Ptice

Ptice (klasa Aves) su dvononi kimenjaci koje karakteriu perje i uplje kosti. Pored slepih mieva, one su jedini kimenjaci koji aktivno lete. Nastale su od teropodnih dinosaurusa tokom Jure, a kao prva ptica najee se navodi rod Archaeopteryx. Veliina tela savremenih ptica kree se u rasponu od nekoliko centimetara (kolibri) do veliine velikih ptica neletaica (npr, veliina mujaka noja je do 3 metra). Brojnost klase ptica se procenjuje na oko 10.000 savremenih vrsta.

 Dananje vrste ptica se karakteriu prisustvom perja, specijalne diferencijacije koe. Poseduju kljun bez zuba, lagane ali vrste kosti, srce sa dve komore i dve pretkomore, visok intenzitet metabolizma, polau jaja sa vrstom ljuskom. Veina vrsta ima prednje ekstremitete modifikovane u krila i sposobnost letenja, iako su neke grupe sekundarno izgubile ovu sposobnost. Interesantna karakteristika velikog broja vrsta ptica je njihova migracija.

Ptice u nasem okruzenju

Sjenica
Sjenice su porodica ptica iz reda Vraparki (Passeriformes). Ima 8 porodica s mnogobrojnim vrstama. Sa izuzetkom tri monotipina roda Sylviparus, Melanochlora i Pseudopodoces, sjenice su izuzetno slinog izgleda, i opisane su kao "jedne od najslinijih ptijih porodica to se tie generalne morfologije". Uobiajena duina im je 10-16 cm, a kod monotipinih rodova to je 9-21 cm. Po teini variraju od 5 do 50 grama, odnosno od 7 do 30 grama kada se tri netipina roda uklone. Veina varijacija u porodici se odnosi na boju perja. Kljunovi sjenica su uglavnom kratki, i variraju od zdepastih do finih, ovisno o ishrani. Vrste koje se vie hrane kukcima imaju finije kljunove, a one koje jedu sjemenje imaju zdepastije. Najneobiniji kljun ima vrsta Pseudopodoces humilis, iji je dug i zakrivljen.