Диносауруси

Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Dracohors
Кладус: Dinosauria
Диносауруси су разграната група животиња која се појавила током
тријаса, пре скоро 250 милиона година. Назив „диносаурус“ потиче
од грчких речи deinos (страшан) и saurus (гушер), а дао га је
енглески зоолог сер Ричард Овен.
Тачно време појављивања диносауруса није тачно одређено, али
научници процењују да су се појавили пре између 231 и 243
милиона година. Ера диносауруса је представљала огроман период
који ми данас називамо Мезозоик.
Најраније откривен диносаурус није био једна животиња, него цео
екосистем који је садржао неколико врста. Не постоји
општеприхваћена група диносауруса која је живела најраније.
Сматра се да су најраније врсте ринхосауруси, ниасасауруси,
еораптори, херерасауруси...
Диносауруси су веома разнолика група животиња гледано из
морфолошких и еколошких ставова. Користећи фосилне доказе,
палеонтолози су идентификовали више од 500 посебних родова и
више од 1000 различитих врста (не укључујући птице).
 Еколошка разноврсност

Када су се појавили први диносауруси, вероватно је постојао

суперконтинент Пангеа. Кад је Пангеа почела да се распада на
данашње континенте, диносауруси су били насељени на свим
њеним деловима. Зато се њихови фосили могу наћи на свим
континентима, чак и на Антарктику.
Живели су у заједницама, ретко сами. Месоједи су се груписали да
би лакше савладали плен, ловили су у чопорима. Биљоједи су се у
групи лакше бранили од непријатеља.
Деле се на две велике групе:
- Сауришија (saurischia) – диносауруси са карличним костима
као код данашњих гмизаваца;
- Орнитишија (ornitischia) – диносауруси са скелетом као код
птица.
Живели су на земљи (диносауруси), у води (ихтиосауруси) и у
ваздуху (птеросауруси).
 Исхрана

Међу дионсаурусима било је огромних безазлених биљоједа и

опасних месоједа.
Биљоједи су били крупни, спори и кретали се на четири ноге, а
вилице су им биле слабо развијене, често налик птичијем кљуну, са
ситним равним зубима.
Месоједи су ходали на две задње ноге, а предње су користили за
придржавање плена. Имали су оштре, повијене канџе. Такође,
имали су снажне, развијене вилице са крупним, оштрим и
зашиљеним зубима.
 Таксономијска (морфолошка) разноврсност

Изглед и величина диносауруса веома су разнолики. Међу

диносаурусима било је пуно џинова, али и патуљака.
Неки су били дугачки преко 25м и тешки 30-50т, а неки величине
данашњег пилета и тешки 2-3кг.

- Џинови

- Патуљци
Такође, диносауруси су се разликовали и по својој грађи.
- Двоножни месоједи (Тероподи):
Стајали су и трчали са задње две
ноге које су чиниле највеће и најјаче
мишиће њиховог тела. Имали су
мале предње удове, али су на њима
имали канџе. Реп је врло важан јер је
уз ноге одржавао баланс великог и
тешког тела.

- Дуговрати биљоједи (Сауроподи):

Ови дивови су се због дугог врата
хранили углавном храном са дрвећа
и понеким папратима из ране Јуре.
Ходали су споро са све четири ноге.
Врат им је био скоро дупло дужи од
репа. Живели су у крдима и владили
су копном до краја креде.

- Двоножни биљоједи (Орнитоподи):

Они су били налик птицама. Једини
су од ближих птичијих предака.
Били су распрострањени широм
света и јели су готово све биље.
Најбројнији су били за време
периода Јуре и Креде.
 Размножавање

Диносауруси, попут данашњих гмизаваца и птица, граде гнездо и

полажу јаја
Број јаја у гнезду је био око 50 комада, а величина јаја је била
различита. Највећа су била ка фудбалска лопта.
По облику, јаја су била дугуљаста или лоптаста.
Гнезда су обично била прављена као улегнућа у песку. Често су
била обложена биљкама. Многи диносауруси су лежали на својим
јајима.

Ишчезавање диносауруса

Две катастрофе светских размера су највероватније запечатиле

судбину диносауруса, удар метеорита и ерупција супервулкана.
Земља је константно бомбардована малим честицама стена и
прашине из свемира. Ови мали објекти обично нестану у атмосфери
пре него што стигну до површине Земље. С времена на време неки
већи метеорит преживи пад кроз атмосферу и доспе до површине
планете. Већина метеорита је мала, али неки су огромни и могу
својим падом изазвати катастрофу. Докази ових удара се виде у
облику великих кратера још увек видљивих на површини планете.
Метеорити садрже велике количине метала иридијума и проналазак
великих количина овог ретког метала у наслагама стења са краја
Креде је навело научнике на могућност да је велики метеорит
својим падом изазвао изумирање на крају периода Креде. Откриће
великог метеоритског кратера делимично на полуострву Јукатан у
Мексику, потврђује ову идеју што би објаснило и зашто је
изумирање било веће на Америчком континенту него било где
другде у свету.