Dinosaurusi

Mezozoik
Nijedno vreme u prolosti ne moe se meriti sa mezozoikom. Istorija nae planete je bogata i burna i svaki vremenski period kroz koji
je ona prola ima svoju, posebnu, priu, ali pria mezozoika je sasvim drugaija od ostalih. U periodu od pre 245 do pre 65
miliona godina kao da su sva pravila koja su do tada upravljala ivotom prestala su da vae i umesto njih nastala su neka
sasvim nova. Nikada pre i nikada posle nije se toliko mnogo jedinstvanih prirodnih scenarija sakupilo zajedno. Rezultat svega
toga bili su najfantastiniji i najfascinantniji ivotni oblici koji se mogu zamisliti.

Procesi koji su tada zapoeti nastavili su se sve do danas i u ivotinjskom i u biljnom svetu. Dominantne ivotinje sadanjeg sveta,
sisari i ptice potiu iz mezozoika. Dominantne biljke dananjice, angiosperni, su nastali pre vie od 100 miliona godina, takoe u
mezozoiku. ak i etinari i paprati koji imaju duu istoriju, su pretpeli promene tokom mezozoika i one su vidljive i danas na
njihovim potomcima. U neku ruku, mi dugujemo svoje postojanje tadanjim dogaajima. Da nije bilo tadanjeg burnog razvoja
ivota i, moda jo vanije, naina na koji se ta era zavrila, ljudi nikada ne bi ni postojali na ovoj planeti.
Nai daleki pra-prapreci su proveli 150 miliona godina u mezozoiku, skrivajui se u senkama drugih oblika ivota ekajui svoju
ansu za napredak. Nakon katastrofe kojom je okonana ta era, nastali su uslovi za lagani razvitak nae vrste. Pria ivih bia
mezozoika je takoe i naa pria.

Istorija mezozoika je govori o grevitoj borbi ivota da opstane nakon jedne globalne kataklizme. Era zapoinje u sred dogaaja,
koji se inae deavaju svakih pola milijarde godina, na jednom jedinom tada postojeem superkontinentu. Prethodni period,
perm, se zavrio najveim masovnim izumiranjem u istoriji planete, tokom kojega je nestalo oko 95% ivotinjskog sveta. Kada
je trijas, prvi period mezozoika, zapoeo, preostalih 5% ivotinjskog sveta je imalo celu planetu na samo za sebe.

Ovaj scenario jedne kopnene mase na raspolaganju ivotinjama za kolonizaciju do svojih najudaljenijih krajeva,
je bio nov za planetu. Doneo je na svetlost eksploziju evolucionih misli koje su rezultirale potpuno novom
serijom nikada ranije vienog ivota. Sasvim nove vrste ivotinja na zemlji i moru i, po prvi put, u vazduhu,
nastaju nezadrivo evolucionim tokovima. Za vreme trijasa, inovacija i eksperimentisanje prirode je u punom
zamahu. Sa pojavom novih ivotinjskih vrsta, fizika granica veliine ivih bia dostigla je svoj maksimum.
Kopnom su hodale najvee ivotinje koje je Zemlja ikada videla. Izgleda kao da je to bio test koliko velike
ivotinje mogu postati i ujedno kakav e biti njegov uticaj na okruenje.
U kredi, poslednjem periodu mezozoika, veliina je bila doterana finesama. Divovi su jo uvek hodali kopnom,
ali su bili sve sofisticiraniji. Ponovo, potpuno nove vrste su ugledale svetlost dana i popunile ekosostem.
Pokazujui eleganciju i lepotu koja nikada ranije nije viena, ivot na Zemlji je posato jo raznovrsniji i
rafiniraniji, dosezao je visine koje su bile stidljivo nagovetene na samom poetku mezozoika.
I onda je doao kraj.

Coelophysis
Vea slika

Podela
trijas Era mezozoika se deli na tri geoloka perioda: trijas, juru i kredu tokom kojih su iveli dinosaurusi. Trijas je
trajao od pre 245 do 213 miliona godina. Klima na Zemlji je tada bila relativno topla i suva, pokrivena velikim
pustinjama. Polarne ledene kape koje danas pokrivaju Antarktik i Grenland tokom mezozoika nisu postojale. Velika
sezona monsuna se menjala sa dugim periodima sue po celoj planeti. Dinosaurusi su evoluirali u ovakvoj sredini i
vremenom su bili sve brojniji, dok su druge vrste, prethodnici sisara, postali retki. Mesoderi kao Coelophysis
(prazna forma, prazan oblik) i biljoderi protosauropodi kao Plateosaurus (ravan guster), su dve vrste
dinosaurusa koje su ivele u ovo vreme. Period kasnog trijasa se moe oznaiti kao poetak
Vremena Dinosaurusa.
Plateosaurus
Vea slika

jura Sledei trijas, jura je zapoela pre 213 miliona godina i trajala je sve do pre 144 miliona
godina. Tokom ovog vremena, klima na celoj planeti postaje vlanija, iako je i dalje bila toplija
nego to je danas. Visoka vlanosti je omoguila biljkama da kolonizuju pustinje pretvarajui ih
u ume visokih drvea i prerije niskih biljaka. Jedinstveni kontinent, Pangea, je poeo da se
poetkom jure. Ogromna mora su poela da se otvaraju izmeu Severne Amerike i Evrope, i
Amerike i Afrike. Ova mora e postati dannji Atlantski okean i Sredozemno more.

razdvaja
izmeu June

U periodu Jure, broj dinosaurusa se poveao, a pojavile su se i mnoge nove vrste, ukljuujui tu
sauropode dugakog vrata, oklopljene dinosauruse kao Stegosaurus (guter sa krovom) i velike
Allosaurus (razliit guter).

i ogromne
mesodere kao

Stegosaurus
Vea slika

kreda U zadnjem periodu krede, dinosaurusi dostiu svoju najveu brojnost u svetu koji se brzo menja. Do kraja krede,
kontinenti su poeli da zauzimaju pozicije koje imaju danas. Ipak, ono od ega e kasnije nastati Indija jo je uvek bilo veliko
ostrvo izolovano od ostalih kopnenih masa. Antarktik, Austalija i Juna Amerika su jo uvek bili spojeni uskim kopnenim
mostovima. Temperatura je poetkom krede dostigla vrhunac, ali je tada poela vremenom da opada. Ovo je bilo vreme kojim
je vladao veliki predator Tyrannosaurus rex (tiranin guter kralj), trorogi Triceratops (troroga glava).
Ali krajem krede, pre 65 miliona godina, sve ove neverovatne ivotinje sa mnogim
drugim ivotinjskim vrstama i biljkama su nestali. Razlog ovog izumiranja jo je tema
rasprava meu naunicima, ali kraj perioda krede oznaava i kraj "Vremena
Dinosaurusa". Ipak, jedna vrsta dinosaurusa je opstala i prela u sledei period,
kenozoik, u "Vreme sisara". To su bile ptice.

Allosaurus Vea slika

Prvi dinosaurusi
Dinosaurusi su spadaju u najuspenije ivotinje koje su ikada postojale na Zemlji. iveli su oko 150 miliona godina i za to
vreme evoluirali u veliki broj razliitih vrsta. Ogromni biljoderi veliine kue su delili svoj svet sa mesoderima veliine kokoke
i mnogim drugim vrstama i oblicima. Dominirali su Zemljom sve dok kombinacija elementarnih katastrofa nije prouzrokovala
njihov nestanak.
Prvi fosili dinosaurusa su pronaeni u stenju starom oko 225 miliona godina, koje je poloeno krajem trijasa. Iz
tog vremena, paleontolozi pronalaze fosile najranijih prosauropoda, ornithischiana i theropoda. Ove tri grupe
dinosaurusa imaju mnoge zajednike karakteristike to navodi na zakljuak da sve imaju zajednokog pretka,
koje je iveo ranije.

Tokom srednjeg trijasa mali reptil zvan Lagasuchus (zeji krokodil) je iveo u predelu koji danas zauzima Argentina.
Lagasuchus je bio lake grae, sa dugakim i tankim zadnjim nogama dizajniranim za tranje. Kao i rani dinosaurusi,
hodao je samo na zadnjim nogama. U stvari Lagasuchus i njegovi bliski roaci Marasuchus (mara krokodil) i
Lagerpeton (zeji reptil), spadaju meu najranije poznate dvonone ivotinje.
Marasuchus
Vea slika

Razvitak dvononog hodanja je bio ogroman dogaaj u evoluciji. Samo jedna poznata ivotinja pre srednjeg
trijasa je hodala na dve noge. To je bio Eudibamus (originalne dve noge), malog rasta. Njegovi ostaci su naeni
jedino u Nemakoj. Hodanje na dve noge je omoguilo korienje prednjih udova za druge namene, na primer
za hvatanje hrane. Struktura nogu i bedra kod Lagosuchusa je slina najranijim dinosaurusima, i razlikovala se
samo po nekoliko sitnih detalja. Dugaak rep Lagosuchusa je sluio kao balans tankom vratu, dok je telo bilo
malo i kompaktno, kao kod veine ranih theropoda (naziv za mesodere).
Ove karakteristike nagovetavaju da je ivotinja veoma slina Lagosuchusu bila zajedniki predak svih razliitih
grupa dinosaurusa.
Najraniji poznati dinosaurus je pronaen nedavno u stenju starom 228 miliona godina u Argentini. Pronaao ga
je Paul Sereno, paleontog muzeja u ikagu, i nazvao ga je Eoraptor (jutarnji kradljivac). Ako su dinosaurusi
nastali od ivotinja kao Eoraptor, morali su evoluirati veoma brzo.

Eoraptor

Podela
Naunici dele dinosauruse u grupe zavisno od naina na koji su te grupe meusobno povezane. Naunici takoe mogu da prate
evoluciju dinosaurusa, pravei na taj nain rodoslov, koji se u sluaju dinosaurusa zove cladiogram.
Postoje dve velike grupe dinosaurusa na osnovu oblika kosti u bedru. Dinosaurusi sa bedrom koje je po obliku slino bedru
dananjih reptila krokodila i gutera spadaju u grupu saurichians (guterovo bedro). Dinosaurusi iji oblik kosti u bedru podsea
na bedro dananjih ptica, spadaju u grupu zvanu ornithischians (ptije bedro).
Pomalo stvara konfuziju to to su dinosaurusi "ptije-bedro" u dalekom srodstvu sa pticama, koje su zapravo direktni potomci
dinosaurusa "guterovo-bedro".
Najpoznatija grupa ornithischian dinosaurusa su Ornithopoda, Ankylosaururia,
Stegosauria, Ceratopsia i Pachycephalosauria. Svi pripadnici ovih grupa dinosaurusa su
biljojedi.

Ornithopods, kao na primer Iguanadon (Iguana zub) i Hypsiliphodon (visokoivini zub), su bili
po pravilu dvononi, iako su ponekad hodali i na sve etiri noge. Imali su glave sa dugakim

Ankylosauru
s Vea slika

njukama. Ankylosaurus (tvrd guter) se moe lako prepoznati po svom izgledu koji podsea na tenk, sav pokriven
sa oklopnim ploama.
Pripadnici grupe stegosaurusa kao na primer Kentrosaurus, imaju velike kotane ploe i bodlje poreane u
redovima na leima.
Ceratopsians kao Triceratops (troroga glava) obino imaju impresivne rogove na glavi.
Pachycephalosaurus (tvrda glava reptil) su imali visoku lobanju sa debelim slojevima od kosti.
Saurichians dinosaurusi su podeljeni u dve podgrupe. To su Theropoda i Sauropodomorpha. Theropod
dinosaurusi su bili dvononi mesoderi opremljeni sa redovima otrih zuba i rukama sa snanim kandama. Ova
grupa ukljuuje Allosaurus (drugi guster), Tyrannosaurus i Oviraptor (kradljivac jaja).

Iguanadon
Vea slika

Sauropodomorpha je takoe podeljena u dve podgrupe. To su: Prosauropoda i Sauropoda. Obe ove grupe su biljoderi sa dugakim
vratovima, malim glavama i ogromanim ovalnim telima. Meusobno se razlikuju pa nekim karakteristikama kao to je broj prljenova
u vratu. Sauropodi imaju mnogo due vratove od prve grupe. Plateosaurus je tipian primer prosauropoda, dok su "Diplodochus"
(dvostruki zrak) i Brachiosaurus (ruka guter) predstavnici sauropoda.
(Kliknite na sliku)

Plateosaurus

Brachiosaurus

Graa i temperatura
Dinosaurusi su prve ivotinje dizajnirane za brzinu i agilnost. Njihove kosti su bile jake ali lake, imali su elegantno visoko dranje,
repove za odravanje balansa, i visoko energetski metabolizam. Pored dinosaurusa drge ivotinjeske vrste, npr. sisari, bile su
nezgrapnie.
Brzi mali reptili su postojali pre nego to su se dinosaurusi pojavili i jo ivek traje rasprava o tome kako i kada su dinosaurusi
evolvirali. U zadnje vreme najpopularnija teorija je da su se dinosaurusi pojavili kao mali mesoderi na dve noge tokom Trijasa, pre
oko 235 miliona godina sa kombinacijom karakteristika koja ih je inila drugaijim od drugih ivotinja. Ove karakterisitke ukljuuju
jedan otvor vie u lobanji, prednje udove koji su bili u stanju da hvataju i specijalne kosti u glenju. Ipak, bedro kod dinosaurusa je
najzapaenije. Ono je bilo snano, sastavljeno od pet spojenih prljenova. Zajedno sa posebnim leajem za butnu kost, ovo je dalo
dinosaurusu njihovo snano i pravo dranje. Dugaak rep je postavio centar balansa stabilno iznad karlice, omoguavajui im da tre
na dve noge. Ovo je takoe oslobodilo njihove prednje udove za hvatanje i pridravanje hrane. Sve ovo je potpomognuto sa posebnim
kosturom.
Kosti
Mnoge od kostiju dinosaurusa su sadravale komore ispunjene vazduhom kao i kod ptica, a tokom evolcije broj kostiju je redukovan
te one koje nisu bile neophodne za za strukturalnu snagu i stabilnost su vremenom nestale. S obzirom na svoju veliinu, dinosaurusi su
bili verovatno iznenaujue laki.
Dinosaurusi su reptili, ivotinje sa kimom i etiri uda. Kao i mnogi drugi reptili, polagali su jaja sa ljuskom. Detaljna anatomska
prouavanja nestalih dinosaurusa su pokazala da su oni, od dananjih ivotinja, najblie povezani sa krokodilima i pticama. Kosturi
ptica i dinosaurusa dele mnoge zajednike karakteristike koje nisu pronaene kod drugih iotinjskih grupa. Primer za to je
modifikacija nogu za brzo tranje. Druge zajednike karakteristike ukljuuju lake kosti, slinosti delova i funkcija lobanje, eljusti, i
zgloba.
Sa druge strane dinosaurusi se razlikuju od krokodila i drugih reptila po nekim vanim karakteristikama. Najvanijenije od ovih su
razlike u kostima stopala i nogu. Veina reptila dri svoje noge izbaene sa strane tela, pokreui noge u irokim lukovima tokom
kretanja. Noge kod dinosaurusa se nalaze direktno ispod tela, identino sisarima kao to su konj ili pas. Dugake i stabilne noge
dinosaurusa su mogle da prave veoma duge korake, a sauvani otisci dokazuju da su se dinosaurusi kretali postavljajui nogu ispred
noge.

Da li su dinosaurusi bili vie nalik reptilima ili pticama i sisarima nije nimalo lako pitanje. Mnogi naunici smatraju da su oni bili
sliniji reptilima, jer su nakon svega i sami bili reptili. Ali ptice koje su toplokrvne ivotinje, su nastale od dinosaurusa, tako da je
toplokrvnost nastala negde u toj liniji, kao to je nastala i kada su sisari evoluirali od svojih hladnokrvnih predaka. Kako bismo onda
mi mogli znati da li su dinosaurusi bili toplokrvne ili hladnokrven ivotinje?
Temperatura
Veliki dinosaurusi su gotovo sigurno odravali jednolinu temperaturu tela, jer bi predugo vremena trebalo za zagrejavanje tako
ogromne mase tela. Ali ta je sa manjim dinosaurusima i sa njihovim mladuncima? Prouavanja ukazuju da su dinosaurusi rasli
izuzetno brzo, kao to i sisari i velike ptice rastu danas. Tipinom hadrosaurusu je bilo potrebno samo sedam godina da dostigne
veliinu od sedam metara. Za tako brz rast u tako kratkom periodu potreban je brz metabolizam, to pouzdano znamo iz prouavanja
dananjih ivotinja od kojih ni jedna koja tako brzo raste nije hladnokrvna.

Jaja dinosaurusa
Dinosaurusi nisu isto to i dananje velike ptice i sisari, ali su u svakom sluaju sliniji njima nego krokodilima ili guterima. Jaja i
gnezda dinosaurusa je prvi pronaao paleontolog Roy Chapman Andrews iz Amerikog Muzeja Prirodne Istorije u pustinji Gobi u
Mongoliji, tokom 1920. godine. Ovaj pronalazak je po prvi put pruio naunicima uvid kako su dinosaurusi mogli uzgajati i paziti na
svoje mladunce. Veliki broj novootkrivenih gnezda i mesta gde su dinosaurusi polagali jaja u Mongoliji i zapadnim SAD, ukljuujui i
embrione i mladunce dinosaurusa, pomogla su da se nae znanje o roenju dinosaurusa proiri. Paljiva istraivanja ovih dragocenih
fosila su otkrila da su se dinosaurusi u uzgajanju mladih ponaali slino dananjim pticama.
Jaja dinosaurusa su bila razliitih veliina i oblika. Neka su bila okrugla i veliine teniske lopte, dok su druga bila veliine od preko
pola metra i ovalnog oblika. Dinosaurusi su u globalu polagali mnogo vie jaja nego ptice, ak i nezavisno od veliine jaja. Pored toga
postojala je granica do koje je veliina jajeta mogla da stigne. Ljuska jaja je protkana malim porama kroz koje je kiseonik mogao da
stigne do embriona. Maksimalna veliina svih jaja (do 53 cm) je kontrolisana stopom ili brzinom kojom je kiseonik mogao da proe
kroz pore na ljusci. Ako bi jaje postalo preveliko, kiseonik ne bi mogao da ulazi kroz ljusku u koliini koja je
potrebana embrionu.
Gnezda

Troodon,
kliknite na
sliku

Postoje dokazi da su svi dinosaurusi polagali jaja u gnezda. Ukupan broj jaja u jednom gnezdu malih theropoda kao to su Oviraptor
(kradljivac jaja) ili Troodon (ranjivi zub) je bio oko 22, i do 25 u gnezdu hadrosaurusa kao to je Maiasaura (dobra majka guster).
Troodon je polagao jaja u parovima najverovatnije tokom nekoliko asova. Za razliku od ove vrste, Maiasaura je polagao jaja u spirali,
sa poetkom na jednom kraju gnezda u krunim, spiralnim nizovima sve do zadnjeg jajeta. Gnezda su takoe bila
razliita. Gnezdo Troodona je bilo obino oblika inije, iskopano u zemlji. Gnezdo Maiasaura je bilo mnogo
impresivnije. Napravljeno od paljivo nagomilane zemlje do visine od 2 metra, na ijem vrhu je sainjeno plitko
udubljenje obloeno granjem i travom. Maiasaura je naravno, bio prevelik dinosaurus da bi sedeo na jajima.
Istraivanje gnezda ovog dinosaurusa je otkrilo vie slojeva zemlje poloenih tokom vremena to ukazuje da je
gnezdo korieno godinu za godinom.
Veina informacija o gnezdima Maiasaura i jajima dolazi iz lokacije nazvane Egg Mountain (Planina Jaja) koju je
pronaao paleontolog Jack Horner u Montani, SAD. Na ovoj lokaciji je pronaen veliki broj gnezda, dok je analiza
stenja pokazala da je u periodu Krede tu bilo ostrvo u plitkom jezeru. Izgleda da su krda Maisaura koristila ovo ostrvo
kao porodilite i odgajalite svojih mladih. Gnezda su locirana jako blizu jedno drugom, sa dovoljno prostora da
odrasli dinosaurusi ne nagaze na jaja. Ova kolonija je verovatno bila jedno buno i zbijeno mesto, koje nije lepo
mirisalo. Razlog ovom socijalnom ivotu je bila laka zatita celog krda od dinosaurusa predatora. Plitka voda oko
ostrva je imala slinu svrhu.
Naunici su imali sreu da do sada otkriju ostatke embriona nekih vrsta dinosaurusa. Troodon, Oviraptor,
Therizinosaurus (guster sa kosom), Maiasaura i ornithopod koji jo nije dobio ime, su poznati po pronaenim
Jack Horner
embrionima. Dosta kostura mladunaca dinosaurusa je takoe pronaeno to sve zajedno prua uvid i informacije o
njihovom rastu i razvoju, kao i o roditeljskom ponaanju. Ispitivanje malih kostiju Maiasaura beba je pokazalo da njihove zadnje noge
nisu bile u potpunosti razvijene kada se ivotinja izlee iz jaja. Ovo ukazuje da mali Maiasaura nije bio u stanju da tri pa ni da hoda
po izlasku iz jajeta. Rezultat toga je da su mladunci najverovatnije ostajali u gnezdu tokom prvih nedelja nakon roenja. Ova ideja je
nastala na osnovu pronalaska velikog broja sitno polomljenih i izgaenih ljuski od jajeta. Da su mladunci odmah naputili gnezdo,
ljuske ne bi bile toliko izmrvljene.
Za vreme boravka u gnezdu, roditelji su donosili hranu, vodu i pruali zatitu mladuncima. Maiasaura su po izlasku iz
jajeta bili veliki jedva 30 cm, ali bi ve posle nekoliko nedelja dostizali veliinu od 1,5 m. Kada bi dostigli ovu
velicinu, mladunci su bili dovoljno veliki da se pridrue krdu.

Za razliku od mladunaca Maiasaure, mladunci Troodona su naputali gnezdo odmah nakon izleganja. None kosti kod ovih
dinosaurusa su bile snane i oformljene odmah po roenju i mladunci bi se odmah nakon roenja sami dali u potragu za hranom,
najverovatnije insektima i malim sisarima.
U Mongoliji je 1920. godine pronaen fosil Oviraptora na gnezdu. Naunici su tada smatrali da je ivotinja uginula u pokuaju da
ukrade jaje iz gnezda, nakon ega je i dobila ime "Oviraptor" (kradljivac jaja). Skoranja istraivanja na istim lokacijama su dala
identina otkrica, sa sauvanim jajima ispod Oviraptora. Dalje istraivanje je dovelo do otkria embriona malog Oviraptora u jajetu
to je dovelo do zakljuka da Oviraptor nije krao tue jaje, ve je sedeo na gnezdu punom svojih jaja. Izgleda da je Oviraptor bio
paljiv roditelj kao veina dananjih ptica i da je svojom toplotom grejao jaja. Ovo je dobar primer kako istraivanja mogu da
preokrenu dugorona miljenja o biologiji i evoluciji dinosurusa.

ZATO SU NESTALI DINOSAURUSI

Vai komentari

Sinia Lavrnja
vandergraaf@sympatic
o.ca

Preko 150 miliona godina dinosaurusi su vladali ovom

planetom, a onda, pre 65 miliona godina, na kraju Krede,
nestali su.U vrlo kratkom vremenskom periodu, dinosaurusi,
ali i sve druge ivotinje tee od 50 kg su tada izumrle i
naunici jo uvek tragaju za razlozima njihovog nestanka.

Teorije

lanak je preuzet iz
Astronomije br. 13

Postavljeno je vie od sto raznih teorija o nestanku dinosaurusa do sada, ali veina ih je
danas odbaena. Neki naunici su smatrali da su dinosaurusi nestali zato to su mali
sisari, koji su tada iveli, jeli jaja dinosaurusa. Meutim to bi znailo da je broj tih sisara
bio velik, a injenica je da su sisari bili retki tokom vladavine dinosaurusa, pogotovu

krajem Krede. Pored toga dinosaurusi i sisari su iveli zajedno tokom mnogo miliona godina, zajedno se pojavivi krajemTrijasa.
Pa ako su sisari pojeli toliko jaja dinosaurusa, zato dinosaurusi onda nisu nestali ranije?
Drugi naunici reenje misterije nestanka dinosaurusa su videli u navodnom poveanju toplote i zraenje Sunca to je
prouzrokovalo slepilo kod dinosaurusa, te su oni stradali usled izgladnelosti, nesrea i nemogunosti da se pare. Meutim, ne
postoje nikakvi dokazi da je tada dolo do ikakve poveane radijacije sa Sunca, ili bilo kakve promene u aktivnosti Sunca.
Bolest je takoe predloena kao razlog nestanka dinosaurusa, ali je teko zamisliti bolest koja bi usmrtila samo dinosauruse,
potedevi druge ivotinjske vrste.
Predloene su i mnogo bizarnije teorije, od toga da su dinosauruse
ubili vanzemaljci, pa do teorije da je evolucija cvetnih biljaka
dovela do umiranja dinosaurusa od konstipacije.
Ni jedna od ovih ideja nema osnove u naunim injenicama. Veina
tih teorija ne rauna na injenice da su mnoge druge ivotinje takoe nestale krajem Krede.Umoru, mnoge vrste riba, korala i
koljki su nestale, zajedno sa morskim reptilima i mnogim mikroskopskim ivotinjama. Svaka teorija koja pokuava da prui
razlog za izumiranje dinosaurusa mora da objasni i kako je dati uzrok uticao i na druge ivotinje u isto vreme.
Naunici su uoili nekoliko putokaza u fosilnim zapisima izumiranja sa kraja perioda Krede. Ni jedna ivotinjska vrsta tea od 50
kilograma nije preivela period u kojem su izumrli dinosaurusi. Ovo sugerie da se neto dogodilo u lancu ishrane irom planete,
neto to je najvie uticalo na velike, kopnene ivotinje za iji opstanak je bila nuna velika koliina hrane. Takoe, sve ove
velike ivotinje nisu nestale u potupno istom vremenskom periodu. Neke grupe, kao vodeni reptili, su nestali nekoliko miliona
godina pre kraja perioda Krede, dok se fosili drugih grupa, kao to su dinosaurusi i amoniti,mogunai u stenju koje datira sa
samog kraja vremena dinosaurusa.
Pored ovoga, injenica je da su neke grupe dinosaurusa bile u opadanju tokom nekoliko miliona godina pre nego to su napokon
nestale. Na samom kraju perioda Krede ostalo je svega nekoliko grupa dinosaurusa, ukljuujui Tyrannosaurusa i Triceratopsa i,
moda, nekoliko ranih vrsta ptica koje su evoluirale od dinosaurusa. Kako sve ove injenice zajedno mogu da prue objanjenje
izumiranja?

Zato su izumrli
Doskora, veina naunika je traila jedan jedini dogaaj koji bi mogao prouzrokovati tragian kraj brojnih ivotinjskih vrsta. Ali
sve je oiglednije da je nekoliko razliitih faktora prouzrokovalo pad brojnosti i konano nestajanje dinosaurusa i drugih
ivotinjskih vrsta koje su zajedno sa njima delile planetu.

Re dinosaurus

Planeta je prola kroz velike promene na kraju perioda Krede ukljuuji odvajanje
kontinenata, zahlaivanje klime i transformaciju vegetacije. Mogue je da su se
dinosaurusi teko privikavali na ove promene uslova za ivot. Ali ipak, morali bi
postojati i drugi, mnogo katastrofalniji faktori koji bi prouzrokovali tako dramatino
izumiranje. Kako se kopno irom planete razdvajalo, udaljavalo i pomeralo ka
pozicijama koje imaju danas, promene u okeanskim strujanjima i vetrovima su poele
da hlade klimu planete. Cvetne biljke su poele da dominiraju umama i ravnicama,
zamenjujui konifere i ferne koje su tu bile pre njih. U geolo kim terminima, ovo je
bila serija brzih dogaaja koji su mogli dovesti do opadanja broja vrsti dinosaurusa
tokom poslednjih nekoliko miliona godina Krede. Ali ovaj tip naglih promena ne moe
biti uzet u obzir kao razlog naglog nestanka preostalih vrsta dinosaurusa i ivotinja na
kraju samom Krede.

Poetkom 19. veka na nekoliko mesta

u junoj Engleskoj su pronaeni
neobini fosili ogromnih kostiju koje
nisu pripadale ni jednom tada
poznatom organizmu. Rekonstrukcija
je ukazivala na neobine ivotinje koje
su po grai skeleta podseale na
gutere. Ser Riard Oven (Owen, Ser
Richard 1804-1892), engleski
paleontolog, dao je (1842) ovim
ivotinjama ime dinosaurus (=strani
guter) napravivi kovanicu od grkih
rei deinos (udan, straan) i sauros
(guter). Moe biti da su kosti
dinosaurusa otkrivane i mnogo ranije.
Ima indicija da su neke pronaene jos
u 5-tom veku pre nove ere. Neki
naunici pretpostavljaju da je grki
istoriar Herodot govorei o grifonu*
zapravo opisivao dinosaurusa.Ujednom
kineskom tekstu iz treeg veka
pominju se kosti zmaja, koje mogu
da se odnose i na fosilne ostatke
nekog dinosaurusa.
* Mitska evoronona ptica sa nogama
i kandama lava i glavom orla

Dve katastrofe svetskih razmera su najverovatnije zapeatile njihovu sudbinu. Udar

meteorita i erupcija supervulkana. Zemlja je konstantno bombardovana malim
esticama stena i praine iz svemira. Ovi mali objekti obino nestanu u atmosferi pre
nego to stignu do povrine Zemlje. S vremena na vreme neki vei meteorit preivi
pad kroz atmosferu i dospe do povrine planete. Veina meteorita je mala, ali neki su
ogromni i mogu svojim padom izazvati katastrofu. Dokazi ovih udara se vide u obliku
velikih kratera jo uvek vidljivih na povrini planete. Meteoriti sadr- e velike koliine
metala iridijuma i pronalazak velikih koliina ovog retkog metala u naslagama stenja
sa kraja Krede je navelo naunike na mogunost da je veliki meteorit svojim padom
izazvao izumiranje na kraju perioda Krede. Otkrie velikog meteoritskog kratera
delimino na poluostrvu Jukatan u Meksiku, potvruje ovu ideju to bi objasnilo i zato je izumiranje bilo vee na Amerikom
kontinentu nego bilo gde drugde u svetu.

U otprilike isto vreme, serija jakih vulkanskih erupcija je zapo ela u dananjoj centralnoj Indiji. Ove erupcije, koje su trajale
konstantno tokom vie miliona godina, proizvele su milijarde tona pepela i lave. Lava i pepeo su formirali slojeve stenja nazvane
Deccan Traps, debelu nekoliko kilometara.
Supervulkan je mogao da izbaci masu gasa i praine nekoliko kilometara u atmosferu, to bi blokiralo sunevu toplotu i svetlost,
a to bi opet dovelo do naglog pada temperature na Zemlji. Udar meteorita bi izazvao slian efekat, izbacivanjem velikih koli
ina stenja i praine koje bi ostalo u atmosferi godinama. I to je danas najprihvaeniji scenario katastrofe s kraja Krede.
Kako se Zemlja hladila biljke su umirale i veliki biljojedi su ostali bez hrane. Poeli su da umiru od gladi, a sa njihovim
nestankom i mesoderi su ostali bez hrane to je zapoelo njihov nestanak. Trebalo je svega nekoliko meseci da ceo ivot na

Zemlji bude ugroen i da sve velike ivotinje izumru. Do vremena kada se praina slegla i biljni svet poeo ponovo da se
razvija, dinosaurusi su ve nestali sa lica planete.
Literatura:
Scientific American Book of Dinosaurus
National Geographic Dinosaurus
National Geographic Fethered Dinosaurus
BBC/Haynes Walking with the Dinosaurus
Jack Horner Dinosaurus Lives
grupa autora Rock, Fossils and Dinosaurus
Steve Parker The Complete Guide to Dinosaurus