МАТУРСКИ РАД

Наставни предмет: Географија

Назив теме: Египат

Ментор: Ученик:
Симендић Љибуша Јулија Вукајловић

Март, 2022.
Стара Пазова
Садржај
1.Увод............................................................................................................................................3
2. ГЕОГРАФИЈА.........................................................................................................................4
2.1 Границе..........................................................................................................................4
2.2.1. Доњи Египат..............................................................................................................4
2.2.2. Горњи Египат............................................................................................................6
2.3 Хидрографија................................................................................................................6
2.4 Рељеф..............................................................................................................................7
2.6 Природне одлике и ресурси........................................................................................7
2.7 Флора и фауна..............................................................................................................8
3. ИСТОРИЈА ЕГИПТА.........................................................................................................9
3.1 Праисторија..................................................................................................................9
3.2 Древни египат.............................................................................................................10
4. СТАНОВНИШТВО..........................................................................................................11
4.1 Етничке групе.............................................................................................................11
4.2 Језик и религија.........................................................................................................11
4.3 Друштвена структура и начин живота.....................................................................12
5. ПРИВРЕДА.........................................................................................................................13
5.1 Пољопривреда............................................................................................................13
5.2 Индустрија и рударство............................................................................................13
5.3 Туризам........................................................................................................................14
5.4 Саобраћај.........................................................................................................................14
6. КУЛТУРА И УМЕТНОСТ..............................................................................................16
7.ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................17
8.Литература..............................................................................................................................18

2
 1.Увод
Египат је Велики број древних храмова, пирамида и гробова у стени су једна од главних
обележја Египта. То су сведочанства о врло развијеним веровањима која су хиљадама
година владала у долини реке Нил, али је наше познавање тих веровања
непотпуно.Главни извори су: храмови, пирамиде, садржај гробова, папируси и натписи на
камену и кипови различитих богова.

Стари Египћани су више били посвећени загробном животу, тј. животу после смрти и
блаженству које их тамо чека, а не овоземаљском животу, због чега су посебно бринули о
својим умрлима. За њих је карактеристично мумифицирање, да би се што боље очувало
тело мртвих. У свему су гледали живот оличен у дневном рађању сунца на истоку, као и
годишњем плављењу Нила, што нису били само најзначајнији догађаји у њиховим
животима, већ представљају и симболе победе живота над смрћу, светла над тамом.
Нјихови владари су били фараони, који су представљали богове на земљи и њиове
гробнице су биле пирамиде.

Слика 1. Пирамиде у Гизи

3
2. ГЕОГРАФИЈА
2.1 Границе
Египат је држава у североисточној Африци, али се један њен део, Синајкско полуострво,
налази на подручју југозападне Азије и због тога се сматра трансконтиненталном
државом. Географски положај Египта је веома повољан: Синајским полуострвом је
повезан са Азијом, Средоземним морем са Европом, а Суетски канал представља важан
трговачки чвор измедју континената.

Слика 2. Египат

Египат на северу излази на Средоземно море, а на истоку на Црвено море и граничи се са

Газом и Израелом, на југу са Суданом и на западу са Либијом. Површина Египта је
997.739 км2, али је насељено и цивилизовано мање од десетине од укупне територије.
Територија обухвата долину и делту Нила. Максимална дужина север-југ износи 1.105
км, а ширина 1.129 км. Главни град је Каиро.

2.2 Регионална подела

2.2.1. Доњи Египат

Доњи Египат обухвата простор од Каира до Средоземног мора и обухвата делту Нила.
Зими се у делти гаје пшеница, јечам и поврће. Лети се ту узгајају памук и пиринач, док се
јесења жетва састоји од кукуруза и просоа. У делти се такође узгаја разно воће (урне,
банане, цитруси, смокве, кајсије, брескве,...). Повољни природни услови у доњем току

4
Нила су условили биљни и животињски свет, који се доста разликује од горњег тока реке.
На пространим пашњацима се узгајају животиње, мочваре су богате птицама и биљкама
папируса. Овде се брзо и рано развила трговина због близине Средоземном мору. По
обали Нила, сам географски појам делта је добила назив, јер својим троугаоним обликом
личи на грчко слово делта ().

У Доњем Египту се преплићу бројни путеви и железничке пруге. Нилом, као и бројним
каналима плове бројне лађе. Ово је најгушће насељени простор са главним центрима:
Каиро - политичка и културна метропола, административни, трговачки и туристички
центар; Александрија – главна египатска лука, метропола трговине. Источно од Нила,
протеже се Суетски канал. Он је веома велики економски значај. На северном улазу
налази се лука Порт Саид, а на јужном улазу лука Суец.

5
Слика 3. Доњи Египат

2.2.2. Горњи Египат

Горњи Египат обухвата долину Нила од јужне египатске границе па до околине Каира.
Шећерна трска и памук су главне културе које се узгајају на том простору захваљујући
вештачком наводњавању. Такође се узгајају и житарице попут јечма и просоа, као и
кукуруз, пшеница и пиринач. У околини долина има маслина и цитрусног воћа, док уз
куће расту палме. Највећи град горњег Египта је Асјут. На југу су у стенама уклесане
статуе фараона, а долином реке се простиру рушевине храмова и палата у Теби, Луксору
и Карнаку. У савременом Египту се подручје између града Асјута и оазе Фајум назива
Средњи Египат.
2.3 Хидрографија
Највећа, а уједно и једина река Египта, друга највећа на свету, је река Нил дугачка 6.450
км. Настаје спајањем Белог и Плавог Нила. Њен ток кроз Египат је дуг 1.550 км, а
површина делте Нила је 24.000 км². Нил улази у Египат на његовој јужној граници, код
Вади Халфе. Кроз пустињу тече широком долином до Асуана. Од Асуана, након што
пређе своју последњу катаракту, Нил тече кроз долину и протеже се до Каира неких 700
км. Даљих 300 км до мора воде Нила пролазе кроз врло пространу делту, разгранату у
много рукаваца. Делта завршава са лагунском обалом дугом 250 км. У долини и делти
Нила се налази веома плодно земљиште, које река таложи хиљадама година. У јесењем
периоду водостај нила порасте и река поплави своју обалу, а после повлачења оставља за
собом муљ који обнавља плодност тог земљишта. На територији Египта Нил нема
сталних притока. На обалама реке стално расту биљке. Због топле климе и сталне
вегетације, долина реке Нил се сматра за највећу речну оазу на свету. Људи су се још у
античко доба користили плодним земљиштем и поплавама Нила.На Синајском
полуострву и у црвеноморском приморју има нафтних извора. Такође се јављају и
фосфати. Западно од делте у средоземном приморју има и камене соли.

6
Слика 4. Долина реке Нил

2.4 Рељеф
Више од 90% територије Египта чине пустиње, укључујући Либијску (тзв. Западну
пустињу) на западу, део Сахаре, Арапску пустињу (тзв. Источну). Либијска пустиња је
такође позната као „велико песковито море“ где се налази неколико депресија од којих је
највећа Катара. У Либијској пустињи такође има оаза. На крајњем југу дуж границе са
Суданом налази се Нубијска пустиња. Синајско полуострво обухвата песковите пустиње
на северу и огромне планинске венце на југу. Планина Катарина (Джабал Катрина, 2.637
м) је једнан од националних паркова, као и највиша планина у Египту. Налази се на
Синајском полуострву као и планина Синај (Джабал Муса) где је према хебрејској
Библији Мојсије примио десет Божјих заповести.

У Египту се налази много језера. Језеро Насер у близини Асуана се простире од суданске
границе и представља једно од већих језера. Низ плитких и сланих језера смештени су на
крајевима делте према мору. Друго веће језеро је Биркат Кварун које се налази у пустињи
северно од града Фајум.
2.5 Клима

Египат се налази у суптропском појасу. Климу одликују врућа и сува лета и топле зиме.
Лети влада велика врућина, која расте како се иде према југу, где скоро па и нема
падавина. У обалним подручјима просечне температуре крећу се од максималне 37 °Ц до
минималне 14 °Ц. Велика температурна варирања најчешћа су појава у пустињама од
максималне дневне 46 °Ц до минималних 6 °Ц током ноћи. Током зимског периода
температуре током ноћи падају и до 0 °Ц. Подручја са највећом влажношћу налазе се дуж
средоземне обале. Просечна количина падавина износи 200 мм годишње, док је просечна
количина падавина у Каиру само 26 мм годишње. У пустињским областима киша пада
једном у неколико година. Камсин (сув и топао пустињски олујни ветар) јавља се у
априлу и мају, а достиже брзину и до 150 km/h.

2.6 Природне одлике и ресурси

Египат обухвата источни део Сахаре, са низијама западно од Нила и планинским
узвишењима на истоку, у приморју Црвеног мора. Долина Нила, има изузетан значај због

7
коришћења поплава које повећавају плодност земљишта. Асуанска брана, поред тога што
обезбеђује највећи део електричне енергије, регулише наводњавање и тиме је омогућила
добијање нових плодних површина, као и повећање годишњег броја жетви (понекад и 4
годишње). Египат углавном увози половину хране која му је потребна. Готово половина
становништва још увек живи од пољопривреде. У Каиру и Александрији живи више од
50% становништва. Осим текстилне, шећерне, металургије и нафтне индустрије, остатак
индустрије је слабо развијена.

2.7 Флора и фауна

Вегетација Египта је сконцентрисана у долини и делти реке Нил, као и пустињским
оазама. Најраспрострањенија је кокосова палма. Од осталих врста дрвећа овде се налазе
акација, тамарис, кароб. Дрвеће које је донето са других континената су чемпрес,
еукалиптус, мимоза као и разне врсте воћа. Алувијално тло Египта, нарочито у делти,
погодно је за гајење различитих биљних култура, укључујући грожђе, разне врсте поврћа
и цвећа попут лотуса, јасмина и руже. У пустињским пределима најчешће расте шибље и
трава за стоку. Папирус, некада заступљен дуж Нила, сада се може наћи само на крајњем
југу Египта.

Због пустињске климе, Египат има неколико домаћих дивљих животиња. Газеле у
пустињи, као и лисице, хијене, шакали, дивље свиње насељавају различита подручја,
углавном делту и планине дуж Црвеног мора. Од рептила ту се настањује неколико врста
отровних змија. Крокодили, који су некад живели у Доњем Египту, сада се углавном
настањују на подручју Горњег Египта. Од птица ту живе фламинго, орлови, лешинари,
пеликани и још доста познатих врста. Ту живе и многи инсекти, а шкорпиони се углавном
настањују у пустињским пределима. У језерима и у Нилу живи око 70 врста рибе.

8
3. ИСТОРИЈА ЕГИПТА
3.1 Праисторија
Трагови људи се први пут појављују на ушћу Нила, као и оазама и на египатској
висоравни омеђеном Либијском пустињом, Арапским полуострвом, Средоземним морем
и првом катарактом Нила у време када се јавља палеолитски човек у Европи.

С обзиром на климу тог подруцја, киса ретко кад пада, зато су Египћани још од давнина
Нил сматрали светом појавом, па су га чак прогласили и божанством. На основу изливања
реке су одређивали доба године. У средњем каменом добу (мезолиту) се јавља
Капсијенска култура.

Задња фаза Себилијенске културе се сматра да је била између 9. и 7. миленијума пре нове
ере. Најстарији налази неолитског човека у Египту су пронађени у Фајуму и датирају из
4400. до 4200. године пре нове ере. То су налази каменог ручног клина и керамичке
посуде у фрагментима, али оне се нису налазиле на месту настанка него су донешени
Нилом из горњег тока. Око њих не постоје ни кости ни други остаци човека, као ни
насеља па је тешко утврдити одакле заиста воде порекло, али се сигурно може тврдити да
су налази заиста из тога доба.

Тек у млађем каменом добу (неолиту) почиње историја Старог Египта јер тада људи
почињу за стално да се насељавају у долини Нила и постају пастири и пољопривредници.
Почетком 6. века и годишња мена Нила се устаљује, што људи користе и до данашњег
дана.

Прва култура бакарног доба (енеолита) старог Египта је Бадаријанска култура која је била
крајем 5. миленијума пре нове ере, а име је добила по налазишту Ел Бадари. Она траје око
400 година тј. од 4000. до 3600. пне. Млађа од те културе назива се Амратијанска култура
према налазишту у ел Амреху. Након ње следи Герзеанска култура која је назив добила
по налазишту у близини места Герзеха који се налази у оази, у доба између 3600. до 3400.
пре нове ере. Последња фаза те културе, која је уједно и последња преддинастичка
култура, прелази у историјско раздобље.

9
3.2 Древни египат
Стари или древни Египат се сматра држава и цивилизација од праисторије до римских
освајања. Прва употреба писма, која означава почетак историјског периода датирана је у
доба пре уједињења Египта, у доба Накада ИИ. Прво познато писмо и писани извори
потичу из доба Нулте династије, у време уједињења египатске државе. Око реке Нил
створене су две државе, Доњи Египат у подручју делте Нила и Горњи Египат јужно од
делте Нила. Око 3100. године пре нове ере краљ Нармер из Горњег Египта освојио је
Доњи Египат, створио прву јединствену државу и основао прву династију египатских
фараона. Раздобље првих двеју династија назива се раним раздобљем (2925. — 2575.
п.н.е). У овом периоду египатска култура је цветала. Уследило је раздобље Старог
царства (2575 — око 2130. п.н.е) у којем су подигнуте пирамиде, од које су најпознатије
Джосерова пирамида из периода Треће династије и пирамиде у Гизи из четврте, и
освојена је Нубија (главни град Мемфис).

За време Првог прелазног периода је дошло до распада јединствене државе, а политички

преврати су трајали око 150 година. Веће поплаве Нила и стабилизација владе су вратиле
благостање у раздобљу Средњег царства које је достигло врхунац под фараоном
Аменемхетом и наследницима из 12. династије (1983 — око 1600. п.н.е). Око 1630. пре
нове ере семитски Хикси су освојили Египат захваљујући унутрашњим споровима у
држави. Хикси су преотели велики део Доњег Египа и основали нову престоницу у
Аварису. Владар Горњег Египта Ахмос И је протерао Хиксе (до 1521. п.н.е). Уследило је
раздобље Новог царства (око 1530 — 1075. п.н.е) с главним градом Тебом, где Египат
достиже врхунац развоја. Због унутрашњих сукоба, краљевство је постепено слабил. Овај
период је упамћен по познатим фараонима попут: Хатшепсута, Тутмоса ИИИ,
Акхенатона и његове супруге Нефертити, Тутанкамона и Рамзеса ИИ.

У трећем прелазном периоду Египат су најпре освојили Нубијци (око 730 — 664. п.н.е), а
потом су их Асирци и Вавилонци потпуно потиснули из Азије. Године 525. године пре
нове ере персијски цар Камбиз ИИ освојио је Египат и од њега створио персијску
покрајину. Амиртреј је 404. године пре нове ере успео да ослободи Египат од персијске
власти, али их је Персијско царство опет покорило након пораза Египатског фараона
Нектанеба 343. године пре нове ере.

10
4. СТАНОВНИШТВО
Са око 95,69 милиона становника, према попису из 2016. године, Египат се сматра
најмногољуднијом земљом Блиског истока и трећом најмногољуднијом афричком
државом. Египатско становништво је високоурбанизовано и углавном сконцентрисано
дуж реке Нил (посебно у највећим градовима Каиру и Александрији) и у њеној делти као
и у близини Суецког канала. Египат одражава висок степен наталитета.

Бр. Град Територија Популација

1. Каиро Каиро 8.105.071

2. Александрија Александрија 4.388.219
3. Гиза Гиза 3.348.401
4. Шубра ел Каљубија 1.072.951 Суец
Каиро Калма
5. Порт Саид Порт Саид 607.353
6. Суец Суец 547.352
7. Луксор Луксор 487.896
8. Мансура Дахилија 480.494
9. Ел Махала ел Гарбија 458.297
Гиза Кубра Порт Саид
10. Танта Гарбија 437.793
Табела 1. Највећи градови, теориторија и број становника

4.1 Етничке групе

Етнички Египћани су далеко највећа етничка група у држави и чине 91% од укупног броја
становника. Етничке мањине укључују Абазасе, Турце, Грке, бедуинска арапска племена
који живе у источним пустињама и на Синајском полуострву, Бербере, као и Нубијце чија
је заједница груписана дуж реке Нил. Осим ових народа у Египту су присутне и
племенске заједнице народа Беја концентрисане углавном на југоистоку земље, као и
бројни кланови народа Дом углавном у делти Нила који се прогресивно асимилирају са
убрзаном урбанизацијом.

4.2 Језик и религија

Званични језик у Египту је арапски. Египатска верзија арапског језика је доминантна у
арапском свету и он је усвојио различите елементе коптског египатског језика, као и
турског, француског и енглеског језика. Нубијци говоре старим нубијским језиком.
Берберски језик се употребљава у неколико насеља у оазама Западне пустиње. Хришћани

11
употребљавају коптски језик за служење литургије. Међу образованим људима се говори
енглески и француски језик.

Службена религија у Египту је сунитски ислам којој припада око 90% становништва.
Највећа религијска мањина су Копти који чине 9% од укупног броја становништва.
Остале религијске мањине су православни и католички Грци, Јермени и протестанти.

1992. године је почела кампања оружаног насиља са центром у Каиру и Горњем Египту
чији је циљ био да се оснује влада стриктно заснована на исламском праву. Жртве овог
насиља били су Копти, владини службеници и туристи. Установљено је да египатска
влада врши дискриминацију над Коптима. Закони који се тичу изградње цркава и
отвореног практиковања вере су недавно ублажени, али велики грађевински радови на
црквама још увек захтевају дозволу владе.

4.3 Друштвена структура и начин живота

Још од давнина, египатско становништво се бавило претежно пољопривредом. Пре
аграрне реформе сиромашни радници нису поседовали никакву земљу. Аграрним
реформама сломљена је политичка и друштвена моћ богатих земљопоседника. Упркос
реформама, нижи слој опет је добио врло мало или чак ништа од обрадиве земље, што је
за последицу имало миграције сиромашнијих становника у градове тражећи посао.
Већина се запослила у индустрији која се убрзано развијала, иако је доста њих остало и
незапослено, тако да је велики број људи мигрирао у Саудијску Арабију, Либију и остале
земље богате нафтом. Само 40% се бавило традиционалним занимањима (риболовом,
узгојем биљака и животиња), док је 2,5 милиона Египћана радило у иностранству.

Постоје два главна сталежа. У први спадају елита и образована западна висока и средња
класа. Другој групи, која је знатно већа, припадају сиромашни фармери, градско
становништво и радничка класа.

У прошлости жене нижих сталежа су помагале својим мужевима са послом, док су жене
високог сталежа остајале у кућама. Данас многе жене раде и због тога носе шалове око
главе који подсећају да су оне и даље муслиманске жене иако раде ван куће.

12
5. ПРИВРЕДА
Иако је 95% земљишта под неплодним пустињама, главна привредна делатност у Египту
је била пољопривреда. На овим просторима највише успева памук, који представља веома
важан извор новца. Прва модернија индустријска постројења појавила су се 1930-их
година. . Крајем 20. века јављају су се туризам и нафта као други важни извори новца.
Упркос развоју привреде и друштвеном напретку, Египат је релативно сиромашна земља.
Нафта заузима прво место као најзначајнији извозни производ. Туризам је веома развијен.
Демографски раст представља кључни проблем. Укупан број радно активног
становништва износи 24,72 милиона. 32% становништва се бави пољопривредом и
риболовом. У секундарном сектору запослено је 17% становништва, а у терцијарном 51%.

5.1 Пољопривреда
Заједно са риболовом, пољопривреда чини 13,4% бруто дохотка. Пре развоја индустрије,
највише су се извозили пољопривредни производи: памук, житарице, воће и поврће.
Површина обрадивог тла је веома мала, али врло плодна и заузима простор долине и
делте Нила. Риболов је важна грана привреде, велика количина рибе се налази у Нилу,
Средоземном и Црвеном мору.

Иако је почетком 20. века могао да задовољи потребе становништва житарицама, због
брзог пораста становништва, данас увози велику количину меса и млечних производа, а
извози воће, поврће, шећер и пиринаћ.

5.2 Индустрија и рударство

Рударство, мануфактуре и грађевинарства, тј. Индустријски производи чинили су 37,6%
бруто националног дохотка 2008. године. Основни производи су: текстил, хемикалије,
метали, петролејски производи. Већина приватних компанија за производњу аутомобила,
електронике и лекова концентрисане су око два највећа центра, Каира и Александрије,
као и у индустријској зони дуж Суецког канала.

Нафта је најважнији производ и важан извор прихода. Главна нафтна и гасна поља су у
области Црвеног мора и Либијске пустиње. Египат је богат и фосфатима, солима,
каменом и железном рудом.

13
Египат поседује довољно енергије да задовољи потребе свих потрошача. Главни извори
енергије су хидроелектране близу Асуана. Количине нафте и природног гаса такође
задовољавају већину потрошача.

5.3 Туризам
Туризам је једна од најзначанијих и најразвијених грана привреде Египта. За стране
туристе најпривлачнији су локалитети из времена старог Египта близу Каира,
Александрије, Гизе и Луксора. Једно од најпознатијих туристичких атракција као и
једино светско чудо древног доба које још увек постоји. Луксор је почетна тачка за
крстарења Нилом до Асуана и посету Долини краљева. Најјужнија позната атракција
Египта је храм Абу Симбел близу суданске границе. Пирамиде, сфинге и други културно-
историјски споменици привлаче туристе широм света. Најважније летовалиште је град
Хургада на Црвеном мору. У последњих неколико година важно летовалиште је постао
Шарм ел Шеик на јужном делу Синајског полуострва, популарно код ронилаца. Највећи
број туриста на летовање долази из разних европских земаља као што су Немачка, Русија,

Италија, итд.

Слика 5. Сфинга у Александрији

5.4 Саобраћај
Египатска железница је најстарија у целој Африци и износи 5.063 км. Главни правци
повезују Асуан и градове северно од Асуана са Александријом на обали Средоземног
мора. Два ауто-пута повезују Каиро са Александријом, а остали са Порт Саидом, Суецом

14
и Фајумом. Укупна дужина путева износи 75.820 км. Већина путева налази се у долини и
делти Нила. Централни Египат је повезан са Синајским полуострвом тунелом испод
Суецког канала.

Речни путеви се углавном користе за транспорт и највећи промет је на Нилу. Изузетно

важна саобраћајница је Суецки канал дуг 161 км, који повезује Средоземно и Црвено
море. Највећа лука је Александрија, а нешто мање су Порт Саид и Суец.

Постоје редовни летови из Александрије и Каира до великих светских центара. Египат

има 88 аеродрома, од којих се три међународна који се налазе у Каиру, Александрији и
Луксору.

15
6. КУЛТУРА И УМЕТНОСТ
Египатска цивилизација је једна од најстаријих цивилизација и стара је више од 5000
година. Она је утицала на многе друге културе, нпр. културу Европе, Блиског истока и
дугих Афричких земаља. Египат је задрзжо делове своје старе културе, али је пао под
утицај хеленске, хришћанске и исламске културе.

За древне египћане култура се састојала од четири основна аспекта: науке, уметности,

политике и религије. Та четири аспекта културе су приказивали и објашњавали сликом
четворостране пирамиде чије се побочне стране, одвојене у својој бази, спајају на врху у
једну трансцендентну тачку. Дакле, наука, уметност, религија и политика треба да теже
истом општекултурном циљу. Ниједан од ових аспеката није био у сукобу с било којим
другим, већ су били међусобно усклађени. Тиме се није кочио напредак појединих
људских делатности, већ се, напротив, потицао и омогућавао процват ове древне
цивилизације. О томе сведоче многа величанствена дела египатске културе

Главни град, Египта, Каиро, је највећи град Африке и вековима је био чувен као центар
образовања, културе и трговине. Египат има највећи број добитника Нобелове награде у
Африци и арапском свету. Египат је дуго био центар арапске и исламске књижевности,
архитектуре и примењене уметности. Исламска традиција забрањивала је представљање
људи и животиња у уметности. Као резултат тога основу исламске уметности
представљају калиграфија и апстрактне арабеске.

16
 Слика 6. Абу Симбел

7.ЗАКЉУЧАК
Египатска држава је својевремено била једна од најјачих империја света. Нјихова
цивилизација, стара више од 6000 година, сматра се за једном од првих цивилизација
света, и једна је од ретких која је остала до данашњег дана. Нјихова религија, која се
доста изменила захваљујући утицајима бројних окупатора, и даље има трагове античке
културе, али је и она доста утицала на друге.

Симболи и хијероглифи египатске цивилизације је одувек будила интересовање многим

научницима, филозофима, итд. Неки су чак посветили цео живот проучавајући њихове
скривене тајне. За њихову мисао Стари Египат је отелотворење Божанске мудрости на
Земљи.

17
8.Литература

1. http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=17157,
2. https://www.britannica.com/place/Egypt,
3. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/eg.html,

18