Увод: Општина Лајковац се налази у Западној Србији, у средњем делу колубарске долине.

Територијално припада Колубарском округу, заједно са општинама Ваљево, Мионица, Уб,

Љиг и Осечина, а граничи се са Лазаревцем, Ваљевом, Мионицом и Љигом. Заузима
површину од 186 квадратних километара, са 18 насељених места. Према прелиминарним
резултатима пописа из 2011. године, у општини живи 15 341 становник у 5160
домаћинстава.
Историјат: Морам да споменем и историјиски контекст овога места јер он у многоме
утиче на туризам. За настанак Лајковца се везује пролазак првог воза „Ћире“ кроз ово
место1908. године на релацији Обреновац-Ваљево. Пруга и железница су имале велики
утицај на развој варошице. Током времена, Лајковац постаје железнички центар који има
велики значај зато што су се у њему укрштале пруге за Ваљево, Аранђеловац и
Младеновац. Данас је тај статус више не постоји. Данас је Лајковац само успутна станица
на релацији пруге Београд-Бар. Такође је битно поменути да пре самог настанка варошице
територија општине је имала дугу историју која датира од периода римског царства.
Најстарије археолошко налазиште из овог периода је локалитет Анине, у сливу реке Љиг,
које се налази на територији села Ћелије. Ова територија први пут долази под српску
власт за време владавине краља Драгутина 1284. године. Краљ Драгутин добија ово
подручије као мираз од угарског краља. Из овог периода датира и први писани документ о
неком локалитету на овој територији, а то су утврђења Непричава и село Пепељевац. У
периоду Драгутинове владавине оба локалитета имају статус дистрикта тј. округа. После
Косовске битке ова територија опет пада у руке Угарске. 1459. године, падом
деспотовине, област долази под управу Отоманског царства. Целокупно становништво се
тада иселило преко Саве и Дунава. Током Првог светског рата на територији општине се
водила значајна Колубарска битка. Битне борбе вођене су на локалитету Враче брдо.
Посмртни остаци спрпских војника који су страдали сахрањени су у цркви у Ћелијама.
Као територијална јединица Лајковац је настао после Другог светског рата од делова
општина Уб, Мионица и Лазаревац. Оснивањем општине се центар интересовања помера
са железнице ка рударским коповима.
Основне географске одлике: Општина Лајковац се налази на 44 степена и 30 минута
северне географске ширине и 20 степени и 15 минута источне географске дужине.
Простире се у равничарско-брежуљкастом крају, на просечној надморској висини од 122
метра. Има пријатну умерено-континенталну климу климу. Река Колубара, притока Саве,
протиче у близини центра Лајковца
Клима: У Колубарском округу клима има углавном карактеристике континенталне климе,
са топлим и влажним летом и хладним зимама. Најхладнији месец је јануар, са просечном
температуром у интервалу од -2,1 до -2,4 степена целзијуса, а најтоплији је јул са
просечном температуром од 21 степен целзијуса.
Хидрологија: Кроз Лајковац протиче река Колубара. Најбогатија притока Колубаре је
река Љиг са својим притокама, док најпространија притока по површини слива је Тамнава.
Једна трећина вода Колубарског слива су пореклом из извора, док су две трећине од

1
бујица и поплавних таласа, тако да је основна карактеристика вода Колубарског слива да
највећи део вода протекне у в,иду поплавних таласа.
Биљни и животињски свет: Ово подручије је некада било богато храстовом и јасеновом
шумом. Данас је шумска вегетација претворена у оранице, а на површинском копу
Колубаре је потпуно искрчена. Сада на овим просторима преовлађују дивљи зечеви ,
лисице , јелени и кошуте. Од птица заступљене су птице селице као што су ласте и роде .
Од птица које су интересантне у смислу лова присутне су препелице и фазани . У рекама
се јављају рибље заједнице. Разноврстност рибљег фонда зависи од количине квалитета
површинских водотокова. Река Колубара је најбогатија рибљим фондом. Заступљене су
врсте клен , белица , штука , ређе шаран , а веома ретко и смуђ. У реци Пештана као и у
осталим рекама и потоцима рибљи фонд је сиромашнији.
Туристичке вредности: Лајковац је познато железничко место, једно од важних станица
на прузи Београд-Бар. Налази се на око 70 километара од Београда и самим тим има добар
положај који може утицати на развој туризма. Туристички мотиви овог места су слабо
валоризовани и самим тим слабије су посећивани од стране туриста. Тренутно је у овој
општини највише развијем манифестациони туризам. Највећу посећеност има од 20. до 31.
јула када се одржавају „Дани Лајковца“. Ово је највећа културна манифестација у
Лајковцу која се одржава протеклих 10 година. У оквиру ових пар дана док траје сама
манифестација организвоан је велики број програма.

Локалитет Анине ( Гамзиград на Љигу) се налази на обали реке Љиг у Ћелијама. 1951.
године је нађен необичан надгробни споменик који је био повод да се ово подручије
додатно истражи. Додатним археолошким истраживањем откривени су добро очувани
остаци римске виле, настале почетком 4. века, а несталог током пљачкашког похода Гота.
Пронађено је доста предмтеа из овог времена као што је новац из времена царева
Констатина и Грацијана. Такође су откривени и трагови система за подно грејање,
економат са великом кухињом, што наводи на то да је овде боравио велики број људи.
Најлепши предмет је камена глава лава од тамно црвеног камена, највероватније култне
намене. Овај локалитет још увек није стављен под заштиту

Спомен-костурница, спомен-црква Св. Ђорђа налази се на око 3 километра југоисточно од

Лајковца у селу Ћелије, на надморској висини од 139 метара. Црква је саграђена 1923. и
1924. године као костурница за око 7 хиљада палих српских и аустроугарских бораца у
Колубарској бици. Током 14. и 15. века на овом месту подигнут је мањи манастирски
комплекс састављен од једнобродне цркве и неколико зграда.

Манастир Боговађа је на старим темељима подигао јеромонах Мардарије Јоксимовић

1543. године. Налази се у истоименом селу Боговађа. Манастир је 8 пута рушен и паљен
од стране Турака. Стављен је под заштиту државе.

2
Народно градитељство представља најугроженији фонд културних добара, чијим
споменицима прети потпуни нестанак. Недовољно проучено и валоризовано, а изложено
наглом уништавању, заслужује посебну пажњу. Неопходно је очувати део овог фонда у
мери која би нам пружила основну представу о њему као богатој и разноврсној културно-
историјској баштини. На подручију дела Тамнавске равнице, у селима Мали Борак и
Јабучије, евидентиран је већи број веома вредних објеката народног градитељства 19.
века.
Конак Брене Михаиловић је стављен под заштиту државе. Налази се у Малом Борку,а
изграђен је 1887. године. То је била репезентативна зграда у којој је угледни домаћин
примао и окупљао своје гост, али служила је и као конак путницима.

Јолића воденица се налази на реци Колубари, а направљена је пре 300 година,а на

садашњем месту је од 1895. године. Овај објекат је под заштитом државе. Po gabaritu se
svrstava u najveće građevine ove vrste. Sastoji se od radnog prostora podignutog od univerzalnih
talpi i zidane sobe na bočnoj severnoj strani. Krov je četvorovodan sa biber crepom kao
pokrivačem. Vodenica ima dva ulaza, jedan na podužnoj a drugi na bočnoj strani.

Кумова воденица се налази у селу Маркова Црква и највећа је воденица на реци Топлици.
Потиче из 18. века. Средином деведесетих па све до 2009. године воденица је била
запуштена, док је 2010. обновљена и поново пуштена у рад.

Враче брдо: Nalazi se na 237 m nadmorske visine i centar je održavanja međunarodnih

takmičenja u orjentacionom krosu. Staza je obeležena planinarskim oznakama, i time pogodna za
rekreativce. Brdo je svoju slavu steklo u Kolubarskoj bici, najvećoj u Prvom svetskom ratu. U
bici je 1914. poginuo prvak Socijaldemokratske stranke, Dimitrije Tucović. Na tom mestu je
podignuto spomen obeležje koje je pod zaštitom države.

Инфраструктура: Лајковац је смештен у непосредној близини Ибарске магистарале

којом је од Београда удаљена 69 километара, а од Лазаревца три километра. До Ваљева,
седишта Колубарског округа, има 27 километра регионалним путем М-4. Можемо рећи да
је саобраћајни положај Лајковца повољан и може доста утицати на даљи развој туризма у
овој општини, а постао је још повољни изградњом Коридора 11. У току је изградња
деонице од Уба до Лајковца, а у Непричави, на изласку из вароши Лајковац ка Ваљеву,
гради се велика петља будућег аутопута.

3
Супраструктура: Што се тиче угоститељских објеката општина поседује довољан број
ресторана и хотела за њихове капацитете.
Неки од значајних објеката што се тиче туризма су:
Мотел „Ловац“ се налази у Лајковцу. Ресторан нуди велики избор домаћих јела. Осим за
транзитне туристе, ресторан је прилагођен и потребама пословних туриста. Такође нуди и
могућност преноћишта.
Хотел „Лајковац“ датира из осамдесетих година 20. века. Откупљен је 2006. године и
комплетно реновиран. Почео је са радом крајем 2009. године

Закључак: Резимирајући рад, може се утановити да општина Лајковац располаже богатим

природним и културним ресурсима, као и веома добар потенцијал за развој туризма на
овим просторим. Међутим туризам је овде слабије развијена грана привреде. Већим
новчаним улагањима и стављање објеката под заштиту државе туристичке атракције би
биле више посећене.