LEDENO DOBA U geolokoj istoriji Zemlje postoje periodi u kojima je Zemlja bila prilino okovana ledom.

To su ledena doba u kojima je vei deo povrine Zemlje bio pod ledom. No moe se lako rei, a to je loginije da se zakljui, da je postojao samo jedan period u istoriji Zemlje koji se moe nazvati ledeno doba. To je ono vreme na kraju geolokog perioda Krede, kada se desila velika katastrofa, koja jeste uzrokovala pojavu ledenog doba. U sv akom sluaju ne znai da je to doba trajalo mnogo miliona godina kako se to esto predstavlja. Sve sledee sline pojave, bile si periodi zahlaenja koja su usledila zbog ranije pomenutih pomeranja Zemljine putanje i precesije! Trajanje ovih ledenih doba nikad nije bilo precizno odreeno, kako po duini trajanja, tako ni po istorijskom periodu trajanja. Razlog to se to nije moglo odrediti, jeste u tome to nije uziman u obzir poloaj planete u vreme trajanja ledenih doba. Pre svega promena poloaja njene ose rotacije, koja je uz precesiju daleko vea od one koje su izmerene! Nije se mislilo o nagibu ose rotacije pre pojave, za vreme ledenog doba kao i u vreme posle toga, kada je Zemlja imala stabilan oblik kretanja. U to vreme Zemlja je morala da ima drugaiji poloaj u odnosu na Sunce, to je uslovilo da ona bude ozraena pod razliitim uglovima, pa je to uticalo na zagrevanje (hlaenje) njene povrine. Period trajanja ledenih (ledenog) doba, mogao je da bude znatno krai nego to se to misli. Pojava ledenih doba nastaje posle perioda krede, odnosno posle velikih promena koje je Zemlja pretrpela na kraju tog perioda. To je ono na ta do sada nauka ukazuje i na to ne moe biti nikakve primedbe. Primedba postoji samo na vremenski period, kada se to stvarno desilo, koliko je to trajalo i zbog ega je to nastalo. Jasno je da pre ovoga perioda, ledena doba nisu postojala ni u kakvom obliku. Sigurno je da ona nisu mogla ni postojati jer nije bilo uslova za njihovo nastajanje. Njihovo nastajenje uzrokovalo je to to je poloaj Zemlje i nagib ose rotacije bio drugaiji. A sve ono to je posle toga nastalo, bilo je posledica drugaijeg ugla zraenja i zagrevanja sa povrine Sunca. Posle velikih promena koje nastaju na kraju krede, dolazi i do promene u klimatskim uslovima. Zbog delovanja sila u meuplanetarnom sistemu, dolo je i do naglog pomeranja poloaja (nagiba) ose rotacije Zemlje. To je za posledicu imalo drastinije promene u klimi. Moda te promene nisu bile trenutne, ali su sa ugla posmatranja u geolokom pogledu bile vremenski dosta kratke. Koliko je bilo stvarno trajanje ledenih (ledenog) doba treba izraunati na osnovu analogije, kao i na osnovu prikaza kretanja planeta u tri dimenzije, gde postoji i ono kretanje u obliku rozeta. Niko ne moe da posvedoi koliko je trajala rotacija planete Zemlje u vreme ledenih doba, odnosno koliko su trajali dan i no. Ovo isto se odnosi i na period pre pojave ledenih doba. Koliko dugo su trajali dan i no, u vreme dok su postojali dinosaurusi? Da bi postajali takvi oblici ivota koji su uzrokovali i bili praeni bujnom vegetacijom i ivotinjama velikih razmera, sigurno da je period rotacije Zemlje oko svoje ose bio dosta drugaiji u odnosu na ovaj koji danas postoji! Niko se nije upitao; da li su oni bili dui il i krai u odnosu na duinu dana i noi koju imamo danas? Koliko je njihova duina uticala na klimu na Zemlji, a sa time i na sav ivi svet na njenoj povrini? Jasno je da nisu samo poloaj i jedinstveno kopno bilo uzrok postojanja bujnog biljnog i ivotinjskog sveta. Tome je mogao da doprinese i drugaiji ugao zraenja sa Sunca. Sa drugaijim nagibom ose rotacije sigurno je postojao i drugaiji poloaj magnetnih polova, a to je menjalo i njegovu jainu. Tako da je to u osnovi pogodovalo za bujni razvoj bilj nog i ivotinjskog sveta. Normalno je zamisliti da je usled promene nagiba ose rotacije, dolazilo i do promene trajanja dana i noi, pa je to uslovilo i promene u klimatskom i geolokom obliku planete. To je bila i promena u duini trajanja rotacije Zemlje oko svoje ose. Nastavak tome, moe biti i promena u trajanju rotacije koju je Zemlja imala oko Sunca, odnosno njene godine. To je takoe uslovilo promene ne samo u klimatskim uslovima, nego i u fizikom obliku planete. Moe se zamisliti, a to bi se moglo i izraunati, da je u toku due istorije Zemlje dolazilo do promena trajanja dana i noi. Koliko je to trajalo ne moe se ispravno pretpostaviti. Ali ako se uzme u obzir promena poloaja planete Zemlje i njene ose rotacije, kao i delovanje sila meu planetama, gravitacije, sila rotacije centrifugalne i drugih, mogue je doi do preciznijih ili priblinih duina trajanja dana i noi. Ova izraunavanja mogu biti sloena, ali sa opremom koja danas postoji, to ne mora dugo trajati. Za to treba uzeti u obzir, da su do sada sve planete Sunevog sistema predstavljane u jednoj ravni. U toj ravni one u obliku elipsi rotiraju oko Sunca, to predstavlja dvodimenzionalni sistem ili prostor u kome se planete kreu. Svi podaci koji su do sada dobijeni o poloaju i kretanju planeta, ugurani su u dvodimenzionalni sistem koji nikako nije mogue da se odri, upravo na osnovu dobijenih injenica i posmatranja. Meutim sasvim drugu predstavu i sliku dobijamo ako Zemlju i ostale planete prikaemo, odnosno posmatramo u realnom trodimenzionalnom prostoru!

LEDENO DOBA Iako postoji veliki tehnoloki napredak u nauci, pojava i trajanje ledenih doba nikako nije precizno odreeno. Na osnovu toga moe se doneti zakljuak da je upitno sve ono to se odnosi na njihovu duinu trajanja, kao i za vreme kada su ona postojala. Po nekim odredbama koje se uzimaju u obzir za odreivanje ledenih doba, postoji nekoliko takvih doba. Osnovni problem u njihovom pravilnom odreivanju je nain koji se koristi za to. Zbog toga je period i vreme njihovog trajanja uvek mogue dovesti u sumnju. Tokom geoloke prolosti odreena su neka razdoblja u toku kojih je dolazilo do zaleivanja kontinenata, glacijacije (stvaranja leda) i naglog hlaenja. Pretpostavlja se da su se te promene u toku Zemljine prolosti dogodile nekoliko puta i poznate su pod nazivom Ledeno Doba. Smatra se da su prva ledena doba, tanije njih tri nastupila u prekambriju (pre 940 i 615 miliona godina). Zatim je uslijedilo ledeno doba u devonu (pre oko 400 miliona godina), te u gornjem karbonu i permu (otprilike pre 295 miliona godina). Tragova tih starih zaleivanja ima vrlo malo, no neki su pronaeni u Africi, Aziji, Americi i Australiji. Na tim podrujima pronaeni su tiliti (vie ili manje povezan morenski materijal) koji su bili naneseni u viim predelima, ali su u kasnijim dobima mnogim geolokim promenama bili pomereni. Po prostornom rasporedu naslaga tilita moe se potvrditi ve spomenuta injenica kako su one na ta podruja stigle pomeranjem kontinenata ili drugim sloenim geolokim procesima. Naime, poznato je kako na nekim od tih podruja danas vlada vrlo topla ili ak tropska klima, ali na njima nema tragova novijeg ledenog doba. Pod novijim ledenim dobom smatra se ono iz pleistocena. Zaista se treba dobro zamisliti o vremenu pojavljivanja i trajanje ledenih doba? Smatra se da je Zemlja nekada nastala od onoga dela mase koji se veinom odvojio od ogromne mase od koje je nastalo Sunce. Tada u to vreme, a u nekoj dalekoj prolosti, Zemlja je mogla da bude samo topla masa koja se sve vie hladila. Pri tome usled odreene rotacije, u toku koje je dolo do formiranja planete, kopnena masa je morala da se grupie i rasporedi u jednu celinu. Tako je i nastao jedan super kontinent koji je nazvan pangea (iz grkog sve zemlje). Iz toga sledi logino pitanje; Ako se Zemlja sve vie hladila, kako je onda moglo da u prekambriju (pre 900 miliona godina) postoji bilo kakvo zaleivanje velikih kopnenih povrina? Zatim to isto pitanje, sledi i za doba ili razdoblja koja su kasnije sledila u devonu ili karbonu i permu (pre 295 miliona god.)? U to vreme kopno je bilo iz jednog dela, tako da tada nisu nikako mogle postojati vodene i vazdune struje koje bi mogle uzrokovati drugaiju klimu! Logino bi bilo da tada nisu mogla da postoje strujanja vazduha (vetrovi) u onom obliku kakva danas postoje, ako znamo da tada nije bilo uzvienja veih od manjeg brda! Visoke planine nastale su mnogo kasnije, posle katastrofe na kraju perioda krede, kada se desilo unitenje velikih gutera. Zato jedina klima koja je do tada mogla postojati jeste ona koja odgovara tropskim uslovima, a takvi su i postojali sve do perioda krede. Upravo tada, odnosno na kraju tog perioda, sve kopnene mase su se odvojile i dobile priblino slian oblik onom koji danas postoji. Tada su mnoge biljne i ivotinjske vrste izumrle, ili su manji broj onih preivelih, promenile svoj izgled u priblino slian, ali mnogo umanjen u odnosu na ono vreme kada su postojali mnogo bolji uslovi za ivot! Zato bi postojanje ledenog doba ranije od ovog perioda bilo nemogue i nelogino. To ni po emu nije logino, kao ni ono to u nekim sluajevima treba da sledi kasnije od tog perioda! Mogui izgled nekada jedinstvenog kopna Ne moe biti logino da u to vreme kada je cela kopnena masa bila jedinstvena, mogu postojati klimatski uslovi koji bi mogli usloviti zaleivanje. Da bi nastali takvi klimatski uslovi najpre je trebalo da se kopno razdvoji od celine. Tek odna kada su se kontinetalne ploe odvojile, izmeu njih su nastala vodena i vazduna strujanja (golfska struja, vetrovi i dr.). Vodene struje i mnogo jai vetrovi, posle toga su dobili uslove da nastanu. Tako su se slini vetrovi odrali do danas u vidu uragana, orkana, tornada i drugih, a oni su mogli promeniti klimu tako da se na velikim delovima kopna obrazuju velika prostranstva pod ledom. Smatra se da period kada su se sve kopnene mase odvojile, tako da ine ono to je nalik na dananji oblik kontinenata, to doba ili kraj tog perioda jeste zavretak Krede. Upravo na kraju toga perioda nastaje i pomor dinosaurausa, to je bilo uslovljano kataklizmom koja je bila planetarna. Jedino takva kataklizma mogla je biti zavrnica odvajanje kontinenata, posle ega su nastali drugaiji klimatski uslovi. Promena klimatskih uslova bila je drastina i toliko nagla, da su pojedine ivotinjske vrste zaleene sa ostacima nesvarene hrane u svojim stomacima. Dakle jedino realno vreme kada su mogli nastati periodi zahlaenja, koji mogu da pogoduju zaleivanju, jeste ono doba posle periode Krede. Tada su vodene i vazdune struje promenile svoje tokove u odnosu na ono vreme kada je kopno bilo jedinstveno. Do tada je na kopnu svuda vladala tropska klima, ali posle toga nastao je nagli period zahlaenja. Tragovi tih zaleivanja jesu dokazi koji se nalaze na prostorima Afrike, Azije, Amerike i Australije. Postojanje vie ledenih doba, nisu nita drugo do periodi odreenog smenjivanje zahlaenja

sa periodima otopljenja (koji ne moraju biti previe dugi). Svi ovi periodi mogli su nastati jedino posle perioda Krede, kada su se svi kontinenti razdvojili, to je moglo da uzrokuje i velike klimatske promene! Nastali klimatski uslovi, nakon perioda Krede, imali su svoje uspone i padove, u kojima se mogu smestiti i nekoliko ledenih doba. Tako se pod novijim ledenim dobom smatra ono iz pleistocena. U osnovi nijedno ledeno doba pre perioda Krede ne moe se smatrati da je postojalo. Ono to se smatra za posljednje ledeno doba, nastupilo je u ne tako davnoj geolokoj prolosti, tanije u kvartaru, pre otprilike 2 miliona godina. Smatra se da je vrhunac doivelo u pleistocenu, koji se dijeli na glacijale i interglacijale. Glacijali su bili ledena razdoblja u kojima se kontinentalni led irio daleko na jug, a uporedo sa tim, snena granica se sputala mnogo nie nego to ona postoji danas. U kvartaru je sveukupno bilo pet glacijala i to hronolokim redom: Donau, Ginc, Mindel, Ris i Virm. Ti glacijali dobili su imena po rijekama u podruju Alpa (Gnz, Mindel i Riss) kao jezeru Wrm. Donau je dobio ime po reci Dunav, no postojanje tog glacijala je pod znakom pitanja? Zato se onda ono pominje u hronologiji ledenih doba kada se u njegovo postojanje sumnja? Moe li neto postati nauna istina, ako se u to sumnja? U SAD-u su bila etiri glacijala i to redom: Nebrascan, Kansas, Illinois i Wisconsin. Oni su dobili imena po amerikim dravama. Ledeni pokriva na tom prostoru bio je prosene debljine oko 1 500 metara. Koliko se onda vode bilo povuklo iz mora i okeana da bi se nagomilale tolike koliine leda? U Nemakoj su bila tri glacijala, koji su takoe nazvani po rijekama: Elster, Saale i Weichsel. Slubeni i opte prihvaeni nazivi glacijala su oni koji potiu od naziva alpskih reka, dok se ostali nazivi koriste na lokalnom nivou (Njemaka, SAD), za imenovanje glacijala koji su na tom podruju trajali priblino paralelno sa alpskim glacijalima. Glacijali su bili razliitog trajanja i isto tako razliitog intenziteta. Isto se odnosi i na svaki interglacijal. To su bila razdoblja izmeu dva glacijala u kojima je temperatura bila via, a led se povlaio u visoke severne predele. U osnovi periodi zahlaivanja i otopljavanja su se smenjivali, tako da ono to se smatra za due ledena doba, jesu u stvari samo vie povezanih perioda, koji su se smenjivali, ali njih nisu razdvajali! Ukupno u vreme posljednjeg ledenog doba, led je prekrivao 24 miliona kvadratnih kilometara Zemljine povrine, koja je danas bez leda. Samo na evropskom kontinentu lealo je u to doba 70 miliona kubnih kilometara leda. Da bi se stvorile tako velike koliine leda, iz okeana je izvueno toliko vode da se visina svetskog mora spustila za oko 180 metara. --No ako postoje dokazi za to da je nekada visina vode bila znatno ispod onog nivoa na koji smo danas navikli, logino je zamisliti se nad time, gde su se nalazile sve te koliine vode pre nego je nastalo ili postojalo ledeno doba!? Sigurno da nije bilo mogue da su se sve te koliine vode mogle nai zarobljene u ledu koji se obrazovao nastankom ledenog doba!-A kako je danas topljenje ledenih povrina sve intezivnije, trebalo bi se zamisliti i izraunati, bez manipulisanja brojevima (u neijem interesu), na kojoj visini e se vode popeti u narednim godinama, kada e se znatno bre otopiti led na polovima? Severni pol: Masa leda se stalno menja - smanjuje i predvia se otopljavanje do crvene linije. Zbog velike koliine leda na kopnu, u vreme zaleivanja mnoga dananja ostrva bila su sastavni deo kopna (kao Britanska ostrva). Na prostorima morskih prolaza sigurno su postojali zemljouzi koji su bitno uticali na rasprostranjenost ivotinjskih vrsta i oveka. Raspored kontinenata i okeana u kvartaru bio je slian dananjem. Razlike su bile jedino u klimi i visini reljefa. Na njih su djelovali mnogi geoloki procesi. Tektonskim promenama sve dananje planine dostiu dananju visinu. Postojanje ovih planina nije bilo mogue u onom vremenu kada je kopno bilo jedinstveno, kao to je ranije i navedeno. Tako da promene koje su uzrokovale pomeranje i cepanje kopna, usled delovanja ogromnih sila uslovile su sabiranje kopna na onim mestima gde su nastale planine. Najvanije promene, kao to su to bile klimatske promene, uzrokovane su upravo time i uz to su vezane pojave ledenih doba. Ove klimatske promene su znatno uticale na rene sisteme, kao i na nastajanje njihovih tokova u onom izgledu koji danas imaju. Njihov raniji izgled niko ne dovodi u pitanje, ali jasno je da, pre ledenog doba reni tokovi nisu postojali na mestima dananjih reka. Izmene toplih i hladnih razdoblja odraavala se na rene tokove i poveavanje njihovih voda. Povremeno bi njihova voda imala veu snagu zahvaljujui kojoj je donekle erodirala tlo, pa je tako poveala svoje korito. To se dogaalo za vrijeme interglacijala, dok bi za vrijeme glacijala, kada bi veina tekue vode prela u led, imala snagu koja je bila dovoljna samo za odnoenje raznog materijala koji se onda taloio u renim dolinama. Za vreme glacijacije, iznad velikih, ledom prekrivenih kontinentalnih prostora formiralo se dugotrajno polje visokog atmosferskog pritiska, anticiklona, a putanje vla nih okeanskih vazdunih masa potisnute su prema jugu. To je u podrujima koja nisu bila pod direktnim uticajem severnog ledenog pokrivaa uspostavilo izrazito vlana razdoblja - pluvijale. Neka od tih podruja, tokom ledenog doba bogata padavinama, danas su velike pustinje. Ako posmatranja svedoe da se svake godine pustinje sve vie ire, kako se onda to dogaa, ako je usled otopljavanja, vode

mnogo vie? Onda bi trebalo da bude i padavina vie nego ranije, a to se u nekim oblastima i primeuje! Zato je mogue da razdoblja pluvijala, nisu postojala, ili nisu pravilno odreena u ono vreme kako se to mislilo! Smenjivanje toplih i hladnih razdoblja uzrokovala je povremeno irenje i povlaenje ledenog pokrivaa i pojedinih lednika. To je doprinelo stvaranju brojnih reljefnih oblika, pa i taloenju glacijalnih sedimenata (morena). ivi svet u ledeno doba najvie su obeile promene. Zbog velikog i naglog zahlaenja veliki broj ivih vrsta tada je stradao. Granice izmeu pojasa na kojima je postojala vegetacija nisu bile strogo odreene. Po mestima fosilnih nalaza izgleda da nije bilo nekih stvarnih granica koje bi bile zavisne od toga je li bilo razdoblje glacijala ili interglacijala, odnosno zahlaenja ili otopljavanja. ivotinje su esto menjale svoja mesta ivljenja, traei bolje uslove. Te seobe su bile mogue za vreme glacijala kada se sputao nivo mora, pa je tada bio otvoren put do ostrva ili ak do drugih kontinenata. Zajednice ivog sveta takoe su prolazile kroz mnoge promene prilagoavajui se nastalim ivotnim uslovima. ivotinje koje su naseljavale Zemljinu povrinu tokom ledenog doba vrlo su zanimljive i neobine. U mnogobrojnoj grupi ivotinja posebno su se isticali sisari. Oni su u ledenom dobu bili rasprostranjeni u svim klimatskim pojasevima. Zahvaljujui svojim fiziolokim osobinama sisari su mogli da se prilagode najrazliitijim ivotnim uslovima, ak i onim najkritinijim uz rubove kontinentskog leda. Jedan od najimpresivnijih sisara ledenog doba bio je vunasti mamut (Mammuthus primigenius). ivio je u posljednjem glacijalu ledenog doba, za vrijeme najveeg zahlaenja. Osim mamuta na prostorima tundre i hladne stepe Evrope i Azije ivio je vunasti nosorog (Coelodonta antiquitatis), a to je jedini nosorog koji se uspeno prilagodio hladnim klimatskim uslovima. Osim navedenih postoji jo mnogo ivotinjskih vrsta koje su sline dananjim, od kojih neke i danas postoje, ali su ove vrste mnogo manjih dimenzija. To ukazuje, da kada su se promenil klimatski uslovi i postali tei za ivot, te vrste su zakrljale i dobile dananji umanjeni izgled. Za kraj ledenih doba karakteristino je poveanje temperature i povlaenje lednika i ledenog pokrivaa. Uz ta dva procesa takoe dolazi do izdizanja morske povrine i nastajanja ostrva i zaliva. Zavretak posljednjeg ledenog doba definisan je otprilike 10 000 godina pre nove ere. Tada se po naenim delima u iskopinama, potvruju dela ljudskih ruku, od kada se i smatra da poinje istorija oveka. U isto vreme led se povukao u svoje sadanje granice i formirali su se klimatsko vegetativni pojasevi kakve danas poznajemo. Nakon pleistocena nastupio je holocen u kojem ivimo i danas. Neposredno nakon ledenih doba oblikovali su se klimatski pojasevi poput ovih dananjih. Tako se danas led nalazi u lednicima planinskih predela vie prema severu ili u ledenim povrinama na severnom i junom polu. O nastanku ledenih doba vremenom su se stvorile mnoge teorije ili grupe teorija. Prva grupa bila je ona koja je uzroke ledenih doba traila u svemiru, Suncu i meusobnom poloaju Zemlje i Sunca. Jedna od teorija iz te grupe bila je da prostor u kojem je Sunev sistem, nije uvijek bio jednake temperature i da je razlika u temperaturi nastala zbog gasova i praine koji su se menjali u pojedinim podrujima. Dokaza za ovo nema, jer do sada se nije desilo da je ovek nekada zabeleio prolaske takvih maglina ili neko slino prisustvo u blizini koja je bila vidljiva. Ali zato je bilo mnogo zabeleenih poseta kometa, vienja asteroida, kao i mnogih drugih na razne naine opisani h fenomena ili dogaaja! Druga teorija je bila da je Sunce promenjiva zvezda koja u nekim razdobljima zrai vie, a nekima manje toplote. Iz ovoga sledi logino pitanje koje se odnosi na grau i sastav Sunca. Kako zaista nastaje zraenje i energija na suncu!? Zbog ega bi ona imala promenljivi oblik? Ovaj oblik teorije moe da bude nepotpun, ali ako se nadovee na to da u trodimenzionalnom prostoru, zraenje sa Sunca biva promenljivo, onda sa time i zraenje moe da ima razliitu jainu. Zbog treeg oblika kretanja planeta i same Zemlje, to moe da uzrokuje promenu zraenja od Sunca. Tada zbog izmenjenog ugla pod kojim padaju Sunevi zraci, dolazi i do promene poloaja i jaine magnetnog polja, pa tada mogu da nastanu periodi zahlaivanja ili otopljavanja, to menja klimu i klimatske uslove. U dugoj istoriji Zemlje sigurno da je do takvih promena dolazilo vie puta. To je na samoj povrini uslovilo pomeranje i seobe, kako ljudi tako i ivotinja, ali isto tako i promenu vegetacije. Sledea teorija u ovoj grupi, bila je da na tako drastine klimatske promjene utie pomeranje Zemljinih polova. Ovo pomeranje polova je dokazano sa mnogim geolokim nalazima. O tome je vie napisano u daljem tekstu. Za sada se moe napomenuti da sva ledena doba, ili bolje rei oni periodi zahlaivanje i otopljevanja koja su postojala, zavise od mnogo sloenijeg sistema. Odnosno sve ono to se dogaa na Zemlji, zavisi od Sunca i zraenja sa njega, ali i delovanja ostalih planeta, za koje je sigurno da mogu uticati na pomeranje kontinentalnih ploa i njihov raspored. Po tome je zanimljiv nauni pristup koji je skrenuo panju u naunim krugovima. Naime, Milutin Milankovi je u svom istraivanju zavrenom 1941. godine tvrdio da se taloenje leda u Evropi

podudaralo sa periodima u kojima je solarna energija koja je stizala na podruja severne geografske irine tada bila niskog intenziteta zbog varijacija u Zemljinoj orbiti. Derard Roi studirajui ove Milankovieve tvrdnje vrio je istraivanja u nameri da hipotezu pobolja i dao je zanimljiva razmiljanja. On je pokuao da pobije tvrdnju naunika koji su traili korelaciju izmeu apsolutne zapremine leda i iznosa primljene energije. Predloio je da se istraivanje vie usmeri na prouavanje korelacije izmeu brzine promene ukupne zapremine leda i prijema solarne energije. Postojea merenja otkrila su obrnut uticaj na brzinu promena ukupne zapremnine leda i letnjeg priliva solarne energije u podruju severne geografske irine. Po mnogim merenjima varijacije u koliini ugljen-dioksida u atmosferi izgleda da imaju samo sekundarnu ulogu u globalnom otopljavanju leda, a ne dominantnu kako se verovalo. Da li dominantna uloga pripada varijacijama u Zemljinoj orbiti, i promeni kretanja njene putanje u obliku rozete? Zbog toga sigurno dolazi do promene jaine zraenja od Sunca, odnosno do promene inteziteta solarne energije! Naunici za sada ne izimaju jo u razmatranje ove dokaze. Druga grupa teorija uzroke ledenih doba traila je na samoj Zemlji. Jedni su smatrali da je do ledenih doba dolo zbog promene smera strujanja toplih, a posebno hladnih morskih struja. Ove promene su mogle nastati jedino onda kada nije bilo jedinstvenog kopna, pa su tek otada mogla nastati tokovi vodenih struja koje bi nosile tople ili hladne struje! Drugi su pak smatrali da poreklo ledenih doba lei u promeni visine kontinenata, pa je to uticalo na pravac vetrova i atmosverskih padavina. Ova grupa teorija je ograniena jer se odnosi samo na povrinu Zemlje, a po onome to je napred navedeno sve klimatske, ali i geoloke promene zavise od zraenja i toplote sa Sunca, kao i od delovanja svih poznatih sila zbog postojanje ostalih planeta. Trea grupa teorija smatra kako se uzrok ledenih doba krije u atmosferi Zemlje. Pretpostavlja se da atmosferski uslovi mogu drastino uticati na podizanje i sputanje temperature. Posebno vanu ulogu ima koliina ugljendioksida i praine u atmosferi. Smanjenjem koliine ugljendioksida umanjila bi se temperatura na Zemljinoj povrini, dok bi poveana koliina estica praine onemoguavala dolazak Sunevih zraka do Zemlje i tako smanjila temperaturu unutar atmosfere. Sve navedene teorije su dosta stare i veina njih je odbaena. No, sve teorije, pa i one koje se jo uvijek smatraju moguima sadre u sebi mnoge neloginosti i ne daju nam odgovore na veliki broj pitanja. Sedamdesetih godina 19. veka geolog Gjuro Pilar je dao svoju teoriju o postanku ledenih doba. Prema njoj su uzroci glacijacije primarno povezani s periodinom perturbacijom, odnosno naruavanjem pravilnog kretanja Zemlje u smislu odstupanja od ravnotenog poloaja. Po Pilaru, glavni faktor koji je uticao na uspostavljanje glacijacije bio je vazduh u atmosferi, to uslovljava promenu energije vjetrova usled navedenih perturbacija. Ovo se opet nadovezuje na one teorije iz prve grupe. Tako da i po ovoj teoriji, klimatske i geoloke promene zavise od stanja celog Sunevog sistema. Zato je i ova teorija, jedan od sastavnih delova u mnogo veem broju uzroka. To se neto vie opisuje u delu teksta pod naslovom precesija. O tanosti ove teorije, kao uostalom i svih drugih teorija moe se diskutovati i pitanje je kada e se pravi razlozi ledenih doba moi sa sigurnou utvrditi. Ovi razlozi sigurno mora da postoje, a samo ih treba pravilno analizirati u uklopiti u celinu. Tada e biti mnogo jasnije ono to se dogaa na Zemlji kako u klimatskim promenama, tako i u geolokim promenama. Iako to moe da izgleda sloenije, ono u osnovi takvo ne mora biti? Zato to je mnogo sloenije praviti predstave na osnovu pretpostavk i, nego li sagledati celinu na osnovu injenica!