Sutradan odosmo do mesta Vardzia. To je pecinski grad koji je, u 12.

veku, podigla gruzijska

kraljica Tamar. U pitanju je pecinski sistem stanova, crkvica, dugackih hodnika, koji su svi
medjusobno povezani, a uklesani su u stenu na 13 nivoa. Kazu da je u ovom gradu nekada
zivelo oko 50.000 ljudi.

Gruzija, inace, ima fascinantnu istoriju. Zemlja je neverovatno stara, hriscanstvo su prihvatili kao
zvanicnu drzavnu religiju u 4. veku, i na svakom koraku nailazite na prastare tvrdjave, crkve od
5. veka pa nadalje, rusevine drevnih gradova itd. Gruzini su veoma svesni svoje istorije i ponosni
na svoju milenijumsku kulturu. Nacionalni pesnik je Shota Rustaveli, koji je u 14. veku napisao
prilicno dugacku poemu "Vitez u tigrovoj kozi".

Gruzijski je prastari jezik sa neobicnim fonetskim alfabetom, i spada u kartvelijansku grupu

jezika, kojoj pripadaju jos samo svanski, megruli i laz-jezik, koje govore malobrojni narodi
naseljeni shirom Kavkaza. Dobra vest je da u Gruziji gotovo svi odlicno znaju ruski i rado ga
koriste, tako da problema u komunikaciji nema.