100.

Национални симбол Монголије, такозвани Сојомбо, потиче из Сојомбо алфабета који је

1686. године створио Заназабар, научник и вјерски лидер, као алфабет којим би се писао
монголски језик. Њиме је такође могуће писати тибетански и санскрит. Симбол Сојомбо
састављен је од десет елемената од којих сваки има своје значење: ватра, сунце, мјесец, два
троугла, два хоризонтална правоугаоника, Јин и Јанг те два вертикална правоугаоника.

101. Будући да је већина површине Монголије прекривена пустињом и степом, која се

углавном састоји од пространих равница, небо доминира великим дијелом пејзажа. Земља се
често назива „земља вјечног плавог неба“ јер има више од 260 сунчаних дана у години. Назив
„Земља вјечног плавог неба“ не значи само да обично постоји лијепо ведро вријеме. У
Монголи традиционално практикују шаманизам и обожавање бескрајног плаветнила, такође
познатог као небо бога Тенгер или Тенгри.

102. 1921.године Монголија је прихватила комунистичку власт и била је друга комунистичка

земља на свијету а 1990-те, после грађанских немира, увела је вишепартијски систем и
тржишну економију.

103. Села у Монголији скоро да нема. Ријетка, углавном уз неке значајније друмове са низом
занатских или услужних радњи.

106. Градова нема много нарочито оних преко 50.000 становника. Углавном су смјештени уз
неке веће привредне објекте као што су рудници, фабрике или енергетски објекти. Некада су
градови стварани око будистичких манастира али је то прекинуто уласком Монголије у свијет
комунизма.

107. Монголи, поносни на своје обичаје, користе сваку прилику за свечано облачење
традиционалних и изузетно богатих ношњи. Најчешће се тако одијевају на значајне датуме,
одласку у госте али не ријетко и обичној шетњи.

108 . У Монголији нема у оптицају кованих новчаница, наиме сав новац је у папирном облику.
Кованице су повучене 1990. године услед велике инфлације и губљења вриједности кованица.
Данас се кованице могу узети и користити само као сувенир. Монета се назива тугрик или
тогрог. Највриједнија новчаница је од 20 000 тугрика а један еуро вриједи око 3000 тугрика.

109. Земља Монгола насељена је врло давно. Научници су потврдили да су се први људи
појавили на територији државе већ 90 хиљада година прије нове ере. Ова претпоставка
сугерише да је Монголија заиста најстарија држава на свијету.

110. У Монголији и Сибиру чести су усправљени древни мегалити на којима су урезани

“летећи” јелени. Такво камење назива се “јеленско камење”. Настали су у бронзаном добу
(око 1000.г.н.е.). Њихов положај у простору сугерише да су имали неку (данас непознату) улогу
у религиозним ритуалима. Ови јелени су понекад приказани са симболом сунца на врху, што су
чести мотиви сибирског шаманизма. Јелен у овом контексту може бити схваћен као превозно
средство душе шамана у духовни свијет – свијет сунца.

112. У давна времена земља је била прекривена мочварама и шумама. У 4. вијеку п.н.е. на том
подручју живио је древни народ - Хуни. Године 202 п.н.е. на простору модерне Монголије
створено је царство Хуна под командом Модуна Схану. То је било прво царство номадских
племена. Хуни су владали Монголским земљама до 93. године. У 12. вијеку, монголска
племена покушавају се сјединити у једну државу под називом Хамаг Монгол.

113. Златни орао се узима још као мадунче из гнијезда а потом слиједи интензиван тренинг и
дружење са човјеком. Међутим, након неколико година тренинга и заједничког лова дође
вријеме за растанак. Одрасла птица се враћа натраг у дивљину, вођена својим инстиктом, пари
се и подиже своје птиће. Човјек то не спријечава, то је једна од карактеристика ловачке
традиције. То се обично догађа у периоду од 12 година.

114. Прије него што започну зимски сан, мрмоти избаце сву прогутану храну и попију огромну
количину воде (иначе љети мрмоти уопште не пију воду). Овако, потпуно испражњеног желуца
и чистих цријева, склупчају се тако да им њушка додирује реп, и утону у дубок сан. За то
вријеме њихова тјелесна температура спадне на једанаест или дванаест степени. Смањује се и
број откуцаја срца. Израчунато је да за вријеме зимског сна мрмот у мјесец дана удахне
седамдесет и једну хиљаду пута, а то значи готово исто толико колико и за само два дана
активног живота. Буди се из сна у прољеће и тада је врло слаб јер за време сна потроши сву
масноћу накупљену испод коже.

115. Огромни црни орлови, лешинари невјероватном брзином пронађу угинулу животињу а
онда у јатима, халапљиво нападају на плијен и после мале свађе стрвина нестаје.

116. Монголска племена су позната у свијету по специфичном начину пјевања, такозваном

грленом пјевању, чија је суштина стварање непојмљивог звука, тако што је пјевач у стању да
испусти два и више тонова истовремено. Грлени пјевач вјешто влада резонанцама и
шупљинама главе док ваздух путује из плућа, пролазећи поред гласних жица до усана које
мијењањем облика производе специфичну мелодију. Од 2009. године, монголско грлено
пјевање уврштено је на Унескову листу нематеријалне свјетске баштине.

117. Монголија је своју независност изборила 1921. године уз совјетску подршку, а 1924.
успостављен је комунистички режим. Модерна држава Монголија, међутим, представља само
дио историјске домовине Монгола; више етничких Монгола живи у аутономној регији
Унутрашња Монголија у Народној Републици Кини него у Монголији. Држава Монголија је
раније била позната као Спољна Монголија. Садржи изворну домовину историјских Монгола,
чија је снага достигла врхунац током 13. века под Кублај-каном.

120. Кристално чисте, вјероватно због тога што нема људских насеља или трагова на њиховим
обалама, ријеке су бисери које се тихо провлаче кроз бескрајне степе.

122. Са питком водом, пуном риба, ријеке су право освјежење после дуготрајних путовања
кроз монголска пространства. Већина ријека је сезонска, с масовним исушивањем током љета,
набујалим када се снијег топи. Током зиме, већина ријека се заледи, а неке се чак користе као
путеви. Ријеке на истоку теку у Тихи океан, док се оне на југу и западу одводе у језера. Ријека
Оркхон је најдужа ријека у Монголији.

123. Монголија је трустно подручје али због стила градње, чести земљотреси не праве
значајнију штету. Кратер скоро угашеног вулкана Цхорго налази се на 2200 м.н.в. Његова моћ
се може процијенити на основу непрегледних поља од црне лаве која окружују кратер.

124. Сиромашна земља са јако малом густином насељености (1,7 људи на квадратни
километар) те начином живота који не захтијева уређене путеве, чини ову земљу једном од
земаља са најлошијом путном мрежом.

126. По легенди: И прије него што ће умријети, Џингис Кан је затражио да буде сахрањен на
тајном мјесту. Ожалошcћена војска је преносила његово тијело у његов родни крај, убијајући
свакога на кога би наишла како би сакрила пут којим се кретала. Кад су владара напокон
сахранили, његови војници су пројахали на 1.000 коња преко тог мјеста како би уништили
сваки траг. За 800 година од његове смрти нико није успио да пронађе гроб Џингис кана.
Стране експедиције су покушале да га траже кроз историјске текстове, преко пространстава,
чак и посматрајући Монголију из свемира.

131. У последњој деценији, о пустињи Гоби се више говори због њених природних ресурса
него фосила диносауруса. Пустиња је богата бакром, златом и угљем. Огромна рударска
лежишта у Гобију, као што су Оиу Толгои, трећи по величини рудник бакра и злата на свијету, и
Таван Толгои, једно од 10 највећих неискоришћених налазишта коксног угља на свијету,почели
су експолатацију од касних 2000-их.

132. Пустиња Гоби се протеже преко јужне Монголије до дијелова сјеверне и сјевероисточне
Кине. Током врхунца Монголског царства, неколико важних градова Пута свиле налазило се
дуж Гобија. Ниске падавине у овој пустињи резултат су природне баријере јер Тибетанска
висораван спрјечава кишовите вјетрове из Индијског океана да уђу у Гоби. Већи дио Гобија је
пјесковит али неке дијелове пустиње чине камене стијене.

133. Мада наизглед беживотна, у Гобију осим инсеката и ријетких животиња расту и биљке
упркос свим недаћама, представљајући јединствен начин преживљавања. У пијеску расте дрво
саксаула. Саксаулно дрво је можда најпрепознатљивија биљка пустиње Гоби. Дрво налик
жбуну, има сунђерасту кору која се може притиснути да би се извукла вода за пиће, што га
чини важним извором воде за номаде који прелазе пустињу. Истраживања су показала да
саксаул у пјесковитом земљишту развија много дубље и веће корење од свог површинског
дијела, што му омогућава да добије више воде и да преживи продужени период суше.

136. Пустиња Гоби је највећи фосилни резерват диносауруса на свијету, али и њихових потпуно
очуваних јаја из периода касне креде који представљају завршну фазу еволуције свијета
диносауруса. Преко 80 родова диносауруса откривено је у Гобију на преко 60 налазишта
диносауруса и других кичмењака.

137. У предјелима пустиње Гоби у Монголији живи једина врста дивље двогрбе камиле на
свијету – бактријска камила. Ова необична животиња висока је три метра и може достићи
тежину од 700 килограма. Бактријска камила морала је да се прилагоди суровим условима у
којима живи. У пустињи Гоби температура зими падне и до минус 30, а љети достиже чак 50
степени Целзијуса. Због тога камила зими има дугу длаку, која је најгушћа на грбама, предњим
ногама, глави и врату. Љетње одијело јој је много тање – тада животиња губи велику количину
зимске длаке, која виси с ње, па камила у вријеме „свлачења“ изгледа одрпано.

140. Двогрба камила је угрожена врста камила која насељава простор у и око Гоби пустиње
односно на југу Монголије. Карактерише је изузетна издржљивост на екстремне временске
услове. Може да поднесе температуре од -50 до +50 °Ц као и велике надморске висине па је
била од велике важности на Путу свиле.

145. Највећа површина Монголије је под степама по којима слободно ходају крда коња.

152.Таикхар Цхулуу је гранитни блок висок 21 метар постављен усред широко простране
равнице. Чудно, његов облик и необична локација нису његове најфасцинантније
карактеристике. Стијена има 150 записа урезаних по цијелој површини. Изгребани знакови
покривају стијену од врха до дна. Најстарији од ових списа су на турским језицима и потичу из
6. вијека нове ере. Ријечи су забиљежене и на другим језицима, попут монголског, тибетанског
и кинеског. Натписи су доказ да је стијена Таикхар била важно мјесто више од 1.500 година.

153. Пржевалски је последња раса дивљих коња на свијету. За разлику од америчких Мустанга
и аустралијских Брамбија, који су настали ослобађањем питомих коња, Пржевалски никада
није био припитомљен. У класификацији га сматрају не расом, већ подврстом коња: Equus
ferus przevalskii. Раса је добила име по руском истраживачу, Н.М.Пржевалском, који је први пут
описао дивље коње који лутају степама Монголије. Пржевалски има снажно, кратко и
мишићаво тијело. Ситнији је од домаћих коња: висок је 122-142 цм у гребену, а тежи до 340 кг.
Има смеђу длаку, бијел трбух и бијелу њушку и црне ноге. Грива је црна и стоји усправно, као у
зебре.

200. Престоница Монголије, Улан Батор, основан је 1639. године као манастир у облику јурте,
око 230 километара југозападно од своје садашње локације. Име које данас носи добио је тек
1924. године, када је Монголија проглашена народном републиком. Значење њеног имена је
“црвени херој” и односи се на националног јунака Дамдина Сухбатора, који је уз помоћ Црвене
армије ослободио Монголију од Кине.

201. Дјечије позориште у Улан Батору је прелијепо здање а на његовој унутрашњости би им

завидили и много богатији западни градови. Занимљиво је да се улаз не плаћа и поред тога
што се у згради налази више сала за представе.

205. Као резултат прилива номадских породица у главни град током протекле деценије ниво
загађења и ниво смога су се вишеструко повећали. Главни разлог за повећани ниво загађења
су пећи на угаљ које номадске породице користе.

204. Са просјечном годишњом температуром од -1,3° С, главни град Монголије је најхладнији

главни град на свијету. Температуре овдје падају и испод -40°Ц. Улан Батор лежи на
надморској висини од око 1300м, док је просјечна надморска висина у Монголији око 1700 м.
Најнижа тачка износи 560м док је највиша 4300м.

300. Јурта на обали бистре ријеке, скоро нестварна слика безводних пространих монголских
степа.

301. Монголски номади велики период времена проводе јашући коње за својом стоком.
Посебна ријеткост је видјети пастирицу у седлу обучену у џинс како прати своја стада
монголским степама.

305. Монголија упркос својој величини нема излаз на море али има неколико сланих језера
која у сушном периоду пресахну остављајући за собом наталожену со која се још увијек
примитивно сакупља.

306. Скакупљач соли на исушеним сланим језерима.

309. Типична монголска номадска кућа, јурта, направљена је од дрвене оквирне конструкције
која се прекрива филцом и разним декоративним платнима док је вањски слој од
непромочивог материјала. Материјал је лаган, тако да помаже током транспорта камилама. У
јурти нема никаквих преграда нити засебних просторија него је цио простор отворен са пећи у
средини. 3 особе расклопе јурту и спреме је за транспорт за 25 минута.

310. Већина становништва живи номадским начином живота који се стотинама година не
мијења. Они се селе у потрази за новим пашњацима али и избјегавањем екстремних
временских услова који су овдје јако сурови.

311. Гостољубивост је усађена у номадску културу. Номадски Монголи морали су знати да ће

бити добродошли и да могу пронаћи помоћ гдје год да стигну пошто живе тако изоловано.
Њихов начин живљења многи не могу да разумију а они вјерно, вијековима чувају своју
традицију.

313. Исхрана номадског становништва се базира углавном на месу. Занимљиво је да се

младунчад животиња никада не убијају због хране и то се сматра изузетно лошим поступком.
Због географског положаја те климатских прилика, зачини се скоро не узгајају тако да је
номадска исхрана једнолична.

314. Сува балега се сакупља и користи за огрев док се балега од крава користи за дезинфекцију
јурте али и дисајних путева. Често се понуди и гостима а сматра се јако непристојним одбити
такву понуду.

316. Димензије монголске јурте одређују се не у квадратним метрима, већ у зидовима.

Најсиромашније и најмање имају 4 зида, а најбогатије јурте до 7 зидова.

317. Сир је доста ријетка намирница у јеловнику Монгола. Суши се на традиционалан начин
као и вијековима раније, изложен сунцу најчешће на крову јурте.

318. Посебна блискост људи и коња је изражена у Монголији. Да би се та блискост одржавала

коњи се морају кротити. Вјештина кроћења се преноси са кољена на кољено а добри
укротитељи су цијењени у друштву.

319. Четрнаестогодишњак укроћује коње. То није само једна од обавеза у породичној подјели
послова него је и тренутак којим постаје момак и раскида са својим дјечијим животом. Тај
догађај је посебно важан у животу.
320. Мада је Монголија велика, не садржи много обрадивих површина. Углавном је
покривена травнатом степом, планинама на сјеверу и пустињом Гоби на југу. Око 40%
становништва је номадско, са врло младом демографском популацијом, 59% становништва је
млађе од 30 година. Истина, просјечни животни вијек је доста нижи него у Европи.

321. Овчије и козије месо су најчешћа храна номадских Монгола. Међутим, и поред тога број
оваца и коза је око 35 пута већи од броја становника. Монголи су највећи конзументити
овчијег и козијег меса на свијету.

323. Углавном у западном дијелу Монголије чува се традиција припитомљавања и узгоја

златног орла за лов по пространим степама. Лове се лисице и зечеви док ловац јашући на коњу
држи орла на руци. Ова дугогодишња традиција почашћена је са два фестивала орлова који се
одржавају у септембру и октобру. Огромне птице су укроћене и са њима се лови у степама
више од 4500 година. То је невјероватан примјер моћи традиције и културе.

324. Монголија има невјеројатан број аутохтоних врста птица. Врсте птица укључују оне које
узгајају птиће које бораве током цијеле године, птице селице и птице које овдје зимују,
избјегавајући хладноћу на сјеверу. Монголија је запањујуће лијепа земља са својим
нетакнутим крајолицима, травњацима, планинама, алпским шумама и пустињама. Иако се
земља чини као празна пустиња, богатство и јединственост флоре и фауне су изузетни.

326. Коњи су један од симбола Монголије. Лутајући Монголијом често се укажу слике коња на
посној земљи, дајући живот тим пејзажима.

327. Аираг је једно од најпопуларнијих пића које номадске породице пију. Гостима се обично
нуди када уђу у јурту или гер и сматра се непристојним одбити га. Млијеко које производи
кобила чува се и оставља да ферментира док не постане оно што је познато као аираг и тако у
себи садржи око 3% алкохола. Кобиље млијеко је за Монголе такође духовно важно. Често се
користи током вјерских церемонија, посипа се по земљи да би се обезбиједила побједа прије
битке или се посипа по коњу да би се славила побједа након трке. Отпијање гутљаја или
бацање мало у ваздух такође је уобичајено као благослов или прослава нечега.

328. Монголи вјерују да се емоције са коња преносе на људе и обрнуто. Сатима непомично
стојање над угинулим младунчетом не може ни људе оставити равнодушним.

329. Мада постоје и дивљи јакови који не дијеле животни простор са човјеком, већина су у
служби човјека. Изузетно издржљива животиња нарочито у екстремно хладним условима. По
издржљвости надмашују познате монголске коње. Са јако осјетљивим њухом проналази
остатке траве под дубоким снијегом што му помаже да преживи дуге и окрутне зиме. На
температурама изнад 15 степени долази до прегријавања његовог тијела што захтијева
додатно хлађење.

331. Јак је вишеструко користан за номаде. Осим меса користи се и његово изузетно густо и
храњиво млијеко док је његова вуна позната као изузетна и најквалитетнија на свијету.
Највише се користе за транспорт за номадске потребе при чему све више замјењује коње.

335. Јединствена чињеница о Монголији је да она има јединог правог дивљег коња на свијету!
Већина дивљих коња, као што су амерички мустанг или аустралијски брумби, једноставно су
припитомљени коњи који су у дивљини постали дивљи. Коњ такхи из Монголије једини је
дивљи коњ који никада није био припитомљен а постоји и данас. Ови коњи изгледају
другачије од припитомљених коња, кратког су тијела, прилично велике главе и кратких грива
које стоје усправно. За разлику од припитомљеног коња, који има 64 хромозома, такхи има 66
хромозома, што показује да ниједан није предак од другог и да су еволуирали независно.

401. Поред великог броја атеиста наслеђеног из социјалистичког периода, постоји значајана
популација Монгола која практикује и будизам и шаманизам.

402. Молитвене заставице једноставне су рукотворине које здружене с енергијом природе,

вјетром, ненаметљиво хармонизују околину, непрестрано увећавајући радост и срећу сваком
живом бићу с којим дођу у додир. Исписане молитве постају тако благослови изговорени
дахом природе. Мноштво разнобојних заставица што вијоре на вјетру, подигнутих за добробит
и срећу свега што живи. Древне будистичке молитве којима су исписане, те моћни симболи
којима су осликане, бивају, према тибетанском вјеровању, оживљени додиром вјетра,
стварајући притом духовне вибрације које вјетар разноси на све стране.

403. Почетком 20. вијека у Монголији је било преко 700 манастира, у којима је живјело око 100
хиљада монаха. То је чинило трећину укупног броја монголских мушкараца. У бројним
регионима земље манастири су били једина насељена мјеста и имали су улогу градова. Након
револуције 1921. године, будисте су почели прогонити, а крајем 1930-их сви су манастири били
затворени и уништени, а већина монаха је протјерана. Данас је Монголија земља са највећим
процентом вјерски неопредјељених људи а у њој влада изузетна вјерска толеранција.

404. Гандан је група храмова и других будистичких објеката који заједно чине склоп
манастира. Манастир је изграђен у у тибетанском стилу у складу са доминантним будистичким
правцем у Монголији. Манастир је основан 1835. и убрзо је постао главно будистичко
училиште у Монголији. Током тридесетих година 20. вијека Монголска комунистичка влада је
под притиском Стаљина, кренула у кампању уништавања будистичких манастира. Гандан је
практично био једини манастир који је и даље функционисао мада је и он у периоду од 1938.
до 1944. године био затворен.

405. Ердене Зуу (Стотине блага) је први центар ламаизма и најстарији будистички манастир у
Монголији. Манастир се градио 300 година. Имао је од 60 до 100 храмова. Данас су сачувана
само три манастира који представљају три фазе Будиног живота: дијете, адолесцент и
одрастао човјек. Ово светилиште опасано је великим зидом са 108 кула. Данас је дио УНЕСКО-
ве културне баштине.

406. Точкови молитве, који су првенствено повезани са тибетанским будизмом, долазе у

многим облицима. На њима су обично исписане молитве или мантре. Будисти окрећу точкове
док се усредсређују на мантру и посвећују молитву свим бићима. На тај начин, окретање
точкова је такође врста медитације.

407. Након што је унук Џингис Кана, Кублај Кан освојио цијелу Кину поразивши династију Сонг
и прогласио почетак нове династије Јуан, премјестио је главни град свога царства из
Каракорума у Канбалик, мјесто данашњег Пекинга.

410. До 13-тог вијека шаманизам је био главно вјерско учење а након смрти Џингис-кана,
будизам лагано улази у Монголију да би у 16-том вијеку постао доминантна религија.
Становници се придржавају учења тибетанских будиста.

412. Монголи, већином припадници Тибетанског будизма су раније практиковали “сахране на

небу” односно остављане покојника на отвореном простору како би били изложени
временским приликама или да их поједу птице. Према том вјеровању смрт је једноставно
пресељење душе а тијела су празне посуде које треба одложити да би се распала или да буду
храна птицама. Обичај се и данас примјењује у појединим дијеловима Монголије.

413. Под будним оком свештеника у будистичком храму прате се сви монаси на цјелодневним
молитвама.

414. Главна религија у Монголији је ламаизам, односно такозвана школа жутих шешира
Тибетанског будизма, која је настала у Тибету у седмом вијеку. Њу је у 16. вијеку монголском
народу представио монголски лидер Алтан Кан.

415. У кратким паузама монаси напуштају своје клупе на којима остају молитвени списи,
сјеменке и посуда за воду који су им неопходни за цјелодневно изучавање религије којој
припадају.
421. Још један занимљив феномен Гобија је један од три улаза у мистичну земљу Шамбхала.
Према легендама, Шамбхала је земља у којој живе виша бића, као и енергетски центар свијета.
На 38 км од мјеста Саишанд, налази се самостан који је саградио будистички просветитељ
Данзанравзха у 19. вијеку. Овдје се налази један од улаза у Шамбалу, који је своједобно
тражио руски научник Никола Рерих.

423. Језеро Теркхин Тсаган је једно од најљепших у Монголији, смјештено на 2060 м.н.в. На
сјевероисточној обали могу се видјети мало застрашујуће силуете црних стубова које чине
шаманске направљене гомиле камења зване „овоос“. Овооси се налазе на многим високим
врховима широм Монголије, а према традицији, када се неко приближи, треба да га обићи три
пута (увијек у смијеру казаљке на сату), а затим додати неколико стијена на непрегледну
гомилу. Временом нарасту, често до импресивних висина, од којих су неке и до 3 метра.

440. Овоос су мјеста гдје шамани приносе своје мистичне молитве. Најчешће су то гомиле
камења око светог дрвета које не постављају само шамани него и пролазници кружећи три
пута око гомиле а онда би на крају ставили камен на исту.

441. Шаман, природу, догађаје, појаве доживљава као свете поруке из суптилног свијета.
Шаманова способност разумијевања знакова и порука била је високо цијењена. Из тог разлога,
шамани су у њиховим заједницама били су високо поштовани људи. Они су истовремено
комбиновали функције исцјелитеља, духовног пастира, пророка, психолога.

442. Шамани, обраћајући се за помоћ духовима природе (горњем, средњем и доњем свијету),
могли су предвидјети вријеме, догађаје у животу, вријеме сјетве и жетве. Помоћ духова
користили су за успјешан лов, рађање дјеце, протјеривање болести и слично. Свијет који
окружује шамана омогућио му је да беспрекорно одабире биљке, предмете и ритуале за
оздрављење, стварајући амајлије и талисмане.

443. За мале народе шаман је особа која, према становницима, зна и може практично све:
може исцјељивати, давати савјете, предвиђати будућност, бити посредник између духова и
људи, чинити жртве, силазити у подземље, борити се са демонима, контролисати вријеме,
преселити се у друге људе и оживљавати мртве.

500. Џингис Кан је рођен 1162. године. Ујединиће монголска племена 1206. године и тако ће
створити највеће царство које ће земља видјети. Истина, послије његове смрти царство ће
увећати његови синови али не за дуго јер ће убрзо бити подијељено на 4 краљевства за 4 сина
из првог брака.
501. Познато је да је Џингис кан имао много жена. Неки кажу око 150. Само од прве је имао 9-
оро дјеце, мада су и друге жене биле тако плодне. Процјењује се да око 17 милиона
мушкараца из Централне Азије потиче од оца монголске државе. Генетичари су пратили
варијанте Y хромозома који се преноси само по мушкој линији ДНК и дошли до открића да
запањујући број мушкараца, који живе на овом континенту, дијели заједничког претка који је
живио у 13. вијеку.

503. Са 50 метара висине од којих је 10 метара подест а 40 метара је сама скулптура, ово је
највећа скулптура коњаника на свијету. Израђена је од 250 тона росфраја а коштала је преко 4
милиона долара. Посјетиоци лифтом могу да изађу на врх коњске главе одакле се пружа
прелијеп панорамски поглед. Подест је урађен у готском стилу симболишући да Џингис Кан
стоји на Европи а окренут је на исток, гдје се враћа док се у даљини види скулптура жене која
представља његову мајку која га жељно чека.

505. Каракорум, главни град Џингис Канове империје. Мада је сам био неписмен, Џингис Кан
је писану ријеч донио у Монголију у 13. вијеку, позајмивши писмо од Ујугура, који су га прије
тога преузели од Согдијана, старог персијског народа. Монголија је на кратко увела латинично
писмо тридесетих година 20. вијека, али ју је четрдесетих замијенила ћирилицом. У Монголији
се данас за писање користи ћирилица, док се традиционално монголско писмо, које се пише у
колонама с лијева на десно, више не користи.

506. Каракорум је био главни град Монголске империје у 13. вијеку. Основао га је Џингис Кан
око 1220. као своје сједиште (иако у њему није боравио дуго времена). Каракорум је тако
постао центар велике монголске империје. У њега се слило велико богатство које је Џингис Кан
сакупио на својим походима. Послије смрти великог кана оно је постало главни град за његове
наследнике све док Кублај Кан није премјестио главни град у Пекинг (Ханбалиг) док су
Каракорум уништили Кинези.

507. Монголи су били надомак освајања цијеле Европе. Стигли су до дијелова Њемачке и
Пољске, али су се, стицајем околности, вратили назад. У бици код Пећи, 1288. године краљ
Милутин је побиједио бугарско-монголску војску гонећи их преко Дунава и освојивши Видин.
Српски народ је остао поштеђен освете, јер је краљ одлучио да се повинује монголској
владавини. Послао је веома богате дарове, између осталог и свог сина, као таоца, Стефана
Дечанског. Стефан је после десет година успио да побјегне када је умро Ногаи Кан.

508.