DEVON U PALEOZOIKU

PALEOZOIK
• Paleozoik je duga geološka era u razvoju
Zemlje koja je počela pre oko 542,a trajala
je do pre oko 251 miliona godina, računajući
od sadašnjeg vremena. Naziv potiče od grčkih
reči „paleo“ (stari) i „zoik“ (život). Paleozoik
je prva (najstarija) era eona
fanerozoika.Paleozoik je bio najduži i trajao
je do mezozoika, a deli se na šest geoloških
perioda (od najstarijeg do najmlađeg):
kambrijum,ordovicijum, silur,DEVON,karbon i
perm. Paleozoik je razdoblje velikih
geoloških,klimatskih i evolucijskih
promena.Kraj paleozoika obeležilo je najveće
masovno izumiranje u zemljinoj istoriji.
DEVON U PALEOZOIKU
• Devon je period koji je trajao približno 56
miliona godina u kojem je naša planeta
pretrpela veliki broj promena.Tokom ovog
vremenskog perioda došlo je do razvoja
različitih grupa životinja, posebno onih
koje naseljavaju morsko okruženje.
Takođe su se dogodile važne promene na
kopnenim staništima pošto su se pojavile
velike biljke i prve kopnene životinje.Iako
je ovo period u kojem se život razvio u
više različitih pravaca,devon je takođe
poznat i kao vremenski period u kojem je
veliki broj životinjskih vrsta izumro.
Govori se o izumiranju skoro 80% života
na našoj planeti.
DEVON U PALEOZOIKU
• Devonska geologija
Ovaj period obeležila je velika aktivnost
tektonskih ploča. Bilo je nekoliko dodira koji
su formirali nove superkontinente poput
formiranja Laurasia. Takođe je formiran i
superkontinent poznat pod imenom
Gondvana. To je velika površina kopna koja je
zauzimala prostor na južnom polu planete.
Severni deo Zemlje zauzeli su Sibir i prostrani
i duboki okean Pantalasa. Ovaj okean je
pokrivao gotovo čitavu severnu hemisferu. Sa
tačke gledišta orogeneze(proces nastajanja
planina),ovo je period u kojem su započeli
različiti procesi formiranja planinskih lanaca,
među kojima imamo Apalačke planine.
DEVON U PALEOZOIKU
• Klima devonskog perioda
Devonski period karakterišu sušni i vreli klimatski
uslovi koji su doprineli isparavanju vlage i
smanjenju vodenih površina. Surova pustinjska
klima uspostavljena je na većini kontinenata. Na
kopnu su se formirale pustinje i polu-
pustinje,povećana je koncentracija soli u
morima. Uspostavljena je klimatska zonalnost,
koja je bila izraženija nego na početku ere.
Prosečna globalna temperatura je oko 30
stepeni. Kako je vreme odmicalo,primećen je
blagi progresivni pad,dostigavši u proseku 25
stepeni. Devonski period u završnoj fazi
karakteriše blaža i vlažnija klima i slabljenje
vulkanskih procesa.Novonastali uslovi postali su
pogodni za razvoj kopnenih živih organizama.
DEVON U PALEOZOIKU
• Flora i fauna devona
U preddevonskom periodu male vaskularne biljke
poput paprati već su počele da se razvijaju. Ove male
paprati su se razvijale i postajale sve veće. I drugi
biljni oblici pojavili su se na površini kontinenata,
poput likopodiofita. Postoje neke biljne vrste koje se
nisu mogle prilagoditi uslovima okoline i na kraju su
izumrle.Razmnožavanje kopnenih biljaka donelo je
kao posledicu porast povećanja kiseonika koji je od
tada postojao u atmosferi.Biljke su izvele proces
fotosinteze zahvaljujući pigmentima hlorofila.
Zahvaljujući tome, zemaljskom životu je bilo mnogo
lakše da se širi kopnenim ekosistemima.
Fauna se u velikoj meri promenila tokom devonskog
perioda,a najviše ribe. To je jedna od grupa koja je
doživela najveći rast na nivou raznolikosti vrsta.
Mnogi ovaj period nazivaju dobom riba. Nastale su
nove vrste poput Sarcopterigians,
Actinopterigi,Ostracoderms i Selacians.
DEVON U PALEOZOIKU
• Izumiranje
Kao što smo ranije napomenuli, na kraju ovog
perioda dogodio se proces masovnog
izumiranja.Uticao je uglavnom na oblike života u
moru.Izumiranje je trajalo približno 3 miliona
godina.Uzroci ovog masovnog izumiranja bili su
sledeći:
-Meteori
-Kritični pad nivoa kiseonika u morima
-Globalno zagrevanje
-Rast ili masa biljaka
-Intenzivna vulkanska aktivnost
DEVON U PALEOZOIKU
• Glavni događaji
Sumirajući, možemo identifikovati glavne
događaje Devona, koji su značajno uticali na
razvoj sveta u budućnosti:

-Definisane su glavne kopnene mase.

-Formiranje zelenog pokrova zemljišta.
-Evolucija biljaka, nastanak novih oblika i
vrsta.
-Metamorfoza u svetu riba.
-Poreklo pluća, ribe dvodihalice i prvi
vodozemci.
-Formiranje prvog sloja tla.
 HVALA NA PAŽNJI!

• LUKA DROBAC
• OGNJEN PERIĆ
• T15