УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ПАЛЕ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА:

ГЕОГРАФИЈА РУРАЛНИХ НАСЕЉА

ТЕМА:

ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РУРАЛНОГ НАСЕЉА

МИЉЕВИНА

Ментор: Студент:
проф. др Горан Јовић Смиља Мастиловић

Пале, јануар 2020.

 САДРЖАЈ

УВОД....................................................................................................................3
1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ............................................................................4
1.1 ИМЕ СЕЛА....................................................................................................................................5
2. УКУПНА ПОВРШИНА КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ..............................6
2.1. ОСНОВНЕ ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АТАРА..................................................6
3. СТРУКТУРА КОРИШЋЕНОГ ЗЕМЉИШТА И СВОЈИНСКИ ОДНОСИ
...............................................................................................................................7
4. ФИЗИОНОМИЈА НАСЕЉА..........................................................................8
5. ГЕНЕЗА И РАЗВОЈ.........................................................................................9
6. СТАНОВНИШТВО.......................................................................................10
6.1 ПОРИЈЕКЛО СТАНОВНИШТВА...................................................................................................11
7. ФУНКЦИЈЕ НАСЕЉА.................................................................................12
8. ЗАКЉУЧАК...................................................................................................13
9. ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ...........................................................................14

2
 УВОД

У оквиру овог семинарског рада обрађиваће се насеље Миљевина кроз физичко

географске одлике, положај села, становништво и привредно географске
карактеристике.

Као основни предмет овог истраживачког рада јесте управо сама Миљевина и њене
специфичности и обиљежја. Циљ овог рада јесте да кроз анализу овог простора
сагледамо природну и друштвену слику Миљевине.

Приликом израде овог семинарског рада подаци су добијени из различитих извора, као
сто су катастар, подаци са терена, разговор са мјештанима.

3
 1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Миљевина је село које се налази на једанаестом километру ваздушне линије

југозападно од Фоче. Када обратимо пажњу на положај Миљевине, уочавамо да се у
односу на околна села, она налази у низији иако је њена просјечна надморска висина
500 метара.

Као што смо већ навели у претходном пасусу, Миљевина је окружена другим
селима и брдима кречњачког поријекла од којих Кмур има највећу надморску висину
од 1508 метара. Осим Кмура Миљевина је смејштена у подножју Јелеча, Пољица,
Анделија те Будња.

Од значајних узвишења, у самом средишту Миљевине, важно је поменути

Ноздре, које су изграђене од кречњачких огољених стијена, са надморском висином од
928 метара.

Јован Цвијић издваја двије групе села према њиховом микроположају1:

Првој групи припадају села на висинама, с кућама на странама долина, по

побрђу и на површинама до 1600 метара надморске висине.

Другу групу чине села у долинама, јаругама, по дну котлина и у равницама.

На основу географских карактеристика можемо закључити да Миљевина

припада другом типу села.

1
Стаменковић, Бачевић 1992: 56

4
Слика бр. 1: сателитски приказ Миљевине2

1.1 ИМЕ СЕЛА

Једно до главних географских обиљежја насеља јесте његов назив. Назив насеља
или неког његовог дијела је административно обиљежје у коме је у извијесним
случајевима садржана нека његова географска одлика.

Из разговора са старијим мјештанима, дошли смо до информација да се назив

мјеста Миљевина није мијељао и да води поријекло од имена за бијели, меки камен
миљ, који је заступљен у геолошкој грађи овог мјеста.

https://www.google.ba/maps/@43.5109786,18.6055177,18190m/data=!3m1!1e3
2

5
 2. УКУПНА ПОВРШИНА КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ3

Према подацима преузетим из катастра општине Фоча, село Миљевина има

површину од 1795 хектара. Од тога 1114 хектара је у власништву државе, којој
припадају Рудник мрког угља, Путеви РС и дио који припада ентитету РС.

На приватни посјед отпада 681 хектар. Укупна површина која је покривена

шумом исноси 1232 хектара.

2.1. ОСНОВНЕ ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АТАРА

Миљевина се налази у умјереном појасу, преовладава умјерено континентална

клима гдје имамо изражена сва четири годишња доба. Љета су обично топла са
периодичним смјењивањем кишних и сушних дана. Просјечна годишња температура за
најтоплији мјецес јул износи око 19ºC, док је за јануар -10ºC.

Годишња сума падавина није велика и распоред падавина током године је доста
уједначен што подразумијева правилан распоред падавина на сва годишња доба,
односно све мјесеце у години. Вјетрови не досежу велике вриједности брзине и обично
нису узрок природне несреће.

У хидрографском погледу Миљевина, с обзиром на површину, богата је водама.

Кроз саму Миљевину протиче ријека Бистрица, лијева притока Дрине, чије је
извориште испод планине Трескавице. Од других значајних ријека ту је и ријека Говза,
њена десна притока, и ријека Миљевка, која је добила име по самом мјесту, њена лијева
притока.

Подземне воде значајне су за водоснадбијевање становништва.

Када је у питању квалитет земљишта може се истаћи да је оно веома повољно за

обраду, што свједочи и чињеница да се већина сеоског становништва бави узгојем
поврћа за личну употребу. Најзаступљенији типови земљишта су ливадске црнице,
глиновита, лапоровита.

3
Подаци републичке управе за геодетске и имовинске правне послове.

6
 3. СТРУКТУРА КОРИШЋЕНОГ ЗЕМЉИШТА И СВОЈИНСКИ
ОДНОСИ

У приватном власништву налазе се њиве односно оранице које обухватају

укупно 73 хектара, у државном власништву их нема. Укупна површина воћњака у
приватном власништву износи 60 хектара. На пашњаке у приватном власништву отпада
85 хектара, који се дијеле на 5222 парцеле. Ливаде обухватају око 206 хектара и
подијељене су на 7601 парцелу, удио површина које су у државном власништву је
незнатан.

Слика бр. 2: Насеље Миљевина, у позадини Ноздре

7
 4. ФИЗИОНОМИЈА НАСЕЉА

Када погледамо данашњи изглед овог села уочавамо да се разликује од старих

традиционалних села. Данас у Миљевини преовладавају куће савременијег изгледа,
које су изграђене јер су старе, дотрајале, трошне и нису испуњавале услове које је са
собом доносило ново вријеме.

На основу неколико старих кућа, које се још увијек налазе у селу, а које
одолијевају зубу времена, можемо уочити какав начин градње су користили. То су
обично приземне куће, грађене од комбинације камена, дрвета, седре, обично без
купатила, са крововима од цријепа. Ове куће данас имају функцију помоћних објеката,
гдје сељаци одлажу алат, храну за стоку, љетину.

Осим што користе старе куће у ту сврху, у свим домаћинствима можемо

запазити велики број помоћних објеката као што су колибе, сушаре, гараже и оставе.

За разлику од неких других босанско-херцеговачких села у Миљевину је струја

стигла доста рано, 1947. године, захваљујући развоју рударске индустрије.

На узвишењу изнад села налази се црква Светог Пророка Илије.

Слика бр. 3: Стара породична кућа Слика бр. 4: Изглед данашњих кућа

8
 5. ГЕНЕЗА И РАЗВОЈ

Положај Миљевине је одувијек био значајан, прије свега, јер је представљала

незаобилазну тачку на путу Сарајево – Фоча, који су и тада били важни центри.

Због повољних услова за живот и рад, Миљевина је одувијек имала значајан број
становника, међутим, развој рударске индустрије је одиграо важну улогу у развоју
саме Миљевине и у повећању становништва. То можемо видјети и на основу прошлих
али и садашњих времена.

Развој рудника довео је до њеног процвата, али велика експлоатација, несавјесно

руковање довело је до исцрпљивања старих лежишта, а улагање у нова ископавања
изискују огромне трошкове. Овај застој у рударској индустрији довео је до одлива
становништва, незапослености и опште незадовољавајуће економске ситуације.

Миљевину данас посјећују ријетки, заљубљеници у нетакнуту природу. Туристи

могу видјети пјешчане пирамиде, водопад Скакавац на ријеци Отеши, кулу Ченгића те
пећину Ледењачу и све оно друго што природа може да понуди, а да се њима чини
атрактивним и занимљивим.

Слика бр. 5: Рудник Мрког угља Миљевина

9
 6. СТАНОВНИШТВО

Према посљедњем попису из 2013. Миљевина је имала 973 становника, од тога

422 мушкараца и 501 жена. Када упоредимо број становника из задњег пописа и број
становника и пописа из 1991. када је он износио 2645 можемо видјети знатан пад за
око 1672 становника.

У мноштву руралних проблема овде имамо изражену појаву депопулационих

села која представља континуирано смањење укупног становништва које произилази из
одређених позитивних и негативних компоненти укупног кретања популације. У
Миљевини такође можемо запазити и појаву денаталитетних села која се јавља као
посљедица опадања наталитета, односно недовољног рађања.

Као главни разлог смањења броја становника на простору Миљевине јесу прије
свега и ратна дешавања у периоду од 1992-1995, када је велики број становника
напустио своја огњишта.

Такође Миљевина се може окарактерисати као село у коме имамо појаву

„социјалног угара“4, појаве да младо становништво напушта сеоска огњишта и
традиционално занимање својих предака – пољопривреду, и одлазе у градове, у
непољопривредне дјелатности. Сеоска индивидуална газдинства остају тако без
подмлатка. Села демографски одумиру. Погоршава се старосна структура руралног
становништва.

Број чланова
УКУПН 5и
О један два три четири
више
члан члана члана члана
чланова
388 115 108 70 57 38

Табела бр.1: Број чланова по домаћинствима

4
Стаменковић, Бачевић 1992: 97

10
Извор: Завод за статистику Републике Српске( попис становништва 2013)

6.1 ПОРИЈЕКЛО СТАНОВНИШТВА

Миљевина са данашњим уређењем, мјесне заједнице, при територији општине

Фоча била је увијек мјесто са највећом популацијом када су у питању насеља поред
Фоче. Због самог локалитета исте, на граници између претежно српским житељима
насељене Старе Херцеговине и већински муслиманске централне Босне има и имала је
хетерогено поријекло становништва.

Бројне миграције које су кроз историју обиљежиле наш народ али и ово
поднебље генерално проузроковале су да Миљевину населе различите етничке групе.

Бивша државна заједница са мултиетничком структуром становништва учврсила

је вијековне темеље и коријене народа овог мјеста.

Срби, као већински дио становништва насељавали су вјековима ово мјесто,

путем за нас уобичајених сеоба из јужних покрајина, некада старих српских држава.
Ови путеви миграција били су узроковани доласком среднјеазијског народа, Турака,
који ће знамо, обиљежити велики дио историје ових простора, па тако и структурне
становништва Миљевине.

Као репрезентативан примјер досељавања у ове крајеве можемо узети породицу

Мастиловић. Постојбина Мастиловића прије доласка на простор Миљевине била је
Соколовина предио испод Чемерна. Бројна породица Мастиловић није дуже времена
могла остати само на Соколовини. Земљишни простор био је ограничен, шумске
крчевине су се временом деградирале, приноси су били све мањи и недовољни. Рађало
се доста дјеце, па и поред честих умирања, број чланова породице непрестано се
повећавао. Расељавање породице је ишло је у више праваца и у тим миграцијијама
једни су уточиште нашли упрово у правцу Фоче на простору Миљевине и Пријеђела.
Поред економских разлога, на сеобе Мастиловића знатно су утицали и ратнички
разлози.5

5
Мастиловић Остојић, 2002:21

11
 7. ФУНКЦИЈЕ НАСЕЉА

У заједници независних држава издвојена су три основна функционална типа сеоских

насеља6:

a. Пољопривредна насеља
b. Специјализована непољопривредна
c. Насеља мјешовитог типа

Као што већина села има мање или више изражену пољопривредну функцију такав
случај је и са Миљевином. Неке од основних функција које су везане за Миљевину су
свакако школа, мјесна заједница, пошта, амбуланта, продавнице, кафане.

Према заступљености ових функција села су подијељена на функционалне

категорије: примарна сеоска насеља, села са сеоским центром и центри заједнице
сеоских насеља.7

Према томе с обзиром да је Миљевина мјесна заједница која има осмогодишњу

школу, продавнице, пошту и индустријско предузеће (Рудник мрког угља Миљевина)
можемо закључити да Миљевина припада задњем типу, центри заједнице сеоских
насеља, гдје се функционално интегришу у једну цјелину неколико села са сеоским
центром и више примарних руралних насеља.

6
Стаменковић, Бачевић, 1992: 112-113
7
Исто: 113.

12
Слика бр.6 Њива

8. ЗАКЉУЧАК

У овом семинарски раду, обрадили смо село Миљевину.

Да би боље схватили њене карактеристике, као што смо могли да видимо, прво
смо обратили пажњу на њен географски положај, површину, ходрографску мрежу,
климу и типове земљишта.

У наставку смо се дотакли друштвених карактеристика, гдје смо објаснили како

је Миљевина добила име, видјели смо у чему се огледа њен највећи значај за развој.
Такође, анализирали смо и физионимију села, његову генезу те поријекло
становништва.

До података о броју становника, броју домаћинстава те броју чланова по

домаћинству, дошли смо из базе Завода за статистику Републике Српске, док смо
податке о површини катастарске општине, те удјелу приватних и државних посједа
дошли из базе Републичке управе за геодетске и имовинско правне послове.

На самом крају рада, поменули смо функције Миљевине као села које су данас
једини чиниоци који, и онако већ разуђено становништво, држе на овом простору.

13
 9. ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ

1. Саменковић, Бачевић 1992: С.Ђ. Стаменковић, М. Бачевић, Географија насеља,

Географски факултет, ПМФ, Београд.
2. Мастиловић Остојић 2002: С. Мастиловић Остојић, Мастиловићи казивања и
сјећања, Фондација Весна Мастиловић, Београд
3. Завод за статистику Републике српске, попис становништва 2013, доступно на:
https://www.rzs.rs.ba/front/article/2369/?left_mi=304&add=304 (Приступљено: 05.
02.2020, 15.37)
4. Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове Бања Лука.
5. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C
%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0
(Приступљено: 03.02.2020, 20.00)

14