Палеозоик

Еон ФАНЕРОЗОИК је трајао од пре 541 милиона година до данас. Дели се на ЕРЕ:
- палеозоик
- мезозоик
- кенозоик
Свака ова ера има своје ПЕРИОДЕ.

ПАЛЕОЗОИК
- је ера која је трајала од пре 541 милиона година до 251 милиона година. „палео“
грчки значи стари „зоон“ животиња. То је време развоја живота на Земљи. У океанима
су се појавиле различите животне форме, које су убрзо почеле насељавати копно.
Први копнени становници су биле биљке, затим бескичмењаци а зати кичмењаци
насеавају копнену средину. Тако се на копну развиле многе животињске и биљне
врсте. Крај палеозоика је обиљежило највеће масовно изумирање, када је нестало око
95 % морских и 70% копнених организама.

Он се дели на следеће периоде:

1) Камбријум је први период
2) Ордовицијум
3) Силур
4) Девон
5) Карбон
6) Перм

1) КАМБРИЈУМ
Камбријум је први период палеозоика.Трајао је од пре 541 милиона година до
485 милиона година. Научници га још зову „камбријумска експлозија“ јер су у
овом периоду настале готово све групе бескичмењака. Живот се одвијао у
морима. Након леденог доба пред крај протерозоика у камбријуму је почело
отапање леда због чега је ниво мора порастао а клима је постала топла, влажна
и блага. На рубовима мора у плитким деловима формирају се гребени
изграђени од АРХЕОЦИЈАТА (изумрли рођаци сунђера) и цијанобактерија. Неки
тадашњи зглавкари су већ тада излазили на копно. У океанима се јако повећача
количина кисеоника што је омогућило процват морског животињског света,
првенствено зглавкара. Први пут су се појавиле животиње са ЧВРСТОМ
ЉУШТУРОМ (СКЕЛЕТОМ).
ТРИЛОБИТИ су бројна и разноврсна група зглавкара. Они доминирају у
камбријуму и живели су скоро до краја палеозоика. То су сродници данашњих
ракова. Хитински оклоп им служи као заштита и потпора меком телу. Подељен
је у три дела- глава, труп и реп. Тело им је било овалног или елиптичног облика,
просечне дужине 3-10 cm. Са леђне стране тело трилобита било је покривено
1
 танким хитинским оклопом, а на трбушној страни хитински оклоп се налазио
само на штиту главе, док је трбушни део био покривен танком кожном
мембраном. Имали су могућност да се склупчају, како би сачували незаштићену
страну. Они потпуно нестају крајем перма.
Живот и камбријуму се углавном одвијао у морској средини и то на њеном дну.
Копно је и даље било беживотно. Фотосинтезу су и даље вршиле бактерије и
алге.

Археоцијати

Сунђери самостално граде спрудове. Поред сунђера

АРХЕОЦИЈАТИ су главни градиоци спрудова током камбријума.
То су изумрле усамљене или колонијалне животиње,
пехарастог органогено-карбонатног скелета. Насељавали су
плитко море и били су углавном причвршћени за подлогу. У
камбријумским морима развијају се и примитивни
БРАХИОПОДИ. То су усамљени, сесилни, претежно морски,
билатерално симетрични организми. За морско дно били су
причвршћени помоћу дршке или директно капком. Љуштура им је била карбонатна
или хитинско-фосфатна.

Тада је живела и ХАЛУЦИНОГЕНИЈА која је имала много ногу и изданке на леђима.

Тада су живели и представник НАУТИЛОИДА један од највећих предатора тог доба.

Што се тиче флоре, у камбријумским морима развијале су се модрозелене, црвене и

зелене алге.

2) ОРДОВИЦИЈУМ

Ордовицијум је трајао пре 485 милиона година до 443 милиона година. На

Земљи је дошло до повећане вулканске активности, повећала се количина
угљен-диокида у атмосфери што је довело до ефекта стаклене баште. Топла
вода и велика влажност ваздуха су били повољни услови за развој живог света.
Ниво мора је био висок. У морима су живели разноврсни бескичмењаци:
главоношци , црвене и зелене алге, корали, морски кринови и мекушци.
Трилобити али су били много мање заступљени него у камбријуму. Конодонти
су примитивни представници кичмењака, налик на јегуље, а у тријасу читава
група изумире. Организми који су се живели у камбријуму сада еволуирају.
Појавили су се први КОРАЛИ, ати, први КИЧМЕЊАЦИ БЕЗ ВИЛИЦЕ (безвилична
оклопњача ОСТАКОДЕРМИ ). Први кичмењаци без вилице - АГНАТА (риба без
вилице). Због опадања ниво светског мора долази до масовног изумирања у
којем је нестало више од половине (око 60%) живог света.

2
 3) СИЛУР

Силур је трајао од пре 443милиона година до 419 милиона година.

После масовног изумирања на граници ордовицијума у силуру је дошло до брзог
опоравка живог света. Клима је стабилна и топла. Расте ниво мора због отапања
ледника на простору Годване, а на ободима континената се формира плитка, топла
мора богата животом. На дрну мора расту корални гребени, а шкољке (брахиоподе) су
биле најзаступљенијије врсте у овом периоду. Појавили су се организми који активно
пливају, праве рибе са вилицом и коштаним скелетом , риба ОКЛОПЊАЧА је
представник. Живот се више није одвија само на дну мора и океана. Јављају се
џиновске шкољке, морске шкорпија које су биле велике неколико метара и живеле.
Пијавице су се такође појавиле у овом периоду. Већи диверзитет врста. Крајем силура
поново је дошло до пада нивоа мора. На копну су се појавиле прве вишећелијске
биљке, прво маховине а касније прва васкуласкуларна биљка РИНИЈА (васкуларна –
више биљке, имају развијене органе за ношење хране и нису имале дубоке коренве
системе). Риније су насељавале влажна подручја близу мора. Кад су биљке почеле
насељавати копно и животиње полако почињу насељавати копно. То су били
зглавкари.

4) ДЕВОН
Трајо од пре 419 милиона година до 359 милиона година.
Клима је била топла и стабилна. Корални гребени заузимају огромно пространство
ора. Почетком девона појавили су се АМОНИТИ, изумрли главоношци који су
представљали нову групу предатора који пливају. У морима и даље су бројне шкољке,
морски кринови, бодљокошци, трилобити и други бекичмењаци. Рибе брзо
еволуирајупа се зато овај период зове „доба риба“. Развијају се прве ајкуле и рибе
плућашице. ШАКОПЕРКА, риба дводихалица, је риба од чијих грудних пераја су
настале предње ноге, а од трбушних пераја задње ноге водоземаца. Тако су настали
први водоземци. Они су зависили од воде и живели су у њеној близини а полако се
адаптирају на живот на копну. Рибе су углавном биле предатори па се због тога
смањује број осталих организама које нису успеле да развију одбрамбене механизме,
као што су остракодерме ( кичмењаци без вилице) и трилобити. На копну већ постоје
најпримитивније вишећелијске биљке и ситни зглавкари из силура. Током девона
развиле су се биљке са правим кореном и листовима, ПАПРАТЊАЧЕ. Сада је копно
прекривено шумама које су биле извор хране па су се нагло развили зглавкари. Живот
се једнако одвија на копну и у мору. Пред крај девона поново долази до масовног
изумирања али су највише погођене морске животиње.

3
 5) КАРБОН

Трајао од пре 360 милиона година до 299 милиона година.

Клима је била топла и влажна. Карон је важан период у развоју копненог начина
живота. Обиловао је шумама које су стварале дрволике пречица, биљке папратнице,
раставићи. Најниже спратове ових шума насељавале су папрати које личе на данашњу
бујад. Постојале су и мочварне пречице које су достизале висину и до 30 м. Раставић
ке висок и до 10 м. Остаци ових шума су се фосилизацијом претворили у угаљ по чему
је овај период и добио име. У ти мочварним шумама од угинулих биљака се стварао
дебео слој тресета, који се касније сабијањем и окамењавањем претварао у угаљ. У
овом периоду отпочела је еволуција биљака са семеном али праве семенице су се
развике касније у перму. Чести бескичмењаци у овом периоду су ЗГЛАВКАРИ,. Копном
су пузале џиновске бубашвабе и други . Њих су ловиле шкорпије дуге и до 75cm.
Инсекти, међу њима и џиновски вилини коњици као што је МАГЕНЕУРА такозвана
„џиновска вретенца“, су биле једине животиње које су летеле а небо карбона је
припадало само њима. Инсекти и други зглавкари су били плен тадашњих водоземаца
и гмизаваца. Први водоземци нису се сувише удаљавали од воде јер њихова нежна
кожа није могла да спречи исушивање. Пошто је вода била препуна опасности, а храну
је све теже било набавити морали су се прилагодити копненом начину живота. Због
тога водоземци еволуитрају и настају водоземци са крљуштима. Крљушти на кожи им
омогућавају да сачувају воду у телу. Младунци који се излегу нису више пуноглавци
већ личе на родитеље. Излегали су се из јаја која су сад имала дебљу и елластичну
опну (амнион) заштићену љуском. Пред крај карбона настају ГМИЗАВЦИ од својих
предака водоземаца. За разлику од водоземаца они имају грудни кош који може да се
шири јер удишу ваздух у плућа, а водоземци ваздух гутају. Море врви од живота. Риба
има пуно. Главни предатори су биле ајкуле (у уџбенику ајкула са нејасном структуром
на леђима).

6) ПЕРМ

Трјао је од пре 290 милиона година до 251 милиона година

Током овог периода, Земља је доживела релативно променљиву климун. На почетку и
на крају биле су глацијације, а током средње фазе клима је била прилично врућа и
влажна, посебно у екваторијалној зони. У овом периоду нивои кисеоника у ваздуху је
био нешто већи него данас, што је омогућило процват бројних облика живота. Биљни
живот је у великој мери био разнолик. Неке биљке које су доминирале током карбона
наставиле су да постоје. У овом периоду је нарочито опала група папрати. Слично
томе, у екваторијалном региону постојале су џунгле, које су се могле развити
захваљујући повољној клими овог подручја. У перму доминирају ГОЛОСЕМЕЊАЧЕ
(биљака са семеном, чија је основна карактеристика то што је њихово семе „голо“. То
значи да се семе не развија у јајнику као код скривеносеменица.) Међу голосјемењаче
које су се појавиле на Земљи су гинке, четињаче и цикас. Први примерци гинка које су

4
биле дводомне биљке, што значи да је било јединки са мушким репродуктивним
органима и биљака са женским репродуктивним органима. Листови су му били
широки, у облику лепезе, чак се процењује да би могли достићи мере од 20 цм.
Готово све врсте су изумрле, тренутно је пронађена само једна врста, Гинко билоба.
Први представници четинара појавили су се у овом периоду. Биле су једнодомне
биљке, репродуктивне структуре, женске и мушке код исте јединке. Цикаси успеле су
да преживе до данас. Они имају дрвенасту стабљику без грана и перасте листове који
се налазе на завршном крају биљке.
Током овог периода појавила се важна група животиња, гмизавци преци сисара и
преци диносауруса. Исто тако, живот у морима такође је био разнолик.
Перм је окарактерисан ривалством између две групе гмизаваца:
 зверолики, тј. оне развојне групе гмизаваца из којих настају сисари. Они су
током еволуције попримили сисарске особине;
 диапсиди, или гмизавци са две слепоочне јаме на лобањи. Њихови потомци су:
диносауруси, летећи гмизавци (птеросаури), крокодили, гуштери и змије.
У перму су превласт имали зверолики гмизавци. Од њих су се развиле мале животиње
покривене длаком, претходници данашњих СИСАРА. Међу најрепрезентативнијим
рибама овог периода су хрскавичасте рибе, попут ајкула и кошчатих риба.
Перм се завршио великим изумирањем, највећим масовним изумирањем у историји
Земље, у којем је изумрло готово 90% врста. Ниво светског мора је опао јеко и појава
ефекта стаклене бапте је довело до изумирања. У мору су нестали трилобити, веђина
тадашњих главоножаца, корала и кринова. На копну су осим вечине кичмењака
нестале готово све листолике биљке. Ово велико масивно изумирање је оставило
скоро пусту планету. На почетку следеће геолошке ере, мезозоика, преживеле
животне форме су имале на располагању огроман животни простор и спектар
различитих еколошких услова за развој. Тек се средином тријаса живот опоравио од
ове катастрофе.