Елаборат

Биодеградација и ренатурализација

Тема:

РЕНАТУРАЛИЗАЦИЈА ДЕГРАДИРАНОГ ПОДРУЧЈА

- КАМЕНОЛОМ НА ПРОСТОРУ ОПШТИНЕ МИОНИЦА -
Елаборат

Садржај

УВОД........................................................................................................3
1. Географија предела..............................................................................4
2. Клима....................................................................................................6
3. Демографија.........................................................................................7
4. Биодиверзитет......................................................................................7
5. Хидрологија.........................................................................................8
6. Притисци на екосистем.....................................................................12
7. Предлог мера за унапређење система..............................................16
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................18
Литература.............................................................................................19

2
Елаборат

Апстракт

Ренатурализација деградираног подручја каменолома у Дреновцу у функцији

лепшег и здравијег екосистема.

Кључне речи:

Ренатурализација, каменолом, здрав екоситем, мере за унапређење

екосистема

УВОД

Тема овог елабората је ренатурализација деградираног подручја и то каменолома у

Дреновцу који се налази на подручју општине Мионица. Зашто баш каменолом и зашто
баш на подручју општине Мионица?

Разлог томе је пре свега чињеница да се коменолом налази на повољном географском

положају и као такав има потенцијала да, након ренатурализације, има намену која ће бити
много кориснија – и економски и са аспекта заштите животне средине.

Други разлог за избор ове теме јесте сам каменолом, односно проблематика која се везује
за њега, а по питању утицаја на екосистем.

Кроз рад смо представили географске карактеристике подручја општине Мионица, климу,
биодиверзитет, демографију, хидрологију, притиске на екосистем, и дали смо предлог мера
за унапређење.

На крају смо дали критички осврт и изнели све предности ренатурализације овог
деградираног подручја.

3
Елаборат

1.Географија предела

Као први корак овог елабората ћемо представити географске карактеристике подручја коме
припада каменолом. Он се налази на територији општине Мионица.

Општина Мионица се налази у западном делу Републике Србије, а административно

припада Колубарском округу. Поред Мионице, колубарском округу припадају општине:
Ваљево, Љиг, Осечина, Уб и Лајковац. Западну границу Општине чини општина Ваљево, са
североистока се граничи са општином Лајковац, са источне стране са општином Љиг, са
југоистока са општином Горњи Милановац, а са југозапада са општином Косјерић.

Општина Мионица обухвата делове две географске целине: Подгорине и Колубаре. Део
Подгорине обухватају огранке Маљена и Сувобора, а Колубарски део представљају средњи
и доњи делови сливова Лепенице, Рибнице и Топлице.

Територија општине Мионица је неправилног облика издуженог од северо- истока према

југозападу. Дужа оса износи око 26 километара, а краћа око 19 километара.

Слика 1.Географски положај општине Мионица1

Можемо приметити да је географски положај Општине веома повољан.

1
Google maps, opština Mionica, (Pregledano 8.12.2015 u 20:00h )

4
Елаборат

Повољан географски положај општине Мионица се огледа и у чињеници да се налази у

близини једне од најзначајнијих магистралних саобраћајница у Србији „Ибарске
магистрале“, која представља главни комуникацијски правац од Београда до
административних центара западне Србије – Чачка и Ужица. Са овог врло фреквентног
правца из Војводине и Београда према Црногорском приморју и Косову и Метохији
одвајају се путеви за територију општине Мионица код места Љиг.

Кроз територију општине Мионица пролази локални пут који повезује ибарску магистралу
са Ваљевом, а преко Дивчибара општина је повезана са Косјерићем и Ужичком Пожегом.
Други путни правац Београд – Обреновац – Уб - Ваљево (и даље према Лозници, Бајиној
Башти и Шапцу) за општину Мионица има више алтернативни значај.

Путним правцем преко Ваљева општина је повезана са административним центрима

Мачванског округа - Лозницом и Шапцом. Мионица је са Београдом повезана и путним
правцем преко Уба и Обреновца. Удаљеност Мионице од Београда је око 92 километара, а
од Ваљева 20 километара.2

Железничка пруга од Београда преко Лајковца, Косјерића и Ужичке Пожеге до Бара,

пролази недалеко од Мионице (кроз Дивце и удаљена је 7 km од Мионице), што
представља значајну погодност за робни транспорт.

Што се тиче путничког саобраћаја треба рачунати на железничку станицу у Ваљеву која
уједно представља једну од највећих станица на целој прузи Београд – Бар.

Када је у питању рељеф, основне контуре рељефа општине Мионица створене су

тектонским покретима, највероватније почетком миоцена тако да период пре миоцена нема
битну улогу у формирању данашњег рељефа.

Планинско подручје Сувобора и Маљена (највиши врх је Краљев сто са 1.103 метара
надморске висине) као и Мионички басен формирани су вертикалним тектонским
покретима почетком миоцена.

Подручје Општине Мионица показује велики опсег надморских висина, од 140 до 1.105
метара. На северу Општине насеља су на нижим надморским висинама, до 200 m.
Средишњи делови Општине су на висини од 200 до 400 m, а на југу је планинска и
субпланинска зона са надморским висинама већим од 400 m. Оваква висинска зона

2
Стратегија општине Мионица, Институт за економику пољопривреде, Београд, 2008

5
Елаборат

представља повољан природни услов за разне делатности, укључујући разнолику

пољопривредну производњу.

Подручје општине Мионица припада појасу унутрашњих Динарида у коме се могу

издвојити три мање тектонске јединице са посебним структурним и литолошким
карактеристикама: Мионички басен, Комплекс мезозојских седимената и Ултрамафитски
комплекс Маљена и Сувобора.

2. Клима

На подручју Општине Мионица је заступљена релативно стабилна, умерено-континентална

клима, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и
микротермалне климе.3

Средња годишња вредност максималне температуре ваздуха на подручју Мионице је

17,7˚C. Највише вредности максималних температура ваздуха се јављају у месецу јулу
(28,4˚C) и у месецу августу (28,3˚C). Средња годишња вредност минималне температуре
ваздуха је 6,5˚C. Минималне температуре ваздуха се јављају у зимском периоду и то у
децембру (-1,6˚C) ифебруару (-2,4˚C).

Брзина ветра овог подручја се креће у интервалу од 1,2-1,8 m/s, с тим што су њене највеће
вредности у марту и априлу, а најмање у децембру и јануару. Годишњи просек износи 1,5
m/s.Ветрови утичу на друге параметре климе (температуру ваздуха, релативну влажност
ваздуха и др.), а такође и на земљиште, јер повећавају његову испаравање.

Оно што је карактеристично за овај крај јесте такозвана „ружа ветрова“. У овом подручју је
сусрећу и укрштају ветрови из различитих праваца који синергијски појачавају утицаје на
природу овог предела.

Инсолација или дужина сијања Сунца за конкретно подручје, зависи од географске

ширине, надморске висине, годишњег доба, експозиције терена, облачности и чистоће
ваздуха.Просечна годишња инсолација на овом подручју износи 2.025,0 часова.

Просечна месечна инсолација износи 168,7 часова, с тим што највећу инсолацију имају
пролећни и летњи месеци (мај, јун, јул, август), а најмању зимски месеци (децембар, јануар
и фебруар).Највећа осунчаност овог подручја је у јулу (278,7 часова), а најмања у децембру
(64,4 часова).
3
Ibid...

6
Елаборат

Средња годишња облачност износи 6,0/10 покривености неба. Највећа облачност је у

децембру и јануару и износи 7,4/10, а најмања је у августу и износи 4,5/10 покривености
неба.Средњи годишњи број дана са облачношћу мањом од 2 (ведри дани) износи 59.
Средњи годишњи број дана са облачношћу већом од 8 (тмурни дани) износи 123.

Ово подручје се одликује просечном годишњом сумом падавина од 774,0 mm. Та количина
воденог талога неравномерно је распоређена по годишњим добима и месецима. Највећа
количина падавина јавља се у јуну (89,2 mm) а најмања у фебруару (42,6 mm).

На основу свега наведеног можемо закључити да подручје општине Мионица има веома
повољне климатске прилике.

3. Демографија

Од укупно 16.513 становника колико је по последњем попису имала општина Мионица, у

руралним подручјима – селима живело је 14.790 житеља или 89,6%, док је у једином
урбаном насељу Мионици (варошици) живело 1.723 лица, или 10,4%. То значи да око девет
десетина становништва oпштине живи на сеоском подручју.

Према томе, општина Мионица спада у ред општина са најмањим учешћем градског
становништва у укупном становништву (на нивоу Републике (однос 56,6% - градског и
43,4% осталог, на ниво.

4.Биодиверзитет

Како и у другим деловима Србије, тако и на подручју општине Мионица, током историје је
дошло до релативног уништења шумског фонда и биљног покривача. Познато је да је овај
простор био покривен бујним шумама, али је током протеклих 180 година дошло до
великог проређивања шумског покривача и замене шумског екосистема пољопривредним
земљиштем.

У Мионици доминирају мешовите састојине (58% по површини) и чине их шуме букве,

храста китњака, брезе, храста сладуна, црног граба, цера. Чисте састојине (37% по
површини) су шуме букве, храста китњака, цера, брезе, багрема, црног бора и смрче.
Однос лишћарских и четинарских врста по запремини је 83,6% према 16,4%. Од

7
Елаборат

лишћарских врста најзаступљенија је буква, а затим храст китњак и цер. Црни бор и јела су
најзаступљеније врсте четинара.4

Зоофонд на подручју мионичке општине, особито у оном делу покривеном шумама, као и
заштићеним просторима, релативно је богат. Присутна је следеће врсте: дивља свиња, срна,
дивља мачка, лисица, вук, зец, веверица, јазавац, куна златица, куна белица, твор, ситни
глодари.

Када су у питању птице, богатство општине Мионица се огледа у 160 и 180 врста птица
(фазан, дивљи голуб, голуб гривнаш, грлица, гугутка, пољска јаребица, препелица, дивља
гуска, дивља патка глувара и крџа, шумска шљука, јастреб кокошар, гавран).

Поред тога у трајно заштићене врсте дивљачи спадају: видра, хермелин, ласица, сове,
орлови, соколови, јастребови (осим кокошара), ронци, црна и бела рода, чапље, шљуке
сабљарке, кукавице, златовране, водомари, пупавци, дивље гуске, шљуке детлићи, птице
певачицеи друге повремено. Река Топлица је богата рибом целим током. Заступљене су
врсте риба: клен, мрена, кркуша и скобаљ, а доњи ток је порибљен шараном.

У последње време се примећује смањење зоофонда због појаве превелике буке, тектонских
померања и прашине из каменолома.

5.Хидрологија
Општина Мионица има разгранату хидрографску мрежу, коју чине реке, подземне воде и
извори.

Територија Општине гравитира интерним речним сливовима трију река: Рибнице која има
стални ток од изворишта до ушћа у Колубару, са притокама Манастирицом и
Паклешницом, Лепенице (свој стални ток формира на рачун истицања термалних и
хладних карстних изданских вода у селу Кључ) и Топлице са притокама Копљаницом и
Берковачком реком, која има стални ток од села Берковца до ушћа у Колубару. Сви водени
токови припадају сливу реке Колубаре која је главни дрен површинских и подземних вода
овог подручја.

4
Ibid...

8
Елаборат

Слика 2. .Географија предела

Укупни капацитет три већа водотока (Рибница, Лепеница и Топлица) је мали (Q=3,3 m3/s).
Са друге стране због саме природе рељефа ова три водотока се не могу објединити у једну
акумулацију па је хидроенергетски потенцијал вода занемарљив. Али се зато ове воде могу
користити за водоснабдевање насеља и индустрије како Мионице тако и нижих делова
Колубаре.

У долини реке Топлице, између Мионице и Љига налази се Бања Врујци, позната је по
својој лековитости.

Слика 3. Бања Врујци5

У овој бањи постоји 6 извора минералне воде и лековито, радиоактивно блато (блато иначе
садржи огромне концентрације елемената и једињења чак и по неколико хиљада пута веће
5
http://www.banjavrujci.co.rs/ (Прегледано 9.12.2015. у 10:00ч)

9
Елаборат

него што их садржи лековита вода).Највеће количине наталоженог радиоактивног блата,

муља (органских, минералних) је на местима где топла вода избија на површину, услед
наглог пада температуре.

Термалне воде су категорисане као олигоминералне, благо радиоактивне.Користе се за

лечење реуматизма, гинеколошких оболења, малокрвности, кожних оболења (екцема), за
брзо зарастање рана, неких оболења желудачно-цревног система и код трауматског
стања.Ове воде утичу на смањење крвног притиска, делују позитивно на ендокрине жлезде
и полне жлезде и предњи режањ хипофизе.На жалост веома велике количине термалних
вода остају неискоришћене, па се предлаже њихово рационално коришћење.

Температура воде термалних извора у Бањи Врујци су у дијапазону од 21- 31C, али
најчешће се креће од 26-27C. Термалне воде су готово идеалне за пуњење рекреативних
базена, пошто су ниско минерализоване, а на путу до базена им се смањије
радиоактивност.

На подручју општине Мионице постоје и периферни водотоци који нису од неког изузетног
водопривредног значаја за саму Oпштину. Тако на пример, у близини Колубаре на северу је
Наномирница, река која извире у Мионици и представља границу по току са општином
Лајковац. Ка југу, на Дивчибарама је Црна Каменица. Ова река са Белом Каменицом у
Тометином пољу тече под именом Каменица ка Чачку где се улива у Западну Мораву. На
истоку Мионице се налазе изворишта Марице, Кацапе и Кленове. Ови токови отичу ка
реци Љиг која је иначе највећа десна притока Колубаре. На западу је изворишни огранак
Козлице, десне притоке Градца.

На подручју општине Мионица, на основу типа порозности и филтрационих

карактеристика стенских маса, заступљени су следећи типови издани:

-Збијени тип издани у оквиру квартарних наслага - Развијен је у оквиру алувијалних

наслага Рибнице, Топлице и Лепенице, пролувијалних наслага на широком рту Мионице,
између Топлице и Лепенице, а такође и у оквиру терасних наслага Рибнице и Лепенице.

:Prehranjivanje ovog tipa izdani vrši se doticanjem voda iz atmosferskih padavina i vodama sa
površinskih vodotoka.

Прихрањивање овог типа издани се врши дотицањем вода из карстне издани, од

атмосферских падавина и водама из површинских водотока. Дренирање се врши

10
Елаборат

истицањем воде у површинске токове или путем копаних плитких бунара који се иначе
користе за водоснабдевање домаћинстава, углавном у селу Паштрић.

- Карстно-пукотински тип издани у оквиру серије кредних кречњака и лапораца - Ова

издан је формирана у карбонатним и лапоровитим седиментима турон-сенонске старости.
Прихрањивање ове издани се врши углавном инфилтрацијом атмосферских падавина а
такође и дотицањем вода из карстне издани. Дренирање се врши путем сталних извора који
се јављају на долинским странама реке Рибнице.

- Карстни тип издани у оквиру тријаских, кредних и серматских кречњака - Карстна издан
је формирана у кречњацима ладинског ката, горњег тријаса, албценомана и миоценске
(сарматске) старости.

Карстна издан се прихрањује инфилтрацијом вода од падавина на оним деловима где

кречњаци излазе на површину а такође и понирањем вода Рибнице на делу њеног тока
узводно од Паштрића. Дренирање издани се врши преко више извора на контакту кречњака
и наслага мионичког неогеног басена.

У селу Паштрић постоји више појава природног истицања подземних вода из карстне
издани. Вода истиче на више места и издашност је процењена на око 100 l/s. Поред
природног истицања, карстна издан се дренира и путем више вештачких објеката који су
уређени за потребе водоснабдевање Мионице али не само Мионице већ и околних насеља.
Највећу издашност има бунар ИЕБП - око 35 l/s.

-Условно безводни делови терена у оквиру делувијалних глина, неогених наслага – и

''љишког флиша'' - Овде су сврстане делувијалне глине, неогени седименти и флишне
наслаге горње креде (љишки флиш).

На контакту кречњачких маса тријаске старости и наслага неогене старости, по јужном

ободу мионичког неогеног басена, има доста термалних и хладних извора преко којих
истичу подземне воде карстног типа издани. Наслаге ''љишког флиша'' представљају
повлатне хидрогеолошке изолаторе за део карстне издани у кречњачкин стенским масама
кредне старости.6

На територији општине Мионица постоје две фабрике воде: ''ВОДА ВОДА'' и ''Миона''.

6.Притисци на екосистем

6
Стратегија општине Мионица, Институт за економику пољопривреде, Београд, 2008

11
Елаборат

Оно на чему ће се базирати рад јесте каменолoм у Дреновцу.

Овај крај је чувен по каменоломима. Колико су у историји били важни за развој овог краја,
говори и чињеница да су називи неких села у мионичком крају настали по називима и
врстама камена који се ту вековима обрађивао.

Као пример можемо навести најпознатије историјско насеље у мионичком крају – село
Струганик. Оно је добило назив захваљујући посебној врсти камена који се обрађивао
стругањем.

Слика 4. Каменолом у Струганику7

Каменолом који је предмет овог елабората јесте каменолом који се налази у Дреновцу. То је
каменолом који се налази у приватном власништву „Војпут“-а из Суботице и налази се на
брду Дреновац удаљеном 3 км источно од места Козомор у атару села Горњи Лајковац.

Слика 5. Каменолом у Дреновцу8

Експлоатација и употреба камена као природне сировине једна је од најдуготрајнијих

човекових делатности. Чињеница је да је та делатност допринела културном и
индустријском напретку човечанства, али исто тако можемо рећи да је та активност

7
http://www.vojput.com/sr/kamenolom/index.html (Прегледано 8.12.2015 у 16:00ч)
8
Ibid...

12
Елаборат

разорно деловала на тло, рељеф, биљни и животињски свет и воду и посредно је изменила
и изворну слику предела. Екосистеми су нарушени, а на њиховим местима се стварају јаме,
стрме оголеле падине, терасе, мањи или већи брегови формирани од јаловине и слично.

Слика 6. Експлоатација и транспорт камена9

О овом делу елабората ћемо представити притиске на екосистем који ствара каменолом у
Дреновцу.

С обзиром да се у каменолому врше различити процеси (минирање, ситњење и млевење

камена, сепарација, транспорт и др. ) можемо закључити да је утицај на екосистем велики.

Каменоломи имају највећи утицај на воду, ваздух и земљиште, а не смемо занемарити ни

чињеницу да је и утицај на људе велики. Ово последње је битно код каменолома у
Дреновцу јер је граница копа смештена на мање од 300 метара од првих кућа (засеоци
Средојевићи и Шарчевићи).

Када је у питању загађење воде, површинска експлоатација камена према

карактеристикама технолошког процеса може условити промене хидрогеолошких и
хидролошких стања ширег подручја експлоатације.

У току експлоатације долази до настанка технолошких отпадних вода, јављају се санитарне

отпадне воде на копу а ту су и атмосферске падавине које спирају пратеће зидане објекте.
Велике вибрације и померање тла доводи и до исушивања и локалних бунара и
површинских вода.
9
Ibid...

13
Елаборат

Рударски радови имају утицај и на подземне воде. Погоршање квалитета подземних вода
услед продора загађујућих материја имају утицај и на бунаре са водом за пиће локалних
насеља. Квалитет ове воде је знатно опао а примећује се и присуство камене прашине и
честице земље у хидроакумулацијама.

Приликом минирања настају велика загађења која се огледају у звучном и вибрационом

дејству. Становници засеока у близини каменолома Дреновац сведоче да су ваздушни
таласи настали као последица минирања доносили и разбацивали велике и тешке комаде
камења који су оштећивали куће и ломили и разбијали црепове на крововима. У близини
каменолома се налази и гробље, па житељи засеока су такође и у страху да од детонација и
потреса не дође до оштећења породичних гробница.10

Велики притисак на екосистеме јесу и велике емисије ситних камених честица и камене
прашине из постројења за прераду камена. На каменолому Дреновац настаје велика
прашина приликом бушења, минирања, утовара, претовара и превоза камена. Да она
представља велики проблем, говори и чињеница да се ситна бела прашина таложи и по
двориштима и кућама оближњих засеока.

Оно што је битно, а тиче се ове врсте загађења јесте чињеница да прашина пада на тло и
мења њен састав. Мења се РН вредност и постаје кисело. Биљке се апсорпцијом ових
честица мењају, мења се састав воде па се тиме ремети и биотички и абиотички системи.
Оне биљне и животињске врсте које нису могле да прилагоде су на овом подручју и
изумрле.

Аерозагађење у Дреновцу је присутно и због механизације која постоји у руднику. Ту су

тешки камиони и механизација која се користи за транспорт и експлоатацију камена. Ради
се о тешким камионима који троше дизел-гориво, тако да је због настанка велике количине
издувних гасова из аутомобилских мотора стање ваздуха значајно погоршано.

10
Извор: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:246032-Trese-majdan-ko-na-frontu (Прегледано 1.12.2015 у
19:00ч)

14
Елаборат

Слика 7. Тешка механизација на терену11

Поред тога, наступа и загађење продуктима од сагоревања моторних горива, а ту су и

мазива, постоји могућност настанка инцидентних загађења услед изливања горива,
мазива и сл., хемијских супстанци из постројења и транспортних средстава при
експлоатацији и примарној обради минералне сировине.

Код свих каменолома, односно код експлоатације камена, долази до деградације екоситема
на више нивоа: деградира се сам предео где се налази каменолом, шумски покривач, а и
биљни покривач који чини подлогу за развој жбунастих и дрвенастих биљних врста.

11
http://www.vojput.com/sr/kamenolom/index.html (Прегледано 7.12.2015 у 19:00ч)

15
Елаборат

Слика 8. Каменолом у Дреновцу – сателитски снимак12

Деградирано подручје је изменило свој првобитни изглед и уклањањем површинског слоја

земљишта због почетне фазе у експлоатацији камена. Последица деловања се огледа у
водној и еолској ерозији, спирање површинских слојева камена, јављају се промене у
саставу околног земљишта и вода, и надземних и подземних, због продирања кишнице која
раствара минерале, односећи их у надземне и подземне воде.

Поред ових, не смемо заборавити ни штету које су нанеле мајске поплаве 2014.године, када
је река Јадар за собом оставила велике последице по екосистеме на читавој територији.

7.Предлог мера за унапређење система

Из претходне слике (Слика бр. 8 ), можемо закључити да је овај део и није баш много
погодан за преуређивање (рестаурацију и ренатурализацију). У овом делу дајемо идеју
како овај извор загађења може имати неку бољу сврху и намену, а полазна основа нам је
претпоставка да је каменолом затворен и да је у плану ренатурализација овог подручја. Тај

12
Google maps, opština Mionica, (Pregledano 8.12.2015 u 21:00h )

16
Елаборат

процес би био у функцији здравије животне средине и економског развоја овог дела
Србије.

Ренатурализација ово подручја може имати вишеструке позитивне аспекте по развој и

економски напредак општине Мионица. Повољан географски положај, близина и добар
приступ важним саобраћајницама („Ибарска магитрала“), богатство термалним изворима
(Бања Врујци) и богато културно-историјско наслеђе (велики број културних споменика
међу којима је и спомен кућа војводе Живојина Мишића) представљају развојни
потенцијал којим се ретко које подручје у Србији може похвалити.

Пре него што приступимо радовима на ренатурализацији, каменолом мора прво престати
са радом. Каменолом је затворен и када склонимо сву тешку механизацију која се налази на
овом терену, одмах приступамо даљим радовима на обнављању овог терена.

Прво што радимо јесте мониториг. Он је неопходан јер прво морамо да видимо какво је
стање животне средине. Вршимо анализу површинских и подземних вода. Пијезметрима из
карстних издани извадимо воду и пошаљемо је на анализу надлежном заводу за јавно
здравље. Осим воде, и земљиште и ваздух мора бити предмет анализе пре него што се
отпочиње са радовима.

На основу анализа можемо видети коју ћемо методу користити за ревитализацију овог
подручја. Резултати анализе нам показују да ли овај екосистем може бити предмет
фиторемедијације и ренатурализације, да ћемо том методом можемо најбоље постићи
жељене ефекте.

Велики део теренa на коме се врши ренатурализација је терасастог облика. Приступамо

одмах чишћењу терена и попуњавамо рупе плодном земљом. Приликом наношења земље
обликујемо терен.

17
Елаборат

Слика бр. 9 - Терасасти облик земљишта каменолома у Дреновцу13

На остали део терена наносимо плодну земљу у што већем слоју. Саму земљу коју
наносимо је компростирана и обогаћена микроорганизмима, а све то радимо у функцији
што бржег и квалитетнијег обнављања зеленог покривача и што бољег квалитета земље
која треба да има још неку намену осим одржавања биљног покривача.

На тако нанесеној земљи одмах садимо траву и жбунасто биље. Траве и жбунасто биље
имају улогу обогаћивања и обнављања земље, имају улогу у чишћењу земље од загађења и
у припремању за неку будућу намену.

Одмах затим приступамо сађењу садница одговарајућих врста дрвећа, према претходно
испланираном распореду у одговарајуће припремљене рупе за сађење. Као врсте које су
веома погодне за овај тип земљишта препознате су тополе, врбе и брезе.

Циљ ових радова је пре свега уклапање рекултивисаног подручја у околину а затим и
његово коришћење у пољопривредне сврхе. Из слике бр. 8 можемо видети да је уклапање
у околину управо пољопривредна производња, пашњаци и виногради.

Оно што је тренд у свету, а за тај вид производње овај крај има велики потенцијал, јесте
органска производња. Након ренатурализације овог подручја, у догледно време, када
анализе земљишта, воде и ваздуха то дозволе, оно ће бити место органске производње.
Високе тржишне цене ових производа а мала улагања би довела веома брзо до економског
развоја општине Мионица.

13
http://www.vojput.com/sr/kamenolom/index.html (Прегледано 7.12.2015 у 19:00ч)

18
Елаборат

Ово подручје има и потенцијал да, због термалних извора и здраве животне средине, буде и
бањско лечилиште. Бањски комплекс са савременим спа садржајима (масаже, рекреација,
одмор и лечилиште) је управо нешто што треба овом крају

ЗАКЉУЧАК

У елаборату смо представили једну општину која може да се похвали својим природним
богатствима. Међутим, иако је овај крај познат и по каменоломима, у раду смо дали
предлог како један од њих ( каменолом у Дреновцу) може да након ренатурализације
промену своју намену.

Промена намене би била у функцији економског развоја, очувања животне средине и

подизања квалитета живота мештана околних засеока које већ деценијама трпи велику
материјалну штету, а да скренемо и пажњу на буку и стрес који су загађивачи менталног
здравља.

Представили смо притиске на екосистем и дали предлоге за унапређење, па за крај можемо

се и запитати: Зашто се не изврши ренатурализација подручја када је добитак вишеструко
већи од губитка? Добили би плодну земљу погодну за огранску производњу, њиве и
пашњаке а изгубили би девастирано подручје које ствара профит мањини а већина трпи
загађења на месту где је рођена и где живи. Изгубили би буку, вибрације, оштећене куће,
загађену воду, ваздух и земљиште а добили би рекултивисано и здраво земљиште, чист
ваздух за дисање и питку воду.

Нажалост не постоји довољно воље од стране градских функционера. Потребно је

израдити анализу са предлозима који ће представити све предности затварања каменолома
у Дреновцу и његова ренатурализација.

19
Елаборат

Литература

1. ДРАЖИЋ Гордана, ЧОПОРДА-МАСТИЛОВИЋ Тијана, Биодеградација и

ренатурализација, Београд, 2012.

2. ДРАЖИЋ Гордана, Екоремедијација, Београд, 2011.

3. Просторни план градске општине Лазаревац, Службени лист Града Београда, бр.10,
2012

4. Стратегија општине Мионица, Институт за економику пољопривреде, Београд,

2008

Интернет:

1. www.mionicaturizam.rs
2. www.mionica.rs
3. www.novosti.rs
4. www.blic.rs
5. www.prelistavanje.rs

Слике:
1. http://www.vojput.com/sr/kamenolom/index.html
2. Google maps

20