Универзитет у Београду

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Утицај туризма на економски развој и стање животне средине у

насељу Гамзиград и околини

МАСТЕР РАД

СТУДЕНТ

Милош Симоновић
ЗА 180225

Београд - Земун
2019. године
 Универзитет у Београду
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Утицај туризма на економски развој и стање животне средине у

насељу Гамзиград и околини

МАСТЕР РАД

МЕНТОР СТУДЕНТ

др Радмило Пешић Милош Симоновић

ЗА 180225

Београд - Земун
2019. године
 Предговор
У овом раду биће обрађена тема утицај туризма на економски развој и стање
животне средине у насељу Гамзиград и околини. Поред основних одлика насеља и околине,
њихових специфичности, биће приказани и оцена стања животне средине, начини
управљања, одрживи развој подручја и смернице за управљање у будућности.
Први део рада сачињава кратак преглед основних физичко-географских
карактеристика које се односе на положај, геолошке, геоморфолошке, одлике климе,
хидрографске одлике, особине земљишта и демографске карактеристике Гамзиграда и
околине.
Затим ће се говорити о заштићеном природном добру „Felix Romuliana“ који се
налази у непосредној близини насеља Гамзиград, о Гамзиградској бањи и осталим
туристичким вредностима самог простора. Говориће се и о туристичким капацитетима
које нуди само насеље, утицају туризма на тренутно стање животне средине, одрживом
развоју подручја, мерама заштите и начинима управљања. На самом крају биће
представљена SWOT анализa, из које се могу извући смернице и могућности за даље
одрживо управљање овим простором.
Кључне речи: туризам, економија, животна средина, Гамзиградска бања,
Ромулијана
This document presents the topic impact of tourism on economic development and the
environment in and around the village Gamzigrad. In addition to the basic features of the village
and its surroundings, their specifics will be displayed and assessment of the state of the
environment, governance, sustainable development areas and guidelines for management in the
future. 
The first part consists of a brief overview of the basic physical and geographical
characteristics that relate to the position, geological, geomorphological, qualities, climate,
hydrographic characteristics, soil properties and demographic characteristics of Gamzigrad and
the environment.
Тhen I will talk about the protected nature reserve "Felix Romuliana" located near the
village Gamzigrad, the Gamzigrad spa and other tourist values of the area. Rumors and the
tourist facilities offered by a settlement, the impact of tourism on the current state of the
environment, sustainable development of the area, protection measures and management
methods. At the end will be presented SWOT analysis, from which it can draw guidance and
opportunities for further sustainable management of this area.
Keywords: tourism, economy, environment, Gamzigrad, Felix Romuliana
Садржај:

1. Увод.............................................................................................................................................1
2. Основне физичкогеографске одлике....................................................................................2
2.1. Географски почожај...........................................................................................................2
2.2. Саобраћајно-географски положај.....................................................................................3
2.3. Геолошке и геоморфолошке одлике...................................................................................4
2.3. Одлике климе........................................................................................................................5
2.4. Хидрографске одлике..........................................................................................................6
2.5. Особине земљишта.............................................................................................................8
3. Становништво...........................................................................................................................9
4. Постанак и развој насеља.....................................................................................................10
5. Туристичке вредности...........................................................................................................14
6. Туристички промет................................................................................................................17
7. Стање животна средина........................................................................................................24
8. SWOT анализа.........................................................................................................................27
9. Закључак..................................................................................................................................29
10. Литература.............................................................................................................................30
Изјава о ауторству......................................................................................................................31
 1. Увод

Да су људи који су живели на територији Гамзиграда у римско доба могли да

погледају у будућност сигурно не би очекивали да виде слику каква је данас. Велелепно
утврђење, минералне воде и река, бујна вегетација само су окоснице свих осталих лепота
које овај крај чине изузетним. Како су се времена мењала тако је овај простор од веома
насељеног подручја постао рурална средина са нешто више од 500 становника.
Иако се посета изворима лековитих вода и њихово коришћење дуго није исказивала
као туристичка вредност, трагови материјалне културе указују на то да су неки коришћени
још у време каменог доба. Као идеално место за разрешавање човекових културних,
рекреативних, здравствених потреба, убрајамо баш оваква места којих нема пуно у
Европи. Ова места располажу бројним и разноврсним природним елементима са
наглашеним здравствено-рекреативним функцијама (термоминерални извори, племенити
гасови, пелоид, повољни климатски елементи, разноврсна вегетација и сл.), која одавно
побуђују велико интересовање туристичке тражње. Као један од термоминералних извора
на простору наше земље који се одликује оним својствима која у човеку стварају потребу
за активним и пасивним физичким и психофизичким одмором као и лечњем и
рехабилитацијом, издвајамо Гамзиградску бању, на само 11 километара од Зајечара.
У атару Гамзиграда, као један од најзначајнијих споменика културе из римског
периода, налази се „Felix Romuliana“. Овај локалитет датира још из IV века и заоставштина
је римског имеператора Гаја Валерија Галерија Максимилијана. Ово место као историјски
објекат има веома велику улогу у валоризацији Гамзиграда, Зајечара па и целе источне
Србије.
Ову тему сам одабрао јер специфично место као што је Гамзиград, у коме се спајају
невероватне природне и антропогене лепоте заслужујe да будe истакнутo као куријозитет
Тимочке Крајине. У малом насељу као што је Гамзиград налазе се две велике туристичке
вредности као што су „Felix Romuliana“ и Гамзиградска бања и баш то треба да
представља главни туристички потенцијал како Града Зајечара тако и целе Тимочке
Крајине.

1
 2. Основне физичкогеографске одлике

2.1. Географски почожај

Зајечарски округ, смештен у источној Србији на површини од 3.623 km2 обухвата

Град Зајечар, као центар округа и три општине: Књажевац, Сокобању и Бољевац.
Насеље Гамзиград се налази на територији Зајечарa. Гамзиград је окружен насељем
Звездан са севера и североистока, на северозападу насељем Метовница, на западу и
југозападу насељем Оснић, док је на југу и југоистоку насеље Лубница. Величина насеља
је 2.252 ha. Обједињује више „рејона“ који га сачињавају. У питању су: Петроњ, Баба Јона,
Село, Селиште, Краварник (Марија Мартиновић, др Србољуб Ђ. Стаменковић, Јелица
Декић, 2001).
Насеље Гамзиград, се развило у југозападном делу зајечарске котлине, између 43°
54′ 27" северне географске ширине и 22° 10′ 19" источне географске ширине, на 193 m
надморске висине. Гамзиград, као насеље, смештенo је у малој географској целини Црна
Река. Са истока, онo је ограниченo Вршком чуком, са запада висоравнима Кучаја, са севера
Црним Врхом, Дели Јованом и Столом, док јужни границу представљају гребени Ртња и
Тупижнице. Рељеф овог терена је изузтно нераван и то због утицаја реке Црни Тимок, која
својим током веома утиче на целокупни овај предео (Туристички водич општине Зајечар).

Слика 1: географски положај насеља Гамзиград

Извор: http://www.weather-forecast.com/locations/Gamzigrad/forecasts/latest

Гамзиград се налази у источној Србији, 232 километара југоисточно од Београда, а

11 километара западно од Зајечара, у меандарској долини доњег тока реке Црни Тимок, на
надморској висини од 193 метара.
Гамзиград се налази у области компликоване тектонике у чијој је зони изражено
више локалних и регионалних раседа. За само насеље најважнији је расед који иде
средином корита реке Црни Тимок у чијем се средишту јавља избијање минералне воде.
Сем овог раседа, у рејону Гамзиградске бање постоји и велика тектонска пукотина која се

2
правцем простирања еруптивног терена, дужином од 90 километара, пружа углавном од
севера ка југу. На њеном сектору, осим Гамзиградске бање, ређају се и многи други топли
и врели извори у околини (извори у Брестовачкој бањи, Николичевској бањи,
Шарбановачкој бањи). Ови термални извори у црноречкој вулканској области су последњи
одјеци и слаби заостаци негдашњих вулканских појава (Костић М., 1973).

2.2. Саобраћајно-географски положај

Магистрални правац ка Видину и Софији је поред магистралног пута Београд,

Доњи Милановац, Кладово, Неготин и даље, једина и најкраћа путна веза Европе и осталог
дела наше државе ка северној Бугарској и јужној Румунији и даље према Црноморском
басену, што Гамзиграду даје посебан међународни значај.
Аутопут Е 75 пролази кроз бројне Европске престонице, а у нашој земљи кроз
Суботицу, Нови Сад, Београд и Ниш. Ово је главни правац туристичких кретања који воде
од Западне Европе према источном Медитерану. С обзиром да је Гамзиград преко
Параћина од овог пута удаљен 80 km, путем Е 761, он има релативно повољан
континентални туристичко-географски положај.
Истовремено, Гамзиград има врло повољан регионални туристичко-географски
положај захваљујући непосредној близини археолошког локалитета светске баштине „Felix
Romuliana“, те правци туристичких кретања из северног и западног дела земље ка овом
локалитету воде кроз Гамзиград.
Удаљеност Гамзиграда од неколико већих градова као туристичких дисперзива:
- Београд 232 km
- Нови Сад 308 km
- Ниш 100 km
- Лесковац 130 km (Станковић С., 2001).
Од самог центра села, Гамзиградска бања је удаљена 2 km. Такође сам центар села и
није добро саобраћајни повезан са путем Параћин – Зајечар јер је једини пут којим се може
доћи до центра села преко Гамзиградске бање и са супротне стране преко Звездана.
Проблем је настао јер је пут требао да иде преко имања двојице становника који су се око
те земље правно спорили тако да тај пут никада није изграђен. На крају мештанима овог
насеља преостају само обилазни путеви. За пешаке постоји висећи мост „ Љуљашка“ који
повезује центар села са путем Параћин – Зајечар то јест са аутобуском станицом која се ту
одмах налази. Приградска аутобуска линија која саобраћа на овој линији стаје баш поред
овог висећег моста.

3
 2.3. Геолошке и геоморфолошке одлике

За Источну Србију, па самим тим и за зајечарски округ карактеристично је да је

доминантна стена у геолошкој грађи доломит. Па отуда и велики број подземних крашких
облика (пећина и јама). Што се тиче Зајечарског округа најпознатија је Богивнска пећина,
недалеко од Бољевца са северне стране планине Ртањ, у долини Црног Тимока. Боговина је
трећа пећина по дужини у Србији, дужине око 5 km (5020 m). И то је последња пећина која
је пре три године уређена за посету на простору Србије. Спада у групу периодских речних
пећина. Доста је једноставна, са мало пећинског накита. Одликује се великим окукама,
правим подземним меандром. То указује да је настала радом подземног тока који се у њој
јавља и данас после јаких киша.
Поред кречњака треба издвојити и магматске стене, пре свега дацит и андезит које
потичу од великог тимочког андезитског масива који је настао у време терцијера праћен
алпском орогенезом када је дошло до великог изливања магме.
На територи Гамзиграда преовлађује брдско-планинско земљиште, са зајечарском
котлином у центру. Котлина се налази у западном делу Тимочког басена, који
морфолошки представља продужење Влашко-понтијског басена. Котлина се налази између
два планинска лука, карпатског и балканског (Жикић А., 1974. год.). На овом простору
највише су застуљени облици речног и крашког рељефа. На ниским речним терасама лежи
највећи део Гамзиграда.
Клисура Баба Јона је још једна вредност овог краја. Налази се између насеља
Гамзиград и Звездан. Клисура Баба Јона је дуга 22,5 km. Почиње код узвишења Кулма
(након истицања Црног Тимока из сумраковачко-шарбановачког басена) и пружа се све до
насеља Звездан. У географску литературу ову клисуру је први унео Јован Цвијић почетком
XX века. Он је истакао да је: „ ... клисура Баба Јона епигенетски усечена у пространој
црноречкој површи, у неогену, кроз андензите и кречњаке ...“ (Цвијић Ј., 1928). У самој
клисури се разликује више речних тераса : тераса а) висине 2-4 метара, тераса b) висине 8-
10 метара, тераса c) висине 15-20 метара, тераса d) висине 55-60 метара, e) површ од 380 до
420 метара апсолутне висине, што можете и видети на слици испод.

4
 Слика 2: Клисура Баба Јона по Јовану Цвијићу 1912. год.
Извор: Цвијић Ј., 1928.

2.3. Одлике климе

Зајечарски округ се налази у континенталном климатском појасу са

умереном континенталном климом. Летњи месеци су изузетно жарки са дневним
температурама које достижу и до 40 ͦ С, док су ноћи у просеку свеже. Зиме су благе и са
мало падавина, али у појединим периодима температура силази и преко 15 ͦ С испод нуле.
Најхладнији месец је јануар, а најтоплији јул. Годишња температура амплитуда износи око
23,4˚ C. Овај податак доказује континенталност климе, која се поред тога огледа и у
постепенијем прелазу из зиме у лето него из лета у зиму. Јесен је топлија (11,1˚) од
пролећа (10,2˚) у вегетационом периоду (април-септембар) температура је у просеку 18,1˚
С” (Жикић, 1974).
У Зајечарском басену, који припада Црном, Белом и Великом Тимоку и чија дужина
је око 20 km, дувају ветрови слични кошави, најчешће североисточни, док повремено
дувају ветрови из правца Карпата и Старе планине. Ветрови су најчешћи у пролеће и јесен.
Средња годишња учесталост дана са јаким ветром износи 20 дана. У Зајечарској котлини
владају претежно тишине што указује на већи број дана без ветра. Највише тишина је у
септембру, а најмање у марту месецу. Град се јавља ретко. Укупне падавине у просеку
износе 560 mm током године (Жикић, 1974).

5
 2.4. Хидрографске одлике

На простору Тимочке крајине протиче чак пет река које у свом називу имају
одредницу Тимок: Црни, Бели, Сврљишки, Трговишки и Велики. Од тога прве две
наведене реке на излазу из градског језгра Зајечара формирају Велики Тимок. Бели Тимок
настаје код Књажевца, спајањем Сврљишког и Трговишког Тимока. Због тога је цело
подручје општине Зајечар изузетно погодно за организацију излетничког и рекреативног
туризма и риболова.
За само насеље Гамзиград од посебног је значаја Црни Тимок који овуда протиче.
Црни Тимок извире у облику крашких врела, од којих два избијају из пећине код Кривог
Вира и тече кроз кривовирски басен, јабланичку клисуру, сумраковачко-шарбановачки
басен, клисуру Баба Јону и зајечарски басен где се низводно од Зајечара састаје са Белим
Тимоком градећи Велики Тимок. На Црном Тимоку најнижи водостаји јављају се у јулу,
августу и септембру, а највиши у марту и априлу.
Зајечарски округ је такође богат и геотермалним изворима. Гамзиградска Бања, која
је уједно и уређено савремено бањско лечилиште лежи у долини доњег тока Црног
Тимока, недалеко од магистралног пута Зајечар-Параћин, на надморској висини од 160 m.
Гамзиградска бања једна од најстаријих и најважнијих термалних бања у Србији.
Смештена у меандру Црног Тимока, у долини окруженој шумовитим брежуљцима, то је
речна бања са топлим изворима усред хладне реке – извори минералних вода налазе се у
самом кориту реке. Има их и поред корита. Налазе се на дубини од 303 m (Жикић, 1974).
Гамзиградска Бања је под утицајем континенталне климе, с тим да микро-клима
има и одлике подпланинског поднебља са чистим ваздухом и недирнутом природом,
Гамзиградска Бања представља пријатно место за лечење и одмор.
Стручњаци кажу да захваљујући заступљености радијума и урана, она има веома
високу терапијску вредност. Бања има више извора термоминералних вода, температуре од
38 до 43°C, које се убрајају у земно-алкалне хипертерме, односно акротерме.
Није случајно што је још у 3. веку наше ере римски цар Гај Галерије Валерије
Максимилијан, кога историчари описују као човека који патио од реуме, баш на овом
месту подигао своју луксузну палату.
Данас се у Гамзиградској бањи користи пет термално-минералних извора, који дају
око 280 l/min лековите воде. Они су каптирани у кориту Тимока и ограђени бетоном, а
њихова вода је спроведена до три базена.
Први запис о бањи оставио је барон Сигмунд Хердер, краљевско-саксонски
управитељ рудокопа, који је 1835. године путовао Србијом истражујући њене руднике, а
прва купања у сврху лечења започела су 1890. године. Професор Сима Лозанић, оснивач
6
Хемијског друштва Србије, извршио је тада и прву хемијску анализу воде. Извештај
бањских лекара с почетка ХХ века гласи: „Преко лета су Гамзиградску бању посећивали
само сиромашни сељаци, да се ту лече (купају, облажу минералним блатом) али нешто
касније долазе и имућни, ту подижу шаторе и остају по десет до двадесет дана. Свет се
купа и ноћу под ведрим небом...“. Од 1925. године почињу да се зидају базени на
изворима, а бања добија карактеристике бањског лечилишта.
Лечење се спроводи у Специјалној болници за рехабилитацију “Гамзиград”.
Посебно су атрактивна два затворена базена са термоминералном водом који су окружени
прелепим зидним мозаицима.
У Гамзиградској Бањи се лече:
 обољења периферних крвних судова и лимфног система
 болести везивног ткива
 зглобни и ванзглобни облици реуматизма
 дегенеративна обољења зглобова
 ортопедске болести и посттрауматска стања
 аномалије дечјег узраста
 неуролошка обољења
 гинеколошка обољења

Слика 3 и 4: Гамзиградска бања

Извор: Симоновић М, 2019

Гамзиградска Бања има изванредне услове за припрему спортиста. Ту су затворени

базени, теретана, фудбалски терен, терени за мале спортове и тениски терени. У току
припрема спортисти су под стручним надзором лекара спортске медицине, а постоји

7
могућност да се сваком спортисти уради тест оптерећења срца и овери такмичарска
књижица о његовој здравственој способности.
Бања пружа изузетно добре услове за рекреативну наставу. Уз лекарски надзор,
Специјална болница пружа деци посебан здравствени преглед од стране физијатра, ради
утврђивања правилности држања тела и стања табана (Велојић М., 2002).

2.5. Особине земљишта

Насеље Гамзиград спада у ред мање шумовитих насеља тимочког регијона. Пошто
се простор насеља налази на мањим надморским висинама највише су распрострањене
храстове шуме. Заједница сладуна и цера покрива око 70% целокупних шумских
површина. Поред тога треба поменути: брдску шуму китњак, шуму китњака и граба, шуму
горског јавора и јасена, и шуму јасена и храста лужњака. (Васиљевић Љ. 1974.) А дуж
Тимока има и топола, врба, јове и пољског јасена.
Пољопривреда је најзначајнија привредна грана у насељу Гамзиград. Богата
сировинска база коју ствара пољопривреда, заједно са осталим повољним околностима,
као што је близина већих градских насеља (Зајечар, Бор, Бољевац) представља потенцијал
за развој прерађивачке индустрије. Највећим делом заступљен тип земљишта је црвеница.

8
 3. Становништво

Године 1924. Гамзиград је имао 240 домова и 1230 становника. Становништво у

селу је православне вероисповети.

Табела 1. – Број становника Гамзиграда у периоду 1948. – 2011. године

Године 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.

Број 1223 1208 1200 1124 1080 961 1011 683

становник
а

Извор: Републички завод за статистику, Одељење у Зајечару

Године 2011. укупан број становника насеља Гамзиград био је 683, иначе најмање
него на свим осталим пописима почев од 1948. године. То доказује изумирање села у овом
крају јер се број са средине прошлог века до сада смањио за половину становништва
насеља. Од тих 683 становника, 13 лица се налазило у иностранству. Укупан број
домаћинстава био је 215, док је у становима становало чак 380 људи. Важно је нагласити
још да се више од 55 % популације налазе у животној доби од 45 до 80 година, док се од
тога највећи број људи налази у животној доби од 55-60 година старости. Просек старости
код мушке популације је 44,5 година док је код жена нешто већи 49,5 година (Марија
Мартиновић, др Србољуб Ђ. Стаменковић, Јелица Декић, 2001).

9
 4. Постанак и развој насеља

О првим насеобинама на овом простору говоре новија археолошка истраживања

која су показала да је изнад самог данашњег Гамзиграда, на узвишењу Бањска стена, у
периоду бронзаног доба, у другом веку пре наше ере, постојало дуготрајно насеље чија је
површина износила више хиљада квадратних метара. Према подацима из најстаријих
слојева, у насељу на Бањској стени и типолошким карактеристикама грнчарије и других
налаза, становници који су живели у овом насељу припадали су групи народа
карактеристичној за централно-балканско подручје. Веома значајну етнокултурну
компоненту овог народа чинили су и становници насеља које се налазило на Бањској
стени, јер су управо по њиховој заоставштини арехеолози данас читав период у коме су
они живели назвали „гамзиградска култура“ (Лазић М., 1998.).
Истражујући остатке старина у Гамзиградској бањи, др Стеван Мачај је још далеке
1892. године изразио чуђење да се Римљани нису служили водом из атара Гамзиграда „јер
се ту нигде не види траг неке римске зграде, мада ова врућа вода није ни пола часа
удаљена од знатних римских развалина Гамзиграда“. Ипак, неких античких градњи у вези
са Гамзиградом свакако је било, али су оне на овим хидротермама (као и код многих
других исчезлих термалитета лоцираних покрај речних токова) уништене у бујичним
поплавним таласима Црног Тимока. Бањска вода је до знамените римске палате „Felix
Romuliane„ довођена вероватно преко надземног аквадукта коме су утврђени трагови.
У средњевековно време хидротермални извори Гамзиградске бање коришћени су у
природним басенима, а имали су и извесну улогу у култу термализма (Костић М., 1973).
Појавом књиге Душанке Бојанић Лукач „Видин и видинскијат санџак през 15. и 16. век“
сазнајемо за податак да се „лековити извори Гамзиградска бања“ помињу још у турским
пописима 15. и 16. века.
Да је околно становништво Гамзиградску бањицу (како се све до почетка прошлог
века називала ова бања) веома ценило и на њој се лечило, указује чињеница што је
истраживана још у време када се у Кнежевини Србији тек појавило интересовање за
минералне воде и што јој је обраћена стручна пажња већ у време почетка балнеологије у
Кнежевини Србији.
Први писани траг о Гамзиграду у Србији потиче из 1835. године, када је барон
Сигмунд Август Хердер, краљевско саксонски управитељ рудокопа пропутовао Србију да
би „остављене рудокопе и уопште рудно стање ове земље извидио и испитао“. Том
приликом посетио је и Гамзиградску бању и вршио испитивање њених вода.
Када и које године је почело купање у Гамзиградској бањи нема писаних података.
Према предању, прва купања су била у хигијенске сврхе – прање од нечистоће и
прљавштине. Вода је била топла па су мештани у њој прали веш и друге тканине
(Петровић С., 1966). Прва купања у сврху лечења започета су 1890. године и то у
импровизованим базенима, чија је температура воде износила од 38 0 до 420 C и које су
болесници и њихови чланови породице сами копали. Од околне речне воде базени су
ограђивани блатом, камењем и шашом, а преко њих су пребациване гране и пруће које су

10
купаче колико-толико скривале од очију пролазника. Прва солиднија каптажа извора
обављена је 1915. године.
Почетком 20. века др Лаза Илић и Драгослав Мицић у званичним бањским
извештајима пишу: „Преко лета су Гамзиградску бању посећивали само сиромашни
сељаци, да се ту лече (купају, облажу минералним блатом) али нешто касније долазе и
имућни људи, ту подижу шаторе и баве се десет до двадесет дана. Свет се купа и ноћева
под ведрим небом, а лежи и на влажној земљи“.

Слика 5. Изглед базена број 1 и базена број 2 у Гамзиградској бањи 1922. год.
Извор: Историјски архив Зајечар

У извештају М. Т. Лека и сарадника (1922) остало је записано: „да осим неколико

колиба на обали и импровизованих купатила на Тимоку није било никакве удобности“.
Болесници су становали по околним појатама, где се спавало на земљи покривеној сламом
или шашом, а где се нашао и понеки одар, или у импровизованим собама које су биле
направљене од побијених колаца у земљу, покривених сламом и прућем, а било је и
блатњара у којима се спавало на земљи. „Нешто касније почињу да се граде куће плетене
прућем и облепљене блатом, без врата, са ниским улазом, тако да се морало клекнути да се
у њих уђе. Први објекат за прихват посетилаца у Гамзиградској бањи саградио је
Димитрије Јовић на свом земљишту, недалеко од лековитих извора. Од 1909. године храна
се могла добити у једној бараци која је била подигнута у близини саме бање (Живковић Г.,
2004).
У тако примитивном стању Гамзиградска бања је била све до 1925. године, када су
сељаци из околних насеља сазидали базене 2 и 3 на постојећим изворима (садашњи базен
бр. 3 и данас носи назив „Блато“). Истакнути балнеолог Л. Ненадовић је 1936. године
нагласио да се у непосредној близини базена 3 налазе два природна извора са топлом
водом који су пуни сивкастог меког „минералног муља, који се обично употребљава у
природном стању“ (Живковић Г., 2004). То блато је било лековито и стављано је на ноге,
колена, прсте и зглобове. Ту је био и базен „за нерве“ . Данас тог базена нема, као ни
извора који је нестао. Постојао је и извор „за очи“ у народу познатији као „свети извор“,
где су раније људи испирали очи. Временом је и он изгубљен.

11
 Слика 6. Купачице у Гамзиградској Бањи 1922. године
Извор: Историјски архив Зајечар

Експлоатацију извора минералне воде преузела је 1927. године општина Гамзиград,

а након две године управа Моравске бановине. У то време је у Гамзиградску бању дошао и
први бањски лекар др Миливој Милић, који је ту подигао и своју вилу, некадашњу управу
бање.
Од 1930. године, под управом Моравске бановине, Гамзиград постаје организовано
бањско насеље и ту долази до изградње првих зиданих кућа. Предузимљивим мештанима у
градњи станова и кућа притекли су у помоћ и богатији људи из околних села и градова. У
то време подигнута је стара кафана „Вражогрначки станови“, Тимок је премошћен
дрвеним мостом, са друге стране моста направљена је кафана „Липов лад“, а нешто даље и
мање собице „квартири“ где су болесници одседали.
До 1935. године била су „под отвореним небом“ озидана три басена од цемента (бр.
1, 2 и 3), а касније и четврти. До поменуте године подигнуто је 11 зграда са око 80 соба
које су имале лежајеве без постељине. Изграђен је један ресторан и једна барака у којима
су се гости хранили, међутим већина посетилаца је сама спремала храну. На месту
данашње чесме (у центру бање) била је и у то време пијаца за болеснике, где су жене из
оближњих насеља продавале сир, јаја, млеко, воће и поврће, хлеб и месо. Ту се тада
налазио и бунар са пијаћом водом, за коју се причало да је добра „за јетру“ (Живковић Г.,
2004).
Након 1953. године ово насеље почиње да се изграђује и развија по утврђеном
плану. Године 1954. Народни одбор среза зајечарског ,доноси одлуку о одређивању рејона,
заштити и уређењу Гамзиградске бање. Исте године комисија Института за медицинску
хидрологију и климатологију извршила је преглед бање, утврдила стање и дала смернице
за њен даљи развој. По тим смерницама подигнут је нови хотел са конформним смештајем,
изграђен је водовод и други комунални објекти, извршено је премештање постаје на
железничкој прузи Зајечар - Параћин, подигнут мост преко Црног Тимока, изграђена је
црпка на једној од бушотина да би се топла минерална вода извела у каде и тушеве,
засађени су дрвореди, урађени опсежни истражни радови, а 1957. године и поновна

12
хемијска анализа воде. Чесма са минералном водом за пиће изграђена је 1964. године, а
генерални урбанистички план бање донет је 1965. године. Од тих година може се и
званично пратити број туриста у Гамзиградској бањи.
Године 1978. изграђена је и отпочела са радом у Гамзиградској бањи, на самој
обали Црног Тимока, Специјализована болница за рехабилитацију „Гамзиград“.

Слика 7. Панорама Гамзиградске бање 1963. год.

Извор: Историјски архив Зајечар

13
 5. Туристичке вредности

У источној Србији, у непосредној близини магистралних путева Е-761 (Параћин –

Зајечар – Бугарска) и Е-771 (Ниш – Зајечар – Кладово – Румунија), односно на око 70 km
од ауто – пута Е-75, лоцирано је археолошко налазиште Феликс Ромулијана.
Археолошки локалитет Гамзиград налази се у области Кучајских планина, на
надморској висини од 240 m. Подручје Гамзиграда и околине карактерише умерено -
континентална клима са подпланинским елементима. Притом, годишња инсолација од
преко 2000 сати (максимално у току лета), са мало падавина и доминантним летњим
северозападним ветром, чини га још атрактивнијим. Морфолошке особености и бујна и
разноврсна вегетација околног рељефа дају посебну драж овом простору који се може
представити као природни амфитеатар са утврђеном царском палатом у средишту,
долином и терасом Црног Тимока. Ужи појас реке Црни Тимок и термални извори
оближње Гамзиградске бање су водеће природне вредности на подручју овог археолошког
налазишта.
Развој туризма и рекреације представља велики потенцијал овог простора и
привредну грану на којој би могао да се заснива будући привредни развој. Главна понуда
заснива се на два кључна мотива туристичке тражње – културном добру Ромулијана и
Гамзиградској бањи са Црним Тимоком. Близина регионалног центра Зајечар додатно
доприноси комплементарности туристичке понуде. Туристички мотиви уже и шире
околине који су валоризовани и афирмисани као места за одмор и рекреацију су још:
Рготско језеро, језеро Совинац, Борско језеро, одмаралиште Савача, Брестовачка бања,
Сокобања, планина Стол, Злотске пећине и многи други.
Развој туризма и рекреације представља велики потенцијал овог простора и
привредну грану на којој би могао да се заснива будући привредни развој. Главна понуда
заснива се на два кључна мотива туристичке тражње – културном добру Ромулијана и
Гамзиградској бањи са Црним Тимоком. Близина регионалног центра Зајечар додатно
доприноси комплементарности туристичке понуде. Туристички мотиви уже и шире
околине који су валоризовани и афирмисани као места за одмор и рекреацију су још:
Рготско језеро, језеро Совинац, Борско језеро, одмаралиште Савача, Брестовачка бања,
Сокобања, планина Стол, Злотске пећине и многи други.
Локалитет „Felix Romuliana“ је од 2007. године увршћен на UNESCO-у листу
светске културне баштине. Тиме је добио потврду да представља један од најзначајних
споменика културе на овим просторима који датира још из IV века. Све до 1984. године
сматрало се да је ово место споменик римске војне архитектуре, када је Драгослав
Срејовић пронашао архиволту, са натписом „Felix Romuliana“ који је указао на то да је реч
о царској палати, а можда чак и граду. До дан данас, велику помоћ у ископавањима и
истраживањима нашим археолозима пружиле су колеге са археолошког института у
Франкфурту. Овај локалитет је посебно познат по својим очуваним мозаицима,
најпознатији мозаици су: мозаик Диониса (око 310. године), мозаик Лавиринт (око 310.
године), мозаик Венатори (око 310. године) (Срејовић Д. и Лаловић А.,1991).

14
 Ово место има посебно културно значење у валоризацији како насеља Гамзиград,
исто тако и целог Тимочког краја.
„Феликс Ромулијана“ припада заштићеном добру III/IV категорије. Цена дневне
улазнице износи 300 динара.

Слика 8: Археолошко налазиште „Феликс Румулијана“

Извор: Симоновић М., 2019
Поред Феликс Ромулијане и Гамзиградске бање као главних туристичких атракција,
насеље Гамзиград нуди и друге туристичке вредности. Ту се могу уврстити амбијеталне
туристичке вредности попут прелепог паркa који се налази испред Гамзиградске бање, као
и шеталиште поред реке Црни Тимок. Не смемо заборавити и Баба Јонину клисуру која
представња посебан пејзаж и коју је и сам Јован Цвијић истакао приликом обиласка и
проучавања овог краја. Ту је и узвишење Дудица, са кога се може видети цео предео
Гамзиграда и околине. Први успон на ово узвишење било је 1955. године и организовало
га је омладинско планинарско друштво „Драган Радосављевић“.
Такође, само насеље Гамзиград нуди и низ туристичких манифестација од којих
треба издвојити: Међународну ликовна колонију „Гамзиград“, „Ђуређевдански сабор“ и
Дани Гамзигрдаске Бање.
Међународна ликовна колонија „Гамзиград“ основана је 1994. године. Ова
манифестација има међународни карактер и отворена за уметнике различитих генерација и
естетских опредељења (академски сликари, вајари, керамичари, уметнички фотографи
итд.). У првих 17 сазива, на Колонији је учествовало укупно 186 ликовних уметника, који
су ризницу Града Зајечара обогатили за више од 370 вредних дела. У сваком сазиву ове
манифестације учествује и по један истакнути књижевник, који се раду колоније
придружује са уводним текстом за каталог и пропратним текстовима уз радове ликовних
уметника.
Културно-туристичка манифестација „Ђуређевдански сабор“ одржава се сваке
године на Ђурђевдан у Гамзиградској бањи. Сабор има за циљ очување старих обичаја,
очување изворности и традиције, као и популаризацију туристичких мотива непосредне
околине Гамзиградске бање, села Гамзиграда и археолошког локалитета „Felix Romuliana“.
Од 1998. године у време Ђурђевданског сабора у Гамзиградској бањи се одржава
традиционална манифестација „Дани божура“ и општинско такмичење „Златне руке“. У

15
програмима Сабора учествује близу 300 извођача годишње, а програм види око 700
посетилаца Гамзиградске бање. Сабор се организује од 1994. године.
Дани Гамзигрдаске Бање се одржавају сваке године почетком октобра месеца. Први
пут су одржани 2015. Године. Ова манифестација није толико медијски испраћена као
претходне две и више је локалног карактера. Углавном се за време ове манифестације
окупљају мештани села. За време ове манифестације уз домаћу трпезу и фолклор
одржавају се разна спортска такмичења. Циљ ове манифестације јесте очување традиције
кроз наступ фолклорних друштава и презентацију традиционалне кухиње (Туристички
водич општине Зајечар).

16
 6. Туристички промет

Непосредно пред Други светски рат Гамзиград је имао око 80 соба. Према
званичним подацима у 1937. години Гамзиградску бању је посетило 1.944 болесника који
су обавили 38.990 купања, док се у 1938. години лечило 2.472 болесника који су обавили
49.510 купања (што је тада било више посетилаца него у суседној Сокобањи, у којој је те
исте 1938. године боравило 2.248 болесника).
У периоду након Другог светског рата и балнеолошке стагнације, од 1945. до 1955.
године, туристички промет у Гамзиградској бањи показивао је тенденцију постепеног
повећавања и кретао се од 4.000 до 5.000 посетилаца. Овакво кретање је било врло знатно
јер је сама бања у то време била термално лечилиште локалног значаја, понајвише
посећено становништвом из околних насеља. За потребе гостију 1953. године у
Гамзиградској бањи је било укупно 250 лежаја.
Од тридесетих и четрдесетих година па све до шесдесетих година 20. века, број
туриста у овој бањи одржавао се на годишњем нивоу око 2.000, а број реализованих
ноћења је био испод 30.000, што је значило да је дужина просечног боравка гостију у њој
достизала и премашивала 10 дана.
По подацима др Страшимира Петровића до 1971. године остварена је и значајна
приватна изградња. Изграђено је 84 вила и викендица са укупно 153 просторија и 318
лежајева. Од поменутог броја 44 су били са једном просторијом, 24 са две, 6 са три и 10 са
4 и више просторија. По објављеним подацима Гамзиградска бања је 1957. године за
пријем болесника располагала са 250 постеља у бањском смештају и 6 у угоститељству, а
1967. године без новоизграђеног хотела са 247 лежаја.
Највише туриста (7.612) у Гамзиградској бањи било је 1977. године, када је
остварено и највише ноћења (55.578), иако се просечан боравак тада у односу на неке
раније године смањио са 10,7 на 7,3 дана. У дведесетогодишњем периоду између 1960. и
1980. године у седам година у Гамзиградској бањи није било страних туриста. У годинама
у којима су евидентирани, било их је мало и сигурно је да је пре реч о пословним људима и
случајним пролазницима, него о онима који су овде боравили из здравствених или
туристичких разлога ( Станковић С., 2005).
У периоду од 1981. до 1991. године број туриста у Гамзиградској бањи је углавном
благо растао. Појавио се и известан број страних туриста, али без већег економског
значаја. После извесне стагнације, између 1982. и 1985. године, дошло је до значајног
пораста броја туристичких ноћења. Гамзиградску бању је, први пут од њеног постанка,
1986. године посетило више од осам хиљада туриста што можете видети у табели број 4.
Године 1990. број туриста и ноћења у Гамзиградској бањи био је доста уједначен
током првих десет месеци, с тим што су се повећаним прометом одликовали месец мај и
сви летњи месеци. То је у то време било уобичајено за туризам Србије, а самим тим и за
посећеност наших бања и последица је коришћења годишних одмора, трајања школског
распуста и најповољнијих климатских услова за туристичка кретања.
17
 Бања је добро пословала све до 1991. године, када услед распада СФРЈ, инфлације и
тадашњих ратова почиње смањење како броја туриста, тако и броја ноћења. Посебно
малим прометом одликовала се 1993. година, када је у бањи било само 1.800 туриста, што
је одговарало стању из 1962. године, а било испод оног из 1960. године. Тада је остварено
само 42.900 ноћења, што је било на нивоу из 1969. године и двоструко мање него 1987.
године. Број спортиста који је у том периоду у бањи боравио није забележен.
Последњих деценија 20. века у Гамзиградској бањи се организују и прве културне и
спортске манифестације (Дан божура, Златне руке, Међународна ликовна колонија
„Гамзиград“) које окупљају више десетина учесника и посматрача углавном из околних
насеља. Сваке године су се у оквиру Дана божура у Гамзиградској бањи организовали и
спортски сусрети екипа у малом фудбалу и другим спортовима.

Табела 2. - Туристи и ноћења у Гамзиградској бањи у периоду од 1981-2002. године

Година Туристи Ноћење
Домаћи Страни Укупно Домаћи Страни Укупно
1981. 4.922 39 4.951 46.222 142 46.364
1982. 4.650 49 4.699 40.308 71 40.379
1983. 5.670 76 5.746 40.621 120 40.741
1984. 5.558 68 5.626 40.441 158 40.599
1985. 6.709 131 6.840 40.926 266 41.192
1986. 7.619 94 7.713 55.704 266 55.970
1987. 8.043 137 8.180 108.039 276 108.315
1988. 6.962 100 7.062 94.859 133 94.992
1989. 5.755 95 5.840 104.978 275 105.253
1990. 6.017 1.452 7.479 92.599 1.665 94.254
1991. 5.793 1.904 7.697 79.392 2.395 81.787
1992. 4.900 100 5.000 76.400 200 76.600
1993. 1.800 - 1.800 42.900 - 42.900
1994. 2.803 53 2.856 57.100 100 57.200
1995. 3.848 22 3.870 76.400 200 76.600
1996. 2.824 21 2.845 74.400 100 77.500
1997. 3.691 30 3.721 69.600 500 70.100
1998. 4.451 84 4.535 97.200 500 97.700
1999. 2.062 308 2.350 50.700 308 51.008
2000. 2.268 599 2.686 76.200 600 76.800
2001. 3.176 51 3.227 55.200 300 55.500
2002. 3.771 306 4.077 56.100 306 54.406
Извор: Статистички годишњак Југославије (Србија и Црна Гора), Савезни завод за
статистику, Београд

Након 2002. године, градацијски креће да расте број туриста, број ноћења и број
страних туриста све до 2008. године. Године 2003. је било око 4.000 туриста док је 2007.

18
боравило око 7.000 туриста, 2003. је било око 59.000 ноћења док 2007. око 75.000 ноћења.
Страних туриста је 2003. године било мање од 100 док их је 2007. године боравило више
од 200.
У периоду од 2005. до 2008. број посетилаца у стационару варира од 4.000 до 4.700,
а затим нагло пада за скоро 1.000 годишње (од 2009. до 2015. године креће се између 2.900
и 3.500 туриста у току једне године). Број ноћења такође градацијски опада од 2009.
године (80.453 ноћења) до 2015. (23.832 ноћења). На кретање туриста веома је утицало и
затварање хотела Каструм. Тако се број посетилаца бање последњих година може пратити
само преко здравственог туризма, односно броја корисника Специјалне болнице за
рехабилитацију. Задње две године се није много променио број корисника стационара.
Годне 2016. боравило 3 142 пацијента док је 2017. године било 3 114 пацијената.

Графикон 1: Приказ корисника Специјалне болнице за рехабилитацију „Гамзиград“

у периоду од 2005. до 2015. године

Извор: Документација Специјалне болнице за рехабилитацију „Гамзиград“, 2005-2015

Извесно повећање броја туриста и њихових ноћења у Гамзиградској бањи запажено

је током читаве 2008. и 2009. године, али је и то још увек било испод резултата који су
остваривани крајем осамдесетих година прошлог века. Разлог овом повећању туриста је
вероватно уско повезан са пријемом „Felix Romuliane“ у UNESCO, светску културну
баштину. Месечна расподела туристичког промета у Гамзиградској бањи се годинама не
мења. Током године најмање туриста борави у јануару, а највише у августу и септембру.

19
 Табела 3. - Туристи и ноћења у Гамзиградској бањи у периоду од 2008-2016. године
Година Туристи Ноћење
Домаћи Страни Укупно Домаћи Страни Укупно
2008. 8.969 308 9.277 78.732 1.115 79.847
2009. 7.522 366 7.888 79.401 1.052 80.453
2010. 5.617 234 5.851 71.316 870 72.186
2011. 5.496 257 5.753 70.489 1.141 71.630
2012. 4.888 319 5.207 61.606 925 62.531
2013. 4.160 229 4.389 58.871 539 59.410
2014. 2.946 159 3.105 32.594 354 32.948
2015. 2.171 84 2.255 23.511 321 23.832
2016. 1.675 75 1.750 20.518 326 20.844
Извор: Статистички годишњак Србије, Републички завод за статистику, Београд
За разлику од Специјалне болнице за рехабилитацију која се бави медицином, али
има и сопствене смештајне и угоститељске објекте и по потреби ангажује собе и кревете
других власника, у бањи је годинама пословало и друштвено предузеће „Ромулиана“ у
чијем власништву је био и хотел Каструм, као и одмаралиште Електротимока које и данас
послује као објекат затвореног типа. Предузеће „Ромулиана„ Д.О.О. је на простору између
Црног Тимока и хотела, крајем 20. века, изградило и више спортских терена за припреме и
боравак спортиста.
Последњих година руска компанија „Baby G“ (Бејби Џи) увелико се интересује за
куповину предузећа „Ромулиана“ у Гамзиградској бањи. Њихов план је да поред куповине
фирме, поред постојећих објаката саграде још три хотела, аква парк, затворени базен и
једно апартманско насеље. Када би се остварила инвестиција руске компаније знатно би се
повећао број туриста у Гамзиградској бањи, али и у целој њеној околини. Њихов пројекат
би вероватно утицао и на животе многих становника источне Србије, изменио у великој
мери њихову материјалну ситуацију, а самим тим и њихов однос према здравственом,
рекреативном, спортском и свим другим видовима туризма.
Табела 4. – Број посетилаца Felix Romuliane у периоду од 1995. – 2007. год.
Године Felix Romuliana Mузеј Града Зајечара Укупно
посетиоца свих
локалитета

1995. 10.420 8.511 33.379

1996. 12.650 13.460 50.148

1997. 13.600 8.011 40.209

1998. 19.681 11.414 50.546

1999. 6.210 8.336 32.046

2000. 17.689 11.692 45.095

20
 2001. 16.614 9.143 46.794

2002. 27.253 7.805 50.277

2003. 24.075 10.628 64.995

2004. 27.145 11.897 55.338

2005. 28.126 10.059 45.127

2006. 28.873 9.569 68.441

2007. 32.049 10.539 42.588

Извор: Музеј Града Зајечара

* Укупно посетилаца свих локалитета на подручју Града Зајечара

Из дате табеле јасно се види да је одувек велики удео посећености свих локалитета
на подручју Града Зајечара имала „Felix Romuliana“. Најмања посећеност је из
општепознатих разлога била 1999. године. Ратно стање у нашој земљи је скоро за трећину
смањило посећеност овог локалитета у тој години у односу на годину пре и после. Након
2001. године долази до побољшања политичке и економске ситуације у земљи што се
драстично одразило на повећање посећености од 2002. године на даље.

Табела 5. – Туристичка посећеност „Felix Romuliane“ од 2008. – 2017. год.

Година Туристи
Индивидуалне Страни Групне Укупно
посете туристи посете
2008. 11.594 1.411 28.497 41.502

2009. 9.213 1.902 22.389 33.504

2010. 8.322 2.073 20.830 31.225

2011. 7.689 2.756 18.835 29.280

2012. 7.305 3.604 17.047 29.738

2013. 8.345 4.363 15.835 34.329

2014. 6.572 4.691 11.308 29.365

2015. 6.533 4.735 14.348 27.836

2016. 7.875 5.587 15.587 30.894

21
 2017. 7.286 5.022 16.397 30.701

Извор: Музеј Града Зајечара

* У групне посете се рачуна више од 20 људи

Највећа посећеност „Felix Romuliane“ остварена је 2008. године, после уласка овог
локалитета у UNESCO светску културну баштину. Приметно је повећање страних гостију
из године у годину што представља јако добар тренд. Потребан је што бољи маркетинг за
страно тржиште како би се наставило са овим трендом. Зајечарска Гитаријада је имала
велики допринос промоцији овог локалитета. Отварање 48. Гитаријаде, 2014. године, било
је одржано на „Felix Romuliani“. Овај догађај је привукао много посетилаца иако они
статистички нису евидентирани као посетиоци локалитета у тој години.

Табела 6. – Посета локалитета 2018. године по месецима

Месеци Групне посете Страни Индивидуалне Укупно
посетиоци посете

Јануар 0 93 138 240

Фебруар 0 35 130 196

Март 68 30 86 204

Април 3.368 361 807 4.671

Мај 7.153 681 1.104 9.234

Јун 1.705 491 893 3.215

Јул 148 600 1.183 2.159

Август 101 873 1.091 2.310

Укупно 12.543 3.164 5.432 22.229

Извор: Музеј Града Зајечара

По месецима највећа посећеност се примећује у периоду априла и маја, што је у

овом случају нормално, јер се у том периоду највише организују екскурзије школараца и
групне посете одраслих. Најмања посета по месецима је у зимском периоду (јануар,
фебруар, март) када хладно време не дозвољава потпуно уживање у овој велелепној
грађевини. У летњим месецима услед годишњих одмора и летњих распуста веома је мала
групна посећеност. Тада долазе до изражаја индивидуалне или могу слободно рећи
транзитне посете. Страни туристи у летњим месецима приликом одласка на море у Турску,

22
Грчку или Бугарску имају обичај да скрену са пута и посете овај локалитет. Према тренду
какав је до сада у овој години се може очекивати слична или већа посећеност у односу на
претходне неколико године. Последњих пар година од радова на локалитету врши се само
конзервација одређених делова тврђаве што не омета свакодневну посету (Станковић С.,
2005).

23
 7. Стање животна средина

Попут других привредних грана, и туризам утиче на квалитет животне средине као
потрошач природних и других ресурса: земљишта, воде, горива, електричне енергије и
хране, али и као произвођач значајне количине отпада и емисија. Потенцијални негативни
утицаји туризма на животну средину изражени су кроз притисак на природне ресурсе,
живи свет и станишта, као и стварање отпада и загађење.
Са друге стране, туризам има велики интерес да одржи квалитет животне средине
на високом нивоу, тако да је чиста и здрава животна средина врло важна претпоставка
његовог успешног развоја. Позитивни ефекти туризма у односу на животну средину
огледају се у чињеници да је реч о делатности која тежи ка адекватном коришћењу
природних ресурса, унапређењу предела и одржавању еколошких, економских и социо-
културних вредности локалне заједнице, јер је чиста и здрава животна средина врло важна
претпоставка његовог успешног развоја (Агенција за заштиту животне средине, 2013).
Повећан број посетилаца, као и промена начина и стандарда живота људи,
доприноси повећању количине отпада и јављају се проблеми у његовом одлагању. Важно
је да постоји тачно одређен простор на ком је дозвољено одлагати отпад, односно
депоније. Међутим, у Гамзиграду то није случај те се временом стварају нелегална
одлагалишта отпадна, такозване дивље депоније и оне стварају низ проблема. Неки од њих
су загађивање ваздуха, воде, прекривање плодног земљишта и непријатни мирис.
Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема с аспеката
животне средине и искључиво је резултат незадовољавајућег става друштва према отпаду.
Депоније су индиректан облик загађивања земљишта, јер се са њих испирају отрови
који се једним делом задржавају у земљи, а другим одлазе у подземне воде. На местима
депоније долази до интензивног распадања органске материје што производи непријатне
мирисе. Неретко се на дивљим депонијама појављују и глодари, што предсатвља
потенцијални извор заразе.

Слика 9 и 10: Дивље депоније у насељу Гамзиград

Извор: Симоновић М., 2019

24
 Треба напоменути и то, да у Гамзиграду не постоји канализације, што је један од
главних проблема ове месне заједнице. Постоје урбанистички планови који предвиђају
изградњу комуналне инфраструктуре, међутим изгледи да се тако нешто догоди су заиста
мали с обзиром да планови нису добро прихваћени највећим делом од стране мештана.
Проблем канализације је ,,решен“ септичким јамама које се празне у оближње потоке.
Такође, због великог броја туриста који посећују како локалитет Ромулијану, тако и
саму Гамзиградску бању повећан је саобраћајни промет. Као што је раније наведено
Гамзиград је веома добро повезан са осталим већим градовима. У непосредној близини
магистралних путева Е-761 (Параћин – Зајечар – Бугарска) и Е-771 (Ниш – Зајечар –
Кладово – Румунија).
На основу овога може се закључити, да због близине магистралних путева,
саобраћај значајно утиче на животну средину и загађује је. Знамо да је саобраћај велики
извор буке али исто тако што је још битније, и емитер штетних гасова и материја међу
којима су угљенмоноксид, азотови оксиди, олово и угљо-водоници.
Међутим није само кулутурни туризам, онај који утиче на стање животне средине.
Такође, треба обратити пажњу и на излетички и ловни туризам који уопште није
занемарљив. Наиме, сама Гамзградска бања и шума око ње представљају врло атрактивно
место за излете у време празника, тако да поред веће количине отпада, неретко долази и до
шумских пожара.
Што се тиче лова и риболова, околне шуме настањује разноврсна дивљач, а сама
близина Црног Тимока погодује риболову. Самим тим долази до притиска на сам
биодиверзитет услед великог броја нелегалног лова и риболова. Најчешће се лове срндаћи,
дивље свиње и остала крупна дивљач.
Што се тиче самог становништва, у разговору са мештанима села, дошао сам до
закључка да су људи генерално задовољни због близине са самим заштићеним природним
добром, због тога што је сам простор постао познат како у земљи тако и у иностранству,
самим тим све веће посећености њиховог села и економске користи. Међутим, због
недовољних економких улагања саме општине и државе, није дошло до отварања великог
броја радних места. Тако да је и даље тренд одласка локалног становништво у
иностранство, али такође треба напоменути да тај број није толико осетан као у осталим
руралним насељима, па тиме нема опасности да насеље Гамзиград изумре као што је
пример са многим сеоским насељима у Србији. Најбољи пример недовољног улагања у
инфраструктуру, представља хотел „Каструм“ који се налази у самом центру Гамзиградске
бање, изграђен 1961. године, назван по оближњем археолошком налазишту. Одмах након
изградње располагао је са 26 лежајева. По свом уређењу и конфору задовољавао је и
туристе са већим захтевима. Његова доградња и адаптација извршена је у првој половини
1973. године. Нови додатак хотела имао је 90 лежајева у једнокреветним и двокреветним
собама Б категорије, а у новоизграђеној кухињи могло је дневно да се припрема и око 2
000 оброка. Данас хотел Каструм располаже са 150 лежаја у комфорним једнокреветним и
двокреветним собама и апартманима,укупним ресторанским капацитетом 500
места,“кристал“ салом са 50 места, “плавом“ салом са 50 места, ТВ салом са 25 места и
летњом терасом. Са увећањем смештаја Гамзиградска бања се у то време уврстила у ред
најразвијенијих балнеолошких центара Србије. Нажалост од 19.02.2015. године води се
процес приватизације и од тад хотел не ради.

25
 Слика 11: Хотел „Каструм“ Гамзиград
Извор: Симоновић М, 2019
Као решење овог проблема, док се хотел коначно не приватизује намеће се
приватни смештај који мештани развијају. Што се тиче приватног смештаја, у последње
време овај вид смештаја је толико напредовао да се многи одлучују управо за њега због
квалитета који пружа по доста повољнијим ценама. На путу од центра Гамзиграда до
Гамзиградске бање може се видети неколико смештајних објеката који су углавном
категорисани као виле. У самом центру Гамзиграда има три домаћинства која имају
изграђене апартмане за смештај. Собе су углавном двокреветне и пансионског је типа
смештај. Капацитети у самом центру Гамзиграда су 20 лежајева. Цене смештаја су у
односу на Зајечар, а нарочито Београд веома повољне.

26
 8. SWOT анализа

Културно-историјско наслеђе и природни ресурси представљју веома важан фактор

будућег туризма на овом простору. Оно у знатној мери увећава вредност дестинације на
тржишту, те је стога веома важно применити и неке од метода стратешке анализе у циљу
установљења места на тржишту и развијања стратегије конкурентности.
Да би се анализа што више развила и уклопила у причу која се годинама уназад
развија око Гамзиграда, веома је значајно сагледати следеће елементе: инфраструктурну
повезаност емитивних туристичких центара регионалним и локалним путевима са
локалитетима од значаја у овом насељу, смештајне капацитете, становништво које има
директан интерес да се бави туризмом, маркетинг и повезивање са другим регијама у
оквиру заједничких понуда на пропагирању културних и туристичких вредности овог
краја. Усвајањем програма прекограничне сарадње (Србија – Бугарска) омогућен је
приступ одређеним међународним фондовима код којих се може конкурисати за
финансирање одређених пројеката. Такође су у последње време интересантни и одређени
законски прописи у Србији (посебно „Уредба о утврђивању критеријума и ближих услова
за кредитирање за подстицање квалитета угоститељске понуде физичких лица, као и малих
и средњих предузећа из области туризма“) којима се утврђују критеријуми и ближи услови
за финансирање пројеката из области туризма из средстава која су за ове намене
обезбеђена у буџету Републике Србије.
Обезбеђивањем неопходних финансијских средстава преко донатора, спонзора и
одређених међународних (и домаћих) фондова у великој мери би се поспешио развој
туризма и реализовали многи пројекти и планови који су (и који ће у будућности бити)
везани за насеље и становништво Гамзиграда.
Ова SWOT анализа указује и на бројне могућности из окружења које треба што боље
искористити како би се културни туризам у Гамзиграду подигао на виши ниво, односно
како би се могао поредити са другим сличним европским и светским регијама и привукао
већи број домаћих и иностраних посетилаца. Такође треба и све слабости и претње у што
краћем временском року превазићи и елиминисати, наравно уз одређене корекције и доста
улагања. Веома важно је и правилно планирање и реализација свих предвиђених
делатности, како у самом насељу тако и на више различитих нивоа – на локалном,
општинском, окружном, регионалном и државном нивоу.
Све постојеће садржаје најпре треба планирати на локалном нивоу, при чему свакако
треба водити рачуна да приликом организовања културих програма и манифестација буду
укључени сви припадници једне локалне заједнице (преко израде сувенира, производа
домаће радиности, учешћа у културно-уметничком програму, припремању старих јела)
како би се и код млађих и код старијих становника одржала свест о припадању њиховој
културној и етно заједници. Планирање на општинском нивоу има вишеструке функције.
Општински центар представља језгро културних активности на територији целе општине,
те је сходно томе потребно да буде и центар свих делатности. Због тога је потребно да се у
општинским Центрима културе и Туристичким организацијама нађе место и за бављење
старим занатима, израдом предмета од вуне, дрвета, сламе и других сувенира који би се
могли продавати туристима и на тај начин остварили додатни приходи сеоских
27
домаћинстава. Просторним плановима је често предвиђено да се неке од функција
развијају не само на нивоу општина, већ и на нивоу округа, односно повезивањем суседних
општина. Тако се на нивоу округа могу издавати часописи и израђивати друга средства
пропаганде (туристичке карте и електронске презентације) којима би се промовисао округ
или читава макроцелина. Посебно је важно формирање институција која ће радити на
развоју овог подручја у више сегмената и деловати на регионалном нивоу. Код планирања
таквих институција и њихових делатности свакако значајну улогу морају имати
Туристичке организације општина, Привредне коморе и друге сличне организације. На
државном нивоу треба формирати националне културне центре који треба да обједине и
унапреде рад у свим областима (еко и етно-центри) и пруже могућност за упознавање свих
вредности које како овај крај тако и други крајеви чувају дуги низ година. Само се на такав
начин могу и морају сачувати културна добра, места и предмети који на нивоу државе
представљају историјску, уметничку, научну или техничку вредност.

СНАГЕ
 Богато културно-историјско наслеђе
(Felix Romuliana)
 Бањски извори који се користе у
лечилишне сврхе
 Близина већих градова
 Изворна култура, обичаји и традиција
 Гостољубивост становништва
СЛАБОСТИ
- Недовољна искоришћеност постојећих
ресурса
- Веома слабо развијена материјална база
- Лоша саобраћајна инфраструктура
- Недовољна улагања у туристичке
садржаје и промоцију
- Негативан демографски тренд

МОГУЋНОСТИ
 Обједињена понуда са осталим
туристичким вредностима у близини
 Изградња нових смештајних
капацитета и реновирање постојећих
 Могућност за развој више врста
туризма
 Привлачење страних и домаћих
инвестиција
 Развој сеоског туризма
ПРЕТЊЕ
 Нестабилна економска и политичка
ситуација у земљи и општини
 Недостатак стручног кадра у туризму
 Периферан географски положај у
држави
 Стратегија развоја општине у изради је
већ годину дана
 Лош животни стандард становништва
 Недостатак финансијских средстава

SWOT анализа културног и историјског наслеђа показује да овај крај има изузетно
богато културно и историјско наслеђе које треба на најбољи могући начин презентовати
јавности и које може много боље да се валоризује и стави у функцију туризма.
Као коначни резултат анализе, поред Гамзиграда и остала околна насеља постала би
препознатљива као туристичке атракције, а споменичко наслеђе у њима коначно би добило
и значајну улогу у едукативном и културолошком смислу. На ову чињеницу указује велика
разноврсност и бројност могућности из окружења.

28
 9. Закључак

Управо је ово насеље и овај крај доказ да за туризам и развој истог на једној
територији није довољно само културно-историјско наслеђе и природни ресурси већ је
потребно то креативно и финансијски подржати и од тога креаирати туристичку понуду.
Гамзиград одликују повољни елементи валоризације, због чега заузима значајно
место у туризму Зајечара, источне Србије и Србије. Стање туризма у Гамзиграду, није на
задовољавајућем нивоу, што се може објаснити деловањем низа разлога, субјективне и
објективне природе. Ипак, перспективе развоја туризма у Гамзиграду могу се оценити
позитивним.
Суштински предуслов развоја савременог туризма је усмеравање будућег развоја
бањског туризма које се мора темељити на стратегијском приступу. Дефинисањем
стратегије бањског туризма треба одредити циљеве и начин (технике, средства) како да се
постављени циљеви и остваре. Поред бање ту је потребно још више пропагирати локалитет
„Felix Romuliana“ и још више истаћи исти као окосницу понуде за овај крај.
Сви потенцијали које Гамзиград има усмерени су ка развоју туризма, капацитета,
броја и квалитета угоститељских услуга. Оно што у Гамзиграду представља прави
туристички потенцијал су свакако дуга традиција посете и боравка у Гамзиградској бањи
као и лековити, природни и здравствени фактори, веома богато културно-историјско
наслеђе, квалитет животне средине, ниска цена терапеутских услуга. Међутим, да би се
Гамзиград што боље туристички развио требало би порадити на до сада незадовољавајућој
општој и туристичкој инфраструктури, већим новчаним улагањима, бољој туристичкој
пропаганди овог места, постојању стабилних финансијских извора, стабилне политичке
ситуације и бољу едукацију за нове профиле кадрова у туризму. Посебан туристички
мотив Гамзиграда, заснован на комплексу пре свега балнеолошких и климатских
потенцијала, а у садејству са атрактивним атрибутима Града Зајечара, али и осталим
природним и антропогеним вредностима проучаваног простора, може формирати
разноврсну, квалитетну и тржишним захтевима усаглашену понуду, која би на дугорочним
основама могла остварити високу конкурентност и одрживост, како на домаћем тако и на
иностраном туристичком тржишту.
После свега наведеног, може се закључити да туризам има више позитиван утицај на
стање животне средине и сам развој насеља Гамзиград него негативан. Сматрам, да би број
становника и сам развој насеља био далеко мањи и у горем положају да овај простор није
туристички атрактиван. Такође, и поред негативних ефеката које туризам има, у виду веће
количине отпада који остаје, већег интезитета саобраћаја и веће потрошње природних и
других ресурса, закључио сам да негативан утицај на животну средину насеља Гамзиград
више представљају нехигијенски услови самог насеља (непостајање канализационог
система, лоше управљање отпадом, пољопривреда као основна привредна грана односно
средства која се користе у виду ђубрива, пестицида, отпадних муљева, застерала
ифраструктура, недовољна економска улагања итд.).

29
 10. Литература

Васиљевић Љ. (1974). Шумарство, Монографија Зајечар и околина, Скупштина општине

Зајечар и новинарска установа „Тимок“, Зајечар
Велојић М. (2002). Историјски развој Гамзиградске Бање, Магазин листа „Тимок“, бр. 11,
Зајечар
Живковић Г. (2004). Минералне воде Гамзиградске Бање у народном лечењу, „Тимочки
медицински гласник“ Гласило Подружнице Српског лекарског друштва Зајечар, бр. 29,
Зајечар
Жикић А. (1974). Географске одлике и становништво, Монографија Зајечар и околина,
Скупштина општине Зајечар и новинарска установа„Тимок“, Зајечар
Јован Цвијић (1928). Геоморфологија, књига 2, Београд
Костић М. (1973). Гамзиградска бања, Земља и људи, Српско географско друштво Београд
Лазић М. (1998). Гамзиградска култура – ново археолошко откриће у Тимочкој крајини,
Часопис „Развитак“, Бр. 200, Зајечар
Мартиновић Марија, др Србољуб Ђ. Стаменковић, Јелица Декић (2001). Географска
енциклопедија насеља Србије, књига 2, Географски факултет Београд, Београд
Петровић С. (1966). Гамзиградска бања, часопис Развитак, бр. 3, Зајечар
Срејовић Д. и Лаловић А. (1991). Felix Romuliana Галеријева палата у Гамзиграду, Београд
Станковић С. (2001). Путевима Југославије, Завод за уџбенике и наставна средства
Београд, Београд
Станковић С. (2005). Промет туриста у Гамзиградској Бањи, Гласник Српског
географског друштва, бр. 1, Београд
Туристички водич општине Зајечар
www.sepa.gov.rs

30
 Изјава о ауторству

Име и презиме аутора: Милош Симоновић

Број индекса: ЗА 180225

Изјављујем
да је мастер рад под насловом: „Утицај туризма на економски развој и стање животне
средине у насељу Гамзиград и околини“

 резултат сопственог стручног и истраживачког рада;

 да мастер рад у целини ни у деловима није био предложен за стицање друге
дипломе према студијским програмима других високошколских установа;
 да су резултати коректно наведени и
 да нисам кршио/ла ауторска права и користио/ла интелектуалну својину других
лица.

У Београду - Земуну, ___.___.20___. године

Потпис аутора

_________________________

31