u reku Lu`nicu. Qubera|a se, pod
ovim imenom, u zvani~nim spisima pojavquje tek od oslobo|ewa od Turaka, od
1877. godine (u samom po~etku kao Qubera`da). Prvobitno naseqe nalazilo se
u seli{tu iznad Nerezine, a pomiwe se i staro selo- seli{te na Preslapu
(mahala âvkari). Naseqe pored puta i oko crkve naseqeno je u 19. veku.
Zahvaquju}i jakim izvorima vode i reci Lu`nici, kao i probijenoj va`noj

saobra}ajnici: Pirot- Babu{nica- Leskovac (iz 1895. godine), naseqe po~iwe
da se naglo razvija sa obe strane reke Lu`nice. Ve} 1890. godine Qubera|a
postaje sedi{te op{tine, a 1923. godine progla{ena je za jedino pija~no mesto
u Lu`ni~kom srezu. 1927. godine Qubera|a je progla{ena za jedinu varo{icu u
Lu`nici, a do 1941. godine bila je najve}i ekonomski i zanatski centar cele
Lu`nice. Imala je veliki broj zanatskih i trgova~kih radwi, veliki broj
vodenica, strugara, vaqavica, vunovla~ara i ostalih radwi. To je pruàlo
pogodnost Qubera|i da bude veliki politi~ki i ekonomski centar cele
177
Lu`nice, ali je nedostajao pogodan prostor za daqi razvoj, nasuprot Babu{nici

koja je imala te uslove. U godinama izme|u dva svetska rata, izme|u Qubera|e i
Babu{nice vodila se konkurentska borba na trì{tu, kao i borba na
politi~kom planu oko toga ko od ova dva mesta treba da bude politi~ki centar
cele Lu`nice. Posle Drugog svetskog rata Qubera|a polako gubi primat od
Babu{nice, zaostaje u razvoju i polagano nestaje.
***
Dimitrije D. Popovi} je bio jedan od prvih u~iteqa u tek otvorenoj {koli
u Qubera|i, {kolske 1890/1891. godine. Bio je vrsni sakupqa~ narodnih
umotvorina u 90- im godinama 19. veka, od koga je ostao veoma lep opis ìvota
Qubera|e (od 21. maja 1892. godine):
...Gotovo ceo april mesec bio je mo~varan. Po Uskrsu be{e napao visok
sneg kao usred zime, a potom gotovo neprestano padala ki{a. Pa ipak
prodre{e qudi te poseja{e sve proletne useve. Od kad je zagrmelo pa do danas
imadosmo tri puta grad. I ako nije bio jak (20. ovog meseca bio je najja~i)
te mu i {teta mala, opet vi{e puta po malo ~ini mnogo. Vo}e, koje usled
aprilskog snega koji ga zate~e u cvetu, a koje usled docnijeg grada, a i {uma
da strada od gusenica, ali ih ki{ovito vreme od te bede sa~uva...

Oktobra 1943. godine bugarski fa{isti su pobili i streqali 8 stanovnika.
selu QUBERA\I
… Ovde Qubera`da izbija iz jedne grdne stene (m isli se na Koma~ri~ki Vir)
pod kojim odmah vodenica. i sad se d ivim w emu (misli se na Kom ari~ki Vir) i
Q ubera` di (misli se na selo QUBERA\U). I mesto je krasno, i reka je krasna-
pravi gorski kristal (misli se na reku Lu`nicu), ali je ime najkrasnije.
Q UBERA@DA! To }e re}i qubav ra |a. Al’, ko ` ivi u ovom di votnom mestu i
pije vod u Qubera`du (misli se na re ku Lu`nicu), u tom su mora roditi qubav,
on mora qubiti! ... .
Prema “IZ NOVE SRBIJE” od Mi te Ra ki}a,

objavqe no u listu “OTAXBINA ” 1880. god ine
178
MEZGR AJSKI atar

1 98 he ktara
NR B UGARSKA
MEZGRAJA je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 8 mahala) na

niìm obroncima Crtave u Lu`ni~kom Zaplawu, izme|u tokova reka: Jablanice,
R|avice i Lu`nice. Po legend, naziv je dobila po re~ima MEZE i GRAJE
(druèwe i buka- dobro raspoloèwe). Pripada mla|im naseqima i nastala je u
prvoj polovini ili sredinom 19. veka.

179
MODRA STENA je ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa (sa 7 zaseoka-

mahala) u podno`ju Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu. Naziv dobija po
velikoj modroj steni u dolini reke Lu`nice. Okolina ima dugu naseobinsku
istoriju i formirano je oko starorimskih arheolo{kih nalazi{ta.
Pomiwe se, po prvi put, u turskom popisu Ni{ke nahije iz 1564. godine kao
mawe selo sa 10-30 doma}instava i oko 200 stanovnika.
Po predawu, stanovni{tvo se naselilo iz okoline Kosovske Mitrovice,
najverovatnije posle Prve velike seobe Srba (1690. godine). Spomiwe se i u
istoriji Ni{a, po modrostenskom zaimu- turskom veleposedniku Ali- agi iz
druge polovine 18. veka.

180
OSTATOVICA je sto~arsko naseqe razbijenog tipa (sa 9 mahala) na

padinama Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu. Pripada mla|im naseqima i
nastala je krajem 17. veka ili u prvoj polovini 18. veka. Stanovni{tvo se
naselilo iz okoline Pe}i, najverovatnije posle Prve ili Druge velike seoba
Srba, gde je i ostalo. Po tome je selo i dobilo naziv- Ostatovica.

do 1918. godine) poginuo je 41 stanovnik i u Drugom svetskom ratu 20
stanovnika. U tri navrata (marta i aprila 1942. i oktobra 1944. godine) selo
je bilo zavijeno u crno, kada su fa{isti i kaznena ekspedicija pobili i
streqali 15 stanovnika, kao odmazda za partizanska dejstva.
181
PROVAQENIK je ratarsko- sto~arsko naseqe razbijenog tipa na padinama

Suve planine i Crnog Vrha u Lu`ni~kom Zaplawu. Naziv selo dobija po
geografskom poloàju- u provaliji. Bilo je okruèno uzvi{ewima. Pripada
mla|im naseqima i nastao je sredinom ili u drugoj polovini 19. veka, a
stanovni{tvo se doselilo iz okolnih sela (Izvor i Brati{evac).

stanovnika.
182
RESNIK je ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa (sa 6 mahala) na

prelazu iz Koritni~ke u Lu`ni~ku kotlinu i podno`ju Suve planine u
Lu`ni~kom Zaplawu. Naziv je slovenskog porekla i dobio ga je, najverovatnije,
po leskovoj resi i leskovom rastiwu.
Po prvi put se spomiwe u turskom, xelepke{kom popisu iz 1576. godine kao
Resnik sa 1 xelepke{kim doma}instvom (doma}instvo sa najmawe 25 ovaca).

do 1918. godine) poginulo je 12 stanovnika i u Drugom svetskom ratu 9
stanovnika.
183
SURAÊVO je ratarsko- sto~arsko naseqe zbijenog tipa (sa 11 mahala) u

Lu`ni~koj kotlini na padinama Suve planine i wenog planinskog vrha
Pribovice u Lu`ni~kom Zaplawu. Nalazi se na samom prilazu Babu{nici.
Po prvi put se spomiwe u turskom, xelepke{kom popisu iz 1576. godine kao
Sura~eva, sa 1 xelepke{kim doma}instvom (doma}instvo sa najmawe 25 ovaca).
U Otaxbinskim ratovima (od 1912. do 1918. godine) poginulo je 42

stanovnika, dok za Drugi svetski rat nema podataka.
184
[TRBOVAC je sto~arsko naseqe razbijenog tipa na padinama Golemog Vrha-

jednog od planinskih vrhova Suve planine u Lu`ni~kom Zaplawu. Sastoji se od
2 celine i nalazi se s obe strane puta: Qubera|a- Bogdanovac- [trbovac.
Postoje materijalni ostaci neke starije pro{losti (zidine stare crkve i
starog grobqa- verovatno iz perioda starog Rima).
Nastao je u skorije vreme, najverovatnije krajem 18. ili u prvoj polovini 19.
veka. Prema predawu, ve}ina stanovni{tva je nastala od predaka doseqenih sa
Kosova, posle Prve ili Druge velike seobe Srba.
[trbovac je bio poznat po ov~arstvu.

185
186
LU@NICA 6. Crkve i {kole u Lu`nici
6.
CRKVE I [KOLE
U LU@NICI
6.1 MANASTIRI I CRKVE U LU@NICI ............................ 189
6.1.1. CRKVE U LU@NICI
6.2. [KOLE U LU@NICI ......................................... 205
6.2.1. OSNOVNA [KOLA U VELIKOM BOWINCU ................... 211

6.2.2. OSNOVNA [KOLA U QUBERA\I .................. 215
6.2.3. OSNOVNA [KOLA U BABU[NICI ................... 229
6.2.4. OSNOVNA [KOLA U STRELCU .................. 240
6.2.5. OSNOVNA [KOLA U ZVONCU .................. 244
187
6. Crkve i {kole u Lu`nici LU@NICA
188
6.1. CRKVE I MANASTIRI U LU@NICI
189
190
Do oslobo|ewa od Turaka 1877. godine, crkve i manastiri igrali su veoma

va`nu i zna~ajnu politi~ko- istorijsku ulogu, a naro~ito na planu bu|ewa
nacionalne svesti i kulturno- prosvetnog rada. @ivot pod Turcima bio je
organizovan oko starih crkvenih hramova ili oko poru{enih ostataka temeqa.
Na tim ru{evinama, na zidinama prethodnih svetili{ta, mnogo kasnije su
izgra|eni novi crkveni hramovi, kao u Strelcu, Zloku~anu, Crvenoj Jabuci i
Gor~incu. Ve}i deo kalu|era i sve{tenika, odan stvari nacionalne slobode,
razvio je {irok rad na okupqawu qudi za oslobodila~ku borbu protiv Turaka,
kako pre u celoj Srbiji, tako sada i u celoj Lu`nici. Za vreme kraqevine
Jugoslavije crkve i manastiri, pored obavqawa verskih obreda, zadràli su
malo u~e{}e i u dràvnoj vlasti, tako {to su vodili kwige ro|enih, ven~anih
i umrlih. Posle Drugog svetskog rata crkva je bila odvojena od dràve i
zadràla je svoju samostalnost. Odmah po oslobo|ewu, komunisti~ke vlasti su
pokazale veliki nemar i aroganciju, kako prema verskim objektima, tako i
prema samim vernicima; kako bi u posledwe vreme crkvena zdawa i manastire
sve vi{e cenila kao zna~ajne kulturno- istorijske spomenike, a mawe kao mesta
za verske obrede.
Kako se vidi iz tabele, svi crkveni objekti i manastiri su napravqeni
skorijeg datuma, ili pred samo oslobo|ewe, ili po samom oslobo|ewu od Turaka
1877. godine. U bogatoj istoriji Grada Ni{a, sa po~etka vladavine Turaka i u
wihovom prvom popisu iz 1498. godine, kao i u kasnijim popisima iz 16. veka,
spomiwe se jedino ru{evina manastira "Pre~ista" u selu Grn~ar na celoj
teritoriji Lu`nice, a koja je bila u sastavu Ni{ke nahije. Kako se u tom
prvom popisu manastir u selu Grn~ar spomiwe kao ru{evina, logi~no mi{qewe
je da je taj manastir bio napravqen pre 50 do 100 godina, ako ne i odmah po
oslobo|ewu ovih krajeva od Bugara, u poznatoj bici izme|u srpske i bugarske
vojske 1330. godine kod Velbu`da (dana{wi ]ustendil), kada su ovi krajevi
kona~no i za sva vremena pripojeni Srbiji.
191
6.1.1. CRKVE U LU@NICI
*CRKVE ”Sveti Nikola” U STUDENI

i ”Sveta Bogorodica” U STRELCU*
...Tako je neki pe~albar- udovac iz sela Strelac poveo svoje dete po pe~albu
u okolinu Beograda i izgubio ga. Dete su prona{li na beogradskim ulicama i
odveli ga u manastir Rakovica kod kalu|era. Dete je bilo poslu{no, kao sluga
radilo i u~ilo se pismenosti. Ostao je u manastiru nekoliko godina. Kada mu
je bilo 20 godina (a to je bilo 1830. godine), uèleo se rodnog kraja i oti{ao
da ga poseti. Bio je to pop Radenko Gmitrovi}, prvi u~eni ~ovek iz sela
Strelac i cele Lu`nice. Do{av{i u Strelac, odlu~io je da ostane tu me|u
svojima. Oènio se i postao sve{tenik. Iste, 1838. godine podigne 2 crkve,
prvo crkvu „Sveti Nikola“ u selu Studena, a odmah zatim i crkvu „Sveta
Bogorodica“ u selu Strelac, u kojima je i bogosluìo...
Crkva ”SVETI NIKOLA”- STUDENA
Crkva „SVETA BIGORODICA”- STRELAC
192
Daleke 1838. godine, u vreme „turska zemana“, u~eni sve{tenik pop

Radenko Gmitrovi} zajedno sa svojim me{tanima sagradio je prvo crkvu „Sveti
Nikola“ u Studeni, a odmah potom i crkvu „Sveta Bogorodica“ u svom
Strelcu. 1843. godine pop Radenko Gmitrovi} otvorio je u crkvi u Strelcu i
prvu {kolu u Lu`nici koja je, ne prekidaju}i rad, do~ekala oslobo|ewe od
Turaka 1877. godine. Ova prosvetna institucija je za lu`ni~ki kraj bila veoma
zna~ajna, jer su u woj stekli osnovna znawa skoro svi sve{tenici Lu`nice pre
oslobo|ewa od Turaka. Crkva je tada bila jedinstvena „bogoslovija“ u Srbiji.
*Crkva “CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA”

- CRVENA JABUKA*
Dva puta ru{ena u vreme turske vlasti, crkva brvnara sa imenom “Sveti
Pantalej”, snagom upornih Crvenojabu~ana doìvqava novu izgradwu 1867.
godine. Fermanom turskog sultana, od 03.10.1867. godine, dozvoqena je gradwa
nove crkve. Ferman je bio upu}en valiji Ahmed Mithad pa{i, ni{kom muftiji
i kadiji, sa nare|ewem da ne ometaju pripadnike carigradske patrijar{ije,
seqane Crvene Jabuke, da podignu crkvu na istom mestu gde se nalazio temeq
poru{ene crkve. Prilikom gradwe otkriven je temeq, stariji od sru{enih
crkava brvnara, mo`da i iz starorimskog perioda. Nova crkva je sagra|ena
1868. godine na starim temeqima od kamena i sa zvonikom, i dobila je naziv
“Hram cara Konstantina i carice Jelene”. Staro Jevan|eqe, zlatom okovano,
do{lo je u crkvu 20. aprila 1879. godine od darodavaca: Milana Risti}a,
sve{tenika iz Strelca i Davida Petkovi}a, trgovca iz Crvene Jabuke. Ova
crkva je poznata i po tome {to su 1892. godine zvono za wu darivali srpski
kraq Aleksandar Obrenovi} i kraqica Draga. Tada je, 12. oktobra 1892. godine,
u poseti Crvenoj Jabuci i otvarawu crkve bio srpski kraqevski par kada je
zvono po prvi put i zazvonilo. Na crkvi je uklesan zapis:
“Ovo zvono prilaè srpska dràva hramu ‘Car Konstantin i Carica Jelena’,
po odluci patriote Kraqa Srbije Aleksandra Prvog, 12. 10. 1892. godine”.
193
Tada je srpski kraqevski par istovremeno poklonio i zvono za crvenojabu~ku

{kolu. Sa~uvane su crkvene kwige kao verodostojni izvor o ra|awu, ven~awu i
umirawu seqana Crvene Jabuke i okolnih sela. Sa~uvane su i crkvene kwige iz
kojih se vidi: da je prvi sve{tenik obnovqene crkve bio Milan Spasojevi}, da
su prva novoro|ena deca upisana 12. januara 1879. godine, i da je to najstarija
kwiga ro|enih iz 1881. godine.
Crkva „SVETI PROROK ILIJA“- QUBERA\A

Crkva- Hram “Sveti Prorok Ilija” podignuta je za vreme Turaka 1868.
godine, najverovatnije na temeqima starog crkvenog zdawa. Crkva je sagra|ena
na placu od 1 hektara od tvrdog materijala. Formirana je 1887. godine parohija
u ~iji sastav su u{la sela: Qubera|a, Sura~evo, Masurovci, Radiwince, Berduj
i deo sela Strelac. Po~etkom 20. veka u ovu parohiju su u{la jo{ i sela
Grn~ar, Vrelo i deo sela Gor~inci, a iz parohije su iza{li deo sela Strelac i
celo selo Sura~evo. Crkvu su, u po~etku, opsluìvali sve{tenici: Haxi
Gligorije Popovi} (od 1880. do 1900. godine), Stevan Veqkovi} (od 1901. do
1902. godine) i \ura Veqkovi} (od 1903. do 1914.).
*Crkva „SVETI NIKOLA“- GORWI STRI@EVAC*

Jedan od zna~ajnijih doga|aja u istoriji Strièvca, pred sam kraj turske
vladavine, bilo je zidawe crkve oko koje se odvijao ìvot hri{}ana u
Strièvcu. Crkva “Sveti Nikola“ sagra|ena je 1857. godine na zapadnoj strani
sela. Na kamenoj plo~i iznad ulaznih vrata crkve pi{e (u slobodnom prevodu):
... Crkva je izgra|ena u slavu Tvorca Oca i Sina i Svetoga Duha,
Svetog Isusa Hrista, Svetog Oca na{eg Nikolaja...
194
Strièva~ku parohiju sa~iwavala su sela: Strièvac, [qivovik, Resnik,

Brati{evac, Provaqenik, Gorwe i Dowe Krwino, a ponekad i sela: Beì{te,
Izvor i Rado{evac. Prvi sve{tenici ove crkve bili su: \or|e Bo{kovi},
@ivko Risti}, Jovan Popovi}... Upravni odbor i Crkveni savet postojao je od
1933. godine pa sve do 1976. godine. Re{avao je mnoga pitawa od interesa crkve
i vernika, donosio buxet, starao se o odràvawu crkve i raspolagao crkvenim
imawem. 1887. godine pored crkve je sagra|ena zvonara sa 2 zvona na kojima
pi{e: “Za vlade Wegovog veli~anstva kraqa Srbije Milana Prvog priloì{e
ova zvona crkvi strièva~koj ’Hrama Sv. Nikolaja’ seqani Strièvca 1887.“.
Za prestanak rada strièva~ke crkve “Sveti Nikola“ moè se smatrati
sredina 1976. godine kada je odràn posledwi sastanak Crkvenog odbora. Od 20.
aprila 1976. godine crkva vi{e nije sluìla svojoj nameni.
*Crkva “SVETI ILIJA“- ZVONCE*

Sredinom 19. veka (1845. godine) u Zvoncu je izgra|ena crkva pod nazivom
„Sveti Ilija“. Izgra|enu crkvu, sve do Drugog svetskog rata koristila su,
pored Zvonca i slede}a mesta: Na{u{kovica, Preseka, Berin Izvor, Rakita i
Jasenov Del. Posle Drugog svetskog rata, u vreme komunizma i “bezbo`ni{tva“,
narod je prestao da pose}uje crkvu i ona se sama od sebe raspala. U posledwe
vreme (na samom kraju 20. veka) crkva je renovirana i privedena svojoj nameni,
{to od bugarske donacije, {to uz pomo} na{e dràve.
Po pri~ama u staroj zvona~koj crkvi, na samom po~etku (jo{ u tursko vreme)
je postojala podeparhija kojoj je pripadala i cela Znepoqska oblast sa Trnom.
Imala je episkopa i bila je ogranak Pirotske eparhije. U svom postojawu
zvona~ka crkva je pripadala, pored Pirotske eparhije, i Belopalana~koj i
Ni{koj eparhiji. Prema oskudnim podacima zna se da je od 1925. do 1951.
godine bio srpski pop Ran|elovi} Radisav, a samo za vreme Drugog svetskog
rata bio je bugarski pop Cvetko.
195
“Starobugari“ su ometali rad ove crkve i ~esto je ru{ili i nametali

bugarsko sve{tenstvo. To je bilo najvi{e izraèno posle srpsko-bugarskog rata
1885. godine, a naro~ito u toku Prvog i Drugog svetskog rata, kada su
poku{ali i da izvr{e bugarizaciju srpskog naroda u osvojenim delovima Srbije.
*OSTALE CRKVE*
Crkva “SVETI RAN\EL“ Crkva “SVETA TROJICA“

- GORWE KRWINO - DRAGINAC
196
Crkva “SVETI NIKOLA“ Crkva “SVETI NIKOLA“

- BABU[NICA - VELIKO BOWINCE
Crkva “SVETI TODOR“- STOL
Crkva “SVETA TRNOVA PETKA“- BRESTOV DOL
197
*Manastir „SVETA PETKA“- GORÎNCE*

“...Prvo naseqe u pro{losti nalazilo se u {umovitoj dolini gor~ina~kog
manastira na mestu zvano Seli{te. U prazni~ne dane svet se okupqao oko
manastira. On je imao svoje kalu|ere i za ono vreme bio duhovno i kulturno-
prosvetno sedi{te. Ali su Turci naseqe i manastir spalili. Predawe kaè
da je tom prilikom grdan svet izginuo. Manastir je opqa~kan i do temeqa
spaqen, a kalu|eri pobijeni...“
Oko 1808. godine podignut je manastir „Sveti Ran|el“ u Gor~incu, po svemu
sude}i, na temeqima starog crkvenog zdawa, koje je ve} tu postojalo. Za
podizawe ovog manastira, koji je sluìo za 3 sela: Gor~ince, Izvor i Sura~evo,
traèna je dozvola od turskog pa{e u Ni{u. Tri predstavnika (iz svakog sela
po jedan) oti{la su u Ni{ da mole pa{u za dozvolu, koju su i dobili 1807.
godine.
Posle 60 godina, 1868. godine, Haxi pop Adam Jovanovi} je ponovo od
Turaka traìo i dobio dozvolu da ovaj manastir obnovi. Posle obnove manastir
je dobio i novo ime „Sveta Petka“. Te iste godine, u manastiru je Haxi pop
Adam Jovanovi} otvorio i narodnu- javnu {kolu, u kojoj je u~iteq bio pop
Atanasije Jon~i}. Ova 2 popa su se smewivala u radu i manastira i {kole u
manastiru. Manastir „Sveta Petka“ je sluìo za {irewe ideja o skoroj slobodi
ovih krajeva. Od wihovih u~enika jedan je postao pop, a dvojica u~iteqi.
198
*Manastir “PREÎSTA“ - GRNÂR (ru{evina) *

(“Vavedewe Presvete Bogorodice”)
Manastir ”PREÎSTA” se, po prvi put, u selu Grn~ar spomiwe u turskom
popisu Ni{ke nahije iz 1498. godine- u defterima: ...Manastir je bio
napu{ten i bez kalu|era. Od wegovog imawa upisana je samo livada, koja je
zavedena zajedno sa da`binama celog sela Grn~ar... Isto stawe manastira
ubeleèno je i u popisu iz 1516. godine. U popisu iz 1564. godine manastir
se vi{e i ne pomiwe, i ubeleèn je: ...kao obaveza sela Grn~ar, tj. kao livada
i spahijski prihod... Posle oslobo|ewa od Turaka 1877. godine, na ru{evinama
manastira, podignuta je crkva “SVETI JOVAN” koju su posle Drugog svetskog
rata poru{ili anarhisti (komunisti). Danas se vide samo delovi temeqa.
Za vreme vladavine kraqa Stefana De~anskog 1330. godine u bici kod
Velbu`da (dana{weg ]ustendila) srpska vojska, pod vo|stvom mladog Du{ana,
katastrofalno je porazila bugarsku vojsku, te tako za sva vremena re{ila i
spojila sudbinu Poni{avqa (Ni{, Bela Palanka, Zaplawe, Pirot, ceo
Lu`ni~ki kraj i oblast oko Dimitrovgrada) sa srpskom dràvom. Da bi ovladao
oslobo|enim krajevima Poni{avqa, car Du{an Silni (od 1331. do 1355. godine)
je postavqao vlasteline- gospodare zemqe i naroda koji su, u skladu sa
tada{wim vremenom, gradili crkve i manastire, kako bi oja~ali svoju vlast i
srpsku pravoslavnu veru u novooslobo|enim krajevima.
Po prvoj teoriji, u drugoj polovini 14. veka u ovim krajevima vladali su

vlastelini bra}a Dejanovi}: Jovan Draga{ i Konstantin. Politi~ki centar
ovih krajeva je bio ]ustendil, a postoje indicije da su oni gradili crkve i
manastire kako bi {irili vlast i veru me|u ovda{wim srpskim narodom. Oni
su, u ovim krajevima, sagradili poznate (danas ìve) manastire u Poganovu i
Odorovcima. Najverovatnije, manastir u Grn~aru je sagradio Jovan Draga{ kao
svoju zadu`binu, i bio wen ktitor. Pred kraj 14. veka, posle Kosovskog boja i
199
pogibije cara Lazara, bra}a Dejanovi}i su bili turski vazali, sve do pogibije
Konstantina Dejanovi}a, zajedno sa Markom Kraqevi}em, u borbi 1395. godine
na Rovinama protiv vla{ke vojske. Posle toga wihove teritorije su pre{le u
turske ruke, a malo posle su se vratile u srpsku dràvu despota Stefana
Lazarevi}a i \ura|a Brankovi}a (sve do 1428. godine).
Po drugoj teoriji, najverovatnije da je manastir u Grn~aru podignut me|u
prvima u ovom kraju (odmah po ustoli~ewu mladog cara Du{ana), jer ne treba
smetnuti s uma da je selo Grn~ar tada ve} postojalo i imalo svoje staro
utvr|ewe (jo{ iz rimskog perioda, a mo`da i pre). Dakle, bilo je najstarije
naseqe u ovim krajevima- u Lu`nici.
Po bilo kojoj teoriji da je manastir izgra|en, zna se da je manastir bio
ru{evina po prvom turskom popisu iz 1489. godine; i da je poru{en,
najverovatnije, u periodu vladavine turskog cara Muse (od 1411. do 1413.) ili
sultana Murata II (od 1427. do 1428.). Iz ovoga sledi da je manastir u
Grn~aru, najverovatnije “bio ìv” od 1331. godine- kada je sagra|en, pa do
1413. ili 1428. godine- kada je poru{en; dakle, malo mawe od 100 godina.
*Manastir “SVETI PETAR I PAVAO“- RAKOV DOL*

Postoji zapisano: “Crkvi{te je iznad sela (na putu prema Radosinu), gde se
nalaze razvaline. Crkva je poru{ena odavna, za vreme Turaka- jo{ 1835. do
1840. godine. Hram se zvao Sveti Petar. Tu ima starog drve}a, oraha, a
postoji i staro grobi{te. U tu crkvu su dolazili stanovnici okolnih sela
(Radosina, Strelca, Dobrovi{a, Kalne i jo{ nekih)“.
Podignuta je ponovo, na crkvi{tu, posle Prvog svetskog rata. 1965. godine

pod nazivom “Sveti Petar i Pavle“. Prosecawem puta Qubera|a- Radosin-
Rakov Dol- Crvena Jabuka uni{teni su delovi crkvi{ta i starog grobqa. Sve
do nedavno, crkva je bila u raspadawu, kada su se biv{i seqani sakupili i
renovirali crkvu.
200
***
Manastir “SVETI DIMITRIJE“- MODRA STENA (ru{evina)
Manastir “SVETA PETKA“- [TRBOVAC (ru{evina)
manastir “SVETA TROJICA”- LINOVO (ru{evina)
201
Manastir “SVETI ILIJA“- BRATI[EVAC (ru{evina)
Manastir “SVETI DIMITRIJE“- VAVA
Manastir “SVETI PANTALEJMON“- RADO[EVAC
202
Manastir “SVETI RAN\EL“- BOGDANOVAC
Manastir “SVETI ]IRIL“- RADIWINCE
203
Manastir (ru{evina)
„SVETI DIMITRIJE“– JASENOV DEL
Manastir “SVETI ILIJA“- ZAVIDINCE
*OSTALI MANASTIRI*
1. Manastir “SVETI PROHOR“- OSTATOVICA
(Do wega nisam mogao da do|em, da ga vidim i da ga fotografi{em.
Ovaj manastir postoji.)
2. Manastir “SVETI TODOR“- DUÊVAC
(Do wega nisam do{ao, jer niko u selu nije znao ili nije hteo da mi ga
pokaè. Ne znam da li taj manastir ili wegove ru{evine postoje.)
3. Manastir „SVETA PETKA“– STOL

(U selu nisu znali ili nisu hteli da mi manastir ili wegove ru{evine
pokaù, koje bi video i fotografisao. Ne znam da li uop{te i postoje.)
204
6.2. [KOLE U LU@NICI

Sve do posle oba srpska ustanka (1804. i 1815. godine) i oslobo|ewa severne
Srbije i nastanka Kneèvine Srbije (1834. godine), u Lu`nici nije bilo
pismenih qudi. Narod je veoma te{ko ìveo, zlopatio se i kulu~io, pa o
prosveti i {koli nije mogao, a ~esto nije ni smeo da misli. âk i kalu|eri,
ukoliko ih je gde i bilo u Lu`nici, bili su nepismeni. Znali su samo po koju
molitvu napamet, pa su u narodu predstavqani kao u~eni qudi. Po oslobo|ewu
severne Srbije, najvi{e iz ekonomskih razloga mnogi Lu`ni~ani su odlazili u
pe~albu po [umadiji i drugim delovima slobodne Kneèvine Srbije, gde su
bile razvijene i prosveta i {kole. Narod Lu`nice se sve vi{e budio i po~eo
da misli o sebi i o svojoj Lu`nici, kao i o Srbiji. Retki su bili qudi iz
Lu`nice tog doba koji su mogli da „nau~e kwigu“ i da „toliko znaju“.
Pa ipak, tu i tamo, po selima Lu`nice mogao se na}i po koji pismen ~ovek.
Tako: u selu Leskovici bio je „deda Panajot“ kao prvi pismen ~ovek u tom
selu; u selu Linovo neki Ilija Krsti} opismenio se sam; u selu Vrelo bio je
pismeni Milan Pej~i}; u selu Bogdanovac (biv{a Kukavica) bili su to:
Milenko ]uri}, Aleksandar Stojkovi} i Petar Stankovi}; u selu Dol bili su:
Anastas Miqkovi} i Vladimir Ivanovi}; i u selu Brestov Dol prvi i jedini
bio je pop Petar Stamenkovi}. Jo{ 1830. godine u selu Strelac bio je
najpismeniji pop Radenko Gmitrovi}.
A.1. [KOLA U STRELCU

U selu Strelac pop Radenko Gmitrovi}, koji je radio kao sve{tenik,
otvorio je u strela~koj crkvi 1843. godine i prvu {kolu u Lu`nici, u kojoj je
podu~avao pismenosti mnoge Lu`ni~ane. Najpoznatiji pop Radenkovi u~enici
bili su: wegovi sinovi Gligorije i \or|e Popovi}, Kosta Gligorijevi},
Atanasije Popovi}, pop Panajot, Stevan Veqkovi}, Mladen Risti} i jo{ neki
drugi. Iz ove, svojevrsne i jedinstvene strela~ke bogoslovije, postavqeni su za
sve{tenike pop Radenkovi sinovi Gligorije i \or|e, Kosta Gligorijevi},
Atanasije Popovi}, Haxi pop Adam Jovanovi}, Milan Risti}, Stevan Veqkovi}
i pop Panajot. Ovi najvredniji pop Radenkovi u~enici postali su i sve{tenici.
Od 1848. godine do oslobo|ewa od Turaka u Strelcu su kao u~iteqi radili:
neki Jovan iz Leskovca, Jovan Konop~ar, Milenko Popovi} iz Velikog
Bowinca, Gor~a Nikoli} iz Ni{a, Ton~a Popovi} iz Trna, Jovan Zdravkovi}
iz Strelca, Cona Dan~ulovi} iz Trna i \ura Jovanovi} iz Trna.
A.2. [KOLA U CRVENOJ JABUCI

Godine 1852/53. u Crvenoj Jabuci imu}ni seqanin Petko Ili} pogodio je
nekog Stojana Krsti}a, pismenog ~oveka, da podu~ava pismenosti wegovog sina
za godi{wu platu od 500 gro{a, stan i hranu. Petkovom sinu prikqu~ila su se
jo{ neka deca iz sela da se u~e pismenosti. Tako je nastala druga organizovana
lu`ni~ka {kola u Crvenoj Jabuci.
205
Zatim je Petko Ili} doveo za u~iteqa Conu Dan~ulovi}a iz Trna. Posle

wega se spomiwu slede}i u~iteqi koji su bili do oslobo|ewa od Turaka: Ilija
Stankovi} i \ura Jovanovi}, oba iz Trna.
A.3. [KOLA U ZLOKUÂNU (DRAGINCU)

Pored ove dve otvorene {kole u Strelcu i Crvenoj Jabuci, za „turska
zemana“, bila je otvorena {kola u Zloku~anima (Dragincu), kao tre}a narodna-
javna {kola u Lu`nici. Osnovao ju je pop Radenkov u~enik Haxi pop Adam
Jovanovi}, pretpostavqa se negde posle 1853. godine. Ova {kola prestala je sa
radom septembra 1880. godine kako bi bila osnovana {kola u Babu{nici, a koja
je nastavila tradiciju Haxi pop Adamove {kole iz Zloku~ana (Draginca).
U narodnoj- javnoj {koli u Zloku~anu (Dragincu) prvi, i u po~etku jedini,
u~iteq bio je Haxi pop Adam Jovanovi}, koji je bio i wen osniva~. Do
oslobo|ewa od Turaka u {koli su radili kao u~iteqi: Pana Jovanovi} iz
Rasine, Jon~a ]iri} iz Draginca, Viden Pani} iz Rasnice, Slavko Popovi} iz
Stola i Atanasije Jon~i} iz Draginca. U dragina~koj {koli u~iteqima se
pla}alo „od Mitrovdana do Mitrovdana“ od 6 do 12 dukata godi{we, tako {to
se ova suma ravnomerno razrezivala i sakupqala od roditeqa u~enika. Pored
plate u~iteqi su imali besplatnu hranu i stan. Ova {kola je radila tokom
cele godine, tako da letweg raspusta nije ni bilo. Nastave nije bilo nedeqom
i crkvenim praznikom, kada su u~enici zajedno sa u~iteqem odlazili u crkvu.
Pored ove tri otvorene {kole u Strelcu, Crvenoj Jabuci i Zloku~anu
(Dragincu), u vreme Turaka radile su jo{ neke narodne- javne {kole u
lu`ni~kim selima:
a/ U Raqinu je otvorena 1855. godine, a prvi u~iteqi su bili Jovan
Zdravkovi} i \ura Jovanovi}.
b/ U Valni{u je otvorena 1856. godine, a prvi u~iteq je bio Andreja
Krsti}.
v/ U Gor~incu, Haxi pop Adam Jovanovi} je 1868. godine otvorio {kolu u
manastiru “Sveta Petka“, a prvi u~iteq je bio pop Atanasije Jon~i}.
g/ U Zvoncu je otvorena 1860. godine, za kako- tako opismewavawe trgovaca i
ostalih zanatlija iz zvona~kog kraja. Prvi u~iteq, koji se pamti, bio je
Milenko Stojanov, poreklom iz Trna.
d/ U Radiwincu je otvorena 1870. godine, a prvi u~iteq je bio \ura
Jovanovi}.
|/ U Strièvcu (Gorwem) je otvorena 1875. godine, u koju je radio u~iteq
Stojan Krsti} sa 30 |aka i za godi{wu platu od 500 gro{a.
e/ U Velikom Bowincu je otvorena 1877. godine, a prvi u~iteq je bio
Milenko Popovi} iz Velikog Bowinca.
Rad u~iteqa u ovakvim {kolama se pla}ao godi{we po slobodnoj proceni i
dogovoru i vaìo je za celu godinu od Mitrovdana do Mitrovdana slede}e
godine. Ugovorena suma za platu u~iteqa raspodeqivala se prema broju |aka na
wihove roditeqe. Tada su se |aci u~ili ~itawu, pisawu i ra~unu, kao i
crkvenom pevawu.
206
207
P UT REGI ON AL N I
GORW I STRI @EV A C P UT LO KALN I
KR WI NO TERI TORI JALN A P ODELA
D O WE GO RWE MA TI ^NI H OS N. [ KOLA
RE SNI K
DOWI V OJNI CI S EO SKO NA SEQE
[ TR BOVA C BR A TI[ E VAC STRI @EV AC
PRO VAQE NIK RAD O[ EV AC MAT I^NA [K OLA:
I ZV OR
BO GD ANO V AC B ABU[ NICA KAL U\E RE V O 1. O.[. * M lados t*- V. B OWIN CE
6. Crkve i {kole u Lu`nici
SU RA ÊV O 3 2. O.[. * Svetozar Mark ovi}*

D RAGINAC - QU BERA\ A
OSTA TOVIC A VA VA 3. O.[. * Despot Stefan Lazarevi}*
BR ES TOV L INOV O - BAB U[NI CA
D OL GORÎ NC I ST OL
ZAV ID INCE D OL AL EKS AN DROVA C 4. O.[. * Dobric a Bogdanovi}*
i ca - STRELAC
QUBER A\A `n DUÊ VAC 5. O.[. * Bratstvo*- ZVO NCE
MA L O GRN ÂR K IJE VA C
V. BO WIN CE BO WINC E 2 Lu
KAM BELE VA C
1 ME Z GRAJA RAD IWI N CE
MO DRA M ur R AQI N
208
ST ENA gov ic
BERD U J a
VR ELO MAS UR OVC I VA LNI [
4 ST UD ENA
Vl as in a L ESK OV IC A S TRELAC
NA[ U[ KOVI CA
R ADOSI N PRE SE KA ZVO NCE

R AKOV DO L BERIN 5
T eg IZV O R Je r
o{ ma
ni C RV EN A JA S ENOV D EL a
ca J AB UKA R AKIT A
VUÎ DE L
TERITORI JALNA PODELA
M ATI^ NIH O SNOVNIH [ KOLA
U LU@NICI BUGARSKA
LU@NICA
Odmah po oslobo|ewu od Turaka, po~etkom 1879. godine, prema prvom popisu

stanovni{tva novooslobo|enih krajeva (kao i Lu`nice), bio je popisan i broj
pismenih qudi u Lu`nici. Veliko Bowince je imalo 11 pismenih, Strelac je
imao 9 pismenih, Babu{nica 8 pismenih, Strièvac 7 pismenih i Brestov Dol
3 pismena; po 2 pismena su imala sela: Zloku~ane (Draginac), Valni{, Zvonce
i Stol; po 1 pismenog su imala sela: Kukavica (Bogdanovac), Grn~ar,
Kambelevac, Kalu|erevo, Qubera|a, Masurovci, Radiwince, Raqin, Studena i
[trbovac. Ukupno je bilo 56 pismenih qudi u 19 sela Lu`nice, pri ~emu 34
sela nije imalo nijednog pismenog ~oveka. Od 56 pismenih qudi, 17 wih su bili
sve{tenici.
Lu`nica posle oslobo|ewa od Turaka polako ulazi u novi ìvot. Prvih
godina po oslobo|ewu cela Kneèvina Srbija ~ini velike napore u privredi,
kulturi i prosveti, kako bi ovi novooslobo|eni srpski krajevi brzo krenuli
napred. Tada u Lu`nici nije radila nijedna narodna- javna {kola. Odmah je
Ministarstvo za prosvetu i crkvena dela Kneèvine Srbije preuzelo sve
potrebne mere kako bi se {kole {to pre otvorile i mogle po~eti sa radom, pa
je po~etkom 1890. godine poslalo svog izaslanika u Lu`nicu da izvr{i
neposredni uvid. Glavni zadatak je bio da vidi: kakvim {kolskim zgradama
raspolaù pojedine op{tine u Lu`ni~kom srezu i kako su opremqene; gde bi
trebalo podi}i nove {kolske zgrade; da upoznaju op{tine sa zakonskim
odredbama o pravima i obavezama op{tine prema {koli; da prikupi podatke o
u~iteqima iz Lu`nice i da da ocene o wihovim sposobnostima za prosvetni
rad; i da prikupi podatke o broju mogu}ih |aka.
U toku 1879. godine Ministarstvo za prosvetu i crkvena dela Kneèvine
Srbije je preduzelo mere da se, u dogovoru sa kmetovima, izvr{i raspored
budu}ih {kola u Lu`ni~kom srezu prema pravilu „ima biti {kola gde ve}
postoji crkva“. Raspored {kola je bio slede}i:
-u velikobowinskoj {kolskoj op{tini (gde spadaju sela: Veliko i Malo
Bowince, Zavidince, Grn~ar, Mezgraja, Modra Stena i Ostatovica) sa 524
poreskih glava, treba da se otvori {kola u Veliko Bowince,
-u kukavi~koj {kolskoj op{tini (gde spadaju sela: Brestov Dol, Dol, Linovo
[trbovac i Bogdanovac- Kukavica sa svega 384 poreske glave, treba da se
otvori {kola u Bogdanovcu (Kukavica),
-u stola~koj {kolskoj op{tini (gde spadaju sela: Aleksandrovac, Vava,
Draginac, Du~evac, Kambelevac, Kijevac, Siwa Glava i Stol) sa 531 poreskom
glavom, treba da se otvori {kola u Dragincu,
-u strela~koj {kolskoj op{tini (gde spadaju sela: Masurovci, Radiwince,
Berduj i Strelac) sa 368 poreskih glava, treba da se otvori {kola u Strelcu,
-u strièva~koj {kolskoj op{tini (gde spadaju sela: Beì{te, Brati{evac,
Gorwe i Dowe Krwino, Provaqenik, Resnik, Strièvac i [qivovik) sa 449
poreskih glava, treba da se otvori {kola u Strièvcu,
-u sura~evskoj {kolskoj op{tini (gde spadaju sela: Babu{nica, Gor~ince,
Izvor, Kalu|erevo, Qubera|a, Rado{evac i Sura~evo) sa svega 317 poreskih
glava, treba da se otvori {kola u Sura~evu,
209
-u studena~koj {kolskoj op{tini (gde spadaju sela: Valni{, Raqin, Carev

Del i Studena) sa svega 358 poreskih glava, treba da se otvori {kola u
Studenu, i
-u selu Crvena Jabuka (koja je tada bila u vlasotina~kom srezu), treba da se
otvori {kola za sela: Radosin, Rakov Dol, Crvena Jabuka i jo{ neka sela iz
kalawske op{tine (vlasotina~ki srez).
Sve planirane {kole su otvorene {kolske 1879/80. godine, osim {kola u
Bogdanovcu (Kukavici) i Sura~evu. [kola u Velikom Bowincu je otvorena
slede}e {kolske 1880/81. godine.
Prvih godina po oslobo|ewu od Turaka, po~ela su da se formiraju po 2

odeqewa u slede}im lu`ni~kim {kolama: u Qubera|i {kolske 1895/96. godine,
u Strièvcu {kolske 1896/97. godine, u Babu{nici {kolske 1907/08. godine i
u Strelcu {kolske 1910/11. godine.
Po~etkom 20. veka izgra|ene su prve {kolske zgrade u nekim selima
Lu`ni~kog sreza: u Velikom Bowincu 1903. godine, u Bogdanovcu 1904. godine,
u Modroj Steni 1908. godine, u Crvenoj Jabuci 1910. godine...
210
6.2.1. OSNOVNA [KOLA “MLADOST”- VEL. BOWINCE

*[KOLA U VELIKOM BOWINCU*
(otvorena septembra 1880. godine)
Prema programu Ministarstva za prosvetu i crkvena dela Kneèvine Srbije,
isto je preduzelo mere da se, prema rasporedu budu}ih {kola u Lu`ni~kom
srezu, u velikobowinskoj {kolskoj op{tini (gde spadaju sela: Veliko i Malo
Bowince, Zavidince, Grn~ar, Mezgraja, Modra Stena i Ostatovica) sa 524
poreske glave, otvori {kola u Velikom Bowincu. [kola u Velikom Bowincu
nije mogla da se po planu Ministarstva prosvete otvori u toku 1879. godine,
nego tek za {kolsku 1880/1881. godinu u privatnoj ku}i. Bilo je upisano 39
u~enika, a prvi u~iteq bio je Jovan Bogdanovi} iz Velikog Gradi{ta.
1897. godine {kola je imala 2 odeqewa sa 4 razreda i vi{e od 80 u~enika, i
pojavio se problem {kolskih prostorija. Te iste godine, prema preporuci
Okru`nog {kolskog nadzornika iz Pirota, postojala je mogu}nost da se {kola
u Velikom Bowincu zatvori zbog veoma lo{ih uslova rada u woj (male,
teskobne i mra~ne prostorije koje su {tetile zdravqu u~enika). Ministarstvo
prosvete je dalo rok velikobowinskoj op{tini da sagradi novu {kolsku zgradu
i da nastavi sa radom. Nova {kolska zgrada podignuta je do kraja 1902. godine,
a 14. januara 1903. godine (po starom kalendaru), na dan Svetog Save- {kolske
slave, izvr{eno je osve{tewe {kolske zgrade. Velike zasluge za brzu i slo`nu
izgradwu {kole imale su politi~ke stranke u Velikom Bowincu, kako
Liberalna, tako i Radikalna i Demokratska stranka. To je bio jedinstven slu~aj
kada su se suprotstavqene politi~ke stranke sloìle i upregle u izgradwi
ne~ega. Tada su strana~ke razmirice stavqene u drugi plan i preovladao je
zajedni~ki interes za izgradwu wihove {kole u V. Bowincu. Novosagra|ena
{kola je imala 4 u~ionice, u koje se ulazilo iz jednog hodnika, kao i
kancelariju za u~iteqa. Dve u~ionice su bile razdvojene pokretnim zidom od
dasaka. Kada bi se taj zid uklonio, dobila bi se velika sala sa binom za
sve~anosti. [kolske 1911/12. godine {kola je imala 3 odeqewa sa 152 u~enika.
211
Za vreme Prvog svetskog rata, {kola u Velikom Bowincu nije radila. Po

zavr{etku rata, 1918. godine {kola je odmah nastavila sa radom. Tada je ova
{kola postala kulturno- prosvetni centar za celo Lu`ni~ko Zaplawe.
Za vreme Drugog svetskog rata, {kola je imala 4 u~iteqa i radila je do
februara 1942. godine, do pomerawa demarkacione grani~ne linije i dolaska
Bugara. Srpski u~iteqi nisu hteli da u~e decu na bugarskom jeziku, pa su
morali da napuste ovu {kolu, a umesto wih do{li su bugarski u~iteqi. U to
vreme mnoga velikobowinska deca nisu poha|ala {kolu i nisu zavr{avala
razrede.
Posle Drugog svetskog rata, {kolske 1945/46. Godine, u Velikom Bowincu je
otvorena progimnazija- nepotpuna gimnazija, koja je imala 3 razreda. U ovu
progimnaziju dolazili su u~enici iz celog Lu`ni~kog Zaplawa (Veliko i Malo
Bowince, Zavidince, Mezgraja, Ostatovica, Brestov Dol, Modra Stena,
Bogdanovac, Grn~ar i jo{ neka mesta van Lu`nice). 1947. godine po~ela je
izgradwa nove {kolske zgrade, koja je imala prizemqe i sprat sa 7 u~ionica,
nastavni~kom kancelarijom i ostalim prostorijama. U sastavu {kole podignuta
je i fiskulturna sala, koja je kori{}ena i za: bioskopske i pozori{ne
predstave, razne sve~anosti i igranke. Pored ove sale izgra|ena su i 3 stana za
prosvetne radnike {kole, a posle je, u jednom delu {kolskog dvori{ta,
izgra|ena i |a~ka kuhiwa. 1957. godine {kola u Velikom Bowincu postala je
centralna- mati~na {kola, i nosila je naziv Osnovna {kola “Jovan Jovanovi}-
Zmaj“, a od {kolske 1964/65. godine {kola nosi naziv Osnovna {kola
“Mladost“- Veliko Bowince.
Veliki broj Velikobowin~ana je nastavio daqa {kolovawa van Velikog
Bowinca i zavr{io vi{e i visoke {kole. Pre Drugog svetskog rata takvih je
bilo svega 11, a samo od Drugog svetskog rata pa do 1961. godine bilo ih je 68.
*[KOLA U MODROJ STENI*

Od otvarawa modrostenske {kole, septembra 1894. godine, {kola je radila u
ku}i Goluba Aran|elovi}a, u grn~arskoj mahali Golubovi}i. Godine 1899.
pokrenuta je akcija da se otvori nova {kola, tako|e u Golubovi}ima za 3 sela:
Dol, Modru Stenu i Grn~ar. Glavnu inicijativu za izgradwu {kole pokrenuo je
u~iteq ]ira Ran~i}, koja nije mogla da se sprovede.
Tek 1904. godine, kada je Mihailo Mili} do{ao za u~iteqa u modrostensku
{kolu, do{lo je do ponovne inicijative da se izgradi nova modrostenska {kola
na zemqi{tu iza, u grn~arskoj mahali Golubovi}i, izme|u sela: Dol, Modra
Stena i Grn~ar. Sav potreban materijal i gra|u su obezbedili seqaci ova 3
sela. Ova {kola je bila na idealnom mestu- sredokra}i izme|u sela: Dol,
Modra Stena i Grn~ar. Seqani Grn~ara, zbog èqe da im deca vi{e ne gaze
reku Lu`nicu prema Qubera|i, odlu~ili su da u~estvuju u izgradwi te nove
{kole. [kola je izgra|ena 1908. godine, a sva grn~arska deca su se prebacila
na {kolovawe u wu. Veliki i vaàn pe~at u ìvotima seqana Dola, Modre
212
Stene i Grn~ara, do posle oslobo|ewa 1920. godine, ostavio je u~iteq Mihailo

Mili}.
...Kako navodi {kolski nadzornik Kosta Kosti}, najboqe ure|ena {kolska ba{ta u seoskoj
{koli bila je u Modroj Steni (u grn~arskoj mahali Golubovi}i). U~iteq Mihailo Mili} je
gajio raznovrsno povr}e i ìvinu i na izlo`bi 1906. godine za postignute rezultate dobio
nagradu...
Do osamostaqivawa i izdvajawa grn~arske {kole iz modrostenske {kole u

grn~arskoj mahali Golubovi}i, do{lo je septembra 1938. godine za vreme
slu`bovawa u~iteqskog bra~nog para Zage i Ilije Marinkovi}. Ova stara
{kola radila je sve do posle Drugog svetskog rata, kada je napravqena nova
{kolska zgrada u Modroj Steni
*[KOLA U MALOM BOWINCU* *[KOLA U ZAVIDINCU*

(otvorena 1930. godine) (otvorena 1918. godine)
zgrada izgra|ena 1937. godine, zgrada izgra|ena 1920. godine,
zatvorena po~etkom 80- ih najnovija izgra|ena {kolske 1969/70.
213
*[KOLA U MEZGRAJI*
(otvorena 1914. godine)
NAPOMENA AUTORA: Sada{wi stanovnici Mezgraje tvrde da {kola u
Mezgraji nije postojala, a da su wihova deca i{la u {kolu u Malom ili
Velikom Bowincu. Prema istorijskim podacima prva {kola je otvorena veoma
kratko, na samom po~etku Prvog svetskog rata, sve dok nije do{ao bugarski
okupator, i to u nekoj privatnoj {koli. Prva {kolska zgrada je sagra|ena 1929.
godine. Ostataka {kole u Mezgraji nema.
*[KOLA U OSTATOVICI*
zgrada izgra|ena 1929. godine,
prestala sa radom krajem 80-ih godina 20. veka
214
6.2.2. OSNOVNA [KOLA “SVETOZAR MARKOVI]” -

QUBERA\A
*[KOLA U QUBERA\I*
Selo Qubera|o imala je samo 1 pismenog ~oveka u vreme turske vladavine.
Bio je to pop qubera{ke crkve. Da bi se ova nepismenost prevazi{la, par
godina nakon oslobo|ewa od Turaka, avgusta 1884. sreski na~elnik je pozvao sve
predstavnike sela novoformirane qubera{ke {kolske op{tine da bi formirao
Osnovnu {kolu u Qubera|i. Ovom skupu prisustvovali su predsednik
radiwinske politi~ke op{tine, op{tinski odbornici i kmetovi iz svih sela iz
kojih je trebalo {kolovati decu, i to: sedmoro dece iz Qubera|e, jedanaestoro
dece iz Gor~inca, po desetoro dece iz Radiwinca, Linova, Berduja i Grn~ara.
[kola nije otvorena te iste godine jer nije imala podesnu zgradu za {kolu i
nije mogla da dobije slobodnog u~iteqa, a naredne, 1885. godine izbio je
kratkotrajni rat izme|u Bugarske i Srbije.
Tek 1. oktobra 1889. godine otvorena je, po prvi put, {kola u Qubera|i.
[kolsku opt{inu sa~iwavala su sela: Berduj, Gor~inci, Grn~ar, Linovo,
Qubera|a i Radiwince, koja su brinula o svim {kolskim potrebama. Tada je za
prvog u~iteqa do{ao Aleksa Popovi}, a upisalo se 34 |aka prvaka, od kojih je
wih 29 redovno poha|alo {kolu. Od ovih 29 |aka, 26 je pre{lo u 2. razred. U
po~etku je bio samo 1. razred, a {kolske 1892/93. godine otvorena su 4 razreda.
Rad {kole u staroj crkvenoj zgradi nije bio adekvatan i {kola se odràvala
u nenormalnim uslovima (vlaga i neosvetqena u~ionica). Bilo je mnogih
poku{aja za pravqewe nove {kolske zgrade, ali Otaxbinski ratovi (od 1912. do
1918. godine) su to onemogu}ili. Dugo je trebalo posle Otaxbinskih ratova da
se pristupi izgradwi nove {kolske zgrade. Prvo je {kola privremeno
izme{tena iz stare i oronule crkvene zgrade u jednu privatnu ku}u, dok se nije
215
izgradila nova {kolska zgrada. Nova {kola je po~ela sa radom {kolske

1927/28. godine.
Qubera{ka {kola, posle velikih migracija stanovni{tva iz Lu`nice i
velikog odliva |aka prvaka {ezdesetih godina 20. veka, postaje mati~na
Osnovna {kola sa isturenim odeqewima u selima: Berduj, Bogdanovac, Brestov
Dol, Vrelo, Gor~ince, Grn~ar, Dol, Linovo, Leskovica, Radiwince i [trbovac.
Vremenom je opusteo prostor koji je gravitirao prema Qubera|i. Iz godine u
godinu ova {kola i wena isturena odeqewa poha|alo je sve mawi broj |aka
prvaka. [kole u ovim selima ve} odavno zjape polusru{ene i prazne, i svedo~e
o vremenima kada je u ovim {kolama brujalo od |aka.
*[KOLA U BERDUJU*
Odmah nakon oslobo|ewa od Turaka, selo Berduj organizaciono je pripalo
strela~koj {kolskoj op{tini. Ali, ve} od 1889. godine deca iz Berduja i{la su
u {kolu u Qubera|i, a ne u Strelac gde je trebalo da idu.
Berduj je dobio svoju {kolu tek u novije vreme, posle Drugog svetskog rata.
Na inicijativu me{tana i {kolskih vlasti, {kola u Berduju je otvorena 1945.
godine. Zbog nedostatka u~iteqa, ona nije odmah po~ela sa radom, ve} slede}e
{kolske 1946/47. godine. Te godine {kola dobija svog prvog u~iteqa
Vlastimira Mladenovi}a, kada je i upisano 59 u~enika u 1. razred. [kola je
po~ela sa radom u privatnoj ku}i pod veoma te{kim i neadekvatnim {kolskim
uslovima. [kolska zgrada u Berduju je sagra|ena i po~ela sa radom za {kolsku
1952/53. godinu. Bila je to ku}a- kovanica, puwena i oblepqena blatom i sa
~amovim podom. Zgrada je imala 2 u~ionice i stan za u~iteqa. Kasnije je {kola
dobila vodu i prate}a odeqewa za nesmetan rad u nastavi.
[kolske 1963/64. godine {kola u Berduju postaje istureno odeqewe Osnovne
{kole u Qubera|i. Od tada nastaje osipawe |aka prvaka, zbog velike migracije
Berdujaca u druge, ekonomski bogatije, krajeve Srbije i biv{e Jugoslavije.
216
*[KOLA U BOGDANOVCU*
Jo{ u doba Turaka, u Velikom Bowincu se {kolovao Petar Stankovi} iz
sela Kukavica (dana{wi Bogdanovac) i dobro je nau~io da ~ita i da pi{e. Bio
je to prvi pismeni ~ovek, i vaìo je za najpismenijeg Bogdanov~anina pred kraj
19. veka. Pored wega pismen je bio i Stevan Jovanovi}, prvi predsednik
kukavi~ke (bogdanova~ke) op{tine po oslobo|ewu od Turaka 1877. godine.
Jula 1879. Godine, kukavi~ka (bogdanova~ka) op{tina je podnela molbu
Ministarstvu prosvete i crkvenih dela Kneèvine Srbije za otvarawe {kole
na wenoj teritoriji, koja je brojala svega 384 poreske glave, i imala dovoqan
broj |aka za upis u 1. razred. Op{tina je nudila 2 zgrade za novu {kolu: jedna
u brestovdolskoj crkvi, a druga u Bogdanovcu pored op{tinske zgrade. Te zgrade
za otvarawe {kole bile su samo nekakvi ku}erci i nisu uop{te zadovoqavali
uslove Ministarstva prosvete za normalan rad {kole. Prepiska izme|u
bogdanova~ke op{tine i Ministarstva prosvete i{la je preko Pirotskog
okruga. U dva navrata bogdanova~ka op{tina nije mogla da da garancije da je
{kolska zgrada opremqena prema zahtevima i po Zakonu o osnovnim {kolama,
pa zato Ministarstvo prosvete nije udovoqilo molbi i nije poslalo u~iteqa da
bi se otvorila {kola u Bogdanovcu. Zbog neotvarawa {kole u Bogdanovcu, neki
weni |aci su i{li u {kolu u Velikom Bowincu, udaqenu 10 km, a od 1886.
godine i u novootvorenu {kolu u Babu{nici, kao i od 1889. godine u
novootvorenu {kolu u Qubera|i.
Ponovni poku{aj otvarawa {kole u Bogdanovcu bio je u novembru 1897.
godine, 18 godina posle prvog poku{aja. Ovaj poku{aj otvarawa {kole doveo je
do sukoba izme|u sela Bogdanovca i Brestov Dola, oko toga u kom }e se selu
otvoriti {kola. Brestov Dol je bio daleko mawe selo od Bogdanovca, ali je
imao uticajnog popa i wegovog sina Stojan~u Popovi}a, koji je ujedno i bio
predsednik bogdanova~ke op{tine, i koji je imao veliki uticaj i politi~ku
mo}. On je po svaku cenu hteo da otvori {kolu u Brestov Dolu umesto u
Bogdanovcu, koji je bio i ve}e selo i op{tinsko mesto. Borba oko otvarawa
{kole se pretvorila u borbu li~nih i politi~kih interesa pojedinaca, pa je
moralo jo{ dugo da se ~eka na otvarawe {kole u Bogdanovcu. Stojan~a Popovi},
politi~ar i predsednik bogdanova~ke op{tine, i wegov otac pop Petar
Stamenkovi}, sagradili su {kolsku zgradu u Brestov Dolu i otvorili {kolu
septembra 1901. godine. To je samo dovelo do toga da sukob bude jo{ ve}i, a i
poveo se sudski postupak.
Decembra 1901. godine Petar Stankovi} je tuìo Okru`nom {kolskom
nadzorniku u Pirotu predsednika bogdanova~ke op{tine Stojan~u Popovi}a,
kako je samovoqno otvorio {kolu u selu Brestov Dolu. Tuìo ga je da jo{ ho}e
i da proda {kolsku zgradu u Brestov Dolu, kao i da {kolska zgrada ne
zadovoqava osnovne uslove {kolstva. Okru`ni {kolski nadzornik iz Pirota je,
na osnovu ove tu`be, krenuo u obilazak {kole i cele bogdanova~ke op{tine, da
bi na licu mesta video i utvrdio pravo stawe stvari, sa kojim bi posle
upoznao i Ministarstvo prosvete i crkvenih dela u Beogradu.
Zakqu~ci Okru`nog {kolskog nadzornika iz Pirota su bili:
217
a/ otvorena {kola u Brestov Dolu se nalazi na rubu i politi~ke i {kolske

bogdanova~ke op{tine,
b/ politi~ku op{tinu Bogdanovac ~ine: sela Brestov Dol i Dol, koji imaju
140 poreskih glava i èle {kolu u Brestov Dolu, i sela [trbovac i
Bogdanovac, koji imaju 300 poreskih glava i èle {kolu u Bogdanovcu,
v/ {kola u Brestov Dolu je napravqena od slabog materijala, neadekvatna je
za nastavu, vla`na, nedovr{ena i nema {kolsko dvori{te, i
g/ na licu mesta nema vi{e od 20-ak |aka, jer |aci iz [trbovca i
Bogdanovca ne dolaze u {kolu u Brestov Dolu.
Na osnovu ovih zakqu~aka Okru`ni {kolski nadzornik iz Pirota je
predloìo Ministarstvu prosvete i crkvenih dela Kneèvine Srbije slede}e:
1. da |aci vi{e ni jedan dan ne smeju ostati u {koli u Brestov Dolu, jer je
ista neadekvatna i vla`na, i
2. sela [trbovac, Bogdanovac, Dol i Brestov Dol da sa~ine jednu {kolsku
op{tinu i {kolsku zgradu u Bogdanovcu na sredokra}i puteva. Preporu~ena je
gotova zgrada iz 1898. godine koju je Ministarstvo prosvete i crkvenih dela
Kneèvine Srbije ve} bilo odobrilo i jo{ tada pregledalo.
Stara {kola Nova {kola
Blagonaklonost Okru`nog {kolskog odbora u Pirotu, kra}e udaqenosti

pojedinih sela od preporu~ene {kole, veli~ina sela i broj poreskih glava, kao
i upornost pojedinih Bogdanov~ana su pobedili. Septembra 1903. godine
zatvorena je {kola u Brestov Dolu, a istovremeno otvorena {kola u
Bogdanovcu. Prvi u~iteq bio je Radivoje ]iri}, rodom iz Pirota.
Udaqen od va`nih puteva i nepovezan, sme{ten u podno`ju Suve planine,

Bogdanovac nije bio u~iteqima privla~an za rad i duì boravak. Posle velike
borbe me{tana (skoro 25 godina) da obezbede {kolu, pojavio se novi problem
kako zadràti u~iteqa u veoma te{kim uslovima u nepristupa~nom mestu. Od
svog osnivawa pa do zatvarawa {kole (od 1903. do 1981. godine), u ovoj {koli
je radilo preko 60 u~iteqa, {to je podatak sam za sebe.
218
*[KOLA U BRESTOV DOLU*

Ozbiqne pripreme za otvarawe {kole u Brestov Dolu vr{ili su zajedno
Stojan~a Popovi}, sin popa i sam pop brestovdolske crkve Petar Stamenkovi}.
Stojan~a je u to vreme bio predsednik bogdanova~ke op{tine. Oni su zajedno
podigli zgradu koju su dali {kolskim vlastima u zakup. Zgrada je, prema
stru~noj proceni, bila podesna, i imala je 5 odeqewa, dva hodnika i podrum.
Pored svega ovoga postojale su i 2 pomo}ne prostorije ({upa i klozet) sa
prostranim i lepo ogra|enim {kolskim dvori{tem. Dobrovoqnim prilozima
napravqene su {kolske klupe- skamije, a tabla, ra~unaqka i geografske karte
su nabavqene u Pirotskom okrugu. Kako su stvoreni svi potrebni uslovi za rad
{kole, {kola u Brestov Dolu je otvorena u septembru 1901. godine. Prvi
u~iteq je bio Jordan Popovi}, rodom iz Velikog Bowinca, sa upisanih 40 |aka
u 1. razred. Te prve {kolske 1901/1902. godine uspeh |aka je bio katastrofalan.
Nijedan |ak nije pre{ao u 2. razred. Svi su morali ponovo da upi{u 1. razred,
ali kod novog u~iteqa Radivoja ]iri}a, rodom iz Pirota. [kolske 1903/1904.
godine {kola u Brestov Dolu se zatvara po nalogu Okru`nog {kolskoh
nadzornika iz Pirota, a otvara se {kola u Bogdanovcu u koju kompletno
prelaze svi |aci i u~iteq iz brestovdolske {kole.
Sve do 1935. godine |aci iz Brestov Dola poha|aju {kolu u Bogdanovcu.

[kola u Brestov Dolu se ponovo otvara {kolske 1935/36. godine, i radi sve do
po~etka Drugog svetskog rata. U toku rata {kola nije radila. Posle
oslobo|ewa, {kolske 1945/46. godine {kola po~iwe sa ponovnim radom. Kako
selo nije sagradilo zgradu, to je {kola radila u crkvi sve do 1978. godine.
Glavne karakteristike ove {kole su slede}e:
- {kolske 1945/46. godine je organizovan jednogodi{wi te~aj za 16 odraslih,
i dvogodi{wi te~aj za 4 odrasla u~enika,
219
- {kolske 1946/47. godine organizovan je analfabetski te~aj za 27 odraslih,

- {kolske 1963/64. godine {kola u Brestov Dolu postaje istureno odeqewe
Osnovne {kole u Bogdanovcu, i
- {kolska 1977/78. godina je posledwa godina do kada je radila
brestovdolska {kola, jer je imala samo jednog |aka prvaka. Kada je morala da
se zatvori {kola, taj |ak prvak odlazio je u {kolu u selu Dol.
*[KOLA U VRELU*
(otvorena oktobra 1934. godine)
\aci iz sela Vrelo u~ili su {kolu u Gorwem Orahu (Vlasotina~ki srez),
sve do 1934. godine. Te godine me{tani Vrela zavr{ili su izgradwu {kole sa
u~ionicom, hodnikom i stanom sa 3 prostorije za u~iteqa. Do po~etka {kolske
1934/35. godine za {kolu u Vrelu, me{tani su napravili i nabavili sve
potrebno za normalan rad {kole ({kolske klupe- skamije, tablu, ra~unaqku,
geografske i istorijske karte i ostala sredstva za nastavu). [kola je po~ela
sa radom oktobra 1934. godine. Prvi u~iteq {kole u Vrelu bio je Dragomir
Mitrovi}, rodom iz [qivovika, a upisalo se 60 u~enika u 1. razred. U toku
Drugog svetskog rata {kola nije radila, i samo je sluìla bugarskom
okupatoru- wenom namesniku.
Rad {kole je obnovqen posle rata, {kolske 1944/45. godine, a novi u~iteq
bio je Radisav Dimitrijevi}, rodom iz lu`ni~kog sela Leskovice. Organizovao
je i analfabetski te~aj za opismewavawe mladih, koji su bili ratom ometeni i
koji su prestareli za {kolu. [kola u Vrelu je radila sve do {kolske 1992/93.
godine kada je imala samo 2 |aka u svojoj {koli (jednog u 3. i jednog u 4.
razredu), a nijednog upisanog |aka prvaka.
220
*[KOLA U GORÎNCU*
Aktivnosti oko otvarawa {kole u Gor~incu odvijale su se nekoliko godina.
Jo{ 1909. godine podneta je molba Ministarstvu za prosvetu i crkvenih dela
Kneèvine Srbije da se selo Gor~inci izdvoji iz {kolske op{tine Qubera|a i
da obrazuje svoju samostalnu {kolu. Ministarstvo je odobrilo molbu, ali je
{kola u Gor~incu otvorena tek 1910. godine i bila je sme{tena u privatnu
ku}u bra}e Stojanovi}, koji nisu traìli kiriju, a koja je zadovoqavala
prosvetne potrebe. Za otvarawe ove {kole najvi{e su se zalagali Todor
Stojanovi} i gor~ina~ki pop Aksentije Petrovi}. Tada je bilo upisano 40
u~enika u 1. razred, me|u kojima su bila i prva ènska deca- u~enice. Prvi
u~iteq novootvorene {kole bio je êdomir Popovi}, sin gor~ina~kog popa
Aksentija Petrovi}a, zbog ~ega se mnogo i sumwalo u prave motive gor~ina~kog
popa za otvarawe {kole u Gor~incu.
U~iteq êdomir Popovi} radio je samo 1 godinu, i odmah je pre{ao da radi

u {kolu u Babu{nici, {to je jo{ jedan od razloga za sumwu u po{tene namere
i popa i wegovog sina- u~iteqa. [kola je radila u te{kim uslovima za vreme
Otaxbinskih ratova od 1912. do 1918. godine. Posle odlaska êdomira
Popovi}a, za u~iteqa je do{ao Velimir Zdravkovi}, sve{teni bogoslov iz
Kambelevca, koji je bio u~iteq do 1915. godine i okupacije Srbije. U~iteq
Zdravkovi} se u gor~ina~ku {kolu vratio 1918. godine, po zavr{etku Prvog
svetskog rata i oslobo|ewa Srbije. Obavqao je svoj u~iteqski posao sve do
{kolske 1921/22. godine, a posle pre{ao da radi kao pop u gor~ina~ku crkvu.
Sagra|ena je nova {kolska zgrada 1914. godine, ali rat nije dopustio da |aci
u~e u woj. Pri oslobo|ewu Gor~inca od Bugara, {kola je bila zapaqena. Tek
1922. godine ta {kolska zgrada po~ela je da se obnavqa, a 1925. godine ona je
bila spremna za nesmetan {kolski rad. Ova {kola i danas radi kao istureno
odeqewe Osnovne {kole u Qubera|i.
221
*[KOLA U GRNÂRU*
Do osamostaqivawa i izdvajawa grn~arske iz modrostenske {kole u
Golubovi}ima u grn~arskom ataru, do{lo je septembra 1938. godine za vreme
slu`bovawa u~iteqa bra~nog para Zage i Ilije Marinkovi} i, najvi{e,
zahvaquju}i Vlajku Cvetkovi}u, grn~arskom ~lanu u modrostenskoj {kolskoj
op{tini i grn~arskom kmetu Qubomiru Pej~i}u. Tada je Grn~ar izdvojio svoje
|ake iz {kole u Golubovi}ima i oformio svoju {kolu u Grn~aru, u privatnoj
ku}i Dobrosava Kostadinovi}a. Ova {kola je radila sve do februara 1942.
godine. Posledwi u~iteq pred rat bila je Helga Trobej, rodom iz okoline
Ceqa u Sloveniji, a wen zamenik bio je poznati lu`ni~ki u~iteq Slavko
Tan~i}- Laf, rodom iz Strelca. Tada je bugarski okupator pomerio
demarkacionu liniju s druge strane (desne obale) reke Lu`nice, i tada je doveo
svoje u~iteqe ruskog porekla da predaju na bugarskom jeziku i da bugarizuju
|ake i decu u Grn~aru. Ova {kola je radila u ku}i Milutina Markovi}a sve do
1944. godine, do kapitulacije Bugarske.
Odmah po oslobo|ewu, {kola u Grn~aru je bila u ku}i Milutina Markovi}a,
a posle je preseqena u ku}u Budimira Milojkovi}a. Kao posleratni u~iteq
najvi{e je imao uspeha u radu Jovan Markovi}, rodom iz Krupca, u periodu od
1948. do 1950. godine. Uspeh se sastojao u tome da je wegov |a~ki- de~iji
peva~ki hor pevao u dva glasa na mnogim takmi~ewima. To je bio jedinstven
slu~aj takve vrste pevawa u Lu`nici. Tako|e, bio je dobar i u analfabetskom
{kolovawu nepismenih seqaka.
Na inicijativu mnogih me{tana sela Grn~ar po~ela je da se gradi nova

{kola na placu Milutina Golubovi}a. Sav potreban gra|evinski materijal je
bio pribavqen na dobrovoqnoj bazi svih me{tana. [kola je sagra|ena i
pu{tena u rad {kolske 1948/49. godine, imala je 2 velike u~ionice od po 60
m2, veliki hodnik, 3 prostorije za stan u~iteqa sa 50 m2 i veliku salu od 110
m2. Nije imala ni vodu, ni kanalizaciju. Imala je veliko {kolsko dvori{te i
poqske klozete za u~enike. U ovoj {koli dugo je radio u~iteqski bra~ni par
Milosava- Mica i Tihomir- Tika Jovanovi}, od {kolske 1958/59. do 1976/ 77.
222
godine (punih 19 {kolskih godina). Oni su u tom periodu izvr{ili vidan

uticaj na razvoj prosvete i kulture u ìvotu sela Grn~ar.
[kolske 1960/61. godine {kola u Grn~aru dobija i 5. razred i postaje
istureno odeqewe Osnovne {kole u Qubera|i. [kola je ukinuta {kolske
1997/98. godine, jer nije imala nijednog |aka prvaka za upis.
*[KOLA U DOLU*
Za Dol je va`na modrostenska {kola u grn~arskoj mahali Golubovi}i. Iako
je udaqena oko 6 km, odmah nakon oslobo|ewa od Turaka, u woj su u~ila i deca
iz sela Dol, u periodu od 1890. do 1894. godine. Za istoriju {kolstva u selu
Dol, tako|e je mnogo va`na i {kola u Brestov Dolu, koja je bila otvorena
1901. godine. Iako je ova {kola radila samo 2 {kolske godine, odigrala je
va`nu ulogu u razvoju pismenosti sela Dol. Te 1901. godine zapo~eta je {iroka
prosvetna misija za selo Dol (mada su sela Bogdanovac i [trbovac bojkotovala
{kolu u Brestov Dolu). Po ukidawu brestovdolske {kole, na inicijativu
op{tine Bogdanovac, deca iz sela Dol ponovo odlaze u modrostensku {kolu u
Golubovi}ima.
Nakon Drugog svetskog rata, {kolske 1946/47. godine pokrenuta je

inicijativa za otvarawe {kole u samom selu Dol. Inicijativom izabranog
[kolskog odbora i razumevawem Sreskog narodnog odbora Lu`nice u
Babu{nici, doneta je odluka o formirawu {kole u selu Dol. [kola se uselila
u ku}u Gavrila Milo{evi}a, koja je imala 4 odeqewa sa velikom i osvetqenom
u~ionicom. Pitawe osnovnog {kolskog inventara je bilo re{eno razrezom po
glavi doma}instva, a napravqene su {kolske klupe i tabla. [kolske 1949/50.
godine {kola se seli iz privatne ku}e u zadru`ni dom, a 1957. godine u sklopu
zadru`nog doma izgra|ene su prostorije za potrebe {kole. Tom prilikom
223
ura|eno je i {kolsko dvori{te, igrali{te i dovedena je pija}a voda u {kolu.

Za prvog u~iteqa, septembra 1946. godine, dolazi Jovan Markovi}, rodom iz
Krupca. On se svojim radom ukqu~io u seoske aktivnosti. Organizovao je
analfabetske te~ajeve za opismewavawe nepismenih seqana, a aktivirao se i u
kulturno- prosvetnoj delatnosti sa mladima. Bio je 2 {kolske godine, ali se
razboleo i oti{ao na le~ewe. [kolske 1948/49. godine dolazi za u~iteqa
Vlastimir Ran|elovi}, rodom iz Pirota.
Kao i u drugim {kolama sa ovog podru~ja (Lu`ni~ko Zaplawe) po~elo je
osipawe dece usled prekomerne migracije me{tana sela Dol u druge, ekonomski
bogatije, krajeve Srbije i biv{e Jugoslavije. Od {kolske 1961/62. godine {kola
u Dolu postaje istureno odeqewe Osnovne {kole u Qubera|i. [kola je
prestala sa radom 1982. godine, jer vi{e nije imala |aka prvaka za upis.
*[KOLA U LINOVU*
Me{tani sela Linovo èleli su da imaju svoju {kolu. Inicijativa za
otvarawe {kole potekla je od êdomira Ran|elovi}a, uglednog linovskog
doma}ina i odbornika [kolskog odbora u Qubera|i, kao i Nikole Jovanovi}a,
tada{weg linovskog kmeta. Oni su obezbedili odluku Prosvetnog odbora
Moravske banovine u Ni{u da se otvori, pri Osnovnoj {koli u Qubera|i jedno
odeqewe sa sedi{tem u Linovu. Za privremeni sme{taj posluìla je ku}a
Dragiwe Mitrovi}, koja je bila adaptirana za {kolu. Svi radovi na adaptaciji
{kole su bili zavr{eni krajem 1931. godine. [kolske 1932/33. godine otvorena
je {kola u Linovu, koja je primila prve |ake i prvog u~iteqa- u~iteqicu
Jelisavetu Petkovi} iz Pirota. Ona se zadràla samo jednu {kolsku godinu, a
posle we dolazi za u~iteqa Vuka{in Marinkovi}, rodom iz susednog Grn~ara
(mahala Golubovi}i). On se zadrào 3 {kolske godine, od 1933. do 1936.
godine. Bio je mlad i imao je samo 21 godinu, kada je postao u~iteq.
224
[kola u Linovu je radila sve do bugarske okupacije marta 1942. godine.

Tada{wi u~iteq je bio Vitomir Andreji}. Bugari su hteli da on i daqe ostane
za u~iteqa u linovsku {kolu, ali da nastavu drì na bugarskom jeziku, {to je
on odbio. Bio je izuzetno hrabar ~ovek i patriota, pa je sa wegovim odlaskom i
{kola u Linovu prestala da radi.
Posle oslobo|ewa, februara 1945. godine, {kola je ponovo proradila, i tada
se upisalo 57 u~enika. U~iteq je bio @ivota Kusurovi}. Pored redovnog rada
u {koli, radio je i na opismewavawu omladine i starijih seqana. Postigao je
veliki uspeh u opismewavawu stanovni{tva Linova, i imao je veliki broj
opismewenih, kao nijedan u~iteq u celoj Lu`nici. Uslovi za rad {kole su
bili veoma te{ki, a bio je i veliki broj upisanih u~enika (preko 90), tako da
je samo 1 u~iteq jedva izlazio na kraj sa {kolskim obavezama. U jesen 1952.
godine sru{ena je stara {kolska zgrada, a {kola je privremeno preseqena u
novu nezavr{enu {kolsku zgradu. Zahvaquju}i upornosti me{tana Linova
zavr{ena je 1953. godine, i imala je: u~ionicu, hodnik, stan za u~iteqa, jo{ 1
hodnik, ostavu i nedovr{enu drugu u~ionicu. [kola je sve~ano otvorena 29.
novembra 1954. godine.
[kolske 1956/57. godine {kola u Linovu je pripojena Osnovnoj {koli u
Qubera|i, i radila je kao weno istureno odeqewe. Linovo je bilo poznato po
pe~albarima, i weni su se me{tani iseqavali u druge, ekonomski bogatije
krajeve Srbije i onda{we Jugoslavije. Broj dece se rapidno smawivao i iz
godine u godinu sve mawe je dece upisivalo 1. razred. [kola u Linovu se
zatvorila 1978. godine.
*[KOLA U LESKOVICI*
(otvorena februara 1946. godine)
Usled velikog broja u~enika koji su upisani u 1. razred, i na inicijativu
me{tana, kao i predloga Prosvetnog saveta op{tine Qubera|a, {kolske
1945/46. godine otvorena je {kola u selu Leskovici. [kola nije mogla odmah
da zapo~ne sa radom zbog nedostatka u~iteqa. Po~ela je da radi u ku}i Milo{a
Stojanovi}a februara 1946. godine, sa po~etkom 2. polugo|a. Nastava se
odràvala u privatnoj ku}i pod veoma te{kim uslovima. U~ionica je bila
mra~na, a {kola bez osnovnih {kolskih sredstava za rad.
225
Prvi u~iteq bila je Radmila Vasi} iz Aran|elovca. Ova u~iteqica bila je

aktivna i u radu sa omladinom. Zadràla se u ovoj {koli samo do kraja
{kolske godine (svega jedno polugo|e). Naredne, {kolske 1946/47. godine, za
u~iteqa je do{ao ~ovek koji je samo zapo~eo sa radom i morao je da ode na
odsluèwe vojnog roka. Wega je zamenio u~iteq Svetislav Makaji}, koji je bio
preme{ten iz {kole u Grn~aru. Ovaj u~iteq je ostao u dobrom se}awu, jer je,
pored rada u {koli, organizovao i analfabetske te~ajeve za opismewavawe
me{tana sela Leskovice, kako mu{karaca, tako i èna i devojaka. Na ovaj
na~in opismenio je veliki broj me{tana. Posle wega dolazili su i drugi
u~iteqi i ostajali samo po jednu {kolsku godinu u Leskovici. Uslovi u {koli
su bili veoma te{ki, a broj u~enika za upis u 1. razred je, iz godine u godinu,
sve vi{e rastao. Zbog velike nesloge me{tana Leskovice dugo se ~ekalo da se
napravi nova {kolska zgrada. To se dogodilo, pa je zapo~eto sa izgradwom
{kole 1953. godine, kada je u~iteq bio Tihomir- Tika Jovanovi}. [kola je
zavr{ena za vreme u~iteqa êdomira Stankovi}a {kolske 1957/58. godine.
U Leskovici je po~elo tiho osipawe dece za upis u 1. razred od {kolske
1960/61. godine, a naro~ito posle 1967. godine, zbog velike migracije
Leskovi~ana u druge, ekonomski bogatije, krajeve Srbije i biv{e Jugoslavije.
[kola je zatvorena {kolske 1983/84. godine, jer nije bilo |aka prvaka za upis.
*[KOLA U RADIWINCU*
[kolske 1932/33. godine u Radiwincu je osnovano istureno odeqewe Osnovne
{kole iz Qubera|e na osnovu odluke Prosvetnog odbora Moravske banovine u
Ni{u i inicijative samih me{tana Radiwinca, na ~ijem ~elu su bili ugledni
me{tani i doma}ini bra}a Sre}ko i Dimitrije Milo{evi}. Prvi u~iteq bila
je Adela Avramovi} iz Sremske Mitrovice, koja je u 4 {kolske godine radila
moralno, savesno i predano prema predvi|enom {kolskom planu i programu. Van
{kolskih radova, mnogo je radila sa omladinom. Posle we dolazi u~iteq
Radomir Andreji}, koji tu ostaje sve do po~etka Drugog svetskog rata. U toku
rata {kola je radila pod bugarskom okupacijom po planu i programu bugarskog
okupatora. Oni su poku{ali da kroz {kolu sprovedu bugarizaciju radiwinskih
|aka i dece.
Prvi u~iteq, nakon oslobo|ewa od okupatora, u {kolskoj 1944/45. godini
bio je Dragi{a Stojanovi}, sin vlasnika ku}e u kojoj je bila radiwinska
{kola. Malo se zadrào na tom mestu, jer je morao da zavr{i {kolovawe za
u~iteqa. Umesto wega dolazi Vera Anti} iz Pirota, i ostaje do {kolske
1949/50. godine, Woj pripadaju sve zasluge za izgradwu nove {kolske zgrade za
{kolsku 1948/49. godinu. U novoj {koli, za vreme {kolske 1954/55. i 1955/56.
godine, radio je u~iteqski bra~ni par Milosava- Mica i Tihomir- Tika
Jovanovi}. Ovaj u~iteqski bra~ni par imao je dobre rezutate u radu sa
omladinom u oblasti zdravstvenog prosve}ivawa.
226
Zanimqivost je, vezana za ovu radiwinsku {kolu, da je jedan u~iteqski par

zapo~eo i zavr{io svoj radni vek na jednom mestu- u {koli u Radiwincu. Bio je
to bra~ni par Qubica i Ilija Milo{evi}, od {kolske 1960/61. do 1997/98.
godine. Za vreme svog dugogodi{weg rada u ovoj {koli uspeli su da opismene
40- ak generacija |aka sela Radiwinca.
*[KOLA U [TRBOVCU*
(otvorena novembra 1929. godine)
Za razliku od drugih mesta Lu`nice, gde su se {kole i otvarale, u
[trbovcu posle oslobo|ewa od Turaka nije bila otvorena {kola, pa ni posle
Otaxbinskih ratova od 1912. do 1918. godine. Neki roditeqi su svoju decu
slali na {kolovawe u susedni Bogdanovac, ali tek 1903. godine, kada je i
otvorena {kola. Dakle, [trbov~ani su dobijali svoje prvo obrazovawe i
vaspitawe pre otvarawa {kole u svom selu. Redovno poha|awe |aka iz
[trbovca u {kolu u Bogdanovcu bilo je oteàno, naro~ito u toku zime, kada je
trebalo prepe{a~iti 10 km u oba pravca. Iz [trbovca su {kolu u~ila samo
mu{ka deca, ali su {kolu uspele da zavr{e i 2 devoj~ice: Ruà Milenkovi} i
Cveta Stankovi}, koje su zavr{ile sva 4 razreda, i bile su prve pismene ène
u [trbovcu.
Kako je {kolovawe dece iz [trbovca bilo oteàno, wihovi roditeqi i
ostali [trbov~ani razmi{qali su kako da otvore {kolu u svom selu. Prva
prava ideja za otvarawe {kole bila je 1920. godine, inicijativom nekih
{kolovanih qudi [trbovca (Kamen i Miqan Marjanovi}, i Petronije
Stojkovi}), kao i Veli~ka Stankovi}a, u~iteqa u Bogdanovcu. Tada je bila
podneta molba Ministarstvu prosvete za otvarawe {kole u [trbovcu. Ali tek
novembra 1929. godine po~ela je sa radom i {kola u [trbovcu, kada je upisano
227
49 |aka prvaka. U po~etku, {kola je bila sme{tena u privatnu ku}u Milutina

Miqkovi}a, koja je bila dobro osvetqena i patosana su sva 3 odeqewa
(u~ionica, kancelarija i hodnik). Postojao je i ve}i plac za {kolsko
dvori{te. Prvi u~iteq bio je Borisav Mili}, koji je radio samo prvu 1929/30.
{kolsku godinu. Posle wega dolazi za u~iteqa Milisav Milanovi}, koji je
u~io |ake isto jednu {kolsku godinu, i slede}e je iznenada preminuo. Te
{kolske 1931/32. godine zamewuje ga u~iteqica Marija Jareb, rodom iz Sluwa u
Hrvatskoj. Bila je u~iteqica 2 {kolske godine i bila je upam}ena po svom
bespo{tednom radu u van{kolskim aktivnostima sa omladinom i seqanima. U
vreme, od 1935. do 1939. godine, kada je za u~iteqa bio Milosav Pavlovi},
sagra|ena je nova {kolska zgrada (2 velike u~ionice, hodnik i kancelarija).
Bio je odli~an u~iteq i najzaslu`niji za osnivawe zemqoradni~ke zadruge u
[trbovcu.
Za vreme Drugog svetskog rata, [trbovac nije bio okupiran, i pripadao je
Nedi}evoj Srbiji, a {kola je radila za sve vreme rata, sa mawim prekidima.
Karakteristi~no je to da je, za vreme rata, u sva 4 razreda bilo mnogo u~enika.
Tako je {kolske 1940/41. godine bilo 178 u~enika, {kolske 1941/42. godine
bilo je 209 u~enika, {kolske 1942/43. godine bilo je 244 u~enika, {kolske
1943/44. godine bilo je svega 22 u~enika, i {kolske 1944/45. godine bilo je 69
u~enika. Mawi broj |aka u posledwe dve ratne godine bilo je zbog ratnih
dejstava u tom kraju. U prvim posleratnim godinama u~iteq u [trbovcu bio je
Predrag Jon~i}. Pored redovnog {kolskog rada, u 3 godine vodio je i
analfabetske te~ajeve, u kojima je opismenio 150 seqaka- polaznika iz
[trbovca.
[ezdesetih godina 20. veka broj u~enika po~iwe naglo da opada zbog velike
migracija [trbov~ana u druge krajeve Srbije i onda{we Jugoslavije. [kola u
[trbovcu je prestala sa radom {kolske 1980/81. godine, jer nije bilo nijedno
deta stasalo za upis u 1. razred.
228
6.2.3. OSNOVNA [KOLA “DESPOT STEFAN

LAZAREVI]”- BABU[NICA
*[KOLA U BABU[NICI*
(otvorena novembra 1886. godine)
Izvr{ena je 5. septembra 1885. godine preraspodela op{tina u Lu`ni~kom
srezu, kada je, po prvi put, formirana babu{ni~ka op{tina, koju su sa~iwavala
sela: Babu{nica, Draginac, Izvor, Kalu|erevo, Rado{evac i Sura~evo. Odmah
zatim je do{lo do inicijative za osnivawe Osnovne {kole u Babu{nici od
grupe op{tinskih odbornika, ~lanova op{tinskog suda u novoformiranoj
babu{ni~koj op{tini, predsednika nove op{tine i na~elnika Lu`ni~kog sreza.
Iskori{}ena je mogu}nost novog op{tinskog predsednika da istovremeno moè
da bude i predsednik [kolskog odbora novoformirane Osnovne {kole, jer po
tada{wem zakonu predsednik op{tine je morao da bude i predsednik [kolskog
odbora.
Tako je 1. septembra 1886. godine otvorena Osnovna {kola u Babu{nici,
~iji je prvi u~iteq bio Velimir Cvetkovi}, rodom iz â~ka, sa ukupnom
godi{wom platom od 800 dinara. [kola nije bila spremna za redovan rad od 1.
septembra, pa je po~ela sa radom sa mawim zaka{wewem, od 3. novembra 1886.
godine, sa upisanih 40 u~enika u 1. razred i 1 u~enikom u 2. razred. Osim
oskudnog i dosta improvizovanog {kolskog name{taja (sto i stolica za
u~iteqa, tabla, par uskih i duga~kih {kolskih skamija- {kolskih klupa u
kojima su sedeli i pisali |aci i velike plehane pe}i, {kola nije imala ni{ta
drugo). Babu{ni~ku {kolsku op{tinu su osnovala mesta koja su bila i u
babu{ni~koj politi~koj op{tini (sela: Babu{nica, Draginac, Izvor,
Kalu|erevo, Rado{evac i Sura~evo.). Sva ova sela su imala svega 330 poreskih
glava. Pored predsednika politi~ke op{tine, koji je sada i predsednik {kolske
op{tine, u sastav [kolskog odbora ulaze u~iteq, i po jedan predstavnik sela
koja su bila u {kolskoj op{tini (obi~no je to seoski kmet). [kolski odbori,
prema Zakonu o osnovnim {kolama vodili su brigu o radu osnovnih {kola.
Ministar prosvete i crkvenih dela Kneèvine Srbije je samo postavqao i
pla}ao u~iteqe, a sve ostalo je bila briga [kolskog odbora. Sudbina i rad
ove osnovne {kole je bila u rukama predsednika i ~lanova [kolskog odbora.
[kola u Babu{nici je po~ela sa radom u privatnoj ku}i Spase Stankovi}a.
[kolska zgrada je bila teskobna, nedovoqno osvetqena i sagra|ena od slabog
gra|evinskog materijala. Zbog nemogu}ih uslova rada u {kolskoj zgradi i
nemawa u~iteqa, {kola nije radila od septembra 1889. godine pa do marta
1890. godine. Prvi u~iteq bio je Velimir Cvetkovi}, posle wega: Kosta
Kosti}, Dragiwa Balman~eva, Radosav Vasi}, Jovan Petrovi}... 1909. godine
napravqena je {kola sa 2 u~ionice i kancelarijom za u~iteqa. 1920. godine
dogra|ena je jo{ jedna u~ionica. Ovako dogra|ena {kola bila je veoma lo{a,
nehigijenska i pretesna. 1930. godine izgra|ena je savremena {kolska zgrada.
Imala je 5 propisnih u~ionica, prostrani magacin, hodnik i 2 kancelarije za
u~iteqe. Na spratu su bila izgra|ena 2 u~iteqska stana. Kasnije je magacin
229
pretvoren u {estu u~ionicu. [kola je imala i veliko {kolsko dvori{te sa

povr{inom ve}om od 20 ari, koje je ogra|eno 1935. godine. Izme|u dva svetska
rata, {kola u Babu{nici je imala samo 4 odeqewa, a od novembra 1930. godine
otvoreno je i 5. odeqewe sa 4 razreda.
Dolaskom Bugara, aprila 1941. godine, i uspostavqawem wihove okupacije,
Osnovna {kola u Babu{nici prestala je sa radom, ne zavr{iv{i {kolsku
1940/41. godinu. Kako se demarkaciona linija razgrani~ewa izme|u Bugara i
Srba prostirala rekom Lu`nicom, Babu{nica i {kola su se na{le na
bugarskoj teritoriji, a srpske {kole su se mogle formirati samo u mestima na
desnoj obali reke Lu`nice. Takvu okolnost iskoristili su u~iteqi iz
Babu{nice, koji nisu èleli da rade u bugarskim {kolama, pa su u~iteqi
êdomir Mani} i Borivoje Mili} do{li u selo Izvor, a u~iteq Aleksandar
Mili} u selo Sura~evo gde su istovremeno, po prvi put, formirali {kole.
Dosta u~enika iz Babu{nice i okoline je poha|alo srpske {kole u Izvoru i
Sura~evu. Bugarski okupator, sa bugarskim u~iteqima, otvorili su
”progimnaziju” (sa 4 razreda), gde je nastava bila podre|ena iskqu~ivo
ciqevima bugarizacije Lu`ni~ana i veli~awu ideje o Sanstefanskoj bugarskoj
dràvi.
Period posle oslobo|ewa zna~ajan je po tome {to je trebalo da se ostvari
kadrovska osnova za obnovu tek oslobo|ene zemqe i da se unese novi duh u
{kolstvu. Uporedo sa redovnom nastavom organizovani su i zdravstveni te~ajevi
za ènsku omladinu.
Februara 1945. godine otvorena je Nià gimnazija (sa 3 i 4 razreda) za ceo

Lu`ni~ki srez. Prvi direktor ove gimnazije bila je Jelena Redi. Pored Niè
gimnazije postojala je i ~etvororazredna osnovna {kola. Od po~etka {kolske
1955/56. godine Nià gimnazija i ~etvororazredna osnovna {kola postaju
osmogodi{wa {kola, a od {kolske 1959/60. godine nastaje Osnovna {kola “Ivo
Lola Ribar”. Danas ova {kola nosi ime Osnovna {kola “Despot Stefan
Lazarevi}”- Babu{nica.
230
*[KOLA U VAVI*
[kola u Vavi je otvorena 1937. godine, a prvi u~iteq je bio Svetolik
Popovi}. Ova {kola je {kolske 1958/59. godine u{la u sastav podru~ne
Osnovne {kole u Babu{nici, i bila je weno istureno odeqewe.
*[KOLA U GORWEM KRWINU*

[kola u Gorwem Krwinu je otvorena 1910. godine, a prvi u~iteq je bio
Vladimir Popovi}. Ova {kola je u{la {kolske 1958/59. godine u sastav
podru~ne Osnovne {kole u Babu{nici, i bila je weno istureno odeqewe.
231
*[KOLA U STRI@EVCU (GORWEM)*

[kola u Strièvcu je po~ela sa radom po~etkom septembra 1879. godine.
Bila je {kola za celu strièva~ku {kolsku op{tinu, u koju su dolazili
u~enici iz sela: Beì{te, Brati{evac, Gorwe i Dowe Krwino, Provaqenik,
Strièvac, Resnik i [qivovik. Kada se {kola otvorila, upisalo se 35
u~enika u 1. razred, od kojih je 32 u~enika, na kraju {kolske godine, pre{lo u
2. razred. Prvi u~iteq bio je Stevan Nikoli}, pitomac u~iteqske {kole. Zbog
politi~kih borbi izme|u lokalnih politi~ara, {kola je ~esto preme{tana. âs
je bila u Strièvcu, ~as u strièva~koj mahali Bele Vode. [kola u Strièvcu
je radila kao narodna- javna {kola od 1875. godine, pa do 1877. godine, do
oslobo|ewa od Turaka. U toku {kolske 1887/88. godine {kola je bila sklona
padu, pa je preme{tena iz crkvene zgrade u ku}u Videna Stankovi}a, koji ju je
ustupio skoro besplatno.
Od 1889. godine {kola je radila u strièva~kom zaseoku- mahali Bela Voda.

Na rad ove {kole se odraàvala me|ustrana~ka borba dvojice politi~kih
protivnika: Videna Stankovi}a i Alekse Popovi}a, koji su se naizmeni~no
smewivali u rukovo|ewu strièva~kom op{tinom. Kako bi koji od wih pobedio
i bio predsednik op{tine, tako bi i {kola ~as bila u selu Strièvac, ~as u
strièva~kom zaseoku- mahali Bele Vode.
*[KOLA U DRAGINCU*
(otvorena januara 1879. godine)
[kola u Dragincu je po~ela da radi sa velikim zaka{wewem u januaru
1879. godine, umesto u septembru 1878. godine. Ova {kola je bila otvorena za
stola~ku {kolsku op{tinu, u koju su odlazili u~enici iz sela: Aleksandrovac,
Draginac, Vava, Du~evac, Kambelevac, Kijevac, Siwa Glava i Stol. Za prvog
232
u~iteqa ove {kole odre|en je Todor Aleksi}, rodom iz Knez Sela, koji je imao
zavr{ena 4 razreda osnovne {kole i 2 razreda bogoslovije. Kako nije posedovao
odgovaraju}u {kolsku spremu za u~iteqa, bio je postavqen za privremenog
u~iteqa. Te {kolske 1878/79. godine bilo je upisano 42 u~enika u 1. razred i 2
u~enika u 2. razred. U~iteq je radio u veoma lo{im uslovima i sretao se sa
velikim neda}ama: {kolska zgrada je bila propala, od u~ila nije imala ni{ta,
{kolske klupe i stolice su bile lo{e i stalno se popravqale, nu`nik nije ni
postojao, u~enici nisu imali kwige i bili su neredovni u poha|awu nastave.
Bilo je i nekih u~enika koji su no}ivali pri {koli, jer im je ku}a bila dosta
udaqena od {kole. Prve {kolske godine od 44 upisana u~enika, 38 je zavr{ilo
razred. U~iteq je bio veoma strog, vojni~kog pona{awa. Rad prve {kole u
Lu`ni~kom srezu, posle oslobo|ewa od Turaka, nije bio dugog daha. Lo{e stawe
ove {kole nije bilo prevazi|eno, pa je {kola zatvorena krajem septembra 1880.
godine. Radila je samo 2 {kolske godine.
[kola u Dragincu je ponovo otvorena septembra 1937. godine, a prvi u~iteq

bio je êdomir Mani}. [kolske 1937/38. godine otvoreno je ~etvororazredno
odeqewe. Ova {kola {kolske 1958/59. godine je u{la u sastav podru~ne
*[KOLA U DUÊVCU*
[kola u Du~evcu je otvorena 1912. godine, a prvi u~iteq je bio Aleksandar
Stankovi}. Ova {kola je u{la {kolske 1958/59. godine u sastav podru~ne
Osnovne {kole u Babu{nici, i bila je weno istureno odeqewe, sve dok se nije
ugasila zbog nedostatka |aka prvaka. Bila je jedna od najlep{h {kola u
Lu`nici, koju su sami seqani Du~evca napravili.
233
*[KOLA U IZVORU*
[kola u Izvoru je otvorena 1941. godine, a prvi u~iteqi su bili êdomir
Mani} i Borivoje Mili}. Ovi u~iteqi iz Babu{nice, koji nisu èleli da rade
u bugarskoj {koli u Babu{nici, do{li su u selo Izvor i po prvi put
formirali {kolu. Ova {kola je u{la {kolske 1958/59. godine u sastav
podru~ne Osnovne {kole u Babu{nici, i bila je weno istureno odeqewe.
234
*[KOLA U KALU\EREVU*
[kola u Kalu|erevu je otvorena 1937. godine, a prvi u~iteq je bio êdomir
Mani}. [kolske 1937/38. godine otvoreno je ~etvororazredno odeqewe. Ova
{kola je u{la {kolske 1958/59. godine u sastav podru~ne Osnovne {kole u
Babu{nici, i bila je weno istureno odeqewe.
*[KOLA U KAMBELEVCU*
[kola u Kambelevcu je otvorena 1898. godine, a prvi u~iteq je bio Milan
Palurovi}. Ova {kola je u{la {kolske 1958/59. godine u sastav podru~ne
235
*[KOLA U PROVAQENIKU*
[kola u Provaqeniku je otvorena 1933. godine, a prvi u~iteq je bio
êdomir Mani}. [kolske 1937/38. godine otvoreno je ~etvororazredno odeqewe.
Ova {kola je u{la {kolske 1958/59. godine u sastav podru~ne Osnovne {kole u
*[KOLA U RADO[EVCU*
Prvi u~enici iz Rado{evca po~eli su da se {koluju u {koli u Babu{nici
od {kolske 1887/88. godine, pa sve do 1896. godine. Slede}e generacije u~enika
Rado{evca i{le su u {kolu u Gorwem Krwinu sve do 1935. godine. U
Rado{evcu {kola je po~ela da radi tek od {kolske 1935/36. godine, najpre u
ku}i Bogosava Stojanovi}a, a zatim u ku}i Vladislava Mani}a.
236
Prva u~iteqica je bila Jelena Marinkovi} iz Pirota. Posle we je do{ao

Nikola Filipovi}, koji je bio u~iteq sve do po~etka Drugog svetskog rata,
kada je oteran u zarobqeni{tvo u Nema~koj. Do 1944. godine u selu su bili
bugarski u~iteqi, od kojih je posledwi upam}en po dobru, koji je seqanima
Rado{evca govorio istinu o ratnim doga|ajima.
Po oslobo|ewu je, kroz {kolu u Rado{evcu, pro{lo mnogo u~iteqa. Nijedan
nije uspeo da izvede neku generaciju u~enika od 1. do 4. razreda, najvi{e zbog
lo{eg puta od Rado{evca do Babu{nice i Gorweg Krwina, i {to su za u~iteqe
sve seoske {kole u Lu`nici bile “odsko~na daska” za {kolu u Babu{nici i
daqe. To ~esto mewawe u~iteqa lo{e se odrazilo na uspeh i daqe {kolovawe
u~enika iz Rado{evca. Veoma malo je bilo dobrih u~enika iz Rado{evca. Na
prste se mogu izbrojati Rado{ev~ani koji su zavr{ili vi{u ili visoku {kolu.
Ova {kola je u{la {kolske 1958/59. godine u sastav podru~ne Osnovne
{kole u Babu{nici, i bila je weno istureno odeqewe. Za {kolsku 1960/61.
godinu izgra|ena je nova {kolska zgrada.
*[KOLA U STOLU*
[kola u Stolu je otvorena 1895. godine, a prvi u~iteq je bio Teofilo
Petrovi}. Ova {kola je u{la {kolske 1958/59. godine u sastav podru~ne
Osnovne {kole u Babu{nici, i bila je weno istureno odeqewe. [kolske
1959/60. godine otvoreno je {estorazredno odeqewe, koje je bilo sve do
{kolske 1962/63. godine, kada je {kola i ukinuta.
237
*[KOLA U SURAÊVU*
[kola u Sura~evu je otvorena 1941. godine, a prvi u~iteq je bio Aleksandar
Mili}. Ovaj u~iteq iz Babu{nice, koji nije èleo da radi u bugarskoj {koli u
Babu{nici, do{ao je u selo Sura~evo i po prvi put formirao {kolu. Ova
{kola je u{la {kolske 1958/59. godine u sastav podru~ne Osnovne {kole u
*[KOLA U ALEKSANDROVCU *[KOLA U BRATI[EVCU

238
*[KOLA U VOJNICI *[KOLA U DOWEM KRWINU

*[KOLA U DOWEM STRI@EVCU *[KOLA U RESNIKU

*[KOLA U KIJEVCU (otvorena 1929. godine)
239
6.2.4. OSNOVNA [KOLA “DOBRILA BOGDANOVI]”-

STRELAC
*[KOLA U STRELCU*
Po oslobo|ewu od Turaka {kola u Strelcu je od Ministarstva prosvete
Kneèvine Srbije dobila odobrewe za rad {kolske 1879/80. godine. [kola je
po~ela sa radom u strela~koj crkvi, u koju su po{li i |aci iz sela: Masurovci,
Radiwince i Berduj. Za prvog u~iteqa postavqen je Ilija Radosavqevi}, a bilo
je upisano 33 u~enika. Prva {kolska zgrada u Strelcu sagra|ena je 1897.
godine. Od 1920. do 1930. godine, po{to je prostor u staroj {koli bio mali,
javqa se velika potreba za izgradwom nove {kolske zgrade, koja je sagra|ena
posle 1930. godine.
Odmah posle Drugog svetskog rata {kola u Strelcu je, od januara 1945. do
septembra 1949. godine, bila otvorena progimnazija- nià gimnazija, koja je
imala 3 razreda. U ovu progimnaziju dolazili su u~enici iz bliè i daqe
okoline Strelca (Valni{, Kijevac, Raqin, Studena, Radosin, Rakov Dol,
Crvena Jabuka i Masurovac), kao i ostalih delova Lu`nice. Od {kolske
1952/53. godine u Strelcu postoji kompletna osmorazredna osnovna {kola. Pri
kraju 50- ih godina 20. veka izvr{ena je racionalizacija {kola i strela~ka
{kola postaje centralna- mati~na {kola, koja je nosila naziv Osnovna {kola
“Dobrila Bogdanovi}“- Strelac po lokalnoj heroini iz Drugog svetskog rata.
Isturena odeqewa su bila u susednim selima: Valni{, Studena, Masurovci,
Radosin, Rakov Dol, Crvena Jabuka, Kijevac i Raqin. Zbog velikog prira{taja
broja |aka, po~etkom 60- ih godina, sagra|ena je nova {kolska zgrada, koja je i
dan danas u slu`bi. 1983. godine, u jednom delu {kolskog dvori{ta, u sastavu
strela~ke {kole sagra|en je i internat.
U sklopu Osnovne {kole “Dobrila Bogdanovi}“ u Strelcu ve} 3 decenije

funkcioni{e specijalno odeqewe za decu blago ometenu u razvoju. U woj se,
primenom savremenih metoda iz oblasti defektologije, efikasno izgra|uju-
odgajaju li~nosti dece blago ometene u razvoju, pri ~emu se velika pa`wa
240
poklawa vaspitnom delu u okviru kojeg se ova deca pripremaju za budu}i ìvot.
Ovo odeqewe strela~ke {kole ima dugu tradiciju saradwe sa centrima za
socijalni rad iz Babu{nice, Pirota, Bele Palanke, Vlasotinca i Crne Trave.
Velikom migracijom stanovni{tva iz Strelca i okoline, po~etkom 21. veka,
{kola u Strelcu je spala na samo 30 u~enika, a isturena odeqewa u okolnim
selima ve} odavno ne funkcioni{u i pozatvarana su.
*[KOLA U RAKOV DOLU*

[kola u Rakov Dolu je podignuta izme|u 1900. i 1905. godine. Do tada su
deca iz Rakov Dola, koja su htela, a pre svega bila u mogu}nosti, poha|ala
{kolu u Crvenoj Jabuci. Zna se da je Mladen Risti} u~io {kolu u Crvenoj
Jabuci i on je prvi |ak iz Rakov Dola. Bilo je to negde krajem 19. veka.
[kola u Rakov Dolu je po~ela sa radom 1911. godine, a prvi u~iteq je bio
neki Du{an iz Leskovca. Upisani |aci i{li su samo do tre}eg razreda, jer je
po~eo Prvi balkanski rat. Za sve vreme Otaxbinskih ratova (od 1912. do 1918.
godine) {kola nije radila. 1920. godine {kola je ponovo po~ela sa radom, ali
nije imala redovnog u~iteqa. Svaki u~iteq, koji bi do{ao u Rakov Dol, gledao
je {to pre da ode- da pobegne. Uslovi za rad su bili neizdrìvi. S obzirom na
to da su u~iteqi nerado slu`bovali u rakovdolskoj {koli, |aci su tokom
{kolovawa imali prekide od jedne ili vi{e godina. Zbog toga su zaboravqali
ono {to su nau~ili, pa je bilo problema da se nastavi sa redovnim u~ewem.
Od u~iteqa u se}awu Rakovdol~ana najvi{e su ostali: ruski emigrant

Nagorni i Rajko Popovi}. Nagorni je bio vrstan u~iteq, a razumeo se i u
medicinu: vadio je qudima zube i le~io rane. Rajko se zadrào 5 godina kao
u~iteq i bio je svestran, {to je i preneo na svoje |ake.
Sve do {kolske 1927/28. godine i{la su samo mu{ka deca u {kolu. 1929.
godine uvedeno je obavezno {kolovawe sve dece. Uslovi {kolovawa su bili
veoma te{ki. Mnoga deca nisu mogla da kupe kwige ni {kolski pribor. Retki
su bili oni rakovdolski |aci koji su imali samo olovku ili svesku.
241
*[KOLA U RADOSINU*
Odmah po oslobo|ewu od Turaka prvi |aci iz Radosina i{li su u {kolu u
Crvenu Jabuku. To je bilo sve do 1900. godine, a posle su radosinski |aci
pre{li u novootvorenu {kolu u Rakov Dolu, u koju su deca odlazila sve do
1938. godine. Sva deca- |aci bi se okupili na izlazu iz sela prema Rakov Dolu
i krenula bi u kolonu jedan po jedan. O redu i disciplini u koloni do {kole
i natrag, brinuo bi se redar iz najstarijeg, 4. razreda. On je bio odgovoran da
svi uredno do|u u {kolu i da se vrate ku}i u Radosin. Svaki u~enik nosio je
po 2 torbe na svojim ramenima. U jednoj torbi bile su kwige i pribor, a u
drugoj hrana. Odnos u~iteqa prema deci bio je veoma strog.
[kola u Radosinu proradila je septembra 1938. godine, najpre u privatnoj
ku}i Radisava i Mihajla Markovi}a, da bi se posle preselila u ku}u Milo{a
Stamenkovi}a i Maksima Vidojevi}a. Prvi u~iteq bio je Bogoqub Todorovi}
iz okoline Pirota. Okupacija Lu`nice od strane Bugara 1941. godine, zna~io je
prestanak {kolovawa na materwem- srpskom jeziku. U ciqu denacionalizacije,
asimilacije i duhovnog porobqavawa mladih srpskih nara{taja, Bugari su
zabranili upotrebu srpskog jezika, a uveli upotrebu bugarskog jezika.
Posle Drugog svetskog rata {kolovawe se zavr{avalo sa 4 razreda. 1947. i

1948. godine Radosinci su dobrovoqnim radom podigli novu {kolsku zgradu,
koja je po~ela sa radom {kolske 1952/53. godine. Do tada je sve bilo u
privatnoj ku}i Stojan}e Vidojevi}a. U posleratnoj {koli opismewavali su se i
odrasli, a u~iteq je odràvao i kurseve iz oblasti zdravstvene za{tite,
higijene, vo|ewa ekonomije i doma}instva. Sada{wa {kola u Radosinu je radila
kao istureno odeqewe Osnovne {kole “Dobrinka Bogdanovi}” u Strelcu.
242
*[KOLA U VALNI[U *[KOLA U MASUROVCE

*[KOLA U RAQINU *[KOLA U STUDENI

(otvorena 1900. godine) (otvorena septembra 1879. godine)
*[KOLA U CRVENOJ JABUCI

243
6.2.5. OSNOVNA [KOLA “BRATSTVO” - ZVONCE

*[KOLA U ZVONCU*
Za „turska zemana“ pretpostavqa se da je postojala privatna {kola, jo{
1860. godine, za kakvo- takvo opismewavawe trgovaca i ostalih zanatlija iz
zvona~kog kraja. Prema pri~awu, {kola u Zvoncu radila je organizovano od
1873. godine. Tada je nastava odràvana po privatnim ku}ama i zvona~koj crkvi
“Sveti Ilija“. Prvi u~iteq, za koga se zna, bio je Milenko Stojanov. On je
privatno u~io decu, a naknadu je primao u naturi i ne{to u novcu. Hranio se
redom u selu kod roditeqa |aka. Uìvao je veliki autoritet me|u seqanima
Zvonca. Bio je poreklom iz Trna.
Krajem 1895. godine izgra|ena je {kolska zgrada od kamena na desnoj obali
Rakitske reke, a koja je po~ela sa radom, kao narodna- javna {kola, {kolske
1896/97. godine. Ta {kolska zgrada imala je 2 u~ionice, kancelariju za u~iteqe
i salu. U woj je, sve do po~etka Drugog svetskog rata, radila ~etvororazredna
osnovna {kola u koju su dolazila deca i iz susednih sela (Berin Izvor, Rakita,
Jasenov Del, Vu~i Del i Na{u{kovica). Me|u prvim u~iteqima bio je pop
Josif Stojanov, koji je od dràve Srbije primao platu. Nakon wega bili su
slede}i u~iteqi: pop Aleksa Hristov, Mladen Dilberov, pop Stojan \or|in i
Aleksandar Velev (bio je u~iteq za vreme Prvog svetskog rata). Posle Prvog
svetskog rata, u novoosnovanoj Kraqevini Jugoslaviji, prvi u~iteq bio je Ilija
Marinkovi} iz Modre Stene od 1921. godine, pa Belorus Aleksandar Nagorni,
koji je ostao malo duè u zvona~koj {koli. Posle wega dolazi Sima Stefanov
iz Vu~i Dela, prvi u~iteq iz same okoline Zvonca.
Po dolasku Bugara za vreme Drugog svetskog rata po~ela je da radi i nià

gimnazija- progimnazija sa 3 razreda. Za vreme rata nosila je ime “Hristo
Botev“- sve do 1948. godine. Po oslobo|ewu, u prvih nekoliko godina, bila je
to sedmogodi{wa, a {kolske 1955/56. godine postaje potpuna, osmogodi{wa
{kola. Za vreme Drugog svetskog rata i kasnije, svi prosvetni radnici u niìm
244
i vi{im razredima bili su iz Bugarske i svi su bili u~iteqi, bez obzira u

kojim razredima su predavali. Nastava je izvo|ena na bugarskom jeziku, ali po
na{im planovima i programima. Ovako je trajalo sve do 1948. godine- do
Inforbiroa, kada su bugarski prosvetni radnici zameweni na{im. Posle 1948.
godine {kola je promenila ime u Osnovna {kola “Zvonce“- Zvonce, sve do
1960. godine. Tada ponovo mewa naziv u Osnovna {kola “Bratstvo“– Zvonce,
koje je i dan danas.
Posle rata, u toku leta 1948. godine, u nezapam}enom nevremenu, nabujala
Rakitska reka odnela je kompletnu {kolsku zgradu. Do izgradwe nove {kolske
zgrade, deca vi{ih razreda iz Zvonca i ostalih susednih sela, koja su pripadala
zvona~koj {koli, nastavila su {kolovawe u Rakiti, u jednoj od upravnih zgrada
rudnika “Nova Jerma” (u periodu od 1951. do 1954. godine). Za to vreme niì
razredi u Zvoncu nastavu su poha|ali u privatnoj ku}i Sande Stanojinog. Pored
izvo|ewa nastave prosvetni radnici su se bavili i van{kolskim radom, kao
{to je kulturno- prosvetni rad, organizovawe brojnih priredbi i prigodnih
sve~anosti povodom dràvnih i drugih praznika.
Za {kolsku 1980/81. godinu sagra|ena je dana{wa, nova i funkcionalna
{kolska zgrada sa jo{ 2 stambene zgrade za prosvetne radnike.
*[KOLA U JASENOV DELU*

Prvi Jasenovdel~anin koji se opismenio bio je Taka Kolev. On je poha|ao
{kolu u Poganovskom manastiru, tako {to je pe{ice odlazio na {kolovawe.
Bili su jo{ neki Jasenovdel~ani koji su se opismenili i u Odorova~kom
manastiru pre nego se prva {kola u Jasenov Delu otvorila.
[kola je otvorena 1880. godine u privatnoj ku}i Save \er|inova, koja je
imala 2 sobe sa zemqanim patosom (jedna soba za u~ionicu, a druga kao stan za
u~iteqa). Prvi u~iteq bio je Jefta Cvetkov iz Iskrovaca koji je imao 15
u~enika uzrasta od 7 do 15 godina. Radio je pune 4 {kolske godine, a zamenio
ga je posle u~iteq Stanoje Stevanov, tako|e iz Iskrovaca. Od 1882. godine
u~iteqe je pla}ao Trnski srez, a ogrev i ostalo davali su seqani Jasenov Dela.
[kola je ukinuta 1890. godine i nije radila sve do 1899. godine. Te godine je
ponovo proradila, sada u ku}i Save Stoji~eva, a u~iteq je bio Dimitar Markov
iz Plovdiva (u Bugarskoj). [kola je radila samo 4 godine, i ponovo prestaje sa
radom sve do 1914. godine- do okupacije od strane Bugara. Sa okupacijom ovog
kraja, {kola je proradila, a u~iteqica je bila Veselka i imala je 70 u~enika.
Radila je sve do 1919. godine, a od {kolske 1920/21. godine, pa do 1929. godine
nije radila iz nepoznatih razloga (najverovatnije iz politi~kih razloga,
zategnutih srpsko- bugarskih odnosa). Prvi srpski u~iteq je do{ao tek {kolske
1929/30. godine. Bio je to Konstantin Dragovi} iz Crne Gore, koji je zapo~eo
gradwu {kolske zgrade u Jasenov Delu. Izgradwu {kole su pomogli op{tina
Zvonce i Lu`ni~ki srez, ali najvi{e Jasenovdel~ani. [kola je zavr{ena 1935.
godine i zapo~elo se sa nastavom u woj. [kolu su izdràvali op{tina Zvonce
i Jasenovdel~ani.
245
Sa po~etkom Drugog svetskog rata i bugarskom okupacijom, za u~iteqe su

ponovo dovedeni bugarski u~iteqi (iz Trna i Breznika). Te prve ratne godine
bilo je 108 u~enika iz Jasenov Dela. Bugarski u~iteqi su ostali i posle
Drugog svetskog rata, do 1948. godine- do Inforbiroa i zao{travawa situacije
na granici sa Bugarskom. [kolske 1949/50. godine, za u~iteqe ponovo dolaze
u~iteqi iz Srbije (bugarskog porekla): Boris Dimitrov i Milutin Nikolov.

Zbog dotrajalosti stare {kole, Republika Srbija je 1986. godine podigla
monta`nu zgradu za {kolu sa jednom u~ionicom i stanom za u~iteqa. Ona je
sme{tena u {kolskom dvori{tu pored stare {kole.
*[KOLA U NA[U[KOVICI
U Na{u{kovici {kola je otvorena jo{ 1881. godine. Usled nedostatka
u~iteqa, zgrade i drugih {kolskih uslova, {kola je ~esto prekidala rad. Tek
1935. godine u Na{u{kovici je sagra|ena {kola i od tada je normalno radila.
246
*[KOLA U PRESEKI *[KOLA U RAKITI

*[KOLA U BERIN IZVORU

[kola je osnovana i otvorena 1932. godine u privatnoj ku}i, a
{kolska zgrada je sagra|ena 1952. godine.
*[KOLA U VUÎ DELU

(otvorena septembra 1898. god.)
247
248
LU@NICA 7. Lu`ni~ani i govor
7.
LU@NIÂNI
I GOVOR
7.1. GOVOR LU@NIÂNA .................................... 251
7.2. O LU@NIÂNIMA ...................................... 257
249
7. Lu`ni~ani i govor LU@NICA
250
7.1. GOVOR LU@NIÂNA

Promene glasova u mnogim re~ima ~ine fonetske odlike govora, i one su se
desile u zavisnosti od privrednih i kulturnih okolnosti i od uslova ìvota
lu`ni~kog kraja. Takvih poznatih i nepoznatih re~i je mnogo i one bi se
~oveku, koji ne poznaje ovaj kraj, mogle u~initi jo{ vi{e nepoznatim. To je
poseban govor, koji se izdvaja svojim specifi~nostima u jedan od vi{e
isto~nosrbijanskih govora, u nauci poznat kao timo~ko-lu`ni~ki govor. Ovaj
govor nas dovodi do izvora ~istog i autenti~nog ìvota. Daruje nas umetni~kom
snagom i lepotom stvaranom vekovima, koji je ~uvan i sa~uvan do na{ih dana i
koji je putovao kroz vreme da bi mu u ovo na{e vreme zapretila opasnost od
zaborava. Posebnu vrednost lu`ni~ke narodne ba{tine predstavqaju raznovrsne
umotvorine: pesme, pri~e, legende, anegdote (duè forme usmenog stvarala{tva)
i izreke, pore|ewa, zagonetke, verovawa, brzalice, kletve i zakletve (kra}e
forme govornog izraza). Sve one su kazane dijalektom kojim mnogi Lu`ni~ani
govore.
 PRIÊ su pune duha i ma{te. Mnoge od wih su lu`ni~ke varijante nekih

poznatih pri~a iz Vukovih ili drugih zbirki. Mnoge pri~e su oboga}ene
elementima humora i svojim poentama. Prisutna je i qudska glupost, a
mnoge sadrè i jezive scene.
 PESME, uglavnom lirske, predstavqaju lu`ni~ke usmene tvorevine. Ove
pesme su naj~e{}e kratke i obi~no sadrè samo jednu opisanu sliku,
naj~e{}e alegorijsku. U tim pesmama dominantno mesto pripada qubavnim
motivima, koje je naj~e{}e ispevao devoja~ki glas. Pesme su pune qubavnog
nadigravawa i igre re~i, gde snaga qubavi ne zna za vremenska ograni~ewa.
 LEGENDE govore o pojedinim istorijskim ili legendarnim li~nostima.
Odlikuju se kratko}om i saèto{}u, a pojedine od wih sadrè potresne
qudske drame. Neke legende su bliè ìvotu nego snu i ma{tawu, dok u
nekim legendama dominira narodno verovawe da pored ovog postoji i neki
drugi, podzemni svet.
 IZREKE, i to naj~e{}e rimovane, kazuju narodnu mudrost koja je proverena
vremenom i dokazana ìvotom:
Kad sam mog’l, nesm umejal; s’d umejem, al’ ne mogu.
Kvo trezan misli, toj pijan kaè.
Mlogo zna{ - mlogo ~e i da pati{.
Prekriveno mleko ne lo~u ma~}e.
Premenil se Ilija- on si pa’ tija.
 PORE\EWA su slikovita i duhovita, mo`da ponekad i na oko vulgarna:
@ive kao ma~ka i poganac.
Orati k’o star ~ovek.
Smeje se k’o lud na bra{no.
Tropa k’o prazna vodenica.
Udzr’l se k’o dete u gasar~e.
251
 ZAGONETKE predstavqaju prave poetske skrivalice:

Na jedna vrata ulezne{, na dvoja izlezne{. (pantalone)
Tri devoj}e pod jed’n amrel. (trono{ka)
Zimi toplo, leti studeno. (kube)
Crn vuk na ogwi{te, a rep mu u gradi{te. (tigaw)
Ni predeno ni vla~eno, na klin oka~eno. (koùv)
 BRZALICE nas nagone da prelomimo jezik, da se nasmejemo i zabavimo:
Qut luk, luk qut ...
Na vr’ brda vrba mrda, mrda vrba na vr’ brda ...
Po{li pe~urkari po pe~urka}e ...
Plete Petar plot, potpri Petre plot ...
Ras}iseli{e li ti se op’nci ...
 KLETVE nemaju milosti i one prave odu{ak zbog tegobnog ìvota:
Bolka ga crna vatila, pa ga ne pu{tila.
Dabogda mu ~av}e o~i izvadile.
Stigla ga polovina od toj {to za mene orati.
]orav odil, po svet prosil.
U glavu ga zaka~ilo.
 ZAKLETVE sa primerima:
Ako mi dve o~i!
Ako mi ìva mati!
Da ne osv’nem!
Da se ne pomerim od ovoj mesto!
Tako mi zal~ak lebac!
 PREDSKAZAWA koja su kazivala i upozoravala da se ne{to ne zaboravi:
Ako te srbu tabani, ~e da putuje{.
Ako se vrata sama otvore ~e da dojde gosje.
Kad pauk lazi po tebe, ~e te bije ba{ta.
Ako se uape{ za usnicu, ~e te jede jad.
Ako te srbu obrazi, ogovaraju te mom~etija.
 NADAWA I POUKE sa primerima:
Koja devoj}a jede rub, ~e si ju voli svekrva.
Kad se dve devoj}e guraju na vrata, ~e se karaju za jedno mom~e.
Kad skube{ travu, ~e da pada }i{a.
Kad se stvar oble~e naopako, ~e se promeni vreme.
Uve~e se ne gleda u ogledalo.
 SNOVI sa primerima:
Kad swuje{ pceta, ~e se sva|a{ s’s nekoga.
Kad se swuju ovce, ~e da pada sneg.
Kad u s’n vikne{, ~e se raduje{.
252

FONETSKE ODLIKE ovog govora su izmenile lik mnogih re~i i stvorile
su mogu}nost da i takve re~i, ina~e poznate u na{em jeziku, unekoliko budu
nepoznate. To su slede}e odlike:
1. POKRETNI VOKALI,
a/ koji moè, ali i ne mora, uvek da stoji na kraju pojedinih re~i:
ovamo- ovam, tada- tag(t’g), sada- sag(s’g) ...
b/ nema ga tamo gde se o~ekuje:
starac- star’c, jarac- jar’c, pet metara- pet metra, ~ami- ~’mi...
v/ javqa se tamo gde se ne o~ekuje:
{raf- {araf, tenk- tenak, leglo- legalo ...
2. IZMENA VOKALA U REÎMA (usled asimilacije vokala, tj. kada se
dva nejednaka vokala na|u u neposrednom dodiru, vr{i se wihovo izjedna~avawe
posle gubqewa glasa j; usled disimilacije vokala, kada se dva ista vokala na|u
jedan pored drugoga u neposrednom dodiru, dolazi do wihovog razjedna~avawa;
usled kontrakcije vokala, kada se dva ista vokala na|u jedan pored drugoga u
neposrednom dodiru, mogu se saèti u jedan dugi vokal; akcenta i sl.):
a/ izmena lika re~i: zemqa- zevwa, zapu{e- zapi{e, umij se- omij se...
b/ umesto vokala e imamo r: vezan- vrzan, odvezati- odvrzati...
3. GLAS -H NE POSTOJI u glasovnom sistemu timo~kolu`ni~kog govora
i on se gubi ili ostavqa svoje zamenike:
a/ na po~etku re~i: hitra- itra, hlad- lad, hleb- leb...
b/ u sredini re~i slovo -h se gubi izme|u dva vokala:
dohode- doode, mahuna- mauna, strahovi- straovi...
v/ na kraju re~i slovo h se gubi: strah- stra, orah- ora...
g/ slovo -h se zamewuje sa -j ili sa -k:
streha- streja, muhe- muje, zahod- zakod...
d/ na kraju re~i slovo -h ostavqa svoju zamenu:
greh- grej, smeh- smej, meh- mej...
|/ grupa slova -hv prelazi u -v: hvalila se - valila se...
4. GLAS -L u timo~kolu`ni~kom govoru:
a/ ~uvawe finalnog -l (gde nije do{lo do promene glasa l u o ) i to u
svim slu~ajevima: sol- so, vol- vo, del- deo, bel- beo, petal- petao,
zabelel- zabeleo, do{al- do{ao, zboril- zborio, videl- video...
b/ ~uvawe vokalnog -l (umesto -u):
suza- slza, sunce- slnce, dubok- dlbok, guta- glta, ùtica- `ltica, ...
5. GLAS -DZ je poznat kao zvu~na varijanta afrikata -c:
zvezde- dzvezde, nazad- nadzad, zazvoni- zadzvoni, zid- dzid,
zvirne- dzvirne, nazivati- nadzivati, zver- dzver...
6. GLAS –DS se naj~e{}e zamewuje sa -c: odse~e- oce~e, odsek- ocek...
7. UPRO[]AVAWE REÎ:
a/ na po~etku re~i elimini{e se jedan od dva ili tri suglasnika
253
(k}>}, pt>t, p~>~, kvr>vr, svr>vr):

k}erka- }erka, ptica- tica, p~ela- ~ela, kvrga- vrga...
b/ na kraju re~i elimini{e se jedan od dva suglasnika (st, {t, zd):
vlast- vlas, pri{t- pri{, grozd- groz...
v/ u sredini re~i (sc>c, {~>~, `x>x, kv>k, ds>s, ts>s, kt>t, vq>q...):
prasci- praci, me{~ina- me~ina, mira`xija- miraxija, bukva- buka,
predsednik- presednik, bratstvo- brastvo, piktije- pitije...
g/ putem ispadawa pojedinih glasova ili celih slogova:
-afereza: advokat- dvokat, elektrika- lektrika, injekcija- nekcija...
-sinkopa: ovoliko- ovolko, toliko- tolko, beìte- be{te...
-apokopa: obrni se- obrn se, gledajte- glete, digni se- dig se...
-elizija: ne umem- numem, da idem- didem, da si idem- cidem...
-asimilacija: saobra}aj- sobra}aj, Teodor- Todor, snaja- sna...
8. JOTOVAWE:
- Glas j ne jotuje suglasnike:
a/ u vezi sa glagolom na iti: za|e- zajde, na|e- najde, do|e- dojde...
b/ nema jotovawa u primerima: li{}e- lisje, zavoqen- zavolen...
v/ jotovawe mimo obi~aja: senka- sewka (sew}a), gran~ica- grawka...
- Odsustvo jotovawa kod grupa -jd u glagolima na –iti:
do|e- dojde, na|e- najde, pro|e- projde...
- Odsustvo jotovawa u trpnom pridevu:
vo|en- voden, be{en- besen, voèn- vozen, kupqen- kupen...
- Izostaje novo jotovawe labijala (grupa pj, bj, mj, vj):
snopqe- snopje, grobqe- grobje, grmqe- grmje, zdravqe- zdravje...
9. ÛVAWE GRUPE -dl i -tl: pala- padla, sela- sedla, srela- sretla...
10. METATEZA GLASOVA: gro`|e- grojze, cveta- cavti...
11. ASIMILACIJA i DISIMILACIJA, koja uslovqava izmenu nekih
suglasnika: guvno- gumno, grivna- grimna, govno- gomno, mnogo- mlogo...
12. ZAMENA GLASOVA:
a/ Glas -f se naj~e{}e zamewuje sa -v :
kofa- kova, tref- trev, sofra- sovra, furuna- vuruna...
b/ Kad se -k na|e ispred -e i -i, naj~e{}e se zamewuje sa -}:
sekira- se}ira, ruke- ru}e, jabuke- jabu}e, sekirati se- se}irati se...
v/ Glas q se naj~e{}e zamewuje sa j: divqa~- divja~, divqi- divji...
13. POJAVA GLASOVA (~, x < }, | < tj, dj):
a/ Glas -} se naj~e{}e zamewuje sa -~:
no}- no~, sve}a- sve~a, Boì}- Boì~, vre}a- vre~a...
b/ Glas -| se naj~e{}e (re|e -` i -d) zamewuje sa -x:
gra|anin- graxanin, podmla|uju- podmlaxuju, gra|a- graxa,
me|a- mexa, àndar- xandar, pogodba- pogoxba, pre|a- prexa...
14. SPECIFI^NA PALATALIZACIJA:
a/ kada se -k na|e iza -j, -q, -w, prelazi u -}:
devojka- devoj}a, sojka- soj}a, boqka- boq}a, sewka- sew}a...
254
b/ kada se -k i -g na|e ispred -e i -i, prelazi u -|:

noge- no|e, drugi- dru|i, sluge- slu|e...
v/ kada se -d na|e ispred -e i -i, prelazi u -|: qudi- qu|i...
g/ re~i gde se ne primewuje palatalizacija, a treba da se primeni:
pomaè- pomaga, ispreè- ispreza...

MORFOLO[KE ODLIKE, tako|e, uti~u na promenu lika pojedinih re~i
u timo~ko-lu`ni~kom govoru:
1. TVORBA REÎ, da bi se opredelio predmet ili su{tina (kao nastavak
re~i). Postoje 3 vida nastavaka (mu{ki, ènski i sredwi rod) kako u jednini
tako i u mnoìni:
a/ mu{ki rod:
- jednina: mu`- muàv, muàt, muàn ...
- mnoìna: muèvi- muìvi, muìti, muìvi...
b/ ènski rod:
- jednina: èna- ènava, ènata, ènana...
- mnoìna: ène- èneve, ènete, ènene...
v/ sredwi rod:
- jednina: dete- detevo, deteto, deteno...
- mnoìna: deca- decava, decata, decana...
g/ genitiv mu{kog roda: jarca- jarcavog, jarcatog, jarcanog...
d/ vokativ imenica ènskog roda:
tetka- tetko, Milika- Miliko, Jagoda- Jagodo, Vesna- Vesno...
2. IMENICE:
a/ Nema zbirnih imenica na -ad:
- takve imenice se prave sa nastavkom -i~i ili -i}i:
pilad- pili}i, telad- teli}i...
- javqa se i nastavak -etija:
pilad- piletija, prasad- prasetija, lon~ad- lon~etija...
b/ Neke imenice mewaju rod:
dve àlosti- dva àla, moja krv- moj krv, tvoja radost- tvoj rados...
v/ Od imenica svih rodova se ~esto grade deminutivi:
motika- moti~e, jelek- jele~e, devojka- devoj~e, èna- èn~e...
3. ZAMENICE:
a/ izbegava se upotreba sebe i svoj;
b/ umesto ko javqa se: koj ili koji;
v/ umesto {ta upotrebqava se kakvo ili k'kvo ili k''vo..
d/ zamenice ènskog i sredweg roda su sa partikulom:
- za jedninu: taj, toj,
- za mnoìnu: onej, onaj.
255
4. GLAGOLSKI OBLICI:
a/ Odri~ni oblici glagola jesam: nes'm, nesi, neje, nesmo, neste, nesu
b/ U prezentu 3. lice mnoìne javqa se kao rezultat palatalizacije:
seku- se~u, peku- pe~u, vrhu- vr{u, strigu- striù...
v/ U aoristu 1. lice jedn. je bez h, a 1. lice mno`. Se ne zavr{ava na
(h)mo:
do|oh- dojdo i do|osmo- dojdomo; uzeh- uzo i uzesmo- uzomo...
g/ glagolski prilog sada{wi ima oblike:
rabote}i- rabotee~i, sede}i-sedee~i, ~ekaju}i- ~ekae}i...
d/ Svi skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti (}u, }e{, }e, }emo,
}ete, }e) se zamewuju sa ~u (za 1. lice jednine) i sa ~e (za sva ostala lica
jednine i mnoìne), pri ~emu se glas } zamewuje glasom ~.
|/ Futur I nema infinitiv i gradi se kao konstrukcija:
~e+(da)+prezent: ja }u da do|em- ja ~e (da) dojdem,
mi }emo se vratiti- mi ~e (da) se vrnemo...
e/ U imperativu 2. lice mnoìne se pravi sa nastavkom -ete:
uznete, dojdete, pletete, tr~ete, rabotete, nosete, videte...
`/ Imperativ (2. lice jednine): vi|, je|, pogle|...
z/ Imperfekat se pravi sa nastavkom na -e{e:
trese{e, te{e, nose{e, vr{e{e...
i/ Postoji imperfekt tipa: noseo, nose{e, nossosmo, nossoste, nosso{e
5. PRISVOJNI PRIDEVI:
a/ umesto nastavaka -kin i -gin imamo -}in i -|in:
}erkin- }er}in, Radojkin- Radoj}in, slugin- slu|in...
b/ umesto nastavka -ski imamo -s}i:
srpski- srps}i, ruski- rus}i, carski- cars}i...
v/ umesto nastavka -~ki imamo -~}i:
moma~ki- moma~}i, devoja~ki- devoja~}i...
g/ umesto nastavka -{ki imamo -{}i:
ni{ki- ni{}i, vite{ki- vite{}i...
6. KOMPARACIJA PRIDEVA:
a/ komparativ prideva: starej, mla|ej, pametwej, golemijat, malijat...
b/ komparacija prideva: bel, po bel i naj bel...
7. KARAKTERISTI^NI NASTAVCI REÎ:

a/ nastavak ta: deca- decata, druga- drugata, boqka- boqkata...
b/ nastavak tu: slugu- slugutu, gazdu- gazdutu, ènu- ènutu...
v/ nastavak to: dete- deteto, brdo- brdoto, jaje- jajeto...
d/ nastavak ti: najstariji- najstariti, opanci- opanciti...
|/ nastavak at: mu`- muàt, momak- momakat, ~ovek- ~ovekat...
256
7.2. O LU@NIÂNIMA
Vrednosti lu`ni~ke narodne ba{tine predstavqaju i raznovrsne umotvorine
koje su kazane u izravnom obliku, dijalektu koji govore i o samim
Lu`ni~anima, kako mu{karcima, tako i o wihovim ènama.
Pa kakav je tija Lu`ni~anin? Oni sami, i dru|iti za wi' orate:

Oni sami, i dru|iti za wi' orate:
 Da je b'{ mlogo predobar- neje, ama ni lo{ tol'ko neje.
 Da je skr~av k'ko mu prikazuju- neje, ama neje mlogo ni {irokoprstav.
 Da je mlogo silan- neje, ama l'ko ne podvija repat.
 Da je goxa rabotqiv- neje, ama ni siroma' tol'ko neje.
 Onija koj' je, ~esto, s'm sebi svet.
 Mo`' da bude i dobar k'o leb'c, i z'l k'ko ku~i{te.
 I da 'o~e{, t'kvog nema da prepravi{.
 Ne zalati se l'ko k'ko udov'c u oro, jer znaje da ~e lo{e da projde.
 Kad pojde negde, o'ma' se trgne i misli si samo na dom.
 Ako ima pod'l|i prsti, ne su'a se da vrne onoj k'kvo je uzel.
 Ako je skr~av, za weg' niko ne mo`' da ~epi ustata da je lewiv'c.
 Ne}i se ne opterete s's rabotu, ama wim si ide napredica.
 Po{tuje silu, ama na wu se mlogo ne klawa.
 Mo` da bude i qut i zajnat k'o mogare.
 Ne podava se da mu dogori pot prsti.
 Za weg' neje ni{ta izgubeno, sve se mo`' popraji i napraji.
 Nesu mlogo pesnopojci, ama umejali su da trgnu pesmu i na kravaj, i na
svadbu, i na slavu, i na kopawe, i kad je dodolica. Poje se, po ne}i put,
i kad je ne}i umrl- prvo se ovika, pa jedna re}ijica, druga, tre}a... dojde
i do pesmu. Po onuja: "Koj' poje- zlo ne misli."

Oni sami, i dru|iti za wi' orate:
 @ena nikad ne umire!
 Ne treba nam èna kad' cvat'e, ni kad' vene.
 Ubava èna i ubavo vreme nikad ne omrziwu.
 Ubava èna- lojze pokraj put.
 Ubava èna neje samo tvoja.
 Ubava ti, ubav ja- k'kvo ~emo za ve~eru?
257
 Na ènu i {trap}ete treba da bije{.

 Koga èna bije i sviwe ga podriguju.
 Kude koko{ka poje, tuj napredica nema.
 Na kowa u poqe ne veruj, na ènu sve ne kazuj.
 Vi{e vredi {to èna za{tedi, nego mu` {to privredi.

A/ ZA DOBROGA:
 Dobar i budala- bra}a..
 Dobar ~ovek- polovin budala.
 Mlogo znaje{- mlogo ~e i da pati{.
 I mrtvog da nasmeje.
B/ ZA LO[EGA:
 Neje nosen u svata ~o{etija.
 Tropa k'ko prazna vodenica.
 Neje ni za u qudi, ni za u sviwe.
 Koj' nema u glavu, ima u no|e.
 Koj' s's weg' ore- s's dupe vla~i.
 Se~i ga, pe~i ga, vari ga- tija si je pa tija.
 Promenil se Ilija- on si pa tija.
 Kad' se voda zamuti, samo {u{qak pliva.
V/ ZA SIROMA ÔVEKA:
 Od komarca za loj ne pituj.
 Na siroma ~oveka i muja k'd uleti- ima vajda.
 Kad' se siroma' zaèni i tupan se scepi.
G/ ZA LEWOG:
 Se}ira se za rabotu k'ko za lans}i sneg.
 Traì rabotu, a moli boga da je ne najde.
 Protedza se k'ko jalova lisica.
 Rabota neje zajec da pobegne.
 Popuj, pa i prioruj.
D/ ZA SKRÂVOGA:
 Dala bi ti tetka, ama nema nalomen.
 Ima ruku za uzimawe, nema za vr~awe.
 Milo mu za jare, àl mu za pare.
 Na ti kume duwu, pomiri{i, pa si mi je vrni.
258
\/ ZA ONOGA KOJ' MLOGO 'OÊ:

 Traì preko pitu i poga~u.
 Videla àba kow se potkuvuje, pa i ona digla no|e.
 Gleda napred, ama se obr}e i nazad.
 Videl vajdu od o~iti, pa èli vajdu i od trep}ete.
E/ ZA NEZGODNA ÔVEKA:
 ûknut, {~ukan, luvtiguz, zamlaten, zagulen, zacepen, zavalija.
@/ ORATA ZA OSTALE:
 Zapel k'ko mogare na mos'.
 Projde k'ko bos po trwe.
 Udzrl se k'o tele u {arena vrata.
 Uplel se k'o pile u ku~inu.
 Nabruka{e ga k'ko petla u rasad.
 Drma k'ko pu` buk'u.
 Napreduje k'ko rak niz brzak.
 Podripuje se k'ko mlada nevesta.
 Zinul k'ko scepeni op'nci.
 Na{la vre~a zakrpku.
 Ne znaje, koj' neje patil.
 Sva piletija da poju, samo on da }uti.
 Star vol se ne prepreza.
 Kude ga ne seje{, tuj nica.
 ûva kao dzmija no|e.
 ]uti k'o poganac u trice.
 Umislela se k'o mladata nevesta.
 Iskrivil {iju k'o gajderxija.
 Ide k'o guska kroz m'glu.
 @ivi k'o pceto na puzder.

Brojna su bila narodna verovawa, koja su odre|ivala norme pona{awa kod
Lu`ni~ana, pa se znalo {ta u datoj prilici vaqa ili ne vaqa ~initi.
Po narodnom verovawu kod Lu`niàna vaqa ~initi:
- kad neko zatekne qude da jedu, treba da im kaè: “@iva ti mati!“,
- kad neko do|e u ku}u, treba da sedne i uzme bar zalogaj, iako nije gladan,
- da ne zapira da se svatovi ne zapru,
- da se dete pri ro|ewu poprska hladnom vodom, da bi bilo zdravo i ~isto,
259
- da se dete ne {i{a do godinu dana, a onda ga kum “podstriè”...

Po narodnom verovawu kod Lu`niàna ne vaqa ~initi:
- iznositi predve~e |ubre, nego ga treba ostaviti u }o{ak,
- izbacivati predve~e |ubre iz {tale,
- spavati predve~e u zalazak sunca,
- videti zeca koji prelazi put,
- pre \ur|evdana sedeti na zemqu,
- napustiti kuma,
- oko Boì}a ~istiti i izbacivati |ubre...

 Me~kata igra pri ~i~ini, ama ~e prejde i pred strinini.
 Koj' k'kvo traì, ~e si ga najde.
 U k'kvo oro se uvane{, u t'kvo ~e igra{.
 Koja kobila se uvane, ta ~e vr{e.
 Koj' je k'ko drobil, teka i ~e kusa.
 Ne ape ku~e koje laje, nego koje }uti.
 Godinu kmetuje, a deset raspravqa.
 Od lo{e ima i po lo{e.
 U mutno se riba va~a.
 Koj' je pri kazanat, tija se oblizuje.
 Jaka grbina i lo{ samar nosi.
 Jedna muka pravi, druga rastura.
 S's budalu se parnica ne vodi.
 Uklawaj se ludomu, kako svetomu.
 S's svojega jex i pij, ama ne zame{uj.
 Kad pukne bruka ni s's katran ne mo` se otrqa{.
 Krpeno i trpeno najvi{e traji.
260
LU@NICA 8. Lu`ni~ke dileme
8.
LU@NI^KE
DILEME
8.1. NAZIV I GEOGRAFSKA PRIPADNOST LU@NICE ............ 263
8.2. “TRGOVINA” LU@NI^KIM TERITORIJAMA ..................... 265
8.3. LU@NI^KA KOTLINA- LU@NI^KO JEZERO ..................... 268
8.4. VE[TA^KA PODELA ZAPLAWA .......................................... 271
8.5. “[IROKI PUT”- PARALELA PUTA “VIA MILITARIS”.. 273
8.6. GRNÂR- NAJSTARIJE NASEQE LU@NICE ....................... 276
8.7. LU@NI^KIH 10 “NAJ” ............................................................. 279
261
8. Lu`ni~e dileme LU@NICA
262
8. LU@NI^KIH 7 DILEMA
Kada se ~ovek osvrne kroz minule vekove, sazna i vidi da je burna pro{lost
lu`ni~kog kraja ispuwena patwama i herojstvom svih “malih” i podvalama
svake vrste, mnogih “velikih” Lu`ni~ana. I to od samog oslobo|ewa od
Turaka, a naro~ito posle Drugog svetskog rata... pa i dan danas.
A burna pro{lost se sastojala u pam}ewima i zaboravima, seobama i
dolascima, beàwima i umirawima, usputnim se}awima i zna~ajnim i mawe
va`nim doga|ajima, li~nostima i osobewacima koji su ovakvi bili iz bog te
pit’o kojih razloga.
Pro{lost Lu`nice je velika nepoznanica. Bila je sve vreme na margini
margine, kako ona iz daleke pro{losti, tako i ova iz bliè- Drugog svetskog
rata. Za nauku ni~eg pouzdanog, malo poznatog i podosta krivotvorenog...
Iz svih nepoznanica, tvrdwi i dilema, autor je izdvojio nekoliko i poku{ao
da da svoje tuma~ewe- svoju “istinu”, ili makar da pokrene neke da daju onu
“pravu” istinu ili re{ewa za postavqene dileme i tvrdwe.
8.1. DILEMA: NAZIV I GEOGRAFSKA

PRIPADNOST LU@NICE
DILEMA 1.
...Lu`nica nije obuhva}ena terminom Gorwe Poni{avqe “zbog toga {to
Lu`nica ne leì u slivu reke Ni{ave, ve} je hidrografski orjentisana ka
reci Vlasini, ali Lu`nica je ekonomsko- geografski, gravitaciono i
istorijski uvek bila upu}ena ka Pirotu...”
Ovo je tvrdwa o kojoj mnogi pi{u kada pi{u o Lu`nici, i koja se provla~i
od oslobo|ewa od Turaka, 1877. godine, pa... i danas.
KOMENTAR
Iz ove tvrdwe proizlaze svi nesporazumi (namerni ili nenamerni):
1. za sam termin- naziv Lu`nice, i
2. za geografsku, istorijsku i ekonomsku povezanost (pripadnost) cele
Lu`nice sa Pirotom i Pirotskom nahijom (u tursko vreme).
Treba znati:
1. Da dana{wi delovi Lu`nice: ju`ni deo Lu`nice- Bukovik (sa 16 sela) i
zapadni deo Lu`nice- Lu`ni~ko Zaplawe (sa 19 sela) predstavqaju vi{e od
75% Lu`nice (dana{wa babu{ni~ka op{tina); da su ova dva dela bili delovi
Ni{ke nahije skoro 400 godina (od osnivawa Ni{ke nahije- 1481. do
oslobo|ewa od Turaka- 1877. godine); i da su oba ova dela Lu`nice politi~ki
i ekonomski gravitirali, svih 400 godina, ka Ni{u- bili su delovi teritorije
grada Ni{a (Ni{ke nahije),
263
2. Da je samo mawi deo Lu`nice ({ira okolina sada{we Babu{nice, tzv.

Lu`ni~ka kotlina) bio pod upravom Pirota u vreme “turska zemana”. To je
mawe od 25% sada{we Lu`nice (babu{ni~ke op{tine). U to vreme su postojala
samo sela: Strièvac, Gorwe i Dowe Krwino, Rado{evac, Zloku}ane
(Draginac), Kalu|erevo, Vava i Stol; bez sela: Aleksandrovac (pred sam kraj
turske vladavine je bio samo ~itluk pod nazivom Vezulin îflik sa svega 13
poreskih glava), Babu{nica (pred sam kraj turske vladavine je bila samo
~itluk pod nazivom Abdulin îflik sa svega 13 poreskih glava), Vojnici
(nastao tek posle Drugog svetskog rata) i Dowi Strièvac (nastao tek nakon
oslobo|ewa od Turaka). Ovaj mawi deo Lu`nice- Isto~ne Lu`nice se u “tursko
vreme” zvao “Lu`nica koli”. Naziv je dobio po reci i kotlini kroz koju je
prolazio gorwi tok reke Lu`nice, i
3. Da se po M.\. Mili}evi}u (1879. godine) rekom Lu`nicom zvao samo
gorwi tok sada{we reke Lu`nice (do utoka- u{}a reke Murgovice), a da se
dowi tok sada{we reke Lu`nice (od utoka- u{}a reke Murgovice) zvala reka
Qubera`da.
Iz ova tri potrebna znawa (saznawa) proizlaze dve va`ne ~iwenice:
1. Sam naziv Lu`nica je, iz turskog vremena od naziva “Lu`nica koli”
(maweg dela Lu`nice- isto~nog dela Lu`nice), prenesen na ceo deo Lu`nice,
sa pridodanim Lu`ni~kim Zaplawem i Bukovikom. U vreme Turaka, ova dva ve}a
dela Lu`nice (Lu`ni~ko Zaplawe i Bukovik), koji su bili u okviru Ni{ke
nahije, nisu imali odre|en naziv (osim Bukovika, koji nije bio zvani~an), i
bila su tretirana kao teritorija grada Ni{a- Ni{ke nahije, i
2. Obavqena je razmena- “trgovina teritorijama”, odmah posle oslobo|ewa od
Turaka, izme|u Ni{a i Pirota, pri ~emu su razmewena dva ve}a dela Lu`nice
(Lu`ni~ko Zaplawe i Bukovik- {to je vi{e od 75% celokupne dana{we
Lu`nice) od strane Ni{a za deo oko Bele Palanke, od strane Pirota, kao i
jo{ neke sitnije razmene teritorija.
ZAKQUÂK
Na osnovu ovih ~iwenica slede dva zakqu~ka:
1. Naziv je adekvatan (najve}i deo Lu`nice se nalazi u slivu same reke
Lu`nice) i odgovara celokupnoj Lu`nici. Treba re}i da je taj naziv nastao po
reci Lu`nici, a nikako od termina “Lu`nica koli”- turskom nazivu za
Lu`ni~ku kotlinu u okviru Pirotske nahije, i
2. Najve}i delovi Lu`nice (Lu`ni~ko Zaplawe i Bukovik), do oslobo|ewa
od Turaka, nikada nisu istorijski, geografski i ekonomski gravitirali ili
bili povezani sa Pirotom. Ovi delovi su pripadali Ni{u i Ni{koj nahiji, a
samo mawi deo Lu`nice je pripadao Pirotu i Pirotskoj nahiji.
U prilog ovim zakqu~cima ide i ~iwenica da ovi pripojeni- “istrgovani
delovi” Lu`nice, od samog po~etka- od oslobo|ewa od Turaka 1877. godine, nisu
nikada imali ve}i zna~aj za Pirot i Pirotski okrug (osim jednog malog dela
oko Babu{nice), i uop{te se nisu razvijali (kako politi~ki, tako dru{tveno,
kulturno i ekonomski).
264
8.2. DILEMA: “TRGOVINA” LU@NI^KIM

TERITORIJAMA
DILEMA 2.
...Kao posledica me|ustrana~ke borbe i preovladavawa pojedinih
politi~kih struja i razli~itih interesa Pirotskog okruga, Ni{kog okruga i
same dràve (u po~etku Srbije, a kasnije Jugoslavije), ~esto je dolazilo do
promena granica politi~kih op{tina, wihove podele ili pripajawa pojedinih
naseqa drugim op{tinama u okviru same Lu`nice ili van we, tj. mewalo se-
“trgovalo” sa lu`ni~kim teritorijama....
KOMENTAR
a/ Odmah posle oslobo|ewa od Turaka, 1. maja 1878. godine, izvr{ena je
Prva preraspodela op{tina u Lu`ni~kom srezu prema “Privremenom zakonu
Kneèvine Srbije o ure|ewu oslobo|enih krajeva”, na op{tine:
1. velikobowinska op{tina (sa selima: Veliko i Malo Bowince, Mezgraja i
Modra Stena),
2. kukavi~ka op{tina (sa selima: Kukavica- Bogdanovac, Brestov Dol,
Linovo, Dol, Zavidince, Ostatovica i [trbovac),
3. krwinska op{tina (sa selima: Rado{evac, Kalu|erevo, Krwino Gorwe i
Krwino Dowe),
4. radiwinska op{tina (sa selima: Berduj, Grn~ar, Masurovci i Radiwince),
5. resni~ka op{tina (sa selima: Beì{te, Brati{evac i Resnik),
6. stolska op{tina (sa selima: Aleksandrovac- Vezulin îflik, Vava,
Du~evac, Draginac- Zloku~ane, Kambelevac, Kijevac, Siwa Glava i Stol),
7. strela~ka op{tina (samo selo Strelac),
8. strièva~ka op{tina (sa selima: Provaqenik, Strièvac i [qivovik),
9. studena~ka op{tina (sa selima: Valni{, Preseka, Raqin i Studena),
10. sura~evska op{tina (Babu{nica- Abdulin îflik, Gor~inci, Qubera|a,
Izvor i Sura~evo),
11. zvona~ka op{tina (sa selima: Vu~i Del, Zvonce, Iskrovci, Jasenov Del,
Odorovci i Rakita),
12. {u{kova~ka op{tina (sa selima: Berin Izvor, Kusa Vrana, Carev Del i
Na{u{kovica- [u{kovica), i
13. borovska op{tina (sa selima: Borovo, Dragovi{te, Pra~a i Skrvenica).
b/ Sprovode}i odluke Berlinskog kongresa, Srbija je ustupila Bugarskoj:
Brezni~ki i Trnski srez u celini i 3 op{tine iz Lu`ni~kog sreza
({u{kova~ka i zvona~ka op{tina u celini i cela borovska op{tina bez naseqa
Carev Del). Tako je, februara 1879. godine prema administrativnoj podeli
Pirotskog okruga, nastala Druga preraspodela op{tina u Lu`ni~kom srezu
prema kojoj je Lu`ni~ki srez imao slede}e op{tine:
1. velikobowinska op{tina (sa selima: Veliko i Malo Bowince, Mezgraja i
Modra Stena),
265
2. kukavi~ka op{tina (sa selima: Kukavica- Bogdanovac, Brestov Dol,

Linovo, Dol, Zavidince, Ostatovica i [trbovac),
3. krwinska op{tina (sa selima: Rado{evac, Kalu|erevo, Krwino Gorwe i
Krwino Dowe),
4. radiwinska op{tina (sa selima: Berduj, Grn~ar, Masurovci i Radiwince),
5. resni~ka op{tina (sa selima: Beì{te, Brati{evac i Resnik),
6. stolska op{tina (sa selima: Aleksandrovas- Vezulin îflik, Vava,
Du~evac, Draginac- Zloku~ane, Kambelevac, Kijevac, Siwa Glava i Stol),
7. strela~ka op{tina (samo selo Strelac),
8. strièva~ka op{tina (sa selima: Provaqenik, Strièvac i [qivovik),
9. studena~ka op{tina (sa selima: Valni{, Preseka, Raqin i Studena), i
10. sura~evska op{tina (Babu{nica- Abdulin îflik, Gor~inci, Qubera|a,
Izvor i Sura~evo).
v/ Septembra 1885. godine, posle srpsko- bugarskog rata, ukinute su
radiwinska, krwinska i sura~evska op{tina, a formirane su nove: qubera{ka i
babu{ni~ka op{tina. Tako je nastala Tre}a preraspodela op{tina u
Lu`ni~kom srezu, prema kojoj je Babu{nica, pored sreskog mesta, postala i
op{tinsko mesto, a u sastav op{tine Qubera|a u{la su sela: Berduj, Grn~ar,
Linovo, Qubera|a i Radiwince. Prema toj preraspodeli, Lu`ni~ki srez je imao
slede}e op{tine:
1. velikobowinska op{tina, 5. strela~ka op{tina,
2. kukavi~ka op{tina, 6. strièva~ka op{tina,
3. resni~ka op{tina, 7. studena~ka op{tina,
4. stolska op{tina, 8. qubera{ka op{tina, i
9. babu{ni~ka op{tina.
g/ Posle Otaxbinskih ratova (od 1912. do 1918. godine) i oslobo|ewa,
novembra 1919. godine, izvr{ena je êtvrta preraspodela op{tina u
Lu`ni~kom srezu, prema kojoj je Lu`ni~ki srez imao slede}e op{tine:
1. babu{ni~ka op{tina, 6. qubera{ka op{tina,
2. belovodska (strièva~ka) op{tina, 7. strela~ka op{tina,
3. bogdanova~ka op{tina, 8. stolska op{tina,
4. velikobowinska op{tina, 9. rakovdolska op{tina, i
5. gorwekrwinska op{tina, 10. crvenojabu~ka op{tina,
***
Iz ove 4 velike preraspodele op{tina u Lu`ni~kom srezu, kao i jo{ nekim
mawim, vidi se 7 krupnih razmena- “trgovina” teritorijom. To su:
1. Beì{te i [qivovik dati belopalana~koj op{tini,
2. Siwa Glava data pirotskoj op{tini,
3. Carev Del i Kusa Vrana dati pirotskoj op{tini,
4. Odorovci, Iskrovci, Dragovi{, Skrvenica, Pra~a i Borovo dati op{tini
Dimitrovgrad,
5. Vrelo, Leskovica, Radosin, Rakov Dol i Crvena Jabuka dati pa vra}eni u
Lu`ni~ki srez (iz Vlasotina~kog sreza),
6. Veliko Bowince dato pa vra}eno Lu`ni~kom srezu (iz Vlasotina~kog),
266
7. Zvona~ka op{tina (sa selima: Vu~i Del, Zvonce, Iskrovci, Jasenov Del,
Odorovci i Rakita), i {u{kova~ka op{tina (sa selima: Berin Izvor, Kusa
Vrana, Carev Del i Na{u{kovica- [u{kovica), dati Bugarskoj pa vra}eni, i
8. Brezni~ki i Trnski srez dati Bugarskoj.
Beì{te i [qivovik
1 dati belopalana~koj op{ tini
Siwa Glava data pirotskoj op{tini

2
Carev Del i Kusa Vrana
3 dati pirotskoj op{tini
BELA PALANKA
Odorovci, Iskrovci, Dragovi{,
4 Skrvenica, Pra~a i Borovo
dati op{tini Dimitrovgrad PIROT
Vrelo, L eskovica, Ra dosin, Rakov

1
5 Dol i C rvena Jabuka vra}eni u
Lu`ni~ ki srez (iz Vlasotina~kog) 2 DIMITROVGRAD
Veliko Bowince dato pa vra}eno BABU[NICA
6 Lu`ni~kom srezu (iz Vlasotina~kog)
6 3
7 Zvona~ka op{tina (sa selima: Vu~i
Del, Zvonce, Iskrovci ,Jasen ov Del, VLASOTINCE
4
Odorovci i Rakita), i 5 7
KA
{u{k ova~ka o p{tina (sa sel ima:
RS
Berin Izvor, Kusa V rana, Ca rev
Del i Na{u{kovica- [u{ko vica), 8
GA
TRN
dat i Bygarskoj pa v ra}eni.
BU
8 B rezni~ki i Trnski srez
dati Bugarskoj
ZAKQUÂK
Od oslobo|ewa od Turaka (1877. godine) pa do dana{wih dana, lu`ni~ka
teritorija je bila uvek na marginama politi~kog ìvota u Srbiji, i sluìla je
samo za raznorazna potkusurivawa. Kako je Pirotski okrug bio na marginama
srpske (i jugoslovenske) politike, a Lu`nica bila na marginama politike
Pirotskog okruga, tako su: ju`ni deo Lu`nice- Bukovik i zapadni deo Lu`nice-
Lu`ni~ko Zaplawe, u odnosu na isto~ni deo Lu`nice- Lu`ni~ku kotlinu, bili
na margini politike u samoj Lu`nici.
Takav odnos prema Lu`nici, kao i u samoj Lu`nici, doveo je do toga da je za
sve ovo vreme Lu`nica nazadovala u odnosu na druge krajeve Srbije, i da je
danas me}u najzaostalijim predelima u Srbiji. Predeo koji je, u ve}em delu,
me|usobno saobra}ajno nepovezan i skoro ceo (osim Babu{nice i okoline)
iseqen. A ako se Lu`nica i razvijala bio je to samo deo oko Babu{nice. Ovi
delovi ni do danas nisu po{teno saobra}ajno povezani. Osim Babu{nice
nijedno naseqe u Lu`nici nije napredovalo, a bilo je jo{ 52 naseqa. âk i ona
naseqa koja su bila napredna i koja su mogla da napreduju u Lu`nici, bila su
sputavana i ekonomski uni{tavana, kako sreskom ili op{tinskom, tako
okru`nom, republi~kom i dràvnom lo{om i sebi~nom politikom.
267
8.3. DILEMA: LU@NI^KA KOTLINA- JEZERO
DILEMA 3.
Opis i tvrdwa nekih (kako Verice i Budimira Veli~kovi}a i Vekoslava
Pej~i}a u kwizi: ”Osnovna {kola u Babu{nici”, tako i mnogih drugih) kada
pi{u o Lu`nici, provla~e se od oslobo|ewa od Turaka pa do danas:
...Nekada u dalekoj pro{losti ~itava Lu`ni~ka Kotlina je bila pod vodom i
verovatno je predstavqala veliko jezero ~ije su se obale zavr{avale na
obroncima uzvi{ewa koja danas zatvaraju vidik kotline i na ~ijim se stranama
uo~avaju terasasti platoi stvoreni radom talasa. Ovu pretpostavku potvr|uju i
fosili okamewenih riba na|enih na mnogim mestima Lu`nice, najvi{e u
sedimentima liskuna u neposrednoj blizini Raqina i Du~evca.
Jezero je verovatno oteklo ranijim tokom reke Lu`nice prema Jermi i
Ni{avi, ali je dugo po oticawu Lu`ni~ka kotlina morala biti pod vodom
kao velika baru{tina obrasla travama, {evarom i trskom. Novi tok reke
Lu`nice, posle otvarawa Qubera{ke klisure, bio je povoqniji za oticawe
vode {to je doprinelo osloba|awu ve}ih povr{ina zemqi{ta...
Baru{tine su se u pojedinim delovima Lu`ni~ke kotline zadràle i do
novijeg vremena. I danas je zemqi{te neposredno oko reke, posebno ju`no od
sela Draginca prema Gor~incu, veoma mo~varno. Jo{ se pamti kada je mesto
dana{weg centra Babu{nice bilo uvek pod vodom, posebno u toku ki{nih
perioda godine. Voda se mesecima zadràvala i retko kada je uspevala da
ispari. Zato su i prve ku}e, posle oslobo|ewa od Turaka, u Babu{nici gra|ene
na brdu, a stari put i{ao je obodom kotline, izme|u Gor~inca i Kambelevca,
iznad Aleksandrovca preko Kalu|ereva i Rado{evca za Vojnici, Blato i Pirot,
zaobilaze}i mo~varno i nesigurno zemqi{te Lu`ni~ke kotline...
KOMENTAR
*Ta~no je:
1. Nekada je bila samo reka od Komari~kog vira sa pritokom Murgovicom i
svih wenih pritoka, u koju je, kroz Qubera{ko `drelo, dolazila voda iz jezera.
Ova reka je daqe tekla prema Svo|u i ulivala se u reku Vlasinu. B.\.
Mili}evi} je, 1884. godine u opisu ovih krajeva i svojom geografskom kartom u
kwizi “Kraqevina Srbija”, ovu reku nazvao Qubera`da prema istoimenom
nasequ (mo`da mu je neko “tako lepo” objasnio i za reku i mesto Qubera|u), i
2. Voda iz jezera je prolazila kroz usko Qubera{ko `drelo, kao i Stolskom
rekom u reku Murgovicu i daqe u reku Lu`nicu, pa je ve}ina vode iz jezera
istekla prema Svo|u i reci Vlasini. Od jezera je nastao gorwi tok reke
Lu`nice (od sela Rado{evca, preko Krwina i Babu{nice do Qubera|e). Put
kroz Komari~ko (Qubera{ko) `drelo prose~en je 1895. godine i jo{ vi{e
pro{iren prolaz reci Lu`nici, tako da je skoro sva voda iz biv{eg jezera
istekla. Ostao je samo vodotok gorweg toka reke Lu`nice sa svojim pritokama.
268
STRI@EVAC
GORWI
VOJNICI
KRWINO
GORWE
STRI@EVAC KR WINO DOWE
DOWI
a
BRATI[EVAC ic
`n
Lu
PROVAQENIK
RADO[EVAC
a
ic
`n u
aL
re k
IZVOR
KALU\EREVO
BA
BU
[N
IC
DRAGINAC
A
VAVA
Ba lvan r eka
SURAÊVO
STOL
n ic a
L u`
r eka
ALEK SANDROVAC
sk a r eka
QUBERA\A St ol DUÊVAC
KAMBELEVAC
Mur
go vi c a
Zl i dol
RADIWINCE RAQIN
a
a rek
in sk
R aq
269
*Neta~no je:
1. Ovde je, najverovatnije, do{lo do nekog nesporazuma pa su i naseqe i reka
Lu`nica, od Qubera{kog `drela pa do svog u{}a, zajedno sa Murgovicom
nazvani istim imenom- Qubera`da. To sve dovodi do velikih nerazumevawa,
pogre{nih tuma~ewa i neta~nosti,
2. Ako je postojalo jezero u Lu`ni~koj kotlini, onda nije postojao gorwi
tok reke Lu`nice. U jezero su uticali samo neki potoci, kao {to su:
Provaqeni~ki potok, Izvorski potok, Balvan potok i jo{ neki, i
3. Neta~na je tvrdwa da je jezero isteklo preko reke Jerme u Ni{avu, jer
visinska razlika terena to nije dozvoqavala (trebalo je pre}i visinsku razliku
od 700 i vi{e metara). Vodostaj jezera je bio na nadmorskoj visini od 500 m do
600 m, najverovatnije na 550 m. Voda iz jezera je istekla, kako preko
Qubera{kog `drela, tako i Stolskom rekom u Murgovicu, pa daqe rekom
Lu`nicom u reku Vlasinu kod Svo|a.
ZAKQUÂK
Jezero je oteklo rekom Lu`nicom prema Vlasini i Moravi, ali je dugo po
oticawu Lu`ni~ka kotlina morala biti pod vodom kao velika baru{tina
obrasla travama, {evarom i trskom. Novi tok reke Lu`nice, posle otvarawa
Qubera{ke klisure, doprineo je povoqnijem oticawu vode i osloba|awu ve}ih
povr{ina zemqi{ta.
Ovim zakqu~kom bi se otklonile neke nelogi~ne stvari, kao {to su:
- isticawe jezera iz Lu`ni~ke kotline preko reke Jerme u Ni{avu, i
- nesporazum kod B. \. Mili~evi}a kada je dowi tok reke Lu`nice (od
Qubera|e do Svo|a) nazvao imenom Qubera`da, i takvo stawe ucrtao u kartu
(mo`da je podatke upisao na osnovu poruka i ne~ijeg kazivawa koja nisu bila
pouzdana!). Iz ovog nesporazuma nastao je i najva`niji nesporazum oko porekla
samog naziva teritorije Lu`nice.
270
8.4. DILEMA: VE[TA^KA PODELA ZAPLAWA

DILEMA 4.
Danas se celokupno Zaplawe deli na 3 dela: Gorwe i Dowe Zaplawe u
Ni{kom Zaplawu i Lu`ni~ko Zaplawe u Lu`nici. Ova ve{ta~ka podela
Zaplawa izvr{ena je odmah po oslobo|ewu od Turaka 1877. godine raznim
politi~kim i teritorijalnim “trgovinama” (vidi i 2. dilemu!) izme|u Ni{a
i Pirota u novooslobo|enim krajevima Kneèvine Srbije.
KOMENTAR
Postoji nekoliko istorijskih ~iwenica iz istorije Grada Ni{a:
1. Ne postoje pisani izvori iz perioda Vizantije o dolasku Ju`nih Slovena
u Zaplawe i Lu`nicu (Zaplawe i Lu`nica su tada bili {ire podru~je Grada
Ni{a, i delile su i wegovu sudbinu u ovom periodu),
2. Vizantijski istori~ar Prokopije navodi da su Ju`ni Sloveni na podru~je
Ni{a i wegove okoline (me|u kojima i Zaplawe i Lu`nica) prvi put prodrli
oko polovine 6. veka u svom ratnom pohodu na Dra~, i da su tada osvojili
mnoge utvrde u rimskoj Dardaniji za vreme vizantijskog cara Justinijana. Pred
kraj 6. veka Sloveni, zajedno sa Avarima, nekoliko puta prodiru preko Dunava
sve do Ni{a na putu prema Gr~koj. Bila je to vojna sila sa oko 100.000
vojnika. U prvoj polovini 7. veka Sloveni su osvojili Ni{ i potpuno ga
razorili. Tada su osvojili celu teritoriju Grada Ni{a i Poni{avqa (zajedno
sa Zaplawem i Lu`nicom),
3. U Vizantijskim izvorima na po~etku 12. veka pomiwe se "TEMA NI["
kao posebna organizovana vojna pograni~na vizantijska oblast. Obuhvatala je
Ni{ i Brani~evo, kao i moravsku i ni{avsku oblast (a time zaplawski i
lu`ni~ki kraj). Ova oblast je bila zna~ajna vojno-strategijska baza Balkana u
okviru vizantijskog carstva. Sredina 12. veka je bilo doba napretka Ni{a, a
Srbija je tada bila u vazalnom odnosu prema Vizantiji, i
4. Za vreme vladavine kraqa Stefana De~anskog 1330. godine u bici kod
Velbu`da (dana{wi ]ustendil) srpska vojska je katastrofalno porazila
bugarsku vojsku, te tako za sva vremena re{ila i spojila sudbinu Poni{avqa
(Ni{, Bela Palanka, Zaplawe, Pirot, oblast oko Dimitrovgrada i ceo
lu`ni~ki kraj) sa srpskom dràvom.
ZAKQUÂK
Ovih nekoliko komentara- istorijskih ~iwenica gde je [IROKI PUT
(paralela ili kratica puta “Via Militaris”) bio saobra}ajna ìla kucavica,
i koja je prolazila kroz celo Zaplawe (i Ni{ko i Lu`ni~ko) i tako ga
povezivalo sa gradom Ni{om, pa i {ire, i ~inilo celo Zaplawe kao jednu
celinu mnogo vekova (najverovatnije od 3. Veka, pa sve do oslobo|ewa od
Turaka- 1877. godine).
271
A Ni{ko Zaplawe
B Lu`ni~ko Zaplawe
Gledaju}i Suvu planinu kao geografski poloàj, ona nije mogla nikako da se
podeli na nekoliko delova, a da ti delovi ne budu geografski povezani, pa
makar i samim imenom Zaplawe.
Tako|e, postoji i ~iwenica koja proizlazi iz 5. dileme ([IROKI PUT-
paralela ili kratica puta “Via Militaris”), gde je jedna paralela (kratica)
puta “VIA MILITARIS” vodila trasom: Ni{ (Naisus)- (dolinom Kutinske
reke preko Ni{kog Zaplawa- ju`nim obroncima Suve planine preko Lu`ni~kog
Zaplawa)- Linovo- Dol- Grn~ar i daqe preko Berduja i Crvene Jabuke, preko
De{}anog Kladenca ka Trnu i Sofiji. Ovaj paralelni put je vodio iz Gr~ke,
Makedonije i Dubrova~ke Republike prema Sofiji i Carigradu i daqe ka
Istoku, i povezivao, kako politi~ki, tako i ekonomski oba Zaplawa.
Ovaj drum je bio saobra}ajna ìla kucavica koja je prolazila kroz celu
Ni{ku nahiju (Ni{ko Zaplawe, Lu`ni~ko Zaplawe i Bukovik), i tako Lu`nicu
povezivala sa Ni{em, pa i {ire, i ~inila je kao jednu celinu nekoliko vekova
(od po~etka 14. Veka, pa sve do oslobo|ewa od Turaka 1877. godine).
272
8.5. DILEMA: [IROKI PUT - PARALELA

(KRATICA) PUTA “VIA MILITARIS”
DILEMA 5.
Veliki broj naseqa u rimsko doba bio je rasut po provinciji Gorwa
Mezija oko glavnog puta “Via Militaris”, koji je vodio trasom: Viminacium
(Poàrevac)- Naisus (Ni{)- Remesiana (Bela Palanka)- Turribus (Pirot)-
Serdica (Sofija). Put “Via Militaris” izgra|en je u 1. veku n.e.
Postojali su i paralelni putevi- kratice puteva “Via Militaris”, koji su
kratili put, kako sa severa prema jugu, tako i sa istoka prema zapadu i
obratno, a koji su prolazili kroz Lu`nicu. Ovi putevi gra|eni su u 2. i 3.
veku n.e. I pored ovih puteva postojala su naseqena mesta.
Ovi putevi u sredwem veku bili su u lo{em stawu. Najve}i broj puteva u
tursko vreme imao je karakter karavanskih puteva, jer se roba prenosila
tovarima na kowima, drugim doma}im ìvotiwama i kamilama.
KOMENTAR
Stari put (u selu Grn~ar nazivao se [iroki- [IRO]I PUT), vodio je iz
Leskovca, preko Vlasotinca, dolinom reke Vlasine do Svo|a, daqe dolinom
reke Lu`nice, preko Modre Stene do Grn~ara, zatim prema Berduju i Crvenoj
Jabuci, daqe kroz De{}ani Kladenac do Trna u Bugarskoj, odakle sa 2 kraka
prema Sofiji i ]ustendilu. Put je prolazio iznad Modrog Kamena u
grn~arskom ataru, dolinom Berdujskog potoka prema Berduju, daqe ka Crvenoj
Jabuci, De{}anom Kladencu, Trnu i prema Sofiji. To je put za koji se
smatralo da je nekada bio paralelni put- paralelna kratica rimskog vojnog
puta “Via Militaris”, u tursko vreme “Carigradski Drum”.
...Nekada je selo Grn~ar bilo na samoj ivici {ume, divne guste {ume, po
kojoj su celi dan odjekivali udarci sekira. Po obodu te guste {ume, levom
stranom reke Lu`nice, dolazio je drum iz pravca Modre Stene pa i{ao ka
Modrom Kamenu. Zvali su ga "[IRO]I PUT". Drum je tekao kao kamena reka
i bio {irok da su dvoje volovske sanke (san}e) {kripe}i prolazile uporedo...
Druga paralelna kratica puta “Via Militaris” vodila je trasom: Ni{

Suve planine preko Lu`ni~kog Zaplawa)- Linovo- Dol- Grn~ar. Ovaj put je
silazio iz Linova i Dola u selu Grn~ar, i tu se spajala sa [IROKIM
PUTEM, i daqe prema Berduju i Crvenoj Jabuci.
...A postojala je i pri~a- legenda o mestu zvanom Pusta Rakita u
rakovdolskom ataru, da su mnogi turski karavani, koji su iz Ni{a putovali za
Sofiju (preko Zaplawa, Linova, Dola, Grn~ara, Berduja, Rakov Dola, Crvene
Jabuke i Trna), presretani, pqa~kani i uni{tavani...
273
Put “Via Militaris”

(Singidunum- Naisus- Serdica)
Put prema jugu (Skopqe)
(Naisus- Stobi)
Paralela- kr atica puta,
tzv. “[ir oki Put”
(Leskovac- Grn~ar- C.Jabuka- S ofija)
Paralela- kr atica puta,
(Ni{- Zaplawe- Grn~ar- “[iroki Put”)
PUT KROZ LU@NICU

tzv “[IROKI PUT”
U selu Grn~ar je bila raskrsnica puteva. Najve}u va`nost raskrsnice puteva

Grn~ar je imao u vreme Starog Rima. Prema svemu sude}i, ovu va`nu raskrsnicu
puteva u Grn~aru ~uvala je rimska vojska u utvr|ewu na lokalitetu “P~ela” u
selu Grn~ar (postoje iskopine starih zidina za koje se pretpostavqa da su iz
rimskog perioda, kao i obli`we latinsko grobqe).
Ova va`nost sela Grn~ar kao raskrsnice puteva bila je i u vreme Vizantije,
kao i u sredwovekovnoj Srbiji. U vizantijskim izvorima na po~etku 12. veka
pomiwe se "TEMA NI[" kao posebna organizovana vojna pograni~na
vizantijska oblast. Obuhvatala je Ni{ i Brani~evo, kao i moravsku i ni{avsku
oblast (a time i lu`ni~ki kraj). Ova oblast je bila zna~ajna vojno-strategijska
baza Balkana u okviru vizantijskog carstva (kao i ova dva puta kroz Lu`nicu).
Najverovatnije je da se ovim putevima sluìla srpska vojska (pod vo|stvom
mladog carevi}a Du{ana, kasnije poznatog kao car Du{an Silni) u borbi
protiv Bugara i velike pobede kod Velbu`da (dana{wi ]ustendil), kada su ovi
krajevi pripojeni Srbiji.
I u vreme “pod Turcima” selo Grn~ar je imalo veliku va`nost raskrsnice
drumova. Nije poznato da li je selo Grn~ar imalo ulogu derbenxijskog sela (da
svojim zaduènim stanovnicima ~uva drumove od pqa~ka{a i hajduka, ili da je u
selu postojala nekakva vojna turska postaja).
274
ZAKQUÂK
1. Paralela (kratica) puta “Via Militaris”, zvana “[IROKI PUT”,
dolazila je iz pravca Leskovca i i{la trasom: Leskovac- Vlasotince (dolina
reke Vlasine)- Svo|e (dolina reke Lu`nice)- Modra Stena (leva obala reke
Lu`nice)- Grn~ar (Modri Kamen i Berdujski Potok)- Berduj- Crvena Jabuka-
De{}ani Kladenac- Trn- (1. krak prema Sofiji i 2. krak prema ]ustendilu).
2. Druga paralela (kratica) puta “VIA MILITARIS” vodila je trasom:
Ni{ (Naisus)- (dolinom Kutinske reke preko Ni{kog Zaplawa- ju`nim
obroncima Suve planine preko Lu`ni~kog Zaplawa)- Linovo- Dol- Grn~ar. Ovaj
put je silazio iz Linova i Dola u selu Grn~ar, i tu se spajala sa [IROKIM
PUTEM, i daqe prema Berduju i Crvenoj Jabuci.
3. Obe ove paralele (kratice) puta spajale su se u selu Grn~ar i kratile
putovawe koje je vodilo sa juga (Gr~ke, Makedonije i Dubrova~ke Republike),
kao i sa severa prema Sofiji i Carigradu i daqe ka Istoku.
4. Selo Grn~ar je, kroz istoriju, imao veliku, ako ne i najve}u, va`nost
raskrsnice puteva... to ve}u, {to se zalazilo u daqu pro{lost.
5. Va`nost ovih puteva je naglo opala po oslobo|ewu od Turaka 1877.
godine, i va`nost sela Grn~ar kao raskrsnice puteva. Probijen je novi put od
Babu{nice prema Vlasotincu 1895. godine, kada i trasa puta, od Grn~ara do
Modre Stene, koja je preme{tena na desnu stranu- obalu reke Lu`nice.
Nekada{wi put prema Berduju i Crvenoj Jabuci zapostavqen je, a trasa
zaplawskog puta je promewena od Ravne Dubrave preko Velikog Bowinca do
regionalnog puta Pirot- Leskovac. Tako je trasa nekada{weg “[irokog Puta”
napu{tena. Danas, tu i tamo jedva se vidi da je taj put nekada postojao.
275
8.6. DILEMA: GRNÂR- NAJSTARIJE NASEQE

LU@NICE
DILEMA 6.
Selo Grn~ar je osnovano na mestu sa tragovima starije naseqenosti. Iznad
doline s desne strane reke Linov{tice, na 500 m uzvodno od u{}a u reku
Lu`nicu, u selu Grn~ar, na lokalitetu “P~ela”, ima vidnih ostataka
nekada{wih zidina, za koje se smatra da pripadaju ranijem rimskom periodu, a
kod grn~arske mahale Kowari (Kamewari), na samo 2 km od lokaliteta
“P~ela”, postoje i tragovi latinskog grobqa.
Pomiwe se, po prvi put, u turskom spisu iz 1471. godine kao mezra
GRNÂR (trenutno nenaseqeno mesto), kao i u prvom turskom popisu Ni{ke
nahije (u defterima) iz 1498. godine, kao mawe selo od 10- 20 doma}instava
sa oko stotiwak stanovnika.
Manastir ”PREÎSTA” se, po prvi put, u selu Grn~ar spomiwe u turskom

popisu Ni{ke nahije iz 1498. godine- u defterima: ...Manastir je bio
napu{ten i bez kalu|era. Od wegovog imawa upisana je samo livada, koja je
zavedena zajedno sa da`binama celog sela Grn~ar... Isto stawe manastira
ubeleèno je i u popisu iz 1516. godine. U popisu iz 1564. godine manastir se
vi{e i ne spomiwe, i ubeleèn je: ...kao obaveza sela Grn~ar, tj. kao livada i
spahijski prihod...
KOMENTAR
Navodi (turski popisi iz 1471, 1498, 1516. i 1564. godine) o poreklu naseqa
potvr|uju ~iwenicu da je naseqe GRNÂR, pod ovim nazivom, srpsko za vreme
Turaka i pre u sredwem veku, a prema nekim nalazima- vidnih ostataka
nekada{wih zidina (na brdu isto~no od centra sela Grn~ar- lokalitet
“P~ela”) i mnogo ranije, ali pod kojim nazivom o tome nema relevantnih
podataka. Na nalazi{tu iz rimskog doba prona|eni su i ostaci rimskih opeka-
cigle, keramika i glinene kanalete za dovod vode sa obli`weg Dubca; kao i 2
nov~i}a iz ranijeg rimskog doba (prona{ao ih je Gligorije Stankovi}).
U samoj okolini rimskog utvr|ewa (ostaci nekada{wih zidina), kod
grn~arske mahale Kowari (Kamewari) postoje tragovi latinskog grobqa, koje je
sluìlo za potrebe rimske imperije.
Kako se vidi iz tabele crkava i manastira u Lu`nici, svi crkveni objekti

i manastiri su napravqeni u skorije vreme, ili pred samo oslobo|ewe, ili po
samom oslobo|ewu od Turaka 1877. godine. U bogatoj istoriji Grada Ni{a, sa
po~etka vladavine Turaka i u prvom turskom popisu Ni{ke nahije (u
defterima) iz 1498. godine, kao i u kasnijim popisima iz 16. veka, spomiwe se
jedino ru{evina manastira "Sveta Pre~ista" u selu Grn~ar na celoj teritoriji
Lu`nice, a koja je bila u sastavu Ni{ke nahije. Kako se u tom prvom popisu
276
manastir u selu Grn~ar spomiwe kao ru{evina, logi~no je mi{qewe da je taj

manastir mo`da bio napravqen pre 50 ili 100 godina, ako ne i odmah po
oslobo|ewu ovih krajeva od Bugara (u poznatoj bici izme|u srpske i bugarske
vojske 1330. godine kod Velbu`da- dana{wi ]ustendil), kada su ovi krajevi
kona~no pripojeni Srbiji, za sva vremena.
Dok su u drugoj polovini 14. veka u ovim krajevima vladali vlastelini bra}a
Dejanovi}: Jovan Draga{ i Konstantin, kojima je politi~ki centar bio u
Velbu`du (dana{wi ]ustendil), pretpostavqa se da su, u skladu sa tada{wim
vremenom, gradili crkve i manastire kako bi {irili vlast i veru me|u
ovda{wim srpskim narodom. Oni su u ovim krajevima sagradili poznate
manastire u Poganovu i Odorovcima (danas ìve), pa je najverovatnije i
manastir u Grn~aru sagradio Jovan Draga{ kao svoju zadu`binu, ili je manastir
u Grn~aru podignut me|u prvima u ovom kraju (odmah po ustoli~ewu mladog cara
Du{ana), odmah posle 1331. godine. Zna se da je manastir bio ru{evina po
prvom turskom popisu iz 1489. godine; i da je poru{en, najverovatnije, u
periodu vladavine turskog cara Muse (od 1411. do 1413.) ili sultana Murata II
(od 1427. do 1428.). Iz ovoga sledi da je manastir u Grn~aru, najverovatnije
“bio ìv” posle 1331. godine- kada je sagra|en, pa do 1413. ili 1428. godine-
kada je poru{en.
277
ZAKQUÂK
Treba imati na umu 3 logi~ne ~iwenice:
1. Spomiwawe sela Grn~ar (u prvom poznatom turskom spisu iz 1471. godine,
kao i u popisima iz 1498, 1516. i 1564. godine) kao najstarijeg naseqa u
Lu`nici,
2. Ne treba smetnuti s uma da je selo Grn~ar tada ve} postojalo i imalo
svoje staro utvr|ewe (anti~ki ostaci i latinsko grobqe) jo{ iz rimskog
perioda, a mo`da i pre, i
3. Da se spomiwe najstariji poru{eni manastir u selu Grn~ar kao prvi na
teritoriji Lu`nice, podignut, ako ne u prvoj polovini, onda sigurno u drugoj
polovini 14. veka.
Sve ove (logi~ne) ~iwenice ukazuju da je selo Grn~ar najstarije naseqe u
ovim krajevima- u Lu`nici:
1. Prema pisanim podacima, spomiwe se prvi put 1471. godine,
2. Prema pretpostavkama nastalo je posle 1331. godine, i
3. Po ru{evinama starog utvr|ewa (na lokalitetu “P~ela”) i latinskom
grobqu (na lokalitetu u mahali “Kowari”) nastalo je jo{ u rimskom periodu,
a mo`da i pre.
LOKALITET “PÊLA” SA ISKOPINAMA ZIDINA I TEMEQA
278
8.7. DILEMA: LU@NI^KIH 10 “NAJ”

1. PLANINA “GOLEMI STOL”- SIMBOL LU@NI^KOG KRAJA
Sa isto~ne strane Lu`ni~ke kotline uzdiè se visoko, stenovito uzvi{ewe
Stolski kamen (u lu`ni~kom govoru poznatiji pod nazivom Golemi Stol), ~ija
impozantna visina od 1239 m dominira celom okolinom. On je ono {to ~ini
lu`ni~ki kraj- Lu`nicu. Ju`na strana mu je potpuno gola i kamenita i sa ovog
pravca povremeno se obru{avaju kameni blokovi. Suprotna strana obrasla je
bukovom {umom koju koriste me{tani kao gra|evinski materijal i ogrev.
Ovaj ve~iti straàr Lu`nice, koji {tr~i ~esto pokriven maglom, 1878.
godine je uneo zabunu i me|u u~esnike Berlinskog kongresa. Neta~no obeleèn
poloàj planine Stol na vojnoj karti naveo je ~lanove Berlinskog kongresa da
uzmu Stol kao biló koje deli vode (slivove) prema rekama Vlasini i Jermi;
{to nije ta~no, pa je granica izme|u Bugarske i Srbije samo pri{la Stolu.
Golemi Stol- Lu`ni~ki Olimp
***
...Posle odlaska srpskog vojvode Stepe Stepanovi}a iz Lu`nice, dugo se po
Babu{nici pri~alo kako se on nalazio na Golemom Stolu ~ija visina mu je
omogu}ila da odatle nesmetano osmatra srpske i bugarske poloàjeve i da
komanduje srpskom vojskom. To je Lu`ni~anima davalo svojevrstan ose}aj
sigurnosti i veru u skori pobedonosni svr{etak Drugog balkanskog rata...
279
2. IZVOR VODE I VODOPAD

“KOMARI^KI VIR”- QUBERA\A
Zahvaquju}i svojom prirodnom lepotom i geografskom osobeno{}u (karstni
reqef) nekada se Komari~ki vir u Qubera|i izdvajao kao najlep{i izvor vode
i vodopad u celoj Lu`nici, pa i {ire. Komari~ki vir je ne{to najlep{e u
Lu`nici {to je priroda bogato i izda{no darivala.
...Podzemna reka isti~e iz pe}ine {irine 3 m i visine 1,2 m. U pogledu

izda{nosti ovo vrelo spada u red najbogatijih kra{kih vrela isto~ne Srbije.
Voda iz pe}ine sa velikim padom ru{i se u Komari~ki vir dubok oko 8 m. Ovo
vrelo ima prili~no ujedna~enu izda{nost vode (preko 1,5 m3/sek). U leto 1953.
na vrelu je izgra|ena kapta`na brana kojom je ulaz u pe}inu bio zatvoren...
Sva snaga i lepota Komari~kog vira oti{la je sa izgradwom regionalnog

vodovoda Qubera|a- Ni{, gde je grad Ni{ i veliki broj naseqa Lu`nice dobio
zdravu pija}u vodu.
***
...Kako cela Lu`nica retko oskudeva za ki{om i padavinama, Lu`ni~ani su
odavno uo~ili kako Qubera{ka klisura i Komari~ki vir uti~u na klimu cele
Lu`nice. Pokazalo se da ki{a, skoro uvek, dolazi iz pravca Komari~kog vira
i Qubera{kog `drela...
280
3. TERMOMINERALNI IZVORI VODE-

ZVONA^KA BAWA
...Zvona~ka Bawa, srez lu`ni~ki, okrug pirotski, u selu Zvoncima, na jugu od
Pirota, u dolini i klancu reke Jerme, pritoke Ni{ave, nalazi se u jednom
lepom i romanti~nom {umskom predelu, jedna topla mineralna voda koja je od
starine poznata...
Osobine ovih retkih mineralnih voda dobro su poznavali jo{ stari Rimqani
u doba prelaska iz stare u novu eru, kada su i vladali na{im prostorima. Na
to ukazuju otkriveni ostaci rimske naseobine i vi{e bazena, od kojih je glavni
okruglog oblika sa 3 stepenika.
Vlast nad ovom obla{}u tokom sredweg veka imale su vizantijska, bugarska i
srpska dràva. Na samom po~etku 2. milenijuma (oko 1020. godine), u rano
feudalno doba, ovde je postojala mawa teritorijalna jedinica- Zvona~ka @upa.
U ovom periodu nije poznato da je mineralna voda bawe kori{}ena.
Tokom turske vladavine, bawa je pala u zaborav. Po oslobo|ewu od Turaka
nisu zate~eni nikakvi bawski objekti, ve} samo nekakve ru{evine i zapu{teni
izvor.
Jaki termomineralni izvori vode, sa lekovitim svojstvom, stvorili su ~itavu
bigrovitu terasu na kojoj je izgra|en ve}i deo Zvona~ke Bawe. Sve do 1903.
godine bawa je izgledala vi{e nego skromno. Topla voda je izvirala pod jednim
drvetom jasena i odatle oticala u kru`nu rupu u zemqi koja je bila iskopana i
ozidana od strane lokalnog stanovni{tva, koje je jedino i koristilo. @ene su
topile konopqu, a bolesni od reume i i{ijasa dràli noge do kolena u
improvizovanom bazenu. Imala je izgled “seqa~ke bawe”. Tek posle Drugog
svetskog rata i oslobo|ewa, Zvona~ka Bawa je krenula putem brèg razvoja u
turisti~ko mesto.
281
4. SNAGA LU@NICE I WENIH PRITOKA

Na teritoriji Lu`nice, od 3 re~na sliva, najve}i je sliv oko reke Lu`nice
(zajedno sa slivom i wene najve}e pritoke Murgovice) koji odlazi u reku
Vlasinu. Snaga reke Lu`nice i wenih pritoka je bila dosta velika, na ~emu se
baziralo postojawe industrije u Lu`nici do Drugog svetskog rata. Ta lu`ni~ka
industrija se svodila na mawe objekte skromnijih kapaciteta:
- 4 VAQAVICE ili TUPAVICE u Qubera|i, koje su koristile vodenu
snagu za utupavawe i gla~awe sukna,
- 4 VUNOVLAÂRE u Qubera|i, koje su radile na vodeni pogon gde se i
vla~ila vuna,
- 2 STRUGARA u Qubera|i, koje su koristile vodenu snagu za strugawe
dasaka od drvenih trupaca,
- 2 ELEKTRI^NE CENTRALE (Lozani}eva u Modroj Steni i Raki}eva u
Qubera|i), od kojih je Lozani}eva prva dala struju u Modroj Steni i okolnim
selima, pre Drugog svetskog rata, a Raki}eva u Qubera|i je proradila u toku
Drugog svetskog rata, i
- oko 310 VODENICA u celoj Lu`nici, od kojih je bilo najvi{e poto~ara.
...Lu`nica nije uvek bila ovako mrtva i nepoznata kao {to je danas. Nekada
je u woj bilo i radilo 310 vodenica, i bila je jako razvijena trgovina ìtom i
bra{nom. Iz bliè i daqe okoline seqaci su donosili ìto za meqavu, {to
na kowima, {to na volovskim kolima, a po~esto i na magari}ima. To su bili
duga~ki redovi i ponekad se danima ~ekalo u red. Bilo je pravo zadovoqstvo
slu{ati preko cele nedeqe fijuk bi~a i ono: "|i, |i!"... ili: "ajd' more!" i
"ojs more!" U gomilama se odlazilo u vodenice, koje su bile radost i bogatstvo
cele Lu`nice, naro~ito one na reci Lu`nici i wenim pritokama, koje su
imale jaku vodu i 4 dobra kamena, i koja su danono}no mlela.
Na nesre}u podigo{e parne i elektro mlinove, seqaci se brzo naviko{e da
{aqu svoje ìto u te mlinove, a uboge vodenice ostado{e bez posla. Neko
vreme one poku{a{e da se bore, ali para i struja bejahu ja~e i jedna po jedna,
vodenice u celom lu`ni~kom kraju, morale su da obustave rad. Nisu vi{e
dolazili kowi ni volovska kola sa vre}ama ìta...
I vodenice je vreme zavejalo sitnim mlinom vodeni~nog kamena,
{to se nad sve zemaqsko nadnelo. Vetrovi ih vekova pokrili.
282
5. NAJSTARIJE CRKVE I NAJSTARIJA [KOLA U LU@NICI

5.1. NAJSTARIJE CRKVE U LU@NICI
1838. godine, u vreme „turska zemana“, u~eni sve{tenik pop Radenko
Gmitrovi} zajedno sa svojim me{tanima sagradio je: prvo crkvu „Sveti
Nikola“ u Studeni, a odmah potom i crkvu „Sveta Bogorodica“ u svom
Strelcu. 1843. godine pop Radenko Gmitrovi} otvorio je u crkvi u Strelcu i
prvu {kolu u Lu`nici koja je, ne prekidaju}i rad, do~ekala oslobo|ewe od
Turaka 1877. godine. Ova prosvetna institucija je za lu`ni~ki kraj bila veoma
zna~ajna, jer su u woj stekli osnovna znawa skoro svi sve{tenici Lu`nice pre
oslobo|ewa od Turaka. Ova crkva je bila svojevrsna i u celoj Srbiji jedinstvna
„bogoslovija“.
„Sveti Nikola“ u Studeni „Sveta Bogorodica“ u Strelcu
5.2. NAJSTARIJA [KOLA U LU@NICI

U selu Strelac pop Radenko Gmitrovi}, koji je radio kao sve{tenik,
otvorio je u strela~koj crkvi 1843. godine i prvu {kolu u Lu`nici, u kojoj je
podu~avao pismenosti mnoge Lu`ni~ane. Najpoznatiji pop Radenkovi u~enici
bili su: wegovi sinovi Gligorije i \or|e Popovi}, Kosta Gligorijevi},
Atanasije Popovi}, pop Panajot, Stevan Veqkovi}, Mladen Risti} i jo{ neki
drugi. Iz ove, svojevrsne i jedinstvene strela~ke bogoslovije, postavqeni su za
sve{tenike pop Radenkovi sinovi Gligorije i \or|e, Kosta Gligorijevi},
Atanasije Popovi}, Haxi pop Adam Jovanovi}, Milan Risti}, Stevan Veqkovi}
i pop Panajot. Ovi najvredniji pop Radenkovi u~enici postali su i sve{tenici.
283
6. “]IRA”- PRUGA UZANOG KOLOSEKA

od RAKITE, preko ZVONCA do SUKOVA
Posle Drugog svetskog rata, zvona~ki kraj je preporodila pruga uzanog
koloseka sa popularnim “]IROM”. On je i do 6 puta dnevno saobra}ao na
relaciji od sela Rakita i rudnika “Jerma”, preko Zvonca, i daqe kawonom reke
Jerme do Sukova na èlezni~koj pruzi normalnog koloseka: Beograd- Ni{-
Pirot- Sofija- Istanbul. Prevozio je kameni ugaq iz rudnika “Jerma”, drvene
pragove (hrastove i bukove) za èlezni~ke pruge {irom Srbije, se~enih i
pravqenih u lu`ni~kim {umama, ogrevna drva i putnike u ovom delu Lu`nice.
Rudnik “Jerma” u Rakiti je radio u 3 smene sa preko 1.300 radnika i rudara.
Ve}ina wih je bila iz okolnih lu`ni~kih sela.
Stari qudi su pri~ali da je bio neopisiv doìvqaj voziti se “]irom” od
Rakite, preko Zvonca do Sukova. Naro~it doìvqaj je bio prolazak kroz
klisuru- kawon reke Jerme i ispod Asenovog kalea. Ti isti qudi se se}aju onog
mirisa ugqa iz parne lokomotive, za~a|avqenih lica i kose putnika, ~ekawa i
virkawa na stanicama i usputnim stajali{tima kada }e voz do}i, i stalnih
gu`vi u vozu.
Danas nema pruge uzanog koloseka i nema onih gu`vi... Ostali su samo
zarasli tuneli i ponegde moè da se pozna nekada{wa trasa pruge.
Zarasli tunel nekada{we pruge Kawon reke Jerme -danas
Nekada{wi “]IRA” kroz kawon Jerme
284
7. STARA BEGOVA KULA - ABDULINO (ABDULIN ÎFLIK)

Po oslobo|ewu od Turaka 1877. godine, na mestu dana{we Babu{nice
nalazio se Abdulin ~iflik, nazvan po wegovom vlasniku ~itluk-sahibiji
Tur~inu Abduli. Na putu za Kalu|erevo nalazilo se sedi{te ~iflika
(~itluka) u staroj Begovoj Kuli i u pomo}nim zgradama. Tu, na Abdulinom
imawu, bilo je naseqeno i 10 srpskih doma}instava sa 13 poreskih glava.
U toku Drugog srpsko-turskog rata decembra 1877. godine, po osloba|awu

Bele Palanke, jedan bataqon srpske vojske se u Strièvcu podelio, te je jedan
deo oti{ao prema Pirotu, a drugi deo prema Lu`nici. U staroj Begovoj Kuli
ostao je samo mali odred turskih vojnika, koji se nisu predavali. Posle duèg
pu{karawa i nare|ewa da se kula bombarduje, Turci su se predali. Bilo je to
15. decembra 1877. godine (po starom kalendaru), kada je Abdulino (budu}a
Babu{nica) doìvelo svoje prvo oslobo|ewe, i to od Turaka. Abdulino je
oslobodio deo kwaèva~kog odreda srpske vojske sa 60 dobrovoqaca. Srpski
kapetan Vrani} dao je predlog da se ubudu}e Abdulino zove Babu{inac. Nakon
nekoliko godina, posle 1884. godine Babu{inac mewa naziv u Babu{nica.
Abdulina stara Begova Kula je sluìla kao kancelarija sreskog na~elstva, a

potom je doìvela neslavan kraj sluè}i kao kowu{nica za sreske kowe i
spremi{te za sto~nu hranu. Neposredno pored nekada{we stare Begove Kule
podignuta je nova sreska zgrada u Babu{nici (1900. godine).
285
8. SPOMENIK POGINULIMA U CRVENOJ JABUCI

19. maj je Dan stradawa Crvenojabu~ana od bugarskog fa{isti~kog okupatora.
Crvena Jabuka je, u toku Drugog svetskog rata, izgubila vi{e od 8% svog
stanovni{tva (poginulo je 88 od 1048 stanovnika), ili je bilo vi{e od 10% od
celokupnih lu`ni~kih `rtava (poginulo je 88 od 803 koliko je poginulo u
Lu`nici). Ove velike `rtve Crvenojabu~ana (najve}e u celoj Lu`nici) nisu
bile dovoqne nekim lu`ni~kim ”golemcima” i vlastima u Babu{nici, Pirotu,
Ni{u i Beogradu, da im se izgradi pristojna saobra}ajna veza sa “svetom”.
Od februara 1964. godine prostranstvom spomen parka u Crvenoj Jabuci

odzvawa ono {to su Crvenojabu~ani rekli, a skoro svi Lu`ni~ani mislili:
“Mi od socijalizma nismo dobili ni{ta- nismo ni liznuli,
na nas su zaboravili op{tina, srez, dràva, na{i qudi...svi”.
***
...Dojdu tija {kolovani i ”zaslu`ni” na{inci iz Beograda i Ni{a u Crvenu
Jabuku, pa se vale kako ~e da ”pritisnu” precednika op{tine da prati
buldo`der u na{e selo, da naprave putat; pa ~e poprave crkvu i {kolutu; pa ~e
na{e selo da postane turisti~ko; pa ~e ovoj, pa ~e onoj... A mi se nadamo,
vreme proodi, a obe}awa bledeju. Za{to teka?...
286
9. VOJNO UTVR\EWE “[ANAC”-

NAJOMIQENIJE IZLETI[TE LU@NIÂNA
Nedaleko od sela Dowe Krwino (na 1,5 km) nalazi se vojno utvr|ewe, zvano
“[ANAC” koje je od 1892. do 1893. godine gradio kraq Aleksandar Obrenovi}.
Ono je do skora bilo najomiqenije mesto- izleti{te, gde je narod Babu{nice
i cele Lu`nice najvi{e voleo da odlazi i da se razonodi i odmara. Bilo bi to
skoro svakog vikenda, kada bi to dozvoqavalo lepo vreme.
...I, onda, odjedared kao u ko{nici, zabruja. Iz svih delova oko Babu{nice i
daqe do{lo bi mno{tvo qudi, sve~ano obu~enih starica i staraca, èna i
muèva, devojaka i momaka... a najvi{e dece.
A na izletu ima sva~ega. Veliki izlet i vri kao u ko{nici. Gotovo celog
dana tu je vreva od mnogobrojnoga sveta, kako mu{kog tako i ènskog, sa dosta
lepote i rasko{i. Bilo je tu svakojakog sveta: od sumwi~avih i obesnih,
cini~nih i nedruèqubqivih, pa sve do tihih i dobro}udnih gor{taka iz
okolnih krajeva Bukovika. Neki su samo pri~ali, drugi gledali, tre}i i
gledali i pri~ali, a poneki i obilazili. To posmatrawe i ispitivawe bi bilo
u jutarwe vreme, pre podne.
A u suton, kao po komandi sve se ponovi. Ovog puta u obrnutom smeru. Qudi
su se vra}ali ku}ama i sutra{wem ìvotu i svojim brigama...
287
10. GENERAL VLADIMIR LAZAREVI]

U ovoj Lu`nici su nekada ìveli vredni, ~estiti i gostoprimqivi qudi.
Mala teritorija, koja vrlo davno ìvi, mnogo {ta je doìvela, mnogim qudima
konak bila, ali nikada do nekog naro~itog ugleda nije do{la. Postojala je u
doba Rimqana, ima i sada ostataka od utvr|ewa rimskih, leì pored reke
Lu`nice, ali je bila i ostala bez naro~itoga ranga. Uz samu raskrsnicu
politi~kih doga|aja i ratnih ekspedicija, Lu`nica je uvek bila }o{ak.
Istorijski doga|aji su bili uvek tamo negde daleko, dok su u Lu`nicu stizali
samo otpaci istorije. Bilo je da neki do|u, odu, posede, pretope se, pa ~ak i
izumru. Nekih krupnih li~nosti nije bilo, sve dok se 1999. godine nije
pojavila u liku generala Vladimira Lazarevi}a.
Sve ostalo i svi ostali, od pamtiveka pa do danas, su: “ne{to pored wega,
mnogo iza wega, i... nikako ispred wega”.
Dana 7. februara 2005. godine, sa prvim pojavqivawem generala Vladimira
Lazarevi}a pred Ha{kim tribunalom, od 13,oo do 13,1o ~asova (dakle celih 10
minuta), razja{wavalo se o mestu ro|ewa "optuènog" generala. Naime, u
engleskoj verziji je stajalo mesto ro|ewa GRIÂR, a u srpskoj verziji pravi
naziv GRNÂR. Bilo je i engleskog spelovawa imena sela. General Vladimir
Lazarevi} je jasno i glasno sve to razjasnio, rekav{i da je ro|en 23. 03. 1949.
godine u selu GRNÂR, op{tina Babu{nica. Tada je ceo svet, preko direktnog
TV prenosa iz Ha{kog tribunala, ~uo za Grn~ar i Babu{nicu (Lu`nicu).
Penzionisani general Vladimir Lazarevi} se, u svom prvom obra}awu pred
Ha{kim tribunalom, izjasnio da nije kriv ni po jednoj od 5 ta~aka optu`nice
koja ga tereti za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona obi~aja ratovawa
na Kosovu i Metohiji, dok je bio komandant Pri{tinskog Korpusa Vojske
Jugoslavije u vreme NATO agresije na na{u zemqu.
O~ekuje se presuda Ha{kog Tribunala za generala Vladimira Lazarevi}a, ali
ona uop{te nije va`na i ne}e uticati na to da li je on najve}a istorijska
li~nost Lu`nice.
288
LU@NICA 9. Na margini margine
9.
LU@NICA
NA MARGINI MARGINE
9.1. BE[E @IVOT U LU@NICI ..................................... 291
9.2. ZA SPAS LU@NI^KOG SELA ...................................... 293
9.3. UMESTO ZAKQU^KA ..................................................... 299
L I T E R A T U R A ..................................................... 301
289
9. Na margini margine LU@NICA
290
9.1. BE[E @IVOT U LU@NICI

*PROLE]E U LU@NICI*
Danio se dan nad selom kad su se isterivala volovska kola iz tesnih seoskih
sokaka. Budilo se selo i wen ìvaq. Kola izlaze na glavni put da
nepodno{qivo biju i {klopocaju, da sitno tresu decu i ~oveka sa {ubarom i
bi~em. Ku}e pored puta sporo promi~u; prolaze ku}erci, dvori{ta, bo~ni
sokaci, i narod, {to u wive jutarwe ùri. Deca iza kanata volovskih kola
gledaju svoje selo. Dug put i kola u svesti dece izgledao je jo{ duì. Jutro se
pomeri i oseti se miris prole}a.
Bilo je ve} duboko zagazilo prole}e. Prijatno be{e sedeti uve~e pred
ku}om. Nebo se osulo zvezdama. Iz okolnih barica pored reke Lu`nice
razlegao se kreket àba. Sve bi se uti{alo i udubilo u tu muziku.
*LETO U LU@NICI*
îm pukne leto, u ku}u se ne zaviruje. Sem {to se iznose i unose haqine i
jela, ostalo sve u dvori{te. Leìte, a miri{e ovlaèna pra{ina. Slu{ate
kako popac cvr~i, kako {u{ti li{}e, kako ska~u ptice po drve}u i `bunovima.
Upeklo lu`ni~ko leto. [ume od vru}ine povile list. @edna je, i umesto
ki{e pije pra{inu sa ispucale zemqe, raspukle i skoravqene kao pe~albarski
dlanovi. Livade poko{ene, ùte. Ne pomaù ni crni hladovi u ~estarima, {to
su granama i li{}em oklopili i zatvorili toplotu. Ugorele senke skra}uju
svoje {irine od ège i beè prema korenu, da ih u podne ne dohvati sunce.
Vetar se retko u{uwa me|u lu`ni~ka brda i planine, hlade}i sebe u maticama
jo{ ìvih potoka, koji silaze prema reci Lu`nici. Zahvati pra{inu, pa je
savija i uvija u levke i fi{eke i nosi prema selima, opet vru}e i kao
namerno. Samo je reka Lu`nica razonoda dana, u kojoj {qapkaju de~ije vru}e
noge. Poskakuju nogice, znoj i pra{ina, upleteni prsti i znojni dlanovi.
Velika èga tera qude iz sokaka. Mu{karci nevidqivi i }utqivi polako se
preselili u {ume.
*JESEN U LU@NICI*
Mrka br|ansko-planinska jesen i svi potrebni simboli we u prirodi: jezivo
hladno; vetar kovitla, ci~i i svaki ~as ne{to sru{i; ki{a pada i iz zemqe, a
iz neba sukqa mrak. Jesewi vetar strahovito hu~i planinom i nosi uvelo
li{}e; po brdima se povila magla, a kroz hladan, vlaàn vazduh {u{te
gavranova krila i razlaè se zlosluto graktawe. Sunce sakriveno oblacima,
koji se kotrqaju i jure ùrno nekud daqe, daqe.
Bilo je to jednog oktobra meseca, kad pozna jesen nastupa, i kad je ve~e kao
no}. Nai{la je oluja i jaka ki{a, i nebo se nije ra{~istilo. Crni debeli
oblaci jurili su kao mahniti, premetali se jedan preko drugog, a bilo ih je
toliko kao da se potop sprema. Vetar je pi{tao, samo tako, neprijatno. Bila je
to tmurna pozna jesen sa neprestanim hladnim ki{ama i vetrom.
U selu bi nastalo dovla~ewe drva, kupusa, klawe sviwa i stoke. Nastaju
veseqa, svadbe, slave, pro{evine.. Nikako, zbog svega toga, ne prestaje svirka.
291
*ZIMA U LU@NICI*
Planine oko Lu`nice su pune snega. Stoji beskrajna pustiwa belo}e, duboki
snegovi sakrivaju stare i grade nove pejzaè i ori se ponosito muzika jakih
vetrova. Treba i}i u susret me}avi, krupnih pahuqa i guje vetrova, i sti}i
kroz smetove zavejanih tragova do toplih pragova. Ucaklila studen, spustila
bele pramenove neba na {iqate lu`ni~ke planine. Lu`ni~kim selom povremeno
zalaju psi, kr{i se liskovina po torovima. Do kladenca i nazad nedovr{eni
puteqci, tek tragovi stopa u snegu. Sneg se lomi i {kripi. Pod vrhom Golemog
Stola graknu{e ~avke. Kao od neba otkide se krupan ora.
292
9.2. ZA SPAS LU@NI^KOG SELA

9.2.1. PUTE[ESTVIJE PO LU@NICI
Planovi da se dopre do najzaba~enijih sela Lu`nice pravqeni su jo{ 2006.
godine, kada je trebalo da sa svojim ocem i wegovim “fi}om” pre|emo sva
lu`ni~ka sela, da u svako selo svratimo, sa qudima popri~amo, da interesantna
mesta slikamo... i sve to da stavim u kwigu o Lu`nici. Ovaj plan se poremetio
nakon smrti moga oca (februara 2007. godine). Da bi dosnimio 20- ak
najnepristupa~nijih lu`ni~kih sela, u drugoj polovini 2007. godine potraìo
sam pomo} na nekoliko strana: od predsednika op{tine Babu{nica, direktora
muzeja “Poni{avqe” u Pirotu i direktora “Zavoda za za{titu spomenika Ni{“
u Ni{u. Ta pomo} je trebalo da se sastoji u tome da mi se omogu}i nekakvo
terensko vozilo i voza~ koji bi me odvezao do ovih zaba~enih lu`ni~kih sela.
Ona mi je {irokogrudo obe}ana, ali nikada i sprovedena. Takvih poku{aja i
dogovora je bilo 10- ak puta, ali sve se zavr{avalo na obe}awima.
Do{ao je posledwi trenutak i poku{aj da se dopre do tih sela, da se vide i
da se slikom ovekove~e. Kako je vreme prolazilo, morao sam sam da ovo
sprovedem, bez pokojnog oca i bez obe}ane pomo}i. To sam odradio u 3 navrata,
u periodu od 18. do 30. juna 2008. godine. U prvom navratu pomogao mi je momak
iz Grn~ara Poti} Dalibor– Daki sa svojim “Golfom 1”, u drugom navratu sa
svojim “Opel kadetom- kockom” i pratiocem 83- godi{wim Grn~arcem Pej~i}
Stanimirom, starinom koja sve zna i sve ume, i u tre}em navratu pomogao mi je
moj ni{ki kom{ija Milenkovi} Slobodan. Ovaj posledwi mi je nebrojano puta
pomogao i da ostvarim mnoge kontakte sa qudima koje je trebalo da
zainteresuje moja pisana tema o Lu`nici. Nije bilo lako da se obi|u
najzaba~enija sela Lu`nice. Desilo se nekoliko puta da se automobil zaglavio
(po jednom na putu za Vrelo, Vu~i Del i Masurovce i 2 puta na putu za Dol),
{to od veoma lo{eg ili od mokrog i klizavog puta. U skoro svim ovim selima
smo bili dobrodo{li. Qudi su bili gostoprimqivi i èqni razgovora sa nama.
Ipak, u nekim selima su nas posmatrali kao neke avanturiste i traga~e za
zakopanim zlatom. Od svih susreta, najlep{i i najupe~atqiviji mi je bio susret
sa najve}im seqakom pesnikom Lu`nice, koji je pisao na izvornom dijalektu
svog kraja (timo~kolu`ni~kim govorom). Bio je to Boìdar Radenkovi}-
Bo{ko Gor{tak; bilo je to u wegovom domu u selu Radosinu; i bilo je to dana
25. jula 2008. godine.
Kako su sva ova putovawa, sve dogodov{tine, sva `rtvovawa nekih da mi
pomognu i svi oni dogovori, bili po ve} zacrtanom planu wenog prvog autora
(mog oca Milojkovi} Stanomira- Cone), ja sam ove obilaske svih lu`ni~kih
sela nazvao: “CONINO PUTE[ESTVIJE PO LU@NICI”. On je bio onaj,
kao i mnogi drugi:
Koji se rodio u Lu`nici,
koji je mnogo voleo Lu`nicu,
i koji je umro u Lu`nici!
293
9.2.2. UMIRAWE SRPSKIH SELA
Prema zvani~noj statistici Srbija danas ima 4.600 sela. Srpsko selo
danas nije naselila samo beda, ve} u wima u najve}em procentu ìve starci
sa prosekom starosti iznad 60 godina. Vi{e od 40.000 ku}a (isto toliko i
{tala) je prazno. U vi{e od 200 sela nema stanovnika mla|eg od 20 godina, a
u 191 selu nema nijednog stanovnika- mrtva sela. U 86% sela opada broj
stanovnika, a po istraìvawima, za koju godinu nesta}e jo{ 1.200- svako
~etvrto srpsko selo. Samo u 12% sela raste broj stanovnika, i to u onim
koja su bliè gradu.
Sve ovo je mnogo drasti~nije u samoj Lu`nici. Jedino u Babu{nici, Dowem
Strièvcu i Dragincu ne opada broj stanovnika, dok u 10- ak sela taj broj je
opao na oko stotiwak qudi, a u preostalim selima i na mnogo mawe, pa ~ak
preti da za koju godinu i ne bude vi{e stanovnika.
294
9.2.3. LU@NI^KA SELA DANAS

Danas su sela u Lu`nici stara i skoro sva iseqena. To su sela gde vi{e
nema tradicije i gde je drevna kultura ìvqewa u potpunom neskladu s
prirodnim zakonima i okruèwem, i traju jo{ samo u nostalgi~nim se}awima i
setnim pri~ama o zavi~aju koji se vremenom zaboravqa. Kako je izgledalo, danas
moè da se vidi u skoro svim napu{tenim ili skoro napu{tenim selima, po
starim i oronulim, ve}inom poru{enih ili skoro sru{enih seoskih ku}a,
zaraslim sokacima po mahalama, neobra|enim wivama... Ku}e su rasute po ovim
besputnim selima, koje su nedostupne i prepu{tene uglavnom mogu}nostima
wihovih preostalih vlasnika... prepu{tene su zaboravu, propadawu i nestajawu.
Stara i napu{tena sela Lu`nice jedva da do~aravaju predeo koji je nekada bio
naseqen gra|evinama zbijenim u skupinu nekog zaseoka- mahale. Nema vi{e
stalno odràvanih ograda i taraba, kapija, ba{ta, drvqanika na kojima se
svakodnevno nekada cepala drva za vatre koje se na ogwi{tima nisu gasile,
cvetnih ven~i}a oka~enih na vratima, ma~aka koje su dremale na pragovima i
pasa ~uvara zavu~enih pod ambare, goveda i ovaca na ispa{i, doma}ica koje s
preslicama do~ekuju goste u ku}i, miris dima i tamjana, bosiqka, {qiva i niza
duvana koje se su{e na lesama i rakije koja se pe~e s jeseni.
U lu`ni~kom kraju- Lu`nici pusto{ewe sela je po~elo od 1948. godine (kada

je Lu`nica imala najve}i broj stanovnika). Sto~arstvo je uni{teno, a turizam
nije zaìveo, pa je ovda{wim, uglavnom stara~kim doma}instvima preostalo da
ìvotare. Svaka tre}a ku}a zarasla je u korov, a u svakoj drugoj ìve po jedan
ili dva starca. Oni danas, uz mnogo truda, jedva uspevaju da obrade tek 1/3
oranica, dok je sve ostalo zaraslo u korov. U mnogim selima Lu`nice ìvi
295
mnogo momaka koji su se pribliìli 50- oj godini ìvota, a nisu zasnovali

porodice. Razlozi ovome su brojni, a posledice katastrofalne za biolo{ku,
demografsku i ekonomsku reprodukciju sela, odnosno dru{tva u celini.
Sve{tenici, koji su bili prvi na{i statisti~ari, upisuju}i u svoje letopise
broj ro|enih i umrlih, sada su suo~eni sa ~iwenicom da u selima imaju mnogo
vi{e sahrana, nego kr{tewa.
9.2.4. SPAS LU@NI^KOG SELA

(ili razmi{qawe jednog “lu`ni~kog vola”)
Ne}e biti jake i ekonomski razvijene Srbije ukoliko se dugom, dobro
planiranom i strpqivom strategijom ravnomernog razvoja na revitalizuje ìvot
u krajevima koji su decenijama zaostajali u razvoju. Za ideju koja bi podstakla
oìvqavawe srpskih sela, pored nadle`nih ministarstava, treba zainteresovati
i mnoge humanitarne organizacije iz zemqe i inostranstva.
Razvoj sela Srbije treba da istovremeno krene od juga prema severu i od
istoka prema zapadu. Ovakav razvoj sela treba postaviti kao uslov EU da ulaè
u Srbiju (kao 1. uslov ulagawa u razvoj Srbije), bez ikakvih kompromisa ili
upore|ivawa sa razvojem gradova ili drugih delova Srbije. Gradovi i drugi
delovi Srbije treba da se razvijaju od ulagawa u razvoj industrije i ostalih
privrednih delatnosti.
Za razvoj lu`ni~kog sela (kao i srpskog) treba:

1. Republika Srbija treba u svako selo Lu`nice da:
-uradi ili rekonstrui{e asfaltni put kroz selo i da selo poveè za
regionalnim putem,
-uradi ili rekonstrui{e vodovod kroz selo i da ga poveè sa regionalnim
vodovodom,
-sprovede ili rekonstrui{e struju i telefon kroz selo, i
-sagradi potrebne repetitore i releje za televiziju i mobilnu telefoniju.
2. Op{tina Babu{nica treba u svako selo Lu`nice da:
-sagradi ili rekonstrui{e seosku crkvu,
-sagradi omawi sportski teren, i
-sagradi seoski dom i prodavnicu.
Treba nastojati da to bude jedan kompleks, po mogu}stvu u centru sela, koji
bi sluìo kao centar (stoèr) za kasniju izgradwu “novog” sela. Tamo gde nije
mogu}e izgraditi sve na jednom mestu (primer stara crkva koja se ne uklapa po
poloàju u novoizgra|eni kompleks), treba nastojati da svi ostali elementi
budu u tom kompleksu.
3. Posle odra|enih stvari iz ta~aka 1 i 2, treba forsirati i razvijati:
-vo}arstvo, sto~arstvo, pa i poqoprivredu,
-tehno sela (tamo gde je to mogu}e),
-lov i ribolov, p~elarstvo i ostale delatnosti.
296
4. Da bi selo bilo razvijeno treba ga saobra}ajno povezati sa ostalim

selima i op{tinskim centrom- Babu{nica. Kada se pojave u~enici, treba im
omogu}iti {kolovawe i prevoz do najbliè aktivne {kole.
***
Primer jednog seoskog kompleksa, potrebnog za daqi razvoj lu`ni~kog, pa i
svakog srpskog sela:
***
...Vi, na{inci a i oni dru|iti,
koji ìveete daleko od Lu`nicu u gradovi i oko wi;
Vi koji ste okruèni s’s beton, ciglu i mermer;
Vi kojima se, za cel d’n, na penxeri nakupi podebel sloj smoga;
Vi koji se po parkovi sre}ete s’s pceta lutalice,
koji vam “zamo~uju” i ono malo cve}a i ukrasno {ibqe...
Eve “SPAS ZA VAS”:
do|ite, pa makar i na kratko, kod nas...
***
297
298
9.3. UMESTO ZAKQU^KA

Lu`ni~ka teritorija- Lu`nica se moè podeliti na 3 osnovna dela, gledano
geografski, a naro~ito istorijski. PRVI DEO: isto~no od puta Bela Palanka-
Babu{nica- Zvonce; DRUGI DEO: ju`no od regionalnog puta Leskovac-
Babu{nica- Pirot (leva obala- strana reke Lu`nice), i jugozapadno od puta
Bela Palanka- Babu{nica- Zvonce; TRE]I DEO: severno od regionalnog puta
Leskovac- Babu{nica- Pirot (desna obala- strana reke Lu`nice) i zapadno od
puta Bela Palanka- Babu{nica- Zvonce.
Posle oslobo|ewa od Turaka, 1877. godine, ovi krajevi su kona~no
oslobo|eni i u{li su u sastav Kraqevine Srbije. Odmah nakon oslobo|ewa,
1879. godine, raznim "teritorijalnim trgovinama" Pirota i Ni{a, drugi i
tre}i deo Lu`nice su izdvojeni iz ni{ke uprave (pre je bila Ni{ka nahija) i
dati su Pirotu u zamenu za kraj oko Bele Palanke. I u ono- tursko vreme, ovi
krajevi su bili na dalekoj "periferiji" od uprave u Ni{koj nahiji, a posle
teritorijalne zamene su bili na jo{ ve}oj "periferiji" kod uprave u Pirotu.
U svakom pogledu, ovi krajevi Lu`nice, osim ne{to malo oko same Babu{nice,
bili su daleko od uprave u Pirotu i lokalnih i republi~kih politi~ara, kao i
od skoro svih posleratnih predsednika op{tine Babu{nica- qudi koji su bili
"prodani" ili u slu`bi Pirota, Ni{a ili Beograda. Tim qudima lu`ni~ki
kraj je sluìo kao "dobar" ili "lo{" dekor wihovoj politi~koj i uskogrudoj
karijeri, zavisno do kog nivoa su se hteli uzdi}i.
Lu`ni~ki srez, odnosno ~itav lu`ni~ki kraj bio je nerazvijen. Qudi su
ìveli od poqoprivrede i ratarstva u ravni~arskom delu i od sto~arstva u
planinskom delu Lu`nice. Ti izvori su bili nedovoqni za opstanak, pa su do
dopunskih prihoda dolazili kao pe~albari. Radili su uglavnom kao gra|evinski
radnici- tzv. fizikalci, ciglo- crepari, majstori zidari i tesari, {irom cele
zemqe (biv{e Jugoslavije). Trebalo je da se u Lu`nici istovremeno razvija 4
do 5 centara, pa mo`da i vi{e (Veliko Bowince, Qubera|a, Strelac i
Babu{nica, a boqom saobra}ajnom povezano{}u: Bogdanovac, Crvena Jabuka i
Zvonce), jer su tako pokazivali ekonomski pokazateqi, kao i broj stanovnika u
ovim mestima s kraja turske vladavine. Ali se, uskogrudim politi~arewem u
postturskom razdobqu, a naro~ito posle Drugog svetskog rata, isforsirala
Babu{nica na u{trb svih ostalih ve}ih mesta. Zna se da Babu{nica nije bila
ni selo pri osloba|awu od Turaka, pa i ono malo pa`we {to je pridavala
op{tinska uprava u Babu{nici bilo je samo u okolini Babu{nice, mo`da do
sela u kome je ro|en neko od “velikih” op{tinskih ili republi~kih
funkcionera, i ni{ta vi{e i ni{ta ve}e. A uvek su pri~ali i obe}avali kako
treba povezati sva sela Lu`nice, kako treba razvijati celu Lu`nicu... Tako je
bilo od oslobo|ewa od Turaka 1877. godine, posle Drugog svetskog rata, pa sve
do dana{wih dana. A ova nebriga, sebi~nost, kao i ukupna republi~ka i
dràvna politika razvoja udaqenih i pograni~nih krajeva, dovela je dotle da su
skoro sva sela u Lu`nici, kao i u celoj Srbiji, opustela i polako zamrla.
299
Najupe~atqiviji primer za ovakvu tvrdwu je saobra}ajna nepovezanost ve}ine

sela u Lu`nici. Niko, ali ba{ niko, nije uspeo da ne{to uradi za lu`ni~ki
kraj, kako ne bi ovoliko zaostao i bio na samom kraju razvijenosti u Srbiji.
Kolone migranata su odlazile iz Lu`nice, a niko im nije “stao na put”, da ih
odvrati, da im ponudi boqi ìvot, da im...
***
Ovakvo stawe u Lu`nici moè se svesti na onaj uvodni govor seqana Crvene
Jabuke sa tada{wim predsednikom op{tine Babu{nica, po~etkom februara
1964. godine, a koji glasi:
“Mi (Lu`ni~ani)
od socijalizma nismo dobili ni{ta-
nismo ni liznuli,
na nas su zaboravili:
op{tina, srez, dràva, na{i qudi...svi.”
Pri tome treba znati da je Crvena Jabuka, u toku Drugog svetskog rata,
izgubila vi{e od 8% stanovni{tva (poginulo je 88 od 1048 stanovnika), ili
vi{e od 10% od celokupnih lu`ni~kih `rtava (poginulo je 88 od 803 koliko
je poginulo u Lu`nici). Ove velike `rtve Crvenojabu~ana nisu bile dovoqne
vlastima u Babu{nici, Pirotu, Ni{u i Beogradu da im se izgradi pristojna
saobra}ajna veza sa “svetom”. Ali od svega, iz uvodnog govora sa skupa, najvi{e
je bolelo ono... na{i qudi...
I tako, Lu`nica se ispraznila, a putevi nisu bili izgra|eni. Danas bi se
putevi mo`da i mogli izgraditi, ali nema za koga.
***
Ne samo ono {to smo mi pravili nego i sve ono {to se nekada stvaralo
nesta}e zbog “poàra”, crva i nemara. I tako, sve ono {to su na{i preci
gordo gradili; i svi oni {to su nekada za ovo ginuli i svoje `rtve dali; i
svi oni {to su se u ko{tac s nema{tinom hvatali i rvali; i svi oni ~obani,
govedari i sviwari {to su se lomatali predelima Lu`nice; i sve one
pose~ene glave za vreme “turska zemana”; i svi demoni, rogati i bez rogova,
repati i bezrepi, o{trih zuba, {iqatih kanxi; i sve one hiqade raznih
ptica, a me|u wima i mudra sova, skakutavi vrabac i pesnik slavuj; i
spokojne ma~ke, i nespokojni psi; i neve{to osen~ano stewe i desetine
hiqada bukvi, cera i leski; i sve one ku}e izgra|ene i oblepqene blatom, sa
i bez prozora; i sve one zaslepquju}e i mra~ne no}i poput utvara; i sve
slike qubavi i smrti koje se boje u crno... SVE ]E TO NESTATI!
I kako je napisano na po~etku:
- zbog nemara... i glavnih qudi iz op{tine, okruga i dràve; i
- zbog sebi~nosti... i sekretara, politi~ara i predsednika.
300
LITERATURA
1. "ZLA VREMENA" ...................................................... Zlatkovi} \ura- Mili}
2. "ISTORIJA NI[A 1" ................................... Istorijski institut Beograd
3. "ZAPLAWE" .............................................................. dr Simonovi} Dragoqub
4. "PIROT KROZ VEKOVE" .......................................... Panajotovi} Tomislav
5. "PUSTA REKA" ................................................ prof. dr \or|evi} Milutin
6. "DEMOGRAFSKI RAZVOJ LU@NICE" ... P. Golubovi} i N. Todorovi}
7. "LU@NICA- geografski prikaz" ................................... Todorovi} Dragan
8. “LU@NICA” .......................................................... Mani} Dragoslav- Forski
9. "LU@NI^KA NARODNA BA[TINA" ............ Mani} Dragoslav- Forski
10. "BE[E SELO" .................................................. Radenkovi} Boìdar- Bo{ko
11. "NA KRAJU SELA" ........................................ Radenkovi} Boìdar- Bo{ko
12. "ZAVIÂJ U DU[I" ......................................... \or|evi} Velimir- Veqa
13. "MIJALKO RASINSKI VAM PRIÂ" .............. ]iri} Du{an i ostali
14. "QUBERA\A- najstarija varo{ica Lu`nice" ................ Todorovi} Dragan
15. “RADOSINSKA HRONIKA” .............................................. Igwatovi} Sava
16. “SELO RESNIK- lu`ni~ki” ................................................ Miti} Milovan
17. “MOJE SELO VELIKO BOWINCE” ........................... Stankovi} Predrag
18. “JASENOV DEL” ........................................................................ ]uri} Du{an
19. "CRVENA JABUKA" .................................................. An|elinovi} Dragoqub
20. "RAKOV DOL" ................................................................. Bogdanovi} Boìdar
21. "ZVONA^KA BAWA" ......................................................... Petkovi} Qiqana
22. “STRI@EVAC (Gorwi i Dowi)” ................................... Todorovi} Negovan
23. “NARODNE [KOLE U PIROTSKOM OKRUGU” ........ Voj~i} Dragoslav
24. "OD ZONE SUMRAKA DO ZONE SVETLOSTI" .......... Stankovi} Dejan
25. "BITKE I BOJEVI ISTO^NE SRBIJE" .................... Jovi} Stojan i dr.
26. "OSN. [KOLA U BABU[NICI" ........ V. i B. Veli~kovi} i V. Pej~i}
27. "[KOLA U QUBERA\I" .................................... Anti} Gojko i V. Pej~i}
301
302

Luznica

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Luznica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TIHOMIR S.

NI[, mart 2015.

Idejno re{ewe korica:

Ову књигу, својеврсну енциклопедију Лужнице, написао је Тихомир

Ovu Kwigu o Lu`nici autor je raspodelio u 9 povezanih delova- poglavqa:

U obradi svih ovih poglavqa koristio je mnoga saznawa prethodnih

Ova kwiga je opis Lu`nice, ni{ta van we i ni{ta na{iroko. Odredio je

U Ni{u, septembra 2008. godine Filipovi} Dragi{a,

1. GEOGRAFSKI POLO@AJ LU@NICE .................................... 15

2. LU@NICA KROZ VEKOVE ........................................................... 27

3. STANOVNI[TVO I OBI^AJI U LU@NICI ..................... 53

4. DRU[TVENI RAZVOJ LU@NICE ........................................ 79

5. LU@NICA DO DANAS ................................................. 107

7. LU@NI^ANI I GOVOR ........................................................ 249

8. LU@NI^KE DILEME ................................................ 261

9. LU@NICA NA MARGINI MARGINE ................................. 289

Sa skupa seqana Crvene Jabuke:

Imam veliku `equ da LU@NICA, kraj na{ih predaka i nas, ne padne u

A vi mladi, po poreklu Lu`ni~ani, koji niste u ovom kraju ro|eni, a gde su

1.1. GEOGRAFSKI POLO@AJ LU@NICE

I periferijski i pograni~ni polo`aj Lu`nice, i udaqenost od glavnih

1.2. POREKLO NAZIVA LU@NICE

1.3. REQEF, HIDROLOGIJA I KLIMA

1.3.2. HIDROLOGIJA LU@NICE

Pr ema : “ZAV I^AJ U DU[I”

1.3.3. KLIMA LU@NICE

1.4. FLORA I FAUNA

[umski pokriva~ je iskqu~ivo od listopadnih {uma. U posledwe vreme

1.4.2. FAUNA- @IVOTIWSKI SVET LU@NICE

1.5. PUTEVI KROZ LU@NICU

1.5.1. STARORIMSKI I SREDWOVEKOVNI PERIOD

Druga paralela- kratica puta “Via Militaris” vodila je trasom: Ni{

1.5.2. PERIOD “POD TURCIMA”

Jedna paralela- kratica “Carskog Druma” (nekada{wi put “Via Militaris”)

Druga paralela- kratica “Carskog Druma” (nekada{wi put “Via Militaris”)

1.5.3. PERIOD PO OSLOBO\EWU OD TURAKA

2.1. LU@NICA U ANTI^KO VREME

2.1.2. LU@NICA U VREME STAROG RIMA

Trajan Decije (od 249. do 251. godine n.e.),

Arheolo{ki nalazi pokazuju da je teren Lu`nice bio naseqen i u periodu

Postojali su i paralelni putevi- kratice puteva “Via Militaris”, koji su

2.1.3. LU@NICA U VREME VIZANTIJE

2.2. LU@NICA U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI

2.3. LU@NICA POD TURCIMA

1683-1699.- VELIKI RAT (austro-turski rat)

PRVA VELIKA SEOBA SRBA (1690. godina)

1717.- Za vreme borbi oko Beograda, po celoj unutra{wosti Srbije podigli su

milicija. Oktobra 1737. godine Turci su preduzeli kontraofanzivu i sa

PERIOD VELIKIH BUNA I USTANAKA (od 1830. do 1841.)

2.3.1. LU@NICA U NI[KOJ NAHIJI

Ni{ka nahija je postojala od 1481. godine

Osvojene zemqe su se smatrale dr`avnim i u vlasti turskog sultana, a qudi-

Sultan je svake godine uzimao hara~- nov~anu nadoknadu od qudi- raje

2.3.2. @IVOT U LU@NICI POD TURCIMA

Spahije obi~no idu u jesen i zimu po svojim selima, te kupe glavnicu i

2.4. LU@NICA KROZ RATOVE

2.4.2 SRPSKO- BUGARSKI RAT (1885. godine)

2.4.3. BALKANSKI RATOVI (1912. i 1913. godine)

teritorijama. U ratu je Srbija oslobodila ju`nu Srbiju, Kosovo i Metohiju,

2.4.4. PRVI SVETSKI RAT (od 1914. do 1918. godine)

probila front, porazila bugarsku vojsku i proterala germanskog osvaja~a sa

2.4.5. DRUGI SVETSKI RAT (od 1941. do 1944. godine)

polazila od sela Vave na reku Lu`nicu i wom, sve do reke Vlasine na

2.5. LU@NICA POSLE OSLOBO\EWA