Vedanta

Re Vedanta znai zavretak veda, i prvobitno obeleava same

upaniade. Ono to se naziva objava boanskih rei, sadrajno je izraeno u
upaniadama. Najstarije upaniade ine sredinji tok misli, koji se odreuje
kao monistiki;
to je filozofija ne-dualnosti, a - d v a i t a .
U hiljadugodinjem razvoju vedantinske filozofije, bez obzira na
nesuglasice meu kolama, postoji ishodina saglasnost. Najstariji nacrt
sholastike vedantinske filozofije dat je u delu Badarayana (izmeu 5. i 2.
veka p.n.e.), pod nazivom Brahma-sutrani (ili Vedanta-sutrani).
Brahma-sutrani imaju 555 izreka, grupisanih u etiri poglavlja. Prvi deo
odnosi se na uenje o sutini Brahmana, ili o apsolutu, kao i njegovom
odnosu prema svetu i individualnim duama (iv-atma).
Uz pobijanje protivnikih shvatanja, drugi deo bavi se kosmikim
procesom, prirodom due (preporaanje), nastajanju i rastvaranju svetova u
venoj nestvorenoj pra-materiji, i delatnim uzrokom (karma).
U treem delu govori se o nainu postizanja mudrosti, tj. znanja o
Brahmanu (Brahma-vidya). Poslednji, etvrti deo posveen je plodovima
(phala) spoznaje Brahmana, uz opise puteva posmrtnog ivota.
Iz komentara ovog osnovnog dela, narednih vekova razvile su se tri glavne
struje vedantinske filozofije. Najpre ankarin sistem apsolutnog monizma,
Advaita. Kasnije, iz pobijanja ankarinih teza (oko 900. n.e.), nastalo je
uenje
o
rascepu-nerascepu
unutar
sveobuhvatnog
bivstva
(Behedabheda).
Najzad, Ramanua u svojim komentarima i uenju (Viistadvaita), dovodi
do ekstrema stanovite suprotno ankarinom monizmu (u 11. veku).
Odbacivanje vedantinske ideje Brahmana ilustruje Ramanuina formula
spoznajne teorije: Aham anubhavami (ja doivljavam).

Ad vait a