Upropastitelji-Srbije PDF

7/12/2019 UPROPASTITELJI SRBIJE
UPROPASTITELJI SRBIJE
Veröffentlicht am November 18, 2010 von dijaspora
UPROPASTITELJI SRBIJE
Tekst je preuzet od Instituta Paralaks
ŠTA REĆI KAO UVOD
U ovom odabiru nema ni jednog podatka koji nije prethodno javno objavljen. Nikoga nije
zanimalo da ih detaljnije izuĉava. Metod ove kompilacije zasnovan je na fokusiranju na
odreĊene liĉnosti za koje javne informacije ukazuju da su sistemski iznad zakona. One koje su
izostavljene moguće je unošeti naknadno, kako projekat bude sistematizovan, bez remećenja
zakljuĉka koji se nameće.
Tokom istorije srpski narod ispoljio je svoju državotvornost. Zakonik cara Dušana bio je,
posle Magna Carta Libertatum, prvi akt koji je ograniĉio volju vladara, iako je Dušan tada
bio na vrhuncu moći, za razliku od engleskog kralja, Jovana ―bez zemlje‖ koji je bio u
podreĊenom položaju u odnosu na svoje velikaše. Sretenjski ustav Miloša Obrenovića bio je,
posle ameriĉkog i francuskog, treći graĊanski ustav na svetu. Za razliku od ovih primera,
naša generacija
osnovnih ostavilastandarda
civilizacijskih je na sramotu pokoljenjima
(bez javne dana
rasprave, je današnji Ustav
dvodnevnom donela mimo
referendumu uz
t
ak ivnu kampanju u vreme trajanja…). To je dovoljan povod da se zamisli u ĉijem interesu
deluje današnja elita ako ne u interesu svoje nacije.
Današnju srpsku elitu, koja je deluje izvan institucija, možemo, u skladu sa njenim nastankom
i naĉinom delovanja, nazvati – vlast iz senke, ili interesno društvo bez odgovornosti. O vlasti
―u senci‖, govorimo zato što ona oĉigledno nije u institucijama. Ovaj zakljuĉak proizilazi iz
ĉinjenice da je odreĊenoj grupi dopušteno mnogo toga što ne proizilazi iz pravnih i
dr uštvenih normi, ali i da društvenim tokovima upravlja bez ikakve odgovornosti.
Nekada, poĉetkom godina, novine su objavljivale liste srpskih bogataša, a izvor taĉnih
informacija bile su uprave prihoda. Samo dve decenije kasnije, objavljivanje zvaniĉnih li sta
poreskih
postali suobveznika
obvezniciizgubilo je draž. Svi
stranih poreskih smo shvatili
sistema, ukolikoda
nesu pare negde
uspeju drugde.
da novac ViĊeni
dobijaju Srbi a
na ruke,
meĊu prvih sto bogataša u Srbiji, nema nijednog koji je svoj imetak formalno nasledio. Na
prvi pogled, izgleda kao da meĊu srpskim bogatašima nema mnogo onih iz sistema u kome su
se obveznici i poreznici medusobno oslovljavali drugovima, ali samo na površan pogled.
Analiza ĉak i javno objavljenih informacija ukazuje da stvari na nekom nivou stoje drugaĉije.
Nakon osam godina tranzicije u Srbiji, vreme je da ocenimo da li smo na dobrom putu i kako
da nastavimo. Za tranziciju od kontrolisane ka slobodno- tržišnoj privredi opredelili smo se
zato što su ekonomski slobodnije zemlje bogatije. Ova korelacija nije, sama po sebi, dokaz, ali
jeste indikator da slobodno tržište jeste povezano sa ekonomskim razvojem i da, ukoliko
želimo bogatije društvo, trebalo bi da nam cilj bude omogućavanje graĊanima da slobodno
biraju na tržištu šta, od koga i po kojoj ceni žele da kupe. Mnogi su shvatili da je dirigovana
ekonomija uĉinila Srbiju siromašnom, ali veliki deo graĊana i dalje sumnja da je rešenje koje
smo tražili slobodno tržište.
Kada je u Srbiji poĉela tranzicija, struĉnjaci su upozoravali da će prvih godina biti mnogo
gubitnika društvenih i ekonomskih reformi i da će samo uzak krug ljudi biti dobitnici. Ostala
je za utehu prognoza da će u drugoj fazi tranzicije mnogo više graĊana postati dobitnici
reformskih procesa. MeĊutim, osam godina kasnije, u Srbiji su gubitnici ostali gubitnici, a
mali broj dobitnika i dalje dobija. Sada, mnogi struĉnjaci upozoravaju da Srbija na svom
tranzicionom putu luta. Nismo sigurni da li je trebalo da napustimo politiĉko-ekonomsko-
vrednosni sistem devede setih. Izneverena je ideja tranzicije. Sluĉajno ili namerno, država nije
stvorila ambijent da se stvaraju nova radna mesta, i imamo dosta gubitnika, što je normalno,
ali više nego što bi trebalo jer nama posla. Studija Svetske banke iz 2003. godine, na osn ovu
razvoja istoĉnoevropskih zemalja nakon pada Berlinskog zida, navodi da su dobitnici prve
http://slidepdf.com/reader/full/upropastitelji-srbije 1/264
faze tranzicije iskljuĉivo tajkuni i insajderi u državnim kompanijama, a svi ostali gubitnici.
Tada su struĉnjaci Svetske banke napisali da druga faza tranzicije d onosi promene na bolje.
Tajkuni, doduše, ne gube, ali zbog većeg priliva investicija, otvaraju se nova preduzeća i nova
radna mesta, pa i oni koji dobiju posao nisu više gubitnici, a nova preduzetniĉka klasa
postaje pobedniĉka. Dobitnici srpske tranzicije, pored tajkuna, su i pripadnici novostvorenog
politiĉkog staleža,
zahvaljujući koji su
politiĉkim dobra imesta
vezama, na tajuraĉun
javnom aparatu
žive dobro. iUdržavnim
dobitnikekompanijama
bi se mogao zauzeli
uraĉunati i
deo zaposlenih u državnim i javnim preduzećima koji zaraĊuju više od zaposlenih u
kompanijama. Većina populacije sebe i dalje opravdano smatra gubitnicima.
Srbija je daleko od tržišne zemlje. Praktiĉno sve velike reforme uraĊene su u periodu 2000. -
2002. godine i svi reformski uspesi suštinski su rezultat tada donetih odluka. Od tada
praktiĉno nije sproveden ni jedan veći reformski potez. Za ovih osam godina: valuta je
stabilizovana; privatizacija društvenih firmi je pred krajem; i trgovina je malo slobodnija
ukidanjem uvoznih ograniĉenja. Ĉak i ograniĉene i nevoljne reforme doprinele su povećanju
standarda proseĉnog graĊanina. U poreĊenju sa 2002. godinom, ništa se nije promenilo: i
tada i danas glavni dobitnici su tajkuni koji su se obogatili u vreme dirigovane privrede, a
glavni gubitnici bili su i ostali nezaposleni kojih je i tada i danas, zavisno od statistiĉke
metodologije, bila trećina ili petina stanovništva. Do stvaranja nove preduzetniĉke klase nije
došlo zato što Srbija još uvek nije ušla u drugu fazu tranzicije. Nije okonĉa na privatizacija
društvenih preduzeća, privatizacija državnih preduzeća nije ni poĉela, ne funkcioniše zakon o
steĉaju, monopoli su veoma jaki, a izostao je ozbiljan nivo direktnih stranih investicija.
Jedino što imamo je privilegovane i gubitnike.
NOKTOM PO POVRŠINI
Analiza platnog bilansa Srbije od 2003. do 2005. godine [1] otkrila je neke anomalije: a)
Srbija je u velikom deficitu a istovremeno, od 2000. do 2006. godine, štednja je uvećana oko
20 puta; b) kumulativne neutralne transakcije, a posebno izmeĊu državljana, uklapaju se u
šeme meĊunarodne triangulacije za pranje novca; c) Kipar je jedan od glavnih primalaca
novĉanih tokova iz Srbije a istovremeno bilateralni bilans plaćanja sa Kiprom beleži znaĉajne
deficite; d) meĊunarodni tokovi pokazuju krajnju neobiĉnost veliĉine, strukture i disbalansa
neutralnih transakcija, zbog izbegavanja propisa o deviznom poslovanju i pranja novca.
Ekonomski kriminal mogao bi se kvantifikovati merenjem sive ekonomije, razlikom izmeĊu
zarade i potrošnje, i odnosu priliva i odliva novca. MeĊutim, istraživaĉi makro tokova novca i
odnosa ekonomskog kriminala (kriminal u funkciji dobiti) i organizovanog kriminala (novac u
funkciji kriminala) u Srbiji, suoĉeni su sa nedostatkom, nepouzdanošću i neusklaĊenošću
podataka institucija države. Godišnja šteta od ekonomskog kriminala po ekonomiju Srbije
procenjuje se na oko 374 miliona evra, a ukupna šteta u periodu od 2000-2005. godine
procenjenjuje se na oko 1,9 milijardi evra, što je 81,2 % od ukupno ostvarene štete i 13% od
svih prestupa.
uticali Na rast privrednog
su i organizovani kriminala,plaćanja
kanali izbegavanja osim ljudskih i sistemskih
poreza, korupcije,slabosti u tranziciji,
kr iminalizovanja
privatizacije i drugi faktori. Kriminalne organizacije raspolažu novcem kroz nove kriminalne
akcije, kupovinu nekretnina, umetniĉkih dela, antikviteta i druge, i tako remete funkcionisanje
slobodnog tržišta. Sistem protiv pranja novca u Srbi ji je, iz nekog razloga, na jako niskom
nivou, posebno u smislu i prepoznavanja i gonjenja. Da bi se spreĉila institucionalizacija
prljavog i opranog novca, opšte je poznato da bi trebalo proveravati strukturu vlasništva,
varijacije u kapitalu odreĊenog preduzeća, da li je preduzeće subjekt zelenaških aktivnosti, i
to ne samo iz zvaniĉnih raĉunovodstvenih podataka preduzeća, već i koordinacijom interne i
eksterne kontrole finansijskih transakcija. Sve se ovo u Srbiji ne ĉini, a pomenuti iznos morao
je od ne gde doći i negde da završi. Od i kod najširih slojeva graĊana nije.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je 1992. godine Jugoslaviji sankcije, kojima je
ograniĉena razmena roba sa inostranstvom. Tokom sankcija, iznošenje novca iz Srbije
postaje oĉigledno. Država poĉinje da osniva of šor kompanije kako bi prikrila poslovanja
Beogradske banke na Kipru, kojoj je zbog sankcija bio onemogućen rad. Većinu tih firmi
osnovala je advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, koji je u kasnije postao predsednik
Kipra. Haški istražioci i MUP Srbije, još 2001, utvrdili su da je državni vrh Slobodana
Miloševića stajao iza 8 of šor firmi na Kipru ĉiji su raĉuni u grĉkim i kiparskim bankama
korišćeni
transakcijeza [2]
prebacivanje milionskihbanka
. Pošto je Beogradska suma deviza iz Srbije,
osnovala svoju ofi za
šorrazne
bankuban karske
na Kipru, a u vreme
sankcija i of šor firme koje su preuzele ulogu banke, na ĉijim raĉunima su se nalazili milioni,
pitanje je da li je trebalo ugasiti ĉetiri banke u Srbiji pre nego što novac iznet iz zemlje na
raĉune tih of šor firmi uĊe u njihov bilans.
Kada se sagleda koncentracija novca, nema osnova za tvrdnju da je sistem iz epohe
Slobodana Miloševića definitivno prošao. Prepoznaju se vrste tipa bogataša. U prvoj su
pripadnici „stare garde―. Reĉ je o ekipi starih direkora i partijskih funkcionera iz Titove i
posttitove epohe koji su feudalizovali socijalizam i postali nesmenjivi u društ venim firmama.
Slobodan Milošević bio im je potreban za održavanje moći, a oni njemu kao imaoci gotovine i
lokalnog uticaja [3] . Karakteristika tog tipa bogataša bila je aktivno uĉešće u politiĉkoj
nomenklaturi u koju ih je plasirala feudalna privredna moć. Zahvaljujući politici uspevali su
da obezbede kontingente i povlastice u poslovanju. Iako najbliža glavnom centru moći, stara
garda osećala je potrebu da drži privid legalnosti tako da je tip njihovog bogaćenja bio: sediš
na ĉelu društvene firme, napraviš u inostranstvu srodnu ali privatnu u kojoj si sam ili preko
familije većinski vlasnik, a onda u inostranstvu posluješ sa firmom u kojoj si direktor
posredstvom fir me u kojoj su vlasnik. Površno, ništa nelegalno, osim što odlivaš supstancu iz
firme u kojoj si direktor. Stara garda imala je i neku vrstu politiĉke odgovornosti prema
glavnom centru: ona je obezbeĊivala novac za Miloševićeve politiĉke projekte, ali i politiĉki
uticaj. Ni sami, kako je primetio, šef vladinog tima za oporezivanje ekstraprofitera,
Aleksandar Radović, „nisu propuštali da se posluže―. Iako najveći ―legalisti‖ meĊu novim
bogatašima, „stara garda― je bila najneopreznija [4] . Nisu osećali da rade nešto nepošteno.
Verovali su da su neprikosnoveni pripadnici društvene elite, a da bi elita funkcioinisala, mora
da se posluži. Zato su bogataši „stare garde― za ostale nove srpske bogataše prava sirotinja.
Mnogo bogatiji od njih su pripadnici druge vrste, novopridošli. Oni nisu verovali da je išta
veĉno osim para. Ta vrsta, u koju se ubrajaju pripadnici familije Karić, 1997. godine ubijeni
direktor „Beopetrola― Zoran Todorović Kundak, Miroslav Mišković, Milan Beko, Marko
Milošević, ubijeni Vlada Kovaĉević Tref… svoje prve velike pare stekla je u vreme
Miloševića. Njihov metod bio je još mutniji od prethodne grupe: bili su politiĉki udaljeniji od
glavnog centra, ali je stepen nelegalnosti njihovih poslova bio veći[5]. Nisu se puno petljali u
politiku osim kada su im na trenutke rasle ambicije ili kada su dobijali specijalne zadatke.
Njihov “ugovor” s Miloševicem bio je jasan: omogućiću ti da se obogatiš, da muljaš sa
privatizacijom i primarnom
drţavi. Miloševića emisijom,
nije zanimao njihovda radiš poslove
politiĉki za drţavu
uticaj, ali i da bude
jeste gotovina dobro ibogatstvo
. Njihovo tebi i
je najteţe proceniti zato što nije jasno koliko je para manipulišu njihovo, a koliko im je dato
da ih oploĊuju. Kako su bili na granici politike, njihova sudbina nije bila unifikovana kao
tipiĉnih pripadnika stare garde“ (odlaze) ili pripadnika sive zone“ (nastavljaju). Mišković i
Beko uspeli su, uz blagoslov vlasti, da zadrţe svoje imperije neokrnjene, Karić nastavlja da se
koprca, a Marka Miloševića pomelo je ono što ga je i obogatilo – porodiĉne veze.
Treća vrsta bogataša ima najmanje problema sa novom vlašću: nema ih na spiskovima
ekstraprofitera, pojavljuju se kao donatori novih vlasti (Filip Cepter je finansirao Dţima
Dentona, lobistu srpske vlade u SAD), nikada se nisu zaklanjali iza patriotizma, dok politiku
smatraju zabavom za sirotinju i budale. Ne beţe od veza s politiĉarima, ali one su iskljuĉivo
tehniĉke:
ovi njima oni su politiĉarima
ukoliko dobriZa
im ne smetaju. ukoliko
razlikuim
odpovremeno uskoĉe
prethodne dve s finansijskom
vrste, injekcijom,
siva zona“ nema
neposrednu vezu s politiĉarima, više je oslonjena na policijske i debeovske aparate, ne sede na

kongresima, već na zatvorenim sedeljkama. Udaljenost od politike prati viši stepen
nelegalnosti posla nego u prethodne dve grupe – tu se radi o golom švercu. Taj rizi k prate i
veće zarade: ovo je najbogatija ekipa. Pripadnici te grupe najradije se drţe anonimnosti, zbog
ĉega je njihov identitet nekad veoma teško otkriti[6].
FILIP CEPTER roĊen je 1951. godine u Bosanskoj Dubici kao Milan Janković. Završio je
Ekonomski fakultet. Radni vek zapoĉeo je u predstavništvu makedonske firme Transkop“ u
Beogradu koja se bavila špedicijom. Poslovnu karijeru zapoĉeo je u Austriji sredinom 80-ih.
Za samo šest meseci nauĉio je nemaĉki i zaposlio se u austrijskoj firmi za spoljnu trgovinu. U
Lincu, gde je ţiveo sa suprugom Madlenom, Milan je posle pet godina akviziterstva uvideo da
posuĊu koje prodaje nedostaje dobar poklopac. Sam ga je konstruisao i prijavio cepter
posuĊe“ kao svoj izum. Prvu fabriku šerpi i lonaca Jankovići su otvorili u Italiji 1990. godine.
Ovi proizvodi, kao ekološki i industrijski novitet, osvojili su potrošaĉe u Evropi, a Milan je
proglašen za evropskog kralja lonaca i šerpi“. Kompanija Cepter Internacional“ osnovana je
1986. godine i trenutno ima 2 milijarde dolara godišnjeg obrta. Istiĉe da je prvu milijardu
maraka zaradio brţe od Bila Gejtsa. Danas ima 11 fabrika (Italija, Francuska, Švajcarska i,
pored posuĊa, bavi se kozmetikom, medicinom, proizvodnjom satova i sistema za
preĉišćavanje vode, a sve više ulaţe u sport) i jednu u Juţnoj Koreji gde je manjinski vlasnik.
Vrednost imperije Cepter, u oko 50 zemalja, procenjuje se na više milijardi evra.
Braĉni par Cepter vraća se 1990. godine u Jugoslaviju i ulaţe 30 miliona maraka u fabriku u
Bosanskoj Dubici. Tu je Janković i u jesen 1998. godine otvorio i novu fabriku za završnu
obradu posuda cepter“ u koju je uloţio deset miliona dolara. U otadţbinskim zemljama ima
desetak firmi[7], i poslovnu zgradu u Ulici kralja Petra u Beogradu, koja je nagradena kao
arhitektonsko delo. Cepter banka“ je dobila i ekskluzivno pravo da admin istrira kredite za
mala i srednja preduzeca koje odobrava vladina agencija u Leskovcu, koja je osnovana
kapitalom ĉetiri srpska anonimna biznismena koje je, kako je sam priznao, premijer ĐinĊić
obezbedio liĉnim vezama (zbog toga su ostali bankari protestovali optuţujuci Cepter banku“
da je privilegovana). Ceptera je Srpski pokret obnove optuţio da se bavi trgovinom oruţjem.
Razlog za promenu imena objasnio je: “Moje ime Milan Janković nije baš preporuka u svetu
velikog biznisa, već samo sumnjiĉavo sugeriše egzotiku odakle dolazi…”
STANKO SUBOTIĆ roĊen je u selu Kalinovac kod Uba 1959. godine, i ima dve biografije.
Jednu priĉa on, a drugu njegovi protivnici. Optuţuju ga da je mafijaški bos“, koji kontroliše
šverc cigareta na Blakanu. On tvrdi da su njegovi poslovi sa cigaretama legalni. Pored
jugoslovenskog, od 1999. imao je nekoliko godina i hrvatsko drţavljanstvo, a uglavnom ţivi u
Ţenevi i u španskom
Francusku letovalištu
je otišao 1979, Marbelji.
kod drug “Cane”
a koji se bavio je bio najmladikonfekcije.
proizvodnjom od šestoro dece. U
U Jugoslaviji je 1988. osnovao firmu za proizvodnju konfekcije, a 1990/‟91. godine poĉeo je

da se bavi i maloprodajom. Subotić se potom dao na trgovinu. Uvozio je perjane jakne za
Robne kuće Beograd, aluminijumski prah za proizvodnju graĊevinskih blokova, herbicide,
hemikalije, metraţu, izvozio tešku konfekciju. Njegova firma, MIA, 1993. godine zaradila je
oko milion maraka. Tvrdi da je u posao s cigaretama ušao 1992: “Ohis iz Skoplja mi je
dugovao i umesto novca, dali su mi cigarete Makedonija tabaka. Uvezao sam ih prema
vaţecim propisima. Kasnije sam imao najveći lanac menjaĉnica u gradu. Posle sam otvorio
dva djuti fri-šopa, jedan na prelazu Đeneral Janković, drugi u luci Bar. Imao sam i dva
bescarinska magacina, jedan u Ubu, drugi u luci Bar”.
Jula 1997. u Subotićev fri-šop na prelazu Đeneral Janković upala je godine policija[8]. MIA
je potom prestala da radi. Posao je obnovljen, a firma je promenila ime u D-trade. Subotić je
postao poznat javnosti, kada ga je zagrebaĉki Nacional“ optuţio da je u saradnji sa
crnogorskim predsednikom Milom Đukanovicem i bivšim šefom srpskog DB Jovicom
Stanišićem preko Crne Gore švercovao cigarete[9]. Pravi razlog pokretanja afere su
Subotićeve poslovne veze.
svetskim proizvoĊaĉem S jedneIako
cigareta. strane,
obe sstrane
kompanijom Britiš
to poriĉu, ameriken
izgleda tobako“,
da je Subotić drugim
igrao
znaĉajnu ulogu u pregovorima oko gradnje fabrike duvana u Srbiji, u kojem je BAT ţeleo da
obezbedi monopolski poloţaj. A s druge, s premijerom Srbije Zoranom Đindićem: “Đindića
sam upoznao 1997. u vreme protesta Koalicije Zajedno. Posle oktobarskih dogadaja 2000.
godine, u novembru smo se sreli u Beogradu. Rekao sam mu da moţe da raĉuna na mene i
moje veze po svetu za svaki projekat koji se tiĉe preporoda Srbije. Ĉim je formirao vladu,
Đindić se sudario s praznim budţetom. Najveći udarac na drţavnu kasu predstavljao je šverc
duvana. Srpskom premijeru naveo sam primer Rumunije i kako se ona izborila sa tim. Tu je
glavnu ulogu odigrala kompanija BAT, sa kojom sam u odliĉnim poslovnim odnosima”.
MARKO MILOŠEVIĆ je, uprkos tome što kada se govori o bogatstvu porodice Milošević
najĉešće se misli na njegovog oca, bivšeg predsednika, Slobodana, pravi nosilac bogatstva.
Ovaj 27-godišnjak je posle silaska svog oca s vlasti napustio je zemlju u ţurbi, i još ni ko nije
izneo uverljive dokaze da li je u Litvaniji, Rusiji, Azerbejdţanu, Kazahstanu ili Jermeniji. Kao
vrlo mlad, uspeo je da ostvari ameriĉki san u Srbiji i to sve, ako je verovati njegovom ocu,
poĉelo je “nošenjem gajbi u kafani”. Kako je od toga uspeo da razvije posao koji je obuhvatao
lance fri-šopova, trgovinu cigaretama, tehniĉkom robom, gorivom, kafom, parfemima, a da
sve to nije ni carinjeno niti oporezivano, niko nije objasnio. U Poţarevcu je imao najveću
balkansku diskoteku na otvorenom Madona“, opremljenu najsavremenijim tehniĉkim
ureĊajima, podigao je zabavni park Bambilend“, otvorio pekaru i piceriju, prodavnicu
tehniĉke robe Sajbernet“, radio-stanicu i Internet centar. U centru Beograda otvorio je
luksuznu parfimeriju Skandal“, koja je 5. oktobra uništena. Glavni oslonci u poslu bili su mu
ubijeni policijski general Radovan Stojiĉić Badţa i Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave
carina. Sa Mihaljom Kertesom sklopio je savez koji mu je omogućio kontrolu nad prodajom
cigareta Filip Moris“u Srbiji. Profit od jednog prošvercovanog kamiona cigareta u Srbiju
iznosio je oko 250.000 maraka. Jedna od bitnih odlika jeste da se nijedan fri-šop nije vodio na
njegovo ime, i u većini poslova se ne pojavljuje. Jedini konkretan podatak do koga je došla
nemaĉka policija za suzbijanje ekonomskog kriminala tiĉe se, pokojnog Vladimira Bokana,
biznismena jugoslovenskog porekla u Grĉkoj, ĉiji je ortak bio Vlada Kovaĉević Tref, ubijen u
februaru 1997. godine. Marko je bio ĉlan Kovaĉevićevog trkaĉkog automobilskog tima. Bio je
blizak i sa šefom srpske tajne policije Radomirom Markovićem, koji ga je ispratio kada je s
beogradskog aerodroma,
nije sluţio vojsku, s laţnim
za vreme pasošem
agresije NATOna ime Marko
slikao Jovanović,
se u uniformi SAJ,otišao u Moskvu.
a na jednoj Iakose
slici vidi
sluţbena znaĉka MUP Srbije 014119[10].
BRAĆA KARIĆ imaju brojnu familiju. Iz nekog razloga, trude se da dokaţu elitizam, pa
guraju novokomponovani grb kao porodiĉni i druţe se s politiĉkim i kulturnim kremom [11].
Osnovali su 1970.-ih Kosovouniverzum“, jednu od prvih i najuspešniju ugovornu
organizaciju udruţenog rada“. Već tada braća su stekla mercedese“ i po kuću u Peći i Tivtu.
Kasnije, postali su finansijeri okupljanja Srba sa Kosova i kao nagrada prećutano je da su
ukrali projekte i inţinjere Minela koji su radili rashladne sisteme u Rusiji. Doselili su iz Peći u
Beograd, prvo u sedam novobeogradskih stanova za koje je kupljeno sedam klavira, da bi
ubrzo poĉeli
gora nego da se
ikad, šire je
njima Dedinjem. Dokodjeruke
sve polazilo zemlja propadala,
i bili su prvi uasvemu.
klima za preduzetništvo
Vlast je uvek radobila
saraĊivala s njima i niko nije pitao da li bi neko dao više za koncesije koje su dobijali Karići.
Bogoljub je postao prvi komšija Slobodana Miloševica i s njim ĉesto ruĉao i igrao karte.
Tokom 1998/‟99. Bogoljub je postao ministar za kapitalne projekte u Vladi Srbije, a potom
ministar bez portfelja. Inicirao je i finansirao osnivanje Socijaldemokratije, a bio je i kandidat
za predsednika
koja Srbije. Pomogao
je ubedila Miloševića je da 1999.
da oslobodi godineameriĉke
zarobljene u Beograd doĊe misija
vojnike. Bio je Dţesija Dţeksona
jedini gost iz
Srbije na roĊendanu Bila Klintona 1996. godine.
Karići su imali prvu srpsku mreţu mobilne telefonije Mobtel“. Naknadno je utvrdeno da nisu
platili ceo iznos osnivaĉkog kapitala. U inostranstvu imaju 41 preduzeće, uglavnom u trgovini
i graĊevinarstvu. Karići stalno gase i osnivaju firme, tako da izvorna BK kompanija“ već
godinama ne postoji. Astra grupa“, a posebno Astra Simit“,je u 2000. godini ostvarila
najveću dobit u Srbiji zato što je na njene raĉune prebaĉen najveći deo prihoda Mobtela“.
Porez na ekstraimovinu po osnovu bespravne gradnje platilo je pet ĉlanova porodice Karić.
Bogoljub – za vilu od 650 kvadrata (imao dozvolu na 450), njegova ćerka Danica na 1.100
kvadrata, Zoran na 2.000 kvadrata podignutih bez dozvole i Sreten za vilu od 1.200 kvadrata
(od ĉega je 658 bez dozvole).
MlaĊan Dinkić izjavio je, kao ministar finansija, da oni koji su se u Miloševićevom reţimu
obogatili neće polagati raĉune o naĉinu sticanja bogatstvu, ako budu redovno plaćali porez, a
kriviĉni progon braće Karić objasnio je posledicom toga što oni nisu shvatili da su posle pada
Miloševića nastupila nova pravila igre. Njegov stav o odustajanju od istraga o naĉinu na koji
su se pojedinci obogatili za vreme sankcija i ratova deli i direktorka brokerske kuće tajkuna
Miodraga Kostića (M&V Investments), Dragijana Radonjić-Petrović. Prema njenom
mišljenju deset najvećih domaćih tajkuna, okupljenih u Klubu privrednika, predstavljaju
temelj srpskog ekonomskog razvoja. Reĉ je, istiĉe ona, o ljudima izuzetnog preduzetniĉkog
duha, što je vaţnije od toga jesu li oni do prvog miliona došli na regularan ili neregularan
naĉin. Njihovo bogatstvo će se i dalje uvećavati, a to treba iskoristiti za povećan je standarda
stanovništva i otvaranje “prozora u svet”. Nasuprot izjavama nje i Dinkića, domaća privreda
nalazi pod upravom tih tajkuna zahvaljujući naklonosti politiĉke elite koja zazire od stranih
ulaganja. Nije reĉ o sposobnim i darovitim preduzetnicima, već o povlašćenim pojedincima,
koji su zadrţali status iz Miloševićevog vremena i u sadašnjim politiĉkim strukturama[12].
Da bi se ovladalo sistemom neophodni su i kanali prohodnosti. Profil idealnog tranzicijskog

manipulanta u Srbiji danas mogao bi se opisati: a) u vezi je s vladom, ali nije drţavni
ĉinovnik, c) pripada
vezi je s preduze miljeu
tnicima moći koji
u regionu, alikadrira drţavne
nije tajkun sluţbe,Niko
ni oligarh. ali nije
ne funkcioner stranke,
zna šta taĉno radi, ad)
štou
se manje zna, utoliko je uspešniji.
TAHIR HASANOVIĆ bio je u vreme moći Mirjane Marković, skoro ĉlan porodice
Milošević, blizak i s Mirjanom i s njenom kćerkom Marijom. Kao ĉlan Univerzitetske
konferencije SSO Beograda, imao je vaţnu ulogu u ustoliĉenju Miloševića na vlast. Pripadao
je Mirinoj jurišnoj grupi na beogradskom univerzitetu. Po nalogu Porodice predao je
Republiĉku konferenciju Saveza omladine Srbije, sa svom imovinom, Dušanu Mihajiloviću,
da osnuje Novu demokartiju, u kojoj postaje generalni sekretar. Odigrao je veliku ulogu u
razbijanju Koalicije Zajedno i tako omogućio Miloševiću da posle prvih višestranaĉkih izbora
SPS formira Vladu Srbije. Tahir je, tada, namestio Dušana Mihajilovića da 1991. godine
iznese iz zemlje 12,5 miliona maraka. Mihalj Kertes ga je uhapsio, a Tahir je, kao deĉko
Marije Milošević, toboţe uspeo da umilostivi Miloševića da ga pusti iz pritvora, s tim što je
Mihajilović prihvatio da u datom trenutku podrţi Porodicu.
Oţenio je Srpkinju s Kosova, Marinu Gadţić iz Sreske kod Prizrena. Njen otac tugovao je što
mu se kćerka udaje za Hasanovića, i njena porodica nije prisustvovala svadbi.
Hasanović je aktivno radio za tajnu policiju i rukovodio poslovnom imperijom Dušana

Mihajilovića, “Lutra”, koja je imala dvadesetak firmi u sastavu. Rukovodio je rotari klubom u
Mihajilovićevim prostorijama u ulici Majke Jevrosime u Beogradu. Vodio je partijsku sluţbu
bezbednosti. Za vreme sankcija Hasanović je osnovao više firmi preko kojih je uvoţena
strateška roba uz veliku proviziju. I dalje je na ĉelu uvozniĉkog lobija. Proteţira preduzeća iz
Slovenije i uvozi njihovu robu, zastupnik je preduzeća “Radenska”. Mihajilović mu je ustupio
dosijea srpskih politiĉara i privrednika. Mihajilović mu je, kako bi prikrio svoje bogatstvo,
ustupio milione evra radi daljeg obrtanja. Koliko Hasanović ima firmi na svoje i tuĊa imena,
niko ne zna. Tahir Hasanović, prema mišljenju mnogih, drţi znaĉajan kanal britanske
obaveštajne sluţbe MI 6.
Poĉetkom osamdesetih godina kad je Tahir Hasanović bio uzoran Titov omladinac,
predsednik Univerzitetske konferencije Saveza omladine, a iza fotelje mu visila velika slika
najvoljenijeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti, trebalo je da nestane iz politike. Zbog
neviĊene servilnosti, nekome je još onda bilo muka od njega. Tahir je, meĊutim, osetio
“zahtev vremena”. Predsednik Jugoslavije na jednogodišnjem mandatu, Fadilj Hodţa,
poklonio je skupocen stilski orman Društvu albanskih studenata u Beogradu. To društvo, koje
je delovalo pod imenom “Prpjeka”, nikako nije htelo da radi zajedno s ostalim zaviĉajnim
društvima objedinjenim u Kulturno umetniĉko društvo “Španac”. Uoĉi Osme sednice, Tahir
Hasanović kreće u akciju uterivanja albanskih studenata u “Španac”, i spektakularno
oduzimanje ormana, poklona Fadilja Hodţe. Od tada poĉinje da raste uticaj ovog
neverovatnog “obrtnika”. Njegov ugled kod braĉnog para Marković -Milošević otišao je dotle
da je bio meĊu prvim kandidatima za zeta. Kad je poĉela pljaĉka bivše republiĉke omladine
pod voĊstvom Dušana Mihailovića, našao se meĊu prvima. Ostalo je istorija i, na ţalost, naša
svakodnevica[13].
LJILJANA NEDELJKOVIĆ, kao šef kabineta predsednika SRJ, izuzetak je od prakse da su

šefovi kabineta anonimni u javnosti. Mesto u novinskim stupcima izborila je umešanošću u
razne afere: Perišić, Gavrilović, planirani upad u Vladu Srbije. Ministar unutrasnjih poslo va
Srbije Dusan Mihajlovic izjavio je 16. avgusta 2001. da su dogaĊaji oko ubistva bivšeg
visokog sluţbenika Drţavne bezbednosti Momira Gavrilovića “skandal”, koji preti da ugrozi
sve rezultate demokratskih
“istraţivackim promena
novinarstvom” i sami uutvrde
Srbiji ko
i SRJ. On je pozvao
pokušava da stvorinovinare
paralelnedacentre
se bave
moći, ali
nije ţeleo da komentariše pisanja[14] da je u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Koštunice
“stvarana paralelna DB Srbije”.
Radomir Marković, bivši naĉelnik RDB MUPR Srbije, u svojoj knjizi tvrdi da se njegova
saradnja sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom odvijala preko, kako kaţe,
“neprikosnovenog šefa kabineta Ljiljane Nedeljković”. Marković navodi: Skrenuo sam joj
paţnju da bi njihovi koalicioni partneri mogli nešto konstruisati na moju štetu jer sam ja
najpogodniji za kompromitaciju vlasti Slobodana Miloševića. Rekao sam joj da su mi pretili
kompromitacijom i politiĉkim progonom. Ljiljana Nedeljković me je ubeĊivala da do toga
neće doći, da će se sve raspraviti javno i da Koštunica neće dopustiti da se zloupotrebljava
vlast.
skroz MeĊutim, jednog
pogrešno‟… Kadatrenutka je briznula
sam uhapšen u plaĉu izgovorivši:
i „hlaĊen‟ „SveNedeljković
samici, gospoĊa ovo što se radi
mi sa vama j e
je poslala
jednu knjigu. Tema je bila bezvlašće nastalo posle 1945. godine, u kojem su, na montiranim
sudskim postupcima, stradali mnogi nevini rodoljubi. GospoĊa Nedeljković mi je nagovestila
buduću sudbinu ako ne budem imao dovoljno sluha“.
Potpredsednik Vlade Srbije, Ĉedomir Jovanović rekao je na sednici Odbora za pravosuĊe i

bezbednost Skupštine
ubistvu novinara Srbije
Slavka da supredati
Ćuruvije dosijei Ljiljani
pojedinih ĉelnika DOS,
Nedeljković, doki je
dokumenta o istrazi o
bila šef Kabineta
predsednika SRJ.
Jula 2002, na poĉetku rada Komisije Narodne skupštine Srbije, koja je formirana da rasvetli
informaciju o naredbi iz kabineta predsednika SRJ, Koštunice, vojnim organima da upadnu u
prostorije Vlade Srbije, Ljiljana Nedeljković je obavestila Komisiju da se neće odazvati
pozivu i da neće dati iskaz. Kao razloge je navela: ”Prvi je nelegitimnost republiĉke Skupštine
koja ne odraţava izbornu volju graĊana Srbije, drugi razlog je da se vaša Anketna komisija
bavi stvarima iz nadleţnosti saveznih, a ne republiĉkih organa, i treće je da sam već u
predistraţnom postupku dala izjavu policiji povodom tvrdnji ĉetvorice penzionisanih generala
pa ne bih htela da uĉinim ništa što bi poremetilo tok tog postupka“.
Aprila 2007. Vladimir Beba Popović analizirao je u magazinu “Status” kako je moguće da se
istraga ubistva Momira Gavrilovića, jedna od kljuĉnih taĉaka sukoba vladinog Biroa za
informisanje i Koštuniĉinog kabineta:
“Zato što su ljudi koji su umešani u ubistvo Gavrilovića sedeli u kabinetu Vojislava Koštunice
ili na visokim pozicijama vojne sluţbe bezbednosti i zato što su u tome uĉestvovali i
penzionisani, ali i aktivni pripadnici DB-a. Skoro isti oni koji su kasnije uĉestvovali i u
ubistvu Zorana ĐinĊića. To su ĉinjenice. Gavra je mnogo znao. Kad su posle 5. oktobra poĉeli
ĉistke u DB-u i uklanjanje potencijalnih insajdera, a posebno posle ubistva Prike, desne ruke
Frenkija Simatovića, Gavra je postao uznemiren, pokušavao je da traţi neku zaštitu od nas, ali
je znao da je Vlada bila slaba. Ovi su to primetili i rekli: “Gavra mora da nestane”, a to što je
sa Koštuniĉinom ţenom, po nalogu Stanišića, spremao puĉ u policiji i DB-u, bio je samo
dodatni razlog. Tako je i bilo. Momir Gavrilović je imao rezervisanu kartu za Beĉ kad ga je
pozvala Ljiljana Nedeljković i zahtevala od njega da otkaţe let, jer ga predsednik zove na
razgovor. Gavra odlazi kod Koštunice, ovaj ga ne prima, makar su tako oni rekli, ali sa njim
obavljaju razgovor Ljiljana Nedeljković, Grada Nalić i Rade Bulatović. Posle tog sastanka,
njega na stepeništu sreće kolega kome se nesretni Gavra hvali kako je bio kod Voje i još mu
kaţe: “Vraćam se nazad na najviše mesto”!”
Otkud vama ti detalji? Kako znate sadrţaj razgovora Ljiljane Nedeljković i
Gavrilovića? “Postoje
izjave Gavrilovićeve
Nedeljković supruge
odloţio put u Beĉi ijoš
tajdva
dannjegova prijatelja
je ubijen. Kakav da je na
tu još insistiranje
dokaz Ljilje
treba? Ja nisam rekao da
ga je ubio Koštunica ili da je pucala Ljilja Nedeljković. Ne! Ali je jasno da je najmanje jedan
ĉovek iz Koštuniĉinog kabineta znao da će se Gavriloviću desiti to št o mu se desilo. I da je
naterao ili ubedio Ljiljanu Nedeljković da Gavru pozove baš taj dan i nagovori ga da odustane
od puta. Onaj ko je Nedeljkovićevu naterao da Gavru zove, taj je znao da će biti ubijen.
Dodatno me u ovom uverenju drţi i ĉinjenica da su svi lagali oko prirode tih susreta i krili da
su sa Gavrom radili na pripremi puĉa. Posebna priĉa su mediji koji su listom stali uz
Koštunicu i njegove i osuli drvlje i kamenje po Zoranu i Vladi Srbije, od drţavne televizije,
preko “Blica”, do Slaviše Lekića koji u “Reporteru” pušta svog prijatelja Aleksandra Tijanića
da se, kao, brine: “Ko to ubija po Srbiji?”.”
Nezadovoljstvo politiĉkim uticajem kruga oko Koštunice izneo je javno jedino njegov, do
tada medijski savetnik, koji nije ĉlan DSS, Aleksandar Tijanić, za nedeljnik Identitet: “Nije
tajna da sam nezadovoljan srazmerom podrške Srba Koštunici i kolicinom njegovog uticaja
na srpske politiĉke prilike. Takode, nije tajna da oko njega postoje osobe koje su veoma
zadovoljne baš ovakvim rezultatom… Znalo se ko je najmoćniji, ko je odmah do njega, ko
odluĉuje, a ko presuĊuje”.
Sin Ljiljane Nedeljković, Ratomir Milikić (29) koji je 2008. godine iz skupštinske blagajne
naplatio 5,5 miliona i napravio telefonski raĉun od 800.000 dinara, jedini je Srbin koji je
vojsku sluţio u inostranstvu. Od septembra 2007. do marta 2008. bio je na “redovnom
odsluţenju vojnog roka” i angaţovan na ugovoru o delu u Skupštini Srbije, kao konsultant
parlamentarne delegacije pri Savetu Evrope. Na osnovu uvida u skupštinsku dokumentaciju,
Press je utvrdio da je Milikić kao redovni vojnik proveo 45 dana u inostranstvu i sa
skupštinske blagajne u tom periodu podigao više od 1,5 miliona dinara. Njegova putovanja
obezbedio je šef naše delegacije Miloš Aligrudić, šef poslaniĉkog kluba DSS, koji je opstanak
vladajuće koalicije uslovio zahtevima da Milikić obavezno putuje sa delegacijom.
ZORAN JANJUŠEVIĆ je 1992. godine bio obiĉan operativac (ili vozaĉ) u Sluţbi drţavne
bezbednosti u Srpskom Sarajevu. Kako je Zoran Janjušević iz Republike Srpske došao za
savetnika za bezbednost u kabinetu Zorana ĐinĊića? Postoji li uopšte njegova biografija?
Njegova uloga kod pokojnog premijera, samo osam godina kasnije, se ne uklapa. Bio je
umešan u razne mahinacije u vezi sa prodajom ili upropaštavanjem mnogih firmi po Srbiji.
On sam, svedoĉeći na suĊenju za atentat na Zorana ĐinĊića, pokušao je to da objasni i ispalo
je da je tu došao sticajem okolnosti. Da li se savetnik za bezbednost premijera jedne drţave
postaje sluĉajno? Kasnije, Janjušević se sasvim lepo snašao i u Sloveniji.
Zakon o osnovama ureĊenja sluţbi bezbednosti ne uvodi profesionalni nador nad radom tajnih
sluţbi, a poslanici priznaju da BIA proverava njih, umesto obrnuto. Po zakonu, sluţbe su
podreĊene i odgovorne izabranim vlastima Srbije, a skupštinski odbor nadzire, izmeĊu
ostalog, i usklaĊenost rada sluţbi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti i
strategijom odbrane, koje strategije Srbija trenutno nema ni jednu, ni drugu. Odbor bi po
zakonu trebalo da nadzire i zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno
prikupljanje podataka, ali to dosad nikada nije uradio. PredviĊeno je da je direktor sluţbe
duţan da se odazove pozivu za sednicu Odbora, a ako je spreĉen, duţan je da pošalje svog
zamenika. Šef BIA, Saša Vukadinović, već po ustoliĉenju, nije se pojavio na sednici Odbora
posle hapšenja Radovana Karadţića, a nije poslao ni svog izaslanika. Šef BIA Rade Bulatović
izlazio je pred odbor godišnje, a šefovi vojnih sluţbi nikad. Ministar odbrane Dragan
Šutanovac priznao
jer nemamo je
da ne
mehanizme moţe
kao dageneralni
što je kaţe da suinspektorat“.
sluţbe bezbednosti pod potpunom
Ĉlan Odbora kontrolom,
za bezbednost
Aleksandar Ĉotrić otkrio je da mu je reĉeno da BIA nikada neće prihvatiti temeljno
reorganizovanje, jer niko ne ţeli da ostane bez posla. Srbija bi, smatra on, trebalo da ima
generalnog inspektora tajnih sluţbi, ali samo kada bi on imao stvarnu ulogu. Da li i
neodgovornost sistema bezbednosti nastaje sluĉajno?
SRPSKI POSLOVNI KLUB PRIVREDNIK
U ovom udruţenju graĊana ĉlanarina je 100.000 evra godišnje i 10.000 evra meseĉno.
Zanimljivo bi bilo znati da li ĉlanovi plaćaju ĉlanarine iz sopstvenih dţepova ili ih vode kao
troškove poslovanja. TakoĊe bi bilo zanimljivo osvetliti logiku zbog koje bi, pored smanjenja
poreske osnove, neko skupo plaćao ĉlanstvo u organizaciji koja bi alternativnim putevima
trebalo da štiti interese ljudi koji su institucionalno obezbeĊeni kroz komorsko udruţenje.
Na skupštini “Privrednik”-a za predsednika je ponovo izabran Danko Đunić (“Eki
investments”), a u dvogodišnjem mandatu izvršne odluke donosiće i Izvršni odbor: Miodrag
Babić (“Hemofarm”), Zoran Drakulić (“Ist point”), Miroslav Mišković (“Delta”), Zoran
Obradović
U Nadzorni(“Petrobart”), Toplica
odbor reizabrani Spasojević
su: Vladimir (“ITM”)
Ĉupić (Hipoi Dragoljub
Alpe grup),Vukadinović
Mića Mićić (“Metalac”).
(“Jedinstvo”)
i Nenad Šarenac (“Hajneken”).
ČLANOVI
MIROLJUB ALEKSIĆ, predsednik “ALCO GROUP” doo
RoĊen je 26.03.1957. u Vranju. Diplomirani je inţenjer. Prvo zaposlenje Miroljuba Aleksića
je u Poljoprivredno-industrijskom kombinatu Beograd (PKB). Od 1994. do 1998. godine
radio je u PKB banci. U vreme Ante Markovića, kada je socijalistiĉki sistem poĉeo da se
menja u kapitalistiĉki, Aleksić osniva i svoju ALCO – Aleksić Company“. Prvi poslovi
preduzeća bili su vezani za otkup ruskih potraţivanja, klirinških dolara i eskont menica na
teritoriji bivše Jugoslavije, rad sa komercijalnim i blagajniĉkim zapisima, i zajmom Republike
Srbije. Prve ĉetiri godine poslovanja firme, do hiperinflacije 1994. godine, dominirali su
finansijski poslovi i investicije u vlastite poslovne prostore. 1995. godine Aleksić osniva
Alco banku“, a 1998. na javnoj licitaciji kupuje preduzeće Pionir“ u steĉaju. Slede godine
investiranja u Pionir“, a zatim i u hotele. Posle prodaje Alco banke“ belgijskoj KBC banci,
Alco Group“ danas ima ĉetiri segmeta: a) proizvodni, koji ĉine 3 fabrike „Pionir‟-a, „Amasis‟
iz Beograda, „Hissar‟ iz Prokuplja, „Tipoplastika‟ iz Gornjeg Milanovca, „Intersilver‟ iz
Zemuna i „Koštana‟ i FOS iz Vranja; b) trgovinski, koga ĉine Cobex iz Beograda i
„Autopromet‟ iz Niša; c) graĊevinarski, koji obuhvata „Naš Stan‟ iz Beograda i „Alco‟ kao
vlasnika nekretnina; i d) hoteli: „Izvor‟ (AranĊelovac), „Sloboda‟ (Šabac), „Tornik‟ (Zlatibor)
(svi „velnes‟), „Master hotel‟ u Novom Sadu, a u planu je još hotela, ukljuĉujući i na Adi
ciganliji.
1977. godine sagraĊen je u centru Šapca hotel Sloboda”, površine 9.000 kvadrata, sa 100
soba i 5 restorana. Avgusta 2003. godine prodat je za 25 miliona dinara, uz obavezu novog
vlasnika da u roku od 12 meseci investira još 45 miliona dinara. Drugi potencijalni kupci
eliminisani su pod ĉudnim okolnostima pre aukcijske prodaje, i na aukciji je uĉestvovalo
samo preduzeće Amazis”, a njegov vlasnik Aleksić i direktor Denić predstavljali su dva
kupca samo formalno. Najveći ugostiteljski objekat u šabaĉkom kraju prodat je po ceni
višestruko niţoj od realne, a kupac nije ispunio preuzete investicione obaveze. Procenjena
vrednost 70% društvenog kapitala hotela od strane Agencije za privatizaciju iznosila je
1.554.374
akcionara, evra, a Aleksić
radnika ga je kupio
i penzionera na kojezaje383.670 evra. U bez
drţava prenela tom naknade
trenutku preostalih
bilo je 15810.965
manjinskih
ak cija. Procena kapitala nije izvršena realno, već po knjigovodstvenim vrednostima. Hotel je
prodat po 9,67 puta niţoj ceni od trţišne, ĉime su mali akcionari oštećeni za preko 1.700.000
evra. Manjinski akcionari hotela Sloboda” uputili su Odboru za privatizaciju Skupštine
Srbije, premijeru Vojislavu Koštunici, predsedniku Borisu Tadiću, Ministarstvu za privredu i
Agenciji za privatizaciju, zahtev za novu procenu kapitala, reviziju privatizacije i raskid
ugovora sa firmom Miroljuba Aleksića, Amazis”.
MIROSLAV ATELJEVIĆ, predsednik ACMER -M doo

Najveći akcionar Neoplante, sa 48,11% kapitala, je firma Neoplanta zajedno, u kojoj 78,1%
kapitala imadruštveni
Neoplanti, beogradska firma
kapital Acmer
ima M, Akcijski
16,24%, a 21,9% udruţeni
fond imamali akcionari
16,03%, a FondNeoplante. U
PIO oko 10%,
manjinski akcionari imaju 7,51%, a firma Neoatal 2,13% akcija, pisalo je na sajtu Centralnog
registra hartija od vrednosti. ACMER-M ima 424.255 akcija Neoplante kao suvlasniĉki udeo
u Neoplanti Zajedno doo, iz praktiĉkih razloga – da bi nejavno kontrolisali 166.885 akcija
malih akcionara u Neoplanti Zajedno. Tako su stvorili privid većine u skupštini. ACMER -M
će u pogodnom trenutku istupiti iz te “zajednice” ali tek kada uspe da doĊe do što većeg dela
od preostalih
ACMER- M neakcija
morailiništa
kadadana“progurava”.
drugi naĉin doĊu
Svojudo većinskog
većinu paketa.
ACMER U Neoplanti
-M postiţe Zajedno,
na tri naĉina: a)
mali akcionari naivno su potpisali blanko saglasnost za odluke rukovodstva; b) ostalim malim
akcionarima koji nisu udruţili svoje akcije, podmetnuto je da direktorici NEO-NELLE
potpišu ovlašćenje da ih zastupa na Skupštini, a da im niko nije rekao ko je dotiĉna, što je
prevara i sukob interesa, pošto im se interesi ne podudaraju (jedni bi da što skuplje prodaju a
drugi bi da što jeftinije kupe); c) iz neobjašnjivih razloga, 16% akcija koje se vode kao
društveno vlasništvo nema predstavnika na skupštini pa “većinu” praktiĉno ĉini samo 42%
glasova. ACMER-M tako obezbeĊuje prolaz svojih odluka, a kada se pojavi drţavni paket
biće jasno da li su stvarno zainteresovani za kupovinu.
Ljudi iz uprave FK Partizan pretvorili su klupsku kasu u privatnu kasu Ţarka Zeĉevića,
Nenada Bjekovića, Ivana Ćurkovića i njihovih pomagaĉa. Klub dovodi anonimna pojaĉanja,
koja malo ili ništa ne koštaju, a “bez obeštećenja” pušta najtalentovanije fudbalere. U prvom
timu igraju samo igraĉi koji imaju ugovore sa menadţerom Mikijem Stevićem, Bjekovićevim
zetom. Deca funkcionera Partizana školuju se na prestiţnim evropskim koledţima, a
funkcioneri Partizana voze se blindiranim vozilima i imaju po desetinu ljudi u obezbeĊenju. U
Partizan su 1980.-tih došli skromnog finansijskog stanja, a danas poseduju velika privatna
bogatstva. Kako su sve to zaradili? Malverzacije sa transferima, otvaranje sumnjivih
kompanija, fonto, bingo, hot-lajn, auto škole, rent a car, graĊevinska preduzeća, ruleti, poker
aparati ….. sve su to delovi sistema Partizana. Umesto navijaĉa, na juţnoj tribini stadiona su
prostorije agencije za pruţanje seksi usluga preko telefona. U ostvarivanju ide je upropasti pa
kupi jeftino, upravi Partizana oĉigledno pomaţu neki drţavni funkcioneri i poslovni ljudi, ne
samo sportski funkcioneri koji imaju svoj deo dobiti, već i mediji, neki suptilnije, a neki
otvoreno kao dnevni list Sport ili televizija SOS. Sa predlogom Zakona o privatizaciji
sportskih društava, naši tajkuni postavili su na tablu svoje pione. Da li su pioni Zeĉević i
Bjeković, ili su to Nenad Popović, Dragan Vignjević direktor JP Elektromreţe Srbije, Nebojša
Vujović, savetnik u Hemofarmu, Dragoljub Vukadinović, predsednik Holdinga Metalac,
Draginja Radonjić, direktor M&V investments, Miroslav Ateljević vlasnik AcmerM, Obrad
Sikimić, direktor Diners Club International, Dušan Stupar, generalni direktor Univerzal
Holdinga, Bojan Radovanović pomoćnik direktora Dipos, Ratko Zatezalo, direktor Petrobart-
Avia, ministar Rasim Ljajić, Manojlo Vukotić direktor “Novosti”, Radmila Babić, finansijski
direktor Minel
kao lovci. Ko jetrafo,
kraljDušan
u ovojPavlović, predsednik
igri tajkuna UO Centra
iz senke videće za Partizan
se kad puteve Vojvodine, koji deluju
dobije vlasnika.
MIODRAG BABIĆ, predsednik HEMOFARM KONCERN ad

RoĊen je 29. aprila 1951. u Zrenjaninu. Koreni Miodraga Babića vuku poreklo iz sela
Dobrun, kod Višegrada. Rano detinjstvo je proveo u selu Laudanovac, kod Vršca, gde je
završio prve razrede osnovne škole. Školovanje je nastavio u Vršcu, pa u Panĉevu gde je
završio srednju hemijsku školu. Bio je prvi na takmiĉenju srednjih školi u hemiji u
Jugoslaviji.U Beogradu je završio Tehnološki faku ltet, odsek Organska hemija, 1974. Prvi je
u generaciji završio fakultet, sa 23 godine. Na ĉelo pogona Inex-Hemofarm“ dolazi 1982.
godine, u 31. godini ţivota. Hemofarm“ je bio prvi u procesu privatizacije, još 1989. godine.
U prvoj fazi otkupljen je drţavni paket akcija, u drugoj fazi izvršen je otkup akcija od malih
akcionara na berzi(?), a kada je ukrupnjeno vlasništvo, u trećoj fazi našao se strateški partner
za preuzimanje.
U sluĉaju dokapitalizacije i privatizacije Ekonomija AD iz Bele Crkve bilo je ozbiljnih

zloupotreba koje su imale za posledicu milionsku štetu drţave i malih akcionara, Za ceo sluĉaj
2006. godine
preduzeće zainteresovale
u vlasnistvu su se poreske
italijanskih graĊanavlasti
Marka u Italiji zatoVakija,
i Alberta što je dokapitalizaciju uradilo
koji posluju u Srbiji. Ovaj
poslovni aranţman bio je povod da se pokrenu predistraţne radnje poreskih organa Italije, jer
se radi o milionskoj finasijskoj transakciji. Miodrag Babić je jedan od ljudi iz konzorcijuma,
ĉiji su kontakti doveli do poslovne saradnje sa italijanskim partnerom.
17. januara 2006. uhapšen je bliski saradnik Borisa Tadića i direktor konsultantske firme
Boţidara Đelića – Branislav AnĊelić. Oktobra 2000. sa kalašnjikovim je “oslobaĊao”
preduzeća, Tadić ga je vodao po svetu, kao “privrednika”, a on i Đelić jadili su Srbiju. Dolijao
je bivši agent udbe pri ministarstvu spoljnih poslova i pitanje je nije valjda da Tadić nije znao
da mu je saradnik, AnĊelić, korumpiran? Epidemija neobaveštenosti prenosi se od Slobe na
Koštunicu i Tadića. Za iznošenje para, fakturama za „marketinske usluge‟, terete se samo
Karići. Ovaj metod izmislio je Miodrag Babić: Hemofarm Vršac – Hemopharm GmbH, a
onda i Hemopharm USA, u kome je Nebojša Vujović. Nisu SID -ovci, poput AnĊelića, jadili
samo Mobtel. U pljaĉki Hemofarma, pored Babića, uĉestvuje udbaš iz SID, JUL -ovac, kum
Radeta Bulatovića, Nebojša Vujović. Od 2003. pare se iznose u SAD tako što Babić
zakljuĉuje ugovore sa Nebojšom Vujovićem. Transfer novca vrši se iz GmbH ka DC, tako što
GmbH kupuje sirovine kao „predstavnik‟ Vršca. Vrednost sirovina je daleko manja od iznosa
koji se plaća iz Srbije. Kljuĉne liĉnosti su Babić, Nikola Stanković i Nebojša Vujović, a
MlaĊan Dinkić zna za ovo.
Glavni titular TV “Avala” je Danko Đunić, nekad Miloševićev potpredsednik Vlade SR
Jugoslavije, a sada, preko svojih konsultantskih kuća, grobar srpske privrede. Njegov
Ekonomski institut je nosilac konzorcijuma osnivaĉa ove televizijske kuće. Tu je i
“Hemofarm” ĉiji je direktor Miodrag Babić. Babić i Đunić deluju kao braća blizanci, pa je
Đunić bio predsednik Upravnog odbora “Hemofarma”, a njegov “Dilojt end tuš” je vršio
procene vrednosti te firme. Isti par smenjuje se na mestu predsednika Srpskog poslovnog
kluba “Privrednik”. Babićev eksponent, Nebojša Vujović, nekad pomoćnik saveznog ministra
inostranih poslova Ţivadina Jovanovića, sad je šef ispostave “Hemofarma” u Americi. Ne
ĉudi da je SrĊan Đurić sa mesta baš Koštuniĉinog savetnika prešao za direktora TV Avala.
MILIJA BABOVIĆ, vlasnik FASHION CO do o
Milija Babović
suvlasništva je od butika
u “Verano “Atila”
grupi” u garaţi
(zastupnik porodiĉne
“Peţo”, kuće“Levis”,
“Riplej”, u Beranama došao
“Bata”, do
“Soni”,
“Gorenje”, “Armal”, “Gudjir” guma, VIP rentakar, benzinske pumpe “Ciklon”, i 67% akcija
“Banjaluĉke banke”). U istoriji srpskog kriminala najveći otkup za otmicu plaćen je za Miliju
Babovića. Zemunskom klanu je preko Milorada Lukovića Legije isplaćeno deset miliona
evra. Te pare predali su Legiji liĉno Ţarko Zeĉević, generalni sekretar FK Parti zan, i izvesni
Danko MlaĊenović, utvrdili su UBPOK i Specijalno tuţilaštvo. Milorad Ulemek tipovao je
otmicu Milije Babovića i Vuka Bajruševića, i od oba otkupa uzeo je polovinu novca, potvrdio
je svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi na suĊenju pripadnicima zemunskog klana.
“04. avgust 2007. Let iz Beograda u Glazgov, pred meĉ… Jedan do drugog sjedimo Darko
Panĉev i ja. Ispred nas glavni sponzor “Zvezde”… Milija Babović…”
“Predsednika Jelića i slavodibitnika Marića doĉekali su vodeći ljudi OFK Beograda: Moma
Minić, Milija Babović, Dragoljub Lekić…”
“Novi predsednik Partizana biće Milija Babović… Njegov jedini uslov je da Nenad Bjeković
napusti kancelariju sportskog direktora u kojoj i dalje sedi, iako je još u junu podneo
ostavku… Babović je odustao u korist Karadţića.”
Slobodan Vuksanović je bio prijatelj Dragana Maleševića Tapija. 1999. godine, on i Dragan
Kopĉalić primljeni su u masonsku loţu “Pobratim”, sa zadatkom da preuzmu Demokratsku
stranku. Procenili su da je svojim ponašanjem tokom rata Zoran ĐinĊić kompromitovan.
“Masonska loţa” pristupila je pripremama da se preuzme poloţaj predsednika i Slobodan
Vuksanović je pripreman za to. U “masonskoj” loţi, postao je prvi nadzornik, što je treća
funkcija, odmah posle glumca Mikija Manojlovića, koji je šef jedne od loţa u sistemu
Dragana Maleševića Tapija. Jednu od sekretarskih funkcija obavljao je Dušan Zabunović koji
je 5. oktobra zauzeo Saveznu upravu carina, a zatim podmetuno eksploziv u poslastiĉarnicu
kod ţelezniĉke stanice, ĉiji vlasnik nije hteo da mu je proda. “Masoni” i Oleg Golubović
uloţili su u akciju dovoĊenja Slobodana Vuksnovića na ĉelo DS pola miliona dolara. Uspeli
su da pridobiju većinu u rukovodstvu stranke, ali su zanemarili Gorana Vesića, koji je brojao
glasaĉke listiće. ĐinĊić je ostao predsednik, i akcija je propala. Funkciju “grani komandera”
loţe trenutno obavlja Milan Lajhner. Na sahrani je nosio Tapijeve bele rukavice i maĉeve, i
neku lentu. Vuksanović je dobio zaštitni status, u smislu objavljivanja podataka, od Dragutina
Zagorca, kuma Radeta Bulatovića, koji ima funkciju ĉuvara maĉa loţe i koji je na sahrani
nosio Tapijevu sliku. Predsednik je Unije poslodavaca, i bivši šef Gradskog odbora Nove
demokratije, koji je najuren zato što je vezan za masonsku loţu Tapija, konkurentsku
Mihajlovićevoj. Zagorac je, u odmazdu, organizovao bacanje bombe i paljenje Opštinskog
odbora Nove demokratije. Zagorac je bio veoma blizak sa Jovicom Stanišićem, pogotovo kad
se Stanišićev sin zabavljao s njegovom ćerkom. Sin Stanišića bio je pilot kod Stanka Subotića
Caneta. Kada Cane je prodao avion, Stanišićev sin zaposlio se kod Petra Matića, i vozi njegov
avion. Cane je Ţeljku Maksimoviću Maki organizovao prevoz iz Crne Gore Matićevim
avionom, da bi se Maka sklonio na sigurno. Slobodana Vuksanovića u masonskoj loţi videli
su pevaĉ Vladimir Savĉić Ĉobi, glumac Dragan Nikolić, glumac Dragan Bjelogrlić, Vuk
Bojović, direktor zooloskog vrta, novinar Milovan Brkić… Tapi je protivno masonskim
pravilima prilikom inicijacije, Vuksanoviću dodelio treći stepen, a posle mesec dana, trideset
drugi stepen, što je kod pravih masona nemoguće. Kako do jeseni 2000. godine nisu bili u
stanju da sklone ĐinĊica, Dragan Malešević Tapi, Kole Kostovski i Vukašin Maraš iz Crne
Gore odluĉili su da Slobodan Vuksanović ide kod Momĉila Perišića, sa zadatkom da posle
izvesnog vremena preuzme tu stranu. Svojevremeno Perišić je bio veoma blizak Koštunici, a
promenio je tabor
je iz Hrvatske bilokada je osetio
obećano da mu se da
ako isposluje ljulja
mu poloţaj, a i benzinske
se predaju zbog nekihpumpe
drugih“Beopetrol”,
razloga, jer mu
koje su nekada nosile Ininu firmu, da će ga osloboditi optuţbe za ratne zloĉine. Posle su
pravljene druge kombinacije pa je Perićić izvisio. Na kraju su Dušan Zabunović, Miki
Manojlović, Dragan Malešević, Kole Kostovski i Ţeljko Maksimović pristupili formiranju
nove stranke ĉiji je predsednik Slobodan Vuksanović. Cilj je bio da se kriminalnim i
“masonskim” podzemljem uvede novi element u već postojeći obraĉun izmeĊu Zorana
ĐinĊića i Vojislava Koštunice. Politiĉki prostor nalaze u Koštuniĉinom politiĉkom krugu, gde
se angaţuju novinari za medijsku podršku, poput Milovana Brkića i Milorada Crnjanina,
Aleksandra Tijanića i još nekih. Ţeljko Maksimović Maka bio je u kontaktu sa kriminalcem iz
Srpskog Sarajeva, Škrbom, koji kad je u Beogradu odlazi u FMP, firmu Nebojše Ĉovića.
Maka
BajomjeŢivanićem,
naruĉio dazvanim
Škrba izvrši
Plavi,dva ubistva u Republici
sa Ĉukarice, Srpskoj.
kriminalcem U dnevnom
i vezom pokojnogjeArkana,
kontaktu
kojisaje
poslovni partner Nebojše Ĉovića. Baja Plavi pobegao je posle Arkanovog ubistva u u Atinu i
u policijskim krugovima kotirao je kao jedan od osumnjiĉenih za zaveru protiv Arkana. Od
arkanovaca se ĉulo da su Baja Plavi i Andrija Drašković organizatori Arkanove likvidacije, i
da imaju spregu sa ljudima iz Drţavne bezbednosti. Pored Andrije Draškovića, Baja Plavi je
jedini preţiveli iz afere Arkanovog ubistva koji je na slobodi, a Ĉovićev je najbolji prijatelj.
Pred 5. oktobar
Babovića. Tada Baja Plavi
je došlo dojerazlaza
poslaoizmeĊu
Maku da ĉuva
njih, Ĉovića,
i tada pogotovo
je Baji posle otmice Milija
pripao Veranomotors. Plavi i
Babović danas su neprijatelji. Tu leţi kljuĉ otmice Milija Babovića, o kojoj Babović ćuti. Baja
Plavi sada je vezan za Ĉovića, a Milija Babović pokušava da naĊe druge poluge moći, kao
MlaĊana Dinkića i Ţarka Zeĉevića. Radomir Ţivanić, novi vlasnik Verano Motors, za Marfin
fond (Laiki banka, u kojoj su završile srpske pare na Kipru) kupio je RK Beograd.
MILAN BEKO, LADERNA

RoĊen je 1961. godine u Herceg- Novom. Završio je Saobraćajni fakultet, smer vazdušni
saobraćaj u Beogradu, ali nikada nije radio u struci. Radni vek poĉeo je u privatnoj
marketinškoj agenciji Spektra“, kao direktor marketinga. Kada je agencija zapala u
finansijske teškoće, Beko je otkupio Spektru“ i otvorio vrata poznatoj agenciji za trţišne
komunikacije Ogilvi end Mejder“. Kad mu je Spektra“ postala tesna, osnovao je firmu
DiBek“, koja je trgovala proizvodima od drveta, hranom i bila distributer više poznatih
farmaceutskih firmi. Kao suvlasnik DiBek“, Milan Beko, nikada nije bio formalni ĉlan neke
stranke, ali je dobar prijatelj svih vlastodrţaca: Mirjana Marković, Milorad Vuĉelić, Jovica
Stanišić, Slobodan Radulović, Zlatan Peruĉić, SrĊan Nikolić (bivši minis tar trgovine koji je
zatvorio novobeogradski buvljak da DiBek“ ne bi imao konkurenciju)… Jedan od najboljih
prijatelja mu je Danko Đunić, nekada uticajni potpredsednik savezne vlade. 1997. godine
Beko ulazi u republiĉku vladu i to predstavlja kao patriotski ĉin. Bio je ministar za svojinsku
transformaciju i Miloševićev ĉovek za osetljive ekonomske transakcije. Italijanski dnevnik
Republika“ pisao je da je on glavni Miloševićev bankar u prodaji Telekoma“. Beko je tada
683 miliona maraka prebacio u vrećama iz Atine u Beograd. Po prodaji Telekoma“ Beko
odlazi za republiĉkog ministra bez portfelja. Na tom mestu se ne zadrţava dugo, jer dobija
zadatak da vodi kragujevaĉku Zastavu“. Poslednja Bekova funkcija u Miloševićevoj vlasti je
savezni ministar za privredu. Milan Beko je 18. oktobra 2000. vratio poslaniĉki mandat JUL u
Veću graĊana Savezne skupštine, i oglasio da se povlaĉi iz politike, kojom se navodno nije
bavio.
Milan Beko ima akcije firmi Medtrejd Internešenel“ sa Bahama i Medtrejd Internešenel“ iz
Liberije, u ĉijem su vlasništvu DiBek“, Rapid“ i Dimont“, firme koje su poslovale u
Jugoslaviji. Komisija za ispitivanje zloupotreba u privredi najavljivala je da će pleniti imovinu
njegove firme DiBek“,

Ekstraprofiterskoj jer Beko
komisiji nije platio 1,1naroĉito
nije bio milion maraka porezaiako
interesantan, na ekstraprofit.
je 1997. godine Beko bio
srpski pregovaraĉ u prodaji 49% Telekoma italijanskom Stetu i grĉkom Oteu. Telekom je
prodat za oko 1,3 milijardi maraka. Beko je dao nalog da se novac od prodaje Telekoma uplati
u malu grĉku banku gde su raĉune drţale srpske of šor firme. Dalje kretanje tih sredstava bi je
za istraţitelje Haškog tribunala jedan od kljuĉnih dokaza da drţava upravlja sa 8 of šor
kompanija jer je novac od prodaje Telekoma završio na tim raĉunima. Premijer Zoran ĐinĊić
naloţio je da se sasluša Beko u vezi sa prodajom Telekoma, najavljivana je i naplata
ekstraprofita od Beka, odnosno njegove firme DiBek, ali nije se desilo ništa od toga. “Priĉalo
da je on bio jedan od bitnih uĉesnika operacije Telekom“, ali taj sluĉaj obraĊuje MUP
Srbije”, rekao je sekretar ove Komisije, Slobodan Lalović. Komisija je u sluĉaju privatizacije
firme Rapid“ utvrdila da Medtrejd Internešenl“ i Dibek“ nisu unele pare. “Pronašli smo da
je vlasništvo tih firmi 37%, a ne više od 50%, odnosno da nisu vlasnici Rapida. Većinsko
vlasništvo je verovatno priznato zato što je Beko stajao iza posla”, objasnio je Lalović.
Sredinom decembra FPP Balkan limitid, iza kog stoji Milan Beko, saopštio je da ima oko
57% akcija Knjaz Miloš. Mesec dana kasnije pojavljuje se kao suinvestitor firma Salford i
najavljuje
Milan Beko dajeneće
bio biti konkurent
konsultant većinskom
i Salford vlasniku. Iza
koja predstavlja FPP i Salford
investicioni
stoje isti ljudi, a
fond sa Gibraltara, koji se
pojavio u privatizaciji mlekara u regionu. U februaru, FPP je prepustio upravljanje fabrikom
Knjaz Miloš Salfordu, koji ima oko 38% vlasništva. Zanimljivo je da je sekretarka Komisije
za hartije od vrednosti koja prvo nije kaznila FPP, a zatim jeste kaznila konkurenta, Olivera
Savović, ranije radila kao jedan od direktora u firmi Dibek, Milana Beka. Beko je 2005. preko
investicionog fonda Worldfin povezanog s FPP Balkan limitid privatizovao Luku Beograd.
Mali akcionari tog preduzeća dokazuju da su oštećeni jer je privatizacija izvršena po
višestruko niţoj ceni. Ekskluzivno zemljište u centru Beograda završilo je kod novog vlasnika
iako nije bilo predmet prodaje.
Dok se ĉak i o Miškoviću, iako izbegava javnost, mnogo toga zna, o Milanu Beku nema
mnogo informacija, pa su mediji u nedostatku pravih informacija, prinuĊeni da se sluţe
opisom “senka”. Postao je poznat devedesetih kada je ušao u Vladu Mirka Marjanovića,
zaduţen za privatizaciju. Pod njegovom vlašću obavljena je prodaja dela “Telekoma”, što je u
budţet Srbije unelo 1,5 milijardi maraka. Sa ministrom za ekonomske odnose sa
inostranstvom, Dankom Đunićem, smatran je za neku vrstu reformiste u reţimu Slobodana
Miloševića. Ni on ni Đunić, kao ni Mišković desetak godina ranije, nisu dugo ostali u Vladi.
Krajem devedesetih, kao predsednik UO “Zastave”, nije uspeo da pronaĊe strateškog
partnera. Na izborima 2000. kandidovao se za poslanika na listi JUL-a, ali je po objavljivanju
rezultata vratio mandat. Od tada povezuje se s više privatizacija, ali se ne zna šta on stvarno
poseduje. Prilikom kupovine “Knjaza Miloša”, kada je iz igre izbacio Divca (kao i u
“Novostima”), bio je zvaniĉno savetnik investicionog fonda FPP Balkan limitid, ali se priĉalo
da je njegova uloga mnogo znaĉajnija, jer se posle privatizacije ĉesto pojavljivao u ovoj
fabrici vode. Sliĉnu ulogu odigrao je i u sukobu “Delte” i “Merkatora”. Najpre je uĉestvovao
na tajnom sastanku kada su premijer Vojislav Koštunica, Slobodan Radulović, Mišković i on
dogovorili da “C market” preuzme konzorcijum srpskih biznismena, preko “Primer C”,
Slobodana Radulovića. Potom je, sa Miškovićem, preko fondova sa egzotiĉnih ostrva,
pokušao da preuzme “Merkator”, ali nisu uspeli.
VLADIMIR ĈUPIĆ, predsednik IO HYPO GROUP ALPE ADRIA

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od 2007. godine predsednik je
Izvršnog odbora Hypo

Bank International AG Alpe Adria Bank
iz Austrije), ad Beograd,
zaduţen banke i(kćerka
za upravljanje firma HyposaAlpe
razvoj poslovanja -Adria-
privredom,
poslova upravljanja sredstvima, pravnih poslova, interne revizije, finansijske kontrole i
investicionog bankarstva, marketing, i za razvoj kadrova i nadzor rizika poslovanja banke.
Bio je direktor Agencije za privatizaciju, savetnik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi

Republike Srbije, i rukovodilac u Deloitte & Touche, Beograd. Od maja 2003. do decembra
2006. godine bio je ĉlan Izvršnog odbora Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd. Ĉlan je
Predsedništva Saveza Ekonomista Srbije, Poslovnog savetodavnog veća Pakta za stabilnost
jugoistoĉne Evrope, Srpskog Poslovnog Kluba “Privrednik”; Guverner Ameriĉke privredne
komore u Srbiji, ĉlan U O Metalac ad, potpredsednik Smuĉarskog saveza Beograda i ĉlan UO
JSD “Partizan”.
Govoreći o akcionarima “Dijamanta”, Vladimir Ĉupić je rekao da su preduzeća obavezna da

Agenciji za privatizaciju, u ĉijem je sastavu tada bio privremeni centralni registar, dostave
aţurirane knjige akcionara. Sve promene u knjizi akcionara, moraju se pravno obrazloţiti. I u
prethodnom Zakonu o privatizaciji je propisano na koji naĉin se moţe doći i kako sa moţe
manipulisati akcijama, tvrdio je Ĉupić, ali nije komentarisao dešavanja u zrenjaninskoj uljari.
MlaĊan Dinkić, koji u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj upravlja sa šest

podresora i isto toliko agencija, to nije dosta, već je i predsednik Skijaškog saveza Srbije. Na
funkciju u Izvršnom odboru doveo je svog stranaĉkog aparatĉika Sašu Vitoševića,
nekadašnjeg saveznog ministra poljoprivrede. Na ĉelo Skijaškog saveza došao je sa mesta
prvog ĉoveka beogradskog skijaškog saveza, a uskoĉio je na mesto ministra za rad Rasima
Ljajića, koji se baš zbog previše obaveza povukao sa ĉela Saveza. U svom prvom obraćanju
Dinkić je poruĉio da mu je ţelja da Srbija sa Bugarskom organizuje Zimske olimpijske igre
2022. godine. I potpredsednici Saveza poznati su politiĉkoj javnosti. To su bivši ministar za
ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić i TV voditelj Petar Lazović, koji je blizak
Velimiru Iliću. Ostala dva potpredsednika su Sandra Štajner, funkcioner “Telenor”, i
ekonomista Nebojša Savić. Vidim tri potencijalna izvora finansiranja: za osnovno odrţavanje
saveza to je budţet grada i on mora biti veći. Dalje, razmotrićemo mogućnost da javno
preduzeće Skijališta Srbije deo prihoda od ski pasa izdvoji za mlade talente…, a treći izvor
finansiranja će biti sponzorstva… i ja tu oĉekujem pomoć od potpredsednika Ĉupića,
direktora Hypo Alpe Adria banke i mislim da sa takvim timom moţemo da podignemo budţet
Skijaškog saveza Beograda“, rekao je Dinkić.
Novembra 2001. godine pomoćnici ministra za privatizaciju Goran Petrović i Vladimir Ĉupić
potvrdili su da će se RK “Beograd” privatizovati po posebnom programu i da nema govora o
steĉaju, u kome je najveći poverilac bila Beobanka. Ali 4. januara 2002, samovoljom
guvernera NBJ, Dinkića, likvidirane su 4 velike srpske banke, meĊu kojima i “Beobanka”.
Ljude iz uticajne MKG iznenadila je uloga beogradske filijale svetske revizorske kuće
Deloitte Touche. Privatizaciju Srbije vode ljudi koji su bili zaposleni u ovoj firmi. Iz Deloitte
Touche u srpsku vladu došli su Aleksandar Vlahović (ministar privatizacije), Gordana
Matković (ministar za socijalna pitanja), Slobodan Milosavljević (ministar trgovine), Goran
Pitić (ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom), a u Agenciju za privatizaciju došli su
bivši sluţbenici ove kuće, direktori Vladimir Ćupić, pa Mirko Cvetković. I Siniša Mali, bivši
direktor za tendere, i potonja direktorka Katarina Tonĉić došli su iz ove revizorske kuće, kao i
savetnik u agenciji, Goran MrĊa. Iza poslova Deloitte Touche u Srbiji stoji direktor za
centralnu Evropu Danko Đunić. U Agenciji za privatizaciju skonĉala su najbolja srpska
preduzeća.
je od 2003. Nepodnošljiv pritisak
do 2004. godine politiĉke
kao prvi ĉovekoligarhije
Agencije malo je ko mogao
za privatizaciju da podnese.
uĉestvovao Cvetković
u najmanje
88 sumnjivih privatizacija. Jedan od njegovih najvećih grehova je to što je dok je bio na ĉelu
Agencije istovremeno bio izvršni direktor firme CesMekon, koju je Agencija ĉesto
angaţovala, što je sukob interesa. Vladimiru Ĉupiću, tadašnjem izvršnom direktoru Agencije
za privatizaciju nešto krupno otrglo se kontroli. CesMekon je za raĉun drţavnog paketa akcija
uradio presek imovine AD GraĊa sa 31.12. 2001. godine. Mirko Cvetković je u to vreme bio
izvršni dirketor te konsultantske firme. AD GraĊa je za samo pola godine prikazala poslovni
minus, pa je Bogdan Petrović, odgovorni rukovodilac Agencije za privatizaciju, na zahtev
kupaca o sudbini gubitka, poslao nalog direktoru Ćulibrku, koji nije odgovorio Agenciji o
visini duga, mada je dokument bio spreman. Poĉetkom devedesetih u Ekonomskom institutu u
Beogradu Vlahović
konsultantskih je biou asistent
poslova” Mirku
Srbiji. Nije Cvetkoviću
ĉudno što ga je za koga jeVlahović
ministar tada smatrao
uzeo da
za je “patrijarh
svog
zamenika, a kasnije postavio za direktora Agencije za privatizaciju. Niz poslova na poĉetku

tranzicije u Srbiji više je obavljao Cvetković. Za pretpostaviti je da Mirko Cvetković nije
pokvario odnose sa Vlahovićem i društvom iz Ekonomskog instituta, u koji je Cvetković
došao kada se u njega utopio Institut za ekonomiku industrije, a ni kada su napustili drţavnu
sluţbu 2004. godine. Za te institute radili su svi koji su davali softver svim srpskim vladama
poslednjih
broj jedan, decenija: Đunić, Savić,
Mirko Cvetković Cvijetiĉanin,
je imao Bajec, Labus,
i u konsultantskoj Pitić….Nikezića,
firmi Zvonka Reputaciju konsultanta
CesMekon.
ZORAN DRAKULIĆ, predsednik EAST POINT HOLDINGS Ltd.
Zoran Drakulić je roĊen u Ljubljani 1953. Njegov otac bio je pukovnik JNA. Od treće godine
ţivi u Beogradu, gde je pohaĊao osnovnu školu, Zemunsku gimnaziju i diplomirao na
Pravnom fakultetu, 1978. godine. Bio je uspešan sportista, drţavni juniorski prvak u plivanju
prsnim stilom, reprezentativac a kasnije i trener plivaĉke reprezentacije. Karijeru je, odmah po
diplomiranju, poĉeo u drţavnom spoljnotrgovinskom gigantu Geneksu 1978. Od 1982. do
1989. bio je finansijski direktor Geneksove kompanije u Libanu, “Jugo-Arab”. Zbog rata u
Libanu, firma je preseljena na Kipar i bila je jedna od prve tri of- šor kompanije u toj zemlji,
odakle je pokrivala Bliski istok. Po povratku sa Kipra, 1989, postavljen je za zamenika
direktora Geneks banke, gde je imao intenzivne kontakte sa vodećim bankama i finansijskim
institucijama, a bio je ukljuĉen u berzanske transakcije robnne i monetarne i trgovinu
dugovima na sekundarnim trţištima.
VUK HAMOVIĆ nikad nije objasnio poreklo svog kapitala. Bio je finansijski direktor u
„Energodati‟, sa Zoranom Drakulićem je osnovao firmu „Jupoint„, a zatim napustio taj
ortakluk. Neki priĉaju da je za vladavine Slobodana Miloševića, kad zbog sankcija naše firme
nisu mogle da poslu ju, na privatan raĉun njegovog oca Radeta Hamovića prebaĉeno 500
miliona dolara drţavnih para. Vuk je roĊen u Beogradu 1949. godine. Njegov otac bio je
naĉelnik GŠ JNA, i uveo je mladog Hamovića u strukture svih Republika SFRJ. Od 1968.
dostudirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Na postdiplomskim studijama
specijalizovao je modele verovatnoće i magistrirao je 1974. Odmah se zaposlio u
Energoprojektu i nakon 10 godina napredovanja postao je predsednik informatiĉkog ogranka
– Energodate. Za vreme njegovog voĊstva Energodata je razvila prvi domaći sistem
personalnih raĉunara, TIM 011. Za vreme rada u Energoprojektu puno je putovao širom sveta,
stiĉući iskustva u strukturiranju investicija i finansiranju kompleksnih finansijskih transakcija.
Njegovo napuštanje drţavnog sektora privrede koincidiralo je sa otvaranjem jugoslovenske
privrede za privatno preduzetništvo. 1987. osnovao je privatnu kompaniju za inţinjering u
oblasti naplate meĊunarodnih potraţivanja, što se pokazalo kao dobar potez jer je “Milnah”
strukturirala profitabilne transakcije koje su rešavale probleme spoljnih dugovanja zemljama i
kompanijama, širom sveta. Nakon dve uspešne godine u “Milnah”, napustio je firmu i postao
saosnivaĉ
meĊunarodnim“Ist Point Holdings”.
sekundarnim U periodu
dugovima i na1989. -1992. Vuk
klirinškom je imao
trţištu, veliki uspeh
kroz prebijanja u trgovini
dugova
razliĉitih zemalja bivšeg sovjetskog bloka u transakcijama na zapadnim finansijskim
trţištima. U tom periodu Vuk je diskretno bio aktivan i protiv Miloševićeve vlasti u Srbiji, u
kom periodu je suosnovao list “Vreme”. Nakon što nije uspeo pokušaj Milana Panića 1992,
koji je Hamović podrţavao finansijski, Vuk je napustio Beograd, i preselio se u London. Te
godine prodao je svoj udeo u Ist Pointu svom partneru, Drakuliću. Vuk je poĉeo da radi za
“GML International”, firmu za investiciono bankarstvo, savetujući centralno i
istoĉnoevropske vlade o dugovima. Kao akcionar i direktor, pod okriljem GML uradio je
tokom 1990.-tih više transakcija. U drugoj polovini devedesetih sproveo je nekoliko
transakcija dugova u energetskom sektoru. Iz ove ideje razvio se, 2000. godine, EFT, koji je
formirao
je sa2002.
do smrti partnerima
godineizţiveo
sektora energetike
u Sloveni ji. i finansija. Vuk Hamović ţivi u Londonu, a otac

Ist Point Holdings osnovan je juna 1990. na Kipru, a kasnije su otvarane firme i
predstavništva po svetu, prvo u Beogradu, pa u Moskvi i dalje se širilo odatle, u 12 zemalja.
Ist Point je industrijska i rudarska firma ali se bavi i trgovinom berzanskim robama, obojenim
metalima, ţitaricama, plemenitim metalima, naftnim preraĊevinama, tekstilom itd. U Srbiji,
Ist Point je investirao u proizvodne kompanije i mlinove i brodarstvo. Kompanija je razvila
dobre odnose sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i vodećim
evropskim komercijalnim bankama.
Zoran Drakulić je bio ukljuĉen u politiku kroz finansiranje DSS, do oktobra 2000.
godine. Nekadašnji finansijer Demokratske stranke Srbije, Zoran Drakulić, umeo je da
naplati svoju podršku Koštuniĉinoj partiji. Dok je nakon obaranja Miloševića bio u milosti
DOS, kupovao je po Srbiji, za bagatelu, profitabilna preduzeća. Nije ništa gradio, niti otvarao
nove fabrike, samo je kupovao ono što je vredno i što donosi laku zaradu.
NIKOLA ŠAINOVIĆ, jedno vreme ĉovek br. 2 u Srbiji, ne samo da je mogao unapred da zna
za sukob sa NATO-om, već je, u Raĉku, imao uticaj na poĉetak. Zato je i pre i sve vreme
sankcija forsirao proizvodnju u RTB i nastavio raniju preradu nuklearnog otpada, da bi
obezbedili milijarde dolara “crnih” fondova za kupovinu ljudi iz pojedinih stranaka, otvaranje
privatnih banaka na Kipru, u Moskvi, Atini, Solunu, Klagenfurtu, Trstu, Cirihu i Srbiji i otkup
preduzeća. Tokom sankcija RTB je proizvodio mnogo bakra, a oktobra 2000. DOS je zatekao
skoro uništen RTB i rudarstvo. Što se nuklearnog otpada tiĉe, da li je sluĉajno Šainović postao
predsednik Savezne komisije za radiološku zaštitu? I po izruĉenju Hagu, i dalje je zvaniĉno
ostao na toj funkciji. Manje problema bilo je sa izruĉenjem Miloševića nego Šainovića, koje
se oduţilo preko godinu dana. Naša vlast nije pomišljala da ga uhapsi zbog privrednog
kriminala i organizovane inflacije, a srpski ministri davali su garancije Tribunalu da se vrati
kući do poĉetka suĊenja.
Krajem 1988. Jugotehna i Jugometal ponudili su RTB-u 10.000 tona koncentrata bakra, u
kome je bilo preko 500 kilograma otrovne ţive i direktori RTB odbili su da ga kupe. Firma
“Mark Riĉ” ponudila je kasnije, preko Geneksa, RTB-u taj isti koncentrat. Direktor
komercijalnih poslova RTB, Milija Grujiĉić, odbio je da potpiše nalog, pa je sredinom 1989.
ugovor sklopio Ninoslav Cvetanović. Nakon ovog posla firma Mark Riĉ, do tada pred
bankrotom, otvara nove filijale: Vest Point, Rivieru i Glenkor u Njujorku, Ist Point u
Londonu, filijale Glenkora u Londonu i Švajcarskoj, filijale Ist Pointa na Kipru i Jugoslaviji,
Ju-Point u Beogradu itd.
Što se RTB-ovih direktora i ostalih uĉesnika tiĉe:
- Jova Milošević, generalni direktor, otišao je za predstavnika RTB u Bukurešt;
-- Nikola
Ninoslav Cvetanović
Šainović ga je zamenio
je meteorskom (u vreme
brzinom DOS biodojeĉoveka
napredovao savetnik
br.generalnog
2 u Srbiji; direktora);
- Tomica Raiĉević je promenio nekoliko funkcija, od privremenog direktora Politike do
ministra vera u Vladi Srbije;
- Kosta Prstić (kum prof. Kneţevića i Šainovića) postao je pomoćnik ministra za energetiku i
rudarstvo u Vladi SR Srbije (i ostao do poĉetka 2001);
- Mihailo Kilibarda je postao predstavnik RTB-a u firmi Mark Riĉ u Londonu;
- Prof. dr Rade Ĉolić dobio je mesto šefa predstavništva RTB-a u Londonu;
- Zoran Mladenović (u Boru poznat pod nadimkom “Zoki MunĊa”) postao je direktor
marketinga RTB, a kasnije predstavnik RTB u Londonu i Cirihu;
- Prof. dr Ĉeda Kneţević je postao prvi DOS-ov predsednik Upravnog odbora RTB. Njegov
roĊeni
je brat RakaSUP
bio naĉelnik Kneţević (tast bivšeg ministra zdravlja, Obrena Joksimovića), svojevremeno
-a u Boru;
- Dr Filimonović iz Zajeĉara, koji je javno opravdavao kupovinu takvog koncentrata, postao

je ministar zdravlja u Vladi SR Srbije;
- mr Miroslav Jakovljević, tadašnji direktor Jugoinspekta u Beogradu, zadrţao se na toj
funkciji. Bivši rektor, prof. dr Rajko Vraĉar, i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije,
Radmilo Bogdanović, ostvarivali su visoka primanja kao ĉlanovi Upravnog odbora
Jugoinspekta
radnici iz Bora(bez odlukeSindikata
(ĉlanovi Skupštine Jugoinspekta).
Nezavisnost) Kada
dobili su se zbog
su otkaz. toga pobunili neki njihovi
- Geneks su ubrzo napustili Stanoje Barlov (kum prof. Ĉede Kneţevića iz RTB-a), Miloš
Perović i Zoran Drakulić i sva trojica su dobili posao u filijalama Mark Riĉ.
Tadašnji generalni direktor Geneksa Miki Savićević (koji je sredinom 80-tih ugovorio izvoz
Juga u Ameriku) u vreme DOS-a, kao potpredsednik DHSS, postao je predsednik Upravnog
odbora Zastave. Ponovo se obraća starom partneru, Birklinu, iz Amerike, da se obnovi izvoz
automobila i da ta firma otkupi Zastavu. Njegov šef partije, Vladan Batić, ministar pravde,
nije se pitao kako je Zoran Drakulić za samo deset godina postao jedan od najbogatijih Srba i
sponzor nekoliko stranaka u Srbiji i Crnoj Gori (iz tih razloga je savezni ministar zdravlja
izvršio samoubistvo u Madridu).
- Srbi su prošle decenije kupili rudnike i flotaciju bakra u Kazahastanu (u kojoj radi bivši
upravnik borske flotacije). Ta firma dala je ponudu da otkupi ceo RTB, ili bar pogone za
preradu bakra. Kao njeni vlasnici, spominju se Bora i Marko Milošević, Šainović, Miki
Manzalović (do penzije, predstavnik RTB u Moskvi). Verovatno je Marko sluĉajno našao
utoĉište baš u Kazahastanu. Ti isti ljudi, Borka Vuĉić i direktori Jugobanke (meĊu kojima i
generalni direktor RTB posle oktobarskih promena Bora Stojadinović) odigrali su odluĉujuću
ulogu u osnivanju Veksim banke u Moskvi, preko koje su u vreme sankcija prošle stotine
miliona dolara RTB-ovih para.
- Seka Manzalović, supruga Mikija Manzalovića, ima banku na Kipru, koja je u vreme DOS -a
vreme dala bankarske garancije Mitilineosu iz Grĉke u trgovini sa RTB. Ona je predloţila da
otkupi veliki hotel na Borskom jezeru (koji je svojevremeno projektovala). Mitilineos je
odjednom “procvetao” i postao većinski vlasnik Trepĉe. Mitilineos i Glenkor postali su
vlasnici rudnika olova i cinka i flotacije u Zajaĉi i Srebrenici i koncentrat šalju u “Zorku” iz
Šapca na preradu. Oni zaraĊuju, a “Zorka” raubuje opremu i truje grad.
Osnovana je filijala Drakulićevog Ist Pointa u Beogradu, pod imenom Ju Point.
RTB duguje Ju Pointu 26 miliona dolara (do danas se ne zna po kojoj osnovi)?!
RTB duguje Glenkoru iz Švajcarske 4.000 tona bakra (oko 6,5 miliona dolara)?!
RTB duguje Mitilineosu bakar, srebro i zlato za više od 8 miliona dolara?!
Mitilineos, Ist Point i Glenkor pregovarali su da uzmu rudnike bakra RTB pod koncesiju,
zakupe bar jednu liniju u Topionici i kupe neke pogone prerade.
Debis (laţno predstavljen kao deo koncerna Mercedes-Krajsler), u vreme Milana Beka i
Nemanje
preko 100Kolesara, bio je kredita
miliona dolara u završnoj fazi pregovora
za novu daDo
tehnologiju. zakupi
tada borsku Topionicu
je davao i obezbedi
RTB-u koncentrat
bakra na preradu, kao “treća ruka”, posle Glenkor i Ist Point.
Zoran Drakulić stavlja “šapu” na obojenu metalurgiju, od ĐevĊelije do Banja Luke. Firma
Mark Riĉ je vlasnik još nekoliko velikih firmi u Americi, Engleskoj, Švajcarskoj, na Kipru, u
Makedoniji, Republici Srpskoj i SRJ. Vlasnik firme (Mark Riĉ) je poznat kao trgovac
prljavim koncentratima i oruţjem. Sve ovo. samo je deo posledica kupovine koncentrata sa
ţivom u toku 1989. godine. Oĉigledno nije bila u pitanju samo ţiva. Deset hiljada tona tog
koncentrata vredelo je oko tri miliona dolara. Ĉak i da su taj koncentrat dobili na poklon od
pravih vlasnika i prodali ga nama, tri miliona dolara su male pare da se toliko poslova ostvari,
pogotovo u firmi koja je pre toga bila pred bankrotom. Za ostale milijarde dolara niko ih iz
Srbije ne iproziva.
Šainović “Srbi
najvaţniji su najveći
ĉlanovi neprijatelji
SPS, JUL i SRS, srpskog naroda”.
i svako ko U takve spadaju
im se pridruţio iz DOS.Milošević,


DANKO ĐUNIĆ, predsednik Srpskog poslovnog kluba i Ekonomskog instituta
Danko Đunić je roĊen 1949. godine u Herceg Novom. Po obrazovanju je doktor ekonomskih
nauka. Za vreme Slobodana Miloševića, njegovi prijatelji iz Crne Gore uzeli su u svoje ruke
svu imovinu Srbije. Borka Vuĉić je kontrolisala banke, uz pomoć dr Miodraga Zeĉevića,
Danko
a MilanĐunić
Beko postao je rasprodaju
poĉeo je potpredsednik savezne
srpskih vlade za
preduzeća. ekonomske
Đunić odnose sa inostranstvom,
je za potpredsednka vlade došao
iz ameriĉke revizorske kuće “Delojt & Tuš”. Revizorska kuća, nakon uvida u poslovanje
odreĊene firme, pod punom odgovornošću garantuje za uspešnost svojih klijenata. S peĉatom
“Delojt & Tuš” i potpisom Danka Đunića, ĉetiri najveće srpske banke („Beobanka‟,
“Beogradska banka‟, „Jugobanka‟ i „Invest banka‟) dobile su potvrde da posluju s velikim
kreditnim potencijalom. Na osnovu ovakvih nalaza banke su ulazile u aranţman sa stranim
partnerima i davale garancije za kredite našim preduzećima. Kada je došla nova vlast,
guverner Dinkić poslao je te 4 banke u steĉaj. Đunic nije se uzbudio, nastavio je da se bavi
biznisom i postao direktor svoje firme za istoĉnu Evropu. Kadrovi “Dilojt end Tuša”
rasporeĊuju se na kljuĉna mesta: Gordana Matković za socijalna pitanja, Aleksandar Vlahović
preuzima Ministarstvo za privatizaciju, Goran Pitić resor za ekonomske odnose sa
inostranstvom, Vladimir Ĉupić je direktor Agencije za privatizaciju. U ovoj agenciji
zapošljavaju se Siniša Mali i Katarina Tonĉić, a iz revizorskih kuća “Ces Mekon” i “Citadela”
dolaze Mirko Cvetković i Jelena Milenković. Simboliĉno, u istoj zgradi nalaze se i
Ministarstvo za privatizaciju i “Dilojt end Tuš”. Đunić je kao revizor uĉestvovao u
privatizaciji „Jugopetrola Kotor‟, “Sartida” i “Zastave”. Dankova supruga, Pava Zeĉević
(sestra Ţarka Zeĉevića), vodila je Akcijski fond iz Grĉke i uvozila je skupu polovnu opremu.
Sa blagonaklonim odnosom vlasti prema visokom kriminalu, Srbija nema izgleda da postane
ĉlanica zajednice evropskih zemalja. Vlada pokušava da zamaţe oĉi evropskim izaslanicima i
narodu, hapšenjem isluţenih lopova, ali najveći ostaju pod okriljem drţave, a pre svih Danko
Đunić, grobar srpske privrede, u senci. Naĉin na koji se sprovodi razbojništvo nad Srbijom i
njenim graĊanima ne moţe se podvesti pod normalane naĉine bogaćenja ambicioznih
pojedinaca. “Diloit & Tuš” je najstarija revizorska firma na svetu ali partnerstvo sa Đunićem
srozava im ugled.
Đunić je svojevremeno otkupio Ekonomski institut u Beogradu i taj potez, kao i naĉin na koji
je to uraĊeno, bio je dugo skrivan. Ekonomski institut je 1991. godine, kao poznata
istraţivaĉka kuća, pronašao strateškog partnera u ameriĉkoj firmi Diloit & Tuš. Ugovor o
partnerstvu za centralnu Evropu potpisan je 1997. godine. Mada je sedište ove kompanije u
Pragu, filijala “Diloita” za centralnu Evropu radi pod okriljem “Diloit Tuš Tomacu” koja ima
120.000
“Diloit”,zaposlenih
koji je crnai ovca
pruţapo
usluge polovini najvećih
profesionalnosti, svetskihprivredom.
hara srpskom firmi u 150Prosek
zemalja. Beogradski
starosti
zaposlenih u beogradskom “Diloit” je 32 godine. Đunić je zakljuĉio da će mladi “struĉnjaci”,
ţeljni brze zarade, bez suvišnih pitanja sle diti njegove instrukcije prilikom procena srpskih
preduzeća koja idu na tender. Te procene će biti nameštene na višestruko umanjenu vrednost
u odnosu na realnu. To je naĉin da se odbiju potencijalni kupci, a Danko svom klijentu
prikaţe pravo stanje stvari i da se kupovina preduzeća po tako povlašćenoj ceni višestruko
isplati, uz proviziju onome ko to sredi. Danko zaradi i od drţave koja plaća neprofesionalne
konsultantske usluge njegovih firmi i od kupaca u ĉiju korist pakuje izveštaje. Danas se kao
generalni direktor beogradskog “Diloita” vodi Miloš Macura, dok je Danko Đunić poĉasni
predsednik. U centrali iz Njujorka nisu mogli da daju odgovor Tabloidu o statusu Danka
Đunića,
“…hteo pa
samsudapitanje prosledili
proverim Dankov u Prag.
statusIzute“Diloitu”,
filijale, Dţems Volton
jer neko vremejeliĉno
odgovorio
nisam mejlom
upućen:u
naše poslove u Srbiji. Danko je zaposlen u “Diloitu” i njegova titula je poĉasni predsednik.
Menadţer naših poslova u Srbiji je Miloš Macura…”
Demokratska stranka Srbije svoje kritike usmerila je najviše na korupciju u privatizaciji, koju
je sprovodio Aleksandar Vlahović, nekada zaposlen u konsultantskoj firmi “Diloit & Tuš”,
koja je imala
pristupu kljuĉnu ulogu
privatizaciji. u ovom
“Diloit” procesu. institut”
i “Ekonomski Nije jasno zaštosuBubalo
i dalje ništa
vrata do nijesapromenio u
vrata
Ministarstvom privrede. Aleksandar Vlahović i Goran Pitić bili su Đunićevi uĉenici, a tom
timu prikljuĉio se Predrag Bubalo. Ministar Bubalo primećen je, kako, u trenerci i sa tamnim
naoĉarima, ulazi u kafić “Ke pasa”, kod Knez Mihajlove ulice i sastaje se s Dankom
Đunićem. Ovakvim susretima moţe se objasniti kako je, na primer, vojni deo Ade ciganlije,
gde je Veslaĉki klub “Partizan”, Đunić pripojio sebi.
Jedan od sluĉajeva sukoba interesa Danka Đunića je to što je kao predsednik UO

“Hemofarma” radio revizorske usluge toj farmaceutskoj kući. Đunić je prijatelj sa Miodragom
Babićem, direktorom “Hemofarma”, sa kojim je osnovao poslovni klub “Privrednik”, koji
okuplja diskutabilni krem srpske tranzicione elite, a Babić i Đunić smenjuju se na mestu
predsednika Kluba.
Kao potpredsednik savezne vlade, Đunić je uspeo da osigura pozicije u svetu, tako što je
kritikovao Miloševićevu vladu i odnosio drţavna dokumenta. Skoro dve decenije, uz pomoć
svog šuraka, generalnog sekretara FK “Partizan” Ţarka Zeĉevića, Danko je preko svoje firme
“Diloit” pravio laţne revizije za preduzeća, koja je kasnije otkupljivao sa Ţarkom i njegovim
ljudima. Po dolasku DOS-a na vlast, iz Đunićevog ekonomskog instituta i “Dilot&Tuš” u
Ministarstvo za privredu i Agenciju za privatizaciju odlaze njegovi pouzdani ljudi,
Aleksandar Vlahović, Mirko Cvetković, Siniša Mali… Ministar Vlahović poverava poslove
revizije drţavnih i javnih preduzeća svojoj bivšoj firmi, a Agencija za privatizaciju prihvata ih
bespogovorno i – pola Srbije kupila je ta ista grupa ljudi, takoreći bez uloţenog dinara.
Kada je Vojislav Koštunica preuzeo vlast, postavio je advokata Branka Pavlovića za direktora
Agencije za privatizaciju. Ubrzo, pod pritiskom svog okruţenja, koje predvodi šef kabineta,
Baranin, Aleksandar Nikitović, smenjuje Pavlovića, koji je postao prepreka da Đunić, sa
svojom mafijom, Vukom Hamovićem, Vojinom Lazarevićem, Aleksandrom Nikitovićem,
postane vlasnik većine srpskih banaka, kompanija, osiguravajućih društava i sportskih
klubova. Zahvaljujući bandi Danka Đunića, uz njegove revizorske nalaze kojima je umanjio
vrednost za nekoliko puta, kupljena su mnoga strateška srpska preduzeća, uz proviziju za
gospodina Đunića. Đunićeva banda je obezbedila Albancu iz Švajcarske Bedţetu Pacoliju da
pokupuje po Srbiji
Zahvaljujući pumpe
premijeru i znaĉajane
Koštunici, kogakompanije i uvede albanski
je jedino zanimalo kako dakapital
opstaneu na
Srbiju.
vlasti, banda
gospodina Đunića uspela je da potpuno izoluje Srbiju. Nema ruskih, nemaĉkih i drugih
investitora. Sve je prodavala i pokupovala Đunićeva ekipa i vratila je Srbiju u srednji vek.
Uspela je da je potpuno opljaĉka, izoluje od uticaja svetskih kompanija i evropskog trţišta.
Danko Đunić je Aleksandru Nikitoviću predao dva miliona evra, navodno, da preda premijeru
Koštunici kao Đunićev “znak male paţnje za pruţene usluge”. Sa svojim šurakom Ţarkom
Zeĉevićem Đunić je sklanjao sve koji su ukazivali na njihova (ne)dela.
Grupa srpskih intelektualaca odluĉila je da u SAD pokrene postupak protiv ameriĉke

revizorske kuće “Diloit & Tuš” iz Njujorka, za stotine laţnih revizorskih nalaza svoje filijale
u Beogradu. Formalno – pravno pitanje odgovornosti ameriĉke kompanije za štetu koju je
uĉinila njena firma iz Beograda moglo bi da se pokrene i pred srpskim sudovima, ali zbog
uticaja Đunića i Vojislava Koštunice, postupak bi unapred bio osuĊen na propast. Grupa
advokata prikuplja ovlašćenja oštećenih da pokrenu nekoliko postupaka u Njujorku, koji bi
najstariju revizorsku kuću na svetu naterali da utvrdi odgovornost poĉasnog predsednika
njihove firme u Beogradu, Danka Đunića.
DRAGAN
Dragan ĐurićĐURIĆ, generalni
je roĊen direktor
1954. godine ZEKSTRA
u Derventi, GRUPA
a od

svoje treće godine ţivi u Zemunu. Kao
student, 1978. godine, poĉeo je privatni posao u Staroj Pazovi, preko zanatskih zadruga pošto
tada nije bilo drugog naĉina. Od samog poĉetka svog preduzetništva, Dragan Đurić je stalno
napredovao. Uvek se radilo “planski”: u nedostatku prostora, koristio zajedniĉke prostorije
kućnih saveta širom Beograda, uvek bez kredita i sa organizovanom prodajom administraciji.
Đurić je vlasnik “Zekstre”, “Nolita”, “Šumadije”, Veterinarskog zavoda…
Tokom svog prvog mandata, Milorad Dodik je, ku pujući tridesetak procenata drţavnog
kapitala, postao suvlasnik “Agroprom banke“. Ova banka postala je zatim deo “Nove banke“,
što znaĉi da je Dodik i njen suvlasnik. Vlada Srpske drţi na raĉunima “Nove banke“preko 300
miliona maraka novca sa escrow raĉuna, i tako premijer drţavne i svoje pare ĉuva u svojoj
banci. Dodik je u to vreme postao suvlasnik i beogradske firme “Zekstra”, zajedno sa
Draganom Đurićem. U to vreme, nezakonito je isplatio toj svojoj firmi 350 hiljada maraka,
nakon ĉega je kriminalnim transakcijama navodno pokrio taj dug. “Zekstra” je postala vlasnik
robne kuće “Boska“ u centru Banjaluke.
Dragan Đurić će biti predsednik FK Partizan bar do 2010. godine. Iako najavljivan kao
privremeno rešenje, Đurić je dobio prednost u odnosu na kandidate Miliju Babovića i
Radomira Ţivanića.
BRANISLAV GRUJIĆ, predsednik UO PSP -FARMAN Holdings, Moskva

Potpredsednik je Upravnog odbora MeĊunarodne asocijacije privrednih komora Rusije i
Jugoslavije IBA, predsednik Odbora za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, predsednik
Upravnog odbora kompanije Jugodrvo A.D.
Branislav Grujić je BeograĊanin. RoĊen je 14. jula 1961. godine. Njegov otac je bio
diplomirani inţenjer i profesor Bogdan Grujić, a majka diplomirani ekonomista Milica Grujić
(roĊena Dedijer). Osnovnu školu završio je u Nemaĉkoj, a u Beogradu je maturirao u IV
gimnaziji. 1984. godine diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, smer
mehanizacija. Jedan semestar postdiplomskih studija slušao je na Univerzitetu u Karslrueu. U
januaru 1985. godine, u 24. godini postao je asistent na Mašinskom fakultetu u Beogradu za
predmete Teorijske
Usavršavanje mehanike,
je odmah poĉelo što je za tadašnje
uĉešćem prilike
na mnogim predstavljalo
kongresima meteorski
o mehanici uspeh.
i mehanizaciji.
1992. godine postao je direktor inţenjeringa u Jugodrvu i na tom poloţaju ostao do 1994.
godine. Od tada se, posle prvih preduzetniĉkih koraka dok je još radio u Jugodrvu, otisnuo u
privatni posao. Grujić istiĉe da ga je trţišno otvaranje Rusije, posle pada Berlinskog zida,
podstaklo da, sa nekolicinom istomišljenika, poĉne stvaranje nove firme. Ona je danas postala
znaĉajno ime u svojoj delatnosti. Posle formiranja sopstvene firme, 1994. godine, prva velika
transformacija je 1997. godine kada se ujedinjuje sa firmom PSP, ĉiji je jedan od osnivaĉa i
generalni direktor Arkadije Blank. Odluka o ujedinjenju i stvaranju nove firme PSP-
FARMAN Corp. pokazala se kao ispravna. Kompanija je ubrzo postala znaĉajan partner
mnogim svetskim velikim firmama, a Grujić i Blank postali su dva kopredsednika.
Kada su mali akcionari došli u prostorije “Jugodrva” kako bi dobili razliku novca od akcija
koje je Branislav Grujić “prodao na berzi”, zamenik generalnog direktora za finansijska
pitanja Ivona Petrović prenela im je njegovu poruku da nemaju pravo na razliku vrednosti
akcija. Mali akcionari su u septembru 2003. godine krenuli u akciju. Znali su da je prodaja
akcija u prostorijama “Jugodrva” predsedniku Upravnog odbora Grujiću protivzakonita, da
tako doĊe
takvoj do piše:
izjavi akcija“…
mimo berze.sam
Obratila Zato
se je većina
Ivoni malih zameniku
Petrović, akcionara generalnog
potpisala izjave. U jednoj
direktora za
finansijske poslove, koja je bila zaduţena za kupovinu akcija… Iznos za prodaju akcija sam
dobila u evrima, koje je Ivona Petrović u svojoj k ancelariji izvadila iz fioke, a kopiju
priznanice koju sam potpisala nije htela da mi da. Znajući da akcije vrede više, pitala sam
Ivonu Petović da li će mi isplatiti razliku. Ona se samo nasmejala, a generalni direktor mi je
rekao da to moţe da se desi ako na berzi “pobedi Branislav Grujić.” Mali akcionari pisali su i
brokerskoj kući “Stockbroker” koja je pomogla u pranju nezakonito kupljenih akcija od strane
Grujića: “S akcijama preduzeća „Jugodrvo‟ a.d, koje glase na moje ime, trgovano je na aukciji
07. jula 2003. godine u Beogradu, u Sali za trgovanje na Beogradskoj berzi. Umesto mene,
nalog za prodaju je dao Branislav Grujić. Pre prenošenja vlasništva kupca u Privremenom
registru potrebno je da kupac izmiri sve obaveze po prodajnoj ceni. Obaveštavam Vas da
kupac nije izmirio obaveze prema meni kao prodavcu i jedinom zakonitom vlasniku akcija
(prema evidenciji u knjizi akcija Privremenog registra)”. Kad brokerska kuća primi dopis
registrovanog vlasnika akcije kojim se osporava zakonitost prodaje, praksa je da broker uradi
izveštaj i da se razmotri prodaja, kako bi se zaštitili mali akcionari. Brokerska kuća
“Stockbroker” bila je svesna da je kupovina putem punomoćja, koju je sproveo predsednik
Upravnog odbora, u prostorijama kompanije o ĉijim se akcijama r adi – ilegalna. Brokerska
kuća ima odgovornost posrednika da zaštiti male akcionare. “Stockbroker” koja je prodavala
akcije za Branislava Grujića, odgovorila je malim akcionarima, koji su pretrpeli štetu: “…Iz
vašeg dopisa ne vidimo u kakvu vezu stavljate našu brokersku kuću s privatnim aranţmanom
koji ste sklopili s drugim fiziĉkim licem. Mi smo nalog za prodaju akcija dobili od lica koje je
imalo regularno sudski overeno ovlašćenje potpisano s Vaše strane.” Mali akcionari pisali su
ponovo brokerskoj kući: “U tom, tako kaţete, regularno sudski overenom ovlašćenju
potpisanom s naše strane, nigde ne piše da opunomoćenik moţe prodavati akcije na berzi, a da
razliku u vrednosti moţe stavljati u u svoj dţep… Vi niste ukazali na neregularnost prodaje
akcija putem „punomoćja‟, tj. da je protivzakonit…” Zbog ovakvog ponašanja brokerske kuće
“Stockbroker”, sluĉaj su prijavili direktoru i kontrolnom organu Beogradske berze, i Komisiji
za hartije od vrednosti… Umesto dogovorenog intervjua o spornoj trgovini akcijama
“Jugodrva” s generalnim direktorom Aleksandrom Matijevićem, predstavnik sluţbe za
kontakt s javnosću je putem telefona osporio navode, rekavši da su na zlonameran naĉin
plasirani podaci iz Bele knjige, i da iza njih iz liĉnih interesa stoji prethodni dugogodišnji
direktor.
vrednostiMarta 2005.
kako je godine,
Branislav mali nezakonito
Grujić akcionari “Jugodrva” obavestili
otkupio njihove akcijesu“Jugodrva”
Komisiju zai ohartije od
njegovom nezakonitom delovanju: kršenju njegovih obaveza kao predsednika Upravnog
odbora; isplaćivanju minimalne vrednosti u evrima iz ladice zamenika generalnog direktora za
finansije; “Grujićevoj kasnijoj prodaji ovih akcija na berzi, prodaji njegovoj liĉnoj of -šor
kompaniji”, i kako je u svoj dţep strpao ekstraprofit koji je zaradio od prodaje ovih akcijama
na berzi za mnogo veći iznos od onog koji je isplaćivan malim akcionarima. Komisija za
hartije od vrednosti konstatuje da Zakon o privatizaciji nalaţe da bi mali akcionari svoje
akcije trebalo da prodaju na berzi, i zaobilazeći nezakonitosti, prebacuje loptu Ministarstvu
privrede i privatizacije, saopštivši da nije nadleţna, bez pozivanja na propis po kojem nemaju
nadleţnost. Mali akcionari nisu bili iznenaĊeni, budući da su dva ĉlana Komisije bili osnivaĉi
brokerske kućekuća
Ista brokerska “Stockbroker”
odradila je preko koje
prodaju je Grujić
akcija malihsprovoĊeo
akcionara “nezakonitu
preko Grujićatrgovinu
i potomna berzi”.
prebacila novac, ne malim akcionarima, kao što odreĊuje zakon, već drugom licu ĉije ime nije
otkrila. Mali akcionari vršili su pritisak na Komisiju i na Beogradu berzu. Za vreme
Branislava Grujića, postojali su problemi sa akcijama “Jugodrva” koje je trebalo ispraviti pre
nego što su se pojavile na berzi. Firma ĉijim se akcijama trguje na berzi, mor a da ima validan
i istinit prospekt informacija. U sluĉaju “Jugodrva”, informacije u prospektu, prikupljene u
vreme kada je Branislav
obmanjujuće? Grujić
Prospekt nije bio predsednik
sadrţavao Upravnogoodbora,
prave informacije imovinibile su nepotpune
“Jugodrva”. i
Na primer,
“Jugodrvo” nije prijavilo, kako nalaţe zakon, da je u toku bila prodaja vredne imovine kako bi
se pokrili gubici. Na zahtev malih akcionara, direktorka Beogradske Berze donela je u dva
navrata odluku o skidanju s trgovanja akcija “Jugodrva” i prenela je sluĉaj Komisiji za hartije
od vrednosti.
VESELIN JEVROSIMOVIĆ, predsednik COMTRADE GROUP

Na sajtu “Zoom info” nema podataka o njegovom obrazovanju ni biografije, kako je
uobiĉajeno za poslovne ljude. Veselin Jevrosimović, roĊen 28.01.1965, studirao je
menadţment na Univerzitetu na Floridi. Kao student, 1986, poĉeo je distribuciju prvih
personalnih raĉunara i komponenti u zemlje Srednje i Latinske Amerike. Svoju prvu
kompaniju osniva 1988. godine u Nemaĉkoj, a 1998. u Srbiji osniv a ComTrade Group. Com
Trade Group brzo postaje vodeća IT kompanija na Balkanu i jedan od lidera na tom polju u
Jugoistoĉnoj Evropi.
5. maja 2008, predsednik “Komtrejd grupe”, Veselin Jevrosimović, dobio je povelju poĉasnog
graĊanina Bostona kao priznanje za napore da se izgradi i proširi poslovanje u lokalnoj
zajednici. Osnivanjem kompanije u Bostonu, “Komtrejd grupa” je na ameriĉko trţište donela
napredna softverska rešenja i poznavanje najsavremenijih tehnologija za razvoj softvera.
Širenje te kompanije obezbediće i nova radna mesta za tamošnje lokalne struĉnjake, a u planu
je i izgradnja novih poslovnih objekata. Predsednik “Komtrejd grupe” poĉetkom maja boravio
je u Bostonu i najavio da će u ovom gradu biti sedište poslovanja kompanije “Spinnaker New
Technologies”, ĉlanice “Komtrejd grupe”. Jedna od namera ove posete bila je i uspostavljanje
partnerske saradnje sa lokalnim kompanijama koje bi mogle da doprinesu razvoju “Komtrejd
grupacije” u Americi, i da “Spinnaker New Technologies” poveća prisutnost u ameriĉkoj
drţavi Masaĉusets.
“Jevrosimović je (bivši) sportaš, otvoren i vešt u socijalnom kontaktu, ne ostavlja utisak

ĉoveka koji se ugodno osjeća za radnim stolom već u “akciji”, potpuna suprotnost geekovima
kakav je Gates. Stekao sam utisak da ga raĉunari vrlo malo privatno zanimaju – radni sto mu
je prazan, stonog raĉunara nema, a nekakav minijaturni Toshibin prenosnik izvukao je tek
kada mi je poţeleo
ComTradeova prikazati
zgrada, a koji planove zapostati
bi t rebalo nekretnine
novi i“waterfront”,
razvoj djela Beograda
uz golem urast
kojem
ceneje
nekretnina u kvartu.”
5.12.2006. predsednik “Komtrejd grupe” Veselin Jevrosimović izjavio je da je poništeni

tender za nabavku 30.000 raĉunara za škole u Srbiji bio neregularan. Ministarstvo nauke i
sporta poništilo je tender jer je samo jedan ponuĊaĉ ispunio sve uslove konkursa, koji
predviĊa da se ponuda izabere na licitaciji sa najmanje dva ponuĊaĉa. Na konkursu su
uĉestvovali konzorcijumi “Komtrejd CT”, “Pakom”, “MP soft”. Jedna ponuda eliminisana j e
pošto je dostavljena u koverti bez potrebnih naznaka. Predsednik “Komtrejd grupe” tvrdi:
“Sama ĉinjenica da su dve firme ispunile uslove, mi i “Pakom”, a da je naš konkurent
diskvalifikovan
time bi trebalo dabez
se objašnjenja,
bave nadleţniĉime je onemogućena
drţavni organi”. Na licitacija,
pitanje dabudi sumnju
li razlog u regularnost…
za poništavanje
tendera vidi u zajedniĉkom nastupu “Komtrejd” i hrvatske firme “M San grupa” kaţe:
“Izuzetno kratki rokovi isporuke naterali su nas da nastupimo u konzorcijumu sa hrvatskom
kompanijom “M San grupa”. Ova firma nedavno je dobila veliki tender za 4.000 raĉunara za
Vladu Srbije i ne vidim ništa sporno…” U kompaniji “MP soft” tvrde: “Komisija je napravila
niz prekršaja u korist “Komtrejd”! Na dan otvaranja ponuda Komisija za javnu nabavku
ostavila je tendersku
delovodnika dokumentaciju
Ministarstva prosvete datrijesata bez kontrole.
“Komtrejd” Predsednik
ponudu dostavioKomisije proĉitao
13. oktobra, je iz
dva meseca
pre objavljivanja javnog poziva! Kasnije se u zapisniku pojavljuje drugi datum, zbog ĉega tri
ĉlana komisije nisu potpisala zapisnik. Nas su odbili jer na kovertama ponude nije naznaĉeno
koja je original, a koja kopija! Mi smo bili najznaĉajniji pretendenti, ušavši u konzorcijum sa
ruskom kompanijom “Azbis enterprajzis PLC”, koja ima obrt od 2,5 milijardi dolara
godišnje”. U kompaniji “Pakom” kaţu da su uslovi za uĉešće na tenderu bili loše postavljeni.
Kompanija “King ICT” iz Zagreba, kojom rukovodi general Damir Krstiĉević, zajedno sa
srpskom firmom “MP soft”, pobedila je polovinom maja na tenderu Vlade Srbije, vrednim 10
miliona dolara. General Krstiĉević, ratni drug haškog optuţenika Ante Gotovine, predsednik
je Upravnog odbora “M San grupe”, u ĉijem sastavu su 4 informatiĉke kompanije, meĊu
kojima i “King ICT”. Od 2000. godine, kada je Krstiĉević poĉeo da radi u “M San grupi”, ta
kompanija sklopila je niz poslova sa Vladom Hrvatske, meĊu kojima i opremanje Banskih
dvora laptop raĉunarima, i to bez tendera.
ANDREJ JOVANOVIĆ, predsednik MARBO PRODUCT doo
Avgusta 2008, Pepsi“ je kupio kompletno vlasništvo srpskog Marbo produkt“. Za koliko
novca su Amerikanci, odnosno evropsko predstavništvo iz Holandije, kupili našu industriju
ĉipsa, je tajna. Nezvaniĉno se pominje 210 miliona evra. Pepsi“, osim fabrike u Srbiji,
postaje vlasnik i Marbove“ fabrike u Laktašima u Republici Srpskoj. To je potvrĊeno i
rešenjem Saveta za konkurenciju Bosne i Hercegovine. Prethodni vlasnici Marbo“ bile su
firme Pacifik servisis establišment“ i Starlajn servisis establišment“ iz Lihtenštajna, a raniji
direktor Radosav Milanović. U javnosti se kao vlasnik najviše pominjao biznismen Bojan
Milanović. Raniji vlasnici, dve firme iz Lihtenštajna, vode se i kao vlasnici polovine kapitala
u beogradskom preduzeću Anbo“, dok po 25% imaju Bojan Milanović i Andrej Jovanović.
Bivši direktor Marbo“, Radosav Milanović je i na ĉelu preduzeća Anbo“, koje se nalazi na
istoj beogradskoj adresi kao Marbo“. Marbo“ ima fabriku u Baĉkom Magliću, kod Novog
Sada, i poĉeo je s radom 1995. godine, dok je fabriku u Laktašima izgradio 2000. godine.
Kompanija objedinjuje uzgajanje krompira, proizvodnju, distribuciju i dostavu. Marbo
produkt“ izuzetno dobro posluje. U 2007. godini ostvario je profit od milijardu dinara, što je
za 50% više nego u 2006. godini. Ukupni prihodi u 2007. godini bili su 4 milijarde dinara
(oko 50 miliona evra). Ova industrija ĉipsa ima preduzeća i distributivne centre u Hrvatskoj,
Albaniji, Grĉkoj, Makedoniji i Crnoj Gori i zapošljava više od 1.000 ljudi.

LJUBIŠA JOVANOVIĆ, predsednik AIK BANKA ad, Niš
RoĊen je 20. juna 1945. godine. Osnovnu školu završio u Donjoj Trnavi, a srednju
ekonomsku i ekonomski fakultet u Nišu. Magistrirao je na ekonomskom fakultetu 1992.
godine. Od 1968. do 1970. godine radi kao asistent za meĊunarodna trţišta u aleksinaĉkom
“Fradu”. Do 1973. godine bio je direktor u preduzeću “Moravica”. U AIK banku prelazi
1985, i tri godine bio je direktor za investicije, a 1988. godine postaje generalni direktor
banke. Od stranih jezika govori nemaĉki.
“Politika” i “AIK banka” iz Niša došle su u sukob preko svojih direktora, Hadţi Antića i
Ljubiše Jovanovića.
kampanju. U feljtonuAntić
koji jeje danima
negirao izlazio
sva dugovanja “Politike”
“Politika” ovoj banci
je optuţivala i krenuo
Ljubišu u ţestoku
Jovanovića za
finansijske malverzacije, i pripisivala mu da traţi zelenaške kamate. AIK banka je bila

prinuĊena da pristupi Beogradskoj bankarskoj grupi, što je Borka Vuĉić jedva doĉekala zbog
problema sa likvidnošću.
Od tri liste po kojima se banke rangiraju, AIK banka je na dve bila prva, i to dve bitnije.
Raiffeisen je prva po visini bilansne aktive ali je AIK prva po ostvarenom profitu i visini
kapitala (najvaţnija karakteristika banke). Tako, iako ima mali broj ekspozitura, AIK je liĉi na
ozbil jnu banku. “AIK banka nije niĉiji, pa ni drţavni ili politiĉki eksponent, već banka koja na
zakonit i uspešan naĉin vodi raĉuna o interesima svojih akcionara. Moţda tu leţi objašnjenje
kontroverzi koje su nas pratile, poput da smo mi zelenaši, te da nismo banka, već investicioni
fond”, tvrdi Ljubiša Jovanović. 350 hiljada obiĉnih akcija AIK banke sa pravom glasa, je
svega oko 5% ukupnog broja. Niko nije utvrdio kako je došlo do tolikog broja (7 miliona)
akcija sa pravom glasa (ne raĉunajući one bez prava gl asa), naime ako je vrednost akcije bila
11.000 dinara, ispada da je banka imala kapital preko milijardu evra – što nije.
Posle napisa da bi mogao biti doveden u pitanje šesti mandat direktoru niške “AIK banke”
Ljubiši Jovanoviću, ukoliko guverner NBJ MlaĊan Dinkić ne da saglasnost na njegov izbor, u
pismu advokatskoj kancelariji stavlja se do znanja da Ljubiša Jovanović “nikada nije bio ni u
kakvom ugovornom ili radnom odnosu sa “BC Bank kredit” i nije mu nikada isplaćivana
nikakva naknada”. Po ĉlanu 13. izmena i dopuna Zakona o bankama, za direktora banke ne
mogu biti imovna lica “koja su bila ĉlanovi upravnog odbora, nadzornog odbora ili drugog
organa banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, ili nad kojom je pokrenut steĉajni postupak”. A
direktor Jovanović je, prema podacima NBJ, bio predsednik Upravnog odbora “BC Bank
kredit” ad, Beograd, koja je u postupku likvidacije. “Nikada nisam bio ĉlan UO te banke, a
poznato je da se ĉlan takvog odbora postaje uz liĉnu izjavu, saglasnost, autobiografske
podatke, i dokaz da niste kriviĉno gonjeni. Po ĉlanu 41. Zakona o bankama ja kao direktor u
“AIK banci” nisam mogao biti ozvaniĉen za ĉlana UO neke druge banke. Mene je neko
mogao da imenuje, a da ja to ne znam”, rekao je direktor Jovanović. Preko advokatske
kancelar ije ĐorĊa Sibinovića iz Beograda, koja zastupa “AIK banku”, list “Glas” je dobio
pismo, sa potpisom predsednika “BC Bank kredit” dr Branka Crnogorca, koji navodi da je
vlasnik 82,6% akcija te banke koja je u likvidacionom postupku. On navodi da je ova banka
svojevremeno izabrala Ljubišu Jovanovića za ĉlana Upravnog odbora, “u duhu zakona koji je
u to vreme vaţio”, ali “bez njegovog znanja i saglasnosti”. Pošto nije pozivan, niti uĉestvovao
u radu UO, juna 2001, kada nismo bili u likvidacionom postupku, Jovanovića smo razrešili
mesta ĉlana UO i o tome obavestili NBJ, naveo je dr Crnogorac.
Izveštaj MKG primetio je da su kompanije koje su u vreme Miloševićeve diktature profitirale
od neformalnih
daţbina i drugihmonopola,
privilegija,povlašćenih kurseva razmene
a zauzvrat finansirale deviza,reţim,
Miloševićev neplaćanja poreza
njegove i carinskih
paralelne
strukture i braĉni par Milošević liĉno, preţivele Miloševićev pad, i promenu vlasti i pretvorile
u srpsku oligarhiju koja finansira vodeće politiĉke part ije i ima neverovatan uticaj na Vladine
odluke. U izveštaju se navode neki od Miloševićevih finansijskih stubova koji su uspeli da
zadrţe poziciju kod novih vlasti: Delta holding (Milorad Mišković), Karić (Bogoljub Karić),
Pink (Ţeljko Mitrović), Zepter (Milan Janković), Kapital Banka (ĐorĊe Nicović), C-market
(Slobodan Radulović), Toza Marković (Dmitar Šegrt), Progres (Mirko Marjanović), Simpo
(Dragan Tomić), Komercijalna banka (Ljubomir Mihajlović), Novokabel (ĐorĊe Širadović),
FMP (Nebojša Ĉović), Krmivoprodukt (Dragoljub Marković), YU POINT (Zoran Drakulić),
Dibek (Milan Beko), ABC (Radisav Rodić), Hemofarm (Miodrag Babić), AIK Banka Niš
(Ljubiša
prilika u Jovanović), MKjasno
Srbiji 1990.-tih Komerc
je da(Miodrag Kostić).
su nabrojane I najpovršnijem
firme posmatraĉu
i njihovi vlasnici politiĉkih
ekstraprofiteri, ratni
profiteri, glavni podupiraĉi, i promoteri Miloševićevog reţima. Neki od njih zauzimali su

vaţna mesta u vlasti Miloševićevog reţima kao Mirko Marjanović, Dragan Tomić, Milan
Beko, Milorad Mišković, Dmitar Šegrt, Nebojša Ĉović i drugi, a neki u vlasti u senci kao
Bogoljub Karić, Ljubomir Mihajlović, Miodrag Kostić, Milan Janković, Ţeljko Mitrović i
drugi. Većina nabrojanih zbog bliske saradnje sa Miloševićevim reţimom našla se na crnim
listama za vize SAD i EU, a nekima su sredstva u SAD i Evropi bila zamrznuta.
MIODRAG KOSTIĆ, predsednik MK GROUP
Ovaj estradni tajkun, roĊen u Nikšiću, je iz doĊoške familije u Vojvodinu. Po sticanju
diplome na Ekonomskom fakultetu poĉeo se baviti odţaĉarsk im zanatom. Poslednjih 20
godina, pljaĉkao je samo po nalogu drţave, a onda se oteo i drţavnom kriminalu. Kao
predsednik FK “Vojvodina”, piše Tabloid, došao je u dodir sa izvesnim Albancem
Ramadanijem koji je, uz menadţerski posao, bio i zastupnik “Nord cuker” za Srednju Evropu.
Kada je, na predlog Agencije za borbu protiv prevara i korupcije, EU suspendovala
povlašćeni uvoz šećera iz Srbije i Crne Gore, republiĉki ministar trgovine i turizma Slobodan
Milosavljević reagovao je da ne postoje dokazi da je “problem oko izvoza šećera povezan sa
procesom privatizacije šećerana u Srbiji”, zaboravivši da je većina velikih srpskih šećerana
već u privatnim rukama.
Miodrag Kostić pokazao se veoma uspešan u privatizaciji. Paradigma tog uspeha je

suvlasništvo MK Komerc nad zgradom bivšeg CK SKJ (centar “Ušće”). Ta zgrada trebalo je,
prema uslovima tendera za privatizaciju, da bude srušena a na njenom mestu da se sazida
nova. MeĊutim, ona je samo obnovljena što svedoĉi i o moći njenog novog vlasnika.
U prvom talasu privatizacije, MK Komerc kupio jetri velike vojvoĊanske šećerane. Kostić je
tvrdio da je u tom poslu MK Komerc na gubitku. Ove šećerane trebalo je prvo staviti u steĉaj
da bi se pred privatizaciju utvrdili njihovi dugovi. Iznos te dubioze u evrima poklapa se sa
sumom na koju se MK Komerc obavezao da će investirati. Dakle, “investicije” će otići će na
dubiozu! Socijalni program za zaposlene (Kostić je obećao da nijedan radnik njegovih
šećerana neće biti otpušten naredane tri godine) time bi bio finansijski ispraţnjen. Milan
Prostran, sekretar Udruţenja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, tvrdi da Kostić kupuje
najbolje šećerane u Vojvodini. U prilog ovoj tvrdnji ide i ĉinjenica da je Kostić pokazao veliki
interes i za šećeranu u Kovinu, koja je već bila prodata na javnom tenderu grĉkom vlasniku.
Prodaja je propala zbog toga što ovaj nije u predviĊenom roku izmirio finansijske obaveze
prema prodavcu šećerane, zato što se potencijalni investitor suoĉio sa ĉinjenicim da je MK
komerc kupio mnogo bolje fabrike od kovinske za tri evra.
Zašto
uslovise MK Komerc
nepovoljni? upustio
Suština u kupovinu
odgovora bila jefabrika šećera,
tome da akood
je šećer surepe,
kako koji
Kostić kaţe finansijski
je skuplji od šećera
od trske, dostigao u Evropskoj uniji cenu da je njegov izvoz postao profitabilan, pogotovo
nakon ukidanja carinskih barijera EU za pojedine robe proizvedene u Srbiji i Crnoj Gori (SRJ,
što je stavilo šećer na prvo mesto izvoznih roba koje se ovde proizvode. Bilo je potrebno da se
poštuje uslov EU da izvezena roba mora biti proizvedena u Srbiji i Crnoj Gori. U suprotnom
došlo bi do povrede uslova povlastice kojom smo nagraĊeni. Neposredno pre Kostićeve priĉe,
podgoriĉke “Vijesti” objavile su tekst o potrošnji šećera u Crnoj Gori, da je prema podacima
Centralne banke Crne Gore ta republika u toku 2002. godine uvezla 28 miliona kilograma
šećera. “Vijesti” su dešifrovale ovaj paradoks: carinske daţbine za uvoz šećera u Crnu Goru
deset puta su niţe nego u Srbiji. Nije teško pretpostaviti da se šećer uvozi i za srpske trgovce,
koji imaju
povrede toliko šećera
klauzule da ga
Evropske izvoze
unije u EU. Ova
o poreklu robe.vest
Nikonagovestila je mogući nije
od naših zvaniĉnika skandal oko
demantovao
navode iz “Vijesti”. Takva pasivnost vodila je Srbij u u ekonomski skandal, koji je

obelodanjen izjavom Miroljuba Labusa da će Srbiji i Crnoj Gori verovatno biti uskraćeni
preferencijali EU za izvoz šećera jer “postoje ozbiljne indicije” da je “jedna vojvoĊanska
šećerana uvezla šećer u vrećama, prepakovala g a u kese od kilogram, i onda izvezla. Ima
osnovane sumnje da smo neki šećer kupili od EU po povoljnijoj ceni, pa smo ga prepakovali i
prodali
njegovojskuplje”, rekaojejesaopšteno
izjavi javno Labus. Ĉlanovi vlade poţurili
da se Komisija EU bavisu kontrolom
da demantuju Labusa.
izvoza Odmah
šećera sa po
zapadnog balkana u zemlje EU. Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, je u Labusovoj
izjavi video umešane prste “domaćih krugova koji pokušavaju da povrate izgubljene pozicije
na trţištu i nekih politiĉkih partija koje gube tlo pod nogama”. Veselinov je zaboravio, kao što
se i Miloševiću redovno dešavalo: kada EU krene u kontrolu izjave se daju tek kada se stekne
potpuna slika o istraţivanom. Bilo je oĉigledno da Ema Advin misli na SRJ kada je govorila
da neke carine “ne mogu na odgovarajući naĉin da sprovode pravila na kojima je sistem
baziran”. Upravo o tome govorio je i Labus: “Pošto nemate saradnju dva carinska sistema,
izmeĊu Srbije i Crne Gore, i pošto nemate zajedniĉku carinsku komisiju koja bi ispitala svaku
od tih zloupotreba, onda Evropska komisija moţe veoma ozbiljno da reaguje.” MeĊutim,
Veselinov će izjaviti da su vesti o zabrani izvoza našeg šećera u EU obiĉne glasine. “Sada je
šećer glavni izvozni artikal Srbije… Izvoz iz Srbije nije finansijska pretnja moćnicima u EU,
jer tamo proizvodnja šećera zadovoljava potrebe sa oko 14 milion tona, dok Srbija ne izveze
više od nekih 120 do 130 hiljada tona godišnje”. Agencija EU za borbu protiv prevare i
korupcije ustanovila je upravo ono o ĉemu je govorio Labus: u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji
uverljiv sistem kontrole da je šećer koji se izvozi u EU proizveden u domaćim šećeranama.
“Šećerna afera” kulminirala je usred vanrednog stanja, kada je “Sablja” sekla kriminalce.
Ministar Milovanović priznao je da je iz Srbije izvezeno 180.000 tona šećera, dakle 75%
ukupne godišnje proizvodnje. Ovaj podatak pokazuje neslaganje sa podatkom ministra
Veselinova o izvezenoj koliĉini – 45%. Postavlja se pitanje kako je moguće da Srbija svoje
potrebe za šećerom podmiri sa ĉetvrtinom godišnje proizvodnje. I Hrvatsku je potresla
“šećerna afera”. Hrvatska vlada pokazala je da su joj drţavni interesi iznad privatnih:
prevaranti su pohapšeni i sudi im se.
Steĉajni upravnik “Agroţiva” Stevan Moldovan kaţe da oko 220 kompanija potraţuje 11
milijardi dinara od “Agroţiva”. MeĊu najvećim poveriocima su “Invej”, “Delta agrar”,
“Dunavka”, “Ţitomlin”, NLB banka i AIK banka. U takvoj konkurenciji zelenaša, Miodrag
Kostić odluĉio je da deo duga “Agroţiva” prema njegovoj firmi naplati tako što će sa njiva u
Vladimirovcima povaditi repu, pa je u ovo sremaĉko selo poslao mašine i obezbeĊenje kako
bi mogao da povadi repu.
Tomislav Karadţić
organizacija povlaĉio
nije slagala, je bili
ali su u Fudbalskom savezu Vojvodine
u interesu njegove stabilnosti.poteze
Krajems kojima se
devedesetih
glasovima rukovodstva FSV odluĉeno je da se u prvu fudbalsku ligu administrativno progura
Sartid iz Smedereva, iza koga je stajao visoki funkcioner SPS Dušan Matković, umesto
sportski izborenog plasmana FK Novi Sad. To je bio najveći argument zbog kojeg su ga
smenili 2001. godine. Iza te “likvidacije”, stajao je u to vreme predsednik FK Vojvodina
Miodrag Kostić. Iz Novog Sada on je povlaĉio konce na kojima su bili direktor Apatinske
pivare Rade Svilar (na toj Skupštini izabran na Toletovo mesto), Koletov kum, voĊa
veterniĉkog klana Nenad Opaĉić, bivši direktor Hajduka Rodić MB Radomir Ĉurović, zatim,
posle Svilara izabrani predsednik FSV Zoran Arsić (danas predsednik OFS Subotica), gazda
kulskog Hajduka Dţomba, pa direktor FK Novi Sad Miodrag Moraĉa… To društvo se brzo
otelo
ToletuodKaradţiću
Koleta koji se zabavio
fudbalsku prodajom Vojvodine.
organizaciju igraĉa Vojvodine.
Posle godinu dana, predali su

VOJIN LAZAREVIĆ, predsednik UO RUDNAP
Detalji u izveštaju UBPOK o dokapitalizaciji pokazuju kako su Vojin Lazarević i Vuk
Hamović postali pojedinaĉno vlasnici najvećeg paketa akcija Nacionalne štedionice pre njene
prodaje. Najveći kupci akcija bila su ĉetiri preduzeća iz Beograda, Skvadra, Pima, Principal
export-import i Dajners klub. Ta ĉetiri preduzeća imala su raĉune u banci Euro aksis, gde je
raĉun imala i Nacionalna štedionica. Oni su kupili akcije prodajom deviza sa svojih deviznih
raĉuna. Istog dana, 13. septembra 2002. na raĉun Nacionalne štedionice u Evroaksis banci u
Moskvi legle su dve uplate od 600.000 evra i dve uplate od po 600.000 dolara. Novac su
dobili Dajners klub i Principal, a kao svrha uplate navedena je dokapitalizacija, dok je novac u
korist preduzeća Skvadra i Pima uplaćen kao avans za robu. Sve ĉetiri uplate izvršilo je
preduzeće Koprom iz Beĉa. Proverama je utvrĊeno da je firma Koprom iz Beĉa u vlasništvu
jedne moskovske i jedne likvidirane austrijske firme, a da je kao direktor upisana Jovanka
Lajtput Ivanišević. Suvlasnik u firmama Dajners i Principal je Obrad Sikimić. Proverama je
utvrĊeno da novac koji je legao firmi Dajners klub potiĉe sa britanskih Deviĉanskih Ostrva od
firme Findejl enterprajz limitid. Preduzeće Pima registrovano je 1995, a kao vlasnici upisani
su Pluto International Company Limited sa Sent Vinsenta s 90%. Firma Pluto international
registrovana je na Grenadirskim Ostrvima, a osnivaĉi su Vladan, Olivera i Vojin Lazarević.
Preduzeće Skvadra registrovano je 1999, kao direktor je upisan Stevan Aksentijević, kao
zamenik direktora upisan je Zoran Milovanović, koji je do 1998. bio direktor Pime. Osnivaĉ
preduzeća je takoĊe firma sa Grenadirskih Ostrva. MeĊutim, sedišta preduzeća Pima i
Skvadra nalaze se na istoj adresi, Koste Glavinića 8a, i koriste zajedniĉki posl ovni prostor,
opremu i telefone. Tokom 2002. došlo je do sekundarne prodaje akcija. Deo akcija Jubmes
banke kupila je Vlada Srbije, a deo krajem 2002. preduzeće Dajners klub.
U januaru 2003. preduzeće Pima kupilo je akcije Toze Markovića. Poĉetkom 2003. vlasniĉka
struktura Nacionalne štedionice je takva da ĉetiri privatna preduzeća postaju vlasnici 37%
akcija, a Srbija poseduje 13,83%. Odluka o trećoj emisiji akcija doneta je u aprilu 2003, a
uplata je vršena u septembru 2003. Kupci su bili preduzeća Mali kolektiv iz Beograda i firma
Elim iz Beĉa uloţivši po 2,5 miliona evra. Preduzeće Mali kolektiv 91% je u vlasništvu
Angloeuropean Marketing, registrovane na britanskim Deviĉanskim Ostrvima. Vlasnik i
direktor te firme je Vuk Hamović. Firma Mali kolektiv kupovinu akcija izvršila je novcem od
prodaje Trast banke iz Beograda koja je bila u vlasništvu Malog kolektiva. Firma Elim iz
Beĉa osnovana je 1995, a kao vlasnici su upisani Gorohov Aleksej i Gorohov Igor. Posle
kupovine akcija dva preduzeća postala su vlasnici po 13,67% akcija, udeo ĉetiri preduzeća
koja su prethodne godine kupila akcije bio je ukupno 26,88%, a vlasniĉki udeo drţave pao na
10,05%. Kada je tokom 2005. i 2006. grĉka EFG banka kupila Nacionalnu štedionicu za paket
Vuka Hamovića
plaćeno i Vojina
je 41 milion, Lazarevića,
a drţava koja je koji
svoj su uloţili
udeo 6,2 miliona
uvećala na 37%evra i 1,2 miliona
prodajući 2005. NŠdolara,
ranije
ustupljen prostor dobila je 35 miliona evra.
GORAN MALBAŠIĆ, predsednik ABB AUTOMATION, Moskva, Rusij a

Šef ekonomskog tima Koštuniĉine vlade za KiM i jug Srbije Dr Nenad Popović
Savetnici
Olivera Boţić, Fond za razvoj Republike Srbije, direktor
Srboljub Antić, MMF, predstavnik SCG
Prof. dr Stojan Jevtić, Privredna komora Srbije, potpredsednik
Goran Malbašić, ABB Automatizacija” Moskva, predsednik
Branko Terzić,
Dragoljub Deloitte Metalac
Vukadinović, and Touche” SAD,Milanovac,
” Gornji energetskidirektor
struĉnjak

Branislav Grujić, Farman” Moskva, direktor

Radoje Stefanović, Clyde&CO“ Beograd, advok at
Volonteri saradnici
Mihail Malbašić, student na London School of Economics
Bosiljka Kozomara, student na London School of Economics
MIĆA MIĆIĆ, generalni direktor MPP JEDINSTVO

RoĊeni brat Vasilija Mićića, Mića, direktor preduzeća “Jedinstvo” iz Uţica, kaţe da njegova
porodica nema nikakve veze sa v.d. predsednikom Srbije Natašom Mićić. Moja firma
“Jedinstvo” nema nikakve veze sa firmom mog brata, on gradi puteve, a “Jedinstvo” izraĊuje
termo i hidro izolacije, vodovode, kanalizacije i gasovode.
VASILIJE MIĆIĆ, predsednik PUTEVI GROUP

Septembra 2003, spajanjem graĊevinske firme “Putevi Uţice” i “Ratko Mitrović”
niskogradnje, Vasilije Mićić postaje vlasnik najvećeg preduzeća za izgradnju puteva na
Balkanu. Mićić je postao vlasnik “Puteva Uţice” po starom zakonu o privatizaciji, a sa
3.000.000 evra dokapitalizovao je niskogradnju “Ratko Mitrović”, gde je postao najveći
akcionar. U popisu njegove imovine su i kamenolomi “Granit Pešĉar” u selu Ba i još jedan na
Zlatiboru koje je kupio na tenderu. U Rusiji ima privatnu firmu sa sedištem u Soĉiju, koja
takoĊe radi puteve, a u kojoj rade njegovi sinovi. “Putevi Uţice” i “Ratko Mitrović” rade na
izgradnji autoputa Beograd – Novi Sad, kao podizvoĊaĉi austrijske “Alpina Majreder”, i na
desetak deonica širom Srbije. Vasilijev roĊeni brat, Mića, direktor je uţiĉkog preduzeća
“Jedinstvo”. “Ko su braća Mićić i kako su dobili poslove na putevima Srbije?”, prvi se zapitao
MlaĊan Dinkić.
Dok ne progovori, Vasilije Mićić, jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, deluje kao gospodin.
“Šta, bre, ti hoćeš ti od mene? Je l‟ te onaj Dinkić platio da me napadaš? Što napadaš mene,
pa Bogoljub Karić je bogatiji od mene!”, razdrao se Vasilije ĉim mu se novinar Kurira
predstavio. Praćen direktorom preduzeća “Putevi Uţice” Draganom Jarakovićem, Vasilije je
nastavio sa verbalnim napadima, neprekidno se unoseći u lice novinaru Kurira. “Šta je toliko
ĉudno što sam ja bogat? Ĉim neko u Srbiji zaradi pare, narodu odmah oĉi porastu…
Razumem ja da i vi novinari morate da pišete i zaradite za hleb, ali „ajde sad lepo mi reci ko te
je nagovorio da ovo radiš. Ako nisi ti, mora da je tvoj urednik u nekoj vezi sa Dinkićem. Pa
taj Dinkić nema pojma ni o ĉemu. Ako ja krenem da se bavim politikom, oteraću ga u
politiĉki podrum i to mu slobodno prenesi”. Ohrabren nastupom svog gazde, u napade se
ukljuĉio i njegov podreĊeni, direktor “Puteva Uţice” Dušan Jaraković: “Pitaš odakle Vasiliju
Mićiću tri miliona evra za “Ratka Mitrovića”? Pa, on u Rusiji za jedan posao uzme preko
deset
po miliona
psovka, evra.po
uvreda je uspešan
Onuvreda, ĉovek,
i tako jer nije
je prošlo dvaizabrao novinarstvo
sata razgovora za profesiju…”
sa jednim Psovka
od najbogatijih
ljudi u Srbiji, Vasilijem Mićićem. Podrugljivi smešak njegovog podreĊenog, direktora
Jarakovića, i opaska “ma šefe pusti novinara, jadnik, mora i on od neĉeg da ţivi”, govori da je
Srbija tuţna zemlja.
Oktobra 2006. menadţment uţiĉkih Puteva pregovarao je sa potencijalnim kupcima te

kompanije. Ugovoreni poslovi vredni su 50 miliona evra. Akcije firme naglo su skoĉile posle
vesti o dobijenom poslu rekonstrukcije aerodroma u ruskom Soĉiju vrednom 100 miliona
dolara, za dva dana oko 15%, a akcija Putevi iz Poţege, koja je od poĉetka godine u
vlasništvu uţiĉkih Puteva, skoĉila je više od 100%. Povećanu traţnju za akcijama Puteva
izaziva interesovanje investicionih fondova za tu kompaniju, ali se pominje da bi kompanija
mogla da se naĊe u rukama novog vlasnika. Sve to moţe da bude taĉno“, zagonetno kaţe
direktor Puteva Uţice Dragan Jaraković. Menadţment kompanije na ĉelu sa vlasnikom

Vasilijem Mićićem, pregovarao je sa austrijskom kompanijom Štrabag i francuskim Vinĉi i
Bujik. Stav kompanije je da povezivanje sa jaĉima nije loše sa stanovišta budućnosti firme i
da je to najbolja varijanta u nadolazećoj konkurenciji. Da li će menadţment pristati na
većinskog vlasnika, najviše zavisi od ishoda tendera za dodelu koncesije Horgoš -Beograd-
Poţega. Vinĉikoncesiju.
ukoliko dobiju je tu ozbiljan kandidat, a njegovu
Priţeljkujemo sa njim ipobedu,
imamo predugovor o izvoĊenju
a ako se mora, nek nas i radova
kupi“, kaţe
Jaraković i napominje da je vlasniku Vasliliju Mićiću teško je da donese takvu odluku.
Vasilije Mićić je vlasnik 22% kapitala firme Puteva Uţice. Mićić je, istovremeno, vlasnik i
kiparske firme istog imena – Putevi, koja je vlasnik 42% akcija uţiĉkih Puteva. Mićić koji je
bio direktor Puteva Uţice u vreme sankcija, danas je vlasnik više od 60% kapitala te
kompanije. Kompaniju Putevi Kipar osnovao je upravo u vreme sankcija, kad je iz Srbije bilo
tešk o direktno raditi u Rusiji, i na koju je preneo poslove i opremu. Iz tog vremena kiparski
Putevi imaju ugovorene poslove koji još nisu završeni. Kompanija je posebno usmerena na
Soĉi, u koji će narednih godina zbog odrţavanja Zimskih olimpijskih igara biti uloţeno 12
milijardi dolara. Putevi“ su u ovom gradu izgradili i rekonstruisali mnoge objekte, a posebno
mesto pripada 28-spratnici Aleksandrijski svetionik“, i na kojoj se vijori velika zastava
Putevi Srbija“.
Posao na rekonstrukciji i doradi piste u Soĉiju, na meĊunarodnom tenderu dobili su uţiĉki

Putevi. Planirano je da se koristi oprema kompanije koja je već u predstavništvu u Rusiji.
Putevi Uţice u Rusiji trenutno izvode radove u vrednosti oko 34 miliona evra. Poduhvati u
Rusiji poĉeli su još 1992. godine, sa rekonstrukcijom dve piste u Sibiru. U drugim zemljama
za sada još uvek ne rade, iako imaju ponude iz Dubaija, Alţira, Libije… Glavna ograniĉenja
jesu resursi i kapaciteti“, kaţe Jaraković. Trenutna vrednost opreme je oko 50 miliona evra.
Kom panija uglavnom obezbeĊuje i osnovni materijal za sopstvene potrebe, ima sopstvene
kamenolome, betonjerke, asfaltne baze i transport. Uţiĉki Putevi su jedna od najuposlenijih
graĊevinskih firmi u Srbiji. Vrednost ugovorenih poslova u zemlji je oko 50 milio na evra, a
rade Medicinsku školu u Uţicu i sportsku halu na Zlatiboru.
Putevi Uţice uĉestvuju na tenderu za zakup drţavnog zemljišta za izgradnju zimskog

sportskog centra Tornik, zbog toga što je Vasilije većinski vlasnik hotela Palisad na Zlatiboru
i suvlasnik zemljoradniĉke zadruge Jablanica (nekoliko stotina hektara zemlje oko Tornika).
Ruske kompanije kupile su: Beopetrol“ – naftna kompanija Lukoil“, HTP Putnik“ –
finansijska korporacija Metropol“, Termoelektro“ – moskovska kompanija Harvinter“,
Fadip“
Koks“, i Beĉej
radnici– Goše“,
moskovska kompanija
Rekord“ Metaloruan“,
Rakovica Goša
– kompanija FOM“
Viza“. – kompanija
Uĉinak JCS
je: Viza“ je posle
dve godine obustavila proizvodnju i pokrenula steĉaj u Rekordu“, a Lukol“ ima probleme
da ispuni ugovorene investicije u Beopetrolu“.
U Rusiji, prema podacima PKS, radi oko 160 naših kompanija mahom registrovanih van
Srbije, uprkos povlašćenom carinskom reţimu za Srbiju. Na graĊevinskim poslovima iz Srbije
angaţovano je oko 40.000 radnika. PKS nema podatke o opsegu tih kompanija, a upućeni ih
rangiraju: ubedljivo prvo mesto zauzima Milan Janković Cepter, a slede ABS holding (Nenad
Popović), PSP Farman“ (Branislav Grujić), Putevi Uţice“ (Vasilije Mićić). Van
graĊevinarstva, vode Hemofarm“, u vlasništvu nemaĉke Štade“, Target“ Baĉka Palanka,
Metalac“ Gornji Milanovac…
spoljnotrgovinski partner Srbiji,ajer
u sektoru
uvozimotrgovine Delta“.
kompletnu Ruska
i naftu i gas,Federacija je prvigodine
za šta je prošle
plaćeno oko 2,14 milijardi dolara, što je više od petine ukupnog godišnjeg uvoza Srbije. U
isto vreme, iako nam je Rusija dala mogućnost da 95% roba tamo izvezemo bez carine,
vrednost izvoza je bila 315 miliona dolara. Najveće stavke su sirovine i repromaterijal, a tek
oko 6,5% robe široke potrošnje, dok voće i povrće ĉine oko 7,5%. Razlog za mali izvoz i
njegovu strukturu je što u Rusiji rade firme koje proizvode te robe kvalitetnije i jeftinije.
ŢELJKO MITROVIĆ, vlasnik, glavni i odgovorni urednik PINK INTERNATIONAL

Ţeljko Mitrović ima svoju Pink -televiziju širom pravoslavne ekumene. Program “Pinka” je
srpski Nešvil… Nije nikakvo iznenaĊenje što je Koštunica Ţeljku Mitroviću, kao
nacionalnom dobru, udelio za dalju prodaju tri- ĉetiri nacionalne televizije, nekoliko
regionalnih i lokalnih, i desetak radio-stanica. Ako je već bio od poverenja Miri Marković i
Bebi Popoviću, prirodno da je osvojio i Aleksandra Nikitovića. Vlasnik je najveće medijske
korporaciji u Srbiji koja ukljuĉuje televizije Pink“, Pink BiH“, Pink Montenegro“ i Pink
Makedonija“. Ruţiĉasta televizija je lansirala i 11 satelitskih kanala. Na Televiziji Pink“
emituju se najgledanije zabavne emisije i domaće serije. Mitrović poseduje izdavaĉku kuću
Siti rekords“, fabriku za štampanje CD i DVD izdanja, producirao je film AnĊeli 3“, a u
pripremi je još nekoliko filmskih produkcija. Mitrović je vlasnik avio-kompanije Er Pink“, a
otvoriće veliki filmski studio PFI u Šimanovcima u blizini Beograda, i fabriku ţvaka. Iz braka
sa Hani Mitrović ima dvoje dece, dok sa drugom suprugom Milicom Mitrović, muziĉkom
urednicom kompanije Pink“, takoĊe ima dvoje dece. Karijeru je poĉeo kao basista grupe
Oktobar 1864“. Ţeljko Mitrović nije samo gospodar srpskog neba, već i ojaĊenih srpskih
duša. Dok je on ovde primer uspešnosti Srbija nema ĉemu da se nada. On nikada nije
dozvolio da ga višak znanja, dilema i sumnji spreĉava u uspehu u ţivotu. Bio bi ĉak i tada
dostojan divljenja da je “Pink” televizija njegovo delo, a ne drţavni projekat sistematskog
zaglupljivanja Srba, da bi s njima moglo da se radi bukvalno šta god ko hoće. Ne treba
precenjivati Ţeljka Mitrovića. On gotovo i ne zna u ĉemu je uĉestvovao i kakav je prelom u
srpskom mozgu izazvao. Niko sa malo pameti, od sramote, ne bi ni mogao da odigra takvu
ulogu. Njemu, dotle jednom od “Rokera s Moravu”, bili su dovoljni samo pare, kuće,
avioni… Svejedno mu je bilo što je u meĊuvremenu sve što je vredelo u Srbiji potpuno
propalo. Nikad nije ni bio deo sveta koji je mislio svojom glavom. Iz svoje ruţiĉaste
stvarnosti gotovo i nije izlazio. A nije ni smeo! Svi njegovi drugovi i poslovni partneri dobili
su metak, trunu po zatvorima ili su u bekstvu sa crvenim poternicama Interpola. On je ostao u
Beogradu kao ĉuvar njihove zaostavštine, nalazili se oni na ovom ili su već na onom svetu.
Nije Aleksandar Tijanić baš neupućen kad tvrdi da je televizija “Pink” više delo kolumbijsko
– srpske mafije, nego reţima Slobodana Miloševića. On i Mitrović su bili rivali oko Mire
Marković. Iako se natĉoveĉanski trudio, Tijanić je izgubio. Uliĉarska bistrina, drskost i
bezobrazluk nisu mu demonstracija

vreme višemeseĉnih dovoljni protiv„97,
nekog kosuume
pošto da se svakome
Milošević i na svaki pokrali
i Mira Marković naĉin uvuĉe. U
izgubljene lokalne izbore, Tijanić se pokolebao. Pomislio je da Sloba pada i ponudio se da ga
izda. Mira Marković mu je rekla da je najobiĉnija piĉka, kad je podneo ostavku na mesto
ministra informisanja, sa koga je zabranio više srpskih medija nego svi pre i posle njega,
ukljuĉujući i ratnog ministra Aleksandra Vuĉića. Za razliku od njega, Ţeljko Mitrović je
zgrabio “kalašnjikov”, otišao na kontramiting i zakleo se Miri da će da puca na neprijatelje,
inaĉe uglavnom gledaoce “Pink”-a, ĉije su zvezde tada bili Kleopatra, Vidovita Zorka, Boris
Bizetić i Ruška Jakić. Ţeljko je tako postao Veliki Ţeljko. Zapalio je studio, koji nije bio
njegov, i preko “Dunav osiguranja” (pouzdana julovska veza Nebojša Maljković) dobio
odštetu da izgradi velelepnu zgradu “Pink” televizije na Dedinju. Kad mu je zatrebalo još
para, istim kanalom dobio je obilnu nadoknadu štete, jer mu je televizija toboţe stradala
tokom NATO bombardovanja zgrade CK, iako je, kao nacionalno dobro, na vreme bila
evakuisana u zgradu “Genexa”. Pošto je sa Arkanom, Cecom, Minimaksom i Šešeljom

potpalio Srbe da se suprotstave NATO-u i svetu, Mitrović je na ĉelu patriotske estrade, sa
beogradskih mostova pozivao NATO da ih bombarduje. Što je Srbija postajala razrušenija i
opljaĉkanija, on je bio uticajniji i bogatiji.
JUL je stvarno
Aleksandra bio cool
Lupšića. za Ţeljka
Samo Mitrovića,
su obiĉni, i za
kulturni, njegovog
pošteni dugogodišnjeg
i pametni Srbi patiliposlovnog partnera
i siromašili. U
bivšoj Jugoslaviji, taj Lupšić radio je kao predstavnik vojne špijunske organizacija “Ina-turs”
u Beĉu. Prodavao je naftu i oruţje. Trebalo je unapred naoruţati buduće zaraćene strane.
Ĉovek takvog pedigrea bio je idealan za širenje slobode medija u despotskoj Srbiji. Da
napravi novine u sluţbi Slobe i Mire, koje će liĉiti na opozicione. Aleksandar Lupšić je sa
Manjom Vukotićem pokrenuo “Blic”, da bi se osudile demonstracije protiv Slobodana
Miloševića. To je Lupšića preporuĉilo još više za poverljivog svetskog ĉoveka Vlajka
Stojiljkovića i Radeta Markovića. Nije ispunio zadatak da Vlajkova simpatija Jadranka
Jovanović zapeva u beĉkoj Operi i probije sankcije, ali verovatno jeste neke druge. Nije on
bio loš ni sa korumpiranim opozicionarima. Beba Popović je organizovao je sastanak Ţeljka
Mitrovića, Milana Beka i Milorada Vuĉelića, na kome je odluĉeno da Lupšić i splati Mariji
Milošević pet miliona maraka za TV “Košavu”, a da će mu se to kasnije nadoknaditi. Kad je
naĉuo za to, Zoran ĐinĊić je pobesneo, pa je Lupšić stupio na stranu Koštunice i dve godine
vodio kampanje protiv ĐinĊića kao mafijaša i švercera cigareta, koji sa Ĉumetom asfaltira
puteve po Srbiji. Nije iznenaĊenje što je, kao nagrada Lupšiću, nacionalna frekvencija
dodeljena porno televiziji “Košava”. Koštunica je tu bio od reĉi. A Ţeljko Mitrović, ako je
ranije Mariji Milošević napravio TV “Košavu”, bio je duţan da pomogne i Lupšiću, koji se u
meĊuvremenu afirmisao kao uspešni producent porno filmova u Srbiji za zapadno trţište.
Ţeljko Mitrović je krenuo da osvoji Holivud. Zaduţio se nekoliko desetina miliona evra i
poĉeo da gradi dţinovska studija u Dobanovcima. Sada ne moţe više da plaća rate kredita, pa
u tim hangarima proizvodi ţvake. Planira da se izvuĉe, kad proda televizije “Košavu” i
“Avalu”, koje je, sa Lupšićem i ostalim Miloševićevim ljudima (Danko Đunić), dobio na
RRA lutriji. Ugledni “Njujork tajms” objavio je da je njegov kljuĉni poslovni partner Greg
Stivens umro u Holivudu od “loše srpske droge”. A Ţeljko je investirao u njega. Zemunski
klan brinuo se o raspoloţenju Grega Stivensa, koji je i “zemuncima” obećavao da će da ih
vodi u Holivud, pošto su postali preveliki za Srbiju. U velelepnoj zgradi televizije “Pink”
ĉešće je boravio Vlada Budala, ĉak i od Bebe. A kad su dolazili Ĉume, Legija, Dušan
Spasojević, Bagzi i Kum Luković, bili su to holivudski spektakli, pa su se Ţeljko i Milica
ponudili da ih, kao drage goste, liĉno posluţuju. Svi oni optuţeni su za atentat na premijera
ĐinĊića, a Ţeljko Mitrović se našao u naruĉju – Koštunice. Da ne bude suviše sumnjivo, malo
ga je zavitlavao
ostalih. u lutkarskoj
Stotine miliona seriji “Nikadklana
evra zemunskog izvini”. odrekao
nikad se Bebe, a lipošto
nisu pronaĊene, nije ih
Vlade
niko,Budale
osim i
Tijanića, nije ni traţio u televiziji “Pink”.
Ţeljko Mitrović je samo vešti “stilista”. Za televiziju “Pink” duţe ga neki mnogo moćniji.
Tokom prošle decenije u Srbiji se na gomili našlo priliĉno neopranih para, koje su ţelele da
nesmetano vladaju, ma šta se desilo posle Miloševića. Kao i Đunić, Ţarko Zeĉević, Milan
Beko, MlaĊan Dinkić, i Ţeljko Mitrović pomalja se na površini tih “crnih fondova”, za koje
ne mora da zna Koštunica, ali sa kojima je svaki dan u toku Aleksandar Nikitović. Tu se znaju
stroga pravila igre, a javnim igraĉima su dati na liĉno korišćenje iskljuĉivo luksuzni stan i
hrana. Ţeljko Mitrović je jeftino prošao. Posle Petog oktobra profesor Ĉedomir Ĉupić
predlagao
atentata najepremijera
da se zgrada “Pink”
ĐinĊića, televizije
Nebojša Ĉovićsruši, kao bespravno
je traţio podignut
da se u “Sablji” objekat.
uhapsi Posle
Ţeljko
Mitrović, jer mu je bilo sumnjivo šta je petljao sa Zemuncima. Ţeljko se lako odbranio od dva
usamljena napada. Dovoljna je bila agresivna retorika u “Pinkovim” vestima, da ih slisti.
Petog oktobra 2000. godine, Pink televizija nije radila. Šestog oktobra ujutro, u studiju ove
televizije, uţivo, pojavio se MlaĊan Dinkić u ugodnom razgovoru sa Ţeljkom Mitrovićem.
Bio je to znak da su ovom JUL-ovcu gresi oprošteni. Televizija Pink na jaslama novih vlasti
ţivi još bolje

drugarice, sadanego u milosti
preko srpskogMirjane Marković.
novinarskog Ţeljko
taloga tvrdi Mitrović, bivši miljenik
da sa tadašnjim vlastimabivše prve
nije imao
skoro ništa. Ĉinjenice govore suprotno.
24. decembra 1999. godine izbio je, u rano jutro, poţar u televiziji Pink. Bilo je to pet dana
nakon što je ova medijska kuća potpisala polisu osiguranja sa osiguravajućom kućom
“Dunav”. Iz sleda dogaĊaja postaje jasno da je postojao plan da deo studija televizije Pink
izgori, a da njegov vlasnik naplati od osiguranja veliki novac. Po naĉinu na koji je
osiguravajuća kuća “Dunav” postupala, bilo je jasno da sa naplatom neće biti problema. Bila
je to 1999. godina, bila je to omiljena televizija prve drugarice Mirjane, a Ţeljko Mitrović
omiljen u podmlatku njene partije. Nedelju dana pre paljevine u studiju televizije Pink na
privremenoj lokaciji u zgradi Narodnog univerziteta “Braća Stamenković” Mitrović potpisuje
sa “Dunav” osiguranjem polise na pokretnu tehniku, ali – i na graĊevinske objekte. Ukupan
profit od ove paljevine bio je 23 miliona dinara, ili 800.000 nemaĉkih maraka. Nije to bio ni
prvi ni jedini “ekstraprofitni” poţar u Beogradu tog doba. Na zadovoljstvo klana Aleksandra
Nikaĉevića ondašnje vladajuće partije, izgorele su prostorije Demokratske stranke u
Nušićevoj ulici, i DS je naplatila veliku odštetu i otišla na drugu adresu, a podmladak SPS se
uselio i odmah napravio klub zatvorenog tipa. Ovo je bio primer kohabitacije i kako sloga
partijskih oligarhija moţe doneti korist, ali na štetu graĊana. Gorelo je i Jugoslovensko
dramsko pozorište, i ta sumnjiva vatra donela je veliki novac od kog su neki savremeni
neimari pravili sebi zaduţbine. Televizija Pink i Ţeljko Mitrović, 22. decembra 1999. godine
imali su polise osiguranja imovine TV Pink za 1998/99. godinu, uraĊene na osnovu nabavne,
revalorizovane vrednosti prema bilansu stanja 31.12.1997, sa ugovorenim uvećanjem
knjigovodstvene vrednosti 100% i ugovorenim rastom cena na malo. Osiguranje je uraĊeno sa
rokom trajanja 10 godina i odobrenim popustom od 10%. Sa osiguranikom, televizijom Pink i
Ţeljkom Mitrovićem, ugovoreno je “osiguranje od poţara i nekih drugih opasnosti…”,
“osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti…”, “osiguranje prenosivih ureĊaja,
aparata i instrumenata…” Bilo je to u oktobru 1998. godine. A nepunih nedelju dana pre
poţara u televiziji Pink, ta kuća i njen vlasnik obnavljaju polise osiguranja, pa je “pokretna
tehnika” prethodne godine osigurana na vrednost od 1,5 miliona dinara, uvećana na 2,5
miliona. Tom prilikom kontrolor uslova osiguranja i premije nije izvršio kontrolu polise i
obraĉuna premije, kako je to predviĊeno u osiguravajućim kućama. Već tada bilo je jasno da
je
odreţija ove lakrdije
opasnosti poţara “ibila smišljena.
nekih Osiguranje imovine
drugih opasnosti”, televizije
uraĊeno je Pink za 2000/2001.
prema podacima iz popisnihgodinu
lista
na dan 31.12.1999. godine, sa povećanjem od ĉak 500%! Ţeljko Mitrović je nabavnu vrednost
opreme televizije Pink uvećao za 500%. Samo godinu dana pre bio je skromniji, pa je ta cena
bila uvećana za 100%. Pored pomenutih osiguranja za poslovnu 2000/2001. godinu, Mitrović
je i opremu koju je uzeo u najam od “Avala filma” osigurao na ondašnjih 2 miliona dinara. Da
mu je i DOS-ova vlast bila blagonaklona, govori i podatak da je Kontrolor primene Uslova i
Tarife izvršio kontrolu zakljuĉenja osiguranja pred kraj decembra 2000. godine – nakon
takozvanih oktobarskih promena. Nakon poţara od 22. decembra 1999. godine, iz kog će
Ţeljko Mitrović izaći bogatiji za skoro milion nemaĉkih maraka, struĉna komisija kompanije
“Dunav osiguranje” utvrdila je uzrok štete. U dokumentu “Šteta PI-52/99- poţar osiguranika
RTV
štete”Pink internacional
i da je company”,
uputio prigovor. pišesudaprihvatili
Prigovor se “osiguranik
ĉlanovinije
većasloţio sa visinom
“Dunav procenjene
osiguranja”, pa je na
osnovu toga i utvrĊena visina štete. Mitrović je formirao svoju komisiju za procenu štete koja
je zajedno sa komisijom “Dunav osiguranja” radila na proceni. Uobiĉajeno je u ovakvim
sluĉajevima da se zapisnici i obraĉuni obostrano potpisuju. U ovom sluĉaju, u dokumentu pod
nazivom “Analiza intervencije”, koji je potpisao Dušan Milićev, komandir vatrogasne
brigade koja je gasila poţar, piše da “Objekat nije pokriven ureĊajima za zaštitu od
poţara…ni u jednom
hidrantska mreţa, delu”!
ali da “nijeDalje piše da Ima
korišćena”. je u uhodnicima
dokumentuoko studija
jedna postojala
reĉenica kojazidna
govori o
suštini “samozapaljenja”: da je “…do poţara došlo u studiju TV Pink dosta pre alarmiranja
vatrogasne brigade…” Milićevu nije promaklo da je u studiju televizije Pink bilo
organizovano deţurstvo, i da su kod studija to deţurstvo obavljala “dva lica”. Zašto su ta dva
lica gledala kako studio gori “dosta pre alarmiranja vatrogasne brigade”? Vatrogasna brigada
je dolaskom na mesto poţara ustanovila da je “poţar većeg obima”, pa je naruĉila vozila
Zemuna, Surĉina i Batajnice. Prethodno u zapisniku, u delu “Razvoj i gašenje poţara”, piše
kako je “zbog veće koliĉine zapaljivog materijala i visine studija od 9,5 metara došlo do
velike koncentracije vrelih produkata sagorevanja i dima do plafonske konstrukcije izraĊene
od drveta i trske omalterisane sa unutrašnje strane…”. Dakle, studio sa skoro deset metara
visokim plafonom je goreo, a da to ona “dva lica” nisu primetila. Potporuĉnik Milićev u
izveštaju beleţi kako su ĉuli da nešto u studiju “puca”. Milićev beleţi i nešto što bi
osiguravajućem društvu trebalo da “bode oĉi”, da je prilikom intervencije iz poţara spasena
oprema: iz reţije studija izneti su monitori, deset kamera i druga oprema. Iz kancelarijskih
prostora izneto je više kompjutera, na prvom spratu iz izloţbenog prostora iznete su slike,
notni zapisi, po reĉima struĉnog radnika “od neprocenjive vrednosti”. Uprkos tome što je ova
oprema spasena, Ţeljko Mitrović će i nju naplatiti od “Dunav osiguranja” po ceni uvećanoj od
nabavne za 500%. Ovu drsku pljaĉku nezgrapno zapakovanu u inscenirani nesrećni sluĉaj,
Mitrović je mogao da sprovede samo uz pomoć vlasti, koja je i propala pljaĉkajući vlastitu
drţavu, na kraju pljaĉkajući se uzajamno. Zakon je tu postojao za humor.
Vlasnik televizije Pink kaţe u jednoj dnevnoj novini: “Teţak sam milijardu dolara”. Koga bi
trebalo kazniti: Mitrovića koji je zaradio otimajući od drţave i uz pomoć drţave, ili one koji
su ga amnestirali? Po obaranju Miloševićevih s vlasti, Mitrović se stavlja na raspolaganje
Goranu Vesiću, Ĉedi Jovanoviću, a Ljubiša Buha Ĉume organizuje konkurse za izbor
gologuzih devojĉuraka. Kada nije bio zadovoljan programom Ĉume je ulazio sa naoruţanim
telohraniteljima. Veći deo novca koji je zaradio naplaćivanjem u kešu od gostovanja u
njegovim emisijama, Mitrović je ustupao glavarima. Kada je Vojislav Koštunica izabran za
premijera, Mitrović podilazi (preko svoje ţene) šefu kancelarije Vlade za informisanje,
SrĊanu Đuriću, i Koštunica je zaţmurio.
MIROSLAV
RoĊen je 1945.MIŠKOVIĆ, predsednik
u selu Bošnjanu, DELTA HOL
kod Varvarina. DING
Završio je Ekonomski fakultet. Radio je
“Jugobanci” u Kruševcu. Za generalnog direktora HI “Ţupa” u Kruševcu imenovan je 1987,
gde je do tada bio pomoćnik generalnog direktora za finansije. Miroslav Mišković vlasnik je
najveće kompanije u Srbiji. Njegovo bogatstvo procenjuje se na 1,5 milijardi dolara i raste.
Njegova Delta bavi se proizvodnjom, maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem stranih
firmi, distribucijom, nekretninama, uslugama inţenjeringa i k onsaltinga, brokerskim
uslugama i uslugama osiguranja, i zapošljava 16.200 ljudi. Krajnji vlasnik svih kompanija
Delta je of šor firma sa Kipra.
U vlasništvu Miroslava Miškovića je veći deo maloprodaje u Srbiji – trgovinski lanci Maxi,
Pekabeta i C market, hipermarketi Tempo. Od 2007. godine strateški
Agrokor, Ivice Todorića, a od spajanja dve firme trebalo bi da nastanepartner mu jes profitom
preduzeće hrvatski
od pet milijardi evra koje bi se kotiralo na londonskoj berzi. Automobili fiat, alfa romeo,
lanĉia, honda, reno, BMW, kozmetika nivea, sportska oprema nike, garderoba zara i jana,
mnogi prehrambeni proizvodi u Srbiju dolaze preko Miškovićevih firmi. Ima ekskluzivni
ugovor s kompanijom Intersport. Strateški je partner s grupom Đenerali i preko Delta
Đenerali prodaje razna osiguranja. Mišković je došao do vlasništva Preduzeća za puteve
Beograd, poljoprivrednih
Seme iz Sombora, preduzeća
somborskog SuncaNapredak iz Stare
i industrije Pazove i izJedinstvo
ulja Dunavka Velikogiz Apatina,
Gradi šta, firme
jagodinske klanice za proizvodnju suhomesnatih proizvoda Juhor, trgovinske firme Namateks
iz Subotice, beogradske Obuće. Većinski je vlasnik i novosadskog Bazara, i poslovnog
prostora Investbanke na Terazijama. Dobio je, uz Hipo Alpe Adrija, Vladimira Ĉupića, pravo
izgradnje smeštaja za Univerzijadu koji će posle sportskog dogaĊaja postati trţni centar u
novobeogradskom bloku 67. Veliki trţni centar planiran je i na zemljištu koje je nekad
pripadalo preduzeću Autokomanda, a koje je Mišković kupio. Gradi multipleks bioskop,
kuglanu, igraonice za decu i fitnes centar, tematske restorane i kafiće. Jedan od najvećih
vlasnika oranica u Srbiji jer je kupio 20.000 hektara zemlje kroz vojvoĊanske poljoprivredne
kombinate. Proizvodi i trguje kukuruzom, pšenicom, jeĉmom, proizvodima od uljarica i
stoĉne hrane, suncokretom, sirovim i jestivim uljem, bavi se i preradom mesa. Miškovićeve
firme i fabrike trguju i proizvode pesticide, mineralna Ċubriva, granulate, gume, viljuškare,
motorna ulja, antifriz, akumulatore i rezervne delove za bicikle. Firma Delta brokers zauzima
treće mesto po trţišnom uĉešću trgovinom na beogradskoj berzi. Londonski Sandej tajms je
pisao da je Mišković svom sinu kupio vilu u Londonu vrednu 25 miliona funti. Iza svih
Miškovićevih firmi stoji firma Hemslejd sa Kipra, koja je do prodaje italijanskoj banci Inteza
bila, protivno zakonu, vlasnik banke Delta. Mišković je na tom poslu zaradio 350 miliona
evra, a novac je završio na Kipru. U Delti kaţu da je Hemslejd vlasnik po savetu stranih
struĉnjaka jer u svetu velike kompanije tako funkcionišu i to je po zakonu, da bi se plaćao
manji porez.
Poĉetkom 1990. imenovan je za potpredsednika Republiĉkog izvršnog veća, u vreme kad je

istu funkciju obavljao i Dušan Mihajlović, bivši ministar policije. Kao direktor HI “Ţupa”,
svoju sposobnost za biznis iskazao je potezima poput, na primer, kupovine rasnih konja iz
SAD i njihove preprodaje kupcima iz Holandije. Već sledeće godine osnovao je “Delta
holding”, u kojem je kao “suvlasnik” imao 25 % kapitala. Za Miškovićevo ime poĉeli su da se
vezuju poslovi na više kontinenata: automobili, otkup stoke, bicikli, hladnjaĉe, peĉurke,
trgovina, banke, poslovni prostori, prerada drveta, celuloza, te gradovi Moskva, Peking,
Nikozija, Milano, Sibir… Otkud pare da zapoĉne sve to? Neki koji ga dobro poznaju tvrde da
zaštitni znak “Delta holding”, ne znaĉi “Delta M”, nego “Delta 3 M”, od Mirjana, Marija,
Marko (Milošević). Ĉinjenica je da drţavni sluţbenik sa ĉinovniĉkom platom, nije mogao sve
to da finansira.
smatraju Logiĉno,
da su na Mišković
to raĉunali je su
oni koji svegatokidnapovali
stvorio novcem
2001.Miloševićeve
godine, ekipadrţave. Neki za
iz Jedinice izvori
specijalne operacije koja je svoje policijske legitimacije zloupotrebljavala i “unutar porodice”.
O otmici Miroslava Miškovića i danas se malo zna. U proleće 2001. godine, od strane
pripadnika “Zemunskog klana”, Mišković je otet po nalogu Dušana Spasojevića i Mileta
Lukovića Kuma, a uz asistenciju Milorada Ulemeka-Legije. Cena njegovog otkupa, 7 miliona
maraka, ekspresno je plaćena. Razlozi njegove otmice i tako visoka “otkupnina” bivaju jasniji
ako se ima u vidu da je Mišković imao neizmirene obaveze JSO, koja je u jesen 1995. godine
obezbeĊivala Miškovićevu eksploataciju šumske graĊe iz sremsko-baranjsk e oblasti. GraĊu je
izvozio u Grĉku. U dogovoru oko dobiti za tu graĊu uĉestvovali su Radovan Stojiĉić Badţa i
Ţeljko Raţnatović Arkan. Kako je dogovor bio prekršen, a Mišković nije platio “partnerima”,
došlo
bio najeotvaranju
do otmice nakon koje
sajamske je plaćeno
priredbe tih 7 miliona
u Beogradu, maraka.
u društvu ljudi Na dan otmice,
iz vrha Mišković je
vlasti, i ministra
policije Dušana Mihajlovića. Istog dana je otet je. Otmica se pamti po tome što je Dušan
Mihailović ponudio ostavku na mesto ministra policije “do 15 maja” ako se sluĉaj ne reši, i po
izruĉenju “grupe graĊana” od strane francuske policije srpskoj policiji, koji su proveli izvesno
vreme u beogradskom CZ, pa pušteni na slobodu. Mihajlović nije dao ostavku. Mišković nije
davao izjave. Niko nije osporio da su ljudi izruĉeni od strane francuske policije bili umešani u
otmicu. Svi oni bili su i na listi osumnjiĉenih za atentat na premijera ĐinĊića.

Miroslav Mišković zapoĉeo je svoju imperiju po nalogu Slobodana Miloševića i Mirjane
Marković. Kao kadar JUL-a, Mišković dobija poziv da bude potpredsednik Izvršnog veća
Srbije. Postojali su planovi da on postane premijer, ali Milošević je od te namere odustao. U
stanu porodice Milošević, kada se porodica preselila na Dedinje, Mišković je osnovao
preduzeće “Delta Holding”, u kome je imao 25%. “Delta holding” osnovana je poĉetkom
februara 1991. godine i imala je pet ĉlanica – “Delta M”, “Delta banku”, “Delta osiguranje”,
“Delta sport” i “Delta MC”. Mišković je svaku od od ovih pet kompanija razgr anao na mnogo
manjih poslovnih grupa, kao što je to radio Bogoljub Karić sa “BK Kompanijom”. Samo
“Deltu M”, na primer, ĉine “Delta In”, “Delta Auto”, DMD, “Delta Internacional”, “Madţi”,
“Detmile”, “Delta Agrohemija”, “Delta Invest”, “Delta Agrar”, “Difashion”, “Delta
Funghi”…
Munjeviti uspon imperije Mišković poĉinje 1993. godine u vreme hiperinflacije. Od Narodne
banke Jugoslavije Miškovićeva banka kupovala je devize parama iz primarne emisije.
Dolaskom Mirka Marjanovića za predsednika Vlade Srbije, uz posredniĉku ulogu Dušana
Mihajlovića, koji je bio koalicioni partner SPS, penzioni fond Srbije je, uz odobrenje Mirjane
Marković i Slobodana Miloševića, prebaĉen na raĉun Miškovićeve banke. Pare
Elektroprivrede Srbije i drugih jakih grupacija prenete su na raĉun “Delta banke”, ĉijim
parama je Mišković raspolagao.
Kada je Milošević izgubio vlast, Mišković, stari kadar Saveza komunista Jugoslavije, odmah
pruţa svoje usluge novoj vlasti. Kontakt sa ĐinĊićem ostvario je preko Milke Forcan, kćeri
Jovana Mileusnića, direktora “Jugohemije” i snaji Bore Forcana bivšeg naĉelnika za
materijalno-finansijske poslove SSUP, koja je prethodno ostvarila vezu sa Borisom Tadićem,
saveznim ministrom za telekomunikacije, kada je “Delta” pod ĉudnim okolnostima preuzela
kredit za prodati Mobtel, odnosno Telekom, što je premijer ĐinĊić kasnije osporio i najavio
Tadićevu smenu. Mišković je nastavio, preko Slobodana Radulovića, da radi sa Dragoljubom
Markovićem, vlasnikom “Krmivo produkt”, ali najviše sa firmama ĉiji je vlasnik Dušan
Mihajlović, i njegovom poslovnom imperijom “Lutra”. Posebne špekulativne poslove
Mišković je obavljao uz pomoć Ljubomira Mihajlovića, direktora “Komercijalne banke”.
Miroslav Mišković je svoju poslovnu imperiju stvorio parama porodice Slobodana

Miloševića. U tome leţi deo enigme blaga koje je Miloševiću pripisivano do oktobra 2000.
godine, a koje kasnije Interpol nije mogao da pronaĊe. Guverner Narodne banke Jugoslavije
MlaĊan Dinkić nastojao je da to prikrije i omogućio je Miškoviću i njegovim saradnicima da
ga sakriju.
Dok Karići, poreklom iz Peći, teţe brojnoj porodici, Mišković, kao Moravac, nema kult
brojne porodice[15]. Ako “Delta” ima vrednost preko tri milijarde evra, logiĉno je da se
utvrdi koliko je Mišković platio poreza i kako pravda svoje bogatstvo. Kada je zakon o
ekstraprofitu plašio tajkune po Srbiji, Miškovića niko ga nije gurao u vrh sumnjivih, niko mu
nije traţio
dokaţe da vrati
poreklo stotineOno
imovine. miliona uzetih
što mu iz primarne
je razrezano, emisije,
nešto ispoddapet
plati neplaćeni
miliona porez,
maraka, da
objektivno
nije ni osetio. Mišković je dosledno oprezan u publicitetu. Iako iz socijalistiĉke direktorske

strukture, nauĉio je da za odnose sa javnošću ima svog menadţera. Ostaju tajne: ko su
osnivaĉi kompanije “Delta M”, kako je stvarno poĉela i kako je Mišković utrostruĉio
bogatstvo posle 5. oktobra.
Mišković, malim akcionarima ne misli da objasni njihovu sudbinu, ni u suk obu sa njima niti
kada su njegovi
snabdevaĉku menadţeri
kompaniju ulazili uuloţio
Beograda “Pekabetu”, krijući
samo 14 ili 40kao poslovnu
procenata, tajnujedau linjegovim
koliko je u uspešnu
rukama. Mišković drţi ministre, izvršnu vlast, sudije, tuţi oce, policiju, i niko javno o tome ne
sme ni da zucne. Ovo pitanje izbilo je na videlo kada je Aleksandar Vlahović optuţio sve koji
su posumnjali u njegov model privatizacije, koji nije viĊen u Evropi. Nije lako objasniti zašto
se briše afirmisana firma, Pekabeta i umesto nje pojavljuje Maxi.
Kada su ga Miloševićevi operativci izvukli iz dvoiposobnog stana u Kruševcu, Mišković je

shvatio da njegov šef ne voli da se ljudi oko njega istiĉu u javnosti. On je, smišljeno, puštao u
javnost da “M” uz “Delta” znaĉi – Mira, Marija i Marko. To je godilo Mirjaninoj sujeti, a
Mišković je gazdi Slobi davao do znanja da je samo ĉinovnik. U vreme Miloševićeve
vladavine, Mišković je sa ministrom Borišom Vukovićem, kome se trag gubi u Iraku,
raspolagao kvotama i dozvolama za izvoz i uvoz. Mišković je bio uspešniji od “Geneksa”,
“Ineksa” i svih velikana naše spoljne trgovine. Ministru Vukoviću rastao je rejting u JUL -u i
kod Mirjane Marković, jer je preko Miškovića obezbeĊivao sredstva za rad ove organizacije.
Glavno bogatstvo Mišković je stekao posle 5. oktobra. Pojavio se sa nizom velikih, dobrih i

uspešnih firmi. Preuzeo je zastupništvo “Fijata” i “Alfa romea”, iako su još radile iskusnije i
tradicionalno dobre auto-kuće. Poĉeo je da gradi fabriku deterdţenata u Zrenjaninu. Onda je
otvorio svoju banku, jednu od retkih koja je uţivala poverenje MlaĊana Dinkića. I najzad, u
njegovoj poslovnoj imperiji pojavio se sistem “Maxi”. Posle Petog oktobra nagaĊalo se ko su
stvarni savetnici Miroslava Miškovića. Njegov ĉovek, Nemanja Kolesar, ubaĉen je kao šef
kabineta premijeru Zoranu ĐinĊiću, a Vesna Arsić instalirana je kao viceguvernerka Narodne
banke Jugoslavije. Posebno je Mišković uspevao da “radi sa beogradskim novinarima, kao
najjeftinijom robom”. Mišković je, preko Kolesara, uspeo da uzme pod svoju kontrolu
polovinu srpske privrede, i većinu pripadnika “sedme sile”. Vlada Srbije bi morala da saopšti
javnosti koliki je udeo Miškovića u “Pekabeti”. “Pekabeta” je nekada bila drugi snabdevaĉ
Beograda i Srbije, ali je oteta o d Miškovićevih dţelata, bez uloţenih para. Javnost o tome ćuti,
moţda i zbog ĉinjenice što uticajni novinari RTS (o generalnom direktoru da i ne govorimo) i
drugih medija, ukljuĉujući i neke PR struĉnjake, menjaju svoja kola uz simboliĉnu doplatu
kod Miškovića. MlaĊan Dinkić morao bi da javno progovori o Miškovićevim kvotama i
dozvolama, koliko je ekstraprofita trebalo njemu naplatiti, a posebno kako je i za koliko
Mišković prodao
mu je ministar “Delta ĉestitao?
finansija banku” i Mišković
kako je savdanas
novac (270 miliona
poĉinje evra)
da deluje kaoizneo iz zemlje,
klasiĉan a da
siledţija.
Poslednjih godina Mišković je, pouĉen iskustvom Milana Beka i Predraga Rankovića
Peconija, koristeći teţak ekonomski poloţaj seljaka, budzašto otkupio oko 30 hiljada hektara
obradivog zemljišta. Zemlja je i dalje zaparloţena, jer Miškoviću ne pada napamet da se bavi
proizvodnjom, on ĉeka bolja vremena da zemlju preproda[16].
Kada je 28. juna 2001. godine, Slobodan Milošević izruĉen Tribunalu u Hagu, dva bliska
Miloševićeva saradnika, Miroslav Mišković i Dušan Mihajlović, priredili su veĉeru u
restoranu Miškovićeve “Delte”. Mišković je liĉno doĉekivao goste – Dušana Mihajlovića,
Zorana Mijatovića,
Mijatovićevog zamenika
sestrića, naĉelnika
šefa kabineta Resora drţavne
naĉelnika bezbednosti
RDB, Ĉedu Srbije,
Jovanovića, šefaBoru Galića,
poslaniĉkog
kluba DOS u Skupštini Srbije, Entoni Monktona, diplomatu iz Ambasade Engleske i

obaveštajca MI 6 i gospodina Blejka iz Ambasade SAD. Mišković i Mihajlović nazdravljali
su izruĉenju bivšeg predsednika SRJ.
Tajkun koji je preko Kipra oprao najviše drţavnih para za vreme Miloševićevog reţima je
Miroslav Mišković,
firmu “Hemslejd predsednik
trejding kompanije
limitid”, “Delta”.
a zatim “Delta On je uNovac
banku”. te svrhe prvo na uKipru
je iznošen osnovao
dţakovima i
uplaćivan na raĉune “Popular banke” na Kipru i u Grĉkoj. Ti raĉuni glasili su na kiparske
ofšor firme, kao što su “Anteksol” i “Braunkort”, koje su imale fiktivne vlasnike, a njima su
upravljale lokalne advokatske kancelarije. S obzirom da je u pitanju bio drţavni novac,
Beogradska banka COBU na Kipru (ispostava Beogradske banke iz Beograda) davala je
naloge tim ofšor firmama kome da uplaćuju taj novac. Tako je “Anteksolu”, kojom je
rukovodila advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, sadašnjeg predsednika Kipra, BB
COBU davala naloge za uplatu na raĉun mnogih srpskih firmi, a meĊu njima najviše je bilo
Miškovićevih. O povezanosti “Hemslejda” i “Delta banke” govori podatak da su u nekim
sluĉajevima nalozi glasili na “Hemslejd”, pa rukom prepravljani na “Delta banku”. Kada je
MlaĊan Dinkić posle Petooktobarskih promena traţio srpski novac na Kipru, tajkuni na ĉelu
sa Miškovićem ponudili su mu da radi za njih. Dinkić je ugasio ĉetiri velike srpske banke pod
izgovorom da su nelikvidne, kako bi uklonio dokaze o tokovima novca. Ali papiri na Kipru su
opstali i na osnovu njih je u Beogradu podneta kriviĉna prijava protiv Dinkića, Miroljuba
Labusa, Mladena Spasića i još ĉetvoro aktera zataškavanja kraĊe para. Tuţilaštvo ĉeka da je
aktivira, što se neće desiti dok Vladom upravljaju tajkuni koji su oprali taj novac.
Okruţno javno tuţilaštvo u Poţarevcu podiglo je optuţnicu protiv Dragoljuba Mitića, bivšeg
direktora “Poţarevaĉke banke”, jer je, izmeĊu ostalog, omogućio 1992. godine preduzeću
“Hemslejd” iz Nikozije da bez ugovora dobije 100 hiljada nemaĉkih maraka u gotovini, a
preduzeću “DELTA M” 659.735,66 u današnjim evrima. Zamenik javnog tuţioca Dmitar
Krstev predloţio je da se u dokaznom postupku kao svedok sasluša i Miroslav Mišković.
Mišković ni u ovom sluĉaju nije seo na optuţentĉku klupu.
RAŠKO MOSKOVLJEVIĆ, direktor SCP, Beograd

“Bigz pablišing” se ţali na ugovor o fiziĉkoj deobi, koji je overen u Drugom opštinskom sudu
u Beogradu 21. novembra 2002, po kome je “Bigz grafiĉkom preduzeću” pripalo 18.195
kvadrata, a “Bigz knjiţarsko-trgovinskom preduzeću” 1.433 kvadrata. Na aukciji, Ţuţul je
kupio samo 2.482 kvadrata na trećem spratu višespratnice BIGZ. Ţuţul smatra da je “Bigz
holding” tada oštećen, time i njegov “Bigz pablišing”, kao naslednik holdinga. Jedna od
najvećih izdavaĉkih kuća u SFRJ, Beogradski izdavaĉki grafiĉki zavod, podeljen je 29.
novembra 2002.
preduzeće zavisna
na trinije
jer aukcija preduzeća.
uspela zbog cene“Bigz grafiĉko
od 197 preduzeće”
miliona je još uvek društveno
dinara i investicionog programa
od 340 miliona dinara. Drugi deo “Bigz” je knjiţarsko-trgovinsko preduzeće koje je prošle
godine ku pio izvesni Raško Moskovljević za 220 miliona dinara. Treće tuţeno preduzeće je
“Slovo”, koje je privatizovano, a koje je naslednik slovolivnice i zauzima oko hiljadu
kvadratnih metara.
Inicijativu za izgradnju prvog igrališta u Vojvodini i Srbiji posle Drugog svetskog rata
pokrenuo je 2001. Dragan Vasiljković (kapetan Dragan), zajedno sa grupom partnera koje su
ĉinili Zoran Vujović, Raško Moskovljević, Dragomir Petrović i Saša Jokić, formiran je Golf
Centar u Ţablju, blizu Novog Sada i Zrenjanina.
GOJKO MUHADINOVIĆ, savetnik generalnog direktora Industrije mesa «TOPOLA»

ZORAN OBRADOVIĆ, predsednik PETROBART-AVIA
Zoran Obradović predsednik je kompanije, posle NIS, vodećeg snabdevaĉa Srbije sirovom
naftom i derivatima, i vlasnika više od stotinu pumpi n a teritoriji Srbije.
Udruţen sa “Petrobarom”
Fabriku maziva Kruševac,(Zoran Obradović),
izuzetno Milo Đurašković,
uspešne kompanije iz sastavaprvi asfalter
Naftne Srbije,Srbije.
industrije kupio je
UO FK Partizan
predsednik, Tomislav Karadţić
potpredsednik Dragoljub Vukadinović, predsednik Holdinga “Metalac” G.Milanovac
potpredsednik Rasim Ljajić, Ministar za rad i socijalna pitanja u Vladi Srbije
potpredsednik Mile Joviĉić, većinski vlasnik i direktor “Topola komerc”
potpredsednik Dragan Đurić, vlasnik i predsednik kompanije “Zekstra”
Zatezalo Ratko, generalni direktor i suvlasnik firme “Petrobart – Avia”
Radovanović Bojan, pomoćnik direktora preduzeća “Dipos”
Miroslav Ateljević, vlasnik i direktor firme “Akmer – M.” Švajcarska
Predrag Đurović, suvlasnik i predsednik UO “Ţitopromet” i “Senta Promet”
Dušan Stupar, većinski vlasnik holdinga “Univerzal” Beograd
Predrag Petriĉević, generalni direktor i vlasnik “SMB – gradnja”
Radule Karadţić, generalni direktor i vlasnik “Kemoimpex”
Mitar Nikolić, vlasnik i direktor “Tehnokopa” Subotica
Radovan Draškić, generalni direktor JKP “Zelenilo” Beograd
Maks Vinterfeld, generalni direktor firme “Porše” Beograd
Ratimir Babić
Duško Jovanović, generalni direktor “Sava Reosiguranje” Beograd
Ţemberi Janoš, vlasnik “Sat-Trakt Telecomunications” Beograd
Autorski tekst Zorana Obradovića, kao predsednika Pemed Group Ltd, za Energyobserver:
“Petrobart – London je bezmalo dve decenije prisutan na meĊunarodnom trţištu nafte i
derivata, da bi od 2000. godine, u nameri da proširi poslove na region jugoistoĉne Evrope,
otvorio kompaniju i u Srbiji. Njen prvi i osnovni zadak bio je formiranje distributivne mreţe
benzinskih stanica, koristeći sa jedne strane domaće resurse, a sa druge iskustva razvijenog
trţišta zapadne Evrope. Petrobart je sklopio ugovor sa jednim od najpoznatijih meĊunarodnih
lanaca benzinskih stanica – AVIA, koji danas u zemljama Evrope ima skoro 3.000
maloprodajnih objekata. Ono što smatramo da je bitno za ovo trţište jeste ostvarena sinergija
postojećeg domaćeg kapitala i inostranog investitora, u ovom sluĉaju Petrobarta. Mi smo, kao
–London
Petrobart
kratko vreme uloţili
u našu mreţu,u rekonstrukcije
sa planom da upreko
ovoj 30 privatnih
godini benzinskih
taj broj stanica
dostigne 40, u Srbukljuĉenih
iji, Crnoj za
Gori i BiH. Cilj nam je da u 2006. naše pumpe, opremom, proizvodima i uslugama, sa
prepoznatljivim AVIA-šopovima, dostignu vrhunske svetske standarde. . Na domaćem trţistu
privatni trgovci uĉestvuju sa više od 50% u ukupnom broju pumpi. To je izuzetan kapital, koji
pojedinaĉno nema izgleda da preţivi utakmicu sa dolazećim multinacionalnim kompanijama.
Udruţeni u sistem sa prepoznatljivim brendom kao što je AVIA, imaju velike šanse i njihova
budućnost je sasvim izvesna. U ovoj oblasti ne postoji strategija dugoroĉnog karaktera.
Trţište je nekontrolisano otvoreno za inostrane kompanije koje su neverovatnom brzinom
izgradile znaĉajan broj benzinskih stanica, na najatraktivnijim lokacijama, bez ikakve obaveze
ulaganja u manje atraktivan deo, proizvodnju i preradu sirove nafte u domaćim rafinerijama.
Sliĉno se u Srbiji
svoju mreţu dogodilo
u Srbiji. sedamdesetih,
To oseća kada
novi vlasnik je INA, na
Beopetrola, bazi privremenih
Lukoil kada treba dadozvola
pristupinapravila
rekonstrukciji tih pumpi, bez validne dokumentacije. Obrnut primer imamo u Sloveniji, gde
naftnom gigantu Šelu nije dozvoljeno da otvara benzinske pumpe samo na autoputevima, već
je traţeno da prethodno zadovolji i uslove, koji su vaţili za domaće
distributere. U takvom ambijentu posluje u Srbiji i Petrobart, što je
rezultiralo neostvarenjem zadatih ciljeva. Petrobart – AVIA je u 2005. planirala preradu cca
500 000 MTcena

formiranju sirove nafte,od
derivata a ostvarili smo samo
strane organa 50%
koji su od tu
inaĉe toga. Razlog:
uredbu saminesprovoĊenje
doneli. Naša ur
edbe o
kompanija je zbog takvog ponašanja nadleţnih imala ne samo umanjen ukupan promet, već i
direktan gubitak od preko tri miliona ameriĉkih dolara, zbog ĉega je bila sputana da ispuni
planove razvoja AVIA mreţe. Ukupni gubici, svih preraĊivaĉa sirove nafte u Srbiji, samo iz
razloga nepoštovanja uredbe, a u situaciji kada je trţište sirove nafte stalno raslo, iznose cca
150 miliona ameriĉkih dolara. Pored ovoga, gubitke je inkasirala i drţava, jer je ostvaren
znatno manji promet tj.prerada, te je po osnovu akciza i poreza i sam budţet bio uskraćen.
Podsećamo i na nestašice derivata u proleće prošle godine i probleme, koje je posebno imao
sektor agrara kada je bilo u pitanju snabdevanje dizel gorivom. Svedoci smo iste prakse, kada
cene derivata nisu pratile novo poskupljenje nafte na svetskom
trţištu. Poĉetni dobri rezultati finansijske
konsolidacije drţavnog naftnog sektora, posle 2000. godine, ovom politikom nerealnih cena
kroz neprimenjivanje uredbe i nepostojanja dugoroĉne strategije poslovanja na naftnom
trţištu, ozbiljno su ugroţeni, posebno u poslednje dve godine. To i te kako osećaju
meĊunarodni finansijski akteri- banke, koji posluju na domaćem trţištu. To je veliki minus
kada se u Srbiji istiĉe, od strane vlasti, otvorenost i regularnost trţišta za inostrana
ulaganja. Š
to se tiĉe modernizacije rafinerija NIS-a, isuviše vremena je izgubljeno, i ne malo para
potrošeno na raznorazne “strategije“. Ono što je potrebno uraditi je odavno vrlo dobro
poznato struĉnim ljudima u NIS, koji su uz pomoć stranih konsultanata izradili vrlo detaljne
planove i projekte razvoja. Bilo je i pameti i kapitala na domaćem terenu da se urade ne male
adaptacije koje bi dale sasvim drugu sliku naših rafinerija, koje bi u privatizaciju ušle sa
boljom startnom pozicijom. Imamo vrlo
ambiciozne planove, potencijal i kapital, spremni da unesemo svetske standarde na srpsko
trţište nafte i derivata, ali ne znamo kako da se postavimo u ovoj situaciji. Kao rezultat gore
pomenutih kretanja imamo situaciju u kojoj npr. Lukoil za 2006. otkazuje godišnju preradu u
domaćim rafinerijama i traţi uvoz derivata. Šta će za domaće rafinerije znaĉiti ovakvo
ponašanje, moţemo da naslućujemo. Verujemo da će kod nadleţnih nadvladati ekonomska
logika da benzin ne moţe biti socijalna kategorija, na teret nafte privrede. Pokriće i
priznavanje realnih troškova proizvodnje, mora vaţiti i u naftnoj privredi. U obrnutoj situaciji,
ni jednom od aktera na domaćem naftnom trţištu neće padati na pamet da radi u korist
sopstvenih gubitaka,
Epilog će biti odnosno
neminovno prodaje
štetan po svederivate jeftinije
– potrošaĉe nego štojerganakošta
i privredu, uvezena
pumpama nafta.
neće biti
dovoljno goriva, po naftne kompanije a posebno preraĊivaĉe i trgovce, jer neće ispuniti
poslovne planove tj. beleţiće i dalje gubitke, i po drţavu koja će na tako smanjen promet
ubirati znatno umanjene iznose po osnovu akcoza i poreza. Smatramo da bi redovnije
konsultacije nadleţnih resora i nosilaca energetskog bilansa, pre svega preraĊivaĉa nafte, bila
dobrodošla u momentu kada treba zadovoljiti zadatke makroekonomske politike sa jedne, i
ekonomiĉno poslovanje naftne privrede sa druge.”
SLOBODAN PETROVIĆ, generalni direktor SALFORD CAPITAL PARTNERS Inc.
NENAD POPOVIĆ, predsednik ABS-HOLDINGS
RoĊen je 30. septembra 1966. godine u Tuzli. Otac Nemanja bio je univerzitetski profesor, a
majka Danica predavala je istoriju u osnovnoj školi. Trenirao je fudbal i košarku u
tuzlanskom klubu “Sloboda”, a sa šesnaest godišna postao je najmlaĊi republiĉki košarkaški
sudija. Kao osnovac i srednjoškolac imao je sve petice, a našao je vremena i za bavljenje
novinarstvom, i vodio je školske novinarske i foto -sekcije. Diplomirao je na Mašinskom
fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao na ekonomskim naukama u Moskvi. Odmah
po završetku fakulteta imao je priliku da bira izmeĊu SAD i Rusije i izabrao je Rusiju. 1992.
godine, dobio je posao u Moskvi, u švajcarskoj kompaniji “Euromin”, gde se bavio trgovinom
proizvoda obojene i crne metalurgije. 1994. godine on i njegov tadašnji šef odluĉili su da
krenu u privatni posao.
Njegova kompanija prerasla je u ABS Holdings, koji danas zapošljava više od 5.000 ljudi i
posluje u Srbiji, Rusiji i Kini. Bujanovaĉko preduzeće “Lagado”, koje zapošljava 200 radnika,
drugu godinu poslovanja nakon što ga je kupio ABS Holding, završilo je sa oko deset miliona
dolara prometa, a više od polovine proizvedene robe prodaje u inostranstvu. Popović u
ulaganjima u jug Srbije vidi naĉin za rešavanje problema u tom regionu. Na njegov predlog,
Vlada Srbije je oformila ekonomski tim Koordinacioog centra za KiM, na ĉijem je ĉelu bio
dve godine. Ĉlan je DSS, ali istiĉe da je “u dobrim odnosima sa predstavnicima svih
stranaka”.
Autor je više od 30 nauĉnih radova i dve knjige. Od 2000. godine na Univerzitetu Lomonosov
predaje Osnove globalnih korporacija, a od 2001. drţi predavanja iz biznisa na Moskovskom
drţavnom univerzitetu i na Rudarskom fakultetu u Moskvi. Od ruskog patrijarha Alekseja,
zbog zalaganja za rešavanje statusa Kosmeta i poboljšanja odnosa Srpske i Ruske pravoslavne
crkve, dobio je Orden prepodobnog Sergeja Radonjeskog. Poznat je kao humanitarni radnik, i
predsednik je i osnivaĉ fonda “Slavijanski”.
Neko vreme bio je na ĉelu FK Partizan. Dolazeći na tu funkciju, bio je kategoriĉan u nameri
da vrati “grobare” na jug i u tome je uspeo. Jedan je od suosnivaĉa i potpredsednik Srpsko-
ameriĉkog centra, struĉnog tima za razvoj bilateralnih odnosa izmeĊu vlada ove dve zemlje, a
2005. osniva Istoĉnoevropski centar za strateški razvoj u Beogradu, ĉiji je cilj razvoj
regionalne saradnje. Oţenjen je i ima dva sina i ćerku.
Oktobra 2003. ruski nedeljnik “Verzija” objavio je tekst “Jugoslovenski lešinari”, Pjotra
Prjanišnjikova, sa biznismenom i predsednikom UO KK “Partizan Mobtel” Nenadom
Popovićem u glavnoj ulozi. Ĉlanak “Verzije” razobliĉava tehnologiju “strateškog partnerstva”
koje je Popovića uĉinilo uglednim širom sveta, a koji se u srpskim tranzicionim tokovima
pominje ne samo kao finansijski konsultant Vlada Divca u dokapitalizaciji “Knjaz Miloša”,
nego i kao partner.
“Pre otprilike dve godine u “Kuznjeckim ferosplavima” su se pojavila dva simpatiĉna ĉoveka,
koji su se predstavili kao Nenad Popović i Miladin RanĊelović. “Teški biznis put” u Rusiji,
koji su prošli ovi drţavljani Jugoslavije, bio je veoma upeĉatljiv. Po njihovim reĉima, sa
njima su imali ĉast da rade takve kompanije kao “Mark Riĉ AG”, “Euramin”, “Koalco”,
“Mark Riĉ investments AG” i “Trans vorld grup”. Kao što je normalno u ruskom biznisu,
kapital koji su stekli u biznisu uloţili su u kiparsku of -šor kompaniju “CIF indastris Ltd”.
Autor piše da su se Popović i RaĊenović u fabrici silicijum gvoţĊa, bez koga ne moţe da se
dobi je ĉelik, pojavili u teško vreme kroz koje je prolazila ruska ekonomija. Nisu došli
“praznih ruku”, već sa predlozima i privlaĉnim obećanjima o najmanje pet miliona dolara
investicija
Kuznjecki imetalurzi
obnovi tehnološke
nisu moglibaze
da sezaodreknu
raĉun poznate švedskopa
takve ponude, -švajcarske kompanije “ABB”.
su Popovića i RaĊenovića
prihvatili za ravnopravne partnere. Pojaĉanje sa stranim pasošima bavilo se više liĉnim nego
problemima proizvodnje. Paralelno s obećanjima, dva jugoslovenska biznismena realizovali
su i “preuzimanje”, kojim su postali vlasnici paketa od 27% blokirajućih akcija jednog od
najvećih preduzeća crne metalurgije. Odmah posle toga prijateljske reĉi zamenili su ucenama
“Kuznjeckije ferosplavi”: “Mi se nećemo mešati u upravljanje kompanije, a vi ćete nam za to
plaćati 50 odsto
RaĊenović dobiti
su našli preduzeća”.– Prjašnjikov
i kompanjone sunarodnikepiše: “NaMalbašića,
Gorana putu ruskog biznisaVlahovića
Nebojšu Popović i i
Branislava Medakovića, pod zajedniĉkom rusko -švajcarsko-švedskom firmom “ABB Rele
Ĉeboksari”, koja pokušava da uĊe u preduzeća ugaljno-metalurškog kompleksa Rusije, sa
ciljem uspostavljanja kontrole nad strateškom proizvodnjom. “Kuznjecki ferosplavi” nisu
usamljen sluĉaj da su nesavesni strani investitori uvukli rukovodstva preduzeća u sudske
sporove. Vrlo ĉesto kao takvi pojavljuju se bivši sitni ĉinovnici ambasada nekada prijateljskih
zemalja. Oni ne samo da dobro govore ruski jezik, nego se priliĉno dobro snalaze i u našim
zakonima, ali dobro poznaju lakomu dušu ruskog ĉinovnika i rukovodioca preduzeća,
pogotovo ako balansiraju na granici bankrotstva”.
DRAGIJANA RADONJIĆ PETROVIĆ, predsednik UO M&V INVESTMENTS ad

RoĊena je 1.10.1970. godine. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer
finansije, bankarstvo i osiguranje. Karijeru poĉinje u Beogradskom eskontnom centru 1995, a
posle dve godine prelazi u MK Komerc, Miodraga Kostića (u zvaniĉnoj biografiji piše da
prelazi “u M&V Investments na poziciju brokera”). Predsednik je Skupštine akcionara
društva Knjaz Miloš AranĊelovac, ĉlan Upravnog odbora Dijamant ad Zrenjanin, FK
Partizan, i Poslovnog udruţenja berze i berzanskih posrednika, kao i predsednik Upravnog
odbora M&V Investments. PohaĊala je konferencije “Euromoney”, radne grupe EBRD, i
berze i druge institucije u inostranstvu, u cilju usavršavanja i implementiranja iskustva na
trţište kapitala Srbije. Uĉestvovala je kao predavaĉ, moderator i panelista na konferencijama
Saveza ekonomista Srbije i to na Miloĉerskom ekonomskom forumu i Kopaonik biznis
forumu, i brojnim konferencijama Privredne komore Srbije.
Većinskim vlasnikom fabrike mineralne vode iz AranĊelovca samoproglasila se firma

“Apurna” iza koje stoje Danone&Divac, a Centralni registar hartija od vrednosti, jedini
nadleţan da proglasi vlasnika, ćuti. Istog dana, kad je to desilo, Komisija za hartije od
vrednosti diskvalifikovala je Apurnu iz postupka kupovine akcija “Knjaza Miloša” zbog
kršenja zakona, ali je neko iz srpske vlade zabranio da se ta odluka objavi. Predsednik
Komisi je Milko Štimac uveĉe je kolabirao pred zgradom Vlade i završio u Urgentnom centru.
Aferom u privatizaciji Knjaz Miloša pravosudni organi nisu se bavili, mada bi to, prema
nalazima Saveta za borbu protiv korupcije, bilo uputno. I u ovoj priĉi jedan od aktera je Milan
Beko. Tadaminerlane
punionice se spekulisalo
vode,da je on iza jednog
investicionog fondaodFPP
ponuĊaĉa
Balkanza kupovinu
iimitid. Kad aranĊelovaĉke
je FPP Balkan limitid
pobedio u javnost je plasirano obaveštenje da Beko nije gazda već samo savetnik ovog fonda
sa Kajmanskih ostrva. U ulozi savetnika Beko se, potom, pojavljuje i prilikom formiranja
ponude za preuzimanje akcija Luke Beograd. Savetovao je i luksemburški fond Vorldfin. I
ovom privatizacijom bavio se Savet za borbu protiv korupcije, koji u svom izveštaju tvrdi da
su posredne gazde fonda Vorldfin ĉlanovi Miškovićeve porodice i Bekove inostrane firme.
Interesantno je da se u Luksemburgu, na adresi fonda Vorldfin nalazi i poštansko sanduĉe
firma Nordfin, preko koje je prodat C mark et. Prilikom kupovine Knjaz Miloša je, kao izvršni
direktor Agenciji za privatizaciju drţavni paket akcija za prodaju doznaĉio Goran MrĊa. Time
je, upozoravali su struĉnjaci, pred svršen ĉin doveo sve ostale male akcionare. Taj isti ĉovek
je sada ĉlan
rasadnik Upravnog
specijalnih odbora Luke Beograd. Agencija za privatizaciju je, izgleda, dobar
kadrova jer, i Vuk Delibašić je pre prelaska u firmu Fokus kapital
partners, koja se pominje kao zastupnik Vordfina radio u ovoj instituciji (agenciji) Vlade
Srbije. Interesantno je, takoĊe, otkud Goran MrĊa na funkciji ĉlana Upravnog odbora
kompanije Novosti, gde je Beko, kao i u sluĉaju Knjaz” opet uspeo da da bolju ponudu od
proslavljenog košarkaša Vlade Divca. Zvaniĉno, većinski vlasnik Novosti (63,5 % akcija) nije
Mišković već firme Štadluks i Ardos. Pored ĉlanova menadţmenta Delte u upravi Novosti je
izaGoran MrĊaDruštva
osnivanje , kao predstavnik Milana
za upravljanje Beka. Komisija
investicionim za hartije
fondovima od asset
Rose vrednosti dala je dozvolu
management“. To
je 14. društvo za upravljanje investicionim fondovima u Srbiji, a njegovi vlasnici su Milan
Beko i Miodrag Kostić i direktorka brokerske kuće MV investments Dragijana Radonjić-
Petrović. Direktor Društva je Goran MrĊa, bivši izvršni direk tor Agencije za privatizaciju i
ĉlan UO Luke Beograd, ĉiji je suvlasnik Beko.
Brokerska kuća MV Investment kupila je akcije “Novosti” s namerom da ih preproda, a ne da

bude jedan od suvlasnika, izjavila je direktorka MV Investmenta Dragijana Radonjić-
Petrović. MV Investment je kupovinom 960 akcija Novosti na Beogradskoj berzi postao
vlasnik 14,24% te kompanije. Dragijana Radonjić-Petrović je kao fiziĉko lice kupila 60,
odnosno 0,8% akcija Novosti. “Kao broker MV Investment trguje na berzi za druge
investitore, ali i za svoj novac kupuje akcije profitabilnih kompanija. Procenili smo da je
kupovina akcija Novosti u ovom momentu dobar posao, ali da uskoro to neće biti likvidne
hartije od vrednosti zbog malog broja akcionara te kompanije”, rekla je. Ta brokerska kuća
kupovala je akcije Novosti u dogovoru s drugim zainteresovanim kupcima, i uzela je
pozajamicu od kompanije Delta.
OBRAD SIKIMIĆ, predsednik DINERS CLUB INTERNATIONAL BELGRADE Ltd.

Obrad Sikimić je roĊen u Beogradu 1961. godine. Završio je Višu turistiĉku školu u
Beogradu. Poĉinje da radi kao komercijalista za Dajners klub internešenel” 1982, da bi
nakon nepune dve godine bio postavljen za regionalnog direktora za Srbiju, Crnu Goru i
Makedoniju. Postavljen je za generalnog direktora Dajners kluba” za Jugoslaviju 1996. U
meĊuvremenu postaje i generalni direktor Dajners kluba” Makedonije. Dajners klub”
Beograd je 2001. godine dobio nagradu za najuspešniju mladu franšizu u lancu Dajners klub
internešenel”. Izabran je 2002. godine za predsednika odbora za kartiĉarstvo u Privrednoj
komori Srbije, i za potpredsednika Ameriĉke privredne komore Jugoslavije.
Marta 2004 izveštaj Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije otkriva
kakvim su sumnjivim finansijskim transakcijama kupovane deonice “Nacionalne štedionice”.
UBPOK je ovaj izveštaj uradio na zahtev Vlade Srbije. Dokazano je da je u drugoj
dokapitalizaciji firma “Koprom”, registrovana u Beĉu, postala vlasnik 37,1% akcija NŠ preko
firmi
raĉuna“Skvadra”, “Pima”, banci
NŠ u “Evroaksis” “Principal” i “Dajners
u Moskvi, ĉiji suklub”. Ova Vojin
suvlasnici dokapitalizacija
Lazarević iizvršena je preko
Vuk Hamović.
Dana 13.09.2002. firma “Koprom”, ĉiji su osnivaĉi firma “Ledeks” koja je u likvidaciji i
“Sojuzkoopveneshtorg Moskva”, a direktor Jovanka Lajtfut Ivanišević, platila je po 600.000
evra na raĉun “Principala” i “Dajners kluba” za dokapitalizaciju firme, kojima su kupljene
akcije NŠ. Kao jedan od upravljaĉa i osnivaĉa “Dajnersa” i “Principala” pojavljuje se Obrad
Sikimić. “Napominjemo da se Obrad Sikimić, kao suvlasnik preduzeća “Pincipal” i
“Dajners”, vodi kao takozvano “povezano lice” u svojstvu akcionara kod Nacionalne
štedionice” piše u izveštaju UBPOK -a. Najveći akcionari Evroaksis banke danas su privatne
firme YU trast” sa 16% i MK komerc” i Pima” sa 11%. Vlasnik EFT, Vuk Hamović
izašao je pre tri godine iz ove banke, a Vojin Lazarević je i dalje akcionar i predsednik Saveta
direktora banke. U Savetu banke su i drugi biznismeni iz Srbije, kao Toplica Spasojević
(predsednik Crvene zvezde) i Obrad Sikimić (Dajners klub). Akcije ove banke imaju i Erste
banka, Hipo RS, Nacionalna banka Grĉke, Univerzal banka, NLB banka…
Decembra 2006. novi predsednik FK Partizan postaje Nenad Popović. Podpredsednici su

Dragan Vasiljević, Nebojša Vujović, Dragoljub Vukadinović i Dragijana Radonjić Petrović.
Ĉlanovi
Sikimić, upravnog odbora
Dušan Stupar, su:Milanović,
Igor Radomir Antić,
BojanMaks Vinterfild,
Radovanović Miroslav
i Ratko Ataljević,
Zatezalo. Već uObrad
junu
2007. Nebojša Vujović, Obrad Sikimić i Igor Milanović podneli su ostavke na ĉlanstvo u
Upravnom odboru Fudbalskog kluba “Partizan”. U izjavi Tanjugu naveli su da su se na
ostavku odluĉili jer se ne slaţu sa zakljuĉcima Skupštine FK “Partizan”.
RANKO SOĈANAC, genaralni direktor NELT

Skupština košarkaškog kluba Partizan izabrala je Predraga Danilovića za predsednika kluba.
Danilović je imenovao i upravni odbor kluba, koji sada ĉine: Vlade Divac, Dragan Todorić,
MlaĊan Šilobad, Ţivomir Novaković, ĐorĊe Ĉolović, Budimir Krstović i Ranko Soĉanac.
Potpredsednici su ĐorĊe Ĉolović, Ţivomir Novaković i Andreja Mladenović.
TOPLICA SPASOJEVIĆ, predsednik HOLDING ITM GROUP doo

Toplica Spasojević, predsednik FK Crvena zvezda“, predsednik ITM Group“, Udruţenja
korporativnih direktora, ĉlan Upravnog odbora kluba Privrednik“, guverner u Privrednoj
komori Japana, potpredsednik Nacionalne alijanse za regionalni razvoj Srbije, ĉlan
predsedništva Saveza ekonomista Srbije, poslovni ĉovek 2006. godine, jedan od najuspešnijih
poslovnih ljudi u Srbiji, ljubitelj pozorišta i dobre muzike i otac troje dece. Toplica Spasojević
roĊen je 1956. godine u Svilajncu. U Beograd dolazi na studije ekonomije, koje završava
1980. posle ĉega se, aktivno bavio sportom i ulazio u menadţerske vode u
Jugoslavijakomercu“. Karijeru košarkaša je zbog poslovnih uloga morao da napusti. Od
1981. godine do 1992. godine radio je u Jugoslavija Komercu (u kojoj je Radmilo
Bogdanović bio predsednik UO), gde je prevalio put od pripravnika do predsednika Upravnog
odbora. 1992. godine sa kolegom Sinišom Rakovićem osniva ITM grup koja je brzo postala
jedna od vodećih distributivnih kompanija u ovom delu Evrope, poslovima urušene
Jugoslavija komerc. ITM grup ima, prema izveštaju revizorske kuće Dilojt end Tuš, godišnji
obrt od 200 miliona evra sa stopom rasta od 3%. Kompanija ITM se bavi distribucijom
najvećih svetskih robnih marki, brokerskim poslovima, konsultacijama, poljoprivrednim i
drugim delatnostima. ITM je jedan od ĉlanova konzorcijuma osnivaĉa TV Avala. Osim u
Srbiji, ITM” ima ćerke firme u Austriji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Makedoniji, Kipru, BiH i
Crnoj Gori. Na trţište Velike Britanije izvozi najviše poljoprivredene proizvode. Osnovna
delatnost ITM-a je distribucija, a vlasnik je i brokerske kuće “ITM Monet” i firmi “ Fokus
kapital partners”,kao
ovog udruţenja “Sinerdţi” i “Ros
firma Milana saut koje
Beka, ist”, pruţaju
firme koja se izvorno pojavljivala
konsultantske na sajtu
usluge na polju istogi
spajanja
akvizicija. Kada je Dragan Stojković otišao, a za predsednika FK Crvena zvezda došao je
Toplica Spasojević, što se povezuje s ţeljom Delte i Miškovića. Toplica Spasojević je od
1994. vlasnik firme ITM. Figurirao kao novi predsednik Privredne komore Srbije, ali se
proĉulo da je predstavnik Miroslava Miškovića, koji tako pokušava da ostvari uticaj na
Komoru (pored onog preko Slobodana Milosavljevića). Mišković je zamoljen da odustane od
toga, pa je Spasojević došao na ĉelo Zvezde. Firma ITM je jedno vreme bila distributer
sportske opreme Najki, koju ekskluzivno zastupa Delta.
IVAN STANKOVIĆ, predsednik COMMUNIS doo
NIKOLA STANKOVIĆ, direktor HEMOPHARM GmbH, Bad Homburg
“Trudbenik konzorcijum” registrovan je maja 2005. kao dvoĉlano društvo. Osnivaĉi su “IGM
Trudbenik” i konzorcijum 19 akcionara, koji su u ovaj “konzorcijum” uneli udele koje je
otkupio Nikola Stanković. Na taj naĉin je “Trudbenik konzorcijum” postao vlasnik 52%
“IGM Trudbenik”, Akcijski fond i PIO fond imaju 40%, a kod malih akcionara je 7,52%.
Ovakvi konzorcijumi osnivani su u Srbiji na osnovu Zakona o privrednim društvima.
Trgovinski sud u Beogradu je 27. februara 2006. godine odredio privremenu meru kojom je
zabranio “Trudbenik konzorcijumu” otuĊenje i opterećenje udela izraţenog u akcijama “IGM
Trudbenika”, uz obrazloţenje da je prodaja akcija obavljena mimo organizovanog trţišta.
Trgovinski sud u Beogradu postavio 3. marta 2007. godine Nikolu Dobrijević za privremenog
upravnika deoniĉarskog društva “Trudbenik konzorcijum”, ali on ni posle sedam pokušaja
nije uspeo da uĊe u ovu firmu, da li zato što generalni direktor i ekipa oko njega imaju veze u
drţavnim institucijama i policiji, pa godinu dana ne moţe da se spreĉi dalje uništavanje
akcionarskog kapitala. Ovakav naĉin kupovine akcija, odnosno udela, dugo je osporavan, pa i
košarkašu Vladi Divcu prilikom pokušaja kupovine “Novosti”. Odluka, meĊutim, ne moţe da
se sprovede jer svaki put kada se pokuša izvršenje suprotstavljena strana postavi na kapiji
radnike koji prete da će se politi benzinom, a policija ne moţe da puţi asistenciju u skladu sa
rešenjem jer je “Trudbenik konzorcijum”, u Agenciji za privredne registre, namerno promenio
sedište firme. Kljuĉne konce u “Trudbenik konzorcijumu” vuku ljudi sa strane koji su
otkupljivali akcije mimo trţišta. Njih ne zanima proizvodnja graĊevinskog materijala, ĉime se
“IGM Trudbenik” bavi, već samo da preuzmu 100 hektara graĊevinskog zemljišta preko puta
Višnjiĉke banje ĉiji je korisnik ovo preduzeće. Glavni je Nikola Stanković, potpredsednik
“Hemofarma”, koji je svoje akcije prodao “Štadi” i taj novac iskor istio da pribavi, na opisani
naĉin, akcije “IGM Trudbenika”.
BRANISLAV STOJAKOVIĆ, generalni direktor EUROSALON

Završio je Ekonomski fakultet (smer marketing) u Beogradu. Stojković je od 1989. godine
ušao privatni biznis, od kada se bavi prodajom nameštaja.
Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da je uhapšen bivši ministar za saobraćaj i

telekomunikacije Marija Rašeta Vukosavljević i više direktora Aerodroma Beograd
osumnjiĉenih da su zloupotrebom poloţaja oštetili preduzeće za 220 miliona dinara i prisvojili
60 miliona dinara. MUP navodi da je UBPOK lišio slobode i uz kriviĉnu prijavu priveo
istraţnom sudiji Okruţnog suda u Beogradu i bivšeg generalnog direktora Aerodroma
“Beograd” Branislava Vitasovića, zamenika generalnog direktora Aerodroma Duška
Grilihesa, bivšeg pomoćnika gen. direktora Aerodroma SlaĊana Ikovića i bivšeg koordinatora
razvoja Aerodroma Aleksandra Đordevića”. Uhapšeni su i bivši direktor Gradevinske
direkcije Srbije Zoran Popović, vlasnik i direktor preduzeća “Eurosalon” Branislav
Stojaković, direktor
“Kolubara invest preduzeća
-gradnja” “Termoenergo
iz Beograda inţenjering”,
Dejan Mišović, Jovandirektora
zamenik Đenadić“Kolubara
direktor preduzeća
invest-
gradnja” Lazar Bunĉić i direktor preduzeća “Abies sistem” Predrag Vuković. Ĉitavu akciju
pokrenulo je sadašnje rukovodstvo aerodroma, generalni direktor “Aerodroma Beograd”
Nebojša Nedeljković, koji se i sam ispostavio kao jedan od privilegovanih apartĉika-lopova,
pod zaštitom MlaĊana Dinkića: “Prilikom mog stupanja na duţnost u maju, uoĉio sam,
pregledajući dokumentaciju o investicijama koje su u toku, da su investicije za VIP salon
isuviše velike. Sproveo sam internu istragu i posle dolaska do odredenih saznanja uputio sam
dopis MUP-u, UBPOK-u, da ispita te navode”. Stojkovića istraţni sudija optuţuje da je
ostvario protivpravnu imovinsku korist jer je nameštaj za VIP salon prodao po desetostruko
višim cenama. Sliĉan model, prodaje nameštaja po znatno naduvanim cenama, primenjen je i
pri opremanju BIA, za vreme Radeta Bulatovića, samo što je, zbog blokade raĉuna
Evrosalona, isporuĉilac bila Stojakovićeva firma Evrolak.

Sekretarica generalnog direktora i vlasnika “Eurosalona” Zorica Mušković kaţe da je sa
Branislavom Stojakovićem provela “13 magarećih godina”. Poslednjih nekoliko godina
zauzima “prvu fotelju u senci”. Za šefovu nervozu Zorica ima rešenje – secka voće i pravi
ĉamĉiće od kajsija i jabuka, a u fioke smešta zalihe slatkiša. Ona “šefuje” nad dva
kancelarijska i dva mobilna telefona. Mnogi u firmi bi do direktora – prolaze samo oni koje
ona propusti.
DUŠAN STUPAR, generalni direktor UNIVERZAL HOLDINGS

Dr. Dušan Stupar je roĊen 1947. godine u Krajišniku, u banatskoj opštini Seĉanj. Nakon
osnovne škole u Jaši Tomiću i gimnazije u Zrenjaninu, upisao je Filozofski fakultet u
Beogradu, na kom je diplomirao 1973. godine. Magistrirao je i doktorirao na Fakultetu
politiĉkih nauka u Beogradu. Od 1973. do 1988. godine radio je u Republiĉkom MUP-u, a od
1988. do 1990. u Sekretarijatu za narodnu odbranu Republike Srbije. Od 1990. godine
zaposlen je u preduzeću “Univerzal” iz Beograda. Sedam godina je bio direktor
“Univerzalovog” predstavništva u Moskvi, a od 1997. godine je generalni direktor “Univerzal
Holding” A.D. Beograd. Oţenjen je i ima dvoje dece.
Borislav i Marko Milošević, brat i sin Slobodana Miloševića, novcem koji su devedesetih
izneli iz zemlje kupuju preduzeća u Srbiji. Njih dvojica preko Dušana Stupara, direktora firme
“Univerzal holding”, već kontrolišu ovo jako preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu, a
planiraju da kupe panĉevaĉku Azotaru, kao i neka putarska preduzeća u Vojvodini. Borislav
Milošević i Stupar znaju se još iz vremena dok je Stupar bio šef beogradskog centra Drţavne
bezbednosti. Posle famozne Osme sednice Saveza komunista Srbije, kada je Slobodan
Milošević sa ĉela srpskih komunista svrgnuo Ivana Stambolića, smenjen je i Stupar, jer je bio
blizak poraţenom taboru. MeĊutim, on nije bio dugo u nemilosti jer je preko tadašnjeg šefa
beogradske policije Nikole Ćurĉića, koji mu je bio komšija na Banjici, uspeo da izgladi
nesporazum sa Miloševićima i izbori se za funkciju u “Univerzalu”, gde je od 1990. godine.
Radomir Marković i Dušan Stupar, nekadašnji šef kabineta bivšeg ministra policije Viobrana
Stanojevića vodili su Marka u lov, voleli se i pazili. Rade je bio veoma blizak Miri Milošević,
bliţi nego njenom muţu. Od tada traje intenzivan kontakt Dušana Stupara i Bore Miloševića
koji je od 1992. od 1997. bio direktor predstavništva “Univerzala” u Moskvi. Tamo je
produbljen njihov poslovni odnos, a rezultat je udeo Bore Miloševića u vlasništvu “Univerzal
holdinga”. Iako starijeg Miloševića nema na spisku akcionara, indikativno je da je Stupar
fiziĉko lice sa najvećim brojem akcija u “Univerzal holdingu”. Više od njega imaju samo
“Bankom” i “Bioprotein”.
“Univerzal holding”
ugostiteljskog ima većinsko
preduzeća “Kaštel” uuĉešće
Eĉkoj,upreduzeća
kapitalu nekoliko preduzeća
za proizvodnju po Srbiji:
dţakova “Unisak” i
mašinske industrije “Panonija” iz InĊije, fabrike tekstila “Ţako” iz Ţagubice, kao i
trgovinskog preduzeća “Tamiš” iz Seĉnja. Miloševići su pustili “pipke” i na neka putarska
preduzeća u Vojvodini, a sluĉajno ili ne, ĉetiri vlasnika akcija “Univerzal holdinga” imaju
udeo u vlasništvu “Vojvodinaputa” iz Panĉeva. Tako su “MV investments”, “Citadel
sekjuritis”, “Delta broker” i fiziĉko lice Dušan Petrović meĊu deset najkrupnijih akcionara i u
“Univerzal holdingu” i u “Vojvodinaputu” iz Panĉeva. “Univerzal holding” je zagrizao i za
Azotaru Panĉevo.
RADE SVILAR, direktor APATINSKA PIVARA
Osnovnu
Vericom, ilekarom
srednju dermatovenerologom,
poljoprivrednu školu završio je u Somboru,
naĉelnikom gde i danas
Koţnog odeljenja ţivi. Oţenjen
u somborskoj je
bolnici,
ima dva sina. Svilari su primetni na pozorišnim i bioskopskim predstavama. Zal jubljenik je u

fudbal, i kraće vreme bio je u fudbalskim telima. Kad mu vreme dozvoli na utakmicama je
apatinske Mladosti, a u Somboru prati utakmice Radniĉkog.
Interbru je kupio Apatinsku pivaru. Heineken je hteo da je kupi ali je u zadnji ĉas Inbrew dao
ponudu koju direktor Svilar i akcionari nisu mogli da odbiju (preko 120 miliona evra bolju).
06.10.2008. Novi generalni direktor Apatinske pivare je Ilija Šetku. Šetku prvi generalni
direktor iz Srbije na ĉelu Apatinske pivare posle Radeta Svilara.
7.12.2000. godine Prvobitna izborna procedura za 32. predsednika FSJ bila je predviĊena po
ubrzanom toku. A onda je sve krenulo korakom kornjaĉe. Izbor za predsednika “kuće
fudbala” na Terazijama 35 nije zbog prestiţne funkcije, već zbog kase. “Dobro je poznato da
je naš fudbal u ovom trenutku najprofitabilnija roba u svetu koji nas odskoro i zvaniĉno
priznaje”. Na jugu se nisu opredelili, na severu je “mrtva trka” dva vojvoĊanska biznismena,
jednog – privatnog, Tomislava Karadţića i drugog – drţavnog, Radeta Svilara, direktora
“Apatinske pivare”. Karadţiću protivnici zameraju da je kao sadašnji potpredsednik FSJ
direktno vezan za odlazećeg Miljana Miljanića, pa stoga nema šta da traţi u izbornoj trci.
Dalje, da nema uporište ni kod svog kluba “Spartaka”, ĉiji je bio “veĉiti” predsednik, da
obećanjima obmanjuje fudbalsku javnost Vojvodine. Protivnici Svilara istiĉu da je iz tame
“izronio” u fudbalski svet, da ne razlikuje loptu kao geometrijsko telo, od tela romboidnog
oblika, nazivaju ga “Jelenĉe”, po zaštitnom znaku poznatog apatinskog piva…
U centralnoj Srbiji (Beograd) gde je najviše klubova prvoligaša ćute, izuzev “Udruţenja za
zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala” koje na sve naĉine ţeli da postane fudbalska
vlast. Uticajni “Crvena zvezda” i “Partizan” u prvom planu imaju osvajanje nacionalnog
šampionata, pa tek onda na red dolazi izbor prvog ĉoveka FSJ. Svojevremeno, bez njegovog
liĉnog pristanka, jednoglasje fudbalskog sveta predlagalo je za predsednika FSJ Dragana
Dţajića, sadašnjeg predsednika najtrofejnijeg jugoslovenskog kluba “Crvena zvezda”. Dţajić
je ovakav predlog odbacio bez duţeg komentara. Iz “Partizana” se nisu oglašavali, ali je u
klubu iz Humske 1 postojala ţelja za ĉelnim ĉovekom u FSJ iz njegovih redova. U jednom
trenutku mislilo se da je to Ivan Ćurković, predsednik Upravnog odbora kluba, ali se
(ne)oĉekivano, mišljenje okrenulo u suprotnom smeru. U ovoj izbornoj kampanji
vanstranaĉka organizacija “Otpor” neće imati ni promil uticaja na jugoslovenski fudbal.
“Otporaši” su posle neuspeha fudbalske reprezentacije Jugoslavije na šampionatu Evrope u
Belgiji i Holandiji poruĉili Miljanu Miljaniću da se mane “ćoravih poslova”. Uĉinio je to i
Komitet za sport i omladinu JUL-a. Da ne bi došlo do “neprirodne simbioze”, utihnuli su
zahtevi za odlazak Miljana Miljanića. Moţda je zato izbor predsednika FSJ u magli…
26. septembar 2003. Sastanak najviših predstavnika Vlade Srbije, predvoĊenih premijerom
Zoranom Ţivkovićem i potpredsednikom Vlade Ĉedomirom Jovanovićem, sa najvećim
domaćim privrednicima predstavlja pokušaj da se od privrednika izvuku investicije. Sastanak
je i neka vrsta amnestije za one koji su na sumnjiv naĉin došli do novca. Sastanku sa
privrednicima prisustvovali su ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović,
ministar trgovine Slobodan Milosavljević i direktor Uprave carina Aleksandar Krstić.
Delegaciju privrednika ĉinili su Bogoljub Karić (BK), Rade Svilar (“Apatinska pivara”),
Miroslav Mišković (Delta), Radenko Marjanović (“Knjaz Miloš”), Mića Mićić (“Jedinstvo”
Uţice), Ljubiša Jovanović (AIK banka), Gojko Muhadinović (“Topola”), Nikola Paviĉić
(“Sintelon”), Slobodan Radulović (“C market”), Dragomir Tomić (“Simpo”), Ljubomir
Mihajlović (Komercijalna banka), Milorad Savićević (“Geneks”), Miodrag Kostić (“MK
komerc”), Slobodan Dragićević (DIN), Dmitar Šegrt (“Toza Marković”), Ljubiša Mitić
(“Tigar”), Dragan Kostić (“Slobodna zona” Pirot) i Dragomir Đuriĉić (“Hemofarm”).
NEBOJŠA ŠAPONJIĆ, direktor NELT
NEBOJŠA ŠARANOVIĆ, direktor KAPPA STAR LIMITED

Najzainteresovaniji
kiparske firme Kapa zastar“,
kupovinu
prekofabrike novinske mnoge
koje kontroliše hartije je Nebojša
svoje Šaranović,
poslove u Srbiji ivlasnik
inostranstvu,
ukljuĉujući Jafu“ iz Crvenke. Šaranoviću bi Matroz“ odgovarao kao dodatak njegovoj
papirnoj imperiji“, u kojoj znaĉajno mesto zauzima fabrika Avala ada“, koja se bavi
proizvodnjom toalet papira, salveta, maramica i sliĉnih artikala. Koliko je Šaranović duboko
ušao u posao sa hartijom pokazuje podatak po kojem godišnji obrt n jegovih firmi iznosi 200
miliona evra. Ovaj biznismen je kupio i Geomašinu“, plativši oko 350 miliona dinara,
odnosno 10 puta više od poĉetne aukcijske cene, kako bi raspolagao prostorom fabrike od
35.000 kvadratnih metara na kome je zamislio izgradnju ce ntra papirne industrije. Šaranović
je ranije radio kod Miškovića, a i firma Kapa star“ bila je u vlasništvu prvog ĉoveka Delte“.
Na suĊenju Nemanji Kolesaru, bivšem šefu kabineta premijera Zorana ĐinĊića optuţenom
pred Ĉetvrtim opštinskim sudom za utaju poreza tešku šest miliona dinara i falsifikovanje
ugovora o zajmu sa Zoranom Janjuševićem, svedoĉili su Nebojša Šaranović i Ivana
Veselinović. Šaranović je izjavio da je Ivana Veselinović, inaĉe njegova drugarica, traţila od
njega da Nemanji i njegovoj supruzi Jeleni pozajmi 95.000 evra. “Dao sam joj novac bez
problema. Novac sam uzeo od Miroslava Miškovića. Posle dve-tri nedelje, Ivana mi je vratila
dug”, rekao je Šaranović. Ivana Veselinović ispriĉala je da je Kolesar zamolio da da mu
pozajmi oko 200.000 evra za gradnju kuće. “U sefu sam imala oko 105.000 evra, a za ostatak
sam pitala Šaranovića. Nemanja je sve vratio u dogovoreno vreme”.
NENAD ŠARENAC, direktor UNIGROUP, generalni direktor HEINEKEN IMPORT doo

Nenad Šarenac, generalni direktor kompanije Heineken Import doo, zapoĉeo je saradnju sa
Heinekenom 1990. godine, kao uvoznik i distributer za Srbiju i Crnu Goru. Poslovno iskustvo
pomoglo mu je u stvaranju preduzeća Kane Export-Import, koje je kasnije prešlo u vlasništvo
Heineken N.V. od kada posluje kao Heineken Import doo Nenad Šarenac 17 godina radi na
oĉuvanju pozicija jednog od najvećih svetskih brendova na trţištu Srbije.
Udruţenje manjinskih akcionara registrovano je sa namerom da se zaštite interesi preko 2000

akcionara, gde je preko 700 fiziĉkih lica postalo akcionar Novog doma“ a.d. još 1998.god.
predhodnom kupovinom deonica. Tu odmah moramo napomenuti da sva prava koja po
zakonu pripadaju svakom akcionaru nisu poštovana poslednjih devet godina, već je
preduzećem
dogadjanjimarukovodjeno Skupštinom
u akcionarskom akcionara“
društvu akcionari koju
nisu nitijeobaveštavani,
odabralo rukovodstvo, dokdao bitnim
niti pozivani u
odluĉivanju uĉestvuju. I pored ĉinjenice da je sa zakašnjenjem od osam godina upućeno
obaveštenje svakom akcionaru o tome koliko akcija poseduje, ova praksa se nastavila i
16.01.2007.god. kada je odrţana Skupština akcionara“ na koju akcionari nisu pozvani, ali su
zato bez ikakvog pravnog osnova njoj prisustvovali novi većinski vlasnici, koji su Ugovor o
prodaji društvenog kapitala preduzeća potpisali sa Agencijom za privatizaciju tri nedelje pre
toga (21.12.2006.god.). Tu se, na oĉigled suvlasnika i radnika Novog doma“ a.d., nastavlja
reţirana predstava koju je Agencija za privatizaciju odobrila proglašenjem najpovoljnijeg
ponuĊaĉa“ za društveni kapital kompanije Novi dom – konzorcijuma pravnih lica iz
Beograda:
- Nelt Co” doo – direktor Nebojša Šaponjić, vlasnik Neregelia trading limited Kipar
- EKI Investment” doo – direktor Andreja Popov, vlasnici Aleksandar Vlahović i Danko
Đunić
- Ataše” doo – vlasnici “Unigroup” doo Beograd (Nenad Šarenac) i Logfor Inc Panama
Reţisera i scenskih radnika za izigravanje zakona oĉigledno ima više. Kulise kupcima,
uspešnim preduzećima“ i bivšim vaţnim sluţbenicima Ministarstva privrede i Agencije za
privatizaciju, trebadadaobezbedi
koja nekima treba pokaţu da je u privatizaciji
veliku preduzeća
imovinsku korist u Srbiji
na štetu sve moguće,
onih koji pa i na
ne uĉestvuju u silu,
ovako reţiranoj predstavi:
- prvi ĉin, zvan pokušaj otimaĉine vrlo vrednog objekta od preko 2.000m2, u Beogradu, preko
puta crkve Svetog Marka, odigran je još u septembru 2005.god., aukcijskom prodajom
(Agencije za privatizaciju) preduzeća Tehnopromet“ a.d. Beograd, ĉijom imovinom je tokom
prodaje prikazana i ova vredna imovina Kompanije Novi dom“ a.d., koju poseduje još od
1966.god. Ovo preduzeće kupio je Univerzal holding“ ad. .
- drugi ĉin predstave, zvani Tender za prodaju kapitala, koji je poĉeo eliminacijom (ili
dogovorom o izlasku) moćnih“ firmi, ĉija se većina vlasnika druţi sa konkurencijom“ u
elitnom beogradskom poslovnom klubu, nastavlja se uĉešćem Kompanije Simpo“ a.d. u
konzorcijumu, a završava njenim izlaskom 15.12.2006.god. (a obaveštenjem Agenciji 3 dana
pre potpisivanja Ugovora), a da se ne zna da li je o tome obaveštena tenderska komisija koja
je odabrala najboljeg“ ponudjaĉa (u kom je trenutku bio Simpo“), a koja je imala poslednji
sastanak 02.11.2006.god. Nedokuĉivo je produţenje roka za ponude na tender: prvo,
objavljeno, sa 15.07. na 01.09.2006, i drugo, neobjavljeno, sa 01.09. na 29.09.2006. godine
(Ugovor o konzorcijumu overen 28.09.2006.godine). .
- treći ĉin predstave zvane Privatizacija“ poĉin je potpisom Ugovora, a nastavlja se periodom
od ĉetiri meseca u kom Kompanijom Novi dom“ a.d. više ne upravlja ni generalni direktor,
već se izvršavaju nalozi novih većinskih vlasnika, koji to pravo na upravljanje još nisu
ostvarili, već tek treba da ga ostvare danom ispunjenosti uslova iz Ugovora, a za šta je krajnji
uslov odrţavanje Skupštine akcionara zakazane za 26.04.2007. godine.
Generalni direktor Novog doma“ umesto da obavlja svoje duţnosti, izvršava naloge
maminog sina, kojeg je mama (potpisnik U govora) postavila da upravlja preduzećem dok
moćni“ kupci ne doĊu u poziciju da to mogu i po zakonu. Pojavljuju se ti isti kupci i vrše
pregovore“ (pritiske) sa radnicima Novog doma“ da preĊu u firmu (kojoj ti isti kupci“
izdaju objekte Novog doma“) ili da odu uz otpremninu od 150 evra, iako su po socijalnom
programu, koji su isti kupci“ potpisali, duţni da isplate otpremninu od 250 evra, ali tek po
danu ispunjenosti uslova. Transparentnost“ i akcije za imetak“ koje je poĉetkom
privatizacije u Srbiji obeleţio isti Aleksandar Vlahović, onda kao Ministar za privredu i
privatizaciju, a sada kao poslanik Parlamenta i suvlasnik preduzeća Eki investment“ koje je
uĉesnik u konzorcijumu kupaca Novog doma“, a sve zajedno sa direktorom tog preduzeća
Popov Andrejom,
moţe pohvaliti bivšim direktorom
transparentošću“ centra za aukcije
(providnost), Agencije
jer akcionari za privatizaciju,
i radnici Novog doma“stvarno se
morali
su da prekopaju razne papire kako bi shvatili šta im se sprema. Kome akcionari i zaposleni
Novog doma“ da se obrate za zaštitu svojih prava, jer u ovakvoj konstalaciji moćnih“
kupaca, bivših sluţbenika Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju? Što se vakuum od
ĉetiri meseca ne bi koristio da kupci“ bez ikakvih ovlašćenja sprovode šta im se ćefne, kad ni
Skupština Srbije ni Vlada ne mogu da se konstituišu, a sve iz viših“ interesa, dok su ovde
jasni liĉni interesi da se, ionako jeftino plaćeno preduzeće (17,15mil evra za 70%) sa preko
36.000 m2 poslovnog prostora (od toga 30.000 m2 u Beogradu), oslobodi radnika bez da to
košta.
DRAGAN TOMIĆ, predsednik KOMPANIJA SIMPO ad
Dragan Tomić je roĊen u Ţbevcu 1937. godine. Osnovnu školu je završio u Bujanovcu, a
srednju ekonomsku u Vranju. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Skoplju za dve
godine i osam meseci. U svojoj 29-toj godini, 1967, sa mesta direktora plana i analize prelazi
na mesto generalnog direktora Fabrike nameštaja “Sima Pogaĉarević”. Vodeći kompaniju
ĉetiri decenije, Dragan Tomić uspeva da Fabrika nekad sa 400 zap oslenih preraste u poslovni
sistem ĉija jeljudi.
preko 6.500 vrednost u 2002. godini procenjena na 80 miliona evra, u kome je zaposleno
Tomić je odluĉio da se baci u proizvodnju nameštaja od bamubusa. S Borkom Vuĉić

predstavnici “Simpa” otputovali su, poĉetkom aprila 1990, u Nikoziju. Ubedili su Dţordţisa
da mu je bolje da premesti kompaniju u Srbiju, “jer su tamo manji porezi”. Napravljen je
ugovor izmeĊu “La mesona””Simpa” i kopmanije “UBB” - Cyprus investment and finance,
koju je zastupala gospoĊa Vuĉić liĉno i koje je, prema slovu ugovora, trebalo da obezbedi
130.000 dolara za izgradnju novog preduzeća u Srbiji. “Simpo” se obavezao da će da napravi
fabriku i uposli lokalne radnike, a “La meson” je dao struĉnjake i odao tajnu proizvodnje. Pri
tom, “Simpo” se proglasio ekskluzivnim kupcem nameštaja koji je mogao da prodaje po
cenama po kojima je hteo… Na preduzeće u Nikoziji stavljen je katanac. Deset godina
fabrika, koja je smeštena u Bujanovcu, u nerezvijenom delu Srbije, pravila je stvari od
bambusa. “Simpo” ih je prodavao, a Dţordţis na Kipru ĉekao svoj deo kolaĉa, 20 procenata,
predviĊenih ugovorom. Kad je, posle nekoliko godina, video da se srpski partner pravi lud i
ne uplaćuje ni dolara na njegov raĉun, upozorio je predstavnike “Simpa” da ga kiparske vlasti
gone zbog neprijavljene dobiti i neplaćenih daţbina. Iz “Simpa”su mu rekli da mu je uplaćeno
dovoljno novca na raĉun. Uplatili su mu samo 90.000 dolara, a trebalo je, bez prethodne
provere knjiga, deset odsto od prodtae robe, što je nekih šet miliona dolara. Vlasnik “La
mesona” opet je, kako kaţe njegov radnik, kulturno zatraţio svoj deo profita. Opet su ga
nadleţni iz “Simpa” obavestili da su mu upravo uplatili novac. I slagali ga, naravno. Dţordţis
je ovlastio advokate da tuţe Dragana Tomića i “Simpo” sudu u Beogradu.
Nedaleko od autobuske stanice nalazi se fabrika ĉokolade “Simka”, familije Tomić. Prvo je u
Beogradu 1997. godine osnovana Industrija hrane “Dunja”. Dva meseca ranije osnovana je
“Simka”. Dragana Tomić, snaja Dragana Tomića, direktora kompanije “Simpo”, udata je za
njegovog sina Gorana. Dragana u Švajcarskoj osniva, avgusta 1997, i firmu “Food
industries”. Kao ovlašćeno lice, kapitalom od 100.000 švajcarskih franaka raspolaţe izvesna
Dţejn Saksonska. Švajcarska firma u Švajcarskoj nema poslovne prostorije. Tek 2003.
otvorena je u Parizu kancelarija “Food industries”, gde se povremeno pojavljuje i Dragana
Tomić. Većinski vlasnik “Simke” sa 200 radnika je “Food inustries”, dok je manjinski vlasnik
“Simpo”. Preko svojih glasnogovornika Dragan Tomić je pustio priĉu o “ulasku stranog
kapitala u kompaniju”, bilo je reĉi i o “novim oblicima povezivanja sa svetom”. Umesto da
negira, direktor
manjinski sektora
vlasnik informisanja
beogradske “Dunje” u .kompaniji
Direktorka“Simpo”
“Dunje”potvrdio je da
je Branka je “Simpo”
Stanković, roĊaka
Dragane Tomić. Branka je uvek nedostupna. RoĊaka Dragane Tomić, snaje Dragana Tomića,
Branka Stanković, bila je raspoloţena za razgovor samo jednom, 2005. Tada je izjavila: – Zar
je vaţno ko je vlasnik “Simke”? Bolje je da pišete o našoj ĉokoladi koja je najbolja u zemlji.
To je brend proizveden po švajcarskoj recepturi, sa najlepšom ambalaţom. Ali, ako vas
interesuje ko je vlasnik – vlasnik je “Food industries” iz Švajcarske.” Simptomatiĉno je da je i
1997, kada je fabrika ĉokolade osnovana, to bilo u dubokoj ilegali. Ali je Vladimiru Arsiću,
tada potpredsedniku kompanije, izletelo: “Završena je prva faza fabrike ĉokolade i uposleno
je 60 novih radnika”. Sin Dragana Tomića, Goran, nadgledao je proizvodnju.
IVANA VESELINOVIĆ, LUKA BEOGRAD a.d.
Stariji potpredsednik Delta Holdinga i generalni direktor Delta M grupe radi od osnivanja
preduzeća s Miroslavom Miškovićem.
Na suĊenju Nemanji Kolesaru, bivšem šefu kabineta premijera Zorana ĐinĊića optuţenom za
utaju poreza od šest miliona dinara i falsifikovanje ugovora o zajmu sa Zoranom
Janjuševićem,
pozajmili svedoĉili
novac. su Nebojša
Šaranović je izjavioŠaranović i Ivana
da je Ivana Veselinović,
Veselinović, inaĉekoji su optuţenom
njegova drugarica, traţila
od njega da Nemanji i njegovoj supruzi Jeleni pozajmi 95.000 evra. Ivana Veselinović
ispriĉala je da je Kolesar zamolio da da mu uĉini i pozajmi oko 200.000 evra i da mu novac
treba za gradnju kuće. “U sefu sam imala oko 105.000 evra, a za ostatak sam pitala
Šaranovića. Nemanja je sve vratio u dogovoreno vreme”, rekla je ona. šaranović je rekao:
“Dao sam joj novac bez problema. Novac sam uzeo od Miroslava Miškovića. Posle dve-tri
nedelje, Ivana mi je vratila dug”.
Goruće pitanje regionalnog povezivanja je spajanje balkanskih trgovinskih lanaca.

Predstavnice Delte i Agrokora, obrazlaţući spajanje, propustili“ su da se osvrnu na efekte
koje će takav potez imati na potrošaĉe, istiĉući samo koristi koje će od spajanja imati srpski i
hrvatski proizvoĊaĉi. I Delta i Agrokor brane domaće proizvoĊaĉe. Obe firme stvaraju jake
nacionalne privredne subjekte“, rekla je Veselinović i dodala da će naroĉitu korist imati
proizvodne kompanije sa kojima Delta ima poslovnu saradnju. Ljerka Puljić je istakla da dve
kompani je već podrţavaju svoje partnere, hrvatske i srpske proizvoĊaĉe, u nastupu na
trţištima obe zemlje.
Prema istraţivanju Saveta za borbu protiv korupcije, 2008. godine, krajnji vlasnici Luke
Beograd su biznismen Milan Beko, potpredsednik Delta holdinga“ Ivana Veselinović, i deca
Miroslava Miškovića, Ivana Mišković-Karić i Marko Mišković. To je prvi zvaniĉan podatak o
vlasništvu nad Lukom, koji je dostupan javnosti. Do sada se spekulisalo da to preduzeće
pripada Beku i porodici Mišković. Kupovina Luke obavljena je preko preduzeća Vorldfin“,
ĉiji su vlasnici, pola- pola, Bekovo preduzeće Fortavida holding“ i Feder partisipejšn“ koje
se, sa jednakim delovima, vodi na Miškovićeve sina i ćerku, i blisku saradnicu, Ivanu
Veselinović. Na konferenciji Saveta ovim povodom, predsednica Saveta Verica Barać rekla je
da je kupovina Luke Beograd primer velike korupcije koja je obavljena preko fantomskih
firmi iza kojih stoji krupni kapital koji je devedesetih godina iznet iz Srbije, i da je u prodaji
Luke Beograd drţava oštećena za najmanje 21 milion evra.
Dok je Savićević bio na ĉelu Geneksa, Slobodan Milošević je traţio velike pare za
finansiranja SPS. Miki Savićević je odbio da ih plati, odgovorivši da moţe da izdvoji
pristojnu
naloţio dasvotu, a ostalo
se ovaj smeni,mu
štotreba svoje
da isplatiNa
je i uĉinjeno. zaposlene.
mesto Miloševiću
Savićevića došao jeseAndreja
to nije Dozet.
dopalo Za
pa je
njega kaţu da nije doneo ni jedan posao firmi, već je prepolovio preduzeće. Sve spoljno -
trgovinske poslove tada na jmoćnije srpske firme, preuzela je novoosnovana Delta kompanija,
koja se uselila u zgradu Geneksa. Delta je poĉela ni iz ĉega, pljaĉkajući imovinu Geneksa.
Direktor Narodne radinosti otkazao je ugovore sa Poslovnim prostorom da bi u lokale uselio

Deltu. Kako Poslovni prostor po zakonu ne moţe izdati objekte zakupcu koji nije obezbedio
radna mesta, Delta je preuzela više od 50 zaposlenih Narodne radinosti, koji su radili u tim
lokalima. Posle šest meseci podeljeni su im otkazi. Na taj naĉin Delta je otela oko 1.300
kvadratnih metara poslovnog prostora na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu. Generalni
direktor Delta ali

2001. godine, M Ivana Veselinović
se na tome završilo.dala je povodom
Mišković kriviĉne
je ostao nedodiprijave
rljiv. izjavu policiji 27. jula

Nakon atentata na premijera Ðindića, gospodin Mišković kreće u surovu pljaĉku. Njegovi
partneri su Aleksandar Vlahović, Danko Ðunić, Milan Beko, Mirko Cvetković, Dušan
Mihajlović… Osnovno opredeljenje Miškovića nije ulaganje u proizvodnju i u otva ranje
fabrika. On je preko svojih inostranih firmi otvorio banku i kompaniju za osiguranje, i poĉeo
da kupuje
ispreĉi, ontrgovinske
ga skloni ilifirme, stvarajući
uhapsi. Vlasniktrgovinsku mreţu,
graĊevinske firmeradi monopola.
“Gemaks” Ko Antelj,
ÐorĊo mu se uproveo
poslu je
šest meseci u zatvoru, jer je Mišković nameraĉio da bez graĊevinske mehanizacije, dobije
izgradnju Univerzitetskog naselja. Ono se gradi parama iz budţeta, i posao je dobio Mišković.
Izgradiće ga tako što će angaţovati druge neimare, za male pare. Sve što uĉini gospodin
Mišković, zasnovano je na otimanju. Premijer Koštunica, upitan od predstavnika
meĊunarodne zajednice kako vlada toleriše nasilnika, kakav je Mišković, odgovorio je da on
kupuje srpske firme, i spreĉava strance da po stanu monopolisti!
ALEKSANDAR VLAHOVIĆ, partner EKI Investment

26.06.2007. ”Zahvaljujući poslanicima Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini
Republike Srbije, razobliĉava se uloga Aleksandra Vlahovića. Socijaldemokratija svesrdno
podrţava sva nastojanja da se do kraja sagleda poslovanje tog ĉoveka koji je danas verovatno
jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, a posebno njegova uloga u kreiranju i sprovoĊenju
pljaĉkaške privatizacije u Srbiji. SD je uverena da su ĉinjenice koje o tome iznose poslanici
SRS u Narodnoj skupštini dovoljne da zainteresuju nadleţne pravosudne i druge organe.
GraĊanima Srbije dosta je lekcija Aleksandra Vlahovića, Mirka Cvetkovića i drugih iz ekipe
koja je harala i hara Srbijom”.
Vrh Odbojkaškog saveza Srbije krajem 2006. ĉinili su: predsednik Aleksandar Vlahović,
potpredsednik Ivan Đurović, potpredsednik Goran Pitić, potpredsednik Slobodan Milošević…
17. mart 2007. Boţidar Đelić, kandidat za premijera Demokratske stranke i Aleksandar
Vlahović, ĉlan Politiĉkog saveta DS, ţestoko su se posvaĊali na sastanku partijskog vrha, na
kome se raspravljalo o podeli resora u novoj vladi, saznaje agencija SINA. Glavni razlog,
navodno, jeste Vlahovićeva ţelja da dobije Ministarstvo energetike, ĉemu se Đelić protivi jer
se boji da njegov stranaĉki kolega zajedno s MlaĊanom Dinkićem ţeli da se okoristi od
prodaje Naftne industrije Srbije i Elektroprivrede Srbije. “Energetsku” vezu Aleksandra
Vlahovića i MlaĊana Dinkića SINA je otkrila pre desetak dana, kad je objavila informaciju da
je lider G17 plus u reţiji konsultantske kuće “EKI investment” iz Beograda lobirao da kupac
EPS, ĉija se privatizacija oĉekuje, bude nemaĉka elektroenergetska korporacija RWE.
Demokratskakoju
privatizaciji, stranka Srbijeministar
je vodio kritike prethodne
Aleksandarvlade usmerila
Vlahović, je najviše
bivši na korupciju ufirme
radnik konsultantske
“Diloit & Tuš”, koja je imala kljuĉnu ulogu u ovom procesu. Predrag Bubalo ništa nije
promenio u pristupu privatizaciji. “Diloit” i “Ekonomski institut” i dalje su vrata do vrata sa
Ministarstvom privrede. Aleksandar Vlahović i bivši ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom Goran Pitić bili su Đunićevi uĉenici, a tom timu se prikljuĉio i Bubalo.
05.02.2007. Aleksandar Vlahović je predsednik SD Crvena zvezda a Andrija Mladenović,

ĉlan uprave Košarkaškog kluba Partizan. JSD Partizan Danko Đunić, SD Crvena zvezda
Aleksandar Vlahović – zajedno su privatizacijama preko Eki Investment gde su suvlasnici.
Mandatar
pa Zoran
je njegov ĐinĊić
kabinet suoĉio
imao se 2000.
ĉak šest sa šesnaestoĉlanom
potpredsednika. pobedniĉkom
U tu vladu, koalicijom
nekim ĉudom, ušle su iDOS,
tada
nestranaĉke liĉnosti kao Boţidar Đelić, Goran Pitić, Tomica Milosavljević i Alek sandar
Vlahović. Glavnu krivicu za višegodišnji teţak poloţaj hiljada radnika snose Boţidar Đelić i
Aleksandar Vlahović nekadašnji nestranaĉki ministri, a posle atentata na Zorana ĐinĊića
visoki funkcioneri Demokratske stranke, i MlaĊan Dinkić. Oni su predvodili grupu koja se
2001.godine bavila restrukturiranjem. To skreće paţnju na spor koji tinja još od prerastanja
G17 plus
partija. u politiĉku
MeĊutim, stranku.
ministar za Bilo je pritiska
privatizaciju da ekspertiVlahović
Aleksandar u vladi ne trebajedau budu
prešao ĉlanovi
Demokratsku
stranku i postao ĉlan Glavnog odbora.
Aleksandar Vlahović i Dragan Veselinov, bivši ministar poljoprivrede, bili su kućni partneri“
industrije mesnih preraĊevina Agroţiv“ i dobijali su mesne proizvode kao poklon. D okument
Kućni adresar poslovnih partnera“, sadrţi ime Aleksandra Vlahovića, na mestu broj 134, a
pored njegovog imena u zagradi je upisano kod m. Kovilj.“, što ukazuje na njegovu majku
Koviljku. Navedena je adresa Kosmajski trg 6, drugi sprat, a u zagradi je dodato da se ispod
nalazi Agrobanka, radi lakšeg snalaţenja dostavljaĉa. Ova adresa je u Sopotu. Dva broja
ispred Vlahovića, pod rednim brojem 132, nalazi se ime Dragana Veselinova. Adresa je
Ignjata Barajevca broj 2, Panĉevo. Svi sa spiska dobijali su na kućne adrese pakete proizvoda
Agroţiva“. To su pileći bataci, kobasice, salame, mesni proizvodi… Paketi su tako veliki da
ih jedna proseĉna porodica ne moţe pojesti za mesec dana. Neki od partnera dobijali su, pored
paketa, i koverte sa ĉestitkama“.
Koga zastupa poslanik Vlahović? Uprava za spreĉavanje pranja novca trebalo bi da objavi
mišljenje OEBS-a o naĉinima nespreĉavanja pranja novca od 2000. do danas. Postavljeno je
pitanje zašto Agencija za privatizaciju u Zakonu o spreĉavanju pranja novca iz 2005. nije
obavezana da daje ove informacije, a to je bila po zakonu iz 2001. U istom materijalu OEBS
pita i zašto na spisku osoba koje ne mogu da uĉestvuju u privatizaciji nema i onih koji su na
bilo kakav naĉin povezani s vlašću. OEBS konstatuje i da je samo jedna tenderska prodaja, od
dotadašnjih deset, bila stvarno transparentna, kao i da Zakon labavo odreĊuju ko moţe biti
uĉesnik u postupku, jer je to idealan naĉin pranja novca.
Okruţno javno tuţilaštvo u Beogradu došlo je do podataka da su u nezakonitom steĉajnom

postupku i privatizaciji smederevskog sartida, uĉestvovali Aleksandar Vlahović, bivši
ministar za privredu i privatizaciju, i Nemanja Kolesar, nekadašnji šef kabineta pr edsednika
vlade. Pored njih, na spisku okrivljenih su i Goran Kljajević, bivši predsednik Trgovinskog
suda, Dušan Marĉićević, bivši sudija ovog suda, Ţivomir Novaković, bivši direktor
Sartida”… Vlahović, Kolesar, Novaković, Kljajević, Marĉićević, Branislav Ignjatović,
steĉajni upravnik Sartida” i Dragan Šagovnović, direktor Centra za konsalting Ekonomskog
instituta
Beogradu u iBeogradu, terete
Smederevu, se da usuzgradi
sastajali se, odvlade,
februara 2002.za
Agenciji dosanaciju,
septembra 2003. godine,
bankama u
i dogovarali
kako će prodati Sartid” Ju -Es stilu”. Na pomenutim sastancima dogovoreno je da to
realizuju kroz steĉajni postupak, koji je pruţao mogućnost prodaje Sartida” i njegovih
zavisnih preduzeća putem neposredne pogodbe bez ukljuĉen ja drugih potencijalnih kupaca.
Aleksandar Vlahović je kao republiĉki ministar za privredu i privatizaciju koordinirao radom
ostalih osumnjiĉenih”. Preko Kolesara i Ignjatovića, Vlahović je, tvrdi se u dokumentu, uticao
na rad Trgovinskog suda u Beogradu. Koristeći svoj poloţaj Vlahović je na sednicama vlade,
na kojima je razmatrana privatizacija, agitovao za Ju -Es stil” kao najboljeg kupca
Sartidove” imovine. Vlahović je ĉlanovima vlade prećutkivao o drugim zainteresovanim
kupacima, pa je 23. januara 20 03. godine, vlada prihvatila zakljuĉak po kome je sklopljen
sporazum oVuk
predsednik saradnji vlade i pretrpeo
Obradović Ju-Es stil”. Informativna
naivnu sluţba
“aferu” zbog kojeSocijaldemokratije
je morao da napusti(ĉiji je
funkciju u
vladi, nakon što je komisija o poreklu kapitala, kojom je predsedavao poĉela da daje
rezultate).
DRAGOLJUB VUKADINOVIĆ, generalni direktor METALAC ad
RATKO ZATEZALO, generalni direktor PETROBART Ltd

“Ruski biznismen našeg porekla”, RoĊen 1950. godine.
U Perastu kuću ima Goran Bregović. Na Savini, atraktivnom delu Herceg Novog, koncentriše
se bogato društvo. Tu je vlasnik beogradske Delta kompanije Miroslav Mišković podigao
kuću od oko 300 kvadrata. Nedavno je proširio plac, a poĉeo je da kupuje placeve i na
Rosama, na poluostrvu Luštica. Tu planira da na oko 20.000 kvadrata izgradi etno selo
zatvorenog tipa za ekstra bogataše. Mišković na Malim Rosama ima oko 1.500 kvadrata
zemlje i kuću od šezdesetak kvadrata. Gradonaĉelnik Moskve Jurij Luškov je vlasnik
luksuzne vile i velikog ograĊenog imanja na Luštici. U njegovom komšiluku, na Rosama,
kuće imaju mnoge poznate domaće liĉnosti: Dragan Nikolić, Milena Dravić, Seka Sabljić,
Bojana Maljević… Uz obalu naselja Savina, kuću ima Milan Beko, ministar u Vladi
Slobodana Miloševića, a sada suvlasnik Knjaza Miloša i Veĉernjih novosti. U njegovom
komšiluku je vila Petra Matića, bivšeg zastupnika firme Reebok za Balkan. On je u
Miloševićevo vreme drţao fri-šopove u Srbiji i bio desna ruka Marka Miloševića. U blizini je
Vuk Hamović, suvlasnik londonske firme EFT koja je, prema revizorskim izvještajima,
kontrolisala 80% regionalnog trţišta struje. Hamovićev kolega iz beogradskog Genexa,
kontroverzni biznismen Boris Peško koji ţivi na relaciji London – Beograd – Herceg Novi –
Trebinje, takoĊe ima vilu u blizini hotela Plaţa. I nekadašnji genexovac Zoran Obradović,
vlasnik firme Petrol Bar s pumpama Avia, ima imanje u zaštićenoj zoni Savinske dubrave od
oko 15.000 kvadrata. Pored vile i bazena posaĊeni su vinogradi i izgraĊeni teniski t ereni.
Suvlasnik Petrol Bara Ratko Zatezalo takoĊe ima kuću u Herceg Novom, na Toploj.
MIROSLAV ŢIVANOV, predsednik AGROŢIV

Od vlasnika farme, koji je prodavao po panĉevaĉkim pijacama piliće na komad, Miroslav
Ţivanov, roĊen 28. aprila 1951. uspeo je da od 1992. godine, kada je registrovao firmu
Agroţiv“, stvori imperiju vrednu nekoliko desetina miliona evra. SPS je vladao u Ţitištu, ali
je JUL poslao Ţivanova da zavlada proizvodnjom ţivinskog mesa u ovom gradiću. Sa mesta
predsednika opštine Predrag Amiţić preselio se u klanicu, i, sa Milanom Antićem,
Ţivanovovim prijateljem i saradnikom koji je iz Jagodine došao u Ţitište, godinama
organizovao i rukovodio pogonima u Ţitištu. Karijeru regionalnog lidera u proizvodnji i
preradi ţivinskog mesa“ Ţivanovu je prekinula policija uhapsivši ga zbog zloupotreba u
privatizaciji i pranjastvarali
udela u Agroţivu“ novca. Trojica
dugove direktora
koje nisu društvenih preduzeća
mogli da isplate, a na terete
osnovusekojih
da sujekupovinom
kompanija
Miroslava Ţivanova prisvojala imovinu ovih firmi. Ţivanov i Prebiraĉević dogovarali su se sa
direktorima društvenih preduzeća da te kompanije kupe pet ili deset odsto akcija u nekoj od
firmi u sastavu ovog prehrambenog giganta. Direktori društvenih preduzeća potpisali b i
ugovore, ĉak i po nekoliko desetina miliona dinara. Kako društvena preduzeća nisu bila u
mogućnosti da isplate ugovorenu sumu, Agroţiv ih je tuţio. Sud bi doneo izvršnu odluku da
to preduzeće, zbog duga, pripadne Ţivanovu. Posle privatizacije društvenog preduzeća, sve
što je bilo u vlasništvu te firme prelazilo je u ruke Ţivanova. Ĉinjenica je da su krivci ostajali
na funkcijama, uz sve, a da li im je nešto isplaćeno u kešu ili na raĉune – nije utvrĊeno.
PRIDRUŢENI ČLANOVIWOERWAG PHARMA GmbH&Co

SRĐAN KAMENKOVIĆ,
Par dana nakon što je, na aukciji 10. septembra 2002. godine, Akcijski fond Republike Srbije
prodao 41,93% akcija zrenjaninske fabrike lekova “Jugoremedija” firmi “Jaka 80” iz
Radoviša, (Makedonija), prema svedoĉenju predsednika Udruţenja malih akcionara Zdravka
Deurića, tadašnji direktor SrĊan Kamenković, koji je bio aktivno ukljuĉen u pripreme za
prodaju akcija fabrike, savetovao je radnike da što hitnije skupe većinski paket akcija, kako bi
se zaštitili
direktor od onoga2002.
septembra što dolazi.
godineRadnici – akciona
svoju objasnio ri “Jugoremedije”
bez mnogo uvijanja:sećaju se da
“Kupila nasim
je je bivši
mafija!”.
Petnaestak dana po aukciji, Kamenković na poziv Jovice Stefanovića putuje za Skopje. Dok je
on na putu, radnici prikuplja ju zastupniĉke izjave kako bi formirali većinski paket akcija, i
biraju Zdravka Deurića za svog zastupnika. Deurić dolazi kod direktora po njegovom
povratku iz Skopja, da se dogovore o daljim koracima. Kamenković mu, bez obrazloţenja,
saopštava da odlazi u penziju. 3. oktobra, direktoru stiţe faks iz Skopja sa predlogom da u
novom Upravnom odboru “Jugoremedije”, kojeg ĉini 7 ĉlanova, “Jaka” bude zastupljena sa 4,
a ostali akcionari sa 3 predstavnika. Kamenković pristaje bez konsultacija sa radnicima, i 4.
oktobra predlaţe tri ĉlana UO ispred malih akcionara.
prof. dr ŢIVOTA MIHAJLOVIĆ, MEGATREND UNIVERZITET

Obrazovanje na Megatrendu je sve sem primenjenog… teorija apsolutno dominira… Nijedan
ĉas
prakse niti bilo ĉega primenjenog u toku obrazovanja. Sreća ako neki profesor koristi neko od
savremenih sredstava za prezentaciju… I teorija je daleko od standarda na kvalitetnim
Univerzitetima. Da li je Megatrend “najpriznatiji domaći univerzitet u Evropi” mogu posebno
suditi oni koji su ga završili i pokušali da naĊu posao.
Na prste jedne ruke moţete prebrojati profesore ĉiji rad odgovara profesionalnim
standardima… Loši kadrovi znaĉe lošije obrazovne mogućnosti i skromno znanje studenata.
Ceni se pre svega teorija i ne preterano po standardima koje nude razvijeni obrazovni sistemi.
Koliko se ceni znanje studenata mogu da svedoĉim iz liĉnog primera… sa prosekom od 10,00
u II i 9,60 u III godini ni prvi ni drugi put mi nije odobrena stipendija…, ali zato vidimo
stipendiranje desetine “MIS Srbije”… ukljuĉujući ĉak i školovanje u inostranstvu. Kljuĉna
marketing kampanja za upis novih studenata bila je: 1) nova zgrada 2) najbolji studenti se
finansiraju iz budţeta univerziteta. Da je druga ĉinjenica neistina dokazao sam liĉnim
primerom. Prva je takoĊe neistina – 2007. godine nije bilo nove zgrade Megatrenda.
Megatrend broji 14.000 studenata, a kakvo je znanje? Zato je Boris Tadić bio na otvaranju
nove zgrade 2008.
Svake godine vi ostavite Megatrendu po 800 EURa za školarinu + 10 EURa za svaki ispit +
iznos za knjige (proseĉna cena po knjizi je 10 EUR)…mnoţite to sa 14.000 studenata koliko u
Srbiji ukupno postoji po reĉima dekana. Profesorska plata na univerzitetu je 600 EURa +
dodaci
Kome se zapolaţu
put i sl… Sami
raĉuni zamoţete
trošenjedanovca
pretpostavite
– U Srbijigde i na koji Za
nikome… naĉin
svojsenovac
troši ostatak
dobijatenovca.
neadekvatno znanje, nemogućnost zaposlenja, nemogućnost javne kontrole trošenja novca,
neadekvatnu struktura kadra koji predaje…
Ko radi na Megatrend Univerzitetu? Jedan profeso r Megatrenda poverio se: “kada sam trebao
da se zaposlim na Megatrendu-niko me nije pitao šta znam-već koga znam”. Ovo ne vaţi za
većinu drugih – decu, roĊake, kumove i ostale… Najboljih kadrova nema, ili brzo odlaze ali
zato je većina njih iz vremena netrţišne privrede. To su ljudi koji studente treba da uĉe
trţišnom privreĊivanju i koji grade budućnost kompanija kroz studente koje obrazuju. Veliki
broj profesora (i dekan meĊu njima) bio je deo u strukturi reţima Slobodana Miloševića,
najvećeg diktatora u Evropi. Pojedinim profesorima zabranjen je ulazak u EU iz tih razloga!
Paradoks je… ispod
prosek daleko na Megatrendu se imenujei obnovljenu
najboljih studenata student prodekan odNa
godinu. strane univerziteta
Megatrendu radekoji ima
kadrovi
koji ne bi mogli da budu ni administrativni sluţbenici u priznatim univerzitetima dok je

njihova profesionalna etika još diskutabilnija. Na mestu dekana je neko kome je zabranjivan
ulazak u Evropsku Uniju, a dekan Fakulteta za Poslovne studije bio je zamenik ministra u
vreme najveće svetke inflacije od 318.000.000%.
RAJKO
eksplozijaUNĈANIN jedan
u “Grmeĉu”, je od
i tada predavaĉa
i danas, ovogtakvim
ograĊena “fakulteta”.
zidomZdravom razumu
ćutanja da nepojmljiva
se moţe samo je
naslutiti postojanje dosijea sa naznakom “drţavna tajna”. U optuţnici se navodi da je u maju
1995. DB preko Radosava Lukića u “Grmeĉu” organizovala proizvodnju kompozitnog
raketnog goriva. Optuţenima u sluĉaju “Grmeĉ” na teret se stavlja teško delo protiv opšte
bezbednosti i izazivanje op šte opasnosti. Taj posao je Slobodan Milošević dao Jovici
Stanišiću, koji ga je preko svog pomoćnika Lukića, prosledio u “Grmeĉ”. Materijal je
dovezen ĉak iz Sente, a moţe se samo zamisliti šta bi bilo da je eksplodirao negde u putu.
Proizvodnja je organizovana posle radnog vremena, inaĉe bi posledice bile još teţe. Priĉa o
nesreći u “Grmeĉu” je nepotpuna bez pomena firme JPL koja slovi kao naruĉilac posla u
spornoj proizvodnji kompozitnog raketnog goriva. Ova kompanija pominje se i u izveštajima
ameriĉke obavestajne sluţbe CIA. Zvaniĉnici CIA potvrdili su novinaru “Vašington tajmsa”
da je libijski “Al Fatah” sa “JPL Sistemom” zakljuĉio ugovor vredan 30 miliona dolara o
tehniĉkoj podršci u razvoju raketnog programa. U tekstu “Vašington tajmsa” objavljenom 12.
novembra 1996. navode se i oficijelne izjave predstavnika CIA: “Srbija tajno obezbeĊuje
tehniĉku podršku u razvoju libijskog programa raketa srednjeg dometa što predstavlja kršenje
embarga UN prema ovoj zemlji na severu Afrike. Ova pomoć je deo ugovora od 30 miliona
dolara potpisanog prošlog leta, tvrde zvaniĉnici Agencije”, pisao je “Vasington tajms”.
Pozivajući se na zapadne obaveštajne sluţbe, “Vašington tajms” pisao je i o “tajnoj isporuci
oruţja i drugih materijala” iz Srbije u Libiju navodeći da je “transport oruţja prvi put izbio na
videlo u avgustu (1996) posle pada ruskog aviona Iljušin-76 nedaleko od Beograda…
Zapadne obaveštajne agencije veruju da je ovaj neuobiĉajeni vojni teret bio namenjen Libiji”,
naveo je “Vasington tajms”. “Rajko Unĉanin ima privatnu firmu „Lukas globtrejd‟ preko koje
vodi posao sa raketnim gorivom”, rekao je u razgovoru za NIN 28. juna 1995. Milo
Đukanović, inţenjer zaštite na radu. Tragedija u “Grmeĉu” se nikako ne moţe posmatrati
izvan politike. Kako drugaĉije osim “pritiscima sa vrha” objasniti da istraţni i pravosudni
organi našeg nezavisnog i slobodnog sudstva nisu ni zapoĉeli svoj posao iako im skoro tri
godine stoje kriviĉne prijave i zahtevi da pokrenu istragu. Ĉinjenica da se radi o eksplozivnim
materijama koje spadaju u resor vojne industrije i namenske proizvodnje sama po sebi je
dovoljna da objasni zašto niko zvaniĉno i javno ne govori o uzrocima i odgovornosti iako ceo
sluĉaj nije proglašen drţavnom ni vojnom tajnom. Druga ĉinjenica jeste da je Rajko Unĉanin
funkcioner Socijalisticke partije Srbije.
Beogradski medijisoli
krenule isporuke preneli su vestishranu
za ljudsku “Bjeloruskaje delavaje
iz beloruske gazete”
solane da suMozirski
“Mozir”. put našekombinat
zemlje
nalazi se tik uz ukrajinsko-belorusku granicu, u neposrednoj blizini nuklearne centrale
Ĉernobilj i smatra se da je ta oblast Belorusije posebno stradala od radijacije u ĉernobiljskoj
katastrofi 1986. godine. Aprila 1998. Stampa iz Minska je navela da je ugovor o kupovini 50
000 tona te soli zakljuĉen krajem marta, kada je Belorusiju posetio drţavno-privredni tim
SRJ, predvoĊen potpredsednikom Savezne vlade Nedeljkom Šipovcem. “Bjeloruska delavaja
gazeta” piše i da Jugoslavija planira da u sklopu bilateralnog barter aranţmana kupi 100 000
tona soli za ishranu, 40 000 tona tehniĉke soli i 30 000 tona karbamida. Savezno ministarstvo
za poljoprivredu je uvidelo sve konsekvence takve informacije i brze-bolje je negiralo. Dan
posle demantija saveznih vlasti, u Privrednoj komori Srbije (PKS) naši i predstavnici
Belorusije potpisali
i predsednik su ugovor
Konzorcijuma za osaradnju
robnoj razmeni. Rajko Unĉanin,
sa Belorusijom, generalni
rekao je tada direktor
da barter “Grmeĉa”
aranţman
podrazumeva isporuku lekova i medicinske opreme Belorusiji, u zamenu za traktore,

sintetiĉka vlakna i polietilen visoke gustine. So nije pomenuo. Priĉa bi bila završena da u
javnosti nije prozvan predstavnik koncerna za materijalne rezerve Belorusije “Belresursi”
Andreja Mikcijeviĉ, koji je, posle “potpisivanja” u Privrednoj komori Srbije, izjavio da
ugovor podrazumeva i isporuku 100 000 tona kuhinjske i industrijske soli. Agencija Beta
potom je izvestila da su joj u Republickoj privrednoj komori takodje potvrdili da je ugovorena
isporuka 100 000 huhinjske i 40 000 tehniĉke soli, a da će uvoz biti obezbeĊen preko
društvenog preduzeca “So produkt”, preko kojeg je Jugoslavija i do sada uvozila so iz
Belorusije. Svi putevi vode do Rajka Unĉanina. Predsednik Privredne komore Srbije Momir
Pavliĉević ostavio je poruku za NIN, da sva obaveštenja u vezi sa barter aranţmanom
potraţimo od Rajka Unĉanina.
DRAGAN NIKOLIĆ, generalni direktor TIGAR ad
PAVIĈIĆ NIKOLA, predsednik SINTELON ad
ŢIVANKO RADOVANĈEV, generalni direktor MLEKOPRODUKT

DMITAR ŠEGRT, AD “MINPROJEKT”
Maja 2006. u Kikindi su smislili kako da se spreĉi da Nexe grupa, koja je preko Našicecement
pojedinaĉno najveći vlasnik (30,3%) industrije graĊevnog materijala “Toza Marković”,
postane većinski vlasnik fabrike. Na ĉelu tima, u kome su Miroslav Mišković, vlasnik Delta
M, i ĐorĊe Nicović, vlasnik IHT, je Dmitar Šegrt, direktor “Toze Marković” i prvi ĉovek
akcionarskog društva TM Invest u kome su akcije malih deoniĉara. Metod liĉi na onaj kojim
je slovenaĉki Merkator onemogućen da kupi C market, samo što su u ovom sluĉaju drugi
“igraĉi”, osim Miškovića, koji je glavni u svakoj velikoj privatizaciji. Zamisao je potekla od
Šegrta, glavnog protivnika da Nexe grupa postane većinski vlasnik, iako je ta hrvatska
kompanija nudila najpovoljniju cenu za otkup akcija od malih dioniĉara. Šegrt je u Nicoviću,
vlasniku firme IHT i Kontinental banke kojoj je NBS u meĊuvremenu oduzeo licenciju za
poslovanje, pronašao kupca akcija TM Investa. Nicović je već kupio 10% akcija TM Investa,
plaćajući svaku manje od Nexe, a u toku je kupovina preostalih 13,1% tako da će se akcije iz
TM Investa “preseliti” u IHT. Njima treba da se “pridruţi” 11,4 %, što ih poseduju tri
preduzeća iz holdinga Delta. Na taj naĉin IHT će s 34,8 % postati najveći pojedinaĉni vlasnik
“Toze Marković”, što je bio cilj Dmitra Šegrta jer je u tome video naĉin da ostane na ĉelu
fabrike. Drţavni paket, koji još nije ponuĊen na prodaju, sadrţi 15,8% vlasništva. Pritisci
Šegrta na male akcionare da prodaju IHT -u naterala ih je na prodaju pod nepovoljnijim
uslovima od onih koje je nudila Nexe grupa. Šegrt se pozvao na patriotski ĉin jer, po njemu,
nije
opekeu interesu Srbijeploĉica.
i keramiĉkih da strana kompanija
3. avgusta postane
2006. većinski
Dmitar Šegrt, vlasnik
direktornajveće
fabrike srpske fabrike
Toza Marković,
smen jen je s te duţnosti, ali je kao predsednik Skupštine deoniĉara TM invest preostali paket
deonica od 13% bez znanja deoniĉara prodao beogradskoj kompaniji IHT, koja je pre
nekoliko meseci preuzela 10% akcija od TM Investa. U ta dva poteza mnogi vide kraj
menadţerske karijere nekadašnjeg “gospodara Banata”, kako su zvali Šegrta dok je
zahvaljujući bliskim odnosima sa Slobodanom Miloševićem i visokoj poziciji u SPS bio prvi
ĉovek ne samo fabrike, već i u Kikindi.
ĐORĐE ŠIRADOVIĆ, LUKA BEOGRAD ad

Najveći bro j uvoznih dozvola potpisan je u vreme kad su ministri za spoljnu trgovinu bili
Boriša
je Vuković
generalni i ĐorĊe
direktor Širadović.preduzeća
novosadskog Vuković jeNovkabel“.
od promeneSa
reţima u inostranstvu,
porezom a Širadović
od 19,1 milion maraka,
odmah iza Progresa“, nalazi se Dibek“ Milana Beka, bivšeg ministra za privatizaciju.
Zahvaljujući debeloj protekciji u Saveznom ministarstvu za spoljnu trgovinu, Dibek“ ima
najbogatiji asortiman uvoza (ţvake, deterdţenti, viski, votka, pivo, sir…), a uspeo je i da
otme“ deo izvoza ţita Progresu“. Kao najupeĉatljiviji dokaz Bekovih privilegija svedoĉi
zapisnik o kontigentima za uvoz ţvakaćih guma na kom je rukom napisano: „Dibek‟ – da,
ostali – ne“. Po reĉima Đelića, ministri
ĐorĊei koliĉine
Širadović i Boriša Vuković svojevoljno i
neovlašćeno prepravljali su odluke komisije i vrednosti kontigenata po nahoĊenju.
Na listi ekstraprofitera po osnovu uvozno-izvoznih dozvola nalaze se i uvoznici cigareta,
Beopetrol“ (7,8 miliona DM) i malo poznata firma Teodora komerc“ (2,5), C-market“
(3,9) koji je bio privilegovan kod uvoza hrane, Nelt“ (1,8) (deterdţenti), Autotrend“ (1,7)
(automobili), delovi kompanije Delta“ (1,4), MK Komerc“ (1,2) itd. Kako je najavio Đelić
svim firmama sa ovog spiska rešenja će biti uruĉena u narednih 15 dana. Širadović je, kako
priznaje, imao ĉeste sukobe sa Mihailom Milojevićem i Vlajkom Stojiljkovićem zbog toga što
se protivio da se nadleţnost oko raspodele kvota i dozvola prebaci na privredne komore. On
tvrdi da nije imao uvid šta je potpisivao njegov pomoćnik Boriša Vuković koji je posle
njegove smene postao ministar za spoljnu trgovinu i, prema nezvaniĉnim informacijama,
odluke potpisivao mimo zvaniĉne evidencije, u prostorijama JUL-a.
V. D. generalnog direktora optuţio doskorašnjeg pomoćnika, a novopeĉenog savetnika,
Širadovića, da optuţbama o korupciji ruši vrednost Petrohemije”.
ĐorĊe Širadović vraćen je odlukom Trgovinskog suda na mesto direktora “Novkabela” sa

kojeg je smenjen. Širadović je odmah suspendovao 9 radnika i zabranio im ulazak u fabriku.
Nakon toga okupilo se stotinak radnika koji su provalili ulaznu kapiju i organizovali zbor na
kojem se uz zviţduke pojavio sadašnji direktor. U “Novkabelu” zabranjen je ulazak u firmu
AnĊelki Popović, bivšoj direktorki “Metalurgije”, i troje rukovodilaca iz ekipe ĐorĊa
Širadovića, koji su mu ostali lojalni za vreme štrajkova.
ČLANOVI PO POZIVU
prof. dr MIODRAG JEVTIĆ, general major, naĉelnik VOJNO-MEDICINSKE AKADEMIJE

Miodrag Jeftić je solidan hirurg, ali je ţeleo da vlada na prestiţnoj medicinskoj ustanovi. Bio
je skoro bez šansi. On se mlad oţenio, tast mu je bio vojno lice u Skoplju i tu je upoznao
svoju suprugu, tu je završio medicinski fakultet. Sve ostalo je sreĊivao tast. Kada je poţeleo
da vlada Vojno-medicinskom akademijom, obukao je sveĉano odelo i ušao u prostorije
Demokratske stranke. Preporuĉivao se, obećavajući da će se glavari stranke kod njega leĉiti
uz punu diskreciju. Tadašnji ministar odbrane i bivši naĉelnik ove ustanove, general-major
Zoran Stanković,
pukovnik Miodragnesmotreno je izjavio danije
Jeftić nije ispunjavao, naĉelnik VMA moraPukovnik
imao doktorat… da bude general. Te uslove
je unapreĊen u ĉin
general-majora i postavljen je za naĉelnika Vojno-medicinske akademije. Ĉim je ušao u
kabinet, general Jevtić je stavio ulazna vrata sa šifrom, a kabinet ĉuva vojnik. Na telefonske
pozive ne odgovara, javlja se samo na vruću liniju. General je dva puta operisao Borisa
Tadića. O kakvoj se operaciji radilo, nije saopšteno. A Boris Tadić je preds ednik Republike i
graĊani, svuda u svetu, odmah bivaju obavešteni od kojih bolesti im predsednik boluje. Na
VMA su aparati stari, ĉesto se kvare, lekari teško utvrĊuju dijagnoze. Nema para za hranu
bolesnika… Ipak, kada je general Jeftić u pitanju, para ima. On putuje na kongrese, na
seminare, prvom klasom, s obezbeĊenjem, a vodi i svog sina, studenta medicine. Za njegovog
sina, koji je na medicinu upisan preko reda, mora da se naĊe dovoljno deviza. Vaţno je da
general vidi belog sveta. Na simpozijume i struĉna usavršavanja šalju se mladi lekari, koji taj
posao treba da obavljaju još dvadesetak godina. A, nabavke, tenderi, kupovina lekova… Zar
makar na Vojno-medicinskoj akademiji njen naĉelnik ne moţe da bude najstruĉniji lekar,

ĉovek koji će makar komunicir ati sa svojim kolegama?
Nakon dolaska generala Miodraga Jeftića za naĉelnika, na mesto upravnika kuhinje VMA
doveden je iz Svilajnca, gde je bio komandir voda, poruĉnik Nenad Burnjaković. Naĉelnik
pogona intendantske
nedoliĉnog ponašanja,sluţbe pukovnik
i vraćen kada jeZoran
Jeftić Šćekić, koji je otpušten
postao naĉelnik, sa je
postavio VMA zbogsmene
za voĊu
kuhinje svog kuma Selejmana Hasanovića, kuvara. TakoĊe je u kuhinju doveo i verne
poslušnike, Hasanovića i Stojakovića, kojima je pod sumnjivim okolnostima nabavio diplome
vkv kuvara, a sa tih mesta su sklonjeni profesionalci-podoficiri. Od kada su u kuhinju
dovedeni, Janošević, pa Šćekić, plan dijetalne ishrane se pravi, ali se ne realizuje jer se ne
nabavljaju potrebne namernice. Ako se ko pobuni preti se penzijom ili otkazom.
VASILEIOS ENTERTILIS, generalni direktor Viohalco Group za jugoistoĉnu Evropu
OLIVER ROEGL, Predsednik IO Raiffeisenbank ad
U DUBINI KOHABITACIJE I POMIRENJA – SDB ZATVARA KRUG

Revolt zbog izostavljanja Zorana ĐinĊića sa liste znaĉajnih liĉnosti nove srpske istorije, koju
je pripremao „Sluţbeni glasnik‟, dokazuje da se veliki deo društva identifikuje s vrednostima
koje on simbolizuje, sa njegovim snom o Srbiji“, ţeljom da je promeni, pokrene, s njegovom
energijom. Braneći mesto ĐinĊića u srpskoj istoriji, javnost Srbije branila je sebe od ideja
oĉeva nacije, od haosa, korupcije, straha, neizvesnosti, nasilja, veĉne krize… – od onih koji su
ubili Zorana ĐinĊića i od onih koji su to ţeleli.
22. decembar 2003. “Danas”[17]:
Kakva je bila Koštuniĉina uloga u 5. oktobru? Neki iz DOS su kasnije svedoĉili da je
Koštunica maltene ĉekao kod kuće da mu se saopšti šta se
dešava. Zoran Ţivković:
Da. Ne samo 5. oktobra nego i u pripremama za 5. oktobar. Da je on odluĉivao da li će se
desiti 5. oktobar, ništa od svega ne bi bilo!
Kako?
Ţivković: Tako što je to previše opasno, previše posla, previše aktivizma za njega.
Da smo sa Koštunicom raspravljali šta da se radi nakon izbora koje će Milošević sigurno da
pokrade, on bi rekao: hajde da napišemo saopštenje! Moţda i dva, ili moţda ĉak tri
saopštenja! To je sve! S druge strane, neki od nas iz DOS, pet-šest dana pred 5. oktobar,
odrţali smo tajni sastanak na kome smo svi potvrdno odgovorili da smo spremni da poginemo
za ono za šta se borimo.
Ko je bio na tom
sastanku? . Ţivk
ović: ĐinĊić, Ĉović, Milan St. Protić, Mićunović, jedno vreme Svilanović, Perišić, Labus, ja i
još – ne mogu da se setim ko.
Gde je sastanak odrţan?
Ţivković: Kod Ĉovića u jednoj hali u Ţelezniku. Sat vremena smo izgubili vozeći se po
Beogradu kako bismo zavarali trag. Ljudima je bilo jasno da pobeĊujemo na izborima i da
Milošević to neće priznati. Odluĉili smo da u tom sluĉaju diţemo narod i potpuno blokiramo
Beograd.
Da li je pobuna Crvenih beretki bila kulminacija
sukoba. Ţivković: Koštunica je najpre
nepozvan stao
na dnevnom u odbranu
redu Radeta Markovića.
su bili Pavković Na sednici
i Rade Marković. Predsedništva
Nakon DOS
nešto manje 6. ilisata
od dva 7. oktobra,
rasprave,
ĐinĊić i ja smo otišli kod Mila Đukanovića u Podgoricu. Kada smo se vratili, u DSS je i dalje
trajala rasprava o Markoviću i Pavkoviću. Pet puta je glasano 17:1… I ko je onda imao veze
sa kriminalom, ko je spreĉio reforme u oblasti bezbednosti? Crvene beretke su iskoristile tu
atmosferu. To je bilo dvovlašće gde je svako mogao da se sakrije iza Koštunice ako ga juri
ĐinĊić. Ako je ĐinĊić uterivao u red i poštovanje zakona, u reforme, onda se opet traţilo
uporište kod
politiĉkih Koštukoje
liĉnosti
nice. Nisu samo tu Crvene beretke. Imali ste sijaset i biznismena i
su to radile. Crvene beretke su bile osuĊene na raspuštanje onog
trenutka kad je neko skupio snagu da spreĉi da se oni kriju iza bilo koga.
Vi ste ih raspustili nakon ubistva Zorana
ĐinĊića Ţivković: I to za jedno poslepodne. Bez
obzira što oni mogu da budu opasni, što su verovatno najobuĉeniji vojnici na Balkanu. Više
nije postojao strah jer su znali da više nemaju iza koga da se sakriju. Za dva sata smo doneli
odluku, za dva sata im je ona bila uruĉena i oni su postali deo istorije. Najteţi trenutak je bio
dan posle ubistva Zorana ĐinĊića. Koštunica i Labus su predloţili koncentracionu vladu.
Koštunica još uvek nije izjavio sauĉešće, i u Zoranovoj krvi oni su videli naĉin da ponovo
budu vlast. To je i za demokrate, koje bije glas da su pragmatiĉni, bilo previše.
Ko je vama saopštio da je 12. marta pucano na
ĐinĊića? Supruga. Iz automobila sam telefonom pozvao
suprugu da je pitam gde ćemo na veĉeru. Tog dana je slavila roĊendan. Rekla je: “Izgleda da
je pucano na šefa.” Sedam-osam minuta posle ubistva, ušao sam na ta ista vrata u zgradu
Vlade… Nismo znali gde je odveţen, a onda smo saznali da je u Urgentnom centru. Otišao
sam i prvi lekar koga sam sreo je rekao da nema šanse.
IMA KAKO
Šef Kabineta predsednika Srbije je diplomirani pravnik, Miodrag Rakić. Zvaniĉno, on
rukovodi Kabinetom predsednika, stara se o blagovremenom izvršavanju aktivnosti
predsednika Republike i ostvarivanju saradnje sa drţavnim i drugim organizacijama i
institucijama radi utvrĊivanja stavova i kreiranja, odnosno sprovoĊenja politike. Miodrag
Rakić nije poznat javnosti. Prema mnogim izvorima, neki dvorjani“, imaju kljuĉni uticaj i u
donošenju krupnih odluka, a meĊu onima, koji crpu liĉnu moć iz blizine sa Borisom Tadićem,
pominju se: njegov savetnik, SrĊan Šaper, autor marketing kampanja za MUP u drugoj
polovini devedesetih, kada se slikao za plakate u uniformi policajca, i predsedniĉke kampanje
Vojislava Koštunice na izborima 2001; i šef kabineta, Miodrag Rakić. Rakić je dugogodišnji
blizak saradnik Borisa Tadića i bio mu je savetnik za vojnoteritorijalne organe kad je Tadić
bio ministar odbrane. Iz perioda ĐinĊićevog rukovoĊenja DS-om, potiĉe politiĉka škola DS,
ĉiji je direktor bio Boris Tadić. Iz te škole potiĉu neki od njegovih najlojalnijih saradnika,
meĊu kojima i Miodrag Rakić, desna ruka Tadića i generalni sekretar predsedništva DS. Šef
kabineta
za vremenema stambenih nidanašnjeg
predsednikovanja finansijskih problema.
ministra Kao ĉlan
za drţavnu izvršnog
upravu saveta opštine
Markovića, posle 5.Palilula,
oktobra, za kratko vreme se skućio i obogatio, dok ĉovek kome je on šef kabineta tvrdi da je
beskućnik. Nema ozbiljnijeg tajkuna koji blagoslov Predsednika ne dobija preko šefa
kabineta. Rakić kontroliše korupciju u srpskoj drţavnoj sluţbi. Dok se predsednik slika za
novine, i šeta po svetu, šef kabineta vodi poslovne knjige. On kupuje ljude, tajkune, partijske
drugove…, unapreĊuje i amnestira od grešaka. Rakić je iz ŢitoraĊe. Njegov školski drug je
Ivica Daĉić. Smatra se da je do mirenja SPS i DS došlo nakon što je Rakić pribliţio njihove
lidere.
U svakoj drţavi, šef kabineta predsednika drţave ima vrlo znaĉajnu ulogu[18]. Napredujući
iza Tadića,uMiodrag
Kabinetu, Rakićuţivaju
kome junoše je imaosvo
ambiciju da postane
poštovanje šef BIA,
i naklonost ali nije. Bio
predsednika. je potreb
Kako niji u
god bilo,
njegova ambicija oĉigledno je da bude u senci, ali prvi do glavne figure – siva eminencija.
Kao ex officio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, Rakić je upoz nat sa poslovima i sa
situacijom unutar tajne sluţbe. Direktoru BIA, Saši Vukadinoviću, koji o tajnoj sluţbi ne zna
mnogo, znaĉajnu pomoć pruţa šef kabineta predsednika Srbije. I-mejl adresa:
mrakic@predsednik.srbija.yu sve govori.
IMA ZAŠTO
U jesen 2008, bugarski mediji lansirali su priĉu da bugarske brodove izmeĊu Golupca i
Smedereva presreću “dunavski gusari” i otimaju gorivo i robu. Naši tabloidi preuzeli su priĉu,
iako se sami bugarski mediji ograĊuju da su glasine o “38 opljaĉkanih bugarskih brodova”
preterane i da bi trebalo razmotriti interese posada i kompanija i ĉak izraţavaju sumnje da se
radi o prevarama osiguravajućih društava. Dunavska komisija, nadleţno telo za plovidbu
Dunavom, nema primed be na bezbednost plovidbe kroz Srbiju. U reĉnoj policiji i brodarskim
udruţenjima tvrde da nema “dunavskih pirata”, mada ko hoće moţe da ukrade sa barţe, u
Smederevu, Panĉevu i u drugim lukama, ali to je kraĊa ili razbojništvo, a ne piraterija. Zašto
bi sr pski tabloidi baš ovaj opis preneli nekritiĉki?
Leta 1992, zaĉetnici gusarstva, “kurir Jovica” i pisac Radomir Smiljanić, osnivaĉ „Nove ruţe‟
i „Bele Vizantije‟, ĉamcima svojih plaćanih “patriota”[19] blokirali su provoz Dunavom kod
Beograda i reketirali kapetane i brodovlasnike. Dunav je vitalna veza izmeĊu Crnog mora i
zapadne Evrope, i vlasnicima i prevoznicima bilo je lakše da plate, nego da poteţu pitanje, na
koje ne bi bilo reakcije vlasti, bez ĉijih organa bezbednosti to nije moglo proći. SR
Jugoslavija bila je izvan svih meĊunarodnih ugovora, pa ni Dunavska komisija ne bi pomogla.
LaĊari na Dunavu bili su, tokom “nezasluţenih i niĉim izazvanih” sankcija, 1992. – 1995,
izloţeni i iskušenjima kojima je teško odoleti, a srpska policija i carina nisu se mešali. Kasnije
je taj posao uzdignut do šverca celih barţi u panĉevaĉku luku, ali to je bio drugi, priliĉno
jasno, drţavni posao. Sve se to znalo i videlo na satelitskim snimcima. Dunav je, tokom
sankcija, bio raj i za krijumĉare. Uz dozvolu Drţavne bezbednosti, veliki šverceri radili su na
veliko, a mali na manje. Tada, uz Dunav, u istoĉnoj Srbiji nastaje sloj ljudi koji naftu i benzin
pretovaraju iz barţi u svoje ĉamce i mini tankere, i preprodaje. Sadašnja priĉa je samo bleda
senka tadašnje velike priĉe, ali moguće je plod aktiviranja neke veze bugarskih laĊara i
njihovih partnera sa srpske strane Dunava. Ako je bilo koji od ova tri, razlog, to bi, imajući u
vidu zajedniĉki imenitelj, bio indikator o suštini samih tabloida u Srbiji.
IMA RAŠTA
Krajem 1950.-tih preduzeće Montaţa gradilo je fabrike
Prva petoletka u Trsteniku, Rekord u
Rakovici, IMT u Zemunu, Slovensku plaţu u Budvi, bolnicu u Podgorici, stambene objekte
na Novom
bez uĉešća Beogradu…
Montaţe: Dom Od sindikata,
1960. do 1970.
zgradagodine,
Saveznenijedan znaĉajniji
skupštine, objekatfakultet
Tehnološki nije se ugradio
Beogradu, Zmaj u Zemunu, Ţelezara-Smederevo, Goša u Smederevskoj Palanci i mnogi drugi
objekti. Krajem sedamdesetih godina poĉeli su veliki poslovi u Sovjetskom Savezu. Montaţa
kreće na evropsko trţište pa uĉestvuje u izgradnji aerodroma u Frankfurtu, pošte u Dizeldorfu,
objekata u Bohumu, i na izgradnji Olimpijskog sela u Minhenu. V an Evrope, Montaţa radi
velike projekte poput vodovoda u Libiji i vodotornjeva u Kuvajtu. Poĉetkom osamdesetih,
novo rukovodstvo, na ĉelu sa Miomirom Pajkovićem, zacrtalo je radove u inostranstvu kao
strategiju kompanije. Sa 2500 zaposlenih, Montaţa je ugovarala velike poslove u Nemaĉkoj,
Angoli, Libiji, Alţiru, Ĉehoslovaĉkoj, a u Rusiji se istovremeno radilo na 20 gradilišta
(aerodrom “Adler” i kompleks “Jakorna Scelj” u Soĉiju…). U to vreme Montaţa u Beogradu
gradi Kliniĉki
umetnosti, centarhalu
sportsku Srbije, zgradu Vojno
“Pionir”… med icinske
Jaka firma postajeakademije, Muzej savremene
plen klanova,
Pajkovića, RaĊenovića… Direktor Pajković zakidao je na isplatama radnika koji su radili na

gradilištima u inostranstvu. Pravio je dvojne ugovore, a na sinove je registrovao firme u Rusiji
i u Nemaĉkoj, preko kojih je ugovarao i naplaćivao Montaţine poslove. Uvidevši da moţe da
kupi preduzeće ĉiji je direktor, Pajković zavodi teror i otpušta radnike. U maju 2002. godine,
nakon što se na prve dve licitacije na kojima je poĉetna cena bila 12 miliona DEM niko nije
prijavio,
Montaţa Miomir Pajković
je vlasnik zgrade postaje vlasnikput
u ulici Kruţni Montaţe za 3 miliona
123, proizvodne maraka.2.253
površine U tom trenutku,
kvadrata,
skladišta površine 1.257 i kancelarijskog prostora od 1.561 kvadrata, plus mašine, oprema,
alati, putniĉka vozila… Upravna zgrada u Kosovskoj 39 u centru Beograda je površine 800
kvadrtnih metara. Samo cena graĊevinskog zemljišta na toj lokaciji deset puta je veća od one
koju je Pajković platio za celu firmu. Radnici Montaţe veruju da je firma privatizovana
novcem sopstvenih nenaplaćenih potraţivanja u inostranstvu, i da je Pajković iskoristio odnos
sa ĐorĊijem Nicovićem i njegovom privatnom bankom, i tako ostvario transakciju ĉiji je cilj
bio uništenje firme i njeno protivzakonito stavljanje u sluţbu liĉnog profita. Zaposleni u
Montaţi, njih oko 350, primili su u novembru 2008. prvi deo plate za mart. Od tada Pajković
isplaćuje plate preko objekata i gradilišta, ili u kešu, ali samo radnicima, koji su mu
neophodni. Gazde Montaţe rešile su da broj zaposlenih svedu na 40 -45, ali odbijaju socijalni
program jer to podrazumeva isplatu otpremnine. Montaţa je firma ĉiji su radnici u odmakloj
dobi ţivota, i ne oĉekuju novo zaposlenje ni prekvalifikaciju, nego zakonsko pravo na
penziju, ili da taj trenutak ĉekaju sa odgovarajućom otpremninom. Pajkovićevo bogatstvo
danas se ne moţe proceniti, bez ozbiljne istrage. Kapital seli u Crnu Goru, gde je, sa
direktorom Montaţe, Milenkom Milisavljevićem, vlasnik firme Montaţa-Montenegro u
Budvi, sa 5 zaposlenih. Poslove u Crnoj Gori, finansira sa raĉuna Montaţe iz Beograda, a
naplatu vrši preko Montaţe-Montenegro. Pajković je u Budvi vlasnik hotela “Akvamarin”. U
Crnoj Gori vaţi za “stabilnog” investitora. Radove u Crnoj Gori izvodi sa radnicima iz
Beograda, koje plaća beogradska Montaţa, a Monataţa-Montenegro tek da forma bude
ispunjena. Pajković u Crnoj Gori daruje škole, crkve i bolnice, o trošku Montaţe, na štetu
radnika kojima uskraćuje zakonska prava. U prostorijama Montaţe u Kosovskoj ulici u
Beogradu ostali su još samo Pajkovićevi ljudi, njegovi sinovi, kumovi, roĊaci, i poneko
spreman da robuje iz straha da neće naći posao. U Montaţi su zaposlene obe gazdine snaje, i
njegova rodbina koja ne dolazi na posao. Porodiĉni klan i direktor Milisavljević letuju u Crnoj
Gori o trošku Montaţe. Pajković, opljaĉkanim milionima uništene firme, šalje unuke na
košarkaške kampove u Španiji, kupuje deci kuće i stanove.
Ko mu pomaţe? Postoje organi i sluţbe ĉiji je posao da sprovode zakon. Montaţa je osnovana
14. jula 1949. u Kraljevu kao vojno-industrijsko preduzeće Svetlost (iste godine seli se u
Beograd, i 1950. menja naziv). Ĉudno je da nikoga od drţavnih organa nije zanimalo kako je
Montaţa iskazala
“Merkatora”, gubitak uindustriji
“Duvanskoj 2007. godini, a radila
Vranje”, je konzervi
fabrici na palati “Ušće”, objektu
na Batajnici i jošnovog
nekim
milionskim poslovima. Po prijavi radnika, zbog nezakonitog korišćenja novca na objektu
Duvanske industrije, dolazio je izvesni inspektor. U leto 2006. godine, inspektor odlazi na
odmor u Pajkovićev hotel u Budvi. Bio je to kraj nada u sluţbeno lice. Dok organi gonjenja,
poreska i finansijska policija ţmure, Pajković kupuje. Ako je suditi po sudbini vojno-
industrijskog kompleksa, ne ĉudi sudbina ove firme. ĐorĊije Nicović je vlasnik „Napred‟,
takoĊe iz vojno-graĊevinskog kompleksa. Moţda je indikator suštine privatizacije u Srbiji po
kom kriterijumu su odabirani privilegovani.
IMA KO
MlaĊan
davanju Dinkić insistira
saglasnosti da se hitnoplanove
na finansijske usvoje Predlog
za 2009.zakona
godinu,o ibudţetu s predlozima
da se donesu odluka o
prateći zakoni
kojima se obezbeĊuje deo budţetskih prihoda (zakona o izmenama i dopunama zakona o

porezima na imovinu, zakona o akcizama, zakona o carinskoj tarifi, zakona o republiĉkim i
administrativnim taksama, zakona o izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak
graĊana odreĊenih prihoda, zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, i zakona
o penzijskom i invalidskom osiguranju). Dinkić je, piše list Blic, uslovio ovaj zahtev
povlaĉenjem
izjavio da SVMsvojih
nećeposlanika
dozvolitiiprekrajanje
ministara, što G17 plus
budţeta demantuje.
da sredstva MeĊutim,
odobrena Ištvan ne
Vojvodini Pastor
bi je
mogla biti iskorišćena u 2009. godini.
IMA S KIM
Nebojša Nedeljković, bivši direktor Aerodroma „Beograd‟ i JP „Skijališta Srbije‟, postavljen
je za generalnog direktora novinske kuće „Borba‟. Osim što je na ĉelo novinske kuće
postavljen elektroinţenjer smenjen zbog zloupotrebe sluţbenog poloţaja i pronevera, radi se o
ĉoveku kojeg je MlaĊan Dinkić izbacio iz G17, a koji je potom prešao u LDP, Ĉedomira
Jovanovića. Nebojša Nedeljković smenjen je s mesta direktora JP “Skijališta Srbije” nakon
policijske istrage.
Nedeljković koji je imao astronomske plate, u Aerodromu “Beograd” 800.000 dinara, a u

“Skijalištima Srbije” 1.600.000 dinara meseĉno, dolazi na ĉelo firme u kojoj zaposleni u
proseku imaju platu izmeĊu 16.000 i 17.000 dinara.
List Kurir objavio je da je ceo projekat oko ovog postavljenja vodio Zoran Ostojić, a
da je
osim Nedeljkovića, kandidat za ovo mesto bio i Ivan Radovanović, ĉovek koji je radio
kampanju za LDP, a pre desetak godina bio zaposlen u ovom listu. Politiĉko imenovanje
prvog ĉoveka “Borbe” ponovo postavlja pitanje da li je ta firma mogla da bude privatizovana
bez postojanja zakona o privatizaciji saveznih javnih medija. Tu privatizaciju omogućili su
Sveta Marović i Slobodan Orlić. Oni su omogućili da privatni kapital uĊe u drţavnu “Borbu”,
da bi se izdvojio sektor kioska, plasman i transport, a na kraju i novine, koje nisu mogle da
bude privatizovane. Postavljenje novog direktora ponovo je pokrenulo borbu za osam
spratova, odnosno 40.000 kvadrata u samom centru Beograda.
Povodom izjave pot predsednika vlade MlaĊana Dinkića da je vlasnik Borbe i dalje Stanko
Subotić Cane, vlasnik Ivan Radovanović saopštio je 1. decembra 2008: “Od septembra 2008.
godine vlasnik sam firme Buana, jedini i stoprocentni, koja je, kao novi vlasnik Borbe
zavedena u Agenciji za privredne registre rešenjem od 11. novembra 2008. godine… Svako
dovoĊenje bivših vlasnika u vezu sa sadašnjom Borbom, zlonamerno je, upereno je protiv
Borbe i nadasve je nelogiĉno: zašto bi neko meni prodao Borbu da bi postao vlasnik Borbe,
kada od
bavi je to već godine
1984. bio”. Radovanović je kako
i misli da zna istakao da je Borbu
je moguće kupio
osvojiti iz razloga
veliki – jer se medijima
deo medijskog trţišta u
Srbiji. Komentarišući postavljenje Nebojše Nedeljkovića za generalnog direkto ra Borbe,
Radovanović je naveo da je to uĉinio u ubeĊenju da je on dobar menadţer, i dodao da nikada
nije bio ĉlan Vlade, nekog upravnog odbora i da on i Borba nisu imali nikakve veze sa
postavljenjima i razrešenjima Nedeljkovića u javnim preduzećima, već je on to postao na
predlog G17, a izabrala ga je Vlada, i red je da se u toj stranci i na Vladi te afere razreše.
Vlasnik dnevnog lista “Borba” Ivan Radovanović predstavio je 2. decembra 2008. ureĊivaĉki
kolegijum i koncepciju novina… Radovanović je naglasio da “niko od starih nije otpušten” i
da je puno novih mladih ljudi primljeno. Objašnjavajući zašto konferenciji ne prisustvuje
generalni direktor Nebojša Nedeljković, iako je najavljen, vlasnik lista rekao je da je direktor
spreĉen zbogVasović
Aleksandar bolesti zadrţao
i da mu je
se Nedeljković ponudio
u novoj „Borbi‟ samoostavku, koju
tri nedelje. nije prihvatio. Urednik

U „Borbi‟, broj 1, generalni direktor, Nebojša Nedeljković piše:
“U tekstu pod naslovom “LDP u borbi”, u dnevnom listu “Kurir” od 28.08.2008. godine,
pozivajući se na “dobro obavešteni izvor”, novinar G. Katić i odgovorni urednik Rade Jerinić
nisu postupili u skladu sa obavezama svoje profesije, već su pomenuti tekst objavili krajnje
tendenciozno,
privatnom kako bi što
vlasništvu, se listu Borba
se moţe nanelanašteta
utvrditi
i povredio ugled. IP Novine Borba je u
osnovu uvida u Registar privrednih subjekata
koji vodi nadleţna agencija. To znaĉi da Skupština, odnosno ĉlan društva, vrši izbor i razrešen
je direktora, pa su stoga svi navodi sadrţani u tekstu vezani za politiĉke konotacije iskljuĉeni i
krajnje zlonamerno i tendenciozno navedeni. Krajnje je netaĉan i proizvoljan navod da je ceo
projekat oko ovog postavljenja vodio liĉno Zoran Ostojić, kao i da je, osim Nedeljkovića,
kandidat bio i Ivan Radovanović, ĉovek koji je odradio kampanju za LDP, a sve je oĉigledno
sraĉunato da kod ĉitalaca stvori pogrešnu predstavu, istovremeno da se na ovaj naĉin povredi
ugled “Novine Borba”. Izbor Nebojše Nedeljkovića za direktora “Novine Borba”, nema
nikakav odnos, kako je naveo list “Kurir”, sa borbom za osam spratova, odnosno 40.000
kvadrata u samom centru Beograda, iz razloga što su “Novine Borba” doo zakupac nekoliko
kancelarija na drugom spratu poslovne zgrade u Trg Nikole Pašića 7 i ne poseduje nikakvu
nepokretnu imovinu, već samo osnivaĉki ulog. Što se tiĉe zarada zaposlenih u “Borbi”, one ne
mogu biti predmet bilo kakvog spekulisanja “Kurira”, jer ne predstavljaju informaciju od
javnog znaĉaja.”
Teško je znati šta je istina, i ko je reţiser, ali je za glavne glumce poznato:

Ivan Radovanović (radio u Borbi u vreme kada je bivši agent savezne SDB, Slavko Ćuruvija,
sa kojim je prešao u Nedeljni Telegraf pa u Evropljanin, sa Tijanićem i Tirnanićem, za raĉun
Radmila Bogdanovića uništio opozicionu tu istu Našu Borbu; sa SrĊanom Đurićem imao
zajedniĉku firmu dok je ovaj bio šef biroa za informisanje vlade Vojislava Koštunice i njegov
savetnik za medije, sa kojim je radio PR za EFT Vojina Lazarevića, radili za Milana Beka)
MlaĊan Dinkić (ĉovek koga je saradnik Radmila Bogdanovića, kapetan Dragan, sa oruţjem
uveo u carinu i Narodnu banku Jugoslavije, preko supruge Tanje prijatelj Vojina Lazarevića, i
roĊake Vlade Velebita, Vide Uzelac iz Centralnog registra HoV)
Stanko Subotić (ĉovek koji je u vreme sankcija radio drţavno monopolisani šverc cigareta;
veza lica poput drţavnih mafijaša Andrije Draškovića, sina direktora Jugometala i veze
Vukašina Maraša, i Vanje Bokana, zeta naĉelnika vojne obaveštajne sluţbe i posle savetnika
Mila Đukanovića, NeĊe Boškovića)
Zoran Ostojić (sa Radovanovićem imao posle 5. oktobra zajedniĉki nvo projekat i radili
kampanju za Velju Ilića)
Slobodan Orlić (saradnik vojnog saradnika Nebojše Ĉovića, vodio savezne organe, njegovi
kadrovi
ĈedomirsuJovanović
listom bivši sindikalni
(u politici, kaofunkcioner
i)
i Toma Nikolić, opstaje zahvaljujući Milanu Beku,
Miloševićevom ministru i kandidatu JUL-a)
Gradiša Katić (ĉovek zaduţen za propagandu kriminala, bio je u Telegrafu kada su poĉeli)
Nebojša Nedeljković (Dufri je svima bo oĉi, ali se ipak sa njima poslovalo)
IMA ŠTA
Osumnjiĉeni bivši predsednik FSS i direktor OFK Beograda, Zvezdan Terzić, poslao je, iz
begstva, otvoreno pismo, u kome izmeĊu ostalog piše:
… Postojali su crni fondovi u sportu pedeset godina, i drţava je na prećutan naĉin aminovala
i odobravala ovakav sistem funkcionisanja u sportu. Crni fondovi su stvarani na razne naĉine,
sportisti
sportista plaćani gotovinom
koji tokom na ruke,nije
svoje karijere a sve sa ciljem
primao novacdanaviše ostane
ruke, za sport… na
neevidentiran, Nekoji
postoji
nije
plaćen porez. To je bio sistem postavljen mnogo decenija unazad, koji sam i ja zatekao, kao
igraĉ, i kao sportski rukovodilac… Za svaki utrošen dinar od 1997. do danas postoji uredna
dokumentacija koja, naravno, nije proknjiţena u klubu, ali postoji u originalu za koji svi u
klubu znaju. Ovako se poslovalo do 2003, kada je donesen zakon o porezu sportista od 10
odsto, umesto dotadašnjih 73 odsto. Tada smo po prvi put igraĉima otvorili raĉune u
poslovnim bankama, i uplaćivali im ugovorne obaveze legalno, uz plaćen porez. U je da
obrazloţenju Ministarstva finansija zašto je porez smanjen na samo 10 odsto reĉeno
velike svote novca u sportu idu nelegalnim tokovima, i da je to uraĊeno da bi se stimulisao
povratak tog novca u legalne tokove. Na taj naĉin drţava je indirektno priznala da do tada nije
postojao prihvatljiv zakonski okvir za oporezivanje sportista.
… krucijalno pitanje, nije rešeno do danas. Nije donet zakon o sportu koji bi definisao ko je
titular klubova… u uslovima kada klubovi u Srbiji nemaju realne izvora prihoda. Za ovo
spreman sam da odgovaram, ali sve što sam radio, radio sam u interesu kluba. I ne da se ne
osećam krivim, već naprotiv, veoma sam ponosan… Kvalifikacija da sam ja ili neko iz mog
okruţenja prisvajao novac od transfera apsolutno je netaĉna. Zlonamernici pominju koliki su
bili transferi, a ne navode da… Pre nego se realizuje neki transfer, koji je neizvestan, u klub
se mora godišnje investirati dva miliona evra… Verovatno smo tokove novca od transfera
kanalisali na drugaĉiji naĉin, i moţda ĉinili privredne prekršaje, ali svrha tih prekršaja je bila
da klub preţivi. Da nismo radili na takav naĉin, OFK Beograd kao klub ne bi postojao, ili ne
bi postojao na ovakvom nivou. A mi smo stvorili novu vrednost… Kada doĊe vreme za
privatizaciju klubova, sigurno je da će OFK Beograd vredeti mnogo više od onog koji smo
zatekli 1997. A sredstva od privatizacije će otići u kasu drţave Srbije.
Iako je osnovno naĉelo da je svako nevin dok se ne dokaze krivica, pokušana je moja
diskreditacija, kroz medije, i zvaniĉne institucije. Oĉigledno je da ljudi iz pomenutog kabineta
još uvek imaju jake mehanizme moći, jer u danu kada su svedoci pred istraţnim sudijom
završili svoja svedoĉenja koja dokazuju moju nevinost, iz tuţilaštva stiţe neosnovan zahtev za
proširenje istrage protiv mene… Od pravosudnih organa oĉekujem da svoj posao obavljaju
nepristrasno, i omoguće mi da svoju odbranu iznesem sa slobode…”
HLEBA I IGARA – IMA KO DA BRINE
Upravni odbori fudbalskih i košarkaških klubova Crvene zvezde i Partizana već 60 godina
predstavljaju stecište politiĉke, policijske i ekonomske elite. Slobodan Penezić Krcun,
Radmilo Bogdanović, Goran Vesić, Nikola Bugarĉić, Mirko Marjanović, Slavko Zeĉević,
Zdravko Lonĉar, Boriša Vuković, Ivica Daĉić – neki su od moćnika koji su svoje društvene
pozicije, stavljali u sluţbu crveno-belih i crno-belih imperija. Za neke to je bio hobi, neki su
pasionirani navijaĉi, a neki su ţeleli da svoju moć prošire na sve segmente društva. Upravni
odbori Zvezderegrutovali
svoje uprave i Partizanasubili su tolikopomoćni,
iskljuĉivo da suliniji.
politiĉkoj ĉesto“Veĉiti”
prevazilazili drţavneuinstitucije,
su pokriveni politici, i u
privredi, policiji, medijima… mogu sve. Poĉetkom 2008. godine, jedino se na zvaniĉnom
sajtu FK Partizana[20] i FK Crvene zvezde[21] nalazi sastav upravnog odbora, dok u
košarkaškim klubovima Zvezda[22] i Partizan[23] taj podatak kriju.
Pravilo: bogatite se i radite šta hoćete, ali ne petljajte se javno u politiku ako ţelite da novac
ostane zaista vaš, potvrĊuje i lista najmoćnijih za 2007. koju je 17.1.2008. plasirao list “Blic”:
1. Miroslav Mišković, vlasnik najveće kompanije u Srbiji. 2007. godine izdrţao je bez
poteškoća neprijatan napad. Komisija za zaštitu konkurencije i Savet za borbu protiv
korupcije zakljuĉili su da Delta“ ima monopolski poloţaj na trţištu, zbog ĉega je predsednik
LDP, Ĉedomir
poslovanje Jovanović,
Delte“. zahtevao
Predlog da Skupština
je odbijen Srbije formira
jer je u Skupštini, anketni
na razne odbor
naĉine, ĉak 1koji bi ispitao
88 od 212
prisutnih poslanika glasalo protiv. Mimo obiĉaja, Mišković se oglasio pismom u kome je
Jovanovića povezao sa zemunskim klanom i svojom otmicom 2002. godine. Zakljuĉak
Komisije za zaštitu konkurencije ocenjen je kao proizvoljan, a Delta“ je protiv Verice Barać,
predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, podnela kriviĉnu prijavu, koju je tuţilaštvo
odbacilo. Nakon toga se buka u javnosti slegla. Delta“ je protekle godine, izmeĊu ostalog, u
Beogradu otvorila
izašla na trţište EU.velelepan trţni centar
Po podacima Delta
za 2006, siti“, alanac
trgovinski u Sofiji Pikadili“,
Delte“ ĉime Pekabeta“
– Maksi“, je praktiĉnoi
C market“ (bez Tempa“), ostvario je prihod od 53,3 milijarde dinara.”
2. Vojislav Koštunica, “predsednik Vlade Srbije tokom 2007. U više navrata pokazao je
praktiĉno da snaga politiĉke opcije koju sprovodi ne zavisi od realne podrške koju uţiva meĊu
graĊanima. Mada mu kao manu pripisuju politiĉku tvrdokornost, Koštunica balansira meĊu
nezamislivim politiĉkim opcijama, i odrţao je funkcionalnost u Vladi Srbije izmeĊu ministara
sa ekstremno suprotnim stavovima. Pregovore s politiĉkim neistomišljenicima završavao je
maksimalnim uĉinkom po DSS, a kompromise je pravio iskljuĉivo sa stranim faktorom“.
Mnogi veruju da bi prihvatio pakt s radikalima, što visi kao maĉ nad vratom demokratskog
biraĉkog tela. Predsednik vlade[24] retko odgovara na pitanja. Svoje stavove saopštava, ne
diskutujući previše o njima, mada su mnogi vaţni za sadašnjost i budućnost Srbije. Ĉak i
odluke iz privrede u pozadini imaju Koštuniĉin peĉat“. Okruţen je malim krugom saradnika
s kojima se pojavljuje na drţavnim i narodnim proslavama”[25].
VOJISLAV KOŠTUNICA, stao je jula 1992. godine, dok je trajalo bratoubilaštvo u BiH, na
ĉelo otrgnute struje Demokratske stranke, pod imenom Demokratska stranka Srbije. Liĉni PR
sastojao mu se u tome što nikada nije bio ĉlan Saveza komunista, da je zbog delikta mišljenja
isteran sa Pravnog fakulteta, da je vraćen na posao ali je to odbio, i da se u meĊuvremenu
bavio nauĉnim radom u dva instituta. To je bilo dovoljno da ga sledbenici vide kao
nepotkupljivog i obuzetog idejom izgradnje demokratskog društva. Idiliĉna freska biće
zamenjena fotografijom na kojoj drţi “kalašnjikov”. Srpski narod gledao je od 1990. do 1997.
kako sedi u Miloševićevoj skupštini i ĉeka svojih pet minuta, Iz njegove stranke nastaće,
DHSS, predvoĊena Vladanom Batićem, koji je napustio DS već 1992.
Narod u Srbiji, koji je bio ţeljan da se što pre izvuĉe iz zaostalosti, potpuno je prestao da mu
veruje. U periodu nakon preuzimanja vlasti, zao duh jedne primitivne administracije našao je
u Vojislavu Koštunici najjaĉu podršku. U jednom obraćanju u predizbornoj kampanji za
predsednika SRJ, Vojislav Koštunica kaţe: “Dajem reĉ da ću, uprkos oĉiglednim
nedostacima, poštovati vaţeći ustav, dokle god je on na snazi i da neću prigr abiti nijedno
ovlašćenje koje iz njega izriĉito ne proistiĉe”. Taj ustav sa “oĉiglednim nedostacima”
funkcionisao je još 6 godina, a sam Koštunica s vremena na vreme zagovarao je njegovo
pisanje, ĉasizradi
koautor na dramatizujući tu stvar, ime
ustava pominjalo a ĉasnjegove
je potpuno
ţenezanemarujući. U poĉetku
Zorice Radović, se kao mogući
da bi celokupnu priĉu
pretvorio u alat za politiĉku kampanju svoje stranke.
Biografija Vojislava Koštunice govori da je do vodećeg ĉoveka, najpre jugoslovenske (ti me i

srpske) drţave, pa srpske vlade, došao uz pomoć spleta istorijskih okolnosti. Od otvorene
mrţnje prema nekim politiĉkim oponentima, pre svega prema onima sa kojima je poĉeo da
ţivi ţivotom politiĉara, pa do još otvorenijeg gaĊenja prema meĊunarodnim institucijama sa
kojima teškom mukom saraĊuje samo kad mora, do kadrovske politike u vlastitoj stranci koja
je ĉesto skandalozna, Vojislav Koštunica daje sliku jednog sasvim drugog ĉoveka, tako
sliĉnog poĉivšem diktatoru ĉija tvrdoglavost je skupo koštala ovu zemlju. Svoj politiĉki
manifest
SlobodanaVojislav Koštunica
Miloševića. je odmah
Reĉenicom prekršio
da mu ĉim je stupio
je “Tribunal u Hagunazadnja
duţnost predsednika
rupa na svirali”umesto
isprovocirao je ĉitav mehanizam svetskih sila sa kojima je Srbija bila u ratu 1999. Na isti
naĉin kako je i Milošević radio, Koštunica je rekao svoje, a onda, jednog po jednog, izruĉio
tom istom Tribunalu kompletan politiĉki i armijski vrh bivše SRJ.
Njegove izjave i postupci pokazuju da je reĉ o podeljenoj liĉnosti, ali i o sluĉaju teškog
autizma, jer nazajednica

meĊunarodna Kosovu, upokušava
Graĉanici, izjavljuje
da naĊe manjekako će “Kosovo
bolan uvek
naĉin kako biti Srbija”,Albancima
bi tamošnjim dok ĉitava
ponudila neki oblik nezavisnosti a da to Srbija nekako prihvati. Zvaniĉnik SAD Nikolas Berns
je na ovu izjavu istog dana reagovao ţaleći što Vojislav Koštunica nije izjavio da će “Srbi
zauvek ostati na Kosovu”, jer je to model koji je prihvatljiv svima.
Demokratska stranka Srbije poĉiva na autoritetu svog voĊe. Koštunica ume da vlada. Svi
osnivaĉi i ĉlanovi stranke koji su na bilo koji naĉin protivureĉili svom voĊi odmah su
odstranjeni. Ĉlanovi Glavnog i Izvršnog odbora stranke menjani su iskljuĉivo na zahtev voĊe.
Kada se izvrši uvid u spisak ĉlanova Izvršnog i Glavnog odbora DSS, od osnivanja, lako se
zakljuĉuje da svi oni koji su naivno poverovali u ĉestitost, nepotkupljivost i praviĉnost
Vojislava Koštunice, u stranci nisu imali šta da traţe. Imidţ nedodirljivog Koštunica je
odrţavao tako što nije dozvoljavao nikom od partijskih drugova da mu se pribliţi. Osim
Dragana Joĉića i Nebojše Bakareca, svi njegovi partijski drugovi sa njim su na “Vi”.
Za šefa kabineta Koštunica je postavio Ljiljanu Nedeljković. Ova gospoĊa, sa 150 kilograma,
i kao stari doušnik tajne policije, spreĉavala je stranaĉke kolege, i Koštuniĉine malobrojne
prijatelje, ministre da doĊu do njenog šefa. Koštunica se na taj naĉin štitio od mnogobrojnih
sastanaka, a s druge strane, Nedeljkovićka i njen štab pisali su mu govore i rukovodili
strankom. Vojislav Koštunica se tako izdigao i iznad stranke i iznad prijatelja kao autoritet,
poput Slobodana Miloševića. Na ovaj naĉin Koštunica je izbegavao direktne kontakte sa
generalima, sa bezbednosnim sluţbama i nije hteo da bude ni za šta odgovoran. Ĉim je otišao
sa mesta predsednika SRJ, odmah je zaboravio na usluge onih koji su ga na ovom mestu
ustoliĉili i odrţali.
Koštunica se i kao premijer ponašao na isti naĉin. Umesto Ljiljane Nedeljković, za šefa
kabineta doveo je Aleksandra Nikitovića, pravnika iz Bara, ĉiji otac je bio deklarisani
ibeovac. Nikitović je, pod palicom Ljiljane Nedeljković, ustoliĉio najorganizovaniju
kriminalnu grupu iz Crne Gore, predvoĊenu Vojinom Lazarevićem, Vukom Hamovićem i
biznismenima iz Miloševićeve ere, koji su na najbestijalniji naĉin opljaĉkali Srbiju. Ni
ministri iz srpske vlade ne mogu doći kod premijera bez Nikitovićevog blagoslova. Koštunica
ga je izabrao po meri svog ţivota i naĉina ţivljenja, ţeleći da na taj naĉin bude sa svima na
distanci,
ĉlanstvu smatraju ći sebe
Demokratske iznad Srbije.
stranke svih. Poniznost je jedinisunaĉin
VoĊi Koštunici u srcuopstanka
najbliţi uoni
izvršnoj
koji suvlasti i
najluĊi.
Tako je Nebojša Bakarec, unuk ratnog zloĉinca iz Osijeka Edvarda Bakareca, godinama bio
prva liĉnost stranke. Od kada je postao premijer, a Aleksandar Nikitović njegov šef
administracije, Koštunica je svojoj kamarili omogućio najbesprizornije pljaĉkanje. Skoro da
više i ne pominje borbu protiv organizovanog kriminala, reĉ reforma u njegovom reĉniku više
ne postoji.
Demokratska stranka Srbije nema mnogo ĉlanova. Ali su oni dobro rasporeĊeni. Velike
donatore DSS-a, Koštunica je brzo slao u ”zaborav”, ako su ţeleli da se nametnu kao
kandidati za lidera stranke. Jedan njegov dobar poznavalac kaţe da je vlast jedini razlog
ţivljenja Vojislava
dan na mestu Koštunice
predsednika i da
vlade on svoj
Srbije ţivot ne
Vojislav vidi izvan
Koštunica politikeuseljavajući
je proveo i kabineta. Prvi
svojeradni
knjige
u kabinet! To je bio siguran znak da se o vom ĉoveku nigde ne ţuri, a da će Srbija biti
zaustavljena u procesu tako potrebne, dramatiĉne transformacije u jedno moderno društvo.
Njegovi bliski saradnici tvrde da mu je omiljeni autor Dimitrije Ljotić, a isti ti saradnici, sa
njegovim blagoslovom, tvorci su “otaĉastvenih” pokreta koji incidentno nastupaju, sliĉno
ekstremistiĉkoj organizaciji
“Obraz” najpoznatiji, Narodnipodršku
imaju snaţnu front iz meĊu
1945. ljudima
Ti pokreti,
vrlood kojih jeVojislavu
bliskim kontroverzni
Koštunici.
Cilj je jedan antikulturni teror utemeljen u najvulgarnijem tumaĉenju pravoslavlja i
svetosavlja.
Fenomen DSS jeste u tome da je od stranke minorne snage koja poĉiva na autoritetu Vojislava
Koštunice, postala vladajuća snaga, uz neverovatnu koaliciju koju je okupio da ga podrţi,
ništa neverovatniju nego što je bio DOS, u koji je Koštunica tukao iz svih oruţja, sve dok
jedna glava nije pala. Njegov odnos prema crkvi je servilan i snishodljiv, mada bi imao puno
razloga da se od dela sveštenstva SPC distancira zbog šurovanja sa autokratskim reţimom.
DSS i njen osnivaĉ najbolji su nastavljaĉi destruktivne politike, koja nije ogoljena i brutalna
kao devedesetih godina, ali je u osnovi ista – inadţijska prema ostatku sveta, rascvetala
korupcija i organizovani kriminal, dakle, ništa ĉega već nije bilo.
Uĉinak DSS i Vojislava Koštunice u ţivotima ovdašnjih graĊana tek će biti pravilno ocenjen.
Ali već sada je izvesno da je generacija koja je izgubila deo svog ţivota pod anahronim i
brutalnim reţimom i dalje na gubitku. Šta je DSS dala srpskoj politici? SvaĊe i nove podele,
manifestaciju apsolutne nemoći da upravlja drţavom, što u okolnostima neodrţive koalicije,
što u nedostatku kvalitetnih struĉnjaka. Ali nakon desetak prilika da ĉasno odstupi iz vlade,
ova stranka i njen nesumnjivi voĊa, pokazuju sve simptome vlastoljublja, opstanka na vrhu po
svaku cenu i sliĉnih bolesti od kojih nema leka dok neki novi izbori ne uĉine svoje.
Vojislav Koštunica i njegova sluţbena ţena Zorica Radović imaju mraĉne biografije.
Koštuniĉin otac Jovan Damjanović bio je za vreme i posle rata veliki krvnik. Na streljanje je
kao sudija pokretnog suda poslao stotine ljudi pred streljaĉki stroj. Streljao je i brata velikog
pisca Meše Selimovića, kome je on kasnije posvetio sve svoje romane. Zoriĉin otac, Miloš
Radović, prema dokazima iz knjige Momira Vojvodića “Pasja groblja Miloša Radovića”,
liĉno je u Crnoj Gori ubio 147 sunarodnika. U sluĉaju Vojislava i Zorice potvrĊuje se izreka
da iver ne pada dalje od klade.
Privid da Koštunica ”oĉima ne moţe da vidi novac” priĉa je za malu decu. Cena opstanka u
vrhu srpske vlastele je sve veća. Nebojša Bakarec je u DSS ušao kao primalac socijalne
pomoći.
GlavinićaDanas je vlasnik
25a, Kralja stanova:
Petra u Ulici Stevana
10, Palmotićevoj Opaĉića
33, i placa kodbroj 16, Dobraĉinoj
Kliniĉkog 10, Koste
centra Srbije. Ako
podela drţavnog blaga po stranaĉkim interesima bude kako treba, dosadašnja trula koalicija
podrţaće dosadašnjeg predsednika Srbije u kandidaturi za još jedan mandat. Sa samo 16%
osvojenih glasova, u vrlo širokoj koaliciji, Vojislav Koštunica je ostao predsednik Vlade
Srbije. Posle 4 godine njegove vlasti, rezultati su poraţavajući. Dijagnoza ekonomije je ista ili
gora nego pre njega. Nezaposlenost se nije smanjila, glavni poslodavac je i dalje drţava, a
paralelno se stvaraju monopoli nekolicine tajkuna. Oko 90% novca koji se sliva u drţavnu
kasu potiĉe iz privatizacija. Direktne strane investicije su zanemarljive, i tu smo predzadnji u
Evropi. Prema vaţećem indeksu, nalazimo se meĊu tri najkorumpiranije drţave kontinenta.
Za vreme vladavine Vojislava Koštunice, uprkos ĉinjenici da zvaniĉno postoji sloboda
štampe, sloboda govora
Postoje sluĉajevi i ispovedanja
nasilnog drukĉijegnjegovih
prekidanja skupova mišljenja, postavilo se i pitanje
neistomišljenika, i strogatihkontrola
sloboda.
medija od finansijskih oligarhija. I u spoljnoj politici Srbija u mnogo ĉemu liĉi na

Miloševićevu guberniju: izolovana od ostatka Evrope, sa diplomatijom koju predvodi
neprikladna liĉnost, sa ambasadorima od kojih dobar broj ne poseduje niti potrebno znanje,
niti moralni kapacitet… Spoljna politika Srbije u regionu bivše Jugoslavije nije ona koju bi
morao da vodi “lider na Balkanu”. Primer za to je odnos vlade Vojislava Koštunice prema
Srbima koji govori
ignorancija uĉestvuju
da jeu politiĉkom
reĉ o tihom ţivotu Hrvatske,
buntu protiv i koji su
ĉinjenice da deo vlasti
uopšte u Hrvatskoj.
postoje Otvorena
“neki Srbi” koji
uvaţavaju priznatu nezavisnost susednih drţava.
3. Boris Tadić, “predsednik Srbije[26] zapoĉeo je predsedniĉku kampanju upozorenjem da će

graĊani na izborima odluĉiti da li ţele u EU ili u novu izolaciju. Tadić je svestan da, da bi
savladao Tomislava Nikolića, najjaĉeg protivkandidata, u drugom krugu neophodna mu je
podrška i glasaĉa DSS, G17, LDP i NS. U protekloj godini je ĉesto saraĊivao s Koštunicom.
Nekoliko puta gasio“ je verbalne poţare koje je Koštunica potpaljivao prema EU i SAD.”
BORIS TADIĆ je roĊen 15. januara 1958. u Sarajevu, kao drugo dete braĉnog para Ljubomira
Tadića i Nevenke Kićanović-Tadić. Otac Ljubomir roĊen je u Crnoj Gori, u pivljanskom
kraju, a majka Nevenka Kićanović u Bijeljini. Borisov otac bio je uĉesnik Drugog s vetskog
rata i nosilac je partizanske spomeniice (rat je završio u ĉinu kapetana, a dogurao je do
pukovnika Ozne). U Beograd je poslat 1955. godine da piše ustav SFRJ i program Partije, a
1962. 1962. za profesora filozofije, politike i prava na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Borisova majka je neuropsihijatar, u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u
Beogradu. Ljubomir Tadić pripadao je krajem 60-ih disidentskoj “Praksisovoj” filozofskoj
školi i udaljen je s Univerziteta, s Dragoljubom Mićunovićem, Zagorkom Golubović,
Mihajlom Markovićem, Miladinom Ţivotićem, Svetozarom Stojanovićem, Nebojšom
Popovim i Trivom InĊićem.
Posle završene Prve beogradske gimnazije, poĉetkom osamdesetih godina, Boris Tadić, kao
student psihologije na Filozofskom fak ultetu, upoznaje Veselinku Zastavniković (roĊena
1955. godine) iz Osijeka, studentkinju novinarstva na Fakultetu politiĉkih nauka. Njen otac je
u to vreme bio zastavnik u JNA. Mlada i lepa Osjeĉanka bila je već aktivna u radu tadašnjeg
Crvenog univerziteta, na ĉijem ĉelu su bile voĊe studentskog pokreta iz 1968. godine: Vlada
Mijanović, Pavluško Imširović i Dragomir Olujić. Veselinka je bila najradikalnija meĊu
ţenskim pripadnicima pokreta. Disidentske voĊe prihvatale su Borisa iskljuĉivo po tom
osnovu, jer je bio mlak, detinjast, bolešljiv, i iz bolje stojeće porodice. Borisovi roditelji,
naroĉito njegova majka Nevenka, nisu odobravali njihovu vezu. Skoro anatemisan od roditelja
zbog veze s kćerkom iz podoficirske porodice, koja je tri godine starija, Boris odlazi od kuće.
Disidenti
zajedno s ga primaju iJovanovićem,
Gordanom 1981. godine koji
Borisje isVesela stanujuOlujićem
Dragomirom u iznajmljenom stanu u suterenu
radio kontraobaveštajnu
zaštitu disidentskog pokreta. U suterenu u ulici Koĉe Kapetana broj 47, gde su stanovali
Vesela i Boris, odrţavane su sastanci raznih frakcija Crvenog univerziteta koji je, zbog
konspiracije, bio podeljen na više odvojenih grupa. Vesela i Boris preseljavaju se 1983. u stan
kod Dragomira Olujića, u Knez Miletinoj 40, u kojem su ţiveli duţe od godinu dana. Braĉni
par izdrţavao se tako što su prodavali deĉje lutke koje je Vesela pravila. Njegov otac, po
nagovoru ţene, uporno pokušava da odvoji sina od lepe Osijeĉanke.
ni stil ţivota svoga muţa, Ljubomira. Ona

Nevenka nije prihvatala disidentstvo a nije volela
je više bila sklona komfornom ţivotu, ĉemu je uspela da nauĉi svoju kćerku Vjeru. Nevenka
je Milovana
u srednjoj Brkića,
školi 1974.danas novinara,
godine, pokušala
ali se on spasao da smesti uizludnicu
bekstvom zbog organizovanja
njene ordinacije. pobune
Mladi braĉni par
Tadić oslobodio se siromaštva kada je Boris dobio posao profesora psihologije u Prvoj
beogradskoj gimnaziji. Brak Vesele i Borisa funkcionisao je rvih desetak godina. Boris je
imao razne hobije (bavljenje vaterpolom, u kojem nije ostvario nikakve rezultate jer je rovitog
zdravlja). Idoli su mu bili ĉlanovi muziĉke grupe “Idoli”, koja nikada nije odrţala nijedan
koncert i u kojoj je samo Vlada Divljan znao da svira. Njihove svirke za ploĉe izvodio je
tonac
je Radio Beograda
nasnimavao Milovan
svoju svirku Pilipović,
na njihove onda
ploĉe. Minimaksov pulen i poznat kao Mile Pile, koji
Boris Tadić ušao je u politiku poĉetkom 90-ih, kada njegov otac Ljubomir, po uputstvu
Dobrice Ćosiĉa (koji je paralelno bio i na osnivaĉkom skupu SPS, Slobodana Miloševića), s
još 11 istomišljenika, osnovao Demokratsku stranku. Predsednik stranke je u poĉetku
Dragoljub Mićunović, Ljubomirov kolega s fakulteta, a potom Zoran ĐinĊić, kome je
Ljubomir Tadić bio uzor. Preko svog oca Boris je u mladosti upoznao Dobricu Ćosića, a sam
tvrdi da je najveći politiĉki uticaj na njega imala knjiga Koštunice i Ĉavoškog “Stranaĉki
pluralizam ili monizam”. U Demokratskoj stranci Boris Tadić je, zahvaljujući uticaju svog
oca, izabran za sekretara Glavnog odbora, a potom i za potpredsednika Izvršnog odbora. S
liste ove stranke izabran je i za poslanika Narodne skupštine Srbije. Tada, Boris Tadić poĉinje
da oponaša Zorana ĐinĊića, za koga njegov otac Ljubomir nije gajio simpatije. Kada ĐinĊić
kreće da modernizuje partiju, nalaţe svim funkcionerima da se ”dovedu u red”, i postavlja im
ultimatume: koliko kilograma da skinu, koliko da provode u teretani, kako da se oblaĉe, gde
da se sastaju. Pokojni ĐinĊić je proteţirao mlade, tek izašle iz fakultetskih sala. Pokojni
ĐinĊić je na Borisa Tadića uticao i s preporukom, u polušali, da “otkaĉi ţenu Veselinku”.
Ţeleći da saĉuva bliskost s ĐinĊićem, Boris se sporazumno razvodi od Veselinke
Zastavniković 2. septembra 1997. godine. Nije to više bio isti ĉovek. Ubrzo se Boris ţeni
Tatjanom, graĊevinskim inţenjerom, i s njom dobija dve kćerke, Mašu i Vanju. Ţivot Borisa
Tadića menja se iz osnova. On putuje po svetu. ĐinĊić ga upoznaje s grĉkim milionerom
Kokalisom. Otac Ljubomir, koji je vanbraĉno ţiveo s novosadskom Jevrejkom Klarom
Mandić, bliskom prijateljicom Slobodana Miloševića i Dušana Mihajlovića, postao je
predsednik Srpsko- jevrejskog društva. Veza s Klarom trajala je kratko, jer se u njeno srce
uselio Kapetan Dragan, i dok se ona nije upoznala s a Dobricom Ćosićem. Boris odlazi u
Izrael, da se ”nauĉi zanatu” kako se postaje bogat. Godine 1999. Grk Kokalis šalje ga u SAD
na bezbednosni kurs za lidere Jugoistoĉne Evrope.
Kada je 5. oktobra 2000. oboren Milošević s vlasti, Boris se dan kasnije na terasi Skupštine
grada upoznaje s Miloradom Lukovićem Ulemekom Legijom. Razgovaraju nasamo više od
sat vremana. Boris nikada posle 12. marta 2003. godine, kada je izvršen atentat na premijera
ĐinĊića, nije pomenuo Legijino ime. U oktobru 2000. Boris Tadić postaje ministar za
telekomunikacije u saveznoj
27. februara iste godine vladi, kao
na Skupštini potpredsednik
DS. Novi ministarDemokratske stranke,
odmah prihvata za šta je izabran
Miloševićevog
tajkuna Bogoljuba Karića kao svog prijatelja. Zahvaljujući Borisu, Bogoljub Karić je u
narednim godinama saĉuvao svoju kompaniju ”Mobtel”. Na raĉun Borisa Tadić pristiţu
velike pare. Izraelske i grĉke banke su sigurne od provera iz Beograda. Premijer Srbije, pod
pritiskom stranaĉkih kolega, smenjuje Tadića s mesta ministra zbog njegovih dugih prstiju.
Boris je finansijski ojaĉao, i ĉeka novu priliku.
Kada Vojislav Koštunica odlazi s mesta saveznog predsednika, u kabinetu Svetozara

Marovića, Boris Tadić dobija resor ministra odbrane! Kliniĉki psiholog je univerzalan, samo
da je na vlasti. Vodi telekomunikacije, odbranu. Na ovo mesto navodno je postavljen jer je
pukovnik Novosielski,
ultimativno tadašnji ĐinĊića
traţio od premijera vojni ataše
da uministar
Ambasadi Velike
odbrane neBritanije
bude Zoranu Beogradu,
Ţivković,
zamenik ĐinĊića u DS-u. Ĉim je postao ministar odbrane, traţio je adekvatan smeštaj, kako je
obrazloţio, “zbog bezbednosti”. Iz omanje kuće nadleţni opštinski organi SO Savski Venac
brzopotezno iseljavaju dve sestre koje u njoj ţive, prisilno ih smeštaju u staraĉke domove, a iz
vojnog budţeta izdvaja se oko milion dolara za ureĊenje ovog rezidencijalnog objekta, u
kojem Boris Tadić, ĉuvan jakim policijskim snagama, i danas ţivi. Vila je opremljena
najmodernijim nameštajem.
razvoda s Veselinkom Pravdajući
ostavio se dakoji
njenom ocu, je bez stana, jer je svoj dvosobni stan nakon
je u meĊuvremenu unapreĊen u ĉin kapetana i
penzionisan, ministar odbrane useljava se u vilu na Dedinju. Njegov otac Ljubomir zamenio
je kuću u Gospodar Jovanovoj za dva stana. Boris je dobio dvosoban stan u bloku 45 na
Novom Beogradu, dok je njegov otac dobio stan u Francuskoj ulici. Boris je kasnije taj stan
prodao i kupio novi kod starog “Merkatora”. Za svoje pomoćnike ministar odbrane dovodi
Gorana Vesića, Ţivorada AnĊelkovića, Bojana Dimitrijevića, Vuka Jeremića, Branka
Rakića… koji nemaju ni trideset godina. Sluţbe bezbednosti imaju posla kako da se zaštite od
Tadićevih momaka od kojih neki nisu ni vojsku sluţili. PR ministra odbrane bila je Ana
Urošević, tek svršeni student. list Tabloid piše da Boris Tadić odrţava odnose i s lepuškastom
gospoĊom, potpredsednicom najjaĉe srpske kompanije. Borisu se u koferu donose pare i
odnose u “Berkli banku” u Londonu.
Kada se 11. jula 2004. godine uselio u novi dvor na Andrićevom vencu, predsednik Srbije za
najznaĉajnije savetnike postavlja Vuka Jeremića, koji je tek diplomirao fiziku u Londonu, a
upravo zbog veza s Vukovim ocem, koji mu je prenosio novac u London, u banku “Berkli”,
ĐinĊić je smenio Tadića s mesta ministra za telekomunikacije, jer se Vuk Jeremić, tek svršeni
student, predstavljao kao ĐinĊićev šef kabineta, mada je pomenuta potpredsednica kompanije
na ovo mesto postavila Nemanju Kolesara, koji se zabavljao sa kćerkom predsednika
kompanije. Savetnik predsednika Srbij e za spoljnu politiku je, odmah po imenovanju, otišao u
vojsku.
Kao predsednik, Boris je i javna liĉnost. Tako smo ĉesto obaveštavani saopštenjima da je na
leĉenju na VMA. Od kojih bolesti, nije nam objašnjeno. Njegova majka Nevenka kazala je za
list ”Toronto”, u broju od 2. jula 2004. godine, da njen sin svakog dana uzima 1.000
miligrama C vitamina i antioksidante, jer bez imunološke podrške nije sigurna da bi izdrţao
radni tempo! Dok se bavio vaterpolom, bilo mu je dve godine zabranjeno da ulazi u bazen.
Kako kaţe jedan od ĉlanova Tadićevog kabineta kome je Tabloid garantovao diskreciju, sve
poslove iz delokruga predsednikovih ovlašćenja vodi šef njegovog kabineta Branko Rakić.
Svi, a naroĉito biznismeni, koji ţele da se sretnu s Borisom, moraju to da završe preko
Rakića, koji naplaćuje te usluge i u ime predsednika zove sudije, tuţioce, ministre. Radni dan
predsednika Tadića zavisi od njegovog raspoloţenja. Ĉesto, zbog pada imunološkog sistema,
on sam pada u apatiju, depresiju, razgovori sa savetnicima su uglavnom neformalni ili su na
nivouĉlanovi
bivši uliĉnoggrupe
ţargona. Presudnu
“Idoli”. SrĊanulogu
Šaper,nasin
njega imaju
bivšeg SrĊan Šaper
predsednika i lekar Nebojša
Košarkaškog Krstić,
saveza
Jugoslavije (iz doba rigidne komunistiĉke nomenklature) je teško frustriran svojim fiziĉkim
hendikepom. Predsednik Tadić je za svog savetnika za medije postavio i lekara Nebojšu
Krstića, koji svakodnevno pomaţe Tadiću da ostane “u sedlu”.
Predsednik Srbije je nedozreo i oboţava da se dokazuje. Na jednoj sedeljci sa svojim

savetnicima poţalio se da mu je ţao što u mladosti osim Veselinke nije imao drugih ţena.
Jedan od policajaca, koji se u civilu zatekao u Zemunu, kaţe da je noću oko pola tri video
Borisa za volanom kako preko zvuĉnika, jer rotaciona svetla nisu bila ukljuĉena, sikće iz kola
ostalim vozaĉima koji su stajali na semaforu: “Skloni se, skloni se”. U Guĉi, kada mu je jedan
momak
mladića nešto dobacio,
za gušu. predsednik Srbije zatrĉao se za njim s telohraniteljima i uhvatio
Stranaĉkim poslovima Boris Tadić, mada po Ustavu ne bi smeo da bude šef stranke, bavi se
kao diktator. Dok je pokojni Zoran ĐinĊić na izborima u stranci imao protivkandidate, Boris
Tadić je na bio jedini kandidat, jer drugima nije bilo dozvoljeno da se kandiduju. Dan uoĉi
izbora nove vlade Srbije, na ĉelu s mandatarom Koštunicom, Tadić je liĉno odreĊivao
ministre. Jedan od njegovih ministara posvedoĉio je da je bio prisutan kada se Milka Forcan
javila Borisu.
ĉelu nakon Šta su razgovarali,
završenog razgovora iministar nije mogao kolegama:
obratio stranaĉkim da dokuĉi, “Au…
ali se Boris
kako udari
o rukom po
se nisam setio
ĉoveka! A druţio sam se s njim. Eto, imamo ministra finansija, Mirka Cvetkovića”. Bivši
direktor Agencije za privatizaciju većinu privatizacija, ukljuĉujući i cementare iz Paraćina,
sproveo je na nezakonit naĉin. Prisutni su već videli Boţu Đelića na ovoj funkciji, što je bio i
stranaĉki dogovor, ali je Boris, nakon telefonskog razgovora s pomenutom damom, doneo
drugaĉiju odluku.
U vreme kada je ĐinĊić bio gradonaĉelnik Beograda, Boris Tadić je bio direktor Demokratske
stranke. Njegova sekretarica je bila ţena Aleksandra Simića koji je bio Borisov drug iz
mladosti. Simić je u DS-u bio predsednik pravnog odbora, a kasnije sudija Saveznog ustavnog
suda SR Jugoslavije. Boris mu je obljubio ţenu i Aleksandar Simić, takoĊe aktivista Crvenog
univerziteta, napustio je stranku i postao savetnik Vojislava Koštunice.
Marketinške agencije kandidatima za visoke drţavne funkcije friziraju biografije. Boris Tadić,
se kao kandidat za tu funkciju na januarskim izborima 2004. godine, oslonio se na drugove iz
detinjstva. SrĊan Šaper, propali glumac, osmislio je izbornu kampanju Borisa Tadića na
izborima koji su odrţani. On je napisao i predsednikovu biografiju. Biografija je laţna i da
smo demokratska drţava, predsednika bi optuţili za krivokletstvo. Gospodin Šaper je vodio i
izbornu kampanju 2008. Sluţbena biografija pobedniĉkog kandidata Borisa Tadića na
izborima za predsednika Srbije objavljena na sajtu B92, i u svim medijima. Evo nelogiĉnosti:
Boris jeste diplomirao je na psihologiji, ali nije završio poslediplomske studije na temu
“Subverzivnost u segmentu seksualnosti”. Za to nema dokaza na Filozofskom fakultetu u
Beogradu. Iz biografskog navoda zakljuĉuje se da je Boris Tadić magistrirao na navedenu
temu. Ovakav studijski smer ne postoji niti je ikada postojao na Filozofskom fakultetu –
postoji samo smer psihologija. Ova obmana bila je potpuno nepotrebna i bezrazloţna, sem u
okviru sugestija marketinške agencije da ga predstavi kao ĉoveka nauke i struke. Kljuĉno
pitanje je da li je Boris obmanuo graĊane, ili nije?
Da li je Boris Tadić kao student radio kao kolporter nije moguće utvrditi, jer nema nijednog
svedoka koji se toga seća. Svi ga se sećaju kao dobrostojećeg mladića, sina dvoje
univerzitetskih profesora (otac Ljubomir akademik i majka Nevenka deĉji psihijatar), ljudi
uvek solidnih
i ĉoveka primanja.
koji se od rane Namera
mladostimarketinške
sam starao zaagencije je bila da
svoj dţeparac. Borisa predstavi kao vrednog
Da li je i kada Boris radio na Radio Indeksu, nije moguće utvrditi. Ne znaĉi da on nije moţda
pripremio neki prilog za tu radio stanicu, ali u njoj nikada nije bio zaposlen. Bivši urednik
Radio Indeksa Nenad Cekić tvrdi da nikada nije sreo saradnika po imenu Boris Tadić!
U bolnici “Laza Lazarević” u kadrovskoj evidenciji nema imena kliniĉkog psihologa Borisa
Tadića! Ako je ipak bio zaposlen u ovoj bolnici, postavlja se logiĉno pitanje – zašto je
napustio tu ustanovu, jer je to prirodno mesto rada za jednog kliniĉkog psihologa? Kliniĉki
psiholog koji preĊe u gimnaziju za profesora psihologije, prelazi u profesionalnom smislu
s konja na magarca. Razlozi ne mogu biti politiĉke prirode, jer je mesto profesora u
gimnaziji, u to vreme, bilo politiĉki svakako delikatnije, i traţena je moralno- politiĉka
podobnost kandidata
da je bio u zatvoru za mesto za
iz politiĉkih katedrom,
razloga. a predsednik istiĉe u svojoj sluţbenoj biografiji
U biografiji, dalje, piše da je Boris potom bio psiholog u vojsci, ali nema nikakvih dokaza,
niti mogućnosti da se to proveri. Boris Tadić je vojsku sluţio 1984. godine u Ĉapljini i u
Sarajevu. U vojsku ga je otac Ljubomir Tadić poslao te 1984. godine, jer se u to vreme pred
Okruţnim sudom u Beogradu sudilo šetorici intelektualaca iz grupe Otvorenog univerziteta.
Da bi spasao Borisovu devojku Veselinku Zastavniković hapšenja, Ljubomir Tadić je, preko
starih partizanskih
kojoj se veza,trag.
potom izgubio uspeo da njegov
U vojsc sinobiĉan
i je bio dobijeredov,
odsustvo i da se venĉa sa
sa privilegijama. Veselinkom,
Vojni psiholog u
to vreme, nije bio u formacijskom sastavu, već su taj posao obavljali u vojnim zdravstvenim
ustanovama iskljuĉivo vojna lica!
Kada je Boris Tadić bio zaposlen u beogradskom Institutu za psihologiju? Takav institut
postoji pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali u evidenciji zaposlenih nema Borisa
Tadića. Ako je radio u Institutu, zašto ga je napustio? Ako je radio na istraţivanjima, gde su
mu objavljeni radovi?
U biografiji se dalje kaţe da je Boris bio osnivaĉ i prvi direktor Centra za demokratiju i
politiĉke veštine. Na internetu ne moţe da se naĊe nikakav trag o delatnosti takvog centra. U
registrima udruţenja graĊana nema traga gde je taj centar osnovan, kada, ko su osnivaĉi, da li
postoji i ko je je stavove iskazao da bi postao relevantan za biografiju predsednika drţave?
U biografiji piše da je Boris Tadić radio na projektu uspostavljanja regionalnog sistema
politiĉke edukacije u zemljama jugoistoĉne Evrope. Koji je to sistem, ko ga je finansir ao?
Dalje u biografiji piše da je Boris bio hapšen osamdesetih godina. Iz uvida u dosije Policijske
uprave za grad Beograd – Uprave za analitiku i evidenciju, Boris Tadić je uhapšen 30. jula
1982. godine, priveden deţurnom sudiji za prekršaje i kaţnjen sa 25 dana zatvora. Kazna je
izvršena odmah – zbog ”povrede nacionalnih osećanja graĊana”. U stvari, Tadić je sa grupom
u kojoj su bili i Vesna Pešić, Nebojša Popov, Milan Nikolić, Dušan Gamaser… protestovali
ispred knjiţare “Komunista” noseći majice sa natpisom “Pustite naše drugove”, a protiv
hapšenja i zatvaranja grupe koja je 9. jula te godine demonstrirala u znak podrške poljskom
sindikalnom pokretu “Solidarnost”, u kojoj su bili Dragomir Olujić, Pavluško Imširović,
Veselinka Zastavniković (tada Borisova devojka), Jovica Mihajilović, Radmila Karajović,
Gordan Jovanović i Branislava Katić, koji su bili osuĊeni na po 60 dana zatvora. Boris je
kaznu izdrţao u Padinskoj skeli.
Od 2003. je, piše u sluţbenoj biografiji, bio profesor politike i advertajzinga na F akultetu
dramskih umetnosti u Beogradu. Fakultet dramskih umetnosti valjda ima proceduru za izbor
profesora u smislu Zakona o visokom školstvu. Boris Tadić nema ni jednu referencu za
predavanje politike i advertajzinga na FDU. Kao predsednik ne bi smeo da obavlja druge
profesionalne duţnosti, a ipak na ovom fakultetu predaje jedan od glavnih “dramskih”
predmeta – politiku i advertajzing!
Juna 2004. godine izabrali smo za predsednika Srbije ĉoveka koji, u 46. godini ţivota, nema
rešeno
Biografistambeno pitanje,
su zaboravili koji
da je nije Tadić
Boris stekaobio
svoj stan, advosobnog
vlasnik radio je tako mnogo,
stana piše uBeogradu
na Novom biografiji.kod
“Merkatora”, koji mu je poklonio otac Ljubomir, a koji je on ostavio ocu svoje bivše supruge
Veseli nke Zastavniković. Nedavno je u imovinskoj karti Borisa Tadića odjednom navedeno
da ima 50.000 evra. Otkud mu ta ušteĊevina? Ako je poseduje od ranije, zašto nije pokušao da
reši stambeno pitanje, jer nije na ponos da za predsednika biramo beskućnika u 50. godini
ţivota.
Sumnjivo je puno toga što je Boris Tadić naveo u biografiji. SrĊan Šaper radio je kampanju i
2008. godine, i to su uoĉili, o ĉemu svedoĉi biografija na sajtu predsednika Republike i na
sajtu Fakulteta dramskih umetnosti, gde, navodno, “radi” kao profesor.
14.04.2004.
Tadić, radio godine, pojavio
je dvadeset se sledeći
godina tekst nacentru
u prislusnom forumu: “Brat
Resora od strica
drţavne Borisa Tadića,
bezbednosti, Ranko
od ĉega pet
godina u Jedinici za specijalne operacije, Milorada U lemeka Legije. Kao struĉnjak za te

poslove, zbog cega ima nadimak Manijak, osnivao je i paralelni prislusni centar predsednika
drţave Borisa Tadića, koji sluţi za prisluškivanje njegovih politiĉkih protivnika. Sa njim, u
timu, je i Zoran Zagorac, bivši radnik Resora drţavne bezbednosti i Sluţbe za informisanje i
dokumentaciju u Ministarstvu spoljnih poslova. Dogovor o formiranju te sluţbe sa Borisom
Tadicem napravio
roĊak Dragana je Momir
Šutanovca Stojanovic,
i prijatelj smenjeni
Borisa Tadića.direktor
Ĉetvrti Vojne bezbednosne
zaverenik agencije,
je Mile Zaric, bivši inaĉe
JUL-
ovac i prijatelj Mire Marković, inaĉe vlasnik hiperbariĉne komore u Kliniĉkom centru na
Banjici. Centar za prisluskivanje nalazi se na brodu Mileta Zarica na Dunavu, preko puta
Kalemegdana i u Zoološkom vrtu, a pomoćni deo u Centru “Sava”. Opremu za Centar
nabavili su preko prijatelja Borisa Tadića, Izraelca Arija, koji je prijatelj i Jovice Stanišića.
Ari je, inaĉe, konzul Republike Srpske u Tel Avivu. Ova ekipa postigla je dogovor o
razmenjivanju usluga sa Karlom del Ponte. Mile Zarić je putovao u Hag da poseti Jovicu
Stanišića i sreo se sa Karlom del Ponte, sa kojom se dogovorio da joj daje informacije o
Karadţicu, a zauzvrat da se Karla del Ponte sloţi o puštanju na slobodu Jovice Stanišića i
Franka Simatovića.
Sada, umesto da u istraţnim zatvorima i kazneno-popravnim ustanovama okajavaju grehe iz
vremena kada su za potrebe crveno-crne koalicije sejali smrt i progonili, nedodirljivi kadrovi
Miodraga Bracanovića, Milorada Ulemeka i Radeta Markovića, pod okriljem Radeta
Bulatovića, prave reformu kojoj je cilj da se ni sluĉajno ništa ne promeni. Prvi Bulatovićevi
reformatori, Miša Vilotić i Cvijetin Milinković, udarili su na one koji su 2001. godine
pokušali da raskrinkaju mašineriju smrti, otkrili kreatore “Ibarske” i “heroje” iz Vukovara i
Srebrenice. Tako je u BIA smenjen kompletan tim koji je uhapsio Slobodana Miloševića,
isterao Legiju iz sluţbe i zamalo priveo ubice Slavka Ćuruvije. Istoga dana kada je
osumnjiĉeni za ubistvo Slavka Ćuruvije, Ratko Romić, dobio od Kostunicinog pravosuĊa
nadoknadu od 1.000.000 dinara za “narušavanje ljudskih prava”, u centru BIA Beograd
smenjen je nacelnik Odeljenja za unutrašnji ekstremizam i organizovani kriminal Milan Letić,
šef tima koji je savesno vodio pomenutu istragu. Istog tog dana, u centru BIA Beograd je sa
mesta naĉelnika Odeljenja smenjen SrĊan Stambolić, sinovac pokojnog Ivana, bez valjanog
objasnjenja. Ista metla iz centra BIA Beograd isteruje Edu Bukića i Dejana Carevića, koji jsu
istraţivali nerešena ubistva julovske kamarile i Radeta Markovića.” Bulatovićev naslednik,
Saša Vukadinović, ne pokazuje nikakvu nameru da stane na put zloĉinaĉkoj kamarili. Da li je
to iz neznanja, sluĉajno ili namerno? Na pitanje novinara lista „Kurir‟ 08.05.2008. godine, dva
meseca pred imenovanje Saše Vukadinovića, “ko je Ranko Tadić, za koga tvrdite da
prisluškuje politiĉare po Srbiji?”, Tomislav Nikolić je odgovorio: “Bliski roĊak Borisa
Tadića, inaĉe šef centra za prisluškivanje politiĉkih suparnika DS i graĊana Srbije.”
O opštem uticaju Radeta Bulatovića, nakon što je reformisao vojni sistem bezbednosti,
svedoĉi ĉinjenica
koja je kuma da je
Radeta i ministar aJoćić
Bulatovića, imenovao
njenog muţa, izzapenzije,
svog šefa
za kabineta “Macu” Orašanin,
šefa beogradskog sekretarijata
unutrašnjih poslova. Da li je, julovac, Rade Bulatović sluĉajno, na Odboru za odbranu i
bezbednost i u medijima, priĉao o privatnim prislušnim centrima, a da li sluĉajno nije otkrio
ni jedan?
4. MlaĊan Dinkić, “njegova stranka G17 plus osvojila je oko 7% glasova, ali Dinkić se
pokazao kao izuzetno vaţan i dobar pregovaraĉ[27]. Svojoj stranci uspeo je da obezbedi ĉetiri
ministarstva plus super ministarstvo“ ekonomije i regionalnog razvoja, u koje spadaju
ekonomija, ekonomski odnosi sa inostranstvom, regionalni razvoj, turizam i privatizacija.
Dinkić je pred sebe postavio ambiciozne ciljeve. Prvi je smanjenje nezaposlenosti u Srbiji za
pola miliona ljudi, a drugi je besplatna podela akcija prema kojoj je planirano da svaki
punoletni graĊanin naše zemlje dobije akcije u vrednosti od oko 1.000 evra. Iako mu
prigovaraju da ga prodaja NIS boli jer umanjuje vrednost besplatnih akcija, jedini je koji se
javno usprotivio prodaji NIS za mnogo manje novca od prave vrednosti preduzeća. Za slogan
svoje stranke da je struĉnost vaţnija od politike tvrdi da se dokazao u praksi: Pokazalo se da
smo mnogo bolji struĉnjaci nego klasiĉni politiĉari koji lepo priĉaju, a malo rade“. Uprkos
verbalnih duela sa ĉlanovima vladajuće koalicije, sa većinom odliĉno saraĊuje.”
5. Zoran Drakulić, “predsednik kompanije Ist point“ odustao je od kupovine Rudarsko-

topioniĉarskog basena Bor“ jer je procenio da bi kupovina, uz investicije i ulaganje u
ekologiju, dostigla skoro milijardu dolara. Drakulić se u regionu uĉvrstio kao lider u reĉnom
brodarstvu, najavljujući planove da lidersku poziciju zauzme i u srpskoj pekarskoj industriji,
za šta će investirati preko 20 miliona evra u novu fabriku u Beogradu, a širiće i maloprodajnu
mreţu. Ist point“ je vlasnik više mlinova u Srbiji, silosa u rumunskoj Konstanci, a u planu im
je kupovina silosa u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. Drakulić je prodao Zajeĉarsku fabriku
kablova kako bi kupio ĉetiri puta veći Novkabel“. Istovremeno je vlasnik Valjaonice
Sevojno“. Ist point“ zapošljava 3.600 radnika u osam zemalja i ima godišnji promet od 550
miliona dolara. Bogat sam koliko mi treba. Nemam potrebe da imam svoj avion ili jahtu….
A za ono što mene interesuje imam dovoljno para“, izjavio je u Drakulić.”
6. Filip Cepter, “najbogatiji Srbin više je prisutan u inostranstvu nego u zemlji. Prema
poslednjoj listi najbogatijih ljudi u jugoistoĉnoj Evropi koju objavljuje poljski Vprost“,
Cepter je na 23. mestu s bogatstvom koje se procenjuje na 4,4 milijarde dolara. U 2007. kupio
je Centrotekstil“ za 18,9 miliona evra, a za kupovinu 94,5 odsto beogradskog IMT
konzorcijum HAŠ-SIP, u kojem udeo ima i Cepter, ponudio je 121,1 milon evra za kapital
preduzeća i 10,2 miliona evra za investicije. Cepterova ponuda u nadmetanju za kupovinu
Robnih kuća Beograd“ nije bila dovoljna da bi pobedio, a za još nerealizovanu kupovinu
60,54% vlasništva Fabrike šećera Zrenjanin“ ponudio je jedan evro. Cepter je ponudu dao
preko švajcarske firme UBA holding“ i spreman je da investira u fabriku 5,7 miliona evra, uz
obavezu da ne otpusti nijednog od 230 radnika kao tehnološki višak. RoĊen je u Bosanskoj
Dubici kao Milan Janković. Kada je razgranao poslove u zapadnoj Evropi promenio je ime.
Njegova poslovna imperija obuhvata desetine zemalja širom sveta i upošljava 100.000
radnika, uz godišnji obrt od preko milijardu dolara. Ţivi u Monte Karlu. Nosilac je priznanja
Vitez rada“ za doprinos industriji Italije.”
7. Milan Beko, “ĉesto se pominje ali se retko pojavljuje u javnosti, osim na koktelima na
kojima se okupljaju najvaţniji ljudi iz politiĉkog i privrednog ţivota. Nazivaju ga ĉovekom iz
senke kome su sva vrata otvorena. Bio je u vladi Slobodana Miloševića, ali je za izbore 1993.
godine komercijalno radio kampanju DS. Za Beka se tvrdi da se kao vlasnik krije iza nekoliko
kompanija,
to da kupujeali zvaniĉno nije
i preprodaje vlasnik
firme nijedne.
u Srbiji. Njegova
Karijeru uloga
je poĉeo struĉnog konsultanta
u marketinškoj agenciji svodi se na
Spektra“,
zatim je osnovao firmu Dibek“ koja je prodavala drvo i farmaceutske proizvode, a najviše
uvozila ţvake. Rukovodio je prodajom 49% Telekoma“, pojavio se kao izvršni direktor
Investicionog fonda Salford“ u privatizaciji srpskih mlekara, zatim prilikom preuzimanja
aranĊelovaĉkog Knjaza Miloša“ 2005. godine od strane FPP Balkan limitida“, u
privatizaciji Luke Beograd, pa Robnih kuća Beograd“, kupovini Veĉernjih novosti“ i C
marketa“…”
8. Kameron Manter, “uloga SAD u rešenju statusa Kosova biće presudna, a ambasador SAD u
Srbiji, koji je doputovao u Beograd i preuzeo duţnost 15. avgusta 2007. godine, je precizan:
Stanovište Amerike
pomoglo mirnom jeste dastatusa
rešavanju bi najbolje
Kosovarešenje koje bi spreĉilo
bilo nadgledana nestabilnost
nezavisnost juţneregiona i
pokrajine…“.
Svestan ĉinjenice da se sa takvim stavom većina ovdašnjih politiĉara i veći deo javnosti ne
slaţu, ambasador SAD dodaje: Sadašnja faza otvorila je mnoga pitanja zbog kojih su odnosi
naših zemalja malo zategnutiji, ali ćemo i ovaj period prevazići, kao što smo prevazišli i ranije
periode. Siguran sam da ćemo i dalje saraĊivati“. Kao viši diplomata u Sluţbi spoljnih
poslova SAD bio je zamenik šefa misije u ambasadama SAD u Pragu i Varšavi, a dobrovoljno
je radio
radio je ukao prvi voĊa kao
Vašingtonu Tima za rekonstrukciju
direktor za centralnuuiMosulu
istoĉnu uEvropu,
Iraku 2006. Pre toga 10 godina
kao direktor
Severnoevropske inicijative i kao šef kabineta u NATO Kancelariji za ratifikaciju proširenja.
Ambasador Manter je doktorirao modernu evropsku istoriju na Univerzitetu Dţons
Hopkins“, studirao je i na univerzitetima u Frajburgu i Marburgu u Nemaĉkoj, kao i
Univerzitetu Kornel“ u SAD.”
Ameriĉki ambasador Kameron Manter dva puta se u kratkom roku sastao sa ĉlanovima Kluba
Privrednik” i poruĉio im da treba da podrţe proevropsku vladu”, rekao je Politici” izvor iz
ove neformalne organizacije koja okuplja više od ĉetrdeset vlasnika velikih srpskih firmi.
Kako navodi naš izvor, prvi sastanak odrţan je pre vanrednih parlamentarnih izbora u sedištu
kluba u Šekspirovoj ulici na Dedinju, a drugi posle izbora u restoranu pored stadiona OFK
Beograd”. Prvom sastanku prisustvovala je većina ĉlanova, dok je drugi odrţan u uţem
krugu – bili su tu Miroslav Mišković, Danko Đunić, Miodrag Babić, Branislav Grujić i
Toplica Spasojević, a ameriĉki ambasador im je rekao da se od privredne elite oĉekuje da ima
stav o politiĉkim dogaĊajima i da bi njihov stav trebalo da bude u prilog vlade liste Za
evropsku Srbiju i SPS-a. Izvor Politike” tvrdi da Manter nije dobio direktan odgovor, već su
mu tajkuni rekli da – iako je neophodno da Srbija ima dobre odnose sa EU – Srbi ne mogu da
budu veći Evropljani nego što je Evropa spremna da ih podrţi. Evropa nije dovoljno podrţala
Zorana ĐinĊića,rekli su oni, kritikujući EU koja je primila Rumune, a Srbiji nije ĉak olakšala
ni vizni reţim”. Ĉlanovi kluba su u isto vreme kritikovali ponašanje i Demokratske stranke i
Demokratske stranke Srbije u kampanji. DS-u su prigovorili da hoće privatizaciju bez
privatnika”, da stalno govori o novim radnim mestima, a na mitinge vodi sportiste i estradu”,
dok je DSS kritikovan zbog nepotrebne politizacije kursa prema Evropi”. Manter im je na to
rekao da ne sede na dve stolice, već da izaberu na koju će stranu. Ameriĉki ambasador ovim
sastancima prekinuo je politiku svog prethodnika Majkla Polta, koji je neke od srpskih
tajkuna – Miroslava Miškovića, na primer – stavio na crnu listu”, zabranivši mu izdavanje
ameriĉke vize zbog sumnje da je umešan u korupciju.Ono što je za poslove najbogatijeg
Srbina mnogo opasnije jeste što je stavljanjem na listu nepoţeljnih izgubio i priliku da posluje
sa velikim ameriĉkim kompanijama, koje informaci je o poslovnim partnerima u inostranstvu
traţe i od Stejt departmenta. A tu Mišković, zahvaljujući Poltu, nije baš omiljen. Sadašnji
ameriĉki ambasador je privukao paţnju svojim izjavama, koje je jedan njegov kolega nazvao
bizarnim”.
Robertsu kojiReĉ je o bivšem
se zaĉudio brita
što je nskom diplomatskom
Manterobodrio” SPS dapredstavniku u Beogradu
uĊe u vladu sa ser Ajvoru
Demokratskom
strankom. U komentaru za Independent” Roberts, koji je sada predsednik uglednog Koledţa
Triniti” u Oksfordu, navodi d a je Srbija duboko podeljena zemlja koja ne zna da li treba da
krene dalje ka pribliţavanjuEvropskoj uniji, iponovo zagovarajući podelu Kosova, tvrdi da
bez takvog rešenja neće biti stabilnosti na Balkanu. Netrpeljivost koju bivši britanski
diplomata pokazuje prema ameriĉkom ambasadoru u stvari je netrpeljivost izmeĊu dve škole
diplomatije: tradicionalne u kojoj je ambasador komunicirao gotovo iskljuĉivo sa
predstavnicima vlasti kod kojih je akreditovan, ne mešajući se mnogo u politiĉke sporove, i
nove intervencionistiĉke” u kojoj diplomata koristeći znaĉaj svoje zemlje pokušava da
direktno utiĉe na politiku manje drţave. Predstavnike ove druge škole nekadašnji dopisnik
Njujork tajmsa”u iz
predstavnicima Beograda
zabitim Dejvidimperije.
delovima BajnderBajnder
nazvao je
je prokonzulima, po starorimskim
tu pre svega mislio na bivšeg
ameriĉkog ambasadora Vilijema Montgomerija, koji je obilato uticao na dešavanja u Srbiji

posle 5. oktobra 2000. Inaĉe, Kameron Manter izjavio je u intervjuu Nedeljnom telegrafu”
da nema nikakve kontakte sa premijerom Vojislavom Koštunicom. On je odluĉio, kao i deo
njegove vlade, da mi ograniĉi kontakte. Dakle, to nije moj, već njegov izbor”, rekao je
Manter, ušavši u direktan sukob sa premijerom. Potpuno je drugaĉija bila situacija sa
Ajvorom Robertsom
ĉak izbegavao dokdruţenje
preterano je bio nasa
ĉelu britanske misije
protivnicima vlasti,uaBeogradu od 1992.zbog
u vreme protesta do 1997.
kraĊe On je
glasova na izborima 1996, opozicija se ţalila na njegovo ponašanje. U jesen te godine on je
obišao fabrike Prva petoletka”, Magnohrom” i Trajal”, dok je njegov ameriĉki kolega
Riĉard Majls obišao Sartid” – tvrĊavu socijalistiĉke privrede”. Ambasadorske posete
firmama koje su bile pod kontrolom Slobodana Miloševića i sastanci naslednika tih
ambasadora sa privrednicima, i pored razlike u stilu, ne razlikuju se mnogo – interesi trajni.
9. Boţidar Đelić, “…vodi poslove evropskih integracija. Pun samopouzdanja i energije, Đelić
je parafirao sporazum sa EU i veruje da će ga uskoro i potpisati. Mada je ekonomski ekspert
kojem niko ne osporava struĉnost, njegovi politiĉki protivnici pokušavaju da dovedu u pitanje
Đelićev liĉni imetak. Bio je direktor najveće evropske banke Kredi agrikol“ za jugoistoĉnu
Evropu, ministar finansi ja u vladi Zorana ĐinĊića i bavio se nezahvalnim poslom sreĊivanja
stanja u finansijama. Stekao je nadimak Boţa Derikoţa, a prestiţni Forbs“ ga je svrstao
meĊu 100 mladih svetskih lidera. Usavršavao se na najboljim svetskim univerzitetima i
specijalizovao kao savetnik za oblasti finansijskih institucija i medija. Sa saradnicima je
osnovao Altis grupu“ koja je savetovala najveće firme u Srbiji.”
BOŢIDAR ĐELIĆ je svima koji ga kritikuju odgovorio u listu Evropa“, izrekom “ako si
pametan zašto nisu bogat“. Saţetije i istinitije niko nije bolje objasnio suštinu društva u kome
ţivimo i poštenije izrekao vladajuću ideologiju Srbije: bogatstvo je mera svih stvari, i ĉovek
se meri po bogatstvu. GraĊanima Srbije objasnio je da je njihovo siromaštvo posledica slabe
pameti i loših radnih navika. Bogatstvo je dakle vrlina i onaj ko ga ima moţe za sebe da tvrdi
sve najlepše. Ako bi neko osporio neku od vrednosti ĉeka ga pitanje: koliko ste Vi bogati.
Ukoliko je bankovni saldo radoznalca tanak, pitanje ne zasluţuje odgovor. Oni koji nisu
bogati ne samo da slabo stoje sa pameću već su i siromašni vrlinama a, iz perspektive
Boţidara Đelića, verovatno su imućni samo manama. Naše društvo poĉiva na ĉinjenici da li
ste bogati ili niste. Angaţovanje koje ne donosi velik novac vredno je prezira ili u boljem
sluĉaju strpljive tolerancije. Boţidar Đelić nije postao bogat u inostranstvu. Po njegovoj logici
ni on nije bio pametan na Zapadu. Opametio se meĊu nama. Došao nam je u pomoć i obogatio
se tek od kada je postao deo vlasti i politiĉkih struktura. Poloţaji na ĉelu banaka došli su kao
posledica iznenadne pameti i nemaju veze s tim što je prethodno bio ministar finansija i što je
upremijera.
meĊuvremenu od velikih
Niko od DS, kojoj je pristupio
eksperata našegpoporekla
atentatu nana
nije ĐinĊića,
poĉetkubio kandidovan
svog boravka uzaSrbiji
propustio da nam kaţe koliko je novca izgubio bavljenjem Srbijom i svi su ipak ostali meĊu
nama. Niko nije propustio da za kratko vreme kupi svoj deo Beograda i niko od njih nije se
vratio u bogatstvo i poštovanje, koje su napustili da bi pomogali Srbiji. Bogatstvo nije ni
vrlina ni mana, ono je samo ĉinjenica po kojoj se ljudi razlikuju. Ima nešto i u pitanju kako ste
postali bogati. Aristotel, Marks, Andrić, Dostojevski, Van Gog, Crnjanski, Koĉić, Ćopić,
Hegel, Kant, nikoga ne odreĊuju pare već pamet i dostignuće, bar do sada, jer ovo je doba
Đelića, a šta je metafizika prema Đeliću, ništa.
10. Patrijarh Pavle, “najcenjeniji je poglavar u pravoslavlju, a uţiva poštovanje i Katoliĉke

crkve. Šta o njemu
imaju sveca misle drugi
za patrijarha“. poglavari,
RoĊen najbolje je1914.
je 11. septembra opisao ruski patrijarh
u slavonskom Aleksije:
selu KuĉanciSrbi
kao
Gojko Stojĉević. Patrijarh Pavle našao je svoju meru u postu, molitvi, podvigu, spavanju i u
radu. Jedni kaţu da se travama sam izleĉio od tuberkuloze koju je dobio kada je skoĉio u
nabujalu Drinu da spase svog Ċaka, a drugi da se molio. U ranom detinjstvu ostao je bez
roditelja i sa bratom rastao uz tetku i babu. U školi je imao dvojku iz veronauke, a danas ga
smatraju za jednog od najboljih poznavaoca tipika. Kada bih bio i poslednji Srbin, pristao
bih da nestanem
neprijateljima a da nemisli
našim“, budesuzloĉina“, Budimo ljudi“, Da Bog pomogne i nama i
koje patrijarh ĉesto izgovara. Od 13. novembra je na leĉenju u
VMA i redovno se priĉešćuje.”
11. Vojin Lazarević, “jedan od kljuĉnih ljudi u energetskom lobiju u Srbiji, posle iskustva sa
trgovinom strujom, kao suvlasnik firme EFT, preko svoje trgovinske kuće Rudnap“ vratio se
u ovaj posao. Najznaĉajnije aranţmane iz ove oblasti ima u zemljama u okruţenju, a u Srbiji
razvija poslove koje pokrivaju firma Minel kotlogradnja“ i pet brodogradilišta, ĉiji je vlasnik
ili zakupac. Prošle godine Rudnap“ je postao strateški partner grĉke kompanije Lamda“
koja je kupila Beko“ a koja planira da investira 150 miliona evra u izgradnju stambenog
kompleksa. Ĉesto su ga prozivali da je zbog veza sa pojedinim politiĉarima. Ne odgovara na
optuţbe i retko se pojavljuje u javnosti.”
12. Miodrag Kostić, “u okviru svoje kompanije MK grupa“, drţi najveće šećerane, u kojima
je manjinski vlasnik od kako se udruţio s nemaĉkim gigantom Nordcuker“. Kostić je postao
i ozbiljan meĊunarodni investitor jer je MK grupa“ krenula sa razvojem agrobiznisa u
Ukrajini. Njegova kompanija planira da u narednom periodu u agrobiznis u Srbiji uvede
najnovije sisteme razvoja, i da će u fokusu njenog rada biće trgovina i poljoprivreda. Kostić
poseduje još nekoliko preduzeća i vlasnik je hiljada hektara oranica u Vojvodini. Nedavno je
postao i jedan od tri vlasnika preduzeća Beogradelektro“ koje poseduje tri veoma vredna
poslovna objekta, a promet firme je oko 20 miliona evra.”
13. Predrag Ranković Peconi, “vlasnik preduzeća Invej“, izbegava pojavljivanje u javnosti,
po istom principu ponaša se i u biznisu. Njegovog imena, zvaniĉno, nema ni iza jedne
privatizacije preduzeća u Srbiji, mada se zna da je u tome aktivan i uspešan. U poslednjih
nekoliko godina kupio je brojna preduzeća i uspeo da ih podigne na noge, pa sva posluju sa
velikim uspehom. Vrednost njegovih kupovina tokom prošle godine – Medela“, Srbolek“,
hoteli Kasina“ i Park“, restorani London“, Zlatni bokal“ i Kafe teatar“, procenjuje se na
75 miliona evra. Poĉeo je sa proizvodnjom cigareta, ali se ubrzo proširio na agrarni sektor.
Kupio je Rubin“, Vital“, Ratar“, Sunce“, zatim Albus“, fabriku šporeta Milan
Blagojević“…”
14. Vuk Hamović,

Njegova kompanija“kao i većina
danas modernih
raspolaţe sa višebiznismena,
energije od ne pojavljuje
mnogih se ĉesto u javnosti.
elektroprivreda u regionu, a
pokriva znaĉajan deo uvoza elektriĉne energije u Grĉku, Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i
Sloveniju. U Hrvatskoj i MaĊarskoj se takoĊe smatra vodećim trgovcem, a na austrijskoj berzi
energije je meĊu tri vodeće firme po obimu transakcija. Privatnim poslom bavi se od 1989, do
kada je bio direktor Energodate“, ćerke firme Energoprojekta, a od 1992. ţivi i radi u
Londonu.”
15. Nenad Popović, “predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije i predsednik meĊunarodne
grupacije ABS holding, koja u svojim fabrikama u Rusiji i Srbiji zapošljava oko 5.000
radnika i posluje na tri najveća svetska trţišta – u Rusiji, SAD i Kini. Godišnji promet ABS
holdinga
iz Mineliznosi preko
holding“. 450 miliona
Zalaţe dolara.NIS
se za prodaju Tokom privatizacije
-a ruskom u Srbijiobrazlaţući
Gaspromu“, kupio je petdapreduzeća
je to
neuporedivo bolje od prodaje nekom trgovcu nafte“, navodeći da bi izgradnja gasovoda

Juţni potok“ Srbiji godišnje donosila oko 200 miliona dolara.”
16. Stajn Erik Velan, “generalni direktor Telenora“ u Beogradu izabran je za predsednika
Saveta stranih investitora u Srbiji. Norveška telekomunikaciona kompanija je za Mobi 63“
pobedila
mobilnih na tenderu sa
operatera, sa više
cenomod od
1331,513 milijardi
miliona evra. Telenor“
pretplatnika je jedan
širom sveta, od vodećih
ukljuĉujući i višesvetskih
od 2,8
miliona korisnika u Srbiji. Velan je s aopštio da su ukupna ulaganja te kompanije u Srbiji
2007. dostigla skoro šest milijardi dinara.”
17. Toplica Spasojević, “predsednik Fudbalskog kluba Crvena zvezda i predsednik ITM grupe
ĉija se poslovna imperija proteţe na relaciji London-Beĉ-Moskva. U Srbiju je prošle godine
investirao oko 15 miliona evra i osnovao dva fonda. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu
u Beogradu i bio proglašen za poslovnog ĉoveka 2006. Još 1989. bio je proglašen
menadţerom godine u korporaciji Soni“, a osam godina kasnije ITM je postao najbolji
distributer kompanije Najki“.”
18. Miodrag Babić, “predsednik koncerna Hemofarma“ iz Vršca, za koji je nemaĉka

kompanija Štada“ u avgustu 2006. godine isplatila 480,4 miliona evra, što je najvrednija
kupovina u istoriji nemaĉke kompanije stare 111 godina. Babić kaţe da je Hemofarm“ u
protekloj godini ispunio sve ciljeve i ambiciozne planove, te da je vršaĉko preduzeće preuzelo
vodeću stratešku odgovornost za nabavku i proizvodnju za celu grupu Štada“.Hemofarm“
planira preuzimanje proizvodnje 20 proizvoda Štade“ koji se plasiraju u zapadnu Evropu.”
19. Slobodan Vuĉićević, “predsednik Droga Kolinska“, kompanije nastale spajanjem

Droge“ i Kolinske“, dve najveće prehrambene industrije u Sloveniji, u kojoj u i dve srpske
firme Grand kafa“ i Soko Štark“. Predsednik je Srpske asocijacije menadţera. Na Srebrnom
jezeru, u saradnji sa lokalnom opštinom, kupio je 350 hektara zemljišta. Ţelim da napravim
turistiĉki brend, da izgradim hotele, golf i teniske terene“, kaţe.”
Kako je preduzeće “Grand kafa” preuzelo akcionarsko društvo “Soko Štark” jedan je od
modela nezakonitih postupaka u privatizaciji. Na osnovu tuţbe kod Trgovinskog suda i nalaza
sudskog veštaka koji je potvrdio osnovanost tuţbe nije bilo uslova za odobrenje javne ponude
preduzeća “Soko Štark”. To se ipak desilo u nezakonito sprovedenom postupku 2005. godine.
Moţda bi ova tajkunska operacija prošla nezapaţeno da u njoj nisu uĉestvovale poznate
liĉnosti, odgovorne pred zakonima ove zemlje za ono što ĉine. Preuzimanje “Soko Štarka” od
“Grand kafe” desilo se uz odobrenje vladinih sluţbenika, pre svega Komisije za hartije od
vrednosti
dešavalo uzi Milka Štimca,
blagoslov onog
Vide istogizizCentralnog
Uzelac skandala saregistra
prodajom “Knjaza
je za Miloša”.
Komisi hartije odSve se
vrednosti.
Rešenjem iz juna 2005. godine ova komisija odobrila je “Grand kafi” preuzimanje akcija
“Soko Štarka”, mada nije bilo uslova za to jer je u toku bila parnica po tuţbi 155 akcionara za
deonice koje su otplatili od liĉnih dohodaka 1990. godine. Tuţioci -akcionari polagali su
pravo na 22,8% ukupnog kapitala preduzeća, što znaĉi i na teret paketa akcija od 40% koji je
bio u posedu drţave. Akcionari su traţili namirenje svojih potraţivanja delom od 60% i delom
na teret drţavnog paketa akcija od 40%. Komisija za hartije od vrednosti i Ministarstvo za
privredu odbili su to. Mada nije bilo moguće zakonito raspolagati ovim kapitalom pre
okonĉanja sudskog postupka, Vladini organi stali su na stranu vlasnika “Grand kafe”. U ovom
sluĉaju nije bilo potrebnih deponovanih sredstava ni bankarske garancije onoga ko je
preuzimao “Soko
poloţaja, pre svegaŠtark”,
Milkapa je akt Komisije
Štimca, za komisije,
predsednika hartije od ivrednosti
sekretarabio zloupotreba
Olivere Savović,sluţbenog
a onda i
ĉlanova komisije. Ovo je trebalo da povuĉe kriviĉnu odgovornost, ali nije… Iz “Soko Štarka”
je izneto 12 miliona evra kapitala. Preduzeće je u vreme preuzimanja imalo osnovni kapital od
dve milijarde i dvesta miliona dinara, a knjigovodstvena akcija vredela je 701 dinar. Za pola
godine, novi vlasnik srezao je ovaj kapital na 856 miliona dinara, a vrednost akcije pala je na
261 dinar. Ostao je i nepokriven gubitak od milijardu i dvesta miliona dinara. Od kojih je para
kupila
dinara.akcije “Soko
Ova firma Štarka”?jeNa
osnovana završnom
2004. godineraĉunu iz 2005.
i nije imala “Grand
promena nakafa” nijekao
raĉunu imala nijednog
da nije
poslovala. Kako je slovenaĉka firma “Droga Kolinska” postala vlasnik većinskog kapitala
“Soko Štarka”? Kapital vlasnika “Grand kafe” uloţen je u “Droga-Kolinska”, ali većinski
vlasnik “Droge Kolinska” je investicioni fond “Istra-Benz”. “Soko Štark” je mogao biti
otuĊen po zakonu ove zemlje samo na Berzi ili putem Ponude za preuzimanje. Ovo drugo
uraĊeno je mimo zakona. Desilo se to da su srpski drţavni instrumenti radili za potrebe
vlasnika “Grand kafe” Slobodana Vuĉićevića, a on je podveo “Soko Štark” slovenaĉkom
kapitalu uveren da je vaţan faktor u integracijama regionalne privrede. Vuĉićević je samo
najamni radnik mnogo jaĉeg “konzorcijuma”.
20. Ţeljko Mitrović, “vlasnik najveće televizijske korporacije u regionu koja obuhvata Pink“,
Pink Montenegro“ i Pink BiH“. Prošle godine lansirao je paket od 11 satelitskih kanala ĉiji
su programi veoma gledani u Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, u našoj dijaspori u Evropi,
SAD, Australiji i Kanadi. Mitrović je pokrenuo sopstvenu produkciju, vlasnik je izdavaĉke
kuće Siti rekords“, fabrike za štampanje CD i DVD izdanja, avio-kompaniju Er Pink“,
velikog filmskog studija PFI u Šimanovcima i fabrike ţvaka Strong“.”
21. Volfgang Išinger, “predstavnik EU u posredniĉkoj trojci Kontakt grupe koja je saĉinila
izveštaj o pregovorima o Kosovu za generalnog sekretara UN. Trenutno je ambasador
Nemaĉke u Londonu, 1995. godine je uĉestvovao u pregovorima u Dejtonu kojima je okonĉan
rat u Bosni. Od 2001. do 2006. bio je nemaĉki ambasador u Vašingtonu. U vreme sukoba na
Kosovu 1999. godine Išinger je bio drţavni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova. Krajem
2000. je izjavio da je za sada status Kosova dovoljno regulisan Rezolucijom 1244 Saveta
bezbednosti UN i da nema povoda da se tu nešto menja“.”
22. Rade Bulatović[28], prvi strani drţavljanin “direktor srpske sluţbe bezbednosti
(Bezbednosno- informativne agencije) je prošle godine na pitanje kolika je njegova plata
odgovorio, kao što je odgovarao i skupštinskom Odboru za odbranu i bezbednost – to je
drţavna tajna. Na poloţaju direktora BIA o stao je i nakon parlamentarnih izbora, mada su
analitiĉari tvrdili da to neće biti moguće, jer je višestruko kompromitovan. Ĉesto se pominje
po aferam…, a optuţuju ga da je 2005. godine naredio da BIA prisluškuje poslanike
Skupštine Srbije.”
General, MILAN ZARIĆ prisustvovao je, kao pomoćnik ministra odbrane SRJ, 50.-oj
Generalnoj skupštini Atlantskog pakta u Rimu, 2. decembra 2000, u okviru pristupanja
Partnerstvu za mir.
Optuţnica Haškog tribunala protiv Miroslava Deronjića, u taĉki 2 -3 (za ubistvo) navodi:
“33. 9 maja 1992, Miroslav Deronjić, u kapacitetu predsednika Kriznog štaba Opštine
Bratunac izdao je nareĊenje za napad i spaljivanje Glogova… Tokom napada… pripadnici
Teritorijalne odbrane Bratunca, ukljuĉujući… Milana Zarića…, uĉestvovali su u napadu na
Glogovo.”
Nedeljnik Vreme objavio je krajem 2003. godine da su u toku pripreme za slanje srpskih
snaga,
vojnimveliĉine bataljona
operacijama protiv(250 ljudi) ui Talibana
Al Kaide Avganistan,
podgde bi trebaloameriĉ
komandom da budu angaţovani
ke armije i da jeu to bila
ponuda predsednika vlade Srbije Zorana Ţivkovića tokom posete Vašingtonu. Tada se
Savezno ministarstvo odbrane oglasilo da pitanje komande nije rešeno i da je “general Milan
Zarić, naĉelnik ABHO, osoba koja će razgovarati sa Amerikancima”.
Poĉetkom 2005. godine, bivši šef Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimir Popović
optuţio je Vojsku da je ĉuvala Mladića, navodeći da je šef bezbednosti Gardijske brigade na
Topĉideru, desetak
poslednjih potpukovnik Branislav
godina. Puhaĉ,
Napravio ĉlan uDrinske
je grešku grupei sledeći
prezimenu VRS, liĉni telohranitelj Mladića
dan ispostavilo se da se
radi o Puhalu, ali su ĉelnici Vojske negirali njegovo postojanje. Pošto je objavljeno da je na
suĊenju za atentat na premijera Srbije Zorana ĐinĊića vojnik po ugovoru Siniša Glišić
svedoĉio da je 12. marta bio u kasarni “Topĉider” kada ga je pozvao kapetan Branislav
Puhalo da ga odveze u Takovsku ulicu, Ministarstvo odbrane je navelo da B92 nije razumeo i
da Puhalo postoji, ali da Ministratsvo ne zna gde on radi. U saopštenju se navodi da Puhalo
nikada nije radio u Gardijskoj brigadi i u Vojnoj sluţbi bezbednosti. I doskora komandant
Gardijske brigade Radomir Ćosić izjavio je da zna za Puhala, ali da ga nije viĊao u Topĉideru.
MeĊutim, delovi 46. logistiĉke brigade, u kojoj Puhalo radi, nalaze se i u kasarni u
“Toĉideru”. Ta jedinica zaduţena je za snabdevanje i obezbeĊenje Ministarstva odbrane i
Generalštaba.
Akcija skrivanja Mladića od Haškog tribunala poĉinje u junu 2002. U optuţnici podignutoj
sredinom 2006 kao organizatora se navodi njegov roĊak, penzionisani pukovnik Vojske
Republike Srpske Jovo Đogo, nekadašnji šef Biroa Vojske RS u Beogradu. Đogo je Mladića
dovezao do kasarne Gardijske brigade u Beogradu, iz jedne kasarne u Kraljevu.
Potom Mladić biva smešten u stanu optuţenog Ratka Vuĉetića u Ulici PeĊe Milosavljevića
24, na Beţanijskoj kosi. Na toj adresi je Mladić bio mesec dana. Istraga je utvrdila da se do
oktobra 2002. haški optuţenik krio u iznajmljenom stanu kod Trţnog centra Piramida na
Novom Beogradu. Stanarinu i sve raĉune plaćao je vojni pilot u penziji Stanko Ristić. Mladić
je odande prebaĉen na drugu lokaciju u Novom Beogradu, u Treći bulevar, a odatle u
Crnotravsku, kod porodice Vasković. Optuţeni Ljiljana i njena deca su roĊaci Jove Đoga.
Mladić se ponovo prebacuje na Novi Beograd, u stan sina optuţenog Marka Lugonje, a zatim
u Jurija Gagarina 134. Poslednji dan 2005. Ratko Mladić je proveo u Ulici Jurija Gagarina
118 na Novom Beogradu. Tada se Mladiću gubi trag. Drugo opštinsko javno tuţilaštvo tvrdi
da je taj stan preko oglasa iznajmio optuţeni bivši major vojne sluţbe bezbednosti Stanko
Ristić.
Penzionisani pukovnik VSCG, Jovo Đogo, nakon pet meseci u CZ pod sumnjom da je
Mladićev jatak, u intervjuu, 28. jun 2006, otkrio je šta je, po njemu, pozadina sluĉaja:
“Prava je istina da su sluĉaj “Mladićevi jataci”, iskljuĉivo s ciljem oĉuvanja svojih pozicija,
osmislili i montirali liĉno Vojislav Koštunica, Rade Bulatović i Dragan Joĉić, uz pomoć dva
najveća špijuna iz Republike Srpske, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Darka Matijaševića
i direktora
prikrili policije
svoju uloguDragomira
i uĉešće u Andana. Ĉitav “sluĉaj”
“sluĉaju general proglasili
Mladić”… Kljuĉnasu “drţavnom tajnom”
liĉnost u vezi da bi i
sa statusom
zaštitom generala Mladića od oktobra 2000. do poĉetka 2005. godine bio je Vojislav
Koštunica. Ĉitav taj period on to nije radio iz ubeĊenja i patriotskih razloga, već iskljuĉivo iz
liĉnih interesa. Dok je na ĉelu Vlade bio Zoran ĐinĊić, Koštunica, kao predsednik SRJ i
glavnokomandujući u Vojsci, liĉno je odobravao zaštitu i pomoć generalu Mladiću, a potajno,
preko svojih ljudi, vršio je pritisak na Vladu da ona “mora ispuniti svoje obaveze prema
Hagu”. Cilj je bio prinuditi ĐinĊića da krene u hapšenje generala Mladića, da doĊe do sukoba
i krvoprolića, ĉime bi ga dalje kompromitovao, a i rešio problem za koji je on bio ubeĊen da
se “jednom mora rešiti”. Istovremeno je kod neobaveštenih ljudi o sebi pravio laţnu sliku kao
o patrioti, a od svega toga on i njegova partija imali su i neposrednu materijalnu korist, jer su
pod vidom
njihovi “pomoći
ljudi, uzimalionom ĉoveku”
nemala od dobrostojećih
finansijska pojedinaca
sredstva za svoje i preduzeća,
potrebe. Radi istinegde su reći
treba bili da
Zoran ĐinĊić nikada ozbiljno nije o tome razmišljao, što mogu da posvedoĉe najveći
funkcioneri iz Republike Srpske, s kojima je tada kontaktirao i kojima je otvoreno govorio da
“kad je u pitanju general Mladić, treba naći naĉin da se to nikada ne desi”. TakoĊe, preko
svojih najbliţih saradnika nudio je rešenje kako da se to realizuje. Oni su ţivi i mogu da to
posvedoĉe.”
Šta se promenilo
“Pravilnije bi bilokad
rećije– Koštunica došao za premijera?
kad su ga postavili.

On ponovo polazi od stava da se to pre ili kasnije
mora završiti, samo je stvar procene kad mu je to najisplativije. Drugi problem je bio kako
obezbediti uslove da on liĉno i njegova partija ostanu ĉisti, da formalno, u javnosti, prikriju
svoju stvarnu ulogu. Prvo pitanje je rešeno polovinom 2005. odlukom da je to najbolje
završiti do kraja te godine, jer “do izbora ima još dve godine”, dovoljno vremena da se to
zaboravi i medijski opravda, a poeni koji bi se tom prilikom uknjiţili, kao što su pribliţavanje
evroatlantskim integracijama, bili bi dovoljni da se javnosti zamaţu oĉi. Drugi problem rešen
je na naĉin na koji se u realizaciju zadatka uvlaĉi Vojska, koja bi kao formalno nestranaĉka
institucija bila izvršilac tog prljavog posla.
Zato je na ĉelo Ministarstva odbrane doveden Zoran Stanković, koji se posle njegovog
iznenadnog penzionisanja osetio liĉno uvreĊenim i koji je već i samoinicijativno ponudio
svoju “dobru uslugu” Karli del Ponte i nekim zapadnim ambasadorima. Sve se poklopilo i
realizacija je mogla da poĉne.”
Imate li dokaze za optuţbe na Koštuniĉin raĉu n?
“Postoje svi materijalni dokazi i njih ću izneti na suĊenju, pod uslovom da bude javno. U
suprotnom, ni ja ni moja odbrana nećemo pristati na bilo kakvo suĊenje… Evo, nedavno je i u
Savetu bezbednosti UN reĉeno da su dobili dokumentaciju od zvaniĉnih or gana iz Srbije iz
koje je vidljivo da je general Mladić zvaniĉno penzionisan u maju 2002. godine. Istina je da je
general Mladić bio aktivni general-pukovnik VJ do marta 2002. godine, kad je u dogovoru
Vojislava Koštunice i tadašnjeg rukovodstva RS rešen naĉin njegovog penzionisanja i njegov
dalji status. UtvrĊeno je, o ĉemu je uredno obavešten Hag, da je general Mladić i posle toga
nastavio da koristi vojne objekte i usluge VJ.”
Pukovnik Đogo postavio je nekoliko indikativnih pitanja za srpskog premijera Koštunicu:
“Ko je mogao da odobri i naredi da general Mladić koristi vojne objekte? Da li ja ili ova deca
koju su pohapsili kao taoce? Da li su to bile naše privatne kasarne i da li smo mi bili
nadreĊeni silnim generalima? Ko je, kada i pod kojim uslovima zamolio generala Mladića da
napusti vojne objekte i promeni lokaciju? Ko mu je obezbedio uslove i sredstva za promenu
lokacije? To su pitanja na koja mora odgovoriti Vojislav Koštunica. Da li je taĉno da se sve
do 2005. godine Zoran Stanković, sada jedan od glavnih progonitelja, viĊao s generalom
Mladićem, dok dok je od toga imao neposrednu korist?”
21. septembra 2006. na Aerodromu Nikola Tesla spreĉen je beg Marka Lugonje. Penzionisani
oficir Vojske
jedan RS jeMladićevih
od najbliţih u poslednjem trenutkukome
saradnika, izvuĉen iz aviona
je trebalo na liniji
da poĉne za Moskvu.
suĊenje On je bio
za pomaganje.
Lugonji se stavlja na teret da ga je skrivao u svom stanu.
- 2006. general Milan Zarić je zamenik naĉelnika Generalštaba, Zdravka Ponoša, koga je
liĉno Boris Tadić progurao na to mesto
- 10 maja 2007. general Milan Zarić uĉestvovao je na Savetu Evro-Atlantskog Partnerstva u
štabu NATO, u svojstvu Stalnog vojnog predstavnika Srbije
- 2008. godine Stalna misija Republike Srbije pri OEBS i drugim meĊunaro dnim
organizacijama u Beĉu:
Šef Misije Miroslava Beham, ambasador
Zamenik šefa Misije Zdravko Tuvić, ministar savetnik
Vojni savetnik
Savetnik Milan Zarić,
Miodrag general
Panĉeski

Prvi sekretar Marija Trifunović-Ljubojević

Treći sekretar Marina Milanović-Ilić
Menadţer kancelarije Branislav Zdravković
11.02.2009. general pukovnik Milan Zarić je direktor Instituta za strateška istraţivanja
Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane Srbije.
23. Riĉard Viĉ, “od 6. novembra 2007. godine generalni direktor US stil Srbija“ iz
Smedereva, najvećeg izvoznika srpske privrede koji je prošle godine izvezao ĉelik u vrednosti
od 664,6 miliona evra u 80 zemalja sveta. Viĉ istiĉe da je namera ovog giganta, koji poseduje
i pogone u Šapcu i Kuĉevu, da stvori uslove kako bi tokom 2008. godine proizveo 2 miliona
tona ĉelika. Od 2003. do 2007, US stil Srbija“ je investirala preko 200 miliona dolara u
pogone…”
24. Danko Đunić, “na godišnjoj skupštini srpskog poslovnog kluba Privrednik“, ĉije je
sedište u po tajnovitosti već ĉuvenoj vili u Šekspirovoj ulici na Dedinju, Danko Đunić je
ponovo izabran za predsednika kluba privredne elite ove zemlje. Đunić je nekadašnji
potpredsednik Savezne vlade, prvi ĉovek Dilojta“ za Srbiju i region, suvlasnik TV Avala“ i
Eki investmentsa“.”
25. Tomislav Nikolić, “najozbiljniji protivkandidat[29] Borisu Tadiću za predsednika Srbije.

Nikolićevu kampanju radi ameriĉka firma Kvin Gilespi & asosijets“, koja u Vašingtonu vaţi
za jednu od najmoćnijih. Oni su savetovali Nikoliću da bude mekši i…Nikolić je oko SRS
uspeo da okupi više simpatizera nego Vojislav Šešelj.”
26. Radovan Jelašić, “stabilan dinar, rast deviznih rezervi i prevremena otplata duga
MeĊunarodnom monetarnom fondu u martu 2007. godine, najznaĉajniji su rezultati koje je
Narodna banka Srbije, kojom rukovodi guverner Radovan Jelašić, zabeleţila prethodne
godine. NBS će biti spremna da prema potrebi dodatno pooštri mere koje bi bile u funkcije
spreĉavanja rasta inflacije…“, kaţe Jelašić. RoĊen je u selu Baja u MaĊarskoj, Ekonomski
fakultet završio je u Beogradu. Bio je najmlaĊi guverner Narodne banke Jugoslavije.”
27. Peter Matić, “vlasnik kompanije MPC koja zapošljava oko 1.200 ljudi, bogataš je ĉija
fotografija nije objavljena ni u jednom mediju. Procene upućenih kaţu da spada meĊu pet
najbogatijih ljudi u Srbiji. Vlasnik bivše zgrade CK na Ušću zida šoping mol od 131.000
kvadrata u Beogradu. U njegovom posedu su Imo centri“, zgrada BIGZ -a, robne kuće
Planet“ u Beogradu i Niš“, poslovna zgrada u Novom Beogradu…”
U
odknjizi roĊenih
desetak upisan biznismena
najbogatijih kao PETERuMATIĆ,
Srbiji. Zavlasnik
razlikui predsednik “MPCMatić
od svojih kolega, holdinga”, jedan
nikada nije je
dao intervju, niti je njegova fotografija ikad objavljena. Navija za Crvenu zvezdu, ali je dobar
prijatelj s generalnim sekretarom Partizana Ţarkom Zeĉevićem. Zaradio je ogromne pare na
švercu cigareta, i on to ne krije, a cigarete i viski su i danas u asortimanu njegovih proizvoda.
RoĊen je u Mariboru septembra 1966. godine. Majka i otac su mu stomatolozi. Iz
mladalaĉkog perioda upamćen je kao najbrţi vozaĉ motora od Šibenika do Benkovca. Naime,
Matić je vrlo kratko ţiveo u Sloveniji. Roditelji su se preselili u Benkovac, gde i on ostaje sve
do pred sam rat. Svoju privatnu firmu MPC osnovao je 1989. godine u Hrvatskoj, ali ju je dve
godine kasnije preregistrovao i u Beogradu. Matić je prvi veliki biznis napravio kad je
pokrenuo lanac maloprodaje sa Italijom.
Druţini srpskih biznismena, koji su tokom tranzicije pokupovali veći deo srpske privrede,
pridruţio se do marta 2007. godine i Petar Matić, koji je za 330 miliona kupio BIGZ. Kao
vlasnik kompanije MPC Matić se svrstava meĊu 10 najbogatijih ljudi Srbije. Zakupom tri
hektara zemljišta na beogradskoj Autokomandi, Petar Matić, vlasnik MPC holdinga, osujetio
je plan najbogatijeg ĉoveka u Srbiji Miroslava Miškovića da na tom mestu, izmeĊu niškog
autoputa i Bulevara
Miškovićeva “Delta”osloboĊenja,
će morati daizgradi trgovinski
se zadovolji samocentar
šopingsamolom,
dve poslovne
koji ćepalate.
graditi na svom
delu. Petar Matić kupio je sarajevski hotel Holidej in“ (Holiday Inn“) od austrijske
kompanije koja je taj hotel privatizovala 2003. Matić je jedan od deset najbogatijih srpskih
biznismena koji nikada nije dao intervju, niti je fotografisan.
Ko je, pre nekoliko godina kupio zgradu CK SKJ, na novom Beogradu. Ovo zdanje izgraĊeno
iz sredstava ĉlanarine koju su plaćali ĉlanovi SKJ, posle odrţanog 14. kongresa obnove, po
svim pravnim normama treba da je u posedu Saveza komunista Jugoslavije. MeĊutim, ĉlanovi
ove organizacije, prvo su brutalno izbaĉeni od strane JUL-a, a potom, pre nekoliko godina,
objavljeno je da je kupac zgrade MK Komerc iz Novog Sada. Pitanje vlasništva nad ovom
zgradom i dalje je pred odgovarajućim sudom u Srbiji, ali pošto se stalno odlaţe donošenje
presude, ova politiĉka organizacija se obratila i Evropskom sudu u Strazburu. Karakteristiĉno
za ovu, i mnoge druge transakcije, gde je u dosta sluĉajeva društvena imovina prodavana za
veoma male iznose je, da se ĉesto ne zna ko je stvarno kupac, ko stoji iza firmi sa k ojekakvih
ostrva. Tek će se izgleda saznavati i da iza onih koji se pojavljuju kao kupci, stoji neko drugi.
U svemu tome bitno je da se društvena imovina i dalje prodaje za male iznose kršenjem
Ustava, jer su u istom svi oblici svojine ravnopravni. Umesto toga, društvena svojina je
degradirana, te unapred proglašena za neprofitabilnu i kao takvu poĉeli su je “arĉiti” i
prodavati… Da li su to moţda seljaci, posednici manjih imanja – do 10 hektara zemlje? Da li
će, zbog “uspešnosti” budućih veleposednika, navedeni zemljoradnici, ponovo postati
bezemljaši, pa kao takvi, sa komadom hleba u torbici, na rad kod novih zemljoposednika?
Konzorcijum koji ĉine MPC kompa -nija, Internešnel trejding partners iz Londona, MK
Komerc iz Novog Sada i Union intertrejd LTD sa Deviĉanskih Ostrva dobio je pravo da za
300 miliona dinara otkupi u bomba-rdovanju oštećenu zgradu Poslovnog centra “Ušće” i tu
izgradi biznis kompleks. Matićeva firma je poĉela sa izgradnjom šoping centra od 120.000
kvadrata uz zgradu CK. Taj centar će biti duplo veći od Miškovićevog i najveći na Balkanu.
GraĊen je po uzoru na ameriĉke centre, ĉak su ga Amerikanci dizajnirali. Centar će koštati
120 miliona evra, a biće izgraĊen uz pomoć “sindiciranog kredita”, jedinstvenog kredita kojeg
daje više banaka, uz podršku jednog od stubova finansijskog kraha svetske privrede, Meril
Linĉ“. Prvi je prodavao italijanske cipele u Benkovcu, Zadru i Šibeniku, a kasnije je
snabdevao ĉitavu Dalmaciju. Matić u Beograd dolazi pred poĉetak rata, 1991. godine. Dobro
upućeni tvrde – sa legitimacijom

naftom, cigaretama tajnePetar
i stranim pićima. policije!
MatićUotvara
vremeĉetiri
sankcija najunosniji
fri-šopa. O tomebiznis
ko jebio
tadaje sa
mogao da se bavi ovim poslom, govori i podatak da je jedan od vlasnika ovih prodavnica na
graniĉnim prelazima bio i Marko Milošević, sin predsednika. A jedna od prvih prodavnica
koju je otvorio nalazila se u blizini ameriĉke ambasade.
Matić je bio blizak i sa srpskim premijerom Mirkom Marjanovićem, a firmu “Progres” još
ĉuvaju ljudi iz Matićevog obezbeĊenja. Promenu vlasti 2000. godine Matić je doĉekao
spremno, i uz pomoć Zorana Janjuševića nesmetano nastavio svoj posao. Kupuje fabriku
ĉarapa “Partizanka” i tu gradi apartmane. Na Novom Beogradu, u ulici Dušana Vukasovića,
gradi novi trţni centar. U Knez Mihajlovoj kupuje “Elektrotehnu” i pretvara je u robnu kuću
“Planet”. Za 2.600 kvadrata platio je 4,5 miliona evra. Struĉnjaci, tvrde da bi najniţa realna
cena bila izmeĊu
Miodragom 15 i 20Matić
Kostićem, miliona evra.zgradu
kupuje Ali, “privatizacija” je izvedena
bivšeg Centralnog uz ipodrš
komiteta, ku vlasti. Sa
prodaje
Slovencima, a potom kupuje celu zgradu. Na Novom Beogradu, Matić je izgradio nov,
supermoderan poslovni objekt. Jedna od investicija je servis “Sitroen” servisa, u koji je, sa
Milijom Babovićem, uloţio 4 miliona evra.
Poslovnu karijeru Petra Matića pre osam godina nakratko je prekinuo 41 dan u pritvoru, od
28.
da jeaprila
utajio1998.
porezgodine.
u visiniUod
obrazloţenju rešenja o hapšenju piše da postoji osnovana sumnja
tri miliona dinara.
28. Aleksandar Vlahović, “poslanik Demokratske stranke, suvlasnik Eki investments“. Bio je
ministar za privredu i privatizaciju u vladi Zorana ĐinĊića, a pre toga partner u Dilojt i Tuš“.
Ĉlan je Udruţenja ameriĉkih procenitelja, MeĊunarodnog udruţenja raĉunovoĊa, UO Erste
banke“, Saveza ekonomista Srbije, Beogradske privredne komore i predsednik SD Crvena
zvezda“.”
29. Radomir Ţivanić, “vlasnik Verano motorsa“, kupac Robnih kuća Beograd“, za koju je
platio 360 miliona evra. Ovaj beogradski biznismen, poznat pod nadimkom Baja Plavi,
pobedio je u nadmetanju Miroslava Miškovića, Filipa Ceptera, Petera Matića, Miodraga
Kostića… Iza njegove kupovine stoji grĉki investicioni fond Marfin“.”
30. Stanko Subotić Cane, “nalazi se na 96. mestu najbogatijih ljudi jugoistoĉne Evrope. Od
kada je za njim 15. juna raspisana Interpolova poternica, nalazi se van Srbije. Osumnjiĉen je
da je voĊa jedne od organizovanih grupa koje su se devedesetih bavile meĊunarodnim
švercom cigareta.”
31. Dragan Joĉić[30], “ministar unutrašnjih poslova Srbije u kabinetu Vojislava Koštunice. I
dalje ne ţeli da kaţe o ĉemu su on i Rade Bulatović razgovarali s Miloradom Lukovićem
Legijom u noći
njegove predaje, i zašto nije poštovana zakonska procedura.”
Tabloid 135, 23.08.2007.
“Dragan Joĉić roĊen je u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Posle
diplomiranja privatno se bavio pravom. Trenutno je potpredsednik Demokratske stranke
Srbije, ĉiji je ĉlan od osnivanja. Bio je poslanik u Skupštini Srbije i odbornik Skupštine grada
Beograda. Kada je postavljen na mesto ministra unutrašnjih poslova, nekoliko medija objavilo
je da je 1981. godine bio umešan u pljaĉku kioska i zbog toga osuĊen na uslovnu kaznu od
šest meseci zatvora. U ovu kaznu uraĉunata je i osuda zbog kriviĉnog dela uĉestvovanja u
tuĉi, kada je sa svojom bandom uleteo na privatnu ţurku i tom prilikom jedan mladić izgubio
oko.
SrbijaPotvrdio je pisanje
je bila pola godinetih medija
bila pravdajući
bez vlade se mladošću.
i na ivici Zbog njegovog
otvorene diktature, drugoguredbama.
vladavinom mandata
Bio je pripravnik u advokatskoj kancelariji Vladana Batića, koji se trudio da od njega napravi
advokata i ĉoveka. Joĉić mu je grubo okrenuo leĊa. Kada je Vladan Batić privoĊen u
prostorije UBPOK i zadrţan pod optuţbom da je, navodno, zloupotrebio sluţbeni poloţaj, iste
veĉeri oglasio se ministar Joĉić, i na vanrednoj konferenciji za štampu saopštio da je policija
otkrila Batićeve zloupotrebe, i da nastavlja intenzivnu istragu. Već sutradan istraţni sudija, na
predlog javnog tuţioca, oslobodio je Batića odgovornosti.
Potpredsednik DSS, narodni poslanik u tri mandata, i predsednik Odbora za bezbednost, sve
je to Joĉić bio, samo nije velika politiĉka zvezda. Bio je potpredsednik Skupštine Beograda u
vreme Radmile Hrustanović. Ona se ţalila kako tog ĉoveka ne viĊa i ne zna kako izgleda, a
konaĉno, kad ga je zapamtila, zakazivala je bezuspešne sastanke s njim. I ona je, kao i Vladan
Batić, spremna da se zakune kako Joĉić ispija oštra pića u kafanama u radno vreme ali i posle
njega.
Kad su ga mediji prozvali zbog obijanja trafika, prekorio je javnost: “Kako moţete da me
pitate za trafiku a Hilandar gori?”. Tako tragikomiĉno zapoĉeće svoj prvi mandat.
U prvih pola godine na mestu ministra unutrašnjih poslova smenio je 18 naĉelnika
sekretarijata
posluţio i 15 naĉelnika svojih
se angaţovanjem upravadrugara
policije.izOĉito, bez zapošljavajući
mladosti, jake podrške uih“tvrdim strujama”,
u policiji uprkos
kriminalnim dosijeima. Ivana Ţivkova je najpre zaposlio u Upravi za obezbeĊenje a potom u
Specijalnoj antiteroristiĉkoj jedinici. Ţivkov je registrovan kao prodavac oruţja. Bio je u
Joĉićevoj grupi na Zvezdari.
Izazvao je pometnju u redovima policije, kada je na mesto smenjenog haškog optuţenika
Sretena Lukića postavio potpukovnika Miroslava Miloševića. Ispostavilo se da je većina
rukovodilaca koje je ministar Joĉić doveo na kljuĉne funkcije, radila je u Odeljenju
unutrašnjih poslova Zvezdara. Na ovoj teritoriji je, kao mlad, ordinirao i Dragan Joĉić. U
njegovoj kriminalnoj grupi, koja se bavila dţeparenjem i obijanjem trafika, bio je i Zoran
Amidţić, zvani Lole. S njim je Joĉić, nakon razbijanja njihove grupe, pobegao u Nemaĉku,
gde su našli utoĉićte u grupi Ljube Zemunca. Loleta je ministar Joĉić zaposlio u Nacionalnoj
štedionici Srbije.
Umesto smenjenog komandanta Ţandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija, postavio je
svog roĊaka Borivoja Tešića, koga je preuzeo iz Gardijske brigade Vojske Jugoslavije.
Imenovanjem Suzane Šulejić na mesto naĉelnika Uprave za ljudske resurse, Joĉić je poĉeo da
pljaĉka fondove ministarstva, nabavljajući opremu, oruţje, vozila i odevne predmete za
potrebe policije. GospoĊa Šulajić je iz Zrenjanina. U policiji je njen karton debeo. Ĉesto se
tukla sa svojim muţem, od koga se razvela, a Joĉić ga je potom penzionisao na mestu
naĉelnika OUP Vraĉar. General Suzana Šulajić ostaće upamćena i po nesvakidašnjem potezu.
U prostorijama Okruţnog zatvora u Beogradu potpisala je ugovor o kupovini opreme od
zrenjaninskog biznismena Mileta Dragića, koji je bio uhapšen jer je Vojsku Jugoslavije
trebalo da ojadi za 250 miliona evra. Šulajićka mu je dala posao dok je on bio u pritvoru!
Taksistu Vladimira Jakovljevića, poznatijeg kao Vlada Klej (liĉni taksista Vojislava
Koštunice do dolaska na vlast), s kojim se druţio dok je i sam bio taksista, Dragan Joĉić
primio je u policiju, i pored ĉinjenice da je više puta kriviĉno osuĊivan. Unapredio ga je u ĉin
majora, a potom postavio za naĉelnika Uprave za zajedniĉke poslove MUP-a Srbije, u ĉinu
pukovnika.
Svog pašenoga, Mladena Kuribaka, naĉelnika Odeljenja unutrašnjih poslova u Kovinu,
postavio je za naĉelnika Uprave policije MUP Srbije, a Nikolu Popovca, komandira ove
policijske stanice, za naĉelnika Uprave policije Policijske uprave za grad Beograd.
Naĉelnik Uprave za ljudske resurse doveden je iz Smedereva, da pokrije kriminal svoje
roĊake Sneţane Šulejić

Srbije zasnovao je radniiodnos
ministra Joĉića.
2003. Dejan
godine. Matić je diplomiran
U Smederevu je radio iuekonomista, a u MUP-u
preduzeću “Fagram”, a
potom u “Metalimpeks”, preduzeću za trgovinu otpadnim materijalom.
Ministar policije najviše ima poverenja u ljude s gresima. 36 rukovodilaca u Ministarstvu
unutrašnjih poslova, koje je zaposlio ministar Dragan Joĉić, ne mogu po Zakonu o policiji
obavljati poslove u ovom ministarstvu.
Iako po zakonu o policiji njome rukovodi direktor policije, Joĉić drţi sve poluge rukovoĊenja.
Ministar Joĉić je agresivno primitivan ĉovek. Okruţen je svitom telohranitelja, odlazi u
lovišta, opija se do besvesti, i pravi terevenke vikendima. Narcisoidan je, i stalno u paranoji
da ga “prijatelji izdaju”. Sukobio se s generalom Miroslavom Miloševićem, koji je u jednom
trenutku odbio da izvršava Joĉićeve naloge o progonu policajaca. General je odbio da
uĉestvuje
otpuštanjuupolicajaca
pljaĉkanjui fondova u MUP
inspektora. Da bi-upredupredio
i da potpisuje laţne fakture,
organizovanu kao i rešenja
pobunu u policijoi, ministar
meseĉno donese i po stotinu rešenja kojim inspektore i policajce iz jedne policijske stanice
šalje na rad u prigradske opštine, a policajce iz prigradskih policijskih stanica u Beograd.
Ministar je naroĉito osetljiv na sindikalno organizovanje policajaca. Naredio je da se otpusti
predsednik Nezavisnog sindikata policije Miloslav Vasić, a nakon štrajka policajaca, sve
ĉlanove rukovodstva ovog sindikata premestio je u unutrašnjost.
Za šefa unutrašnje
Inspektori kontrolepolicije
kriminalistiĉke postavio je Dragoljuba
klone Radovića,
se da istraţuju roĊaka Koštuniĉne
teške kriminalne prestupe,ţene.

jer ministar
Joĉić pokriva sve tajkune. Posebno ogorĉenje ponašanjem ministra je u Sluţbi za borbu protiv
organizovanog kriminala. Najveći broj kršenja zakona tajkuna pretoĉen u kriviĉne prijave,
ministar Joĉić zahteva da budu fiokirane, ili ih, preko specijalnog tuţilaštva, stavlja ad akta.
Unizan je pred Miroslavom Miškovićem. Od njega dobija stotine hiljada evra apanaţe, koje
mu Miškovićeva svita prenosi na inostrane raĉune. Većina organizovanih grupa u izvršnoj
vlasti i vrhovima politiĉkih stranaka debelo plaća ministra Joĉića.
U sukob je ministar došao i sa smirenim ĉovekom, svojim roĊakom Borivojem Tešićem,
komandantom Ţandarmerije. Joĉić je, neovlašćeno, Protivteroristiĉku jedinicu Ţandarmerije
izdvojio iz njenog sastava i odluĉio da on liĉno njome komanduje. Po zakonu o policiji, svim
policijskim sluţbama rukovodi direktor policije.
Direktor policije je iskusni policajac Milorad Veljović, ali se ministar protivzakonito meša u
rad organizacionih jedinica policije. Na sastancima kolegijuma Joĉić vreĊa prisutne,
ponašajući se kao uliĉar. Kada mu naĉelnici kriminalistiĉkih policija podnose izveštaj o
otkrivanju velikih pljaĉki srpskih oligarha, Joĉić kaţ e – “nemojte to nikome da kaţete, ima
Voja da me kara”.
Odeljenje za privredni kriminal Policijske uprave za grad Beograd podnelo je kriviĉnu prijavu
protiv bivših rukovodilaca EPS-a. Na ovoj kriviĉnoj prijavi radilo se po nalogu zamenika
okruţnog javnog tuţioca u Beogradu. Postojao je i nalaz Gradskog zavoda za veštaĉenje u
Beogradu, koji je veštaĉio poslovanje direktora EPS-a po nalogu istraţnog sudije Nebojše
Ţivkovića. Na ĉelu ovog odeljenja bio je mafijaš Dragoljub Radović, roĊak Koštuniĉine
sluţbene ţene. Kada je on unapreĊen, inspektori ovog odeljenja, na ĉelu s Petrom Damjancem
i v.d. naĉelnikom Dejanom Svilarom, podneli su tuţiocu i zvaniĉnu kriviĉnu prijavu. Ministar
Joĉić, koji otvoreno, za velike pare, sluţi svom sunarodniku Vojinu Lazareviću, odmah je
reagovao penzionišući inspektora Damjanca, a naĉelnika odeljenja je poslao, po kazni, na rad
u Obrenovac, i pokrenuo propagandu s ciljem da umesto elektroprivredne mafije, uhapsi
inspektore koji su ih prijavili tuţilaštvu.
Supruga ministra policije, gospoĊa Milana Joĉić, postavljena je za direktora Zavoda za zaštitu
kulturnih spomenika u Beogradu. Svuda u svetu je nezamislivo da supruge ministara dobijaju
rukovodeća mesta u javnim preduzećima… Zbog muţevljeve zauzetosti, Milana Joĉić odala
se ţivotu. Tahir Hasanović uspeva da dobije razne dozvole na zgradama pod zaštitom drţave.
Milana tera muţa

strane banke pare da pezi pred
braĉnog paraTahirom.
Joĉić. Penzionsiani agent Mosada Meir Avital prenosi u
Dragan Joĉić je jedan od retkih ljudi koji su s Vojislavom Koštunicom na “ti”. Oni koji ih
bolje poznaju, pamte da je premijer imao strasnu vezu sa svojim ministrom policije. Ne
postoji gadost i kriminal koji ministar Joĉić uĉini, da premijer Koštunica to ne opravda. U
Belanovici se premijer sastaje s gl umcem Tikom Arsićem, Joĉićem, Dejanom Mihajlovim i
Aleksandrom Nikitovićem. Ludo se provode, a o tome svedoĉe kamere vojno -bezbednosne
sluţbe.
Ministar Joĉić javno proziva vladu SAD zbog odnosa prema Srbiji i njenim nacionalnim
interesima. Bolje upućeni znaju da ministar Joĉić nije izlazio iz pantalona bivšem ameriĉkom
ambasadoru u Beogradu Majklu Poltu. Ulagivao mu se, a Polt je uspeo da izdejstvuje da
srpska specijalna jedinica (SAJ) obavi veţbu oslobaĊanja talaca koji su navodno uzeti u
zgradi ambasade. Bio je to prvi sluĉaj da je policija zemlje domaćina ušla u neku zgradu
ameriĉke ambasade u njenoj istoriji.
Kao predsednik Odbora za bezbednost 2001. godine, u vreme pobune “crvenih beretki”, Joĉić
je neko pismo Milorada Ulemeka Legije tumaĉio kao “vojniĉko pismo”.
Nakon što je poĉelo suĊenje Ulemeku, kada su u sudnici poĉeli da se pojavljuju mladići u
majicama sa je
izjavio: “To oznakama
ipak ratnaJSO, od kojih
jedinica, su neki
a njihov bili aktivni
odnos pripadnici
bih shvatio Ţandarmerije,
kao odnos Joĉićkoja
prema jedinici je je
nosila pijetet nesalomive jedinice, to je odnos potpune vezanosti i oduševljenja.”
Dragan Joĉić je pomenut je u transkriptu razgovora Dejana Milenkovića Bagzija i advokata
Biljane Kajganić kao uĉesnik pokušaja da se Bagzi nagovori da laţno optuţi nevine ljude za
ubistvo bivšeg radnika RDB Momira Gavrilovića.
Joĉić smanjuje unutrašnju kontrolu rada policije. Njegove komunikacije s medijima su skoro
nikakve. Ministarstvo unutrašnjih poslova nema portparola, a konferencije po “potrebi”, drţi
ministar Joĉić. Upravo Joĉić je podrţao zahtev SRS da se iz predloga Zakona o policiji izbaci
odredba po kojoj “policija moţe objavljivati informacije na zahtev pojedinaca” i zameni
novom po kojoj “policija na zahtev pojedinaca, neposredno ili putem sredstava javnog
obaveštavanja, informiše o dogaĊajima i pojavama iz svog delokruga koje su od interesa za
javnost, kao i merama koje se tim povodom preduzimaju”. “Prenagljeno informisanje koje
predstavlja odreĊenu kakofoniju informacija, moţe da šteti pogotovo MUP-u i, uopšte,
pravosuĊu, jer moţe da bude diskreditacija ljudi bez osnova”, reĉe Dragan Joĉić.
Svi pripadnici zemunskog klana, osim Miloša Simovića, Legije koji se predao i Dejana-
Bagzija Milenkovića koga su Grci uhapsili, i dalje su u bekstvu. Ubijen je jedan zaštićeni
svedok u procesu za ĐinĊićevo ubistvo. Joĉić je toliko daleko od stvarnog obraĉuna s
organizovanim kriminalom u Srbiji, da mu se ovde nema šta zameriti. On naprosto ne sme
dalje od ţelja i potreba svojih politiĉkih nalogodavaca.”
32. Velimir Ilić, “ministar za infrastrukturu i lider Nove Srbije, i jedan od kandidata na
predsedniĉkim izborima. Ne odustaje od svoje teške retorike, pa je tako na predizbornom
skupu rekao da je dobro što se predsednik LDP Ĉedomir Jovanović kandidovao za
predsednika, jer će se na taj naĉin posle 20. januara taĉno znati koliko u Srbiji ima
narkomana“. Bio je gradonaĉelnik Ĉaĉka, prvi opozicioni gradonaĉelnik u unutrašnjosti Srbije
u reţimu Slobodana Miloševića. Ima velike operativne zasluge za petooktobarske promene
2000.”
33. Dejan Cvetković, “generalni direktor Mikrosoft softvera“ u Srbiji, i predsednik Ameriĉke
privredne komore u Beogradu koja okuplja predstavnike najvećih stranih kompanija u Srbiji.”
34. ĐorĊijeBeĉej“,
kombinat Nicović,drugi
“vlasnik preduzeća
po veliĉini Irva“
u Srbiji, kupio
posle je u protekloj
drţavnog PKB, po godini poljoprivredni
ceni od 30,1 milion
evra. Druga velika Nicovićeva kupovina u 2007. bila je konfekcija Prvi maj“ iz Pirota za 1,7
miliona evra. Hteo je, ali nije uspeo da kupi Si markete“ od Simpa“.”
ĐORĐIJE NICOVIĆ je roĊen 1951. godine u Kolašinu. Srednju školu je završio u Peći, a
Pravni fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao. Po završetku Pravnog fakulteta, ĐorĊije
Nicović poĉeo je da radi u Narodnoj banci Jugoslavije. Vrlo brzo je umesto pravnim poĉeo da
se bavi ekonomskim poslovima. Školovao se i obuĉavao za dilera i brokera. Boravio je i radio
nekoliko godina na vodećim svetskim berzama, od Njujorka i Londona, do Ciriha i Tokija.
PohaĊao je br ojne edukacije za dilersko- brokerske poslove u više vodećih svetskih banaka.
Bio je sekretar
brokera. Udruţenja
U Narodnoj bancibrokera i dilera
je prešao put odSrbije
dilerai ĉlan Saveta
i brokera doSvetskog udruţenja
generalnog dilera
direktora i za
sek tora
devizno poslovanje. Raspadom bivše Jugoslavije 1992. godne, ĐorĊije Nicović napušta
Narodnu banku i poĉinje da se bavi privatnim biznisom. U 1995. godini preuzima propalu
“Kapital banku” i od nje za nekoliko godina pravi jednu trţišno orijentisanu i uspešnu banku.
35. Draško Petrović, “generalni direktor Telekoma Srbija“ od 2000. Telekom“ je sponzor
Fudbalskog, Odbojkaškog
zvezda, Olimpijskog i Teniskog
komiteta, Novakasaveza Srbije,
Đokovića fudbalskih
i Jelene klubova Partizan i Crvena
Janković…”
36. Oliver Regl, “predsednik izvršnog odbora Rajfajzen banke“ dobio je priznanje Naj
bankar“ koje je ĉasopis Ekonomist“ ustanovio za ukupne poslovne rezultate, etiĉko
poslovanje i odnos prema konkurenciji i klijentima. Rajfajzen banka“ je do sada u Srbiji
plasirala više od milijardu evra. Proglašen je za bankara 2006. i bio je ĉlan menadţerskog
tima ove banke u Srbiji od samog poĉetka, zbog ĉega je veoma vezan za Rajfajzen banku“ u
Beogradu. Danas ova banka u Srbiji zapošljava 1.700 ljudi.”
37. Ţarko Zeĉević, “bivši generalni sekretar FK Partizan, koji je iz kluba otišao u septembru
posle 22 godine rada, i dalje slovi za jednog od najmoćnijih ljudi srpskog sporta. Spekuliše se
da bi mogao da postane zastupnik Gasproma“ za Srbiju i da tu firmu namerava da promoviše
u glavnog sponzora kluba iz Humske. Za sada, Zeĉević nije predstavnik Gasproma“ u Srbiji,
ali je zaposlen u jednoj od sestrinskih firmi ove kompanije. Ni priĉa o planiranoj izgradnji
stadiona nije završena, tako da postoji velika verovatnoća da bi Zeĉević kroz sportsko društvo
mogao da bude ukljuĉen u jedan od najvećih projekata Partizana.”
38. Milka Forcan, “potpredsednica Delte“, najveće kompanije u regionu, istovremeno i

najvećeg centra moći u Srbiji. U Delti“ je punih 15 godina. Predlog za njeno postavljenje na
mesto predsednice Saveta za brendiranje Srbije nije prošao zbog odbijanja pojedinih ĉlanova
Saveta da se naĊu pod njenim voĊstvom. Završila je Ekonomski fakultet.”
39. Skip Bornhiter, “generalni direktor Duvanske industrije Niš, ĉiji proizvodi ĉine više od
polovine srpskog trţišta cigaretama. Usvajanjem akciznog plana CEFTA sporazuma, DIN,
koja posluje u okviru kompanije „Filip Moris‟ moći će da osvoji nova trţišta na Balkanu i
proširi izvoz“. U poslednje ĉetiri godine u DIN je investirano 600 miliona evra.”
40. Ivica Todorić, “predsednik koncerna Agrokor“, najveće hrvatske privatne firme, koja je
vlasnik najvećeg trgovaĉkog lanca Konzum“ u Hrvatskoj, kao i supermarketa Idea“ u
Beogradu. U Srbiji saraĊuje s mnogim pr ivrednicima, i vlasnik je poslovnog prostora u Luci
Beograd i u Novom Beogradu, zrenjaninskog Dijamanta“…”
41. Predrag Bubalo,

privredniĉkim “ministar
iskustvom. Kaţetrgovine i usluga,
da je sada pravi jedini ĉlan
trenutak za Koštuniĉine
ulazak ruskogvlade sa na srpsko
kapitala
trţište jer su na redu investicije u energetski sektor, ali i da privatizacije javnih preduzeća
Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije ne moraju da budu obavljene u 2008. godini,
kako mnogi navode.”
PREDRAG BUBALO roĊen je 1954. godine u Vladiĉinom Hanu. Doktorirao na Pravnom

fakultetu u Novom Sadu. Od 2002. godine bio je generalni direktor livnice “Kikinda” u
Kikindi.
Reporter Kurira obišao je sve lokacije i dobio potvrdu da su komšije viĊale ili Bubala ili
ĉlanove
Bloku 29njegove
u Novomporodice kakojedna
Beogradu u razliĉitim periodima dolazi
je od najraskošnijih u “svoje”
i najskupljih u stanove. Zgrada u
ĉitavoj prestonici.
Komšije tvrde da je Bubalo kupio stan u centralnom ulazu broja 78. To su najskuplji stanovi u
Beogradu, izmeĊu 150.000 i 200.000 evra. Druga lokacija na kojoj je viĊan Bubalo ili ĉlanovi
njegove porodice je Gospodar Jevremova ulica broj 2 na Dorćolu. Većina komšija potvrdila je
da je Bubalo obitavao u stanu broj 2, u kojem je bio smešten Rukometni savez SCG. Vrata su
okreĉena u belo, za razliku od vrata stanara preko puta, koja su vremenom poţutela. Brava je
nova, specijalna. Iznad vrata postavljen je mini-reflektor koji radi na senzor i kamera. Druga
kamera, koja deluje priliĉno novo, stoji na ulazu u zgradu iznad interfona. Boţidar Đurković,
generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije, naglašava da taj stan nije u njihovom posedu
već nekoliko meseci: “Mi smo bili samo zakupci i vratili smo ga Diplomatskom stambenom
preduzeću. Ne znam šta je dalje bilo s njim”. S obzirom na to da samo DIPOS izdaje drţavne
stanove, zvaniĉno smo proverili ko je vlasnik ovog stana i došli do otkrića da je vlasnik
Industrija ravnog stakla iz Panĉeva. Predsednik Upravnog odbora DIPOS Slobodan Kopanja
bio je iznenaĊen: “Odgovorno tvrdim da taj stan od oko 100 kvadrata nismo nikome izdali.
Završili smo njegovo renoviranje i još ga nismo ni stavili u ponudu. Jedino je moguće da
vlasnik, drţava Srbija, odluĉi mimo nas da taj stan izda ili proda”. Bubalo navodno ima i stan
u Ţarkovu. Izvori tvrde da je bivši ministar kupio bar dva stana, od kojih je jedan u ulici
Narodnog fronta, a drugi u Vuka Karadţića. S druge strane, bivši ministar otezao je da se iseli
iz drţavnog stana koji je koristio.
24. novembra 2008. advokatski tim Stanka Subotića Caneta saopštio je da je Predrag Bubalo,
u vreme dok je bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, tokom 2004. godine,
zatraţio da mu Ambasada Nemaĉke obezbedi sastanak s predstavnicima VAC, kako bi ih
ubedio da raskinu sve ugovore sa Subotićem, navodeći kao razlog optuţnicu protiv Subotića –
koja je podignuta tek 2006. godine.
42. Dragan Đilas, “ministar bez portfelja u Vladi Srbije zaduţen za nacionalni investicioni
plan. Budţet NIP za 2008. iznosi 47 milijardi dinara, a biće finansiran 971 projekat. Đilas je
najavio da će ove godine novĉana sredstva biti direktno rasporeĊena i lokalnim
samoupravama, a da je 40 miliona dinara minimum koji će opštine dobiti. Đilas je bio direktor
Narodne kancelarije predsednika republike i osnivaĉ Dajrekt medije“, vlasnika televizijskih
prava na prenose sportskih dogaĊaja i jednog od najvećih oglašivaĉa u pisanim medijima.”
DRAGAN ĐILAS, se nakon izbora za gradonaĉelnika Beograda našao u sukobu interesa.

Njegovim privatnim firmama je istog trenutka skoĉila vrednost. Sluţbena biografija
gradonaĉelnika Beograda Dragana Đilasa govori o mladom i uspešnom ĉoveku ĉija slava teĉe
od 1991. godine i njegovog susreta sa Slobodanom Miloševićem u svojstvu predstavnika
pobunjenih studenata protiv ondašnjeg reţima. Nesluţbena biografija govori nešto drugo.
Neverovatno
odmah postaozvuĉi da je ovaji Glavnog
ĉlan Izvršnog ĉovek primljen
odbora.u Sruĉio
Demokratsku strankuna
je niz optuţbi tekvladu
2004.Zorana
godine, i da je
Ţivkovića iz pozicije simpatizera stranke, a zapravo lovca na visoku funkciju:”… „Ajde da
budemo potpuno iskreni. Vlada koju je predvodio g. Ţivković izgubila je poverenje graĊana i
poslanika u parlamentu i zbog toga smo i imali prevremene izbore. Prema svim
istraţivanjima, rejting vlade i samog Zorana Ţivkovića je bio izuzetno nizak, a za posao koji
sam ja radio apsolutno je nebitno koliko je on sam kriv za takvu situaciju. To je ĉinjenica i
gotovo. Zato je sasvim logiĉno da njegovo pojavljivanje u kampanji nije moglo doneti
glasove listi DS – Boris Tadić. Pa i samo ĉlanstvo stranke je to mislilo kada je traţilo da
nosilac liste ne bude Ţivković već Tadić”. Od te 2004. do formiranja Vlade Republike Srbije
2007. obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja
2007. do jula 2008.

investicionog plana.godine bio je
Prethodno je ministar u Vladi
na Skupštini Srbije zaduţen
Demokratske za sprovoĊenje
stranke Nacionalnog
18. februara 2006.
izabran za ĉlana Predsedništva za Beograda, a juna iste go dine i za predsednika gradskog

odbora.
Svojevremeno je Dragan Đilas tvrdio kako je prvi ozbiljan kapital stekao perući prozore u
Londonu. Već 2001. godine, Dragan Đilas osniva firmu Dajrekt medija. Nešto ranije, imao je
marketinšku agenciju
imao novac, nego Ovejšn,
su mu sa vrata
otvorili kojommedija.
je ušaoOd
u reklamni prostor
osnivaĉkog medija
uloga, u Srbiji.
ne većem Nijehiljada
od par Đilas
evra, za nekoliko godina postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Tek 2005. godine osnovao
je poslovni sistem, Multikom group, sa osnivaĉkim ulogom od blizu 1,5 miliona evra, ili 49 %
vlasništva. U sastav Multikom group ušla je njegova firma Dajrekt medija, i firma Emoušn
prodakšn, koja ima licencu za sve “rijaliti šou” programe.
Multikom group je osnovan 2005. godine, a osnivaĉi su bili Dragan Đilas, Dragoslav Ilić i
Nebojša Garić. Đilas je uloţio oko 1,4 miliona evra, Ilić 1,3 miliona, a Garić oko 200 hiljada
evra. Multikom group je već 2006. godine zaradio taĉno 55 miliona evra, ĉime je ušao meĊu
nekoliko najprofitabilnijih firmi. Đilasova, Dajrekt medija u istom periodu imala je ukupan
prihod oko 43 miliona evra. Deo Multikom group ĉine i Ovejšn advertajzing i
Sparkiventpromoušn, ĉiji je prihod 2006. godine bio oko ĉetiri miliona evra. Tokom 2007.
godine, Đilas je zaradio 83,8 miliona evra, a prihod njegove kompanije povećan je za skoro
50% u odnosu na 2006. godinu. Đilas, zvaniĉno, poseduje stan na Vraĉaru od 110 kvadrata,
ušteĊevinu od 799 evra i oko milion dinara, automobil “SAAB” iz 2003. i vlasništvo u
firmama Multikom (50%), BBDO Sarajevo (48%), MDI internacional Prag (28%). Njegova
supruga ima kuću od 250 kvadrata na Senjaku i automobil Citroen C 3″.
Narodna kancelarija koju je osnovao Predsednik republike, a vodio Dragan Đilas, pretvorila
se u sprdnju sa graĊanima. Javnost nikada nije saznala da li je ova neformalna institucija
rešila neki ozbiljan problem zbog kojeg pate graĊani… Đilas je, otvarajući širom Srbije
ispostave Narodne kancelarije, stvarao paralelne odbore DS i širio svoju “bazu” koristeći ovu
budţetsku ustanovu za liĉnu promociju. Monopol koji danas ima nad medijskim prostorom u
Srbiji poĉeo je da širi i na druge drţave u regionu. Anemiĉna Antimonopolska komisija ne
moţe Đilasu ništa. Njegova sloboda da bira koga će da reklamira stvorena je protivzakonito.
Firma Dragana Đilasa Dajrekt medija zastupa kompanije Telenor, Henkel, Bajersdorf
Hamburg, Apatinsku pivaru, Bambi, Nektar, Loreal, Knjaz Miloš, Podravka, Štark, Kraftfuds,
Delta DMD, Frikom, Imlek, Banka Inteza, Efes Vajfert, EFG Eurobank, Dţonson i Dţonson i
mnoge druge. Dragan Đilas je danas apsolutni monopolista u poslu oglašavanja,u Srbiji. Ĉak
55% reklamnog trţišta Srbije nalazi se u njegovim rukama. Zašto je baš Đilas dobio pravo da
prodaje televizijske sekunde na drţavnoj televiziji, znaju njen bivši direktor Aleksandar
Crkvenjakov, i sadašnji,
televiziji B92 ĉiji AleksandaraliTijanić.
je bio suosnivaĉ, doći u Bilo
RTS je
saza oĉekivati da
monopolom taj monopol
u prodaji ima na
reklamnog
prostora, mogao je samo neko ko je imao politiĉke koncesije.
Osim kontrole elektronskog prostora, novi gradonaĉelnik je ĉovek ĉije su graditeljske

ambicije oĉigledne. Ĉuveni su njegovi televizijski obraĉuni sa Velimirom Ilićem, u kojima ga
je Ilić redovno nazivao lopovom i prevarantom, razobliĉavajući njegove poslovne i politiĉke
manipulacije, koji su odjednom prestali. Niti Ilić više pominje Đilasa, niti Đilas progovara o
Iliću.
Kad je Demokratska stranka izgubila na decembarskim izborima 2006. godine, Dragan Đilas
je podneo ostavku na mesto predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke zbog loših
izbornih rezultata. Posle mesec dana, jedini kandidat za ovu funkciju bio je opet Dragan Đilas.
Da li je Dragan Đilas studirao na Mašinskom, kako tvrdi) ili na Poljoprivrednom fakultetu

(smer Poljoprivredne mašine)?
U Koštuniĉinoj vladi bio je ministar, a njegova supruga Milica, pomoćnik ministra, a ostali su
i u Cvetkovićevoj (Tadićevoj), doduše kao razvedeni. Dnevnik “Kurir” je odluĉio da objavi
”detalje”
Ministar jeo slatkom
upotrebioţivotu i o razvodu
svoj autoritet Dragana
i sve Đilasa
podzemne od isupruge
veze, ceo tiraţMilice Delević
“Kurira”
-Đilas.
je iseĉen, a
odštampano, noću, novo izdanje. Sa g. Đilasom nema šale.
43. Ruţica ĐinĊić, “samo povremeno se ukljuĉuje u aktivni politiĉki ţivot Srbije, pre svega
kroz podršku koju pruţa politiĉkoj opciji Borisa Tadića. Prva je ţena koja je dobila mesto broj
1 na izbornoj listi Demokratske stranke i ĉlan je Predsedništva DS. Osnivaĉ je i predsednica
Udruţenja Prvo deca“, a aktivna je i u organizacijama koje se bave problemima autistiĉne
dece.”
44. Aleksandar Tijanić, “direktor Javnog servisa RTS, jedan od najpoznatijih novinara. Uspeo
je da se izbori protiv obavezujućeg uputstva“ RRA o prenosu skupštinskih zasedanja i
preinaĉi ga u preporuku“. Uspeo je i da izdrţi ţestoke napade zbog obavezujuće TV
pretplate, ali i da znaĉajno podigne gledanost. Kuća na ĉijem je ĉelu uporno“ proizvodi
gubitke.”
45. Veselin Jevrosimović, “vlasnik kompanije Komtrejd“ smatra da će najveći poslovni

uspeh njegove firme biti realizacija plana o izlasku na Londonsku berzu. Komtrejd“ je
pokrenuo automatizovanu liniju za proizvodnju raĉunara, prve u Srbiji i jedinstvene u
jugoistoĉnoj Evropi. Jevrosimović je odnedavno sponzor zagrebaĉke Cibone, pošto u
hrvatskoj njegova firma Kripton“ sklapa LCD televizore, MP3 plejere i navigacione ureĊaje.
Otvorio je firme i u Bostonu u SAD i Rijadu u Saudi Arabiji.”
46. Bojan Pajtić, “potpredsednik DS i aktuelni predsednik Izvršnog veća Vojvodine. Jedan od
najoštrijih kritiĉara SRS i, kako kaţe, pogubne politike koju je ova stranka vodila“. TakoĊe
je insistirao da se obelodani ugovor o gradnji autoputa Poţega-Horgoš. Zbog toga je
Vojvodina na ime koncesija traţila 220 miliona evra.”
47. Ĉedomir Jovanović, “lider Liberalno-demokratske partije, kandidat na predstojećim

predsedniĉkim izborima, bivši potpredsednik Vlade Srbije u vreme Zorana ĐinĊića. Uspeo je
da grupaciju oko svog LDP-a uvede u Skupštinu Srbije.”
48. Volframproblema
kosovskog Mas, “ambasador
i evropskeNemaĉke u Srbiji.
integracije Srbije Decidan je u oceni
dva potpuno da suprocesa.
odvojena rešavanje
Tempo
pridruţivanja EU diktiraće Srbija. Sigurno, podrška na tom putu neće izostati. Moţda sam i
zbog toga veći optimista kada je u pitanju budućnost Srbije nego mnogi Srbi“, izjavio je.”
49. Branislav Grujić, “predsednik Upravnog odbora kompanije PSP Farman holding“ iz
Moskve, koja na trţištu Rusije, zapadne Evrope i Srbije pravi obrt od oko 350 miliona dolara
godišnje. Klub privrednih novinara jednoglasno ga je proglasio za poslovnog ĉoveka 2007.
godine.”
50. Rasim Ljajić, “ministar za rad i socijalnu politiku najavio je da će penzije u Srbiji uskoro
biti povećane, i da bi trebalo da bude promenjen naĉin na koji će se utvrĊivati visina penzija.
Ljajić je i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije, predsednik Nacionalnog saveta za

saradnju s Haškim tribunalom i predsednik Sandţaĉke demokratske partije.”
51. Stefanos Vafidis, “prvi ĉovek Koka-Kola“ u Srbiji posluje od 1997. a trenutno ima viš e
od 1.500 zaposlenih i 5.000 poslovnih partnera. Vafidis je predsednik Helenskog poslovnog
udruţenja u Srbiji.”
52. Ivana Veselinović, “generalna direktorka Delta M grupe“ i neformalno treći ĉovek naše
najveće kompanije. Donedavno je bila jedina ţena ĉlan kluba Privrednik“.”
53. Milan Rodić, “vlasnik kompanije MB koja je prodala svoju Pivaru MB iz Novog Sada
multinacionalnoj kompaniji Hajneken“. Kapital novosadske pivare, prema podacima
Agencije za privredne registre, procenjen je na oko 145 miliona evra. Kompanija MB
poseduje i ugostiteljske objekte i robne kuće.”
54. Madlen Cepter, “mecena umetnika, najviše u Francuskoj. Od 2003. dodeljuje evropsku
knjiţevnu nagradu Madlen Cepter“ za roman pisca iz EU preveden i objavljen na
francuskom. Vlasnica je prvog privatnog pozorišta i opere Madlenijanum“ u Zemunu.”
55. Slobodan Petrović, “generalni direktor Salforda“, vlasnika najvećih mlekara u Srbiji koji
je kupio Bambi“ i fabriku ĉokolade Banat“. Komisije za zaštitu konkurencije ispitivala je
zastupljenost Salforda“ na trţištu mleka, zbog sumnje da su monopolisti.”
56. Bojan Radun, “izvršni direktor kompanije Nektar“ iz Baĉke Palanke, regionalnog lidera
u proizvodnji voćnih sokova. Radun je jedan od najmlaĊih izvršnih direktora u zemlji. Od
prošle godine je ĉlan Poslovnog saveta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Istiĉe
da je Nektarov“ slogan nije svejedno“ postao njegov recept za uspeh.”
57. Sulejman Ugljanin, “predsednik opštine Novi Pazar i lider Liste za Sandţak, ĉije je
predsedništvo najavilo je da će zajedno sa DSS i NS na predsedniĉkim izborima podrţati
Velimira Ilića. Poznat je po zalaganju da Sandţak dobije status republike, a za podele unutar
islamske zajednice u Srbiji tvrdi da ih podstiĉe ili prećutno odobrava svetska
antimuslimanska alijansa“….”
58. Svetlana Vukajlović, “prva ţena na ĉelu RZZO u istoriji. Za svog mandata proširila je
listu medikamenata koje finansira Zavod i omogućila svim osiguranicima u Srbiji da se leĉe i
na VMA.”
59. Sajmon
banke Grej,
odobrio “šef kancelarije
je Strategiju Svetske
partnerstva banke uzaSrbiji.
za Srbiju periodOdbor
2008-izvršnih direktora
2011. godina, Svetske
prema kojoj će
Svetska banka u naredne 4 godine u Srbiju usmeriti 600 miliona dolara.”
60. Vlade Divac, “proslavljeni košarkaš, skaut LA Lejkersa i funkcioner KK Real iz Madrida,
osim uspešnih humanitarnih akcija ukljuĉio se i u biznis, postavši vlasnik Voda vode“.”
61. Dušan Petrović, “ministar pravde, potpredsednik DS i poslanik u Skupštini Srbije.”
62. Rodoljub Drašković, “većinski vlasnik koncerna Svislajon-Takovo“, jedne od vodećih

firmi srpske konditorske industrije. RoĊeni brat Vuka Draškovića koji je van politike (“Svi
ljudi kojipovoljne
dobijali nisu ulazili u trezor
kredite, kojiNarodne banke,
nisu nosili koji nisu
iz trezora bili vezani
dţakove deviza,uzkoji
drţavn i aparat, koji nisu
se nisu bavili
alkoholom, naftom, cigaretama, drogama, prodajom oruţja – oni su saĉuvali slobodu i mogli
da posluju”, izjavio je).”
Dragoljub Marković ustupio je tron kralj jaja Rodoljubu Draškoviću, vlasniku koncerna
Svislajon-Takovo“. Marković je Draškoviću prodao 70% svoje firme Eko organik lajf“,
nekadašnjeg
zauzima negde Krmivo
oko 20 produkta“. TaRazlog
odsto trţišta. firma jezbog
i sada liderjenaDragoljub
kojeg trţištu u proizvodnji jaja i ovo
Marković prodao
preduzeće jesu finansijske poteškoće, u koje je zapao zbog poţara koji je februara ove godine
uništio farmu u Surĉinu. Marković je imao problema sa naplatom osiguranja. Iako su
procenitelji ove osiguravajuće kuće, kod koje je bila osigurana imovina Eko organik lajfa“,
konstatovali totalnu štetu i mada je polisa za opremu bila na 895.000 evra, isplaćeno je svega
100.000 evra.
Miroslav Mišković je od Rodoljuba Draškovića, vlasnika “Takova” iz Gornjeg Milanovca,

oteo sve prodajne objekte. “U ovoj zemlji ne mogu biti dva gospodara. Ili ćeš da mi ustupiš
prodavnice „Takova‟, ili će te MlaĊa odmah uhapsiti “ – bio je Miškovićev ultimatum
Rodoljubu Draškoviću. Rodoljub je ustupio sve prodavnice “Takova”, skoro bez naknade.
Rodoljub Drašković kupuje firmu Euro Food Markt iz Siska za 20 miliona eura, koja se bavi
preradom voća i povrća i proizvodnjom biskvita, i namjerava ojaĉati poziciju Swisliona u
Hrvatskoj, koji je već prisutan na tom trţištu preko trgovaĉkog lanca Konzum. Ivica
Todorić[31] kupio je SL Gros, trgovaĉki deo poznatog srpskog koncerna Svislajon Takovo
ĉiji je vlasnik Rodoljub Drašković. U trci za kupovinu ovog lanca koji deluje na jugu Srbije
bio je i slovenaĉki Merkator. 2008. istraţni organi ponovo ispituju privatizaciju Dijamanta“
iz Zrenjanina i ulogu rukovodstva fabrike u prodaji hrvatskom tajkunu Ivici Todoriću.
Posebno će se ispitati okolnosti vezane za preuzimanje akcija Dijamanta“ koje su pripadale
beogradskoj firmi Društvo Sadra d.o.o. Beograd“, ĉiji je vlasnik bila Ljiljana Kneţević,
supruga nekadašnjeg direktora Dijamanta“ Save Kneţevića. Zakonitost prodaje akcija
Dijamanta“ u javnosti je dovedena u pitanju 2005. godine, ali naţalost, nadleţni drţavni
organi nikad se nisu bavili ovim pitanjem. Podsećam da su svi brujali da je Kneţević mimo
berze prodao Todoriću akcije, preko, navodno, anonimne firme DSDB. Ova firma je
osnovana 31. marta 2005. godine, neposredno pre Todorićevog preuzimanja većinskog
vlasništva, a vlasnik je Ljiljana Kneţević, supruga Save Kneţevića. Ĉak je i sedište
kompanije registrovano na kućnoj adresi Kneţevićevih u Beogradu. Samo mesec dana od
osnivanje ove f irme u nenovĉani kapital preduzeća upisane su 81.872 akcije Dijamanta“, ĉija
vrednost prelazi 10 miliona evra. Zvaniĉno, osnivaĉ ovog preduzeća je firma Adison
intertrejd inc. Trident trust kompani limited“ sa Deviĉanskih ostrva. Pretpostavlja se da je
Ivica Todorić, vlasnik
preuzimanjem 26,96%hrvatske kompanije Agrokor“,
akcija investicionog fonda Sautvećinski udeo u24,90%
-ist ei fond“,i Dijamantu“ stekao
vlasništva
anonimne firme Društvo Sadra” d.o.o. Beograd. Pojedini rukovodioci Dijamanta“ izjavili su
da su Kneţević i Todorić prijatelji više od dvadeset godina i da su smislili naĉin kako da
izbegnu prodaju akcija na berzi. Kneţević je osuĊen na kaznu od godinu dana zatvora ili
uslovno tri godine, dok je drugooptuţeni Đuro Kesić, bivši direktor Dijamant banke, dobio
kaznu od osam meseci zatvora, uslovno na tri godine. Prema obrazloţenju ove prvostepene
presude, zloupotreba dvojice osuĊenih u vezi je s komisionim poslovima izmeĊu Dijamant
banke i Centro banke kojim je Dijamant banka oštećena za 1,2 miliona dinara. Optuţnica
protiv Sava Kneţevića, podneta maja 2003. za falsifikovanje sluţbenih isprava i utaju poreza,
odbaĉena je zbog zastarelosti, jer je od ĉinjenja dela za koje se teretio prošlo više od deset
godina. Kneţevića za
drugim radnicima, su vreme
teretili upisa
da je,druge
koristeći poloţaj
emisije direktora
akcija i uslove
1993. kupio koji nisu
20.336 bili dostupni
deonica. Kneţević
je u julu 2001. godine, po usvajanju Zakona o porezu na ekstraprofit, da bi izbegao porez,
pozvao 27 deoniĉara ili njihove naslednike i zahtevao da potpišu blanko poreske prijave, na
osnovu kojih su raspolagali daleko većim brojem akcija od stvarnog. Na toj listi, pored
desetak penzionisanih radnika koji za svoje akcije nisu znali, bilo je i osam pokojnika.
Mesna industrija
Beštić uĉio Pro Bekom
se u Sarajevu, kaoimala je oko 40
magacioner dobavljaĉa.
u Beku. Lopovskoj
Iza Beštića umetnosti,u Borivoje
su u Beogradu, koji je došao
kao izbeglica, ostale mnogobrojne afere, kao što je neuspeli pokušaj kupovine mesne
industrije Mitros iz Sremske Mitrovice sa Dragoljubom Markovićem-Krmojem i danas
odbeglim direktorom “C Marketa” Slobodanom Radulovićem… Poslednja velika prevara
tandema Beštić-Janjić je kupovina zrenjaninske mesne industrije Bek. Kupovina ove firme je
poništena od strane nadleţnih organa, ali je Beštić, u meĊuvremenu, iz magacina Bek -a odneo
oko milion konzervi mesnih preraĊevina, koje je odvezao u Ĉajetinu i nalepio na njih
nalepnice preduzeća Zlatibor! Pro Bekom je opelješio 40 dobavljaĉa, kojima d uguje oko 15
miliona evra, na ime isporuĉene robe, aditiva, mašina… Novac je Beštić prebacivao na svoju
firmu A.D. Ĉajetina. Kakav je kvalitete mesnih preraĊevina koje Beštić prodaje po Srbiji.
Kontrole nema, jer Beštić ima ogromne pare. U maju 2008. Beštić se sastaje sa Boţidarom
Đelićem i Rodoljubom Draškovićem, vlasnikom kompanije Svislajon Takovo. Gospodin
Drašković je tako kupio i fabriku mesa Zlatibor, ĉiji su vlasnici Borivoje i Vladan Beštić.
Fabrika iz Ĉajetine, koju je kupio Rodoljub Drašković je u blokadi. Evo originalnog rešenja
koje je Drašković ponudio dobavljaĉima u “pismu o dobrim namerama” 10. oktobra 2008:
“Obaveštavamo Vas da je Koncern Swisslion – Takovo preko svog podreĊenog društva
Takovo Agrar d.o.o. Beograd, spreman da uĉestvuje u s anaciji industrije mesa Zlatibor a. d.
Ĉajetina. Naime,
Industrija mesa Zlatibor a.d. Ĉajetina je u finansijskoj blokadi već više od 60 dana, što je
osnov za pokretanje steĉajnog
postupka. MeĊutim,
u sluĉaju pokretanja steĉajnog postupka, materijalnu štetu će neminovno pretrpeti i poverioci i
Industrija mesa Zlatibor a.d.
Ĉajetina. Smatramo da
je celishodnije i ekonomski racionalnije da se pokrene postupak sanacije, odnosno sveukupne
finansijske konsolidacije Industrije mesa Zlatibor a.d.
Ĉajetina. Koncern
Swisslion Takovo, preko svog podreĊenog Društva Takovo Agrar d.o.o. Beograd Vam nudi
sledeće moguće opcije
sanacije:
- otkup potraţivanja, uz
discount; potraţivanja u dugoroĉni kredit sa grejs periodom, uz minimalnu kamatnu-

pretvaranje
stopu; -
konverzija potraţivanja u
kapital; – otpis
potraţivanja, na osnovu ugovora o budućoj poslovnoj
saradnji; Pored navedenih opcija spremni smo da
prihvatimo svaki Vaš predlog, a koji će neposredno doprineti finansijskoj konsolidaciji
Industrije mesa “Zlatibor” a.d. Ĉajetina.”
Mnogo ljudi, meĊu kojima i Milorad Vuĉelić, Aleksandar Vulin, Miodrag Kostić, Nenad
Ĉanak, Milan
studija TV Gutović,
Pink, Tahir
oĉekujući Hasanović,
poĉetak Rodoljub
snimanja emisijeDrašković…, guralo
“Bijelo dugme se 26.06.2005.
i prijatelji”. ispred

63. SrĊan Šaper, “direktor predstavništva agencije Meken Erikson“ za jugoistoĉnu Evropu i
ĉlan Glavnog odbora DS, bliski saradnik predsednika Borisa Tadića.”
64. Novak Đoković, “treći teniser sveta. Mladić koji uspešno predstavlja svoju zemlju u svetu
i zbog koga je tenis postao jedan od najprivlaĉnijih sportova za mlade u Srbiji.”
65. Emir Kusturica, “proslavljeni reţiser koji je sa svojim poslednjim filmom doţiveo ovacije
u Parizu i širom Evrope, ali nije dozvolio da se prikaţe u Beogradu. U u svom Drvengradu je
pokrenuo filmski festival Kustendorf“, na ĉije otvaranje je došao Vojislav Koštunica.”
66. Fahreta Ţivojinović, “najpopularnija pevaĉica svih vremena u bivšoj Jugoslaviji. Sa
suprugom Slobodanom Ţivojinovićem vlasnik je više firmi i stranih predstavništva, a sa
Sašom Popovićem osnovala je Grand“, najveću produkcijsku kuću u regionu.”
Da li su Fahreta Jahić, Slobodan Ţivojinović, Miroslav Mišković i Milija Babović imali

dvadesetak milona evra u gotovini na koje je plaćen porez na prihod graĊana? Ne! I da li je
ministar policije preduzeo neka hapšenja? Ne! Odakle im tolike pare za otkup?
Velike svetske modne agencije, poput “Elita” i sliĉnih, imaju vrlo jake pozicije, a Srbija je
postala “izvoznik” lepih devojaka i deĉaka. Kako je ekonomsko i politiĉko stanje u drţavi
bivalo sve gore, taj posao bivao je sve unosniji. Poslednjih desetak godina domaće agencije
aktivno uĉestvuju u meĊunarodnoj trgovini “novih lica”, gde se ĉesto u ugovorima nalaze
razni aneksi i ograde od mogućeg “skretanja s pravog puta” angaţovanih. U stvari, agencije
peru ruke od seks trafikinga, podvoĊenja u prostituciju i drugih nepodopština, ĉega u ovom
poslu uvek ima, samo ne u meri i na naĉin na koji se to danas dešava. U dobrom broju
sluĉajeva ulazak u svet modne industrije, “modela” pomaţu sami roditelji. Starost devojaka
ĉesto ne prelazi 16 godina. Reĉ je o vrlo riziĉnim grupama, koje priĉe o slavi, novcu i boljem
ţivotu lako odvode u razne “kompromise”. Ĉinjenica je da su u poslednjih desetak i više
godina iz Srbije uspele tek tri-ĉetiri devojke, napravivši svetsku slavu kao top-modeli (što
znaĉi da dovoljno zaraĊuju i za sebe i za druge). TakoĊe je ĉinjenica da je njih na hiljade to
isto pokušavalo. Gde su one završile i ko je u javnosti ĉuo njihovo iskustvo? Pravilo je da se o
tome ćuti. U Beogradu i Srbiji mnogo toga poĉinje preko modne agencije “Klik” ili preko
Vesne Jugović (koja nema veze s modom ali ima s angaţmanom devojaka), uz pomoć Verice
Rakoĉević i sliĉnih. A to nije najsrećniji naĉin da se uspe u ţivotu.
Dragan Đilas poveo se za predlogom braĉnog para Ţivojinović – Jahić da poseti njihove
terevenke, gde mu je braĉni par podvodio pevaljke iz Grand produkcije. Uz atmosferu koja
priliĉi balkanskim snobovima, zaljubio se u tek punoletnu pevaljku i u razvodu je od supruge
Milice Delević-Đilas, koja je, inaĉe, pomoćnik ministra inostranih poslova.

67. Dragoljub Vukadinović, “predsednik Uprave kompanije Metalac group“ i predsednik
Akcionarskog društva Metalac“, pune tri decenije je u preduzeću. Metalac“ je 2007.
ostvario 17 miliona evra od prodaje na inostranom trţištu, što je 18% više u odnosu na godinu
ranije.”
68. Vida Petrović-Škero, “predsednica Vrhovnog suda Srbije, jedna je od osnivaĉa Društva
sudija Srbije.”
SONJA MANOJLOVIĆ, sudila je kao sudija Okruţnog suda Radomiru Markoviću, Nikoli
Ćurĉiću i Branku Crnom za odavanje sluţbene tajne i uništavanje dokumenata.
Ministarka pravde podnela je inicijativu Vrhovnom sudu Srbije da razreši sudije tog suda
Dragišu ĐorĊevića, Sonju Manojlović i Miodraga Vićentijevića zbog nesavesnog i nestruĉnog
vršenja sudijske duţnosti. Oni su dozvolili uslovni otpust bivšeg naĉelnika za bezbednost JSO
Milorada Bracanovića iz zatvora “Zabela”. Okruţni sud u Beogradu koji je Bracanovića
osudio zbog neprijavljivanja ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića,
odbio njegovu
“Vrhovni sud semolbu za na
pozvao uslovni
to da otpust. Posle- popravni
je Kazneno ţalbe, VSS je preinaĉio
zavod “Zabela”odluku i rešenje.
predloţio u svom
izveštaju da se usvoji Bracanovićeva molba. MeĊutim, u izveštaju o njegovom vladanju ne
stoji predlog da se on pusti na uslovni otpust kako je to navedeno u obrazloţenju odluke
VSS.”
Sudija Dragiša ĐorĊević je bio i predsedavajući sudija u ţalbenom postupku optuţenima za
atentat na Zorana ĐinĊića. Ĉlanovi veća su bile i sudije Sonja Manojlović i Miodrag
Vićentijević. Sudija ĐorĊević bio je i predsednik veća koje je ukinulo presudu navijaĉu
“Crvene zvezde” Urošu Mišiću. Ovaj mladić je bio osuĊen na 10 godina zatvora zbog
pokušaja ubistva policajca Nebojše Trajkovića na beogradskoj “Marakani”.
69. Tomica Milosavljević, “ministar zdravlja svih vlada od 2000. sprovodi reforme u
zdravstvu.”
TOMICA MILOSAVLJEVIĆ, odobrio je, kao ministar zdr avlja, medicinske eksperimente u

srpskim klinikama. Farmaceutske kuće, koje dobiju velike pare za istraţivanje novih lekova,
sprovode svoje opite nad srpskim pacijentima. Te eksperimente odobravaju Etiĉki komiteti
Kliniĉkog centra Srbije, koji se poveravaju poverljivim profesorima ministra Milosavljevića.
Mentor gospodina Milosavljevića, je 76 -godišnji akademik Ljubisav Rakić, ĉlan Munove

sekte, koji je pre dvadeset godina, pokušao da u Srbiji, za raĉun stranih kompanija, izmeĊu
ostalih i ICN Milana Panića, vrši opite, odnosno stvaranje novih lekova. Pre dvadesetak
godina dekan Medicinskog fakulteta Ljubisav Rakić, voĊa Munove sekte u Srbiji, zapoĉeo je
gradnju zgrade Kliniĉkog centra Srbije, ĉijih pet spratova još nije u upotrebi. Tada je Rakićev
tim uzeo ogromne pare. Danas se ministar zdravlja sprema da dovrši njegovo delo, i osposobi
zgradu KCS.
List Tabloid pokušavao je da od ministra zdravlja sazna koliko je, za njegovih mandata,
obavljeno istraţivanja novih lekova, koliko ih je priznato a koliko je skinuto s liste pozitivnih
lekova. Ministar nije odgovorio. Nije odgovorio ni koliko je pacijenata umrlo po primeni
nepriznatih metoda.
Zahvaljujući ministru
nekoliko desetina zdravlja
lekova, Milosavljeviću,
na ĉijim srpskim
kutijama stoje pacijentima
napomene se danas
inostranih prepisujekuća da
farmaceutskih
”nisu za javnu upotrebu”, poput – “avandia” i “actos”. koje izdaje primarijs dr Miroslav
Vircburger, specijalista interne medicine – endokrinolog u Kliniĉkom centru Zvezdara. Ovaj
lek farmaceutsk e kuće iz Filadelfije (SAD), koji nije odobren za prodaju u apotekama, u 43
odsto sluĉajeva izaziva infarkt kod pacijenta! Teško da Vircburger nije jedini lekar u Srbiji
koji pacijentima prepisuje ove lekove, koji u SAD-u nisu odobreni za prodaju, a to piš e na
kutijama u koje su pakovani. Srpski lekari, davanjem ovih lekova vrše eksperimente o
njihovom delovanju, koji se uglavnom završavaju smrću pacijenata.
Ministar i grupa “njegovih” profesora Medicinskog fakulteta, uzeli su ovaj ”biznis” “pod
svoje”. Oni se prihvataju da godišnje vrše, za raĉun farmaceutskih kuća, i po nekoliko
ispitivanja lekova koji su prethodno testirani samo na pacovima, i pacijente primoravaju da

potpišu da dobrovoljno primaju lekove ĉije delovanje nije ispitano.
U grupi ministra zdravlja Tomice Milosavljevića ima dvadesetak profesora univerziteta, koji
uglavnom pokrivaju najvaţnije kliniĉke centre i institute, i tako pomaţu Milosavljeviću da
nabavkama opreme
pitanje koliko i lekovau zgrće
ima stanova velika sredstava.
inostranstvu a koliko u Ministar zdravlja
Srbiji. Nije nije odgovorio
demantovao na
da je dobio
norveško drţavljanstvo. Srbija od meĊunarodnih organizacija dobija donacije za nabavku
savremenih aparata za dijagnostifikovanje bolesti i njihovo leĉenje. Šapa ministra zdravlja je
nad svim tim nabavkama. Jer, reĉ je o milionima evra koji završe u njegovom dţepu. Primera
radi, navodimo sluĉaj kupovine PET skenera za Polikliniku (pozitronska emisiona
tomografija). Iz donacije je obezbeĊen milion dolara, banka je odobrila k redit, a dobijena su i
sredstva iz nacionalnog plana. Ministar zdravlja je od marta prošle godine odugovlaĉio
kupovinu. Naime, ljubavnica profesora Ljubisava Rakića, docent Svetlana Ţunić, zalagala se
da se skener nabavi za potrebe nuklearne medicine, da bude pod njenom kontrolom.
Doskorašnji ameriĉki ambasador Majkl Polt zalagao se da se skener kupi od firme “General
Electric”, a ministar zdravlja Tomica Milosavljević imao je dogovor s proizvoĊaĉem
“Simensom” (reĉ je o kvalitetnijem skeneru), a “Simens” ministru uobiĉajeno odobrava
proviziju od deset odsto. Odlaskom ambasadora Polta, Tomica Milosavljević je odmah stavio
na dnevni red kupovinu ovog skenera, favorizujući “Simens”. Na nabavkama skupih
medicinskih ureĊaja zgrću se velike pare. Uglavnom sve nabavke za klinike idu preko
ministra zdravlja, zbog provizije.
U Kliniĉkom centru u Kragujevcu, za potrebe centra za onkologiju – odeljenje radioterapije,

nabavljena je prošlog meseca oprema za koju je novac u iznosu od milion evra obezbedila
Evropska unija. Kupovina je izvršena preko beogradskog preduzeća “Maksi tim”. Prema
potpisanom ugovoru, oprema je vredna milion evra, a ona koja je dostavljena u Kragujevac ne
vredi više od trista hiljada evra. Da li se ministar zdravlja ugradio?
Iz Kliniĉkog centra u Kragujevcu šalju lekare na specijalizaciju na Institut za onkologiju i
radiologiju u Beogradu, radi obuke za primenu BRAHI terapije, i plaćaju se velike pare za
njihovo usavršavanje, mada takva oprema ne postoji u Kliniĉkom centru u Kragujevcu.
Podseća liTomica Milosavljevića na savremenu verziju nacistiĉkog lekara Joţefa Mengelea?

Evropska unija finansira tajne eksperimente Tomice Milosavljevića, kontroverznih lekara i
farmakomafije. Novosadski lekar Nikola Vuĉković, naĉelnik Klinike za bolesti zavisnosti
Kliniĉkog centra Vojvodine i šef “Metadon centra”, vratio je terapiju opijatom “metodanom”,
zabranjenim u trţišta.
raspada narko- savremenoj
Inaĉe,svetskoj praksi,
taj metod i to narkomana
leĉenja odmah posle ubistva premijera
u savremenoj praksiĐinĊića i je
na Zapadu
napušten, a u Rusiji ĉak i zabranjen. U nedostatku valjanih drţavnih planova u borbi protiv
narkomanije, u Srbiji se razvio snaţan lobi zagovornika upotrebe “metadona” ĉiji se metod
već sprovodi ilegalno na legalnim drţavnim klinikama.
Ĉovek koji je, izgleda, bogom dan da vodi jedno od najosetljivijih ministarstava, bez imalo
stida i srama zapoĉeo je i svoj ĉetvrti mandat. Milosavljević nijednoj dosadašnjoj vladi nije
predloţio strategiju o zdravstvenoj zaštiti, koja bi dala smernice razvoja zdravstva za
desetogodišnji period. Ni Zakon o zdravstvenoj zaštiti nije prošao javnu raspravu, pa su
kljuĉni problemi, kao što je nesaradnja sa zemljama EU u oblasti transplantacije organa, ostali
nedoreĉeni,
trţište organaAograniĉeno.
Srbija još uvek
ništanije
nijeĉlanica organizacije
uraĊeno “Eurotransplant”,
ni na otvaranju zbog
naše drţave za ĉega nam
razmenu krvijei
krvnih derivata, što je, kako tvrdi, bio zadatak ministra tokom prethodna tri mandata.
Milosavljević je ponovo ministar zahvaljujući jakoj podršci farmaceutskog lobija i sprezi sa
stranim centrima moći i finansijskim centrima u zemlji. Reforma zdravstva nije uspešna, jer
nije zaustavljeno preterano obolevanje i smrtnost graĊana Srbije, izazvana prvenstveno
hroniĉnim nezaraznim bolestima. Da je reforma usmerena pre svega na primarnu zdravstvenu
zaštitu, smanjila
nivou. Bolje bi se smrtnost
je proverenim od kardiovaskularnih
i efikasnim oboljenja
merama spreĉiti za dva
obolevanje odsto
ljudi, a nenapre
godišnjem
toga ulagati
veliki novac u skupu i sofisticiranu opremu.
Ministarstvo zdravlja spada u red profitabilnih resora. Taj resor je budţetski veoma zahvalan.
Tu pare same stiţu. Milosavljević je imao. Medicinsko-farmaceutski kompleks dominira
našim zdravstvom, a to da li je neko dobar ministar nije toliko bitno.
70. SrĊan Bošnjaković, “generalni direktor Naftne industrije Srbije koja je u 2007. godini
ostvarila rekordnu dobit od oko 150 miliona dolara. NIS je najuspešnija kompanija u Srbiji i
nalazi se na 22. mestu meĊu 500 najuspešnijih kompanija u 19 drţava jugoistoĉne Evrope
prema listi revizorske kuće Dilojt“. NIS je dobitnik priznanja za najbolji korporativni brend
u Srbiji.”
71. Nata Mesarović, “predsednica sudskog veća koja je osudila ubice dr Zorana ĐinĊića.”
72. Boris Nemšić, “potpisao ĉek na 320 miliona evra za trećeg operatera mobilne telefonije u
Srbiji. Nemšić je prvi ĉovek Mobilkom grupe“, u vlasništvu Telekom Austrija“, a posluje u
Austriji, Sloveniji, Lihteštajnu, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i u Srbiji kao Vip
mobajl“.”
73. Dragan Nikolić, “predsednik korporacije Tigar“ iz Pirota, jednog od najvećih izvoznika u
Srbiji. Kompanija već godinama povećava proizvodnju i proširuje delatnost, a od marta ove
godine planira i izgradnju pogona za reciklaţu starih guma i proizvodnju robe od gumenih
granulata.”
74. Aleksandar KaraĊorĊević, “krunski princ, sin kralja Petra II. Školovao se u inostranstvu, a
u Srbiju se vratio 2001. i uselio se u Kraljevski dvor na Dedinju.”
75. Vuk Jeremić, “ministar inostranih poslova Srbije.”
76. Milija Babović, “vlasnik, izmeĊu ostalog, Fešn kompani“ u ĉijem su sastavu poslovno-
prodajni
i Ĉezareobjekti odeće
Paćoti“. i obuće
Zatraţio je danajpoznatijih
mu ĉlanovi proizvoĊaĉa: Riplej“,
zemunskog klana, Levis“,
za koje Dţeger“,
Specijalni “Bata“
sud utvrdi
da su odgovorni za njegovu otmicu, isplate 10,5 miliona evra koliko je platio za oslobaĊanje
nakon otmice 2002.”
77. Nenad Vuĉinić, “predsednik uprave Henkela“ za Adriatik regiju i Srbiju. U prošloj
godini preduzeće je 27% ukupnog prihoda realizovalo na stranom trţištu.”
78. Stiven Dţon Vordsvort, “britanski ambasador u Srbiji od 2006. Pre dolaska u Beograd
sluţbovao je u Moskvi. Prethodno je dugo bio angaţovan u Forin ofisu, bio je savetnik pri
NATO, a Veliku Britaniju predstavljao je u još nekoliko zemalja.”
79. Miljko Radisavljević, “specijalni tuţilac za borbu protiv organizovanog kriminala.”

80. Aleksandar Vuĉić, “generalni sekretar Srpske radikalne stranke.”
ALEKSANDAR VUĈIĆ roĊen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Sa odliĉnim uspehom

završio je Osnovnu školu Branko Radiĉević“ i Zemunsku gimnaziju. PobeĊivao je na
opštinskim, gradskim
šahu. Diplomirao i republiĉkim
je u rekordnom takmiĉenjima
roku na Pravnomizfakultetu
istorije iubio pionirskikao
Beogradu, prvak Beograda
jedan od u
najboljih studenata u generaciji, i bio stipendista Fondacije za razvoj nauĉnog podmlatka. Kao
i Marko Milošević, u Vuĉićevoj biografiji piše da “već od petnaeste godine paralelno sa
uĉenjem obavlja i razne poslove, od fiziĉkog rada na graĊevinama do obavljanja ugostiteljskih
poslova”. Kao i veliki broj privilegovane dece komunistiĉke nomenklature, usavršavao se u
Brajtonu, u Engleskoj, gde je na kursu engleskog jezika boravio nešto više od godinu dana.
Radio je 1992. i 1993. kao novinar na Kanalu S“ na Palama, Republika Srpska, gde je
pripremao i vodio vesti na engleskom jeziku, blok iz sveta, intervjue i reportaţe.
1993. godine Vuĉić pristupa Srpskoj radikalnoj stranci, i, kao student treće godine Pravnog
f akulteta, biva izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dve godine
kasnije, sa 24 godine, postaje i njen generalni sekretar. Sa svojom SRS, prolazio je kroz
naizmeniĉne periode saradnje sa i opozicije socijalistima.
Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996, postao je direktor Sportsko-
poslovnog centra Pinki“. U hali Pinki odrţani su neki viĊeni mitinzi Srpske radikalne
stranke, kao i miting u ĉast Ţan-Mari Le Pena, koji je proglašen za poĉasnog graĊanina
Zemuna.
24. marta 1998. godine, Aleksandar Vuĉić postaje ministar za informisanje u Vladi narodnog
jedinstva Mirka Marjanovića koju ĉine SPS, SRS, i JUL, i podnosi ostavku na mesto direktora
Pinkija“. Njegov ministarski angaţman ostaje upamćen po kontroverznom Zakonu o
informisanju, koji je uveo visoke novĉane kazne za novinare ĉije se izveštavanje nije uklapalo
u propisane okvire, a na osnovu tuţbi koje bi, pozivajući se na protivdrţavno i podrivajuće
delovanje“ raznih vrsta, podnosili graĊani ili organizacije, a po kojima su prekršajni sudovi
imali obavezu da odluĉe u roku od 24 ĉasa. Vuĉić na Skupštini Udruţenja novinara Srbije
(tada bez nezavisnih“) 13. juna 1998. istiĉe da su se neki mediji javno stavili u sluţbu nekih
svetskih moćnika u voĊenju specijalnog rata protiv Srbije“. Zakon je de fakto suspendovao
ustavno pravo na slobodu izraţavanja, i ukinuo elementarne demokratske principe i
meĊunarodno prihvaćene norme. Tri dana po usvajanju Zakona u oktobru 1998, nedeljniku
Evropljanin“ odreĊena je, retroaktivnim dejstvom Zakona, po tuţbi tzv. Patriotskog saveza
Beograda kazna se
tekstova kojima u iznosu
pozivaod
na2.400.000 tadašnjih
nasilno rušenje dinaraporetka,
ustavnog zbog, kako je navedeno,
na rušenje većeg broja
teritorijalne
celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ“; magazin je ubrzo zatim zabranjen i ugašen.
Dve nedelje kasnije, Dnevni telegraf“, Slavka Ćuruvije, biva kaţnjen po tuţbi Saveza ţena
Jugoslavije, kojeg zastupa Bratislava Buba Morina, sa 1.200.000 dinara zbog objavljivanja
oglasa studentske organizacije Otpor“, ĉime je ugrozio sve graĊane, ţene i decu“. Niz kazni
se nastavlja, a sam Ćuruvija je za vreme NATO bombardovanja na SRJ ubijen u centru
Beograda 11. aprila 1999. godine, u periodu dok je bio pod prismotrom SDB i javno optuţen
za izdaju u drţavnim medijima. Ukupne kazne izreĉene po Zakonu o informisanju iznosile su
preko 24.000.000 dinara. 13 dana pre Zakona, Vlada je bila donela Uredbu o posebnim
merama u uslovima pretnje oruţanim napadima NATO-a, za vreme ĉijeg vaţenja su ukinuti
programi
zabranilo Radio Indeksa
rad Dan Graf-a,i još pet radio
Danasa, -stanica, a Ministarstvo za informisanje je privremeno
Dnevnog telegrafa i Naše Borbe. Za vreme primene
kontroverznog Zakona o univerzitetu koji je takoĊe donela ova Vlada, Aleksandar Vuĉić
izabran je za ĉlana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU.
Vuĉić je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku Uniju.
Dok je bio direktor Hale Pinki, Vuĉić je bio predmet kontroverzi oko poslovnog prostora, te
oko oglasa
sluĉaj u stranaĉkom
nikada nije do krajaglasilu SRS Velika Srbija“ koji je koštao 100.000 dinara. Ovaj
rasvetljen.
Vuĉić je biran za poslanika u Saveznoj skupštini SRJ tri puta: u Veće Republika prvi put u
februaru 1998, drugi put u maju 2000. kada je Skupština Srbije oduzela mandate Srpskom
pokretu obnove i podelila ih Socijalistiĉkoj partiji Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci; i
konaĉno na saveznim izborima 24. septembra 2000. U maju 2000. godine, Savezna vlada SRJ
ga je imenovala za ĉlana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.
U martu 2002. godine Aleksandru Vuĉiću je odreĊen porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500
evra, u vezi stana od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. godine dodelila Vlada, a koji je
potom otkupio ispod trţišne vrednosti. U julu 2004. godine bio je predmet javnog skandala,
kada mu je Telekom Srbije iskljuĉio telefon zbog neizmirenog telefonskog raĉuna u iznosu od
150.758 dinara, koji nije plaćao 15 meseci. Vuĉić je potom brzo pokrio dug , a kao razlog
neplaćanja naveo niska primanja“ u Skupštini Srbije.
Na lokalnim izborima 2004. Vuĉić se kandiduje za gradonaĉelnika Beograda i promoviše za

sebe urbani imidţ mladog ĉoveka sa idejom i energijom.
15. septembra 2008. godine, nakon sukoba izmeĊu ĉelnih ljudi u Srpskoj radikalnoj stranci,
Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, Vuĉić je podneo ostavku na duţnosti u Srpskoj
radikalnoj stranci i objavio privremeno povlaĉenje iz politiĉkog ţivota, a već poĉetkom
oktobra, saopštio je da se prikljuĉuje osnivanju Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.
Na osnivaĉkoj skupštini SNS izabran je za zamenika predsednika Srpske napredne stranke.
81. Dragan Šutanovac, ministar odbrane
DRAGAN ŠUTANOVAC, kum Borisa Tadića, nekadašnji izbacivaĉ iz diskoteka,

promovisao je Nikĉevića kao ”ĉoveka od poverenja”. Na platnom spsiku “Jugoimporta
SDPR-a” bio je i Šutanovac. Iako ništa nije radio, Nikĉević ga je plaćao kao specijalnog
savetnika. RoĊeni brat Stevana Nikĉevića, koji je tragiĉno nastradao u saobraćajnoj nesreći, i
Dragan Šutanovac, kum Borisa Tadića, imali su zajedniĉku firmu koja se bavi prodajom
oruţja. I oko
poslove eto prilike
trgovinedaoruţjem
savetniksamom
u saveznoj
sebi.drţavnoj
ustanovi Dragan Šutanovac ustupa
Ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović nameštaju sve
nabavke i prodaju vojne opreme, a vrednost tih poslova dostigla je pola milijarde evra. Svi
poslovi uvoza ili izvoza idu preko firme “Jugoimport SDPR”, odakle je Šutanovac doveo
Pilipovića, kome tamo miruje status, tvrdi poslanik Srpske napredne stranke, penzionisani
general Boţidar Delić:
“Oĉigledno da Ponoš nije ţeleo da uĉestvuje u nezakonitim radnjama i korupciji, koja
direktno utiĉe i na borbenu gotovost vojske. Postoje pisani tragovi da su ljudi iz GŠ ukazivali
na zloupotrebe i propuste. Ti ljudi su penzionisani.
Dva su posla za nabavku telekomunikacione opreme, jedan vredan 4,5 miliona evra, drugi 50
miliona evra. Prvi posao je dobila firma “Megalink”, osnovana 2006. godine sa 500 evr a, a
potrebno je da ima bilans u poslednje tri godine. Posao nije dobio jeftiniji ponuĊaĉ “Novatel”,
koji je ispunio sve uslove. Zatim, posao nabavke relejne i optotehniĉke opreme, vredan 50
miliona, dobile su firme “Tales” i “Tadiran” iako delovi njihove opreme nisu zadovoljili
taktiĉko-tehniĉke zahteve, na šta je skrenuta paţnja ministru.
Nabavku borbenih oklopnih toĉkaša je posao od 360 miliona evra i treba da traje pet godina.
Prve godine
“pandur”, se isporuĉuju
švajcarska ĉetirifinska
“pirana”, vozila,“patrija”
sledeće i16, i tako
ruski dalje.
BTR Na tenderu
-90. Sva
su bili: austrijski
vozila su kvalitetna, ali
izabrano je finsko, mada je duplo skuplje od ruskog. Pri tom, za ruska vozila imamo
sopstvenu proizvodnju dela naoruţanja i municije, a za fi nsko moramo i to da kupujemo. Da
ne priĉam da nije moralno da nabavljamo “Ahtisarijeva” vozila od zemlje koja je priznala
Kosovo i zbog ĉijeg patologa Helen Rante su nas bombardovali.
Irak je bio zainteresovan da nabavi od Srbije opremu vrednu 235 miliona dolara. Od toga
posao za “Krušik” vredi 35 miliona, za “Zastavu” pet miliona, “Utvu” iz Panĉeva 20 miliona,
preduzeće “Mile Dragić” iz Zrenjanina 110 miliona dolara, a za ostatak od 65 miliona se ne
zna. I kako sve ide preko SDPR, Iraĉani su sklopili ugovor sa njima kao posrednikom.
Naruĉeno je 150.000 pancira i 300.000 ploĉa koje proizvodi “Mile Dragić”. Iraĉani su bili u
Zrenjaninu, dobili uzorke kakve su ţeleli, izvršili laboratorijska ispitivanja i zahtevali baš tu
opremu. Ali pokvarenost predstavnika S DPR je u tome što su otišli u Kinu i Izrael i naruĉili tu
opremu po modelu kakav proizvodi “Mile Dragić”. Potom u mestu Kisaĉ u firmi “Novoteks”
prepakuju, ubacuju uputstvo i nalepnice SDPR i šalju kao srpski proizvod. Ne samo da su
Iraĉani prevareni već je srpska privreda na poslovima sa Irakom mogla da zaposli 10.000
radnika u uslovima svetske krize.”
Srbija nema plan i strategiju odbrane još od raspada drţavne zajednice SCG. To što imamo
odavno je prevaziĊeno i vaţi za teritoriju SCG, a ne za Srbiju. S istem odbrane je apsolutno
ugroţen. Zdravko Ponoš je bio svestan da će istupom u javnosti ispasti ţrtva, ali time je ipak
uspeo da spase ĉast oficirskog poziva.
82. Maja Gojković, gradonaĉelnica Novog Sada.
83. Bojan Krišto, generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla“. Na ovu funkciju došao je sa
mesta direktora Drţavne lutrije Srbije, koje mu je bilo prvo radno mesto.
84. Goran Ješić, prvi ĉovek opštine InĊija. Uspeo je da u ovom gradu organizuje koncert Red
Hot Ĉili Pepersa“, a grad je postao poznat po velikim investicijama.
85. Bojan Stanojević, gradski menadţer Beograda.
86. Ţivorad AnĊelković, direktor JKP Parking servis“.
87. Ţeljko Kneţević, vlasnik Vinarije Ĉoka“. Privredna komora Srbije uvrstila ga je meĊu 20
najuspešnijih privrednika Srbije. Vlasnik subotiĉke Super TV“.
88. Vladimir ĐorĊević, generalni direktor Elektroprivrede Srbije.
89. Milan Petrović, direktor Donkafe“, koji posluje kao deo izraelske Štraus elit“ grupe, a
koja kafom pokriva preko 30% trţišta kafe u Srbiji.
90. Dragijana
u prometu Radonjić-Petrović,
na Beogradskoj “direktorkaraste.
berzi konstantno brokerske kuće M&V
91. Dragan Tomić,investments“, ĉije uĉešće
predsednik Simpa“ iz
Vranja, preduzeća koje je protekle godine imalo rast izvoza od 50 odsto i to na podruĉja koja
su najjaĉa u proizvodnji nameštaja – Italiju, Nemaĉku, Francusku i u skandinavske zemlje.”
92. Ana Ivanović, teniserka koja je napunila tek 20 godina i treća je na svetu.
93. Jelena
Prins“, Janković, ĉetvrta teniserka na svetu, zaštitno lice Hjundai“, Telekom“, Ribok“,
Mone“…
94. Dragica Pilipović Ĉefi, šef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji.
95. Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.
96. Dušan Stupar, vlasnik kompanije Univerzal holding“, bivši naĉelnik DB Beograda.
Kupio je mašinsku industriju Panonija“ iz InĊije, trgovinsku firmu Tamiš“ iz Seĉnja,
tekstilno preduzeće Ţako“ iz Ţagubice i Tehnopromet“.
97. Darko Babić, direktor DHL u Beogradu, preduzeća koje beleţi dvocifreni rast.
98. Jovica Stefanović Nini, “vlasnik pet privatizovanih firmi. Za firme kupljene u Agenciji za
privatizaciju potrošio je oko tri miliona evra.”
22. maja 2003. Jovica Stefanović – Nini uhapšen je u kancelariji svoje kompanije “Nini” u
Nišu, odak le je odvezen za Beograd, zbog sumnje da je povezan sa organizovanim
kriminalom, koji policija rasvetljava u okviru akcije Sablja. Njegov advokat Ljiljana Ţivković
kazala je da je “sigurna” da on nije priveden zbog privrednog kriminala. Stefanović se
sredinom februara vratio u Niš, pošto je 5 godina proveo u prinudnom “egzilu”. Tada su
ukinute nacionalna poternica i rešenje o pritvoru, izdati još 1998. godine zbog toga što je
pobegao iz zemlje, neposredno nakon dve kriviĉne prijave zbog privrednog kriminala.
Rešenje o ukidanju pritvora i poternice doneo je istraţni sudija Okruţnog suda u Nišu, pošto
je Stefanovićev advokat poloţio jemstvo od 250 hiljada evra kao “garanciju da ce biti
dostupan pravosudnim organima”. Stefanović je 1998. godine osumnjiĉen za zloupotrebe
sluţbenog poloţaja i zloupotrebe ovlašćenja u privredi “teške više od dva miliona dinara”, u
poslovanju sa Duvanskom industrijom Niš, Srpskom komercijalnom bankom, i drugim
bankama i firmama u gradu. Stefanović se sumnjiĉi da je izvesne koliĉine lekova, nafte,
brašna i drugih “isplativih” namirnica prodavao “na crno” i bez potrebne dokumentacije, i da
je za ovu robu utajio porez. Ĉarsija je priĉala da je pre ukidanja poternice, “nesmetano
prelazio granicu”, i “viĊan u Nišu”, u kojem je njegova porodica i poslovni lanac “Nini”, koji
ĉine apoteke,
jedan drogerije,
od vlasnika benzinska
MB banke pumpa Srpske
i likvidirane i druge komercijalne
firme. Govorilo se da
banke je Stefanović
u Nišu. bio i i
U duvanskim
naftnim poslovima pripisivana mu je “povremena veza” Markom Miloševićem, i Ţeljkom
Raţnatovićem Arkanom. O tome gde se nalazio tokom egzila stizale su protivreĉne
informacije, dok zvaniĉno nije potvrĊeno da je u Makedoniji, i da je tamo postao vlasnik
kompanije “Jaka 80” iz Radoviša. U vlasništvu Stefanovića su i firme Jugoremedija i Luksol
iz Zrenjanina, Vetprom iz Novog Sada, Medela iz Vrbasa, Ţitomlin iz Niša, a kupovao je i
akcije Niške pivare i još nekoliko firmi u Srbiji.
Jovica Stefanović Nini i pored upozorenja Aleksandra Graĉanca, direktora Akcijskog fonda i
Unije radnika i akcionara, da krši sudske odluke, uspeo je da na Beogradskoj berzi proda deo
akcija vrbaškog
Zbog toga preduzeća “Medela”,
je zrenjaninskom kojejavnom
Opštinskom su u vlasništvu
tuţilaštvuFabrike
Deurić lekova
podneo“Jugoremedija”.
kriviĉne prijave
protiv odgovornih u “Jugoremediji”, zatim kupca akcija te farmaceutske kuće firme “Menta”
iz Padeja, ĉiji je vlasnik Stefanović, kao i Vide Uzelac, direktorke Centralnog registra zato što
je dozvolila kršenje privremenih sudskih mera kojima je zabranjena trgovina akcijama
“Jugoremedije” do pravosnaţnog okonĉanja spora izmeĊu menadţmenta i akcionara. Prema
izvodu iz Centralnog registra, jedan od akcionara “Medele” je i “Jugoremedija”, koja
poseduje 36,72% akcija ovog preduzeća. Na sednici Upravnog odbora “Medele”, na ĉijem
ĉelu je Stefanović, odluĉeno je da se proda deo kapitala koji poseduje zrenjaninska
farmaceutska kuća, uprkos tome što je beogradski Trgovinski sud odredio privremenu meru
kojom se Ninijevom preduzeću “Jaka 80” iz Radoviša zabranjuje otuĊenje i opterećenje, i
raspolaganje na drugi naĉin imovinom fabrike lekova. Deurić upozorava da Stefanović ne
prestaje da krši zabrane sudova i da pljaĉka imovinu “Jugoremedije”. Stefanović je 2. oktobra
prodao deo akcija “Medele”, u vlasništvu “Jugoremedije”, pošto se uverio da Beogradska
berza, Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar neće preduzeti ništa da spreĉe
nepoštovanje sudske presude, i na berzu je izneo i ostatak akcija “Medele”. Kupac je opet
“Menta”. Drugim reĉima, Nini je akcije “Medele”, u vlasništvu “Jugoremedije”, prodao sebi.
Rešenje Višeg trgovinskog suda u Beogradu, oktobra 2006, kojim se potvrĊuje presuda
zrenjaninskog Trgovinskog suda o poništenju dokapitalizacije Fabrike lekova “Jugoremedija”,
dokaz je da, u ovom sluĉaju, pravda konaĉno trijumfuje, kaţe Zdravko Deurić, predsednik
Udruţenja malih akcionara “Jugoremedija 2”. Najnovijim rešenjem Višeg trgovinskog suda,
kao neosnovana se odbacuje ţalba makedonske firme “Jaka 80”, na raniju odluku
Trgovinskog suda u sporu o vlasniĉkom statusau u “Jugoremediji”. Time je potvrĊena presuda
zrenjaninskog suda kojom je poništena dokapitalizacija fabrike lekova, posle koje je “Jaka
80”, niškog biznismena Jovice Stefanovića Ninija, postala većinski vlasnik “Jugoremedije”.
Od sada, vlasnici 58% kapitala fabrike lekova ponovo su mali akcionari, koji su to i bili pre
fiktivnog uvećanja kapitala. Privatizacijom društvenog dela kapitala koje je Akcijski fond
Republike Srbije prodao 10. septembra 2002. godine, mali akcionari preduzeća
“Jugoremedija” AD Zrenjanin su za suvlasnika dobili “Jaku 80” iz Radoviša. Neispunivši ni
jednu od preuzetih obaveza iz kupoprodajnog ugovora, Nini je kao manjinski vlasnik sa
41,93% kapitala ušao u “Jugoremediju” i prvo je izvukao iz magacina preduzeća zalihe
vredne 11 miliona evra. Prilikom kupovine drţavnog dela kapitala Jovica Stefanovic – Nini
bio je na Interpolovoj poternici zbog kriminalnih radnji u Srbiji. Nedugo zatim protivzakonito
vrši dokapitalizaciju “konverzijom duga” “Jugoremedije” prema “Jaki 80” ĉime preuzima
20% kapitala malih akcionara. Ovom radn jom Nini postaje većinski vlasnik preduzeća. Mali
akcionari podnose tuţbu 9. februara 2004. godine protiv Ninija. Ovaj predmet išao je a do
Vrhovnog suda dva puta, prvi put jer je zrenjaninski sud osporio legitimnost malim
akcionarima, drugi put jer je po ţalbi “Jake 80” odbijena privremena mera od strane
zrenjaninskog
“Jugoremediji”suda.
AD, Presuda
doneta jekojom se briše
juna 2006. nezakonita
godine i njom dokapitalizacija, koju jemera
je uvedena privremena Nini do
izvršio u
okonĉanja ovog postupka tako što se tuţenom zabranjuje preduzimanje bilo kakvih radnji
koje bi štetile malim akcionarima i zabranjuje se donošenje odluka na organima upravljanja
kojima bi se menjala vlasniĉka struktura kapitala ili da se menja promena vrednosti strukture
kapitala. Nini, koji iako je dobio privremene mere, ponovo krši zakon, jer mimo berzanske
prodaje – kupovine akcija koja je jedina legalna i zakonita, preuzima akcije jednog dela malih
akcionara i prebacuje ih na svoje firme “Nini kozmetika” i “Nini farmacija”,
“Sigmapharm”… sve iz Niša, a u tome mu pomoć daje Agencija za privredne registre, iako je
Centralni registar hartija od vrednosti sve to zabranio. Mali akcionari znaju da je 31. maja
2006. godine Trgovinski sud u Beogradu doneo presudu kojom je raskinut ugovor o
kupoprodaji udelaRepublike
Akcijskog fonda metodomSrbije
javne od
aukcije zakljuĉen2002.
10. septembra izmeĊu “Jakai 80”
godine iz Radoviša
ugovora i
o investicionom
ulaganju od 02. oktobra 2002. godine takoĊe izmeĊu gorepomenutih strana. I ovom pre sudom
uvedena je privremena mera “Jaki 80”, kojom se zabranjuje otuĊenje, opterećenje i
raspolaganje imovinom preduzeća “Jugoremedija” AD do okonĉanja sudskog spora.
Decembra 2005, posle “Jugoremedije”, “Medele”, “Vetproma” i “Luksola”, Jovica Stefanović

Nini ušao“zateĉenog”
je preko je i u farmaceutsku
Upravnogkompaniju “Srbolek”,
odbora pre gdedobio
tri dana ĉak je postao
svogvlasnik
ĉoveka50,05% akcija. On
za generalnog
direktora, iako je po zakonskoj proceduri trebalo da budu izabrani novi organi upravljanja,
koji će izabrati i prvog ĉoveka firme. “Stari” šestoĉlani UO, na ĉelu sa Oliverom Marĉetom,
većinom glasova smenio je Ilića, verovatno da se pokaţe pred Ninijem, koji je prisustvovao
sednici. Potpuna promena vlasništva, nakon Ninijeve sukcesivne kupovine na berzi u roku od
samo sedam dana, još nije u potpunosti ukljiţena u Centralni registar. MeĊutim u “MV
investmentu”, brokerskoj kući koja zastupa firmu “Nini”, rekli su da je ovaj niški biznismen
većinski vlasnik “Srboleka” postao sa MK komercom i nekim sitnijim akcionarima, meĊu
kojima je sa 1,5% i ova brokerska kuća. Drugaĉije po zakonu i nije moglo, jer je jednom
kupcu dozvoljeno da preko berze stekne najviše do 25% akcija s pravom glasa u jednom
preduzeću. Jovica Stefanović Nini stekao je preko svoje firme Nini“ u Srboleku“ blizu 50%
akcija preko povezanih lica što zakon ne dozvoljava, jer ĉim se stigne do 25% mora da se
objavi ponuda za preuzimanje svih akcija. Pošto Nini nije išao tim zakonitim postupkom,
morao je da postupi po nalogu Komisije za hartije od vrednosti i do 28. decembra objavi
ponudu za sve akcije ili proda sporni udeo. 25. decembra 2007. on je to i uĉinio, pa je
kupovinom na berzi novi suvlasnik Srboleka“ sa nepunih 24% firma Invej“, Predraga
Rankovića Peconija, dok se firma Nini“ vlasništvo smanjila na dozvoljenih 24,99%. Ova
dvojica biznismena verovatno će neformalno udruţiti svoje akcije i postaviti zajedniĉku
upravu. MeĊutim, da bi prešli polovinu neko će morati da objavi ponudu što zahteva znatna
sredstva. Poznato je da naši tajkuni biraju jeftiniji naĉin da postanu apsolutne gazde, a to je
dokapitalizacija. Mali akcionari moraju da se organizuju i da zajedniĉkim delovanjem
onemoguće Ninija i Peconija da im na bilo koji naĉin obezvredi vlasništvo. Nini je samo
simboliĉno kaţnjen za prekršaj, imajući u vidu da je njegova kupovina akcija Srboleka“
2005. godine na Berzi razlog što ovo najstarije farmaceutsko preduzeće nije dobilo strateškog
partnera, bugarsku kompaniju Sofarmu“ koja je u isto vreme objavila ponudu za preuzimanje
svih akcija, uz garancije za investicije od 20 miliona evra, upošljavanje novih 100 radnika i
uvoĊenje standarda za izvoz u EU. Malverzacije Ninija razobliĉene su javno tek kada je na
Skupštini akcionara hteo da “progura” odluku o dokapitalizaciji jer se legitimisao kao vlasnik
ne samo 24,99%, koliko su znali da ima, nego ĉak za 48,77% akcija pošto ih je u
meĊuvremenu van berze otkupio od Kostića. Sve je uraĊeno posredstvom firme Marko
plus“, koju su maja 2006. godine osnovali Kostić i Nini i u nju, kao kapital, uneli akcije
Srboleka“ nakon
koje sušto
ranije kupili na berzi.
je Udruţenje malih Nini je biopodnelo
akcionara prinuĊenţalbu
da proda oko 25%
Komisiji akcijaod
za hartije
vrednosti. Nakon toga Komisija je donela rešenje kojim se potvrĊuje da je on preko povezanih
firmi, vanberzanskom kupovinom od MK komerca“ postao vlasnik 49% akcija. Po rešenju
Komisije, za kaznu Nini poslednja tri meseca nije imao pravo glasa u Skupštini akcionara na
227.069 akcija, odnosno na oko 24% koje je nezakonito stekao. Mali akcionari su upravo
zbog ovih mahinacija izgubili strateškog partnera. Kupovinu Srboleka“, Nini“ i MK
komerc“ obavili su novembra 2005. godine na berzi u dok je trajala ponuda Sofarme“ za
otkup akcija po ceni od 1.410 dinara. Dok je trajala ponuda Sofarme“ kupovao je, uz
naduvavanje cene do 1.970 dinara, da bi, ĉim je stekao 40%, cena naglo pala. Tada mu je i
drţava pripomogla i na Berzi prodala pola paketa od 32%.
99. Miodrag Stojković, genetiĉar. Prvi u Evropi uspeo je da klonira ljudske matiĉne ćelije.

100. Vojin ĐorĊević, vlasnik Si&Si“ koji je u poslovnim “nevoljama” ostao bez Voda
vode“.
101. Zdravko Ĉolić, najpopularniji domaći pevaĉ, deo klana Makse Ćatovića
102. Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik Blica“, suprug ćerke bivšeg šefa VOS,
Nedeljka Boškovića
103. Nenad Cekić, predsednik Republiĉke radiodifuzne agencije
104. Radoslav Veselinović, predsednik Galeb grupe“
105. Petar Petrov, generalni direktor Trajala“ iz Kruševca
106. Draginja Đurić, direktorka Banke Inteze“
107. Sanja Bokan, vlasnica Štampe“, udovica Vanje Bokana, ćerka bivšeg šefa VOS,
Nedeljka Boškovića
108. Mile Jerković, kupio deset firmi
MILE JERKOVIĆ je sinonim za divljaĉku tranziciju u Srbiji. Sve je stekao otimajući

preduzeća u kojima bi na sumnjiv naĉin došao do polovine vlasniĉkog udela. Pošto mu škola
nije išla (završio je šest razreda osnovne škole), još 1978. godine poĉeo se baviti privatnim
preduzetništvom, zaloţivši, bez saglasnosti, oĉevu, bratovu i vlastitu imovinu, i dizanjem
kredita od 200.000 maraka od kojih je otvorio nekoliko prodavnica i tri restorana u Baĉkoj
Topoli, koji su svi bili manje ili više neuspešni. Jerkovićeva “poslovna” karijera postaje
uspešna sredinom devedesetih godina. Kumstvo sa Arkanom donelo mu je poslove sa
švercom nafte i cigara, a u Istoĉnoj Slavoniji prodaju ukradenih traktora. Na taj naĉin se ovaj
ĉovek naglo obogatio. Kada je Arkan ubijen, niko osim njega nije znao koliko para duguje
Arkanu. Posle ubistva Arkana, Jerković je i ĉuvenom “Bomboni” ostao duţan blizu pet
miliona evra. Punih 20 godina Jerković je uvek uspevao da sebi obezbedi podršku i zaštitu
aktuelnih moćnika. O tome svedoĉi preko 20 pokrenutih alii nikada okonĉanih kriviĉnih
prijava (kraĊa i nelegalno posedovanje oruţja, kraĊa i švercovanje motornih vozila,
meĊunarodni šverc cigaretama, nuĊenje i primanje mita, zloupotreba sluţbenog poloţaja,
izdavanje menica bez pokrića direkciji za robne rezerve, falsifikovanje sluţbenih isprava,
kidnapovanje kupio ravno
i protivp
koja je većinom lišavanjepodiţući
za 18 meseci, slobode). U njegovom
ogromne vlasništvu
kredite u “Metalsjebanci”,
ĉak 17 koja
preduzeća,
i slovi
za banku koja je spremna podrţati sumnjive transakcije i “biznismene”. Najzanimljivije su
njegove kupovine poljoprivrednih gazdinstava i prevozniĉkih preduzeća, koje je uz pomoć
Gorana Obradovića iz Agencije za privatizaciju kupovao jednu po jednu, diţući niĉim
pokrivene kredite iz “Metals banke”. U svim novokupljenim preduzećima je potpuno
nezakonito, bez saglasnosti ostalih suvlasnika (u svima je vlasnik samo oko 50% akcija)
kompletnu imovinu stavljao pod hipoteku “Metals banci” zaduţujući ih i do petostruke
vrednosti. Preduzeće “Topolatrans” iz Baĉke Topole (gde je vlasnik 56% akcija) koje vredi 5 0
miliona dinara zaduţio je kreditima od 450 miliona dinara u “Metals banci” ĉiji je direktor
Ananije Pavićević svesno odobrio ovoliko zaduţenje. Zrenjaninskom Autobanatu (Jerković je
vlasnik 50,04%
zarobljenog akcija),direktora,
tadašnjeg gde je uzodmah
naoruţano obezbeĊenje
je stavio preoteo
svu imovinu pod vlast, kidnapovao
hipoteku “Metals ibanci”,
drţao
kod koje je nastavio zaduţivanje bez ograniĉenja (jedna odluka navodne Skupštine glasi
“Daje se ovlašćenje Upravnom odboru i Generalnom direktoru AD Autobanat iz Zrenjanina
za podnošenje zahteva i zakljuĉivanje Ugovora za neograniĉeno finansiranje i davanje
jemstva…. odnosno davanje jemstva pravnim i fiziĉkim licima…”). Preduzeće za prevoz
putnika 7. juli iz Šapca, Jerković je kupio po poĉetnoj ceni od 561.700 evra (jedan nov
autobus
upravomkošta oko 350.000
preduzeća evra)
nelegalno pošto mustvorio
i nerealno je prethodno,
ogromnau potraţivanja,
saradnji sa lokalnim
tako da moćnicima
niko nije bioi
zainteresovan da sa njim ulazi u partnerstvo. Sliĉno je bilo i u “Sremekspresu” iz Sremske
Mitrovice koje je takoĊe kupio kao jedini ponuĊaĉ i po poĉetnoj ceni. “Kraljem oranica” voli
sebe da naziva od skandalozne privatizacije Poljoprivrednog preduzeća “Erdevik” (vinogradi i
vinarija) u avgustu 2003. godine. Istog dana kada je hrvatski preduzetnik Marinko Zadro
kupio 44% drţavnih akcija, Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici ozakonio je Jerkovićev
dugogodišnji zakup. S naoruţanim obezbeĊenjem zauzeo je upravnu zgradu firme, a od linĉa
radnika spasila ga je policija. Na kraju je uz pomoć moćnika uspeo da otme ovo preduzeće.
Nakon toga je kupovinom tri poljoprivredna preduzeća, “Baĉke” u Sivcu, senćanske
“Poljoprivrede” i “Mladog borca” iz Sonte, postao vlasnik oko 8.000 hektara vojvoĊanskih
oranica, ĉetvrti po veliĉini poseda u vlasništvu[32]. Izdvaja se kupovina poljoprivrednog
imanja Baĉka u Sivcu kod Sombora, kada je u nadmetanju s predstavnikom porodiĉne
imperije Matijević podigao cenu s poĉetnih 256,2 miliona dinara na 1,15 milijardi ili 14,4
miliona evra. Suparnici su tada primetili da njive idu u ruke onome ko nema veze s
poljoprivredom, dok je Jerković komentarisao da će kada Srbija uĊe u EU hektar vredeti
dvadeset hiljada evra. Bolji poznavaoci kretanja novca tvrde da on samo izvršava kupovine za
albanske tajkune iz Crne Gore, koji su uspeli da preko nekoliko razliĉitih kriminalnih grupa
pokupuju veliki broj preduzeća po Beogradu i Vojvodini i posebno velike površine obradive
zemlje. Drugi u grupi je Milanko Grbić zaštitnik radniĉkih interesa” i predsednik
pokrajinskog i gradskog sindikata saobraćaja koji se kod svake otimaĉine ili upada u
novoosvojeno preduzeće pojavljuje da bi ovoj otimaĉini dao kakav takav legitimitet. Treći u
plejadi je Ananije Pavićević koji je kao direktor Metals banke obezbedio, samo u poslednjih
18 meseci, oko 30 miliona evra kredita sa kojima je Jerković kupovao izabrana preduzeća.
Pavićević je svoj deo posla obavljao profesionalno i na vreme tako da Jerkoviću nikada nije
falilo para, pa ni kada je imanje u Sivcu od 3500 hektara platio preko 14 miliona evra. Ko je
(ili ko su) ĉetvrti sa ĉuvenog logoa ne moţe se pouzdano tvrditi, ali je sigurno da su ili iz
najviših politiĉkih krugova ili iz sastava neke sluţbe jer su veoma uspešno pokrivali
dosadašnji rad ove grupe, veliki broj kriviĉnih prijava i suĊenja koja su u toku i po nekoliko
godina. Sigurno je da je u ovom delu angaţovan veći broj lica, poĉevši od onih koji
obezbeĊuju da novac stiţe u ruke Ananija koji ga dodeljuje Jerkoviću i sliĉnima za kupovinu
svega i svaĉega, pre svega po Vojvodini, do onih koji preko veza i uticaja obezbeĊuju da
lokalne
planovavlasti, policija,
razotkrili tuţilaštva
su ĐorĊe i sudovi
ĐorĊević, bivšiništa ne ĉine daRDB
obaveštajac poremete ove Mirĉić,
i Milorad planove.predsednik
Deo ovih
odbora za bezbednost Skupštine Srbije, na novosadskim televizijama, apostrofirajući albanski
lobi iz Crne Gore i nemaĉke obaveštajce kao finansijere ovih aktivnosti.
Mile Jerković je po završetku šestog razreda osnovne škole odluĉio da više da ide u školu.
Vrlo brzo je napredovao pa je osamdesetih uspeo da se zaposli kao pomoćni radnik u
Industriji mesa u Baĉkoj Topoli, gde je ubrzo, po odluci direktora, unapreĊen u vozaĉa
viljuškara. Sa svojim bratom, vozaĉem u “Topolatransu” je 1991. godine radio na prevoţenju
pšenice iz Baranje u Baĉku Topolu ali je u tom poslu mnogo ţita kaliralo, a oni zaradili velike
pare. Zatim je sa Arkanom uĉestvovao u nabavci nafte i kod njega se popriliĉno zaduţio, tako
da je Raţnatovićevo ubistvo za Mileta bilo kao nagrada teška nekoliko miliona maraka. Mile
je 2000.
kome godine uĉestvovao
je prvooptuţeni, u meĊunarodnom
nije okonĉano. švercunapravio
2004. godine cigareta je
i bio uhvaćen.
posao Ali, suĊenje
sa Direkcijom na
za robne
rezerve, koju je prevario izdavši joj menice bez pokrića u vrednosti od oko 60 miliona dinara.
Protiv njega je pokrenut postupak tek 2005. godine ali je zataškan. Ni policiju za privredni
kriminal, ni sudstvo, ni tuţilaštvo, ni ministarstvo finansija nije zanimalo to što je neko
obmanuo drţavu, a i dalje se slobodno šeta i sklapa sa njom nove poslove. Mile je zapao za
oko direktoru Metals banke Ananiju Paviĉeviću (G17 plus), koji je sa njim za dvadesetak
meseci razvio veliki broj unosnih poslova. Najpre je Miletova ćerka Višnja u martu 2005.
godine osnovala preduzeće “Višnja produkt” u Novom Sadu sa osnivaĉkim kapitalom od 500
evra (od ĉega je uplaćeno samo pola). U preduzeću u kojem je Vesna direktor nema
zaposlenih ali zato ima nekoliko putniĉkih automobila, jedan dţip i jedan kombi, a koristi se
preko 70 miliona kratkoroĉnih kredita u Metals banci. Dok Vesna nije postala punoletna sve
poslove je vodio tata Mile. Višnja produkt je uz pomoć kredita od ĉika Aneta”, ko ji su
odobravani preko noći i sa minimalnom dokumentacijom i bez provere, uspela da kupi oko
170 000 akcija u “Topolatransu” iz Baĉke Topole i oko 53.000 akcija u “Autobanatu” iz
Zrenjanina. Jedino što je obavezno kod ĉika Aneta je biznis plan” u plavoj k overti koji, kako
tvrde najbliţi saradnici Jerkovića, za svaki kredit i rebalans kredita vredi 10 000 evra. Pošto je
bez problema prošao sa osnivanjem “Višnja produkta” i kupovinom “Topolatransa”, u
septembru 2005. godine sa ćerkama Marijom i Danijelom i Danijelinim muţem Urošom
Roganovićem osnovao je preduzeće “Dumetiko” sa minimalnim kapitalom od 500 evra
(ponovo plaćeno samo pola). Nova firma uzela je pare od “Topolatransa” koje su dobijene od
kredita Metals banke i njima, uz strašne pritiske, do maja 2006. godine kupila 170.000 akcija
“Autobanata”. U novembru 2005. godine Mile je preko “Topolatransa” osnovao preduzeće
DUTP “Vojvodina” za preko 30 miliona dinara, ponovo od kredita Metals banke. Pošto je za
direktora postavio Danijelu Grković odmah je potpisana zaloţna izjava i ugovor o
kratkoroĉnom kreditu od 45 miliona dinara. Ne treba pominjati kojom brzinom i u kojoj
banci. Ĉim je novac pristigao preusmeren je na raĉune “Višnja produkta” i “Dumetika”, a
potom na više drugih raĉuna. Od para izgubljenih” u tim prebacivanjima Mile je kupio kuću
na Tatarskom brdu u Novom Sadu za 250 000 evra, što je pokrio fiktivnim plaćanjem neke
robe. Samo ovim akrobacijama Mile je opteretio “Topolatrans” sa 75 miliona dinara.
Krajem aprila i poĉetkom maja 2006. godine uz ogromnu pomoć Metals banke i uz
nezakonito poslovanje na berzi, gde je trgovao akcijama izmeĊu svojih preduzeća, i uz
pritiske i pretnje akcionarima da već prodate akcije ponovo prodaju njemu, Mile je uspeo da
osvoji 50,04% vlasništva nad “Autobanatom”. Pošto je pritisak kredita u svim preduzećima
postao preteţak, nije mogao da ĉeka legalno preuzimanje poslova u “Autobanatu” pa je
krajem maja sa naoruţanim licima nasilno upao i preduzeće, oteo dokumenta i peĉate,
kidnapovao i drţao zarobljenog direktora preduzeća, a Upravni odbor skupio na silu i naterao
da donese odluke po kojima on sam preuzima celu firmu. Na ovakvo njegovo postupanje nisu
reagovali ni MUP
Malušić, koji ni sudimao
je u školi u Zrenjaninu. Za to se, po
nadimak Slinavi”, alireĉima Jerkovića,
ga je, pošto pobrinuo
je postao Ţeljkozamenio
biznismen,
sa Kamel”. On se potrudio da policija ne interveniše ni prilikom evidentnog izvršenja teških
kriviĉnih dela, a da sud ili odbije sve zahteve za zaštitom zakonitosti i imovine ili da te
zahteve skloni u stranu i odloţi njihovo rešavanje. Mile je odmah sve raĉune “Autobanata”
prebacio u Metals banku i bez potrebne dvotrećinske većine stavio hipoteku na imovinu
preduzeća kako bi mogao da nastavi sa dizanjem kredita i daljim zaduţivanjem preduzeća.
Izgleda da su i Mile i Ananije nezadrţivi i poĉeli su da kupuju i najrazliĉitija preduzeća, i to
po istom scenariju. Već postojeća preduzeća daju fiktivne garancije, odobrava se kredit i na
aukciji kupuje novo preduzeće, koje se odmah stavlja pod hipote ku Metals banci. Koliko su se
zaigrali pokazuje primer “Topolatrans” koji trenutno duguje oko 230 miliona dinara na ime
kratkoroĉnih kreditajei odobrila
toga, Metals banka Metals banci plaća
i lizing preko devet
nabavku 3,5 miliona dinara
autobusa, meseĉne kamate.
pa “Topolatrans” Pored
duguje oko
450 miliona dinara dok je ukupan kapital preduzeća oko 50 miliona dinara. Ostaje nejasno ko,
u stvari, podrţava Ananija i Mileta i omogućava im da razvijaju sumnjive poslove koji se
mere milijardama dinara i da nastavlja kupovinu novih preduzeća. (primer je “Poljostroj” iz
Odţaka koji je kupljen za trećinu realne cene, zašta se potrudio Goran Obradović iz Agencije
za privatizaciju)
109. Ištvan Pastor, predsednik SVM
110. Dragan Marković Palma, predsednik opštine Jagodina
DRAGAN MARKOVIĆ zv. Palma je u JNA bio Titov gardista, posle brojnih provera i
komplikovane procedure. “U gardu nije mogao svako da uĊe! Pre nego što su me poslali u
Pulu proverali su mi sve, ko mo je bio deda, pradeda, ĉukundeda, da li sam osuĊivan, sklon
samoubistvu… Tu su sve bili zreli mladići od 25 do 26 godina, a ja sam sa 19 bio najmlaĊi.
Za mene je bila ĉast sluţiti u Titovoj gardi” – s ponosom priĉa Palma. Marković je jedan deo
vojnog roka odsluţio na ostrvu Vanga, na kojem je Josip Broz imao rezidenciju.
Zahvaljujući brojnim neregularnostima oko lokalnih izbora 1996. godine, SSJ je dobila
jednog odbornika u toj opštini u centralnoj Srbiji. A, onda na scenu stupa Arkan sa svojim
vaninstitucionalnim metodama i za po 10.000 maraka ili otmicu kao iz holivudskih filmova,
uspeva da dovede u SSJ još šest odbornika iz SPO, jednog iz DS i jednog iz SRS, formira
većinu sa koalicijom SPS-JUL i preuzima opštinsku vlast. Uticajnoj regionalnoj TV stanici
“Palma plus”, koja se vidi u celoj centralnoj Srbiji, na osnovu sumnjive dozvole za
emitovanje koju je izdao neko od Miloćevićevih ministara, u vlasništvu Dragana Markovića
Palme, programski se prikljuĉuje i TV Jagodina, opštinska kuća nešto slabijeg kvaliteta. Bivši
predsednik SRJ, Slobodan Milošević, liĉno je odredio kriterijume po kojima će se u izbornoj
godini prepoznavati “plaćenicki” i “patriotski” mediji. “Veliki broj elektronskih medija i
štampe”, kaţe Milošević u listu Politika, “pod potpunom je finansijskom i politiĉkom
kontrolom nekih za padnih vlada” i oni imaju zadatak da “podstiĉu destabilizaciju
Jugoslavije”. Ovu “subverzivnu aktivnost protiv drţave” spreĉavali su “patriotski” organi
SPS, JUL i SRS, a posebno Goran Matić i Ivan Marković, savezni ministri za informacije i
telekomunikacije.
Pod paravanom sporta i zdravog ţivota, u Jagodini se gaji kult nasilja. Lokalni kik -boks klub
nosi naziv “Tigrovi”. Zoološki vrt nosi naziv, stran ovom podneblju a blizak podzemlju –
“Tigar”. Po crnim oldtajmerima i crnim dţipovima reklo bi se da je Jagodina neka vrsta
Arkanovog muzeja. Dragan Marković Palma je politiĉku i poslovnu karijeru napravio kao
ĉlan
ga jeSSJ. NijeNa
stvorio. ĉudo
ĉeluštoopštine
će, iz zahvalnosti, doţivotno,
Palma se pokazao dobrovoljno,
kao sposoban, ostatiradove,
izvodeći duţnik pa
ĉoveku koji
naknadno
naplaćujući od opštine. Ĉudno je samo da to nikome ne ukazuje na pranje para.
111. Mirko Cvetković, ministar finansija
112. Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka
113. Aleksandar Pravdić, direktor Galenike“ iz Beograda
114. Slobodan Petrović, generalni direktor Knjaza Miloša“
115. Nebojša Ĉović, direktor FMP i vlasnik košarkaškog kluba

116. Saša Vlaisavljević, direktor Jat ervejz“
117. Išak Šeps, regionalni direktor Karlzberg“
118. Vladika Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski

119. Rase Starĉanin, kralj teksasa“ iz Novog Pazara
120. Kamil Befa, generalni direktor cementare Lafarţ BFC“
Vlada Srbije i ministarstvo za privredu i privatizaciju, koje je vodio kadar firme Deloite
toushe (ista ona koja je vršila “procenu” BFC, pa kada je pukla bruka Vlada Srbije ekspresno
je osnovala Agenciju za privatizaciju), Aleksandar Vlahović, u jesen 2001. godine prihvata
posetu francuskog predsednika Ţaka Širaka, koji se hvalio kako je spasio mostove oko
Beograda. Širak tada dolazi sa ciljem: Beoĉinsku fabriku cementa Srbija mora prodati
francuskom Lafarţu, inaĉe nema ništa od otpisa dugova Pariskom i Londonskom klubu! Te
dugove budţet drţave Srbije zadnjih godina i dalje otplaćuje Pariskom klubu, a Londonski
klub će doći na red 2010. godine. Posle ove posete, Aleksandar Vlahović daje izjavu: “…Ako
Beoĉinsku fabriku cementa ne prodamo francuskom Lafarţu, kako posluje ta kompanija će
sama sebe zatvoriti”! Vlahović je prenebregao ĉinjenice: da je infrastruktura BFC u vrlo
dobrom stanju, da je prethodnih godina uraĊeno par kapitalnih remontnih zahvata (jedan je
bio vrednosti deset miliona DM), da su kupljeni brojni kamioni za transport, pogoni za
proizvodnju, transport, odrţavanje i ĉinjenicu da je ovaj gigant imao najkvalitetnije radnike,
da je linija za proizvodnju cementa, sagraĊena u drugoj polovini ‟70-tih, koštala je oko 300
miliona DEM, što je kredit koji je tokom osamdesetih godina u potpunosti isplaćen
sredstvima BFC, i najvaţnije da je fabrika skoro godinu dana bila u prilici da trţišno posluje,
dakle da sama formira cenu cementa (koju je pre odreĊivala drţava, a ĉesto i dileri cementom
– mafija)i da bi u takvim uslovima dug BFC bio bi anuliran za manje od godinu dana, a
planovi za prošir enje kapaciteta i otvaranje pogona za proizvodnju betonske galanterije
otvorili bi par hiljada novih radnih mesta. Naravno da je ministar imao vrlo dobru informaciju
ali se silno ţurio da ovaj “posao” privede kraju. Ugovor 5 interesnih strana potpisan je izmeĊu
4 (nije ga potpisala ondašnja lokalna samouprava u Beoĉinu), ali original tog Ugovora nikada
nije prikazan javnosti, a ĉak ga ni potpisnici nisu videli, već su stavili “blanko” potpise. 70%
BFC-a prodato je za nekih 51,9 miliona USD, 1997. godine postojale su mnogo bolje ponude,
pa i od bezmalo 270 miliona DEM (138,1 miliona evra), za 51% BFC-a. Fabrika cementa u
Popovcu prodata je za 52 miliona dolara a, po kapacitetu i stanju ove dve cementare, BFC je
bila “teţa” za okoAko

“provizionara”? trećinu, a za nju
se uporedi je plaćeno
kako su prošli– radnici
manje.Apatinske
Da li je zapivare
beoĉinsku cementaru
ili Knjaza bilo
Miloša,
biće mnogo jasnije kako su radnici BFC-a i drţava Srbija opljaĉkani. Ministar Vlahović dao je
izjavu kako je i BFC mogla da se privatizuje kao i Apatinska pivara, ali je to izjavio tek kad je
posao završen (a bio meĊu prvima koji je prijavio “imovinu preko 20 miliona”). U decembru
2001. godine, u Beoĉin stiţe ekipa Lafarţa, na ĉijem se ĉelu nalazio Dţordţ Bobvoš, danas
direktor maĊarskog Trigranita, pošto je prethodno najuren iz Erste banke, u pratnji dva Ĉeha:
Martin Turecki i Ivan Mareš, i londonske dive srpskog porekla Tatjane Mihajlov -Pilbim.
Moglo se zakljuĉiti da se radi o potrĉcima centrale Lafarţa. 28. marta 2002. godine, Lafarţ
“ulazi u posed” BFC.
Ostala je klauzula
višak, ali kojom
već u aprilu se Lafarţ
2002. godine obavezao
na glavnojdaoglasnoj
tokom 5tabli
godina
BFCneće otpuštati
izlazi nova tehnološki
sistematizacija po kojoj na stotine radnika postaju tehnološki višak. Ako se znalo da Lafarţ
planira masovno otpuštanje radnika, kako je pobedio na raspisanom tenderu? Ovo je postalo
poznato tek nakon potpisivanja ugovora – neko je to krio sve vreme pregovora, a Dţordţ
Bobvoš je ponovljao srpskim medijima kako u BFC nijedno radno mesto neće biti tehnološki
višak! U jesen 2002. godine, pod pritiskom i torturom, na stotine oĉajnih radnika uzima
mizernu otpremninu.
otpremninu bukvalnoSvi radnici koji
su zatvoreni nisu “dobrovoljno”
u jednu napustili
poveću prostoriju, kompaniju
bez stolica i uzeli
i stolova, i najstroţe
im je zabranjeno kretanje u krugu cementare. Martin Turecki, iz menadţerske ĉetvorka
Lafarţa, na jednoj proslavi direktno u diktafon nekog novinara “Politike” izjavio je: “Nama
niko ništa ne moţe. Mi smo vas sve platili i ove iz Vlade i sve ovo mi smo kupili.” Po
privatizaciji Beoĉinske fabrike cementa Nenad Ĉanak oštro istupa u javnosti pretnjama
“bukagijama”. Kome je pretio Nenad Ĉanak? Zašto je pretio “bukagijama”? Zašto je naprasno
prestao da preti kada se ekspresno iz garsonjere na “Grbavici” (deo Novog Sada) preselio u
elitno novosadsko “Cepter -naselje” u Veterniku gde se kvadratni metar stambenog prostora
koštao i preko 2000 evra?
Pod obrazloţenjem da ne posluje pozitivno Lafarţ je, tokom 2002. godine, ukinuo pojedina
dotiranja lokalnoj samoupravi u Beoĉinu i isplatu dividende malim akcionarima. Ovde je u
pitanju oĉita laţ, jer Lafarţ je platio ugovorenu cenu umanjenu za 19,6 miliona USD deficita
BFC, što znaĉi da su krenuli od nule, a pozivali su se na taj dug. Lafarţ se, s druge strane,
hvalio da je ostvarena rekordna proizvodnja od 1,3 miliona tona cementa u 2002. godini, što
je, takoĊe, laţ jer je rekordna proizvodnja cementa bila 1,6 miliona tona ostvarena još 1984.
godine. Tu takozvanu “rekordnu proizvodnju” BFC je, bez Lafarţa, ostvarivala svake godine,
osim za vreme bombardovanja i sankcija. Istina je bila na drugoj strani. Lafarţ postiţe
rekordnu maloprodajnu cenu od 64 evra za tonu cementa pa u tom momentu Srbija ima
najskuplji cement u Evropi. Cenu prirodnog gasa strana kompanija Lafarţ plaćala je jeftinije
nego graĊani Srbije za domaćinstva.
Svaki radnik koji je napustio BFC “dobrovoljno” i pokušao da uspostavi bilo kakav vid
poslovne saradnje preko svog “malog i srednjeg preduzeća” sa Lafarţom je odbijen. Na
stotine radnika sa prebivalištem van beoĉinske opštine radi u remontima BFC, ali ta
mogućnost nije omogućena nijednom graĊaninu beoĉinske opštine, bez obzira što su neki
decenijama uspešno radili te iste poslove. Ĉak su i struĉnjaci Lafarţa priznali da su pogoni za
proizvodnju u odliĉnom stanju – i izvrsno odrţavani! Politika rukovodstva Lafarţa bila je
jasna: nema posla za radnike sa teritorije beoĉinske opštine. Što manje graĊana Beoĉina u
fabrici, manja je opasnosti od organizovanih protesta graĊana.
Menadţeri Lafarţa nisu

zagaĊuju ĉovekovu osporili
okolinu tvrdnjui šire.
u Beoĉinu da pogoni za kriviĉno
To je to proizvodnju
delo.klinkera i cementa
Zakon kaţe i da je otpad
zabranjeno koristiti kao gorivo, a Bojan Pajtić nedavno je u Parizu potpisao Ugovor sa
Lafarţom o spaljivanju otpadnih guma, i ko zna kakvog sve otpada jer u leto 2003. godine već
je izvršeno tajno probno spaljivanje medicinskog otpada u BFC. Podaci Doma zdravlja u
Beoĉinu i Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici pokazuju enormno povećanje
pacijenata sa problemima disajnih organa od dolaska Lafarţa. Menadţeri Lafarţa tvrde da im
novi filteri radi besprekorno, ali je u septembru 2003. godine opštinu Beoĉina prekrio sloj
prašine. Mnogi tehnolozi bi mogli da objasne i zašto je velikom Lafarţu nedavno pao
dimnjak, i kakav je uticaj sumporne kiseline, koja nastaje hemijskom reakcijom sumpor-
trioksida (od sagorevanja “goriva” – otpada, tipa petrol-koks sa vodom…), i to zatrpavanje
prašinom 2003. godi
elektrode unutra
ne vezano za havariju na elektro-filteru pripreme kada su im gotovo sve
– popadale. To je samo jedna u nizu havarija koje su se dogodile od dolaska
Lafarţa u Beoĉin. U ovom periodu je bilo više teško povreĊenih radnika, a jedan radnik je i
poginuo na jednom od kopova.
Vlada Srbije je u 2008. godini prodala svojih 15% akcija Beoĉinske fabrike cementa –
francuskom Lafarţu, van berze. Tako je Lafarţ, suprotno Zakonu o hartijama od vrednosti,
došao
vlasniku najveće
pozicijucementare
da nasilnona
otkupi i preostale
Balkanu. akcje
Osim što
ije malih akcionara i postane 100%-tni
oštetio drţavu Srbiju, neko je naneo štetu i
malim akcionarima, graĊanima Srbije, koji su ostali bez liĉne imovine. Mali akcionari morali
su još da plate i sve troškove brokerskim kućama. Pitanje po kojoj je ceni Vlada Srbije
prodala svojih 15% akcija i koliko se ona razlikuje od one koja je plaćena malim akcionarima,
na ţalost, samo je jedno od otvorenih.
121. Tanja Mišĉević, direktorka Kancelarije za pridruţivanje EU
122. Stanislav Hoĉevar, beogradski nadbiskup
123. Hamdija Jusufspahić, beogradski muftija

124. Berner Kisler, predsednik Upravnog odbora Sunoko“
125. Miroslav Bogićević, predsednik koncerna Farmakom MB“
126. Mirko Petrović, direktor Dunav osiguranja“
127. Miroljub Jeftić, naĉelnik VMA

128. Petar Matijević, vlasnik mesare Matijević“ i veliki zemljoposednik
129. Milica Delević, ekspert za EU

130. Veran Matić, prvi ĉovek Radio i TV B92
131. Maja Kovaĉević-Tomić, portparol Specijalnog suda
132. Boţina Radević, struĉnjak za transplantaciju jetre
133. Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije u Srbiji
134. Gustavo Navaro, direktor Holcim“ u Srbiji

135. Vojko Đukić, direktor Kliniĉkog centra Srbije
BORIS STAJKOVAC, predsednik UO u ostavci deĉje klinike u Tiršovoj i direktor nevladine

organizacije Centar za brigu o deci“ je veoma bogat. Javnost je to prvi put saznala kad su
objavljene porodiĉne fotografije snimljene u njegovoj, jednoj od najekskluzivnijih, dedinjskoj
kući od oko 400 kvadrata, sa ogromnim dvorištem i bazenom. Stajkovac se tada pravdao da je
ovoliku imovinu stekao poštenim radom i naglašavao da radi od 16. godine: “Iako sam
završio medicinu, većinu svog ţivota bavio sam se ureĊenjem enterijera za kafiće i klubove,
što je vrlo profitabilan posao. Kalemegdanska terasa“, O sinema“, Rio Bravo“,
Leksington“
u Novom Sadu,i još mnogi drugi
Đardino“ u Beogradu,
i Kuba restoran Mediteraneo“,
libre“ u Podgorici, Plava frajla“
irski pabovi u Beogradu, i Opera“
Nišu,
Jagodini, na Zlatiboru, samo su neki od lokala koje sam osmislio”. Izdavaĉku kuću Media
maks magazins“ Stajkovac je osnovao marta 2008. godine na svojoj kućnoj adresi u
Tolstojevoj ulici 11. Izdaje ĉasopise Best šop, Jahting e nd sejling vorld, Best hom, Glam
šoping i Men.
U Pokret snaga Srbije, Bogoljuba Karića, uĉlanio se u decembru 2004, kada je izgledao
perspektivan, nakon osam godina u Demokratskoj stranci, i napustio ga je tiho.
2005. godine Srbija nije, po 35-godišnjoj tradiciji, dobila svoje šampione u školskom sportu.
Prema proceni Saveza za skolski sport i olimpijsko vaspitanje za organizovanje ovih
takmicenja, potrebno je oko 5,1 milion dinara, a Ministarstvo prosvete i sporta uplatilo je
samo 2 miliona dinara. Boris Stajkovac je bio predsednik Saveza za školski sport i olimpijsko
vaspitanje. Sportske asocijacije? Kako to gordo zvuci? Na sednici OK SCG u Beogradu
oktobra 2005. godine, razrešen je “velikan sporta”, Boris Stajkovac, koji je “po Zakonu o
radu”, morao da uzme otpremnine od 8.000 evra.
U stranku Bogoljuba Karića, Stajkovac je prešao iz DS, i ubrzo je postao ĉlan Predsedništva
PSS. Bivši direktor Deĉije klinike, profesor Dušan Šćepanović, objašnjava: “Oduvek sam
govorio da je on najobiĉniji kriminalac! Radi se o laţovu, manipulantu i prevarantu koji je
postao predsednik UO u drugoj polovini 2001. i to je maltene ostao do danas, iako mu nikada
nije produţen mandat. Ĉovek je sve vreme u protivzakonitom statusu. Tuţio sam ga, ali su
tuţbe protiv njega završavale po fiokama, jer ga se pravosuĊe plašilo pošto je uvek bio u
nekoj stranci, a jedno vreme je figurirao i kao kandidat za ministra zdravlja. Sećam se da je na
posao dolazio uvek drugim automobilima, audijem TT“, dţipom“ ili motorima, a poznato je
i da ima ogromnu vilu s bazenom na Dedinju”.
U zajedniĉkoj akciji MUP Srbije i Poreske uprave, Stajkovac je uhapšen zbog osnovane
sumnje da je u svojstvu vlasnika preduzeća Media maks d.o.o.“, samo u periodu od 1.
januara 2006. do 31. decembra 2008. oštetio budţet Srbije utajivši porez u iznosu od 12
miliona dinara. Njemu su pomagali Miša Stojanović, odgovorno lice preduzeća Protekta“,
Predrag Jevtović, vlasnik agencije Jevtović“, Velimir Pantović, vlasnik agencije Vesko“,
Enisa Kuĉević, vlasnica agencije Ena“, Darko Belišić, vlasnik agencije Darko“, Olivera
Radonjić, vlasnica agencije Lazana“, Asmir Kuĉević, vlasnik agencije A -Board“ i Hedija
Kuĉević, vlasnica agencije Hedi“. Svi oni fiktivno su fakturisali nepostojeće usluga.
136. Milanko Šaranĉić, direktor Ţeleznica Srbije“

137. Kori Udoviĉki, direktorka UNDP za Evropu
138. Atila Mihok, direktor Blic Pressa“
139. Jano Kuraji, direktor Petrohemije Panĉevo“
140. Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
141. Obrad Sikimić, predsednik Dajners kluba“ u Srbiji
142. Aleksandar Popović, ministar energetike
143. Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede
23.11.2007 . predsednik LDP, Ĉedomir Jovanović podneo je kriviĉnu prijavu protiv

zloĉinaĉkog udruţenja, koje, po prijavi ĉine:
1.
2. Miroslav Mišković, vlasnik
Vojislav Koštunica, Delta
predsednik holdinga
Vlade iz Beograda
Republike Srbije
3. Boţidar Đelić, potpredsednik Vlade

4. Dragan Joĉić, ministar unutrašnjih poslova u Vladi
5. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga u Vladi
6. Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi
7. MlaĊan Dinkić, ministar ekonomije u Vladi
8.
9. Manojlo
AleksandarVukotić, direktor
Tijanić, i odgovorni
direktor urednik
javnog servisa RTSVeĉernjih
novosti
10. Đuro Bilbija, glavni i odgovorni urednik lista Kurir
11. Đoko Kesić, glavni i odgovorni urednik lista Press
12. Antonije Kovaĉević, glavni i odgovorni urednik lista Gazeta,
13. Ţeljko Cvijanović, glavni i odgovorni urednik lista Sutra i nedeljnika Standard
zato što su “u periodu od poĉetka 2004. godine… Miroslav Mišković i… Vojislav Koštunica
organizovali zloĉinaĉko udruţenje, a ostali prijavljeni uĉestvovali kao pripadnici u vršenju
kriviĉnih dela za koje se moţe izreći kazna zatvora od tri godine ili teţa kazna, i to
Zloupoteba monopolistiĉkog poloţaja iz ĉlana 232. KZ, Zloupotreba ovlašćenja u privredi iz
ĉlana 238. KZ, Zloupotreba sluţbenog poloţaja iz ĉlana 359. KZ, Poreska utaja iz ĉlana 229.
KZ i Pranje novca iz ĉlana 231. KZ, ĉime su prvo i drugo prijavljeni Miroslav Mišković i
Vojislav Koštunica izvršili kriviĉno delo zloĉinaĉko udruţivanje iz ĉlana 346. stav 1. a ostali
prijavljeni kriviĉno delo zloĉinaĉko udruţivanje iz ĉlana 346. stav 2. Kriviĉnog zakonika.
U obrazloţenju se navodi:
“… Kroz dugogodišnji odnos vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića sa
predstavnicima vlasti u doba Miloševićevog reţima kao i kroz identiĉan odnos sa obe
Koštuniĉine vlade, Delta je postala vlasnik Srbije”. Takav poloţaj Delti su omogućili
predstavnici Vlade omogućavanjem nelegalnog poslovanja, zaštitom od kriviĉnog gonjenja za
najteţa kriviĉna dela iz oblasti privrednog kriminala, pritiscima na drţavne organe koji nisu
pod direktnom kontrolom Vlade, a koji imaju kontrolnu funkciju u društvu, poput Saveta za
borbu protiv korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije, kao i kroz pritiske na medije koji
izveštavaju o ovakvim odnosima Vlade i Delte.
Miroslav Mišković šalje svoje emisare u ambasadu SAD u Beogradu, gde za skidanje svog
imena sa crne liste nudi kooperativan pristup Srbije u rešavanju kosovskog problema”, a
predsednika Republike Srbije i Vladu predstavlja kao svoje sluţbenike garantujući za njihovu
kooperativnost…
…Miroslav Mišković je u policijskoj akciji Mreţa iz 2002. godine oznaĉen kao jedan od
organizatora šverca cigaretama tokom devedesetih godina, a odakle potiĉe i znaĉajan deo
njegovog bogatstva. Zašto to pitanje nikada nije procesuirano? Zato što Miroslava Miškovića
štiti ministar unutrašnjih poslova Dragan Joĉić, koji je pripadnik istog zloĉinaĉkog udruţenja.
Dokaz za uĉešće ministra Joĉića u zloĉinaĉkom udruţenju pored ostalog je i izveštaj
Sekretarijata unutrašnjih
08.06.2001. godine poslova
u kome u Beogradu,
je jasno navedeno UKP – II odeljenje,
da je dokazano da jebroj Po-392/01
Delta banka ĉijiodje vlasnik
Miroslav Mišković bila vlasnik 50% kompanije Interspid u vremenu u kome se bavila
oraganizovanim švercom cigareta…
Advokat Draganić, koji je istovremeno šef pravnog tima Demokratske stranke i Delta
holdinga, pretio je javno nezavisnim institucijama, što nedvosmisleno ukazuje na vezu izmeĊu
Demokratske stranke i Delta holdinga. Zašto drţava ne štiti predsednicu Saveta za borbu
protiv korupcije? Zato što su pripadnici zloĉinaĉkog udruţenja Boţidar Đelić, Predrag Bubalo
i Slobodan Milosavljević dobili od organizatora udruţenja nalog da štite interese udruţenja
tako što će ukinuti Savet.
Slobodan
Konzit ĉijiMilosavljević je kao predsednik
je suvlasnik njegova Privredne
supruga Katarina komore
Andrić Srbije uz pomoć
Milosavljević uradiopreduzeća
naruĉeno
istraţivanje od strane kompanije Delta po kome ta kompanija ima samo 11 posto trţišta a ne
preko 50% kako je to utvrdila Komisija za zaštitu konkurencije. Zatim je kompanija Delta to
istraţivanje koristila u sudskim postupcima kako bi osp orila navode Komisije a u javnosti
stvorila laţnu sliku kako ta kompanija nema monopolski poloţaj.”
Milosavljević
je je 5. oktobar
uĉesnik naoruţanog 2000. godine
preuzimanja doĉekao
Privredne kao sveţi
komore Srbije.ĉlan
NjeDHSS, Vladana
gove veze Batića, i bio
sa lobijem
trgovaca brašnom (posebno sa firmom “Arex”), koje je bilo monopolska roba, javno su
poznate. U Demokratsku stranku uĉlanio se tek nakon atentata na Zorana ĐinĊića (kao
uostalom i svi “nestranaĉki” ministri Vlahović, Pitić, Leĉić i Đelić), kada je zapoĉet
unutarstranaĉki udar na sve pristalice ĐinĊićeve vizije. Poznata je njegova izjava da kao
ministar poljoprivrede “ne mora da se razume” u poljoprivredu, već je njegov posao da ima
kvalifikovane saradnike. Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, ima pasoš Norveške
i Ujedinjenih Arapskih Emirata!
145. SrĊan Janjićijević, direktor Politika – novine i magazini“, zet matije Bećkopvića
146. Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ţeneral banke“
147. Vladimir Veliĉković, slikar, ĉlan Francuske akademije nauka
148. Harald Hiršhofer, šef misije MMF u Srbiji
149. Tomislav Karadţić, predsednik FK Partizan
150. Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze
151. Manojlo Vukotić, direktor i urednik Veĉernjih novosti“

Kada je 5. oktobra Miloševićev reţim urušen, u zgradu “Borbe” ušao je Manojlo Vukotić,
zvani Manjo. Nosio je papir sa peĉatom Demohrišćanske stranke, da ga DOS postavlja za
prvog ĉoveka svih izdanja “Borbe”. U tom trenutku Manojlo Vukotić imao je 65 godina i
preko 45 godina radnog staţa. Radio je paralelne poslove. Bio je novinar i doušnik tajne
policije, koja ga je slala na specijalne zadatke, te za dopisnika “Borbe” iz Rima, pa onda za
glavnog urednika “Blica” i Glasa javnosti”. Ĉovek koji se u mladosti odrekao oca ĉetnika i
nikada se sa njim nije sreo u ţivotu, poĉeo je svoje zemljake da postavlja za urednike i
direktore, sa platom od nekoliko hiljada maraka. Svu imovinu kompanije koja se nalazila na
teritoriji
vlasnik. Crne Gore Manojlo Vukotić poklanja samom sebi, osnivajući novo preduzeće, ĉiji je
Na konto Manojla Vukotića slilo se nekoliko miliona evra. Od kupovine mašine za štampanje
“Novosti”, do izdavanja knjiga… Vlasnik “Glasa javnosti” Raja Rodić potvrdio je da ga je
tajna sluţba primorala da Manojla Vukotića postavi na mesto glavnog urednika ovog lista,
koji je morao da pokrene nakon što su doušniĉke aktivnosti Manojla “provaljene” u “Blicu”, u
kojem je, takoĊe, poarĉio hiljade evra, stavljajući ih u svoj dţep. Manojlo Vukotić ima preko
70 godina ţivota. Aleksandru Nikitoviću, iz Bara, ĉiji otac je takoĊe bio pod udarom zakona,
koji kao šef kabineta Vojislava Koštunice kao roj skakavaca pljaĉka Srbiju, Manojlo je tutnuo
nekoliko stotina hiljada evra pa moţe do da nastavi da pustoši kompaniju “Novosti”.
Crnogorci u Beogradu, pod zaštitom Vojislava Koštunice, otimaju sve što im pod ruku doĊe.je
Ostareli Manojlo Vukotić javno traţi od Srpkinja da ga u kabinetu zadovoljavaju. Trenutno
smenio konkubinu Jelenu Kosanović, uz obrazloţenje da mora da “izjebe sve Srpkinje”. Kada
je Vlade Divac pokušao da kupi najtiraţniji list u zemlji, Vojislav Koštunica je u ime Vlade
Srbije naredio da se protiv proslavljenog asa podnese tuţba. Ima njegov Aca da odluĉi kome
će ga dati.
152. Milutin Mrkonjić, predsedniĉki kandidat SPS

153. Tijana AnĊelić, direktorka Drţavne lutrije Srbije
154. Svetko Kovaĉ, naĉelnik VBA
SVETKO KOVAĈ je da je poĉetkom 2006. godine, u jednom momentu, imao ĉak tri vaţne
funkcije: bio je direktor VBA, zastupnik ministra odbrane za bezbednost i ĉla n Nacionalnog
saveta za bezbednost Srbije. Posle dolaska Zorana Stankovića, koji je ukinuo funkciju
zastupnika i preuzeo VBA u nadleţnost svog kabineta, Svetko Kovaĉ je kao general
penzionisan 6. oktobra 2005. godine, ali ga je već dan kasnije Savet ministara imenovao za
direktora Vojno – bezbednosne agencije. U novembru 2007. godine, Kovaĉeva ćerka Sanja
koja je u maju te godine završila diplomatiju na Fakultetu politiĉkih nauka, podigla je
diplomu, i već sutradan je dobila posao savetnika kod predsednika Srbije Borisa Tadića. Ona
tamo radi neke administrativne poslove u zgradi Predsedništva, i istovremeno studira na
Akademiji za diplomatiju pri Ministarstvu spoljnih poslova. Ovo govori o najtešnjim vezama
vojne sluţbe i vrha drţave.
Prošlo je nekoliko godina od ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića, a istraga još uvek
stoji u mestu. Ko je imao motiv da ubije Pavla? U vreme tog dogaĊaja odnosi izmeĊu Srbije i
Crne Gore su bili na granici kljuĉanja. Pavle Bulatović je bio protivnik politike Mila
Đukanovića, i bio je u izuzetnim odnosima sa Miloševićem i Mirom Marković. Vojska je u
vreme njegovog ministrovanja bila najneprijateljskije nastrojena prema Vladi u Crnoj Gori,
remeteći poslove sa švercom cigareta u Crnoj Gori. Pavle Bulatović jeste bio protivnik reţima
Mila Đukanovića, ali je bio pošten i ĉastan ĉovek. U vreme najvećih sukoba Srbije i Crne
Gore preduzeće Habit farm trguje sa VMA, koju kontroliše Vojska, odnosno Mira Marković, i
isporuĉuje lekove. U saradnji sa najvećim miljenikom Mire Marković i direktorom carine,
Laletom Sekulićem. Baš u to vreme posao Habit farma i Sekulićeve firme “DMB medical” sa
VMA iznosio je tadašnjih 200.000.000 DEM. Šta je VMA kupovala za toliko novca? To se
upitao i Pavle Bulatović, i pokrenuo je istragu oko trgovine lekovima za VMA! 15 dana
nakon toga Pavle Bulatović je ubijen! Izvesni major Saša Anović, Bulatovićev telohranitelj,
baš te kobne veĉeri razboli se i ne doĊe na posao. Saša Anović je u to vreme bio na platnom
spisku
MirjaneLaleta Sekulića.
Marković. SašuIstragu
Anovićaokoposle
ubistva Pavla vodio
tri meseci SvetkojeKovaĉ
pukovnik SvetkoNije
unapredi! Kovaĉ, prijatelj
zgoreg
napomenuti da je ubica koristio “kalašnjikov” i pobegao u pravcu kasarne koja se nalazi
neposredno iza restorana u kojem je Pavle ubijen. Sutradan je Ojdanić, pre komemoracije,
posle sastanka sa Miloševićem, preuzeo duţnost ministra, a Pavković mesto naĉelnika
Generalštaba – istog dana! Mnogo sluĉajnosti.
DRAGAN KATANIĆ roĊen je 14. januara 1956. u Beĉnju kod Ĉaĉka. Kao komandant RV i
PVO, krajem 2008. godine poklonio je letaĉki znak ministru odbrane Šutanovcu, kao gest
kojim se zahvaljuje, pre svega u ime roda RV i PVO. Navodno je Ponoš dan ranije traţio od
Katanića da ne dodeli poĉasni znak ministru. Katanić je na dodeli rekao da je 2008. za
vazduhoplovstvo i Vojsku
kandidat za naĉelnika Srbije uspešnija
Generalštaba Vojske od prethodnih
Srbije. Avgustasedam
2007.godina.
godine Katanić
GeneraljeKatanić
bio
izjavio je da je u poslednje vreme (od dolaska Šutanovca) nivo osposobl jenosti

vazduhoplovstva znatno viši. Kada je ovaj ĉovek mislio ono što govori?
Valja se prisetiti “uspešnih” godina, pre, po Kataniću, neuspešnih, od 2000, kroz koje je on
proveo radeći u ovom rodu. Dezerterstvo generala Tusa je za mnoge u RV i PVO posledica
kadrovske
devedesetihpolitike
godinana nacionalnim
u vojnom vrhu kljuĉevima
postojale suutriJNA. Krajem
struje. osamdesetih
U prvoj i poĉetkom
su bili admirali Petar Simić i
Boţidar Grubešić, generali Konrad Kolšek i Svetozar Višnjić. U drugoj su se nalazili admiral
Stane Brovet, general Veljko Kadijević i general Ĉanadi. Treću, najbrojniju grupu predvodili
su generali Blagoje Adţić, Bozidar Stevanović, Stevan Mirković, Josip Gregoric i kolega iz
savezne policije general Petar Graĉanin. Ostale str uje, podeljene po nacionalnom i
jugoslovenskom opredeljenju, bile su od minornog znaĉaja. Afera Opera ukazala je i na
drţanje generala Zvonka Jurjevića, komandanta RV i PVO. Borbeni avioni JNA nisu smeli da
napadaju ustaske polozaje sve dok na njih ne prip ucaju sa zemlje. Ovakvo ponašanje generala
Jurjevića neki tumaĉe kao izraz tihe simpatije prema Zagrebu, a drugi, kao izvršenje
nareĊenja i stava SSNO da JNA deluje samo posle napada. General Aleksandar Vasiljević
odbijao je odgovornost Uprave bezbednosti UB SSNO za obaveštajnu operaciju Opera, jer
kaţe da je to bila delatnost Uprave za moralno vaspitanje i informisanost. Time se došlo i do
odgovornosti generala Vuka Obradovića, naĉelnika ove uprave, koji je podneo ostavku. Da bi
se zataškala afera i Armija sklonila iz javnosti, Slobodan Milošević naredio je da prestanu
obraĉuni unutar KOS. Pukovnici Svetozar Matić i Svetozar Dţigurski iz KOS-a RV i PVO su
penzionisani. General Nedeljko Bošković dobio je ponudu da ĉasno ode, opet, u penziju, dok
je general Boţidar Stevanović to tvrdoglavo odbijao. Njemu je sugerisano da ćuti. Ĉoveka
koji nije umeo da kontroliše svoj jezik, srušili su novinari sa kojima je pio. Dada Vujasinović
iz lista Duga je, verovatno po neĉijem nalogu, jedina od grupe ţurnalista koji su ga posećivali,
objavila neautorizovani intervju sa njim u novosadskom listu Svet. Taj razgovor je
fotokopiran i razdeljen po zgradi Generalštaba VJ kao primer neposlusnosti. Skidanje afere
Opera sa dnevnog vojnog reda, znaĉilo je olakšanje u radu KOS. Gener al Aleksandar
Dimitrijević, ĉovek Aleksandra Vasiljevića, uspeo je ovim presecanjem sukoba izmeĊu dve
struje unutar Vojske Jugoslavije i samog KOS, da spreĉi razbijanje vojne tajne sluţbe i da je
aktivira. KOS VJ, pored SDB Srbije i SDB Crne Gore, posle razbijanja SFRJ, uspeo je da
saĉuva svoj bezbednosni integritet.
Prvi vazdušni udari avijacije NATO 24. marta 1999. godine general-potpukovnika Spasoja
Smiljanića zadesili su u kancelariji u Komandi RV i PVO u Zemunu. “Niko u RV i PVO nije
bio iznenaĊen sa poĉetkom, modelom i naĉinom izvršenja prvog udara. Obaveštajni organi
RV i PVO su mi 19. marta dali informaciju da će bombardovanje poĉeti tokom narednih
nekoliko
snagama dana” kaţe
Alijanse Smiljanić,
u Albaniji general-pukovnik
i Makedoniji u penziji.aliPlanovi
bili su spremni, za dejstvo
to predsednik SRJRV
nijei PVO po
odobrio.
DRAGAN HADŢI ANTIĆ danas ima firmu “Treći milenijum”, u kojoj je zajedno sa
Sretenom Jocićem, zvanim “Joca Amsterdam”, poznatim po tome da je donosio skupe bunde
švalerki generala Nebojše Pavkovića, Lidiji Vukićević. Da li svi oni imaju veze sa gospoĊom
Marković, ili sa sluţbama koje su Struju i uputile na bliskost njenoj ćerki?
26. avgusta 1996. dobro obavešteni Milovan Brkić u broju 157. lista „Srpska reĉ‟ piše:
“Po dolasku na ĉelo Saveza komunista Srbije, Slobodan Milošević je, u ime svoje ideologije,
ukinuo sve novine, radio i tv-emisije koje njega i njegovu ţenu Mirjanu nisu podrţavale. Oni
koji su krenuli za Miloševićem i njegovom ţenom, odrekli su se moralnih naĉela i svojih
stavova, samo su slušali.
Dušana Mitevića Srbija
i urednike je 9. Marta
TV-Bastilje. 1991.segodine
Danas oni, naustala
javnojdasceni,
zbacidele
Tiraninove ideologe,
na Njegove i
Njene ljude, a Dragan Milanović, Stefan Grubaĉ, Dragan Hadţi Antić i Aleksandar Tijanić
gori od Mitevića, Minovića…
U svojoj istoriji kuća “Politika” nikada na svom ĉelu nije imala ĉoveka kao što je Dragan
Hadţi Antić. Bio je elektriĉar u “Elektrodistribuciji”, pa honorarni saradnik beogradske
rubrike ovog dnevnog lista. Nosio je burek Vibu, popravljao osvetljenje. Ćutao i slušao. Posle
je, kaţu, bio

biografiji stipendista
Dragana ameriĉke
Antića, zvanogVlade
Struja,– piše
godinu dana je proveo u Americi. U sluţbenoj
da ga je stipendirala ameriĉka Vlada. Elektricar
za niski napon, pa u Ameriku! Oni koji ga bolje znaju, tvrde da je godinu dana klošario
drumovima SAD. Posle Njujorka, San Diega, Hjustona, odlazi na Svetu Goru, i od svetih
otaca dobija ono “hadzi”. UreĊuje i “Pravoslavlje”, mada ţivi bezboţnickim ţivotom. Škola
mu nije išla, ali uši su ga dobro sluţile. U novinarskoj karijeri nije napisao ni jedan tekst, ne
raĉunajući pijaĉne izveštaje.
Kada je na vlast došao Milošević, od svoje sluţbe Struja dobija zadatak da “bude u blizini
predsednikove ćerke Marije”. I bi tako. Gradeci imidţ kandidata za predsednikovog zeta,
Struja, u to vreme sporni novinar “Politike”, ĉesto se viĊa sa Marijom Milošević. Iako izmeĊu
njih ništa nije bilo, Struja predstavlja sebe kao budućeg zeta. Struja je ušao u krevet tamo gde
treba, povremeno zamenjujući Zorana Todorovića – Kundaka, i pred njim će se otvoriti sva
vrata. Polupismeni ĉovek poĉinje da se penje u kući “Politika”; bio je glavni urednik dnevne
“Politike”, pa Radio TV-Politike, direktor kuće “Politika”, a danas je prvi ĉovek Novinsko-
izdavaĉke i Radio-TV kuće “Politika”.
Struja slovi kao Njen ĉovek, i to je sasvim dovoljno da radi šta hoće. Meseĉna plata Dragana
Hadţi Antića je 15.000 dinara, plus honorari za ĉlanstvo u upravnim odborima “Matroza” i
sportskih klubova. Njegov vozaĉ prima 4.000 dinara. Ima i svog telohranitelja, iz obezbeĊenja
Kompanije “Braća Karić”, koji prima platu od svega 700 dinara, a nije lako ceo dan ĉuĉati
ispred Kluba knjiţevnika i drugih elitnih kafana, iz kojih Struja ne izbija. Krkanluci Struje i
društva u kome su Aleksandar Tijanić i Bogdan Tirnanić redovni gosti, koštaju “Politiku”
mesecno oko 65.000 dinara. “Politika” meseĉno plaća 1.000 maraka za iznajmljivanje stana,
koji Struji i njegovim drugarima sluţi za “odmor i razonodu”. Tu su i izdaci za plaćanje
devojkama iz agencije za pruţanje usluga, mesecno 5.000 maraka. Ĉovek koji liĉi na bure, i
koji, od viskija smrdi na kilometar, na ĉelu je “Politike”, sa neogranicenim ovlašćenjima. Na
tom je mestu samo što tako ţeli Mirjana Marković.”
155. Smiljko Kostić, gradonaĉelnik Niša
156. Sonja Liht, predsednica Fonda za politiĉku izuzetnost
Sonja Liht je roĊena u Subotici. Kao Ċak osnovne škole, postala je aktivista Crvenog krsta.
Susret
zauveksapromenili
mladalaĉkim
odnoszabludama
prema TituSonja LihtKad
i Partiji. će doţiveti u dogaĊajim
je ĉula da a od 1968.
je baš u Titovom koji su joj
kabinetu
predloţena ideja da na pobunjene studente treba pucati bez milosti, danima je plakala. A tako
mu je verovala! U kabinetu Ante Markovića, poslednjeg premijera Jugoslavije, videla ga je
kao “uplašenog starca” koji vuĉe Soroša za ruku i objašnjava da su ĉak i Slovenci obiĉne
barabe, a ne ljubitelji reformi. Upravo taj berzanski mešetar, milijarder, i tajanstveni filantrop
Soroš, postaviće Sonju Liht za šeficu svoje organizacije. Blizu milijardu evra došlo je u Srbiju
preko fondacije ovog promotera globalizma. Sonja Liht je postala donatorski Dalaj Lama i
tumaĉ svih poslanica o ljudskim pravima. Njena pojava na prijemima smatrana je znaĉajnim
društvenim dogaĊajem. Zavladala je jedna postkomunistiĉka dekadencija. Poĉeli su uzajamno
da se olajavaju kod Soroša, pa je ovaj doneo odluku da se zahvali Sonji Liht, a beogradskom
“Fondu za otvoreno društvo” kupio je kablovsku mreţu SBB, da se izdrţavaju.
Drugarica Liht postala je u meĊuvremenu fenomen “politiĉke izuzetnosti”. Niko nema pojma
o ĉemu je reĉ. Iz neobjašnjivih razloga ova ţena ovenĉana je silnim nagradama: Nagrade za
mir Švedskog socijalnog foruma, Nagrade za mir Evropskog rektorskog kluba, Nagrade za
ljudska prava MeĊunarodne lige za ljudska prava, kao i Nagrade za toleranciju Ministarstva
za ljudska i manjinska prava SCG za 2005. godinu, za doprinos…ĉemu god. Konaĉno,
drugarica Lihtpriznanje
kao “posebno je dobila injenom
najvišeistrajnom
odliĉje Francuske, orden
angaţovanju Legije ĉasti,
u odbrani ĉime je piostala
demokratskih
vitez,
evropskih
vrednosti”.
Sonja Licht (kako piše na zvaniĉnom sajtu) je diplomirala sociologiju na Filozofskom

fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirala socio-kulturnu antropologiju. Kao
istraţivaĉica, dugo godina je radila u Institutu za meĊunarodnu politiku i privredu i Institutu
za evropske studije. Autorka je brojnih tekstova u domaćim i meĊunarodnim ĉasopisima,
zbornicima i drugim publikacijama. Sredinom osamdesetih uĉestvuje u osnivanju više
lokalnih i meĊunarodnih nevladinih organizacija, meĊu kojima nekoliko ţenskih. Od 1991. do
1995. bila je kopredsednica Helsinške skupštine graĊana, koalicije razliĉitih graĊanskih
organizacija i pokreta iz evropskih i severno-ameriĉkih zemalja.
Od samog nastanka Fonda za otvoreno društvo (Soros fondacije) 1991. godine, Sonja Liht se
nalazila na ĉelu institucije, kao izvršna direktorka a potom i predsednica Fonda – jednog od
najvećih donatora civilnog sektora u Srbiji i Crnoj Gori. U tom periodu bila je ĉlanica više
upravnih odbora meĊunarodnih institucija. Fond za otvoreno društvo napušta 2003, kada
osniva Fond za politiĉku izuzetnost – deo Mreţe škola za politiĉke studije Saveta Evrope.
Sonja Liht, predsednica Fonda za politiĉku izuzetnost, ujedno je iĉlan Upravnog odbora East-
West Instituta, Saveta Evropske fondacije za kulturu, Savetodavnih odbora Ţenevskog centra
za demokratsku kontrolu oruţanih snaga i Ţenevskog centra za bezbednosne politike i
Pododbora Ţenskog programa Mreţe Soros fondacija, a angaţovana je u upravnim odborima
Narodne biblioteke Srbije, Centra za profesionalizaciju medija, Grupe 484, Ţenskog fonda za
rekonstrukciju i Dţeferson instituta u Beogradu.
Pavluško Imširović: Milošević je uspeo da umesto jednopartijskog totalitarizma uspostavi

višepartijski totalitarizam, i tako odrţi kontinuitet totalitarizma. To je mudra formulacija oca
Radovana Bigovića, jer takozvana demokratska vlast opstaje upravo zahvaljujuci nikad
prekinutoj totalitarnoj vladavini aparata tajne policije.
Totalitarni reţimi u korenu saseku svaki mogući pokušaj organizovanja u cilju promena?
Da, vlasti su odmah posle 1968. odluĉile da ukinu Savez studenata i Savez omladine
Jugoslavije,
Jugoslavije. da bi potom
Otpor je bio osnovale jedinstvenu
ţestok, posebno kadaizaciju
1974.organ Savezizsocijalistiĉke
sam izašao zatvora, gde omladine
sam dospeo
po Titovom nareĊenju da trockizam ne sme da se “zapati” na ovim prostorima. Sa mnom i
Milanom Nikolićem, danas suprugom Sonje Liht, Soroševim stipendistom, zatvorena je i
moja pokojna supruga Jelka Kljajić-Imširović. Osudili su nas za osnivanje inicijativne grupe
za Revolucionarnu radniĉku partiju. Istina je da smo je mi osnovali, ali i da oni za to nisu
imali nikakvog dokaza osim laţnog priznanja Milana Nikolića da je bio saosnivaĉ, naravno u
dogovoru sa Udbom, kako bi “dobili” mene i “grupu”. Od osude za organizacionu pripadnost
branio me i direktor Studentskog kulturnog centra Petar Ignjatović, izjavom da literatura koju
sam ĉitao, a preko koje su me povezivali sa IV Internacionalom, pripada biblioteci SKC-a…
Svi su bili šokirani kada sam za svedoka predloţio Nikolićevu majku koja je u sud došla na
štakama. Uplašen
svedoĉenje. mogućnošću
Sudu to nije smetalodada,
ga koristeci
roĊena majka optuţi zaslobodnog
se institutom laţ, povukao je svoje
sudijskog uverenja,
uvaţi njegovu prvobitnu izjavu iz istrage i na njoj zasnuje presudu… Odbor za odbranu
umetniĉkih sloboda je prva naša nezavisna organizacija, osnovana oko odbrane Gojka Đoga.
Druga je Odbor za odbranu slobode mišljenja i izraţavanja, takozvani Dobriĉin (Ćosićev)
odbor. Oba Odbora suprotstavljala su se drţavnoj represiji. Do osnivanja Jugoslovenskog
helsinškog odbora, koji je bio ĉlan Helsinške federacije za ljudska prava, dolazi 1986. U
Helsinkiju je deset godina ranije osnovan OEBS, i mi smo to prihvatili kao svoj programski
dokument jer je SFRJ bila potpisnik Helsinške povelje. Kao pandan, SKJ osniva Odbor za
ljudska i graĊanska prava pri SSRN, prezentujući ga kao NVO. Predsednik tog drţavnog
Odbora bio je Vojin Dimitrijević, a namera mu je bila da nas dezavuiše a on dobije mandat u
Helsinkiju. Dimitrijević je tada tvrdio da u Jugoslaviji ima ljudskih prava i sloboda. Helsinška
federacija taj Odbor nije priznavala, već naš, jer mi smo pratili sve politiĉke procese u SFRJ,
branili Paragu, Šeksa, Gotovca, Demaćija, ĉetvoricu u Ljubljani… Šešelj je s nama 1983.
pisao peticiju protiv presude islamskim fundamentalistima, odnosno Aliji Izetbegoviću i
grupi. A onda je s nama hap šen 1984. kada je na Otvorenom univerzitetu govorio Milovan
Đilas. Osnivanjem Jugoslovenskog helsinškog odbora za ljudska prava, u našu javnost ulazi
pojam “nevladina organizacija”. On je prvobitno oznaĉavao intelektualnu i politiĉku
nezavisnost od totalitarizma. Ali, NVO su 80-ih postale institucije pod kontrolom MMF i
Svetske banke, Soroševe fondacije, UN i raznih CIA-ških organizacija. PodreĊene su svrsi
razaranja socijalnih ustanova i nezavisnih organizacija, pre svega sindikata.
Za odbranu politike Vlade Srbije, Veran Matić je angaţovao svog druga Velimira Ćurguza
Kazimira. Velimir Kazimir poĉeo je u Marksistiĉkom centru Gradskog komiteta zajedno sa
Sonjom Liht.. Uprkos tri decenije u novinarstvu, nije poznat široj javnosti. Njegovi izveštaji
se, uglavnom, stavljaju u dosijea. Uzlaznom linijom karijera g. Ćurguza krenula je kad je
uhvaćen da kao ovisnik kraĊe po apotekama. Onda je sve je zaboravljeno. Pred njim su u
Politici ćutali. Znali su kuda će to što kaţu otići. On je bio prijatelj direktora Dragana Hadţi
Antića i Dušana Mitevića. Dok je Politika u Miloševićevo vreme ĉišćena od nepodobnih,
Ćurguz nije imao problema iako je bio u upravnom odboru Soroš fonda. Neko je brinuo.
157. Ivan Stanković, direktor agencije Komjunis“
158. Nebojša Šaponjić, vlasnik firme Nelt“, jednog od najvećih uvoznika
159. Ţan-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Srbiji
160. Nikola Marjanović, direktor JP Srbijavode“
161. Saša Popović, suvlasnik Grand produkcije“

162. Biljana Srbljanović, najigranija srpska dramska spisateljica
163. Goran Stamenković, ĉelni ĉovek producentske kuće Emoušn“
164. Ljuba Popović, svetski priznati slikar
165. Vasilije Mićić, vlasnik Kompanije Putevi“ i hotela Palisad“
166. Nebojša Nedeljković, direktor JP Skijališta Srbije“
167. Nebojša Šaranović, direktor Kapa Star Limited“

168. Zoran Obradović, predsednik Petrobart-Avia“
169. Nenad Ĉanak, predsednik LSV
170. Dragan Đurić, vlasnik Zekstre“ i Veterinarskog zavoda

171. Đura Obradović, veliki tranzicioni gazda
172. Aleksandar Nikitović, šef kabineta premijera Koštunice
173. Stavros Joanu, predsednik Izvršnog odbora Eurobank EFG štedionice“
174. Miroslav Ţivanov, najveći akcionar Agroţiva“ iz Panĉeva
175. Goran Vuković, direktor Nisala“ iz Niša
176. Mile Dragić, proizvoĊaĉ i trgovac vojnom opremom
177. Ernst Bode, direktor Meser tehnogas“ Beograd
178. Jirgen Bakeberg, direktor Fabrike cigareta BAT-DIV
179. Boško Đukanović, direktor KBC Dedinje“
180. SrĊan Đurić, savetnik premijera Srbije za odnose sa javnošću, direktor TV Avala
181. Goran Bregović, naš najpoznatiji muziĉar u svetu

182. ĐorĊo Antelj, vlasnik graĊevinske firme i Teniskog kluba Gemaks“
183. Dušan Dunjić, kupac nekoliko preduzeća
184. Aleksandar Andrejević, generalni direktor Novosadskog sajma
185. Dejan Ilić, direktor ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmske i TV opreme
186. Goran Paskaljević, posle Kusturice, najuspešniji srpski reditelj

187. Vidoje Vujić, vlasnik fabrike Vujić“ Valjevo
188. Muamer Zukorlić, sandţaĉki muftija i rektor Novopazarskog univerziteta
189. Andrej Jovanović, vlasnik Kompanije Marbo“
190. Vladan Ţivadinović, direktor JP Srbijašume“
191. Bora Stanković, poĉasni predsednik FIBA
192. SrĊan Bogosavljević, direktor Stratedţik marketinga“

193. Srbobran Branković, direktor Medijum Galupa“
194. Ljubomir Tadić, pravnik i filozof
195. Rade Šerbedţija, naš najpoznatiji glumac u Holivudu

196. Rene Milošević, direktor Intermosta“
Rene Milošević roĊen je 26. februara 1955. godine u Ţabarima kod Velike Plane. Kao
ĉetrnaestogodišnji deĉak, s roditeljima je otišao u Francusku. Završio je Mašinski fakultet u
Lionu. U Francuskoj je poĉeo u velikoj automobilskoj korporaciji “Reno”, posle koje radi u
graĊevinskom gigantu “VINCI”. U Srbiju se vraća 2003. godine. “VINCI Construction” je
multinacionalna kompanija koja ima 150.000 zaposlenih u 85 zemalja i ostvaruje godišnji
promet od 28 milijardi evra, osniva u Beogradu preduzeće “Intermost”. Zahvaljujući
ostvarenim poslovnim rezultatima u Srbiji, proglašen je za najuspešnijeg menadţera
kompanije “VINCI”. “Intermost” a. d. Beograd je specijalizovano preduzeće za izgradnju svih
vrsta mostova, hidrotehniĉkih objekata i objekata niskogradnje i visokogradnje. Izgradnja
novog mosta preko Save kod Sremske Raĉe, ubrzo je bila usporena, a biće i prekinuta ako
drţava ne izmiri ogromna dugovanja prema izvoĊaĉu, tvrdi generalni direktor beogradskog
Intermosta“ Rene Milošević. Sredinom 2006. na konferenciji za novinare ministar za
finansije MlaĊan Dinkić izjavio je da će novac od prodaje Mobi 063 biti uloţen u realizaciju
Nacionalnog investicionog plana i unapreĊenje saobraćajne infrastrukture, apostrofirajući već
dogovorenu izgradnju mosta preko Save kod Sremske Raĉe. Rene Milošević je sponzor Ski
festa, koji organizuje Skijaški savez Srbije, ĉiji je predsednik MlaĊan Dinkić. ”Inter most”
mesecima potraţuje od VojvoĊanskog investicionog fonda i JP Putevi Srbije” oko milijardu
dinara, što su za nas velike pare. Platili smo PDV avansno tako što smo se zaduţili kod
banaka uz kamate, dok nam naši duţnici stalno obećavaju isplatu potraţivanja, ali ne
dobijamo ništa – kaţe Milošević. Kako je ovaj ĉovek uspešan ako nije naplatio potraţivanja?
197. Raka Marić, najuticajniji domaći estradni menadţer
198. Den Bejts, direktor TV Foksa“ u Srbiji
199. Goran Ćirić, direktor JP PTT Srbije
200. Dragana Solomon, direktorka Odeljenja za medije misije OEBS u Srbiji
201. Stevan Nikĉević, direktor Jugoimport SDPR“
STEVAN NIKĈEVIĆ, direktor ”Jugoimport SDPR”, nije usamljen primer da Crnogorci

nemilice haraju Srbijom, i vredi rasvetliti uĉinak koji je Srbiji naneo nenadoknadivu štetu.
Stevan Nikĉević je radni vek poĉeo u Resoru sluţbe drţavne bezbednosti Srbije. Podmukao,
zao, nezajeţljiv. Kao takav brzo je napredovao u sluţbi. Dogurao je do zamenika Centra
bezbednosti RDB-a.
Kada je DOS preuzeo vlast, Nikĉević se bestidno nudi Srpskom pokretu obnove da rasturi
Drţavnu bezbednost Srbije, koju je nekoliko meseci ranije napustio. Danica Drašković ga u
oktobru 2000. imenuje za koministra unutrašnjih poslova prelazne vlade kojom rukovodi
Milomir Minić.
afere, kojima se Sa tog mesta,
Stevan Nikĉević
Nikĉević instalira svoju
pere. Podmeće bandu.
dokument I onda poĉinju
o praćenju da se
novinara reĊaju
Slavka
Ćuruvije. Danica Drašković naseda na ovu provokaciju. Srpska javnost, ţedna pravih
informacija o likvidaciji Ćuruvije, prihvata dokument RDB o praćenju Ćuruvije na dan ubista,
sve do smaknuća. Kasnije će se ispostaviti da je Nikĉevićev udeo u Ćuruvijinoj likv idaciji bio
nemerljiv. Bio je jedan od rukovodilaca. Nije samo Ćuruvija stradao od Nikĉevićeve ruke. Ali
već je bilo kasno. Već u februaru Nikĉević zaboravlja da se upoznao sa Danom Drašković i
postaje ĉlanposlova
unutrašnjih Demokratske
Zoranastranke. Savezna
Ţivkovića. vlada imenuje
Raspolaţući ga zakoliĉinama
ogromnim pomoćnikanovca,
saveznog ministra
informacijama i dosijeima, Nikĉević vrbuje drugog Ţivkovićevog pomoćnika, pripravnika
Dragana Šutanovca i njegov pir u Srbiji moţe da se nastavi. Svi napori da se ubica Slavka
Ćuruvije izvede pred sud ostaju uzaludni. Banda Stevana Nikĉevića sve uspešno sabotira. Ĉak
se i Momir Gavrilović, na dan kada je bio u poseti kabinetu Vojislava Koštunice prethodno
sreo, navodno sluĉajno, sa Nikĉevićem.
Ipak nik o nije oĉekivao da Stevan Nikĉević postane direktor najvaţnije ustanove za
bezbednost zemlje i sigurnost njene vojske. Nakon streljanja premijera ĐinĊića, Boris Tadić
postaje ministar odbrane. Taj dan ostaće upisan crnim slovima u istoriji vojske. Za svoje
savetnike Boris Tadić dovodi kumove, prijatelje, ljude bez staţa, iskustva, morala…
U “Jugoimportu SDPR” Nikĉević kao direktor dovodi tridesetak Crnogoraca iz srpske Sluţbe
drţavne bezbednosti. Svu dokumentaciju ove savezne ustanove od nacionalnog interesa, koja
raspolaţe namenskom industrijom vojske, Stevan Nikĉević predaje tadašnjem ameriĉkom
ambasadoru u Beogradu Vilijemu Montgomeriju. Nove vlasti u Srbiji potom iz Vašingtona
dobijaju nove ucene zbog vojno- tehniĉke saradnje sa Irakom. A ta saradnja namenske
industrije sa Irakom omogućila je da se srpska armija i njeni pripadnici odrţe u ţivotu.
Tadašnji ministar odbrane Boris Tadić, koristeći se statusom svoga oca Ljubomira u Društvu
srpsko – jevrejskog prijateljstva odlazi u Izrael, sklapa neizvršive ugovore o vojno – tehniĉkoj
saradnji, prekidajući već ĉvrste i zapoĉete ugovore o vojno – tehniĉkoj saradnji sa drugim
vojnim silama. Ministar Tadić obećava potpuno uništenje naše armije i vojne industrije,
posebno namenske. Traţi da ga Izraelci podrţe u ameriĉkom kongresu kao demokratskog
voĊu u Srbiji.
U trenutku preuzimanja direktorskog mesta, Stevan Nikĉević na raĉunu “Jugoimporta SDPR -

a” zatiĉe 200 hiljada dolara. I novac i imovina ove ustanove biće meta Nikĉevićeve bande.
Nakon što je oborena vlada Zorana Ţivkovića, menja se i sastav Upravnog odbora
“Jugoimpoprta SDPR -a”. Osim ljudi koje delegira Vlada Crne Gore, u njemu su i ministar
unutrašnjih poslova Srbije Dragan Joĉić i ministar odbrane Prvoslav Davinić. Od oĉekivanih
Koštuniĉinih poteza nema ništa. Njegov ministar Dragan Joĉić je drţavljanin Crne Gore. Joĉić
o mućkama ćuti kao, i prima lepe pare.
Stevan Nikĉević poĉinje da uništava namensku industriju. Smišljeno, hladno, ciniĉno i

surovo, obilazi ambasadore. Njegova osionost toliko se smuĉila i strancima da su zahtevali da
hitno bude smenjen. A Stevan Nikĉević se toliko trudio da se dodvori stranim sluţbama i
domaćim mafijašima da je organizovao i kraĊu tašne Jovice Stanišića, kada je ovaj iz
Okruţnog zatvora sproveden u Hag. Na dan kada je sprovoĊen u Hag, Stanišić je sa sobom
poneo tašnu punu dokumenata. Stevan Nikĉević je dobio zadatak da od vezanog Stanišića
ukrade tašnu. I bi tako. Danas je Stanišić na slobodi, što gospodina Nikĉevića strašno brine.
Smena Stevana Nikĉevića je bila već gotova stvar. Njegovo pogubno delovanje bilo je
raskrinkano. Ali, 20. septembra 2004. godine Dragan Šutanovac traţi od predsednika
Republike da mu bude savetnik za bezbednost. Boris odluĉuje da se konsultuje sa svojim
makroima iz Sjedinjenih
kuma Šutanovca imenujeAmeriĉkih Drţava.
za savetnika, jer to Nakon tih konsultacija,
nije dobro zbog javnosti.on22.
izriĉito odbija2004.
septembra da
godine, kada je smena Nikĉevića trebalo da se obavi, Dragan Šutanovac dolazi ponovo u
kabinet Borisa Tadića traţeći od njega da utiĉe da Stevan Nikĉević ostane na mestu direktora
“Jugoimporta SDPR -a”. Sutradan predsednik Republike poziva ministra odbrane Prvoslava
Davinića, predsednika Upravnog odbora ove ustanove, insistirajući da se Stevan Nikĉević ne
smenjuje. Ministar Davinić, koji je obećao svojim pretpostavljenima da će smeniti i uhapsiti
Nikĉevića menja odluku i Nikĉević ostaje.

Prvoslav Davinić je oboren sa mesta ministra odbrane koordiniranom akcijom bande Stevana
Nikĉevića i Dragana Šutanovca. Nikĉević je preko svojih ljudi, bivših bezbednjaka i kolega iz
crnogorske tajne policije organizovao Davinićevo praćenje i razgovore sa ameriĉkim
ambasadorom Majklom Poltom.
U pljaĉkanje “Jugomiporta SDPR -a” ukljuĉen je ministar policije Dragan Joĉić. General

policije Sneţana Šulajić sa svojim sugraĊaninom Miletom Dragićem iz Zrenjanina sklapa
poslove za potrebe opremanja srpske policije uz provizije, a Joĉić ćuti.
Jovo Ćuruvija, brat ubijenog urednika i vlasnika “Dnevnog telegrafa” Slavka Ĉuruvije, u
svojim ĉestim obraćanjima javnosti i svim drţavnim rukovodiocima Srbije, kao sauĉesnike u
ubistvu svoga brata oznaĉava Stevana Nikĉevića, bivšeg zamenika naĉelnika Centra Resora
drţavne bezbednosti Srbije. Uzalud Jovo Ćuruvija moli da se Stevan Nikĉeviĉ makar ispita
pred istraţnim sudijom i objasni po ĉijem je nalogu naredio višemeseĉno praćenje njegovog
brata, a prekinuo ga nekoliko minuta uoĉi streljanja.
U istrazi povodom Ćuruvijinog ubistva, koja je aktivirana dolaskom na vlast premijera

ĐinĊića, saslušani su tadašnji rukovodioci Resora drţavne bezbednosti, svi osim Stevana
Nikĉevića. Milan Radonjić je poĉetkom aprila 1999. godine, odlukom tadašnjeg naĉelnika
Resora drţavne bezbednosti Radomira Markovića, postavljen za naĉelnika Centra Resora
drţavne bezbednosti Beograda. I on je u istrazi ispitivan više puta o svojoj ulozi i saznanjima
oko praćenja Slavka Ćuruvije. On je na saslušanjima, izmeĊu ostalog, uvek tvrdio i sledeće:
“Iako sam poĉetkom aprila 1999. godine postavljen za naĉelnika Centra RDB-a Beograda,
iako sam poznavao većinu zaposlenih u ovoj organizacionoj jedinici, na sastancima sam im
objasnio da sam ja ipak nov na ovom poslu i uputio ih da sve zapoĉete poslove završe u
kontaktu sa Stevanom Nikĉevićem, koji je u toku svih operativnih poslova”. Novinar Slavko
Ĉuruvija praćen je intenzivno nekoliko meseci po nalogu koji je potpisao Stevan Nikĉević.
202. Ivica Daĉić, predsednik SPS
IVICA DAĈIĆ roĊen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu. U ranom detinjstvu se sa
porodicom preselio
završio u Nišu, u ŢitoraĊu
a Fakultet kod Prokuplja,
politiĉkih gde je išao
nauka u Beogradu u osnovnu
1989. Bio je uškolu. Gimnaziju
fakultetskoj je
organizaciji
Saveza komunista, a prvi ozbiljniji politiĉki angaţman imao je u mladim socijalistima
Beograda. Na toj funkciji ostaje do do 1992. godine. Ĉlan SPS-a je od sredine 1991. godine.
Iste godine postaje portparol SPS i ĉlan Izvršnog odbora Glavnog odbora ove stranke, da bi
postao i urednik u listu SPS “Epoha”, koji se ubrzo ugasio. Bio je savezni je poslanik u Veću
graĊana Skupštine SRJ od 1992. godine i predsednik Odbora za javno obaveštavanje Veća
graĊana Savezne skupštine. Predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik
Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Bio je koministar za informisanje u takozvanoj
Prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. godine do januara 2001. godine.
Predsednik Socijalistiĉke partije Srbije postaje posle smrti Slobodana Miloševića.Na izborima
1992. i 1993.
za ĉlana bio jeodbora
Izvršnog šef Informativno - propagandnog štaba SPS. U najuţe rukovodstvo stranke,
Glavnog odbora, izabran je na Drugom kongresu 26. oktobra 1992. i
ponovo na narednom kongresu SPS 1996. Dva puta je biran za predsednika Gradskog odbora
SPS-a Beograda, u februaru 2000. i decembru 2002. Savezni poslanik u Veću graĊana
Skupštine SRJ (SCG) je neprekidno od 1992. Bio je predsednik Odbora za javno informisanje
1996, a od juna 1997. i ĉlan Odbora za spoljnopolitiĉke odnose. Od 2000. je bio ĉlan Odbora
za bezbednost i spoljnu politiku oba veća Savezne skupštine. Od vanrednih parlamentarnih
izbora
SPS. Naiz Šestom
decembra 2003. poslanik
kongresu je u republiĉkom
SPS, odrţanom 18. januaraparlamentu i predsednik
2003. godine izabran jeposlaniĉke grupe
za predsednika
Glavnog odbora SPS-a. Bio je predsednik košarkaškog kluba Partizan i predsednik Sportskog
saveza Srbije. Govori ruski i sluţi se engleskim jezikom.
Teško je oĉekivati od onoga koji vas je bombardovao da odmah prizna svoju krivicu.
MeĊutim, ukidanjem sankcija za meĊunarodne letove za našu zemlju je jasan pokazatelj da je
meĊunarodna zajednica shvatila da sankcijama ne moţe uzdrmati ili oboriti narodnu vlast u
Jugoslaviji“, izjavio je 11. februara 2000. godine poslednjem radnom danu, koji je proveo kao
portparol stranke. Nije prvi put da albanska skupština na Kosovu i Metohiji proglašava
nezavisnost, ali je prvi put da u tome ima otvorenu javnu podršku velikih sila, pre svega SAD.
Naravno da ta nezavisnost nikada ne bi ni bila proglašena da nije unapred dogovoren naĉin
završetka ovog procesa. Meni je drago da neki drţavni funkcioneri danas govore sliĉnim
reĉnikom kao što je govoreno i u tim godinama kada se branila zemlja. Jasno je bilo i tada, a
mislim da je još jasnije, naţalost, i danas, da je u stvari Srbija bombardovana 1999. godine ne
zbog tadašnje politike drţavnog rukovodstva, ne zbog inaćenja svetu, ne zbog nedostatka
demokratije i ljudskih prava, ne zbog egzodusa Albanaca, nego zato što su Albanci ţeleli
nezavisnu drţavu Kosovo“, rekao je posle proglašenja nezavisnosti Kosmeta.
Niko kao vrhuška iz SPS ne zna da se bavi podzemnom diplomatijom i kafanskim

kongresima. Takozvani ĉuvari nacionalnih interesa dobro su izraĉunali koliko će svoj
patriotizam naplatiti, pa je staro društvo na ĉelu sa Ivicom Daĉićem i Zoranom Lilićem
krenulo u novo zaluĊivanje ovoga naroda i nj egovih pustih snova o socijalnoj pravdi.
Uoĉi napada hrvatske vojske u akciji ”Bljesak” (1. maja) 1995. godine, odrţan je hitan
sastanak u General-štabu Vojske Jugoslavije. Tadašnji naĉelnik Uprave za moral i
informisanje, pukovnik Ljubodrag Stojadinović posvedoĉio je da je naĉelnik Obaveštajne
uprave general Branko Krga referisao da njegovi obaveštajci upozoravaju da se hrvatska
vojska, uz podršku SAD, sprema da protera Srbe iz Slavonije i Kninske krajine. Naĉelnik
General-štaba general Momĉilo Perišić p ozvao je telefonom predsednika SR Jugoslavije
Zorana Lilića, da ga obavesti o dramatiĉnim dogaĊajima koji predstoje. Kada je dobio vezu, i
predsedniku Liliću saopštio informacije o pokretima hrvatske vojske, predsednik Lilić mu
je hladno
hiljadu odbrusio
metaka, idem – u“Momo,
lov na boli mePukovnik
patke”. ….. za Srbe iz Krajine.je,Nego,
Stojadinović pošalji
sećajući mi pomuĉnog
se ovog aĊutantu
dogaĊaja, opisao nelagodu u kojoj se našao naĉelnik general-štaba Momĉilo Perišić, kao i svi
njegovi saradnici. Zoran Lilić je oduvek bio poznat kao ništarija. Ovih dana, Zoran Lilić
ponovo meša karte. U njegovom skrovištu u Rakovici skovan je plan razbijanja Srbije. On je
naterao Ivicu Daĉića da uĊe u koaliciju sa Tadićem i Dinkićem, sa ciljem da Srbija izgubi
podršku Rusije i tako ostane bez Kosova, a u dogledno vreme i bez Vojvodine. Mozak ove
operacije su bivši predsednik SRJ Zoran Lilić i Mića Jovanović, koji je zajedno sa Lilićem
vlasnik “Megatrend” univerziteta. Jovanović je i vlasnik nevladine organizacije
“Atlanski savez”, koja sluţi za promovisanje interesa administracije iz Vašingtona.
Zoran Lilić jeSavezne

predsednika iz Brze republike
Palanke. Milošević ga bez
Jugoslavije, je koristio
ikakvihkao krpu, postavljajući
ovlašćenja. Malo ko sega na mesto
danas seća
Zorana Lilića. On se razveo od ţene Ljubice, oţenio mlaĊom novinarkom, i p osvetio se

biznisu. Onom podzemnom. Tandem Lilić-Jovanović vuĉe konce i tretira sadašenjeg
predsednika SPS-a isto kao što je Milošević postupao sa Lilićem. Mića Jovanović, vlasnik
“Megatrend” univerziteta postavio je za ministra prosvete svog pulena, politikologa Ţarka
Obradovića, koji je zaposlen kao profesor na njegovom univerzitetu. Tako će Jovanović
povratiti izgubljene akreditacije za neke svoje više škole i fakultete, i legalizovaće biznis.
Kakva je uloga Ivice Daĉića, predsednika Socijalistiĉke par tije Srbije, u formiranju vlade sa
Tadićevom i Dinkićevom partijom? Daĉić je, nakon završetka studija, postao portparol SPS -a.
Trudio se i da svojim stasom i glasom liĉi na Miloševića. Po nalogu Slobodana Miloševića,
tadašnji šef Drţavne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić dobio je zadatak da oţeni Ivicu
Daĉića. Policija je Miloševiću opisala Malog Slobu kao ”ljubitelja muškog tela”. PronaĊena
je brzo devojka za njega, tek svršena srednjoškolka Sanja. Ivica Daĉić je polako ulazio i u
veliki biznis. Njegova zemljakinja, iz ŢitoraĊe, gde je i on odrastao, Svetlana Veliĉković
udala se za Ţeljka Raţnatovića Arkana, koji je bio komadant Srpske dobrovoljaĉke garde,
vlasnik fudbalskog kluba “Obilić” i više stambenih i poslovnih objekata. Ivica je bio blizak
Ceci, druţio se i sa Arkanom, a bio je prisutan i na njenoj svadbi, a i na Arkanovoj sahrani.
Poseban biznis poĉeo je sa Draganom Markovićem Palmom, Arkanovim saborcem. Palma je
pripadao svetu podzemlja. Ogromne pare Palma i Ivica Daĉić zaradili su prodajom uglja koji
se vadi u “Resavici”. Drţava ulaţe velika sredstva u rad rudnika, kako bi ugalj na trţištu bio
jeftin energent. Palma je otkupljivao celu proizvodnju, i uz pomoć Daĉića preprodavao je, po
trostruko većoj ceni drţavnim preduzećima, ĉiji direktori su morali da slušaju Daĉićeve
naloge. Jagodina, Ćuprija i Paraćin postali su Palmina “zona interesa”. Daĉić mu je omogućio
da dobije dozvolu za regionalnu televiziju “Palma plus”, i Dragan Marković je poĉeo da
popravlja svoj imidţ – od nasilnika i ubojice do politiĉara, narodnog poslanika. Nije sluĉajno
Palma ušao u koaliciju sa Daĉićevim SPS-om. Dva ratna druga odluĉili su da osiguraju svoj
kapital.
Kada je pokrenuta priĉa da se sruši stadion “Obilića”, pod optuţbom da se nalazi na groblju,
umešao se Ivica Daćić, i svojim vezama je uzeo Cecu u zaštitu. Ceca je lepo platila svom
zemljaku za ”zaštitu”. Ivica je posredovao i kada je Ceca prodavala fudbalere, i tako, prema
nalazima srpske policije, na inostranim raĉunima ostavila 26 miliona evra. Ivica je Ceci
preporuĉio da na vreme pobegne na Kipar.
Spisak afera u kojima se pominje ime Ivice Daĉića je impresivan. U aferi ”kofer” od hapšenja
ga je spasila SMS poruka generalnog sekretara Vlade Srbije Dejana Mihajlova. U toj akciji
policije uhapšen je Daĉićev kum Vladan ZagraĊanin, koji je u to vreme bio i direktor SPS.
Daĉić nije podneo

Dinkićevim ostavku
pljaĉkašima. na partijsku funkciju. U to vreme Daĉić je saraĊivao sa
Glavna preokupacija Daĉića bila je da preuzme ministarstvo unutrašnjih poslova. Za vreme

Miloševićeve vlasti pobijeno je mnogo ljudi. Novinar Slavko Ćuruvija, sekretar JUL-a Zoran
Todorović Kundak, ministar odbrane Pavle Bulatović, naĉelnik uprave kriminalistiĉke policije
Beograda Milorad Vlahović, naĉelnik Policijske stanice Savski venac Dragan Simić, zamenik
ministra policije Radovan Stojĉić Badţa… Nijedna ova smrt nije rasvetljena, a sva su bila
politiĉki motivisana. Posebno je zanimljiv sluĉaj ubistva ĉetvoroĉlane porodice brata prve
Arkanove ţene Natalije. Njen brat je naĊen mrtav u stanu sa ţenom i dvoje dece. Tokom
akcije ”Sablja” pokazalo se da je naredbu za ubistvo izdala Svetlana Raţnatović, da bi
upozorila Arkanovu
Daĉić treba prvu ţenu
da uĉini trajnim Nataliju daNjega
misterijama. se ne pos
petlja u nasledstvo.
ebno Sva ova
zanima ubistvo ubistva
novinara Ivica
Milana
Pantića, koji je stradao ispred svog stana u Jagodini. Tabloid je svojevremeno objavio imena
ubica, i tuţen je zbog klevete, ali je presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu osloboĊen
od kriviĉne odgovornosti. Ministar Dragan Joĉić sakrio je ovaj predmet, jer je istraga
pokazala da je nalog za Pantićevo ”privoĊenje razumu” dao Dragan Marković Palma. Pantić
je istraţivao njegove kriminalne radnje, Palma je našao momke da ga prebiju, ali su oni u
tome preterali i Milan Pan tić je na licu mesta ostao mrtav.
U Socijalistiĉkoj partiji Srbije mala grupa ljudi, na ĉelu sa Lilićem i Daĉićem, odluĉuje u ime
stranke, ophrvana potrebom da zatre tragove svojim nedelima i da steĉenu imovinu legalizuje.
Kako će Ivica Daĉić uspeti da sakrije svoje prljave tragove? Novog ministra unutrašnjih
poslova naroĉito brine poruka, koju mu je telefonom saopštio Milorad Ulemek Legija.
Upućeni tvrde da ima puno razloga da Ivica strepi za svoj ţivot, jer je sa Legijom bio u
mnogim poslovima, dao je m nogo obećanja…
GORAN TRIVAN iz SPS postao je nakon izbora te 2008. Gradski sekretar za ţivotnu
sredinu, u koalicionoj administraciji sa DS.
Primenom Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu steĉenu
iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, u periodu od 26. juna 2001. godine, kada je zakon
poĉeo da se primenjuje, do kraja juna 2002. godine od predviĊenih 728.726.582 naplaćeno je
57.530.742 evra. Funkcioner SPS, Goran Trivan, nije platio dug od 88.000 maraka.
19. avgusta 2008. godine, delegacija Udruţenja “Sloboda” posetila je grob Miloševića i
poloţila venac. U delegaciji su bili Uroš Šuvaković, Miloš Aleksić i Goran Trivan.
Jula 1994, Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju krenuo je u ofanzivu: posećuju ga
inostrane delegacije, vrši kadrovske popravke sistema, i uţiva u apsolutnoj medijskoj podršci
Politike, Ekspres Politike, Veĉernjih novosti, TV Politike, Duge, RTS… Za to vreme bogalji
rata hodaju ulicama, lopovi sa ratišta postaju nove srpske gazde, partijski ideolog dr Mirjana
Marković beleţi u svoj dnevnik impresije o cveću, godišnjim dobima, oblacima i cvrĉku u
rodnoj poţarevaĉkoj kući.
Njima je na prošlim izborima poverenje poklonilo tek 30.000 ljudi (0,8%), ali su se brave
“uticajnih vojnih, pravosudnih i ministarskih kancelarija lak o otvarale za one kojie opozicija
naziva “mirinim ljudima”, a kratkovidi tumaĉi politiĉkih zbivanja- grupom za pritisak. Samo
politiĉkim slepilom moţe se objasniti teza po kojoj bi Sloba sve uradio za srpstvo, samo da
mu nema ţene komuniste. Ili, sasvim su protna – da ga supruga sada vraća na pravi,
komunisticki put, iz nacionalistickog blata gde se zaglibio.
Nema razlike u doktrini Miloševićeva i njegove supruge, niti stvarnog pomaka u levo. U to
ime menja se ratniĉka “košulja”, a odbacuju se kadrovi upotrebljeni u ratne (ili kriminalne)
svrhe. Kao što je Miloševiću svojevremno supruga pripremila klimu za obraĉun sa
Stambolićem,
intervjuima, ilitako mu i “Odgovori”.
knjigom sada obezbeĊuje odstupnicu
Duvaju dnevniĉkim
mirnodopski vetrovi,beleškama, nebrojenim
ali iz starog centra moci.
Najava nove politike bio je raspad koalicije SPS i srpskih radikala. Mirjana Marković je voĊu
srpskih radikala nazvala primitivnim nacionalistom i tako najavila Šešelju da je potrošen.
A pre toga, u SKPJ došlo je do sukoba izmeĊu utemeljivaĉa ove stranke, generala Stevana
Mirkovića, ubeĊenog komuniste jugoslovenske orijentacije i ideologa partije Mirjane
Marković. Sukob je razrešen odlaskom generala. To je ţena iz senke. Ne treba je potceniti,
jer je vešta, sposobna, pametna i retko gubi koncentraciju. Nisam mogao da razumem zašto je
uporno bila protiv toga da napadam Šešelja, kada je on bio ideološki protivnik naše partije.
Njeno objašnjenje je tada bilo da je on na našoj strani, što nisam mogao da prihvatim. Kasnije
sam razumeo – sve je bilo u funkciji Miloševićeve vlasti. Milošević je drţao centar, Šešelj i
Arkan su
partije skupljali
saĉuva simpatije
simpatije desno,
bivših Mirjana
komunista levo. Tako je imidţ.
i jugoslovenski supruguSetite
omogucila
se kakoda
jepreko
Arkannaše
imao
sjajnu predizbornu kampanju, a onda je rekao svojim simpatizerima da glasaju za Miloševića.

Isto je uradila Mirjana Marković“, kaţe general Mirković.
Po reĉima generala Mirkovića, sadašnji SKPJ nema ni ĉlanstvo, ni organizaciju. Utisak, da je
reĉ o partiji u ofanzivi, stiĉe se zbog toga što se skoro u privatnom aranţmanu, okuplja grupa
problematiĉnih ljudi koja piše saopštenja medijima. Za Mirkovića – SKPJ je grupa aktivista
koja praktiĉnoa servisira
rasporedjeni, supruţnicivladajuću partiju.
su od prvog Zadaci
trenutka nauzajedniĉkom
skupljanju glasova su bili razliĉito
zadatku.
Da bi se postigao utisak o promeni politike, u januaru su posmenjivani generali eksponirani u
ratu, a u propagandne svrhe se Šešelju podilazilo, kada se govorilo da su to “njegovi”
generali. Da u toj priĉi ima istine pokazuje i naĉin na koji je RV i PVO doţiveo kadrovsku
obnovu. 29. decembra 1993. godine, u roku od dva sata povuĉen je general Pavlović i
doveden na ĉelo RV i PVO Ljubiša Veliĉković, bliski prijatelj sa Mirjanom Marković. On
tokom celog rata ostaje u drugom planu, a sa sobom dovodi ljude koji se u ratu takoĊe nisu
eksponirali. MeĊu njima je i pukovnik Blagoje Grahovac, iz Nevesinja, koji tokom rata tvrdi
da je Jugosloven i da ne priznaje nikakve paravojske. Tu je i Slavko Biga, komandant VO, iz
RSK koji ratne dane provodi u Generalstabu. I tako dalje… Tako je dobijeno novo lice stare
vojske i tiho najavljeno distanciranje od Karadţića i Mladića u Bosni. Pokusaj puĉa u Banja
Luci nije samo uvreĊeni Šešelj dovodio u vezu sa SK Pokretom za Jugoslaviju.
Zoran Ĉiĉak, aktivista SKPJ, kaţe :”Bila je to spontana akcija protiv crnoberzijanaca, švercera
i Karadţica liĉno, protest naroda koji je bio potpuno opravdan. Liĉno mi je ţao što nije urodio
plodom. Rat bi bio završen. Nacionalnim elitama odgovara rat, da opljaĉkaju svoje podanike.
Karadţic je za nas sauĉesnik i treba da odgovara.”
Kada predsednik Zoran Lilić kritikuje “samozvane lidere”, koji srpski narod drţe kao taoce
ratne politike, ili kada direktor kompanije “Politika”, Dragan Hadţi Antić osuĊuje Karadţica
što ne pita narod šta misli o ratnim zloĉinima i ratnom profiterstvu, miroljubivi graĊanin
trebalo bi da zaboravi kako su do juĉe isti lideri “uţivali apsolutnu podršku graĊana Srbije”, a
da se ratnim profiterima i kriminalcima na drţavnoj televiziji (i ne samo tu) gradio imidţ
narodnih heroja. Pravi propagandni rat srpski reţim vodi protiv Karadţica na teritoriji
Republike Srpske, koji izgleda odbija da prihvati ulogu potrošnog dobra. U tom svetlu treba
posmatrati formiranje organizacija SPS na teritoriji RS ,a tu se opet neminovno nailazi na
pripomoć SKPJ. Nikola Dobrijevic, kadar SKPJ, rekao mi je da se dogovarao sa
Miloševićem, u njihovoj kući, o formiranju SPS u RSK. Mića Carević, takoĊe kadar RSK,
deluje sa tih pozicija u Banja Luci, a Radovan Bijelić, osniva organizacije SPS u Republici
Srpskoj iako je ĉlan SKPJ“, kaţe Mirković.
Ko je dotrajao bilo je jasno kada je Duga objavila već poznati tajni spisak nevaljalih štediša
koji su “u nevreme” podigli novac od Dafine, sa namerom da se obeleţe mangupi iz
sopstvenih redova i, uz put, kompromituju opozicione voĊe. Kad je reĉ o sveţim kadrovima, u
Srbiji reţim ih je saĉuvao

nekompromitovanim. Ĉak tokom
kada seratnih godina
na stranu u senci
stave teze iodanas
tajnojsamreţi
njimaSKPJ,
mašeizbor
kao Bore
Mikelića za predsednika vlade RSK, ili odlazak Veljka Kneţevica u Zagreb indikuju
pomenuti metod. Veljka Kneţevića je progurala Mirjana Marković, on je sada njen ĉovek.
Iako me je još 1990.godine u Zagrebu upozoravao u kakav nacionalizam ce reţim da zapadne.
U Beogradu je pokazao apsolutnu lojalnost Miloševiću i SPS. Sliĉno se desilo i sa Borom
Mikelićem. Bora je bio najveći Jugosloven, kleo se u Hrvatsku, bio direktor moćne firme
“Gavrilović”. Sada, poput Knezevića, nema većeg Srbina od njega. Oni su veoma sliĉni, ţeleli
su da budu u našem pokretu, ali su u stvari delovali iz senke, ne eksponirajući se do sada.
Kada je SPS formirao vladu, zahvaljujuci iskakanju Nove demokratije iz krila DEPOS, p oĉelo
se govoriti o ĉetvorici ministara iz senke, pod komandom SKPJ. U Vladi, meĊutim, nema
ĉlanova
rudarstvaove
biopartije.
je ĉlanIpak,
SKPJ.ima onih koji
RoĊeni brat su joj bilipravde,
ministra i ostali AranĊela
bliski. Dragan Kostić, ministar
Markićevića, zajedno sa
Zoranom Todorovićem (vrlo blizak Mirjani Markovic) poseduje firmu “TiM”, otuda se
smatra da je ministar pravosuĊa tim kanalom dobio prolaznost. Andra Milosavljević , ministar
za lokalnu samoupravu, bio je na listi SKPJ, a ime Bube Morine koja se u ovom trenutku stara
o izbeglicama u Srbiji oduvek se vezivalo za braĉni par Milošević-Marković. Ni
grupa”Metropol”, svojevrsni politiĉki aktiv Mirjane Markovicć, na koji se naslanjala pre i u
toku
sukobuOsme sednice, nipošto
sa Radošem nije u društvenom
Smiljkovićem zapećku.
i Aleksandrom Zoran Todorović
Bakoĉevićem, ali i daljejeima
pojavno stradao u
znaĉajan
uticaj. Zlatan Peruĉić smestio se u direktorsku fotelju “Beobanke”, Sneţana Aleksić je
pomoćnik ministra za trgovinu i turizam, Tahir Hasanović je generalni sekretar Nove
Demokratije, a Goran Trivan je pomocnik generalnog direktora “Srbijašume”. Slobodan
Ĉerović, deo tadašnje ekipe i direktor “Metropola” bio je nedavno “viĊen” za mesto
predsednika Izvršnog saveta Beograda i nije prošao. Radoš Smiljković je ambasador u
Bugarskoj“, analizirao je general Mirković. Mirnodopske promene i kadrovska osveţenja
oseća i unutrašnjost. Posle intervjua koji je Mirjana Marković dala listu na albanskom jeziku
Bujku, protresen je i Kosovski Okrug, a smen jen je naĉelnik, Miloš Simović, koji je bio
prepreka dijalogu sa Albancima. Preduslov za tako mirno “ĉišćenje” bio je ekonomski predah
i socijalni mir koji je reţimu obezbedio Avramovićev program. U meri u kojoj se SPS crpi
snagu iz Avramovicevog programa, u toj meri SKPJ nalazi oslonac u firmi “Komet”. Šešelj
kaţe da je SKPJ “zloĉinaĉka i teroristicka organizacija koja je nezakonito prisvojila društvenu
imovinu, oformila teroristiĉku organizaciju “Komet” koja se bavi ucenjivanjem, iznuĊivanjem
i razbijanjem štrajkova, infiltriranu u sve pore privrede i društva”. Dok je za neke Komett
skup 3oo ljudi naorušanih dugim oruţjem i spremnih da likvidiraju protivnike i izvrše
naruĉeno ubistvo, za druge je to firma koja obavlja poslove obezbeĊenja ambasada i drugih
objekata. Od “Kometa” smo trebali da ţivimo, ali njega je uzeo u svoje ruke bivši direktor
“Komunista”, opasan tip, Miodrag Tomašević i nista nismo dobili“, kaţe Mirković. Mi
nemamo predrasude o privatnicima, prilagoĊavamo se novom vremenu“, sasvim suprotnog je
mišljenja Ĉiĉak. “Komet” je osnovao Jugoslovenski odbor SKPJ poĉetkom 1991. godine, a na
raĉunu firme u septembru iste godine nasla se suma od 10 miliona dinara, skupljena “pod
moranje” od pripadnika Armije, kao ĉlanarina, što je tada iznosilo više od milion maraka.
Krajem 1991. godine isknjiţena je celokupna imovina SKPJ iz knjigovodstveme evidencije i
preneta na “Komet”, pa je “Komet” postao vlasnik 15,5 spratova poznate zgrade CK na
Novom Beogradu, i zadrţao je i sredstva od prodaje 243 stana stambenog fonda. “Komet”
prelazi u Holding kompaniju , a Miodrag Tomašević (Mirin covek) poslovni prostor koristi
kao uĉešće “Kometa” u zajedniĉkim projektima sa raznim firmama. Tako 340 kvadrata dobija
“First YU Swiws Bank”, oko 150 kvadrata preduzeće “PhilipWilson”, prostor na prvom
spratu postaje osnivaĉki ulog u Polikliniku “Ušće”, a prostor na XXIII spratu, sa terasom ,
postaje vlasništvo preduzeća “Komet-BTC”. Vlasnik firme BTC je dr Nenad ĐorĊevic, jedan
od najimucnijih
dolara. ljudi Srbije
On je karijeru poĉeo (na listi Mirinih
u SDB, ljudi)uĉija
kao profesor se imovina
Višoj procenjuje
školi unutrašnjih na 12o
miliona
poslova.
Da bi se stanovništvo prevelo iz borbene gotovosti na ţeljeni novi kurs, mediji moraju biti na
usluzi. Savez komunista Pokret za Jugoslaviju, iako nema svoje glasilo, a njihov Radio
“Košava” je tek u osnivanju, nije morao da vodi pravu borbu za medije. Istina je da imamo
uticaj na medije i to kroz liĉne simpatije koje pojedini urednici prema nama gaje. Tako je, na
primer, Tijanić prijatelj naše partije, nemamo razloga da se ţalimo na tretman u programima
TV Politike“, komentarisao je Ĉiĉak. U tom kontekstu treba posmatrati nimalo neţnu bitku
izmeĊu TV Politike i NTV Studija B. Studio B je poklonio Tijaniću lutku, muškarca u bodi-
kostimu sa reskom porukom: “Prvi srpski muški bodi, novinaru koga njena ruka vodi…” Od
28.juna RTV Politika vidi se i sluša do Ĉaĉka, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Kraljeva.
Istog dana je
promenilo Studio
svoju B obavešten
odluku je damreţe
o proširenju je Ministarstvo
repetirtora,zaštosaobraćaj i veze
je znaĉilo Republike
da Savezna Srbije
uprrava za
radio i veze nece izdati dozvolu za širenje repetitora preko Goĉa, Rudnika i Fruške Gore.
Tijanić, urednik “televizije kojoj se veruje”, pojavljuje se i kao kolumnista u novom listu
“Telegraf”, i ovaj list je pridodat spisku medija na koje Mira ima “stanovit uticaj”. Nije taĉno
da sve drţimo u rukama, Milorad Vuĉelić, direktor drţavne televizije, je svakako meĊu pet
najmoćnijih ljudi u Srbiji, a ne voli nas. Liĉno se nadam da Vuĉelić neće biti direktor
Televizije,
zadovoljni,jer
alibi se smanjila
bolje ratna propaganda…
nego Grudenka… gradonaĉelnik,
Radmilo Bogdanovic Nebojša Ĉović…nismo
je profesionalni policajac, sa
njim imamo dobre odnose, pao je kao ţrtva intriga, pre svega u sopstvenoj partiji… Ne
moţemo raditi sa Vuĉelićem ili Mihajlom Markovićem koji je zagazio u nacionalizam… Iz
SPS treba da odu svi koji su povezani sa nacionalistiĉkim krugovima ili kriminalom“, govorili
su aktivisti SKPJ, koje su bili tumaĉi nove politike starog supruţniĉkoh para. Onima koji
nemaju tako kratko pamćenje ostalo je da prebrojavaju mrtve, i da prihvate nove stare
usrećitelje, ako ne ţele Šešelja ili Arkana. Izbor nije lak, ali se pokazalo – svi smo mi pomalo
socijalisti.
SNEŢANA ALEKSIĆ, ĉlanica Direkcije JUL, Velibor Veljkovićć, iz Skupstine “Beopetrola”

i Ljubiša Ristić predsednik JUL, poslednji su se govorima oprostili od Zorana Todorovića.
Sneţana Aleksić podsetila je na poĉetke politiĉke karijere svog druga iz studentskih dana i
istakla kako je “tim sa Beogradskog univerziteta i sa Osme sednice ulazio, pritisnut
društvenom zbiljom i raspadom Jugoslavije, u nove još neizvesnije i teţe bitke… Retki su
takvi timovi u politici, koji su bez predaha proţiveli prethodnu deceniju, retki su, gotovo
neponovljivi ljudi poput tebe, Zorane, koji si ovom timu davao nesebiĉan doprinos, snagu i
posebnu boju”. Pored kovĉega, pokrivenog zastavom Jugoslovenske levice, partijski drugovi
drţali su neku vrstu poĉasne straţe u kapeli. U masi sveta bili su pored srpske drţavne elite
(Zoran Lilić, Milan Milutinović, Mirko Marjanović, Nikola Šainović, Gorica Gajević, Dragan
“Jugopetrol” Tomić, Milorad Vuĉelić…) i bivši šef beogradske policije Marko Nicović,
direktor RTS Dragoljub Milanović, prvi ĉovek Kompanije “Politika” Dragan Hadţi Antić, i
lider Srpske radikalne stranke Nikola Pašić, Siniša Vuĉinić…
Predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta Dragan Kićanović saopštio je da će na
olimpijskim igrama u Sidneju uĉestvovati 109 sportista iz SR Jugoslavije, što je za 40 više
nego na prethodnim igrama 1996. u Atlanti. Kada je Predsedništvo JOK odluĉilo da pres -ataše
naših sportista u Sidneju bude Boţidar Đurković, usprotivila se Sneţana Aleksić, predsednik
Upravnog odbora Rukometnog saveza Jugoslavije, ĉiji je Đurković generalni sekretar, te se
otvorenim pismom, objavljenim u “Politici”, obratila predsedniku JOK -a Draganu Kićanoviću
zahtevajući hitan opoziv svog generalnog sekretara. U zabrinutom tonu predsednica UO RSJ
kaţe da nije imala ĉast (!) da prisustvuje sastanku Predsedništva JOK -a, jer nije dobila
pismeno, a ni usmeno obaveštenje, ali da se zato izvinjava zbog odsustva predstavnika RSJ.
Uz ovo obrazloţenje
obavezama sledi i dodatnokoje
i nivou profesionalnosti da “izbor gospodina
podrazumeva Boţidara
pres-ataše uĐurkovića
rukovodstvu nijeMisije
prikladan
JOK u
Olimpijskom selu… Sigurna sam da ćete u konsultacijama sa Saveznim ministarstvom za
sport za pres-atašea odrediti osobu koja će na dostojanstven, visoko profesionalni naĉin, a u
skladu i cilju drţavnih interesa Savezne Republike Jugoslavije i naših olimpijaca, ĉasno
obavljati profesionalnu duţnost.” Na pomenutom sastanku Predsedništva JOK -a, Velizar
Đerić, savezni ministar za sport, istakao je da je “Ministarstvo za sport bilo u stalnom i
svakodnevnom kontaktu sa sportskim savezima i da je sa svim realizacijama zakljuĉilo 31.
jula.” Bolje obavešteni tvrde da je ministar Đerić bez pogovora prihvatao sve ţelje Sneţane
Aleksić, i kada je nedavno smenjen dr Branislav Pokrajac, savezni rukometni selektor.
“Drugarica Sneţana Aleksić bira za koje novine ţeli da govori.” Bolje sreće bili smo u
razgovoru sa Radetom
mesecima govorim ĐurĊićem,Sneţane
o ponašanju predsednikom
Aleksić.Skupštine RSJ Statu
Ona je mimo iz Podgorice. “Jasebe
ta postavila već za
predsednika Upravnog odbora RSJ, ne obazirući se na svoja stvarna ovlašćenja i realne moći.
Ona ne moţe nekontrolisano ĉiniti šta joj je volja sa RSJ i rukometom, niti moţe privatno
mišljenje iznositi u javnost kao stav Saveza. Takvo ponašanje direktan je pokazatelj haosa u
koji je ona dovela Savez i rukomet uopšte.” Sneţana Aleksić, predsednik UO RSJ i ĉlan
Direkcije JUL-a, neće poput ostalih predsednika sportskih saveza putovati u Sidnej, kako
tvrdi u pismuoko
dogovorom upućenom
stvaranjaDraganu Kićanoviću,
uslova da predsedniku
se svim našim JOK,
sportistima “preokupirana
omogući je patriotske i
ispunjenje
graĊanske duţnosti” – da im se omogući da 24. septembra glasaju na izborima. Putovao je
Rade Bulatović – da vrbuje sportiste za SPS i JUL.
Oktobra 2003. rukovodstva SLOBODE i SPS odrţali su dva sastanka u prostorijama

SLOBODE, o naĉinima saradnje u podršci borbi i za Slobodana Miloševića, “borbi koja
predstavlja nadu za porobljenu zemlju i njen narod. Rukovodstvo SPS izrazilo je poĉast
SLOBODI za dosledne i odluĉne aktivnosti i obećalo punu podršku u budućnosti. Oba
sastanka prisustvovali su visoki zvaniĉnici dve organizacije: Bogoljub Bjelica, profesor Mirko
Zurovac, Vladimir Kršljanin, Dragutin Milovanović, Sneţana Aleksić and Uroš Šuvaković
ispred SLOBODE a Ivica Daĉić, Zoran AnĊelković, Ţarko Obradović, Milorad Vuĉelić,
Dušan Bajatović and Branko Ruţić ispred SPS.
Svetlana Kitić, nekada najbolja rukometašica sveta, 2007. je poslanik u Skupštini Srbije: Sa
Mrkom” sam, kad je bio direktor CIP, saraĊivala kao direktor Radniĉkog i direktor drţavnog
tima, Sneţana Aleksić mi je kuma, sa Goricom Gajević sam bila nerazdvojna… RoĊena sam
u Tuzli. U tom gradu mi i sad ţive roditelji. Od 14. godine igrala sam rukomet za Jedinstvo, a
godinu dana kasnije došli su po mene ljudi iz Radniĉkog… Bila je to moja prva selidba na toj
relaciji… Posle mnogih ţivotnih razoĉaranja u Tuzlu sam se, iz Beograda, vratila 2000.
godine, a krajem 2006. u Beograd me pozvao Milutin Mrkonjić, moj prijatelj iz
Radniĉkog…”
203. Vukoje Muhadinović, direktor Topole“ iz Baĉke Topole

204. Vladimir Luĉić, direktor MTS
205. Gorica Mojović, ĉlan gradske vlade Beograda
206. Vlada Mikić, uvoznik cigareta
207. Dţemail Šahović, vlasnik fabrike Dalas“
208. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog znaĉaja

209. Srećko Nijemĉević, generalni direktor Ikarbusa“
210. Vladika Artemije, episkop raškoprizrenski i kosovskometohijski
211. Robert Ĉoban, predsednik Kolor pres grupe“
212. Ivan Ćurković, predsednik OKS
213. Slobodan Ivanović, vlasnik klinike Anlave“
214. Nemanja Vidić, najbolje kotirani srpski fudbaler u svetu

215. Zvezdan Terzić, predsednik FSS
216. Miša Lukić, direktor agencije Leo Barnet“
217. Matija Bećković, pisac i akademik

MATIJU BEĆKOVIĆA je svojevremeno, kao mladog pesnika, UDB-a zaduţila da zavede
drugaricu Stanku Veselinov i provodi se s njom u ozvuĉenom stanu. Nakon toga svršeni
gimnazijalac postao je urednik ĉasopisa Zum reporter… Odatle do SANU put je b io trasiran.
U junu 1985, formiran je Odbor za izradu nacrta dokumenta po imenu Memorandum SANU,
neka vrsta kritiĉke analize postojećeg stanja u zavladaloj jugoslovenskoj anarhiji, posebno
birokratskom haosu. Odbor je imao 16 ĉlanova i svi su imenovani od strane odelenja
Akademije. Za predsedavajućeg ovog odbora izabran je Antonije Isaković, knji?evnik i
potpredsednik SANU. Mada mnogi danas misle da je glavna liĉnost u toj priĉi bio Dobrica
Ćosić, on nije bio ĉlan Odbora. Njega je Akademija tretirala kao disidenta, te “…da ne bi
provocirao vlast”, nije uzet u krug izabranih. Postoji teza da je Ćosić ipak bio uĉesnik na
izradi ovog dokumenta, “spolja” sugerišući šta treba da piše. Glavni autori “Memoranduma”
bili su Vasilije Krestić, Kosta Mihailović i Mihailo Marković. Krestić kasnije nije krio da je
autor najspornijih pasusa ovog dokumenta, koji će potpaliti maštu radoznalih. Glomazna
propagandna mašina bivše SFRJ krenula je u svakodnevnu osudu “Memoranduma”, što je
samo davalo na popularnosti tom dokumentu.? Malo ljudi je znalo šta tamo piše. Tamo nije
reĉeno ništa od onoga što javnost nije već znala. Ali ovaj zbir opštih mesta postaje nekakav
nemušti manifest srpskih nacionalista, nevaţan po sadrţaju, bitan iz inata, ali i hrana
šovinistima iz drugih jugoslovenskih republika. Ovaj dokument napali su svi, a i akademici.
Bili su to Pavle Savić, ĉuveni fiziĉar i Vasa Ĉubrilović, jedini ţivi svedok sarajevskog
atentata 1914.
SANU je svesno pomogla ustoliĉenje Slobodana Miloševića kao neprikosnovenog vladara, a

Dobrica Ćosić javno egzaltira izjavom da se radi o savremenom Milošu Obiliću. Već u
decembru 1986., godinu dana nakon galame oko “Memoranduma”, zakazana je vanredna
skupština SANU, a politiĉko rukovodstvo Srbije ĉekalo je da dokument bude osuĊen. To se
nije dogodilo. “Organizacija u organizaciji” pod imenom “Odbor za odbranu slobode misli” u
kojoj je bilo puno ĉlanova SANU, ţestoko je ustalo u odbranu “Memoranduma”. Osam
akdemika potpisalo je pismo u kome je pisalo da nedovršen dokument u stvari ne posto ji. Bili
su to Desanka Maksmović, Dragoslav Srejović, Ivan Antić, Milka Ivić, Stevan Raiĉković,
Olga JevrićSANU
akademik i IrenaGojko
Grickat - Radulović.
Nikoliš smatraoPismo
je da je proĉitaoprogona
atmosfera Matija Bećković. General uima
“Memoranduma” penziji
sve i
elemente staljinizma iz 1948. Dobrica Ćosić osuĊuje srpsko rukovodstvo “zbog katastrofalne
politike koju uporno sprovodi” i govorio o pravu SANU da brine o budućnosti svoga naroda.
Glasanje koje je usledilo bio je šamar ondašnjem srpskom r ukovodstvu, rejting Akademije
dignut u nebesa, a uvertira za dolazak Slobodana Miloševića odsvirana. Ostvarena je
kompromitacija postojećeg politiĉkog poretka, a naivnih falilo. “Memorandum” nikada nije
objavljen. Nastao kao fantomski, tako je i završio.
Za vreme dugotrajnog predsednika SANU Dušana Kanazira instalirana je nova politiĉka linija
prijema u ĉlanstvo ove institucije. Devedesetih godina u Akademiju su ušli i neki ĉlanovi SPS
po partijskoj
partiji tako štoliniji, a pokojni
je smatrao knjiţevnik
da mu Miodrag
je to jedini put doBulatović pravdao je svoje
statusa “besmrtnika”. ĉlanstvo
Miloš u toj
Crnjanski
nikada nije primljen u SANU. Zato su potonji prvoborci nacional-socijalizma ulazili kao u
kulturno – umetniĉko društvo.
Posle 5. oktobra 2000. godine premijer srpske vlade Zoran ĐinĊić postavio je pitanje dalje
budţetske egzistencije Akademije, i okrenuo je protiv sebe kompletan orkestar salonskih
nacionalista, što je bilo dovoljno da postane arhineprijatelj jedne uspavane ustanove koja više
ni je bila potrebna politiĉkim elitama. SANU je na izvestan naĉin rehabilitovana pod vladom
Vojislava Koštunice, ali njena dalja perspektiva nije izvesna.
Prodajnu mreţu otrgnuli su od “Politika novine i magazini” a da nisu pitali “Politiku” a.d. kao
suvlasnika i UO Akcionarskog društva koji je predstavlja, a koji je na Skupštini od 30. jula
2005. izabran u novom sastavu na ĉelu sa predsednikom Emirom Kusturicom i ĉlanovima
Matijom Bećkovićem, Aleksandrom Simićem, Predragom Mihajlovićem i drugima. Da bi
uspeli u pljaĉki teškoj više miliona evra, o kojoj su akcionari obavestili nadleţne organe
gonjenja i sve vaţne politiĉke faktore, akteri sumnjive rabote bezobzirno su kršili normativna
akta i zakone. Celu ovu mutljavinu transparentnom je uĉinio Marko Hinić, analitiĉar koji je,
za potrebe menadţmenta razotkrio hronološku genezu ove protivpravne otimaĉine. Iz
njegovog Pregleda transakcije prodaje “Politika Prodaja” d.o.o. jasno se vidi da je u strukturi
prihoda u 2004. prodaja duvanskih proizvoda imala uĉešće od 34,2%, dok su izdanja PNM-a
(15,7%) i ostala izdanja (28,4 %) u prihodu zajedno imala 44,1%. Hinić je naveo da je
beogradska firma “Appraisal Associates” 30. juna 2005, na dan kada je Udruţenje akcionara
izabralo novu upravu, poslala izveštaj o “fer proceni” vrednosti osnivaĉkog kapitala PNM-a u
“Politika Prodaji”. Taj kapital procenjen je na 2,5 miliona evra, a imovina koja se prenosi iz
PNM-a na “Politika Prodaju” vredela je 8,6 miliona evra. Kako je dug “Politike”a.d. VAC-u,
navodno, iznosio tri miliona evra (za uzeti kredit), ispalo je da su Nemci toliko platili
“Politika Prodaju” (a stvarno je taj dug “prelomljen”). Gde je onda “nestala” razlika od 5,6
miliona evra (do prenesene vrednosti od 8,6 miliona evra), i kakva je u svemu ovome uloga
Branka Pavlovića, koga su za isplaćenih 1,5 milion dinara angaţovali da akcije malih
akcionara realizuje prodajom na Berzi, a on ugovornu obavezu nije ispunio. Šta je i sa
zahtevom za raskid kuporodajnog ugovora izmeĊu “Politike” i VAC-a, koji je baš Branko
Pavlović podneo Trgovinskom sudu u Beogradu? “Oni u koje smo se najviše pouzdavali
stvarni su grobari “Politike”. Poĉev od Emira Kusturice kao predsednika UO, do Matije
Bećkovića koji je tu da bi pokrivao sumnjive radnje svog zeta SrĊana Janićijevića, Aleksandra
Simića koji je eksponent interesa aktuelne vlasti, suprotnih interesima 6.366 akcionara koji su
nekada imali više od trećine, a sada svega 24 odsto akcija na papiru, i Predraga Mihajlovića
koji zastupa interese Komercijalne banke, negdašnjeg poverioca “Politike”. Svi oni, zajedno
sa direktorom “Politike” a.d. zubarom Zoranom Vacićem, koji osim zuba vadi i “vilice” i sa
Brankom Pavlovićem, koji je prelaskom u njihov tabor došao u otvoren sukob interesa i
gladnim penzionerima
neispunjavanja mora
ugovornih da vratimoraju
obaveza, uplaćene
da ĉlanarine
odu. Ako od
ne po 1.000 dinara
drugaĉije, zbog ih na taj ĉin
prisilićemo
štrajkom glaĊu”, tvrdio je predsednik Skupštine akcionara.
Kad se u politiĉko, duhovno, estradno- medijsko zamešateljstvo ukljuĉe i porodiĉni odnosi,

dobijamo spektakl koji najbolje opisuje izjava jednog od najvećih srpskih narodnjaka: Na
Marijinoj i Draganovoj svadbi, Boris i ja smo pevali u duetu” (Miroslav Ilić o ćerki Mariji,
zetu Draganu Šutanovcu i Borisu Tadiću). Zgodan primer je porodica Bećković. Akademik
Matija Bećković je srpskoj javnosti odavno poznat kao podrţavalac politike premijera
Vojislava Koštunice. Njegovu kćer, Olju Bećković, autorku emisije Utisak nedelje” na TV
B92 i politiĉari i javnost Srbije obiĉno svrstavaju u tabor DS, dakle tadićevaca, iako se sama
nikada
direktornije izjasnila.
Politike, Zet iMatije
novine Bećkovića
magazini d.o.o, a (suprug druge
akademik akademikove
Bećković kćeri),
ĉlan je UO generalni
Politika je
a.d. U
javnosti Bećkovići su, za razliku od Ilića, poznati po tome što nikad ne govore jedni o
drugima. Ove godine, DSS podrţava Velju Ilića, bar u prvom izbornom krugu, tako da
nećemo imati priliku da gledamo marketinške pomake, po mišljenju mnogih, konzervativnog
DSS-a. Posebno ako se ima na umu Koštuniĉino slikanje sa Zdravkom Ĉolićem, pa koncert
Cece Raţnatović koji je izazvao buru i u samom DSS, i završna konvencija na kojoj su se
pojavili Emir Kusturica i Dejan Bodiroga.
218. Olivera Jevtić, najbolja atletiĉarka Srbije
219. Goran Stojiljković, direktor Zdravlja aktivis“
220. Vojin Starĉević, vlasnik Polimarka“
221. Ljiljana Smajlović, glavna urednica Politike“
222. Aleksandar Boriĉić, predsednik Odbojkaškog saveza Srbije
223. Borislav Radosavljević, direktor OMV u Srbiji
224. Ljuboja Stefanović, vlasnik preduzeća Steko“
225. Zvonimir Nikezić, direktor Ces Mekona“
226. Branka Vidić, direktorka Instituta za veterinu Novi Sad
227. Milenko Kostić, vlasnik Auto Ĉaĉka“
Uprava za javne prihode je odluĉila da preko 200 luksuznih automobila za pojedine ministre i
svu silu direktora, budu iskljuĉivo marke “škoda”. Kao što je poznato, u ţestokoj konkurenciji
zvuĉnih imena iz automobilskog biznisa, za ugovor teţak oko 2,2 miliona evra pobedio je
uvoznik “škode” za Srbiju, “Auto Ĉaĉak”. Dok pojedini uĉesnici upozoravaju da je nemoguće
da jedan ponuĊaĉ bude najbolji u desetak propisanih kategorija i najavljuju tuţbe, zli jezici
tvrde da je na tenderu stvar malo pogurao ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, inaĉe
zemljak i prijatelj Milenka Kostića Koleta, vlasnika “Auto Ĉaĉka”. Ipak, ovaj Ĉaĉanin, koji
vaţi za jednog od pet najbogatijih privrednika u moravskom kraju, bio je znamenit i pre no što
je postao ekskluzivni dobavljaĉ limuzina za drţavu. Pre tri godine se u javnosti digla (a potom
i slegla) velika prašina, jer je Milenko Kostić u rodnom selu pored Ĉaĉka podigao crkvu na
temeljima bogomolje
ih je porušio, a u novojizcrkvi
18. veka. Iako jeikona
je umesto bio duţan da konzervira
osvanula srednjevekovne
freska na kojoj ostatke,
je – sam “ktitor” sa on
porodicom! Kostić je iste godine kupio i tzv. gradsku kuću, iz koje je izmeštena etnografska
postavka Narodnog muzeja, a direktorka muzeja Nevenka Bojović uzalud upozoravala da će,
ukoliko ĉaĉanska opština ne do nese odluku o realizovanju memoranduma o namerama koji je
već potpisan, ovaj grad izgubiti izloţbeni prostor i deĉiji vrtić, a Kostiću morati da plaća
ekonomsku cenu zakupa. Pravi zlobnici danas tvrde da je tihi partner Auto Ĉaĉka, a time i
liferant vozila za drţavne organe, Milorad Luković Legija. Šumadijski Kole je zbog veza sa
komandantom “crvenih beretki” već hapšen u policijskoj akciji Sablja, posle atentata na
premijera Zorana ĐinĊića. Kole je pušten posle nekoliko nedelja, zajedno sa jednim
upravnikom zatvora i dvojicom lokalnih biznismena, a pred medijima ga je branio tadašnji
gradonaĉelnik
Legija ruĉao u Ĉaĉka. U emisiji
njegovom RTV
restoranu B92 Velja
prilikom Ilić jeu rekao
boravka da “nije
Ĉaĉku… To jeon (Kostić)
javni krivko
restoran, štod je
njega je ruĉao Jovica Stanišić za vreme jednog boravka pre atentata, kad se sreo sa Emirom
Kusturicom”. Kostić je i godinu dana ranije bio pod istragom Okruţnog javnog tuţilaštva u
postupku protiv Branislava Uskokovića, bivšeg direktora Elektrodistribuci je Beograd, zbog
potkradanja ovog javnog preduzeća. Bivši direktor EDB teretio se i da je od Kostića naruĉio 6
kamiona “mercedes”, iako nisu bili potrebni EDB-u. U meĊuvremenu, Kostiću je zabranjeno i
da bude finansijer fudbalskog kluba Borac jer je napao sudiju na utakmici. Uprkos svega,
vlasnik “Auto Ĉaĉka” pobeĊuje na tenderima.
228. Vasiljka Radulović, generalna direktorka Fidelinke“ iz Subotice
229. Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije
230. Vladimir Ĉupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke“
231. Milorad Pavić, najprevoĊeniji srpski pisac
232. Radislav Rodić, vlasnik Glasa javnosti“ i Kurira“

233. Predrag Ejdus, upravnik Narodnog pozorišta
234. Ljubica Marković, direktor agencije Beta
235. Dragan Dţajić, fudbalska legenda
236. Zoran Višnjić, generalni direktor Unika osiguranja Srbije“
237. Dušan Kovaĉević, najpoznatiji dramski pisac
238. Jovan Ćirilov, dramaturg
239. Isidora Ţebeljan, kompozitorka i najmlaĊi akademik
240. Aca Bulić, predsednik Zajednice prvoligaša
241. Slobodan Mićić, vlasnik agencije Kontiki“
242. Dušan Ivković, selektor košarkaške reprezentacije
243. Ţaklina Nikolić-Kušić, vlasnica agencije Publicis“
244. Ţeljko Obradović, trener Panatinaikosa, prvaka Evrope u košarci
245. Ratko Butorović, biznismen iz Novog Sada
246. Bojan Bošković, generalni menadţer Egzita“
247. Aleksandar Stojanović, vlasnik firme Zlatiborac“
248. Aleksandar Milićević, predsednik UP Elektromreţa Srbije“
249. Miroslav Đukić, selektor fudbalske reprezentacije Srbije
250. Aleksandar Šoštar, pomoćnik ministra za omladinu i sport
251. Milorad Ĉavić, najbolji srpski plivaĉ i evropski rekorder
252. Marija Šerifović, pobednica Evrosonga“ 2007. godine
253. Aleksandar Šapić, najplaćeni ji vaterpolista na svetu
254. Mirko Todorović, vlasnik modne konfekcije Todor“
255. Milorad Majkić, vlasnik lanca kockarnica Aleksandar“
MILORAD MAJKIĆ roĊen je 1950. u Višegradu, otuda ne ĉudi što se izjašnjava kao
Bosanac. Završio je srednju školu. Šta je sve radio, poznato je, verovatno, samo njemu. Ono
što je procurelo u javnost – ĉovek je imao restoran u Zagrebu, gde je ţiveo do poĉetka raspada
Titove Jugoslavije. Po dolasku u Srbiju, za nastavak uspešne poslovne karijere zafalilo mu je
para, pa ih je pozajmio od onih koji su imali. Tako je otvorio prvi lokal – kockarnicu
“Aleksandar”, pored menjaĉnice pokojnog Arkana, u Ĉumićevom sokaĉetu. Majkiću su
cvetale ruţe. Lepo je proširio posao, na Terazijama 43, Ulici 29 novembra, ali i u JU Biznis
centru… Osim lanca kazina “Aleksandar”, otvorio je i nekoliko istoimenih zlatara. Njegove
su kockarnice, na Terazijama i u Ulici 29. novembra, u noći izmeĊu 16. i 17. marta 1998.
demolirane, kada su napadaĉi s automatskim puškama izrešetali automate za igru.
Široke narodne mase ĉuli su za njega posle spektakularnog hapšenja, januara 2002. godine, u
Ĉumićevom sokaĉetu, zbog sumnje da je falsifikovao isprave, u pritvoru je odleţao ceo
mesec, a sve se dešavalo zbog sudskog spora s “Geneksom”, koji je je zapoĉeo 18. oktobra
1989. godine. Priĉa izmeĊu “Geneksa” i “Kin Stiba” poĉela je potpisivanjem ugovora ove dve
firme o ulaganju stranog lica u otvaranje kockarnice u hotelu “Interkontinental”. U ime
“Geneksa” ugovor je potpisao Zoran Kojić, tadašnji direktor “Interkontinentala”, uz
odobrenje Milorada Savićevića, prvog ĉoveka “Geneksa”.
Vlasnik “Kin Stiba”, pokojni Ţorţ Jablan, obavezao se da će hotelu, narednih pet godina,
plaćati 500.000 dolara godišnje i 20% od zarade. Kazino u koji su, po tadašnjem zakonu,
mogli da ulaze samo stranci, radio je do sankcija, onda je zatvoren. Za 1.600.000 dolara
Majkić je od Jablana (inaĉe Jugovića po poreklu) otkupio prava iz ugovora i decembra 1994. s
Kojićem upotpisao
pobedio sporu s aneks ugovoraAli,
“Geneksom”. o ulaganju
umesto sredstava
da dobije stranog
odštetu lica. Majkić jedolara,
– 4. 330.000 na kraju i
(isplaćeno
mu je 1.300.000 dolara), dobio je zatvorsku kaznu, jer su “geneksovci” tvrdili da firma “Kin
Stib” u Kinšasi ne postoji.
Kupio je za 2,4 miliona evra i hotel “Union” u Beogradu.
Milorad Majkić, imenovan je za poĉasnog konzula Konga u Bosni i Hercegovini. Veće

ministara odobrilo je Majkićevo imenovanje 26. augusta 2004. godine. Takvom odlukom
Majkić je dobio pravo na zaštitu koja diplomatima pripada u skladu sa Beĉkom konvencijom
o olakšicama, privilegijama i imunitetu. Izaslanstvo DR Kongo u Beogradu zapoĉelo je akciju
za imenovanje
Brzo Majkića
se ispostavilo da je2002. godine,
u pitanju uz sumnjive
osoba pomoć srpskih zvaniĉnika
prošlosti, u organima
a zagrebaĉki vlasti BiH.
bir o Interpola je
vlastima BiH dostavio podatke kako je Majkić, drţavljanin BiH i SCG, prijavljivan kao
višestruki uĉinilac kriviĉnih dela u periodu od 1975. do 1983. godine, kada je izvršio dela
silovanja, prevare, falsifikovanja dokumenata i novca te davanja mita, narušavanje javnog
reda i mira, i vreĊanje policajca. Zbog svega ovoga u više navrata su mu izricane zatvorske i
novĉane kazne. Ove informacije prikrio je zamenik ministra bezbednosti BiH Dragan Mektić,
aHrvatske.
Majkića Direktor
nije bilo “Genexa”,
ni u kriviĉnoj evidenciji
Milorad beogradske

Saviĉević, tvrdiopolicije, niti Ministarstva
je da je Majkić bio osobapravosuĊa
koja je
uţivala potporu Slobodana Miloševića, i paravojnih grupa koje su delovale u Srbiji. Uprkos
spornim detaljima o Majkiću, stav Ministarstva spoljnih poslova BiH bio je da nema pravnih
prepreka za njegovo imenovanje na duţnost poĉasnog konzula Konga.
256. Slobodan Ţivojinović, predsednik Teniskog saveza Srbije
257. Branislav Stojaković, direktor Eurosalona“
258. Ţivorad Mihajlović, vlasnik Korporacije Stankom“
Na sednici Glavnog odbora SPS, 19.10.2000. godine prošao predlog tvrdog krila da se
Milomir Minić predloţi za predsednika prelazne republiĉke vlade. Sastanak je vodio
predsednik stranke Slobodan Milošević. Sednica je prošla tzv. “uzavreloj atmosferi” sa dosta
ruţnih reĉi ĉlanovima IO GO koji su došli iz pobunjenih odbora. Naime, u sedište stranke je
stiglo veliki broj ţalbi i zahteva opštinskih odbora koji su zahtevali smenu rukovodstva. Nije
traţena decidirana ostavka predsednika Miloševića, ali jeste da svi koji su se nalazili u
njegovom okruţenju budu izbaĉeni iz stranke, pre svega Tomić, Marjanović, Minić…
Sluţbenici u novom sedištu SPS u zgradi JUMBES banke saopštavali su da nema sastanaka,
ali su iz zgrade izašli visoki funkcioneri SPS Ţivorad Mihajlović zvani Ţika muštikla, Dragan
Tomić, Milomir Minić, Zoran AnĊelković i Ţeljko Simić.
Oktobra 2005. reorganizovana Naftna industrija Srbije poĉela da radi pod rukovodstvom
“osveţenog” kadrovskog tima. NIS je podeljen na dva javna preduzeća i jedno akcionarsko
društvo. U NIS-u a. d. formirana je još jedna celina da bi se pronašlo mesto za jednog bivšeg
direktora. Premijer Vojislav Koštunica u ovom mešanju karata nije zaobišao ni poslanike iz
Draškovićevog SPO, pa je poslanik Sanja Ĉeković (koja je stavljala, pa vadila karticu na
glasanju o NIS-u) zamenila Milana Boţića na duţnosti ĉlana UO JP za istraţivanje,
proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa NIS-a. Osim “fotelja” za bivše poslanike
SPO-a na ĉelu sa Verkom Stevanovićem, u najnovijoj raspodeli solidno su prošli i SPS-ovci,
koji podrţavaju manjinsku vladu Vojislava Koštunice. Tako je… vlasnik “Stankoma” Ţivadin
Mihajlović,
Akcionarskom poznatiji
društvu kao
zaŢika Muštikla,
istraţivanje, ĉija se firmapreradu,
proizvodnju, bavi gasifikacijom,
distribuciju inašao mesto
promet nafteui
naftnih derivata i istraţivanje i proizvodnju prirodnog gasa.
Vlasnik kompanije Stankom“ Ţivadin Mihailović zvani Ţika Muštikla ispitivan je

polovinom avgusta 2006. zbog sumnji da je ta kompanija finansijski pomagala skrivanje
Ratka Mladića, saznaje Blic“ od izvora bliskih vlastima u Srbiji koji su ukljuĉeni u potragu
za najtraţenijim haškim optuţenikom. Veruje se da je njegova kompanija Stankom“ glavni
partner firme Impakt“, ĉiji je vlasnik Mladićev sin Darko. Inaĉe, firma Darka Mladića se
sumnjiĉi da je bila finansijer mreţe pomagaĉa Ratka Mladića u njegovom bekstvu.
Ĉinjenica
Nije redakjesluĉaj
da je da
najveći broj prevara
investitor registrovan
oglasi prodaju samouna
sistemu
osnovuprodaje još neizgraĊeni
odobrenja h stanova.
za gradnju zgrade na
odreĊenoj lokaciji, dakle za objekat koji je tek u planu da se gradi ili kada su tek poĉeli da se
kopaju temelji. Takvi stanovi na trţištu su znatno jeftiniji, pa nije mali broj graĊana koji u
tome vide šansu za rešavanje svog stambenog problema. MeĊutim, dogaĊa se da investitor,
pošto uspešno okonĉa fazu prodaje jednostavno nestane sa novcem. Sliĉan rizik je i kod
kupovine stanova u sivoj fazi“ koji su, takoĊe, znatno jeftiniji jer se investitor obavezao da
će završiti
stepen samo grubeTo
opremljenosti. radove, dok kupac,
ima svojih prema
prednosti, alisvojim mogućnostima,
veliki nedostatak u takokreira rasporedposlu
sklopljenom i
je što su ugovori, po pravili nejasni, pa i kada se takav stan naĊe u posedu kupca, teško je
utvrditi da li je investitor završio sve ugovorene radove. Ipak, u poslednje vreme, prevareni
kupci ugovorenih i uplaćenih stanova su kolateralna šteta navodnih sukoba izmeĊu investitora
i podizvoĊaĉa. Najsveţiji i najdrastiĉniji primer, koji je udruţio oko hiljadu nesuĊenih
vlasnika stanova, jeste sluĉaj Stankomovih lamela u naselju Filmski grad u Beogradu.
Stankom je 2004. godine poĉeo izgradnju blokova na pet lokacija, ukupne površ ine koja
premašuje 40.000 kvadrata sa 1.105 jedinica meĊu kojima dominiraju stanovi, ali ima i garaţa
i lokala. Za realizaciju tog posla uzeo je podinvestitora, firmu Delta legal (firma osnovana iste
godine sa osnivaĉkim ulogom od 4.527 evra) a ugovorom izmeĊu ta dva pravna lica
precizirano je da će za izvedene radove Stankom podinvestitoru preneti utvrĊeni broj
kvadrata. Delta legal je izašao sa tim na trţište i prodato je više od 900 stanova i lokala, a
ukupna vrednost naplaćenih kvadtrata kreće se oko 43 miliona evra. MeĊutim, i pored toga
što je većina kupaca izmirila svoje obaveze u celosti, stanovi koji je trebalo da budu završeni
do kraja 2005. godine, još nisu primili svoje stanare, a krajem prošle godine Stankom je
osporio prodaju tvrdeći da je nele galna i da Delta legalu nisu preneti ugovoreni kvadrati. Zbog
toga je raskinut ugovor o suinvestiranju, a Stankom uzima novog partnera za taj posao –
Urban legal (vlasnik tog preduzeća je firma iz Vašingtona, Artcom LLC, sa osnivaĉkim
ulogom od 2.032 evra), koji se, gle sluĉajnosti, nalazi na istoj adresi na kojoj je registrovan i
Delta legal (ulica Vase Pelagića 54). Zbog te ĉudne koincidencije, kupci još nezavršenih
stanova tvrde da su nesuglsice izmeĊu Stankoma i Delta legala iskonstruisane i da te dve
f irme rade zapravo zajedno. Potvrdu za tu konstataciju nalaze i u tome, što se po istoj formuli,
Stankom ogradio od prodaje stanova na drugim lokacijama, gde su mu partneri bili Kuming,
Sumiks i Pionir invest, pa oštećeni smatraju da je mala verovatnoća da ĉetiri suinvestitora
preveslaju“ tako iskusnog vlasnika Stankoma, Ţivadina Mihajlovića, poznatijeg kao Ţika
muštikla“. U to zamešateljstvo uvlaĉe se i brojni podizvoĊaĉi, koji su takoĊe svoje radove
naplatili (prema ugovoru sa Stankomom) u kvadratima, al i koji nekom sluĉajnošću“ nisu
preneti tim preduzećima, pa se ispostavilo“ da su i ona nelegalno prodavala stanove. Po
istom principu, Stankom je optuţio i suinvestirora zgrada u ulici Arĉibalda Rajsa, pa kupce
koji u svojim stanovima ţive već dve godine, pokušava nasilno da iseli i ospori im pravo
vlasništva. Reĉ je o sistemskoj prevari u koju su drţavne institucije umešane do guše. Ako
ţelite
jer da kupite
jedino stanbez
ta firma, na tendera,
nekoj oddobija
lokacija u opštini
dozvole Ĉukarica,
za gradnju na to je podruĉju.
tom moguće samo od Stankoma,
Zapanjujuća je i
inertnost drţavnih institucija, koje bi trebalo da reaguju. Iako je reĉ o velikom broju
prevarenih graĊana, mi smo upućeni jedino na pojedinaĉne sudske sporove. Veliki broj
kupaca obratio se sudu, ali je ĉudno kod tako iznosa ne reaguje tuţilaštvo. U toku je spor i sa
Pionir invest“ zbog sliĉnih problema u izgradnji objekata u Ulici kneza Višeslava, a dugo
traje spor i sa meštanima Ţarkova, bivšim vlasnicima zemlje na ĉijim parcelama se grade ova
naselja. Kada je Javno gradsko pravobranilaštvo pregledalo dokumentaciju ustanovilo je da
postoji osnovana sumnja da se radi o prevari, i o tome je obavestilo i nadleţno tuţilaštvo.
259. Srdan Golubović, reditelj Klopke“ ĉiji su scenario otkupili Amerikanci
260. Veselin Vesković, direktor Tarketa“ iz Baĉke Palanke

261. Slobodan Jolović, predsednik opštine Luĉani i organizator Sabora u Guĉi
262. Branko Kovaĉević, rektor BU
263. Dejan Stojanović, direktor Poreske uprave

264. Jelena Drak ulić, direktorka dnevnih izdanja Blic Pressa“
265. Aneta Ivanović, direktorka kuće Adrenalin“
266. Ljubiša Vuletić, direktor Zavoda za izradu novĉanica i kovanog novca
267. Predrag Petronijević, direktor Uprave carine
268. Dţon Dejvis, potpredsednik Intela“
269. Dragan Šolak, direktor SBB, najvećeg kablovskog operatera
270. Vladika Grigorije, episkop zahumskohercegovaĉki i primorski
271. Jelica Minić, ekspert za pitanja EU
272. Sreten Mitrović, direktor oĉne klinike ABM
273. Gili Deker, direktor Erport siti Beograd“
274. Marina Abramović, svetski priznati multimedijalni umetnik

275. Zvonimir Đukić Đule, lider benda Van Gog“, dobitnik MTV nagrade
276. Entoni Barnet, direktor Bol pekidţing Jurop“
277. Tadaši Nagai, ambasador Japana, jedan og najvećih donatora u Srbiji
278. Roksanda Ninĉić, ambasadorka Srbije u EU
279. Vesna Dţinić,

280. Radmila direktorka
Marinković Agencije
- Neduĉin, za privatizaciju
rektorka Univerziteta u Novom Sadu
281. Hans Ole Urstad, šef OEBS-a u Beogradu
282. Vuk Drašković, lider SPO, bivši šef diplomatije
283. Joakim Riker, šef Unmika na Kosovu
284. Nada Kolundţija, šef poslaniĉke grupe DS
“Tvrdimo
biti”, reklada
je je u drţavnom
nakon interesu
izbora Nada da se formira
Kulundţija (DS), evropska vlada i oĉekujemo
nagoveštavajući da će tako
većinu na osnovi saradnje
Demokratske stranke i Socijalistiĉke partije Srbije. Nada Kulundţija, bivši matiĉar u mesnoj
zajednici Palić i aktivista Saveza sindikata, bila je leva i desna ruka druga Ĉovića, sada je šef
poslaniĉke grupe DS u Skupštini Srbije. Šta je onda prirodnije od saveza sa Daĉićem i
Palmom?
285. Mladen Radojević, olimpijski prvak u matematici

286. ĐorĊe Balašević, najpoznatiji domaći kantautor
287. SrĊan Dragojević, uspešni reţiser
288. Marijana Pajvanĉić, pravni ekspert
289. Hristos Panagopulos, ambasador Grĉke
290. Damir Firšt, predsednik UO Metro keš end keri“
291. Mirjana Savić-Udoviĉić, zastupnik Elita“ u Srbiji
292. Zlata Stepanov, vlasnica M plasta“
293. Svetlana Velmar-Janković, naša najuglednija knjiţevnica
294. Milan Ćalasan, srpski fudbalski menadţer
295. Bane Stojanović, direktor Siti rekordsa“
296. Nikola Pilić, savetnik teniske reprezentacije

297. Ana Pešikan, ministarka nauke
298. Dragoljub Ţarković, urednik nedeljnika Vreme“
299. Milorad Vuĉelić, funkcioner SPS
Izgubili svaku nadu da će se Milorad Vuĉelić ikada postideti i prestati da viĉe, dok ga Milan
St.
Protić nijenana800.000
odnosilo televiziji nagazio
evra, pitanjem
investirane na koje Vuĉela
u školarinu nijećerke.
Vuĉeline imao odgovor. Pitanje se
Baĉkopalanaĉka gimnazija obrazovala je krajem šezdesetih godina ekipu: Jovica Stanišić,

Milorad Vuĉelić, Mihalj Kertes, Radovan Pankov, Mile Isakov… Jovica i Vuĉela idu u
Beograd na studije. Obojica su doĊoši crnogorskog porekla iz moralno - politiĉki besprekornih
porodica, ambiciozni, bistri i vredni. Jovica se odluĉuje za karijeru u Sluţbi drţavne
bezbednosti. Vuĉela se odluĉuje za javnu karijeru, i već 1973. pojavljuje se, misterioznim
putevima, kao glavni urednik “Studenta”. Odmah je stavio do znanja ogorĉenim uvodnikom
“Ne dam Jugoslaviju!”, iz kojega nije jasno kome i zašto ne da Jugoslaviju, da se nekome
preporuĉuje za ĉuvara. Od 1973. po zanimanju je istomišljenik: sa šezdesetsetosmašima, sa
disidentima, sa nacionalistima,
om, sa umetnicima, sa komunistima,
sa novinarima, sa pesnicima sa
i saFrancuskom
celokupnom7,politiĉkom
sa Patrijaršijom,
elitomsa NIN -
sedamdesetih i osamdesetih u Beogradu. Vuĉela se nametnuo u razne ekipe: oko “Vidika” i

knjiţevniĉko-intelektualno-umetniĉarski polusvet koji je parazitirao na komunistiĉkim
jaslama kao “crkva koja se još nije odvojila od drţave” (Duško Radović, 1973). Pratio je
modu: malo “Praksis”, malo Kardelj; malo Markuze, ma lo Dobrica. Eto ga uskoro u
Studentskom kulturnom centru, bivšem Domu Udbe, u svojstvu sekretara. Tada ga je krenulo:
sa troškovima,
institucije zapošljavanjima,
u real- projektima.
socijalistiĉkoj kulturi, Pokriven
Vuĉela je disk rugledom SKCglodao.
etno, vredno kao avangardne
Bilo ga je svud,
meĊu “disidentima”, nešto manje meĊu pravim disidentima, ali “leviĉar” svakako ĉupav i
glasan, u farmerkama i izbledeloj “vijetnamci”, sa svojom ameriĉkom vojniĉkom torbicom o
ramenu.
Poĉetkom osamdesetih Vuĉela je bio spreman, sa akreditivima liberala, demokrate, disidenta,

svaĉijeg drugara i urednika koji im je svima nešto objavio, leviĉara i šarmera. Već je bio
ljubimac intelektualno- politiĉke Ĉaršije. Sredinom osamdesetih, Vuĉela je: umetniĉki direktor
Zvezdara teatra, umetniĉki direktor Grada teatra u Budvi, glavni urednik “Knjiţevnih
novina”, urednik kulturne rubrike “NIN”-a; sve to u jednom trenutku zajedno i – sa ĉetiri
pune plate. I dalje se oblaĉi “leviĉarski” opušteno i gaji imidţ “radikalno šik”, ali torbica mu
je već ušla u legendu. Politiĉki je liberalniji nego ikad: ima ga svuda, osim da potpiše neke
peticije, što je tada bilo u modi i relativno bezopasno, ako ĉovek nije sklon da se preterano
impresionira od informativnih razgovora u Drţavnoj bezbednosti. U jednom od tih sluĉajeva,
vezanom za Dušana Bogavca, potpisnici su bili sveĉano najureni iz Saveza komunista; osim
Milorada Vuĉelića. Na pitanje kako njega nisu izbacili iz SK, odgovorio je: “Ha, ha, ha!”.
Kao urednik kulturne rubrike NIN-a, što je bilo mesto od posebne bezbednosno- politiĉke
osetljivosti, Vuĉela se pokazao kao prorok. Neki ninovci to nisu razumeli, ali tadašnji glavni
urednik, Teodor AnĊelić, jeste, zato što su on i Vuĉela radili zajedno na istom projektu.
Vuĉela je propovedao 1988. i 1989. da će se Jugoslavija raspasti u krvavom ratu; da će se
Srbija otcepiti, ako treba, a oni nek‟ vide šta će; da Srbe svi mrze itd. Na pitanje šta se nas tiĉu
njihove komunistiĉke svaĊe izmeĊu republiĉkih partija, Vuĉela se smejao: “Vi ćete da ginete
u tom ratu, a ne mi.” Na pitanje zašto svi “mrze Srbe”, pa i saveznici iz dva svetska rata,
Vuĉela bi na kraju odgovorio: “Zato što imamo duţu onu stvar!” Kad se sve obistinilo,
Vuĉelića je krenulo: SPS, RTS itd. Iz Baĉke Palanke dolazi Bracika Kertes, zanimanje MaĊar;
Jovica postaje Naĉelnik. Iz izbledele ameriĉke jakne M-65 Vuĉela prelazi u odela i kravate.
Vikao je Vuĉela sa TV ekrana tih godina; bilo ga je svuda; vozao se u crnim limuzinama i
leteo; ušao je ĉak i u estradu i tamo ostavio utisak. Izgleda da mu je opreznost popustila u
jednom trenutku (ili je video dalje?): Milošević ga izbacuje iz SPS iz razloga neke politiĉke
svaĊe, ĉiji je predmet irelevantan, kao i sve za Vuĉelu ako nije novac.
To je doba sankcija, kvota i kontingenata; doba šverca kao jedine grane koja donosi profit;
lepe sankcije… Sluţba drţavne bezbednosti već je prešla na samofinansiranje: prvo su
reketirali po principu “bespovratnog kredita”; onda su stavili na šverc cigareta, teĉnih goriva i
strateških roba svih vrsta. Po prirodi stvari, oruţje i heroin bili su sledeći. Bracikina carina
pleni i isporuĉuje heroin Stanišićevoj Sluţbi; iznajmljeni avioni lete okolo sa laţnim tovarnim
manifestima; bratske sluţbe ţmirkaju na jedno ili oba oka. Sve se plaća u gotovom. Vuĉela se
tu ugraĊu je kao pouzdani prijatelj iz detinjstva. Opredelio se za duvan. Kao trenutno
marginalizovan iz politike, sa pokrićem suvlasnika producentske kuće Komuna, Vuĉelić se
javlja kao poverljivo lice Jovice Stanišića s jedne i izvesnih meĊunarodnih veletrgovaca
duvanom, s druge strane. To stanje, “nema Boga, pa je sve dozvoljeno”, opisao je Brana
Crnĉević, koji
poĉinioca je i sam
izrešetali bioautomatskog
su iz u toj priĉi. Uoruţja
jednomleptrenutku
putniĉki1997, u Budvi,
automobil dvaVozilo
“audi”. nepoznata
je
pripadalo Miloradu Vuĉeliću. Legenda koja kruţi kaţe da je došlo do nesporazuma izmeĊu tri
strane umešane u izvestan posao. Jedna strana trebalo je da drugoj strani posredstvom treće
strane isplati znatnu sumu gotovog novca za pruţenu uslugu – povlašćenu prodaju cigareta na
teritoriji pod kontrolom prve strane. Treća strana je kasnila. Dva neprijatna telefonska
razgovora rešila su taj mali problem, a kao “ukor” stradalo je motorno vozilo.
Vladimir BebaVuĉeliću
se i Miloradu Popovićmogu
optuţio ga je da
zaĉepiti je od
usta, Sluţbe
treba samoukrao ĉetrdesetak
argumenata. miliona maraka. Ĉak
300. Dragoljub Marković,

najveći proizvoĊaĉ jaja u Srbiji
PRST U OKO
Jedini kriterijum na osnovu koga se moţe odmeriti vitalnost elite jeste uspešnost zajednice u
ostvarivanju ciljeva. Nije potrebno objašnjavati da se u srpskom društvu, oĉigledno, jedino
ostvaruju ciljevi i interesi pripadnika najmoćnijih i raznih apartĉik a[33], dok su u milosti, a
zajednica već treću deceniju, od kada je većina ovih ljudi postala elitni segment društva,
vidno stagnira. Pitanje je ima li društvo snage za izlaznu strategiju, kada okonĉa
“privatizacija” drţave i, sa njom povezana, partitokratija, ili će biti prepušteno spontanim
istorijskim procesima, koji su neumitni. Ima li ko da brine?
Ako se uzdamo samo u popis moćnih listova poput Blica, trebalo bi da se sećamo da je ista
novina, ne samo u vlasništvu Igora Lupšića, bio i jedan od poligona za medijsko obrušavanje
na Zorana ĐinĊića, koji je imao nezahvalan zadatak da se suprotstavi upravo najmoćnijima.
Sluĉajno ili ne, lista koju ova novina plasira sadrţi sportiste i umetnike, ali ne i neke liĉnosti
za koje svi znaju da su veoma m oćne i ĉiji pipci nisu preseĉeni.
RADMILO BOGDANOVIĆ roĊen je 7. oktobra 1934. u Konĉarevu, kraj Svetozareva. Otac

Jovan bio je poljoprivrednik, majka Desanka domaćica. Osnovnu školu i gimnaziju završio je
u rodnom gradu. Potom je završio Uĉiteljsku školu. Vanredno je studirao na Filozofskom
fakultetu u Beogradu i diplomirao 1976. s tezom “Vaspitno-obrazovni rad u ustanovama za
maloletnike”. Oţenjen je Ţivkom, nastavnicom. Poĉeo je kao uĉitelj u pešterskim selima,
onda su ga, kako kaţe, drugovi pozvali da preĊe u policiju: “Naĉelnik SUP Svetozarevo
postao sam 4. februara 1966, kad je sklonjen Ranković. Vršene su promene svih naĉelnika
SUP-a”. Bogdanović je pre toga bio sekretar u Opštinskom komitetu SK. Usledila je funkcija
predsednika SO Svetozarevo, koju je obavljao 8 godina. Zatim je 7 godina bio sekretar
republiĉke Uprave za unutrašnje poslove, pa naĉelnik Uprave za strance, gde je kontrolisao
prelaske granice i kretanje stranaca. Onda je postao zamenik republiĉkog sekretara za ONO i
DSZ, da bi 1988.
zakašnjenja došao
podneo za ministra
je ostavku. policije. Zbog
Po penzionisaju dogaĊaja
dobija sijasetodzaduţenja
9. marta 1991. s mesec
– poslanik u dana
republiĉkom i saveznom parlamentu, predsednik Odbora za saradnju sa Srbima van Srbije, pa
Odbora za narodnu odbranu i bezbednost. Predsedavao je u UO “Jugoeksport”, “Jugoslavija
komerc”, Fonda kapetan Dragan, ĉlan je uprave “Crvene zvezde”. Biran je i za ĉlana Saveta
Univerziteta u Kragujevcu, ĉemu se Savez studenata tog univerziteta usprotivio zbog ulog e u
nasilju marta 1991. “SK me ĉesto drţao na nišanu, iako sam bio dobar ĉlan i nisam stigao da
budem ĉlan CK”, ţalio se. U Glavnom odboru je SPS-a. Za Slobodana Miloševića je tvrdio:
“Mnogo je mekan. Znam koliko je ĉesto svima opraštao greške, ja bih ih, brate, smenjivao”.
Govorio je da je “Vuk Drašković pre na rumunski naĉin jurišao na “TV Bastilju, a danas je
miran ko jagnje”… i da je “Šešelj bez bontona, stalno me napadao, ništa nije dokazao”.
Upućeni tvrde da Bogdanovića na mesto ministra policije nije “lansirao” Milošević, već
general Petar Graĉanin. Jednom, govoreći o 9. martu, priznao je: “Druga je stvar da li je
trebalo drugaĉije da reagujemo. Ako narod tri puta juriša na Televiziju, ako narod neće
Mitevića, onda on, j… ga, ima da podnese ostavku, bio kriv ili ne… Deveti mart nije moja
rana. To je cena sluţbe”. Njegovo ime dovodilo se u vezu sa blokadom Banjaluke, izborom
Milana
(1996.) Martića, s uzimanjem
da je policija parakriminal
organizator od Dafine, optuţbama
a, i Marka inspektora
Nicovića, Dragana
tada ĉlana Mladenovića
Direkcije JUL, da su
kriminalci veći profesionalci od policije.
Oni koji ga ne vole tvrde da je njegova moć i dalje velika. Prijatelji ga znaju kao društvenog. I
jedni i drugi sigurni su da Radmilo zna mnoge drţavne tajne. Na napade da ima ogromnu
kuću u Jagodini odgovorio je: “Nisam imao sreće ni da školujem decu, ni da ispraćam u
vojsku, ni da pravim svadbe, to mi je sve.” O Radmilu je snimljen je i dugometraţni
dokumentarni film za njegov 60 roĊendan kad je postao poĉasni graĊanin Jagodine kojom je
dugo “vedrio i oblaĉio”. Jagodina nije dareţljiva po pitanju poĉasnih graĊana i dodeljene su
tek ĉetiri titule. Poĉasni graĊani Jagodine su narodni heroj general Petar Graĉanin, Radmilo
Bogdanović, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksejev i direktor Beogradskog zoo-
vrta Vuk Bojović.
Kako su se menjale politiĉke garniture u Srbiji, Vojvodini i na Kosmetu, tako su se menjali i
ministri policija i naĉelnici tajnih sluţbi. Poslednjih tridesetak godina, srpski ministri policije
bili su Slavko Zeĉević, otac Ţarka Zeĉevića, iz politiĉke garniture Kragujevca, Viobran
Stanojević, sekretar OK SK Zajeĉar, Svetislav Lalović, opštinski funkcioner iz AranĊelovca,
Radmilo Bogdanović nastavnik i policajac iz Svetozareva i Zoran Sokolović, funkcioner iz
Zajeĉara. Kada su odlazili Draţa Marković i Petar Stambolić, povukli su se i Slavko Zeĉević i
Viobran Stanojević. Kada su pali Ivan Stambolić i Dragisa Pavlović pomereni su i Svetislav
Lalović i Branko Kostić. Kada je dolazio Slobodan Milošević, došli su i Radmilo Bogdanović
i Zoran Janaćković.
Prema reĉima Boţe Spasića, bivšeg šefa tima za borbu protiv emigracije SDB SSUP, tajna
policija planirala je likvidaciju ustaškog teroriste Mire Barešića, koji je u Stokholmu ubio
našeg ambasadora. Savezna policija angaţovala je grupu beogradskih kriminalaca, a
crnogorska policija poslala je na taj zadatak Ratka Đokića (nedavno ubijenog u Stokholmu).
Sasvim sluĉajno, Đokić se sa likvidatorima iz Beograda sreo u jednom kafiću u Malmeu.
Zadaci su otkriveni i akcija je propala. Zbog ovog sluĉaja nastali su veliki problemi meĊu
tajnim policijama, koje je imala svake republika bivše SFRJ. Nakon toga doneta je odluka da
sve specijalne poslove u inostranstvu preuzme Savezna tajna policija. “Sve policije Zapada i
dan-danas su sigurne da su likvidaciju Stjepana Đurekovića, direktora INA, koji je pobegao iz
zemlje sa vojnim
imali potvrdu planovima,
za to. izvršili pripadnici
Pojedini kriminalci beogradskog
su na ovoj likvidaciji podzemlja, iako anikada
napravili slavu, nisu
da nisu ni bili
blizu mestu ubistva. U emigrantskoj štampi pisalo se da je tu likvidaciju izvršila grupa ĐorĊa
Boţovića Giške i da je za to imala logistiĉku pomoć nekog nemaĉkog kriminalca. Spekulisalo
se i da je glavni ĉistaĉ“ u ubistvu Đurekovića bio kasnije poznati srpski slikar, Dragan
Malešević Tapi, koji je 2003. godine umro u prostorijama beogradskog SUP-a”. navodi bivši
šef specijalnog tima SDB SSUP. Ţeljko Raţnatović Arkan, ĐorĊe Boţović Giška i Dragan
Malešević Tapi otvorili su, uz pomoć Sluţbe, krajem osamdesetih godina, noćni klub
Amadeus“. Giška je tada bio u zatvoru, a Tapi je bio glavni menadţer. Ubrzo je ustanovljeno
da se osim normalnih poslova kluba razvijaju i drugi poslovi, koje, kako tvrdi Spasić, Sluţba
nije mogla da dozvoli. U Nemaĉkoj je tada uhapšen Ţika Ţivac sa 10 kilograma heroina, za
koji je izjavioklub
informacije, da ga je dobio uPrema
je zatvoren. Amadeusu“ sa zadatkom
Spasićevim da ga prebaci
reĉima, Sluţba je u to uvreme
Nemaĉku.
poĉelaPosle ove
da gubi
kontrolu nad kriminalcima, koji poĉinju da se vraćaju u zemlju i da se po Beogradu

organizuju u gangove. Stvaranjem kriminalnih organizacija zapoĉinju i prvi meĊusobni
obraĉuni. Solo-igraĉ Ranko Rubeţić zapoĉeo je prvi vatreni obraĉun u Beogradu. On je
ispalio nekoliko hitaca u noge dvojici mlaĊih kriminalaca, koji više nisu meĊu ţivima, Jovi
Simendi i Mirku Vasiljeviću. Nakon nekoliko spektakla Ranka Rubeţića, odrţan je tajni
sastanak bosova beogradskog podzemlja, gde je dogovorena njegova likvidacija. To je bila
prva od kriminalnih likvidacija, koje su kasnije zapljusnule beogradski asfalt. Ubistvo Andrije
Lakonića u kafiću Nana“ na Senjaku, 23. marta 1990. godine, za koje je bio optuţen pa
osloboĊen Darko Ašanin sa svojom grupom, prvi put je javnosti otvor ila pitanje veze tajne
policije i kriminalaca. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanović iskoristio je
ovo ubistvo kako bi se obraĉunao sa tajnom policijom, na ĉijem ĉelu se nalazio Hrvat
Zdravko Mustać. Bogdanović je za nekoliko meseci i sa m stupio u kontakt sa podzemljem za
stvaranje parapolicijskih snaga. On i Arkan u to vreme viĊani su zajedno u loţi Crvene
zvezde. Arkan je ubrzo dobio Erdut za obuku dobrovoljaca.
Jovan Rašković, predsednik krajiškog SDS, u ţelji da izbegne sukob, predlaţe Babiću da
narod legne pred vozila hrvatske policije. “Nemamo vremena za mirne proteste”, odgovorio je
Babić, “došlo je vrijeme da se Srbi sami brane”. Babić je proglasio ratno stanje. Podruĉja pod
kontrolom SDS u kninskom regionu odvojena su od ostalih delova Hrvatske i stvorena je
granica koju je trebalo braniti. Rat u Hrvatskoj zapoĉeo je bez opaljenog metka. Radmilo
Bogdanović, srpski ministar policije, prepriĉao je novinarima kako je na to reagovao hrvatski
ministar policije Josip Boljkovac. “Ja, Radmilo, neću krv! Da sam htio, mogao sam lako da
izvršim TuĊmanovu naredbu i sa hiljadu ljudi zauzmem milicijsku stanicu u Kninu. Ali, tu bi
pala krv. A ja sam ratovao u partizanima protiv ustaša i dobro znam šta znaĉi kada poĉne da
se gine i na jednoj i na d rugoj strani”. U Hrvatskoj će se ginuti tek u proljeće naredne godine.
U Bosni iste jeseni. Zašto je za dan Jedinice izabran baš 4. maj, a ne neki datum vezan za
Knindţe ili Golubić? Da li zbog toga što su u sukobu u Borovom Selu, dva dana ranije,
uĉestvov ali i saradnici DB-a koji će kasnije ĉiniti jezgro Jedinice? Ili je Stanišić tada i
formalno potpisao odluku o njenom formiranju? U svakom sluĉaju, oko Miloševića se u ovom
periodu okuplja grupa saradnika od najvećeg poverenja. Oni će uz pomoć Jedinice razraditi
mehanizam za finansiranje krajiških oruţanih sastava i reţima u Srbiji pomoću drţavnog
šverca oruţja, nafte, cigareta i sliĉne robe. Ta grupa nezvaniĉno je nazvana vojna linija i ĉinili
su je, pored Stanišića i Frenkija, predsednik Odbora Skupštine za Srbe van Srbije Radmilo
Bogdanović, ministar bez portfelja Mihalj Kertes i komandant Specijalne antitreoristiĉke
Jedinice MUP Srbije Radovan Stojiĉić Badţa. Vojnoj liniji[34] je bilo jasno da u istoĉnoj
Slavoniji rukovodstvo SDS nema ni autoritet ni sposobnost da organizuje srpsku vojsku, niti
da Jedinica moţe biti formirana kao u Kninu. Zato je na to podruĉje morao biti upućen neko s
mnogo većim ovlašćenjima od onih koje je imao Frenki. Energiĉan, opsedenut borilaĉkim
veštinama i cenjen
nametnuo kao posle slamanja štrajka albanskih rudara u Starom Trgu, Badţa se
izbor.
9.04. 1994. Boţidar Andrejić piše: “Da li je zapoĉeo srpsko-albanski dijalog o Kosovu? Iako
ima “pozdanih vesti” da su kontakti davno zapoĉeli i da je ovih dana bilo i prvih pregovora –
pominju se i imena ljudi iz srpskog rukovodstva koji u njima uĉestvuju (Radmilo
Bogdanović), provere “na terenu” to uglavnom ne potvrdjuju, ali nema ni demantija.
Analitiĉari se slaţu da srpsko -albanski dijalog neće biti ekskluzivno pravo dveju strana. Za
njega su sve zainteresovanije velike sile. Operiše se sa tzv. “planom 2K” koji predstavlja vrstu
vezanog ugovora u širim pregovorima i uprošćeno znaĉi “Kosovo kao Krajina” ili “Kosovo za
Krajinu”.”
Advokat Borivoje Borović izjavio je da je ubistvo Ţeljka Raţnatovića “izvedeno na visoko

profesionalan naĉin” i izrazio sumnju u pogledu mogućnosti da će MUP “doći do pravih
tragova o naruĉiocu i organizatoru ubistva”. Reĉ je o ubistvu šefa politiĉke partije, rekao je
Borović. Treće opštinsko tuţilaštvo u Beogradu odustalo je od kriviĉnog gonjenja
Raţnatovića koji je bio pod istragom “zbog ometanja sluţbenog lica u vršenju duţnosti” za
vreme tuĉenavodi
advokata navijaĉa Obilića i OFK
na zakljuĉak Beograda.
da Arkan “Ĉinjenica
nije uţivao da jevlasti
naklonost tom prilikom
u Srbiji”,izabrao
kazao jemene za
Borović i dodao da su Arkanovi odnosi sa crnogorskom vlašću bili izvanredni. Visoki
funkcioner Socijalistiĉke partije Srbije, Radmilo Bogdanović, negirao je tvrdnje da je ubistvo
Ţeljka Raţnatovića Arkana dokaz da se u Srbiji “sprovodi drţavni terorizam”. On je ocenio
da je opoziciji “najlakše da to proglasi drţavnim terorizmom”, te da “ne vidi da to uopšte
moţe da se dovede u vezu”. “Nikome nije palo na pamet da tako nešto ustvrdi kada su ubijeni
zamenik ministra policije (Radovan) Stojĉić, Zoran (Todorović), ni kad je ubijen pukovnik
policije (Milorad) Vlahović i mnogi drugi. Po mom mišljenju nema te cene za koju ĉovek
treba da izgubi glavu. Ako je uĉinio i neku grešku ĉak i stvari koje su protivzakonite, onda tu
postoje normalni uslovi izvoĊenja na sud i izricanja kazne… Na to pitanje mora da se
odgovori ozbiljnom analizom, ozbiljnom policijskom i sudskom istragom. Mnogobrojna
ubistva uznemiravaju graĊane i neko treba da dâ odgovor šta se dešava u našem društvu”.
Radmilo Bogdanović je, o izboru Dušana Mihajlovića za republiĉkog ministra unutrašnjih

poslova, 12. januara 2001. rekao: “Duško je imao vezu sa policijom, nije ĉovek koji prvi put
tu dolazi. Radio je pet godina kao operativac u Drţavnoj bezbednosti, zna onoliko koliko mu
treba. Mislim da je dobro da u trenutku kada su previranja u toku, bude na tom mestu ĉovek
kome nije nepoznata ta oblast. To oroĉavanje mi se ne dopada, tu treba da bude ĉovek koji će
ĉetiri godine da radi. Ministar policije je ĉovek koji treba da primeni zakon, za njega su filter
tuţioci i sud. On treba da bude pošten, struĉan i organizator da moţe da mobiliše pripadnike
MUP da rade svoj posao”.
2001. godine u podrumima Narodne banke Srbije pronaĊena je arhiva, koja ukazuje da su
Stanić, Šainović, Mrkonjić.., “kreirali” “Dafiment banku”. Komisija Narodne banke
Jugoslavije otkrila je u podrumima Narodne banke Srbije arhivu sa oznakom strogo
poverljivo“. Ovi papiri sadrţe beleške sa sastanaka Dafine Milanović, formalne vlasnice
Dafiment banke“, sa vaţnim ljudima iz tadašnjeg drţavno- politiĉkog establišmenta Srbije.
Ove beleške potpisivao je zapisniĉar koji je prošlog ĉetvrtka MlaĊanu Dinkiću, guverneru
NBJ, potvrdio autentiĉnost dokumenata. Sastancima su ĉesto prisustvovali Radmilo
Bogdanović, Miodrag Zeĉević, Mihalj Kertes i Nikola Šainović, a svi zapisnici su obavezno
nošeni tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću. Redovni uĉesnici ovih stanaka,
pored Dafine Milanović, bili su Milutin Mrkonjić, Milomir Minić, Nikola Stanić, a ĉesto i
Dragomir Tomić, direktor Simpa“ iz Vranja.

Kada se 1989. polako javlja politiĉki pluralizam, Arkan se, navodno “po zvezdaškoj liniji”,
upoznaje sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Radmilom Bogdanovićem. Zna se ĉiji je
klub Zvezda bila i koliko je znaĉilo biti blizak njenoj upravi. Pošto su Zvezdini navijaĉi,
“Delije”, poĉeli da skreću politiĉki ka SPO i radikalstvu, Radmilo moli Arkana da uvede red.
On to postiţe veoma efikasno, u svojstvu voĊe “Delija”. U to vreme Arkan i Radmilo su
najbolji prijatelji: ljube se i grle javno, na utakmicama, Arkanova zvezda raste. Otvara
poslastiĉarnicu u okviru svog imanja, na uglu Ljutice Bogdana i Sokobanjske, uz pomoć
zvezdaša. Prava prilika otvara se 1990. kada Miloševićev reţim donosi odluku da organizuje
oruţanu pobunu Srba u Hrvatskoj. Tada nastaje Srpska dobrovoljaĉka garda, formacija koju
Arkan
“vojna osniva
linija” uMiloševićevog
najuţoj saradnji sa MUP
reţima. JNASrbije
je 3. inovembra
onim što će kasnije
1991. postati poznato kao
zajedno sa Arkanovim
Tigrovima“, Šešeljevim dobrovoljcima i drugim srpskim fašistima krenula u ofanzivu na

Vukovar, od koga su napravili Staljingrad. Najodgovorniji iz JNA za stradanje Vukovara,
Ţivota Panić i Blagoje Adţić, bezbedno uţivaju generalske penzije. Ĉelnici Ministarstva
unutrašnjih poslova Srbije koje je regrutovalo dobrovoljce za Vukovar, Radmilo Bogdanović i
Zoran Sokolović, takoĊe nisu kaţnjeni. Radmilo Bogdanović izjavio je 15. maja 2003. da je
razgovarao sa istraţiteljima
penziju 31. maja 1991. i nijeHaškog tribunala,
bio akter alikoji
dogadjaji da im
njihnije “interesantan”
zanimaju. jer je otišao
On je istakao u
da zbog
toga ne moţe biti ni svedok u Hagu protiv Miloševića, dodavši da se u Tribunalu sigurno ne
bi pojavio kao svedok da je “u neĉemu uĉestovao”. Bogdanovića Tuţilastvu Haškog suda
pominje kao ĉlana grupe, u kojoj su Jovica Stanišić i Franko Simatović, osumnjiĉene “za
udruţivanje radi zajedniĉkog zloĉinaĉkog poduhvata u Hrvatskoj i BiH”. On je rekao da je
već bio u penziji kada je Stanišić došao ne ĉelo Drţavne bezbednosti, kada je sa Simatovićem
formirana specijalna jedinica i kada je poĉeo rat. Bogdanović je ocenio je da je Slobodan
Milošević mogao da spreĉi prekomernu upotrebu sile tokom sukoba u bivšoj SFRJ. “Njemu
nije imao ko da se usprotivi, on je iz okruţenja pomerio one koji su imali stav i onda je sam
sebe doveo u situaciju u kojoj je. Milošević nije prihvatao niĉije savete, a sve što j e zamislio
moralo je da se sprovede”, rekao je Bogdanović. Za rezultate istrage atentata na Zorana
ĐinĊića, kazao je da nije oĉekivao da se “tako daleko išlo” i da ga je iznenadila sudbina
bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića.
Jugoslovenska i srpska štampa, poĉetkom devedesetih godina, dovodila je Stanišića u vezu: za

dovoĊenje kapetana Dragana iz Australije u Srbiju i Krajinu, za aktiviranje Sime Dubajića,
generala Dušana Pekića, Ţeljka Raţnatovića, za naoruţavanje Srba u Bosni, za voĊenje rata
preko generala Boţidara Stevanovića u RV i PVO JNA, kao i za drţanje na vezi komunista i
socijalista u Banjaluci. Sam Stanišić govorio je haškim istraţiteljima da je kapetana Dragana
ili Dragana Vasiljkovića poslao u Knin po nareĊenju Radmila Bogdanovića, ministra srpske
policije: “Posle mesec-dva, gospodin Vasiljković je napravio neki politiĉki problem u tom
kampu, moţe se reći neku pobunu protiv politiĉkog rukovodstva i ja sam dobio zadatak da ga
vratim. Ja sam boravio u Kninu 1. avgusta 1991. i povukao sam gospodina Vasiljkovića”.
Rekao im je da ga je Radmilo Bogdanović kao ministar prisluškivao jer se 1990. sumnjalo da
je on doušnik CIA. OsloboĊen je tih sumnji i Zoran Sokolović ga je predloţio za šefa Resora
drţavne bezbednosti.
Radmilo Bogdanović deceniju i po se drţao “zakona ćutanja”, jer je verovao da se samo tako
moţe “nanosati glave”, kako od protivnika, tako i od svojih, pa i Slobodana Miloševića…
Bogdanović je bio ministar policije iz najmoćnijeg perioda vladavine Slobodana Miloševića.
Posle nereda 9. marta „91. Radmilo Bogdanović je izjavio da nereda ne bi bilo da je Arkan bio
uSrbije
Beogradu. Arkan
10. marta je tada
1991, bio voĊa
ministar navijaĉa
policije Zvezde.
Radmilo Na konferenciji
Bogdanović za “Ne
izjavljuje: novinare u vladi
osećam se
krivim i ne mislim o ostavci”, a ostao je upamćen kao ministar koji je podneo ostavku posle
demonstracija 9. marta 1991. godine, zbog ĉega ga je aplauzom ispratila ondašnja skupštinska
opozicija. Milošević ga je, koju godinu kasnije, izbacio iz Izvršnog odbora SPS, posle ĉega se
Bogdanović povukao iz partije, bez obzira što je bio jedan od osnivaĉa, i pribliţio JUL-u.
Razgovor za Kurir, jula 2007. godine, Bogdanović je prihvatio pod uslovom da govori o
Kosovu, navodeći da kao policajac “taĉno zna genezu ovog pred ĉim smo danas kao narod i
drţava… u ĉemu smo grešili, u vreme Tita, pa Milošević, i ovi danas”.
Kriza na Kosovu otvorena je krizom sluţbi bezbednosti?
Dve godine posle pada Aleksandra Rankovića, 1968, na Kosovu je to iskorišćeno za jednu
vrstu
akcijaobraĉuna sa Sluţbom
na prikupljanju drţavne
zaostalog bezbednosti,
i tajno sakrivenognaoruţja.
koju suTada
bili su
ogorĉeni
odrţanezbog njenih stalnih
demonstracije koje
u odnosu na one iz 1981. godine nisu bile toliko nasilne, ali su ukazivale na jedan bes koji su
na taj naĉin ispoljavali.
Onda je to bio jedan od glavnih razloga smeni Aleksandra Rankovića?
Ja to sada ĉitam u novinama. To su priĉali i Titu o rigoroznim merama koje je navodno
Ranković sprovodio na Kosovu. Oni nisu drţ ali vezu sa rukovodstvom u Beogradu, ali su
mnogim potezima nastojali da dobiju i na kraju su dobili lokalnu samoupravu, jer oni mogu
najbolje da razumeju probleme sugraĊana. Sećate se kada su bile organizovane mešovite
patrole u kojima je išao jedan Albanac i jedan Srbin… U mestima gde ima više Muslimana
išli su Srbin i Turĉin… Sve u cilju da se izbegne preterana intervencija…
Da li je tada bilo incidenata na nacionalnoj osnovi koji su moţda skrivani od javnosti?
Bilo je, ali verovatno ni javnost nije pravovremeno obaveštavana, mada ih nije bilo u nekoj
većoj meri. Moţda kasnije… Govorimo o prvim masovnim demonstracijama na Kosovu i
Metohiji. Kasnije je sve to kulminiralo! 1968. godine niko nije ni spominjao samostalnost, ali
je već 1981. godine na mnogo masovnijim demonstracijama glavna parola bila “Kosovo –
republika”! Pozivajući se na onaj nakaradni Ustav iz 1974. godine, oni su traţili otcepljenje
od Srbije.
Da li je policija u periodu 1968-1981. imala kontrolu i na teritoriji Kosova i Metohije?
Tamo su bili lokalni organi vlasti koji su bili duţni da poštuju kontrolu zakonitosti koju su
radili republiĉki organi vlasti. Tada smo mogli da doĊemo sa ekipom i da pruţimo pomoć u
sprovoĊenju zakonitosti. Postojala je vertikalna hijerarhija. Ali samoorganizovan je i
suzbijanje kriminaliteta i druge aktivnosti na terenu je sprovodila lokalna policija!
Da li je Drţavna bezbednost i dalje nesmetano radila i na tom terenu?
Ona je radila do 1968. godine. Kasnije su ti kadrovi zamenjeni, posle smene Rankovića.
Njihova vertikalna hijerarhija je jaĉa od javne bezbednosti, ali su i oni imali pokrajinske
sekretarijate Drţavne bezbednosti koji su dole radili na terenu. I bez njihove saglasnosti oni
gore nisu mogli da rade, recimo, na nekom krupnijem predmetu… Oni su obezbedili
pobunom iz 1968. godine, posebno posle 1981. godine, da se i ova sluţba organizuje na
pokrajinskom nivou. Moj pomoćnik Boro Tomić je 1989/90. godine bio tamo kad su prvi put
na demonstracijama pucali na policiju u Uroševcu. On me pita: “Šta da radimo?” Ja mu
odgovaram, gledajte da onog ko puca na policiju odgovorite, ubijte njega, a ne nekoga ko ne
puca… Ĉim je uzvraćena vatra, oni su prestali. Mi smo njihove mnogo lakše razbijali nego
ove naše demonstrante! Nisu oni nikad bili mnogo hrabri.
Nije li to l egalno razvlašćivanje sluţbi bezbednosti?
Da. Kad se vidi Ustav iz 1974. godine, mi nismo mogli mnogo više ni da uradimo dole. Jer, i
kad su dolazile delegacije u Beograd, u srpsko i jugoslovensko rukovodstvo, da se ţale na
stanje na Kosovu, mi smo više dole išli savetodavno nego što smo mogli operativno da nešto
uradimo. Sve se ostavljalo lokalnim organima.
Ispada da su to, u stvari,

vaninstitucionalno, gde sulegalni zaĉeci
sredstva rada na “njihovoj
za formiranje stvari”,
ilegalnih vojnihinstitucionalno i
formacija obezbeĊivana
trgovinom narkoticima i drugim kriminalnim aktivnostima…
Sve do 1981. godine nije bilo tih organizovanih kriminalnih grupa. OVK se pojavio tek
krajem osamdesetih godina, kada mi praktiĉno nismo više ni imali prave ingerencije. Ali,
osećalo se šta se sprema. Godine 1981, kada sam ja bio na Kosovu, njihov pokrajinski
sekretar bio je Mehmed Malići. Kasnije je bio Karakuši.
Da li ste imali prave informacije o tome šta se dole dešava u tom periodu…
Normalno je bilo da neku dublju operativu ima SDB. Što se tiĉe javne, sve je bilo na lokalnim
organima vlasti, koji su mogli da traţe samo pomoć od nas. Kad su traţili našu pomoć,
dobijali su je, ali su sve manje to od nas traţili. Mi smo 1981. godine imali po skoro svim
mestima zamenika komandira i glavnog inspektora, koji su bili naša veza dole na terenu. To je
bila naša pomoć, ali smo time imali i uvid na terenu.
Taj period osamdesetih obeleţili su teški incidenti na nacionalnoj osnovi (“sluĉaj

Martinović”) i Miloševićeva poseta Srbima u Kosovu Polju i njegova ĉuvena reĉenica: “Vas
niko ne sme da bije”! Imate li utisak da nas je to mnogo koštalo?
Ne znam koliko nas je koštala ta reĉenica, ali je to podbunilo Srbe malo više nego što je bilo
normalno. I za najmanji incident odmah su se skupljali i dolazili u Beograd. Mi smo vodili
jedan
rudaranormalan postupak
i proizvodnju protiv Gonili
u rudniku. Vlasija,smo
Kavaje i drugih
ministra što sukoji
prosvete materijalno ugroziliprogram
je uneo ilegalno ţivote iz
Albanije na prištinski univerzitet. Mi smo sve to potkovali dokazima u kriviĉnim prijavama…
A oni dolaze ispred savezne skupštine, Milošević dolazi u pola noći i kaţe da će on uhapsiti
Vlasija? Ko njemu daje pravo da ikoga uhapsi? On je nama time naneo veliku štetu. Nama
koji smo radili na tom sluĉaju.
Kako se desilo da je baš Milošević otišao meĊu Srbe u Kosovo Polje?
Taj detalj ne znam, jer tada još nisam bio u rukovodstvu partije. Znam da je sve do tada
Slobodan govorio da je bilo “mlako”. Naravno, jer mi smo imali jedan broj ljudi sa K osova u
Beogradu koji su bili i na platnom spisku, koji su stalno dolivali na postojeće informacije i
podigli su atmosferu. Ne kaţem da nije bilo incidenata… Bilo je teških sluĉajeva. Koliko je
bilo dobro zaštiti Srbe, toliko je sve to iritiralo Šiptare. I posle, koliko se dalje išlo… Ali, do
1989. godine nije bilo pucnjave. Kako-tako, ali smo drţali red.
Šta zamerate Miloševiću?
Milošević je nastojao da u Beogradu drţi vezu sa odreĊenim brojem Šiptara. MeĊutim, kad
sad analiziramo, shvatam da su to bili probrani Šiptari, koji nisu bili predstavnici svojih
nezadovoljnih sunarodnika sa Kosova. To su bili Memet Ajeti, Lugići, Ilijaz Kurteši, koji je
bio više u Beogradu nego tamo, pa Ali Šukrija takoĊe. Sad vidim da je to bila velika greška,
prvo Slobodanova i kompletnog srpskog rukovodstva, što nismo ušli u njihove porodice i što
im nismo omogućili da oni odaberu svoje rukovodstvo, nego da im ih iz Beograda namećemo.
I ti koji su ovde bili, oni nisu imali uporište tamo. Neki nisu smeli na Kosovo ni da idu.
Trebalo je prvo da vidimo koji Šiptari tamo imaju ugled a hoće da podrţe Beograd i vezu sa
njim. To Slobodan nije uspeo. Mi smo se zadovoljili onima koji su dolazili viĉući “Mi smo za
vas!”, a nisu imali uporište na terenu.
U Prvom opštinskom sudu 1998. sudilo se predsedniku Helsinškog odbora za ljudska prava u
Sandţaku, Šefku Alomeroviću, po privatnoj tuţbi za klevetu bivšeg predsednika SRJ Dobrice
Ćosića i njegovog savetnika Vladimira Matovića. Alomerović je izjavio da je otmica
planirana u Ćosićevom kabinetu i na suĊenjima je obrazlagao kako je u Sandţaku za vreme
Ćosićevog mandata bilo najviše nerasvetljenih ubistava, otmica, diverzija, paljenja kuća.
Posle otkazivanja suĊenja Alomerović je izjavio kako već peti put izlazi na sud “koji bi, da je
bio tako revnostan u vreme dok je Ćosić bio na vlasti, već odavno osudio naredbodavce i
izvršioce
odnosom otmice u Štrpcima
suda prema Nebojšiumesto da sudi meni
Ranisavljeviću, zbogod
jednom klevete”. Ovuzatvrdnju
optuţenih uĉešćeargumentovao
u otmici. je
Njemu se suĊenje umesto u Bijelom Polju, gde je sprovedena istraga i podignuta optuţnica,
zakazuje u njegovom rodnom Svetozarevu. “Indikativno je da iz jagodinskog kraja potiĉe
nekoliko uĉesnika otmice i da je siva eminencija reţima Radmilo Bogdanović takoĊe iz
Jagodine, a zna se Bogdanovićev doprinos u zataškavanju istrage o slucaju Štrpci. Poznato je
da je prilikom ekstradicije Milana Lukića, jednog od prvooptuzenih u ovom sluĉaju, Radimilo
Bogdanović ĉastio flašom viskija sudiju Okruţnog suda u Beogradu za uspešno obavljen
posao. O tome je pisao nedeljnik „Vreme‟”.
Agencija “Bina” je 30. januara 1993. godine objavila studiju, prema kojoj “SPS vlast
funkcioniše kao korporativna
trţište kao sredstvo struktura srpskog
vlasti… Lobistima koja koristi
jadanaciju kao ideologiju,
o dovršavanju pljaĉkea nije
novac i crnovaţno
nimalo
kojih će dimenzija Srbija na kraju biti. Dimenzije vlastitog finansijskog kraljevstva

nadoknadiće im gubitak teritorije i propast otadţbine… Unutrašnja organizacija nomenklature
je kor porativistiĉka, definisana kao sistem spojenih sudova oligarhije. Novac, mediji i
delegiranje autoriteta politiĉkog vrha odreĊuje distribuciju uticaja u strukturi vlasti”. Prema
ovoj analizi, vrh srpskog politiĉkog lobija tada ĉinili su Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić,
Mihajlo
sistemom,Marković
za taj vrhi akademik Ljubiša
su bile vezane Rakić,
SPS, meĊuzaĉijim
kogatadašnjim
je navedeno da jeĉlanovima
bitnim mason. Sloţenim
je naveden
kao mason Radmilo Bogdanović, DEPOS, meĊu ĉijim znaĉajnim ĉlanovima je kao mason
oznaĉen Dušan Mihajlović, a iz Demokratske stranke akademik Ljubomir Tadić, takoĊe
imenovan kao mason. Od uticajnih pojedinaca izvan politiĉkih stranaka u strukturi srpskog
politiĉkog lobija povezani sa vrhom nomenklature Srbije, kao masoni tada su navedeni princ
Aleksandar KaraĊorĊević, Zoran Nenezić, Milan Panić i Ţeljko Raţnatović Arkan. U strukturi
finansijskog lobija, na ĉijem se vrhu pominje Slobodan Milošević, prema istoj analizi, kao
masoni se navode ĐorĊe Zeĉević, Dušan Mihajlović, braća Karić, Zoran ĐinĊić, Desimir
Tošić, Jovica Stanišić, Vladislav Jovanović i Vladimir Cvetković.
U istrazi u kojoj se Dţajić, Cvetković i Marinković sumnjiĉe za malverzacije prilikom

transfera Zorana Njeguša u Atletiko iz Madrida saslušani su svedoci, a meĊu njima i Radmilo
Bogdanović, koji je bio ĉlan UO Crvene zvezde. Većina svedoka izjavila je da se ne seća
pojedinosti vezanih za transfer Zorana Njeguša u Španiju. Bivši ĉelnici crveno-belih
osumnjiĉeni su da su zloupotrebom poloţaja prisvojili tri i po miliona maraka.
Da li je Naser Orić bio pripadnik specijalne jedinice Saveznog ili Republiĉkog MUP -a? Biće
Republiĉkog. Da li je Naser Orić napustio zemlju i otišao u BiH preko tadašnjeg muftije
beogradskog, Hamdije Jusufspahića? Da li je Hamdija Jusufspahić prijatelj Radmila
Bogdanovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije (istovremeno i zamenik ministra
odbrane Srbije)? Da li je Naser Orić odrţavao vezu sa Markom Miloševićem? Da li je taĉna
tvrdnja Sretena Jocića da je Naseru Oriću isplaćeno, preko Pala, 5 miliona DEM u Tursku
Republiku Severni Kipar od strane “duvanske mafije”, za Srebrnicu? Zar nije i pokojni Arkan
deo iste mreţe savezne SDB (saradnik Dolanca), kojoj pripada i Radmilo Bogdanović?
Danica Drašković bila je siromašna graĊanka, sve dok nisu poĉeli da se bave politikom. Ona
je radila najprljavije poslove stranke. Tajno se sastajala sa Mirom Marković, sa Stanišićem, sa
Legijom, sa Radmilom Bogdanovićem. Njen pokojni brat Veselin, rekatirao je vlasnike
kioska, prodavnica, pumpi, kontrolisao je bespravnu gradnju i rasprodao hiljade stanova i
poslovnih prostora. Kada je postao naĉelnik opštinske sluţbe u SO Savski venac, nije imao ni
pristojno odelo. Za samo nekoliko godina postao je bogat. Na sramostu Srpske pravoslavne
crkve, od ostaci.
posmrtni opljaĉkanog novca podigao je crkvu, u koju su, suprotno kanonu, preneti njegovi
Vojislav Šešelj je 9. avgusta 2002. optuţio policiju da se ne trudi da pronaĊe ubicu Boška
Buhe iako ministar i kljuĉni policijski generali znaju da je to Ţeljko Maksimović Maka. Lider
radikala optuţuje i “Marka Nicovića da se stavlja u zaštitu ubice”: “Otvorićemo Nicovićev
dosije, pa ćemo javnosti ukazati šta je sve radio i šta radi. Nicović je svojevremeno bio visoki
funkcioner beogradske policije. Bio je zaduţen da se bori protiv trgovaca drogom, ali je
prerastao u najvećeg trgovca. On zapleni drogu, pa je preko svojih doušnika u podzemlju
ponovo pušta na trţište. Zbog toga je pre petnaestak godina eliminisan iz policije. Nastavio je
da obavlja svo j prljavi posao. Radmilo Bogdanović, bivši ministar MUP-a, liĉno mi je priĉao
da je nakon odlaska u penziju policija osam puta spremala klopku da na djelu uhvati
Nicovića. Ali je on to tako vešto radio da nisu uspeli da ga uhvate. Eliminisali su ga bez
dokazivanja krivice. Pre nekoliko godina bio je visoki funkcioner JUL-a pokušavajući da se
domogne funkcije ministra MUP-a. Miloševiću je neko skrenuo paţnju na njegovu prošlost i
kriminalni dosije, pa je od toga odustao. Nakon toga Nicović napušta funkciju”, podseća
Šešelj upozoravajući da će rasvijetliti Nicovićevu ulogu u privatizaciji preduzeća “Zetatrans”,
trgovini cigaretama i njihovom prevozu za Vanju Bokana.
ŢIVORAD KOVAĈEVIĆ roĊen u Jagodini 30. maja 1930. Novinarska i diplomatska visoka
škola, Univerzitet u Beogradu, 1952. Magistratura, Politiĉke nauke, Kalifornijski univerzitet,
Berkli, 1960. Specijalizacija, MeĊuodnosi, Harvardski univerzitet, 1963.
Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije, 1967.-1972.
Potpredsednik Sku pštine grada Beograda, 1973.-1974.
Predsednik Skupštine grada Beograda, 1974. -1982.
Ĉlan Saveznog izvršnog veća, predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom, 1982.-1986.
Ambasador SFRJ u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, 1987-1989. – povuĉen na pritisak
Slobodana Miloševića i Predsedništva SR Srbije
Predsednik konsultantske firme “Proman”, 1989 -1991.
Otišao u prevremenu penziju 1991.
Potpredsednik MeĊunarodnog saveza gradova i lokalnih vlasti, 1975. -1982.
Predsednik Društva za saradnju sa susednim narodima, 1993-1995.
Predsednik Foruma za meĊunarodne odnose, 1996-1999.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, 1999.-
Ĉlan Saveta Igmanske inicijative, 2000.-
Predsednik Diplomatske akademije, Beograd, 2000.-
7. septembar 2007. Osnovan Spoljnopolitiĉki savet Ministarstva spoljnih poslova. Prvi
predsednik je Ţivorad Kovaĉević.
Koordinator kursa meĊunarodno pregovaranje Diplomatske akademije MSP, iako bez

relevantnog akademskog zvanja Ţivorad Kovaĉević, srpskim diplomatama predaje:
Uvod u predmet; Polarne strukture i krize i njihov uticaj na proces pregovaranja
Preventivna diplomatija; Multilateralna diplomatija
Samitska diplomatija; Mirovne konferencije
Struktura pregovaranja; Posrednici
Metodi pregovaranja; Pregovaraĉko umeće
Pregovaraĉki proces
Jezik pregovaraĉa i diplomate
Tajna diplomatija
Shuttle diplomatija; Alibi diplomatija
Rešavanje
Pregovori ograniĉnih
ţivotnoj sporova; Pregovori oi dugovni
sredini; Trgovinski disoluciji, sukcesiji i ponovnom
pregovori
Pregovori o evropskoj integraciji; Pregovori sa teroristima
“Raspad Jugoslavije se verovatno nije mogao izbeći, ali definitivno nije morao biti krvav. Ne
samo plišani razvod“ Ĉeške i Slovaĉke, već još ubedljivije, primer mirnog i kontrolisanog
raspada neuporedivo sloţenijeg Sovjetskog Saveza, uverljivo ukazuje da je to bilo moguće i u
Jugoslaviji – sa više pameti i drugaĉijim liderima, i uz veĊu paţnju i delotvorniju podršku
meĊunarodne zajednice. Smrt Jugoslavije ipak je primer samoubistva, a ne ubistva koje je
izvršio neko drugi”, piše na koricama knjige Amerika i raspad Jugoslavije“, Ţivorada
Kovaĉevića. Istu ocenu ponovio je obraćajući se ĉlanovima Rotari kluba Zrenjanin.
Objašnjavajući
bivši ambasadorsvoj pokušaj nauĉnog
Jugoslavije osvetljavanja
u Vašingtonu, oveEvropskog
predsednik teme, bivšipokreta
gradonaĉelnik
u SrbijiBeograda
i prvi i
ĉovek Spoljnopolitiĉkog saveta i Diplomatske akademije, rekao je da je knjigu posvetio deci

naše dece, da vide koliko je neodgovorna bila politika njihovih predaka, koja je uspela, za
istorijski vrlo kratko vreme, da od jedne lepe i mirne zemlje naĉini razbojište i groblje”.
Predsedništvo Nacionalnog konventa o EU ĉine eminentni predstavnici nevladinog sektora i

drţavne
evropskimuprave koji su u svom
integrativnim dosadašnjem
procesima radu ostvarili
Srbije u Evropsku zavidne
uniju. rezultate
Oni, pored i uspehe u
nesumnjivog
liderstva u voĊenju društva teškim i trnovitim evropskim putem, predstavljaju i promotere
evropskih ideja i vrednosti:
Boţidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije
Slavica Đukić Dejanović, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije
Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije
Ţivorad Kovaĉević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji
Sonja Licht, predsednica Beogradskog fonda za politiĉku izuzetnost
Nenad Milenković, predsednik Stalne konferencije gradova i opština
Predsedništvo uĉestvuje u radu NK EU u toku godine jer se redovno obaveštava o radu
Radnih grupa i dostavljaju mu se preporuke.
LJUBOMIR MIHAJLOVIĆ roĊen je 1941. u selu Bube kod Kosovske Mitrovice. Završio je
Ekonomski fakultet u Prištini. Bio je direktor Jugobanke u Kosovskoj Mitrovici. Zatim je
postavljen za direktora predstavništva Jugobanke u Frankfurtu. Od 1985. do 1987. godine bio
je direktor filijale Jugobanke u ulici Radivoja Koraća u Beogradu, iz koje je nastala
Komercijalna banka. Predsednik Komercijalne banke postao je 1992. Ljubomir Mihajlović
jedna je od najkontroverznijih finansijsko- politiĉkih figura protekle decenije.
11.02.2008. Bankar Ljubomir Mi hajlović, poznatiji kao Ljuba Šiptar, već duţe vreme je u
inostranstvu. Ispostavlja se da je to mudra odluka, jer se našao na udaru istraţnih organa i
MUP Srbije posle hapšenja ĉelnika Crvene zvezde”. Senka sumnje na bankara svih
bankara” pala je zbog otvaranja laţnog raĉuna na ime fudbalera Gorana Drulića u
Komercijalnoj banci na ĉijem se ĉelu Mihajlović tada nalazio. Vest da je obuhvaćen istragom
zatekla ga je u Skoplju, gde ţivi i radi više od godinu dana. Dok u policiji nezvaniĉno
najavljuju mogućnost podizanja kriviĉne prijave, Mihajlović im preko novina poruĉuje da ko
god ţeli da ga naĊe moţe to da uradi vrlo lako. Ne krijem se i spreman sam da se odazovem
na svaki zvaniĉni poziv koji budem dobio od policije ili tuţilaštva”, istakao je i dodao da će
ĉim ga nadleţni pozovu prvim avionom poleteti za Beograd. Priznao je novinarima da je imao
ulogu u realizaciji ugovora sa španskom Saragosom”. Kaţe da je iskoristio svoj uticaj u
Dojĉe banci, i novac je, umesto za nekoliko godina, legao na raĉun za nekol iko meseci,
meĊutim poriĉe potpisom

zvezde” laţnim da se našao s druge šalterskog
obmanuo strane zakona. Pretpostavlja
sluţbenika: da je
Da sam neko
znao za izto,Crvene
isterao bih i
njega i sebe”. Mihajlović se iz javnosti povukao u maju 2004. godine, kada je izgubio
direktorsko mesto u Komercijalnoj banci. Posle 12 godina provedenih na ĉelu ove banke
podneo je ostavku. Dobro obavešteni izvori tvrdili su da je Mihajloviću ponuĊeno da se sam
povuĉe, a u suprotnom mu je poslata poruka da će biti smenjen. Iako je tada tvrdio da se
umorio od bankarstva” nastavio je karijeru u branši, ali van Srbije. Sluţba ga je prvo odvela
u Banjaluku, a potom i u Makedoniju, gde i sada boravi. Njegova izjava kada je u sefu, posle
5. oktobra, policija pronašla 600 kilograma heroina koje je Drţavna bezbednost tu ostavila,
bila je: Policija donela, policija odnela”. Bio je i predsednik UO BK Telekom” i UO
Politike”. Bio je blizak reţimu Slobodana Miloševića i, u vreme sankcija, na listi osoba
kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU.
DUŠAN MIHAJLOVIĆ roĊen je 27. septembra 1948. Prve politiĉke lekcije Mihajlović je
savladao u rodnom Valjevu. Partijsku knjiţicu zasluţio je u trećem razredu gimnazije,
zahvaljujući ozbiljnoj dozi iskazanog aktivizma (u prvom razredu gimnazije napravio je
Društvo prirodnjaka koje se bavilo arheologijom, u drugom razredu je bio izviĊaĉ, pa
istraţivaĉ) i uprkos lošoj oceni iz vladanja i velikom poštovanju prema vladici Nikolaju
Velimiroviću
je i Crkvi.
u Sluţbi drţavne Diplomiraou Valjevu.
bezbednosti je na Pravnom fakultetupolitiĉke
Prve ozbiljne u Beogradu. Nekoliko godina radio
funkcije Mihajlović je
zabeleţio u takoĊe u Valjevu, gde je bio potpredsednik, pa predsednik gradske vlade, a onda i
gradonaĉelnik. U vreme završetka Mihajlovićevog gradonaĉelniĉkog mandata, Slobodan
Milošević, tada (1989) na vrhuncu svoje popularnosti, je došao na ideju da mu ponudi
funkciju potpredsednika “prve nepartijske, tranzicione vlade koja je trebalo da obezbedi
reformu i prelazak iz komunistiĉkog u višepartijski sistem parlamentarne demokratije”.
Poĉetkom 1990. imenovan je za potpredsednika Republiĉkog izvršnog veća, u vreme kad je
istu funkciju obavljao i Miroslav Mišković. Prva saradnja sa Miloševićem završila se
relativno brzo, zbog stvaranja Socijalistiĉke parije Srbije i preuzimanje imovine i Saveza
komunista i Socijalistiĉkog saveza, suprotno Mihajlovićevom (Dobrice Ćosića) zalaganju da
se SK transformiše u socijaldemokratsku partiju, a da se imovina Socijalistiĉkog saveza dâ
opoziciji. Mihajlović je osnovao jednu od prvih politiĉkih partija osnovanih u Srbiji po
uvoĊenju politiĉkog pluralizma. U stvari, deo bivše omladinske organizacije SK osnovao je
Socijaldemokratski savez mladih Srbije, koji se, potom, 10. jula 1990, udruţio sa nekoliko
gradskih pokreta, od kojih je najveći nastao u Valjevu). Ime stranci dao je Mihajlovićev liĉni
prijatelj Dobrica Ćosić. Program je, najvećim delom, napisao takoĊe prijatelj Ljuba Tadić, a
na osnivaĉkoj skupštini govorio je Mihajlovićev prijatelj – Matija Bećković. Niko od njih, kao
ni drugi Mihajlovićevi prijatelji zvuĉnih imena, kao što su Ljuba Popović, Desanka
Maksimović ili Brana Crnĉević, nije se uĉlanio u ND. Saradnju sa Miloševićem obnovio je u
februaru 1994. U skupštinu Srbije ND je tada ušla kao ĉlanica opozicionog DEPOS, a meĊu 4
poslaniĉka glasa koji su obezbedili SPS-u većinu za izbor predsednika Skupštine bili su
glasovi minorne ND. Sa opozicione liste, ND je ušla u vladu. Mihajlović je bio prinuĊen da
uĊe u koaliciju sa socijalistima kako bi njegova firma Lutra (vidra) izašla iz nevolja
(pominjao se kredit od oko 500.000 DEM, dobijen od Karić banke, koji je valjalo vratiti). Tih
godina, Lutra (formirana 1991.) nije imala preteranog uspeha u poslovima sa malinama i
bikovima, a profitirala je samo na cementu. Sloga je trajala do sledećih izbora, na kojima je
ND izašla u koaliciji sa SPS i JUL, tako što je Miloševićev ulazak u savez sa radikalima,
najavio novu ratnu fazu, oznaĉila kraj participacije ND u vlasti. Govori se o bogatstvu Dušana
Mihajlovića, i drugih ĉlanova stranke, za koju se veruje da je pre interesna organizacija.
Broj Mihajlovićevih firmi koji se otkriva mogao bi porasti sa pominjanih 16 na ĉak 36 ili više.
Kao ministar unutrašnjih

organizovanog kriminala poslova,
maĊarskeMihajlović je prikrio
policije, kojim pismo
se traţi Uprave
provera za transakcija
nekih borbu protivsa raĉuna
Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića, i tako je pokušao da zataška pranje novca.
Zloupotrebljavajući sluţbeni poloţaj, omogućio je firmi Arius, pod njegovom vlasniĉkom
kontrolom, da na tenderu za nabavku informatiĉke opreme za MUP dobije posao u vrednosti
od oko dva i po miliona evra. Mihajlović je u aprilu 2001, po stupanju na duţnost ministra,
otuĊio svojih 6% u firmi Arius, tvrdio je njegov advokat Aleksandar Lojpur. Prebacivano mu
je da koristi poloţaj u vladi, da bi u stranim privrednim delegacijama pronalazio kupce za
3500 junadi i bikova koje usluţno tovi sedam srpskih farmi. Sa svojim najbliţim saradnicima
Radovanom Tufegdţićem i Rašom Lazarevićem, prevario je za više miliona evra španskog
drţavljanina Pedra Huana Martineza, u ĉiju je ĉast ND priredila novogodišnju ţurku (pod
sloganom “Ĉist kapitalizam”)
u Klubu poslanika na Dedinju.na kojoj su
Oglasio se kubanske plesaĉice
i Samostalni zabavljale
sindikat više
kompanije od 1500
IMPA gostiju
iz Zemuna,
koji podseća na tender za nabavku i opremanje policije s poĉetka 2002, u ĉijem je delu,
vezanom za nabavku 23.000 dţepnih višenamenskih peroreza, i ta kompanija uĉestvovala.
Posao je dobila Lutra iz Valjeva, iako je imala ponudu skuplju za ĉetiri marke po komadu.
Tezu o Mihajlovićevom poslovnom “umeću” potvrĊuju i “naduvavanje” faktura sa 140.000
na 287.000 evra prilikom sprovoĊenja tendera za izgradnju magistralnog vodovoda Makiš –
Mladenovac,
vlasnik Miroslapriv ĉemu je posao
Stefanović, išao prekoLS,
funkcioner firme “Kolubara
a manjinski doo”, Mionica,
– Dušan ĉijiVojislav
Mihajlović. je većinski
Šešelj
je tvrdio da se “u Beogradu sukobljavaju, poslednjih godina, dve masonske loţe”, od kojih je
jednu okarakterisao kao “Tapijevu, ĉisto kriminalnu, gde je bio i odreĊen krug politiĉara”,
dok je opisujući drugu naveo imena niz poznatih politiĉara, meĊu kojima i Mihajlovićevo.
Sam Mihajlović rekao je da “u masoneriji nije bilo neĉasnih radnji u smislu da je neko pratio
vaš rad ili bio doušnik”, kao i da su za njega “masoni udruţenje graĊana, kao i društvo
golubara”. Otvoreno se spekuliše da je preko, Mileta Tomića, direktora republiĉke direkcije
za imovinu iz DSS, obezbedio sebi novĉanu nadoknadu za lansiranje priĉe o Vladimiru
Popoviću kao uĉesniku atentata na Zorana ĐinĊića. Malo je poznato da je, nakon što je
predlog Vojislava Koštunice da ministar policije bude Gradimir Nalić odbijen, Mihajlović bio
predlog DSS.
SLOBODAN VUĈETIĆ roĊen je 10. oktobra 1941. godine u Vilusima, u Crnoj Gori.
Gimnaziju je završio u Vrbasu, a Pravni fakultet u Beogradu. Bio je u novembru 1989. godine
protivkandidat Slobodanu Miloševiću za predsednika Predsedništva Srbije, na
predreferendumskom izjašnjavanju o kandidatima u okviru ovog tela. Bio je kandidat SPS na
prvim višestranaĉkim izborima, ali nije izabran, pa je napustio 1991. godine. Sudija Ustavnog
suda postao je 1991, iako nema poloţen ĉak ni pravosudni ispit. Krajem 1999. razrešen je
sudijske funkcije zbog ĉlanstva u Društvu sudija Srbije i kao jedan od osnivaĉa i ĉlan
Upravnog odbora ekspertske grupe G17 plus, koja je nastala 1999. godine kao udruţenje
struĉnjaka u cilju izrade projekata reforme društva, prošlo je više od godinu dana nakon
uspostavljanja nove vlasti da 2000. bude vraćen. U tom periodu Vojislav Koštunica je izjavio
da mu se ne dopada „Vuĉetićevo slaganje sa independitizmom koje zastupa crnogorski
predsednik Milo Đukanović.‟. U oktobru 2005. godine lider DHSS Vladan Batić najavio je
podnošenje kriviĉne prijave protiv Slobodana Vuĉetića: “U nameri da pomogne grupi iz
Vlade Srbije, Specijalnog tuţilaštva za organizovani kriminal i UBPOK, koja je organizovala
hapšenje predsednika DHSS, Vuĉetić je svesno obmanuo javnost tvrdnjom da je rešenje USS,
kojim je odreĊeno ukidanje policijskog pritvora, stupilo na snagu ne 5. juna 2003. kad je
doneto, već 10. juna 2003. kad je objavljeno u “Sluţbenom glasniku Srbije” Rešenje USS o
neustavnosti policijskog pritvora do 90 dana dostavljeno je MUP-u Srbije odmah po
donošenju, 5. juna 2003. i istog dana poĉelo je puštanje iz pritvora.” Problem je što ĉovek koji
je stekao
teme uslov
vezane za za penzijuaktuelne
opstanak još predsedava ovom institucijom
vlasti. Oduzimanje mandatai nikad na dnevni
poslanika, red ne stavlja
TV pretplata i drugi
zakonski faulovi kada su mediji u pitanju, protivustavno ovlašćenje ministra pravde da
predlaţe razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija samo su neki od primera. Kao sudija USS,
dok još nije postao penzioner, postao je ĉlan UO JO “Sluţbeni glasnik” i piše kolumne za
dnevni list “Blic”. Vuĉetić ušao u pravnu istoriju kada je odluku o uvoĊenju vanrednog stanja,
nakon indicija o politiĉkoj pozadini atentata na predsednika vlade Srbije, Ustavni sud, pod
njegovim predsedništvom, proglasio kao protivustavnu.
DRAGAN KOJADINOVIĆ, ĉiji je zet visoki oficir vojne obaveštajne sluţbe, ministar

informisanja u vladi Vojislava Koštunice nakon atentata na ĐinĊića, odgovoran je za
programski, finansijski
Studija B oterao više odi sto
kadrovski raspad Studija
ljudi. Odgovoran je zaBpromociju
od 1993. ratnog
do 1996. godine…
lobija, On je iz
pretvarajući
Studio B u Šešeljevu, Arkanovu i Karadţićevu televiziju. U njegovoj kancelariji osnovano je

Gazda Jezdino carstvo, jer je Jezda Vasiljević prvi telefon, prostor i promociju dobio u
Studiju B… Privatizujući program i kasu doveo je zaposlene na ivicu bede, a Studio B do
finansijskog kraha, pa je postao lak plen za tadašnju Ĉovićevu gradsku skupštinu…, napisala
je novinarka Lila Radonjić u otvorenom pismu Vuku Draškoviću još 1997. godine postavila
je Kojadinović na mesto urednika Studija sa

nekoliko veoma neugodnih pitanja u vezi Kojadinovićem. Ova novinarka tada je tvrdila da
B 1990. godine došao “voljom i potpisom” bivšeg
generalnog sekretara JUL-a, pokojnog Zorana Todorovića Kundaka. Njen kolega i najbliţi
saradnik sa Studija B Zoran Ostojić je izdeklamovao broj kriviĉne prijave “KI -1192/01
Okruţni sud Beograd”, ne ţeleći da objašnjava o ĉemu je reĉ. Nekadašnji urednik Studija B i
današnji urednik dopisništva “Radija Slobodna Evropa” u Beogradu Slobodan Areţina otkrio
je aprila 2004. godine da su ga u junu 2001. godine ispitivala dvojica policajaca iz saveznog
MUP-a o novcu sa raĉuna Studija B u Segedinu: “Interesovalo ih je da li je Studio B dobio
nekakve pare sa tog raĉuna. Koliko je meni poznato, vodila se istraga o tome, a šta je sada s
njom, nije mi poznato”.
BRANKO RADUJKO, doskora generalni sekretar predsednika Republike a odskora direktor

JP Telekom Srbija, roĊen je 1974. godine u Kninu. Pravni fakultet u Beogradu studirao je
skoro deset godina, a diplomu je dobio na Pravnom fakultetu u Podgorici. Bez završene
visoke škole, zahvaljujući svojoj sestri Renati koja se udala za Bojana Milića, sa nepunih 26
godina, Branko savetuje predsednika vlade, doktora nauka Zorana ĐinĊića!
Branko je, kada je pala vlada premijera Ţivkovića, kome je on bio šef kabineta, prešao kod
Borisa Tadića u kabinet, kao savetnik za Kosovo. Ĉesto je dolazio u Komesarijat za izbeglice.
Roditelji Branka Radujka i dobili su stan, kao izbeglice. Posle godinu dana predsednikovanja,
Boris Tadić dovodi nesvršenog studenta Branka Radujka, kao prvog ĉoveka njegove
administracije! Kada je Boris Tadić odluĉio da Branka Radujka postavi za generalnog
direktora Telekoma Srbije, svi su bili šokirani. O kakvom je struĉnjaku reĉ, svedoĉe njegove
izjave, poput one na pitanje, da li će JP Telekom Srbija postati lider u regionu, Radujko je
genijalno odgovorio: “Posmatramo situaciju”.
Porodica Radujko jedna je od najuticajnijih porodica:

- Supruga Branka Radujka postavljena je za glavnog urednika informativnog programa TV
Avala. Aleksandra Radujko je pre promene reţima bila portparol omladine Jugoslovenske
udruţene levice (JUL-a). Bila je jako uspešna, svi su je u JUL -u voleli.
- Sestra gospodina Branka, Renata Radujko-Milić, postavljena je za gradskog sekretara za
finansije u Beogradu! Pre toga radila je u poreskoj sluţbi, odakle su je najurili, ali kao loš
poreznik ona, kadaRenate,

- Suprug gospoĊe to DS odluĉi, moţe da
Bojan Milić, bude dobar
predsednik gradski sekretar
je trenutno za finansije!
najkorumpiranije
beograds ke
opštine Rakovica.
NOSIOCI SRPSTVA IZ AVNOJEVSKOG JUGOSLOVENSTVA
U monolitnoj SANU pojavio se novembra 1991. rascep, kada je 18 ĉlanova SANU uputilo
apel za mirno rešavanje sukoba u Jugoslaviji: “Ne verujemo u svrsishodnost ovog rata. Ne
verujemo u one koji ga vode. Ne verujemo u one koji ga, svesno ili nesvesno, potpiruju. Ne
verujemo u pobede koje vode u nove ratove.” Apel su potpisali R. AnĊus, I. Antić, M.
Garašanin, M. Gašić, M. Pavlović, P. Palavestra, M. Pantić, B. Pekić, B. Popović, S. Rajĉić,
B. Reljić,
Tasić. Na S. Selenić,sednici,
redovnoj M. Simić, Lj. Simović,
meĊutim, M. Srbinović,
Akademija se ogradilaD.odSrejović, D. Stefanović
ovog antiratnog apela,i aN.
generalni sekretar SANU, Dejan Medaković, naglasio je tada da “apel ne predstavlja stav
institucije, već samo potpisnika”.
Godinama su poznati akademici podrţavali Slobodana Miloševića i, kao portparoli politiĉkog
establišmenta, dokazivali su: da je donošenje novog ustava preĉe od prvih višestranaĉkih
izbora; SANU je duvao u ratne trube i pozivao “u boj za narod svoj”; Dobrica Ćosić i Milorad
Ekmeĉić
Na još poĉetkom
Skupštini 1992.
4. juna 1992. predlaţu
dolazi deobu BiH
do politiĉkog da bi “Srbi
rascepa u SANU,suvereno stali
kada je na svoje
proĉitan meĊe”…
zahtev 65

akademika ko jim traţe ostavku Slobodana Miloševića. Predsednik SANU, Dušan Kanazir,
bezuspešno je traţio, “zbog delikatnosti tematike”, da se diskusija zatvori za javnost. Ovaj
apel akademika za smenu Slobodana Miloševića potpisala su mnoga poznata imena, a
svojevrsnu senzaciju izazvala je vest da se ovom krilu pridruţio i knjiţevnik Antonije
Isaković, jedan od osnivaĉa Socijalistiĉke partije Srbije, koji je u dva mandata bio
potpredsednik SPS i poslanik u skupštini Srbije. Akademik Mihailo Marković minimizirao je.
ne samo znaĉaj peticije koju je potpisalo 50 akademika (za njega je trećina SANU -a izgleda
“šaĉica”), već nedelikatno je u banjaluĉkim “Nezavisnim novinama” prokomentarisao da je
Antonije Isaković “mnogo bolestan i da su ga moţda nagovorili da im se pridruţi”. Peticija je
ponuĊena na potpis i Dobrici Ćosiću. Odbio je da potpiše jer mu se intonacija kojom se traţi
Miloševićeva ostavka ĉini – suviše blaga.
PRVOSLAV DAVINIĆ, ĉlan G17 i bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore, roĊen je 1938.
godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Na istom
Fakultetu doktorirao je 1976. godine na temu meĊunarodno-pravna pitanja nuklearnog
naoruţanja. Univerzitet drţave Pensilvanije (SAD) dodelio mu je 1994. titulu doktora nauka
iz oblasti meĊunarodnih odnosa. Nauĉnim radom poĉinje da se bavi u Institutu za
meĊunarodnu politiku i privredu u Beogradu, a nastavlja ga u Stokholmskom meĊunarodnom
institutu za istraţivanje mira (SIPRI). Od 1976. do 1999. godine radi u Ujedinjenim nacijama,
u okviru Departmana za razoruţanje, na ĉije ĉelo ga 1991. godine postavlja generalni sekretar
UN. Od 1999. godine radio je kao ambasador u Ministarstvu inostranih poslova. Objavio je
veliki broj nauĉnih radova u domaćim i stranim publikacijama iz oblasti razoruţanja i
meĊunarodne bezbednosti. Uĉestvovao je na meĊunarodnim konferencijama iz oblasti
razoruţanja i meĊunarodne bezbednosti u periodu od 1976. do 1998. godine. 2006. godine
optuţen je za uĉešće u aferama „Pancir‟ i „Satelit‟.
MIRKO CVETKOVIĆ je roĊen 16. avgusta 1950. godine u Zajeĉaru, od oca koji je bio
ekonomista i majke apotekarke. Dobio je ime po svom dedi, kragujevaĉkom nastavniku koga
su Nemci streljali 20. oktobra 1941. tokom Krvave bajke“.Posle završetka gimnazije, odlazi
u Beograd, gde upisuje Ekonomski fakultet. Diplomirao je, magistrirao, i doktorirao
(doktorska
fakultetu u teza: “Doprinos
Beogradu. U tokumodeliranju energetskog
1985. godine sektora
kao istraţivaĉ Jugoslavije”)
je proveo na Ekonomskom
jedan semestar na
Ekonomskom fakultetu Univerziteta Manĉester u Velikoj Britaniji. Jedan je od naših
eksperata konsultanata srednje generacije koji je osamdesetih godina radio kao eksterni
konsultant za Svetsku banku na većem broju projekata u Pakistanu, Indiji i Turskoj, kao i za
UNDP u Somaliji, na projektima firmi RCG (Vašington) i IDEA (Madrid) i na projektima u
Ukrajini (Zaporoţje) i Adigeji (Maikop). Radni staţ zapoĉeo je u Rudarskom institutu, gde je
radio deset godina. Potom prelazi u Ekonomski institut, gde radi šest godina, da bi karijeru
konsultanta u narednih sedam godina nastavio u konsultantskoj kući CES Mecon“. U
poslovnim krugovima, od tada, ima nadimak patrijarh konsultantskih poslova“. Od 1998. do
2001. godine radi kao savetnik za ekonomska pitanja u Rudarskom institutu. Od januara 2001.
radi na mestu zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju. U periodu od
2003. do 2004. godine bio je direktor Agencije za privatizaciju RS. Nakon toga vodi agenciju
za konsalting Intercon“, Na duţnost ministra finansija, sa kvo te Demokratske stranke

(formalno nije ĉlan), izabran je 15. maja 2007. godine. Ĉlan je resornog odbora Demokratske
stranke za privredu, a po pozivu prisustvuje sednicama Glavnog i Izvršnog odbora DS, iako
nije ĉlan. 2008. godine predsednik Republike Boris Tadić poverio je Mirku Cvetkoviću
mandat za sastav Vlade Srbije.
PETAR ŠKUNDRIĆ je ministar rudarstva i energetike u trenutnoj Vladi Republike Srbije ĉiji
je predsednik dr Mirko Cvetković. RoĊen je 21. februara 1947. godine. Diplomirao je,
magistrirao i doktorirao na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Redovni je profesor tog fakulteta i poĉasni profesor sanktpeterburškog Tehnološkog
univerziteta, najstarijeg tehnološkog instituta i univerziteta u Rusiji. Objavio je više od 200
nauĉnih i struĉnih radova, studija, elaborata i projekata. Ĉlan je više strukovnih udruţenja i
redakcija struĉno-nauĉnih ĉasopisa. Bio je jedan je od osnivaĉa i prvi generalni sekretar SPS,
upamćen po govoru na Kontramitingu na Ušću 1991.
DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ roĊen je 1930. godine u Topolici, na jugu Srbije. Rano

detinstvo proveo je u Skoplju, gde mu je otac bio u drţavnoj sluţbi. Nakon bugarske
okupacije Makedonije, njegova porodica je proterana u Srbiju. Kao prognanici nastanjuju se u
mestu Merdare, gde je po haĊao gimnaziju. Po zavrešetku Drugog svetskog rata školovanje
nastavlja u Kuršumliji i Prokuplju. U mladosti je robijao na Golom otoku, zato što je 1948.
godine odbio preporuku nekog starešine iz Okruţnog komiteta da bojkotuje dalju roĊaku ĉiji
je muţ podrţao rezoluciju Informbiroa. Mićunović, inaĉe ĉlan KPJ, opsovao je majku
starešini. Prvotno je izbaĉen iz komunistiĉke partije, a zatim osuĊen na 20 meseci zatvora. S
Golog Otoka vraća se 1950. godine, polaţe maturu u Prokuplju i upisuje studije filozofije na
beogradskom Filozofskom fakultetu. Kao student objavljuje knjiţevne kritike i filozofske
tekstove. Diplomirao je 1954. godine i odlazi u Kruševac gde tri godine predaje filozofiju i
psihologiju u Uĉiteljskoj školi i gimnaziji. S grupom intelekturalaca pokreće list Bagdala, piše
pozorišne kritike i reţira predstave u lokalnom pozorištu. Istovremeno studira pravo na
beogradskom Pravnom fakultetu. Nakon isteka tri godine vraća se u Beograd i radi u Zavodu
za školstvo i Pedagoškom institutu. Na poziv svojih bivših profesora prijavljuje se za asistenta
na katedri za filozofiju. Na beogradskom Filozofskom fakultetu brani doktorsku tezu iz
oblasti logike društvenih istraţivanja i predaje istoriju socijalnih i politiĉkih teorija na
Odeljenju za filozofiju i sociologiju. Aktivan je u redakciji ĉasopisa Filozofija, savetu
ĉasopisa Praxis i u odboru korĉulanske filozofske škole. U politiĉke vode ušao je 1968.
godine kao jedan od voĊa studentskog pokreta kada je bio predsednik Akcionog odbora.
Uhapšen je i oduzet mu je pasoš. Januara 1975. godine Skupština SR Srbije donosi odluku
kojom proglašava Dragoljuba Mićunovića, i još sedam profesora, politiĉki nepodobnim za
profesorski rad. Nakon

povratka u Beograd toga
1983. Mićunović
godine bavi seodlazi
naukomu Nemaĉku na Univerzitet
na Institutu za filozofijuuiKonstancu. Nakon
socijalnu teoriju
na mestu direktora. Godine 1988. postaje ĉlan drţavnog Jugoslovenskog foruma za ljudska
prava. Prvi od 8 izbaĉenih profesora bio je vraćen, po dolasku Miloševića, na rad na fakultetu
sa trećinom radnog vremena.
LJUBOMIR TADIĆ roĊen 1925. u Smrijeĉnu, u Crnoj Gori. Sa šesnaest godina prikljuĉio se
partizanskom pokretu. Nakon rata, studirao je u Sarajevu i Beogradu, jedno vreme radio je u
Sarajevu i bio prvi sekretar Univerzitetskog komiteta i po partijskoj liniji urednik
“OsloboĊenja”. Doktorirao je filozofiju prava u Ljubljani. Kao nauĉni saradnik, bio je ĉlan
Ustavne komisije koja je pripremila Ustav iz 1963. Kritiĉko pisanje za ĉasopis “Praxis” i
odluka da, kao
sopstvenom profesoron,
priznanju, Beogradskog univerziteta,
a ne Dragoljub podrţi
Mićunović, studentsk
autor i protest 1968. (po
je naziva “Crveni univerzitet Karl
Marks”) razlozi su zbog kojih je svrstan u grupu prvih disidenata komunistiĉkog reţima i
jedan od osam profesora koji su 1975. godine izbaĉeni sa Filozofskog fakulteta. Zajedno sa
nekolicinom istomišljenika potom pokreće u Engleskoj “Praxis International”, a u zemlji sa
Dobricom Ćosićem pokušava da pokrene ĉasopis “Javnost”. Uĉestvuje u “komešanjima”
osamdesetih godina: pokreće inicijativu za kritiĉko preispitivanje uloge Josipa Broza Tita,
kritikuje “konfederalistiĉki
Jugoslavije” karakter
i “u jugoslovensko Ustava
društvo iz 1974,
unosi kojipo
nepravdu izraţava
kojoj jetendenciju
Srbija bilaraspada
diskriminisana
u odnosu na ostale republike”, potpisuje peticije za odbranu Vojislava Šešelja, Alije
Izetbegovića i Dobroslava Parage, pokrenute u uverenju da je razlog njihovog progona bio
verbalni delikt. Za “teorijski zasnovanu kritiku svih oblika otuĊene i postvarene dominacije”
autor koga je, nakon 26- godišnjeg ĉlanstva u tada jedinoj partiji, komunistiĉki reţim drţao na
spisku “nepodobnih” dobio je – Sedmojulsku nagradu.Kad je došlo vreme za višestranaĉje u
Srbiji, 1989. godine, uĉestvuje u obnavljanju Demokratske stranke (kaţe da je gnev Nikol e
Miloševića navukao na osnivaĉkoj skupštini DS zbog toga što je podrţao kandidaturu
Dragoljuba Mićunovića za predsednika DS, ocenivši da Kosta Ĉavoški, koga je Milošević
ţeleo da vidi na tom mestu, “ima višak strasti i višak ambicija”). Iako je imao primedbe na
naĉin na koji je Zoran ĐinĊić došao na mesto predsednika DS, ipak ne odlazi iz stranke sa
svojim bliskim prijateljem Mićunovićem, zato što je video da kod Mićunovića “nacionalni
momenat ne igra nikakvu ulogu i da se pribliţava anacionalnoj politici GraĊanskog saveza”.
Uprkos ĉinjenici da je jedan od osnivaĉa DS, kaţe da je sve vreme svesno zadrţao poziciju
marginalnog ĉlana Glavnog odbora. Takva pozicija mu je, osim uĉešća u brojnim politiĉkim
polemikama, omogućila i da nastavi i spisateljski rad. Ljubomir Tadić, savetnik je
predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, sa meseĉnom zaradom od 2.500 evra, a
istovremeno je njegov sin predsednik Srbije?
NAKNADA ČAUŠIMA
Imajući u vidu, uĉešće javnih preduzeća i agencija u BDP i u novĉanom toku, pitanje da li se
apartĉici, postavljaju tamo samo zarad liĉne blagodeti ili i zarad neĉeg drugog?
AERODROM NIKOLA TESLA

Direktor aerodroma – 4.390 evra. Prema zvaniĉnom sajtu beogradskom aerodroma, pošteni a
nemoralni Bojan Krišto je i dalje direktor. O Upravnom odboru, njegovom predsedniku i
broju ĉlanova nema ni reĉi. Moţda je drţavna tajna?
Predsednik UO Miodrag Trikajlo – 2.300 evra, devet ĉlanova UO po 1.760 evra. Anamarija
Matić, menadţerka za odnose sa javnošću, preporuĉuje: pogledajte Sluţbeni glasnik,
poslednji ili pretposlednji broj“ i to je sve što Aerodrom Nikola Tesla ima da poruĉi javnosti.
Na godišnjem
predsednik nivou direktor
Upravnog odbora aerodroma
27.600 evrazaradi 52.680
za godinu evra,a za
dana, za mandat
pet godina 263.400
110.400 evra,
evra. a
Ĉlanovi
i saradnici prime za 12 meseci 168.960 evra, u toku mandata 675.840 evra.
Ukupno: 1.049.640 EUR.
JAVNI SERVIS RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE
Direktor Aleksandar Saša Tijanić, bivši predsednik Akcione konferencije Saveza komunista
Politike, ima 2.930 evra meseĉno. Predsednik UO Nikša Stipĉević – 1.550 evra, devet ĉlanova
UO po 1.000 evra. Na zvaniĉnom sajtu RTV Srbija ne postoji nijedan podatak o
poslovodstvu. Šef je Tijanić, ostalo su sitnice, pa naše pravo da znamo sve ne podrazumeva i
informacije o Upravnom odboru, broju ĉlanova i sastavu. Ni u Poslovniku o radu UO
radiodifuzne ustanove Srbije – RTS nema podatka o broju ĉlanova UO. To ne ometa Nikšu
Stipĉevića da operiše pojmovima: većina, dvotrećinska većina, jedna trećina ĉlanova,

dovoljan broj ĉlanova, kvorum, ukupan broj ĉlanova. Ipak, posle tridesetak klikova saznajem
da ima devet ĉlanova meĊu kojima je i nacionalni radnik Dušan Savić, bivši fudbaler, aktuelni
desniĉarski aktivista koji ne odbija 1000 evra u borbi za srpsku stvar.
Tijaniću dajemo godišnje 35.160 evra, odnosno 175.800 evra dok ne proceni da je vreme za
novi prelet,
Upravni a Stipĉević
odbor nasevra
ode 96.000 godišnje koštaevra
i 384.000 18.600 evra,mandata.
tokom što je 74.400 evra za 4 godine. Na
Ukupno: 634.200 EUR.
SLUŢBENI GLASNIK
Direktor i glavni urednik Slobodan Gavrilović ima meseĉnu platu od 2.839 evra. Ovaj
kolekcionar funkcija, bivši marksista, svoje parĉe slave stekao je podrškom Slobodanu
Vuksanoviću i Grupi 37“ u borbi protiv Zorana ĐinĊića.
Kada su se stekli koalicioni uslovi (2003 – 2008) da se jedini demokratski premijer pokopa
dublje od dva metra, Gavrilović se iskazao, izbacujući mrtvog ĐinĊića sa spiska najznaĉajnih
Srba. Sluţbeni glsnik“, zato, štampa knjige Slaviše Lekića, ĉime se zabavljaju istraţni
organi.
Predsednik UO dr Vukašin Pavlović prima – 1.023 evra, a 7 ĉlanova UO po 764 evra.
Gavrilović godišnje košta drţavu 34.068 evra i dok ga ne zamene ceh će dostići 170.340 evra.
Predsednik UO će primiti 12.276 evra za godinu dana ili 49.104 evra tokom mandata. Upravni
odbor staje 55.008 evra godišnje i 220.032 evra dok ne doĊe nova koţna garnitura.
AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU
Direktorka Vesna Dţinić, bliska saradnica MlaĊana Dinkića prima 3.470 evra. Vesna Dţinić
je u vreme kada je Dinkić bio guverner Narodne banke Srbije bila direktorka Agencije za
osiguranje, sanaciju steĉaja i banaka, a zatim direktorka Trezora za vreme njegovog mandata
kao ministra finansija. Na zvaniĉnom sajtu Agencije za privatizaciju postoji broj telef ona ali
jedina informacija koju moţete dobiti je: tutu…“.
Ţena od Dinkićevog poverenja, svoje usluge naplaćuje 41.640 evra za godinu i naplatiće
208.200 evra ukoliko patrona MlaĊana ne oteraju pre vremena.
Ako predsednik/ca UO ili zamenik direktorice zara Ċuje dvostruko manje od veĉne pratilje, to
je godišnje 20.820 evra, do neke nove funkcije 104.100 evra.
AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE
Direktor
Na Zvonko
zvaniĉnom Obradović–
sajtu Agencije 2.736
piše daevra.
da u okviru registra koji vodi, APR omogućava
besplatnu pretragu javno dostupnih podataka“, ali nigde nema ko je direktor/ka agencije, niti
podataka o Upravnom odboru.
U okviru pretrage privrednih subjekata, na upite moţete dobiti samo: Nijedan podatak ne
odgovara kriterijumima pretrage“. U izveštaju za poslovnu 2007, opet nećete saznati ko
upravlja agencijom, tj. pomoćnim poslovima za funkcionisanje drţave. Osim ukoliko se
direktor ne zove Zakonski Zastupnik (potpis neĉitak). Napokon, u jednoj vesti iz Ibarskih
novosti,moţe se proĉitati sledeće: Stranka G 17 plus saopštila je nedavno na konferenciji za
novinare da je njen kandidat na predstojećim izborima za predsednika opštine Kraljevo
Zvonko Obradović, diplomirani pravnik iz Kraljeva“. Zvonko Obradović je roĊen 1966. a
Pravni fakultet je završio u
godine predsednik IzvršnogKragujevcu. Pet godina
odbora SO Kraljevo, je biojoš
potom advokatski
tri godinepripravnik i advokat, tri
struĉni konsultant
neĉega što se zove STW Fondacije- Nemaĉka. Od 2003. savezni je poslanik u Skupštini Srbije
i Crne Gore. Svestrani Obradović bio je i drţavni sekretar za odbranu u Vladi Vojislava
Koštunice. Ĉlan je najuţeg rukovodstva G17+.
Legalno je da direktor Obradović17+ prihoduje 32.832 evra godišnje i 164.160 evra za
mandata, ali koliko je to legitimno u zemlji gde je 600.000 ljudi na ivici siromaštva?
AGENCIJA ZA KONTROLU LETENJA
Predsednik UO Nikola Stankov obavlja ujedno i direktorske poslove i za to prima – 5.368

evra, dok ĉlanovi UO dobijaju po 1.908 evra.
U sluĉaju tajne organizacije AKL ĉak i internet posustaje. Podatka o broju ĉlanova Upravnog
odbora nema nigde, a koliko novca primaju, je misterija i pored Zakona o slobodnom pristupu
informacijama od javnog znaĉaja.
Stankov godišnje zaradi 64.416 evra, što na petogodišnjem nivou iznosi 322.080 evra.
Ni ĉlanstvo u UO nije za bacanje. Za godinu dana nadoknada UO, kada bi imao samo 5
ĉlanova bila bi 91.584 evra, za ĉetiri godine 366.336 evra.
REPUBLIČKA AGENCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE
Direk tor agencije i predsednik UO funkcije su spojene u liĉnost dr Jovana Radunovića ĉija je

plata 2.300 evra. Tu su još i izvršni direktor i 4 ĉlana Upravnog odbora.
Ako pretpostavimo da Izvršni prima dvostruko manje a ĉlanovi UO ĉetiri puta manje od,
raĉunica je sledeća: Na direktora i predsednika UO. poreski obveznici izdvoje godišnje
27.600 evra a za njegov petogodišnji rad – 138.000 evra. Izvršni direktor vredi godišnje
13.800 evra, što se za ĉetiri godine penje do 55.200 evra. Za ĉlanove UO godišnje treba
spremiti 27.600 evra a dok ne doĊu neki drugi, još 138.000 evra.
ZAVOD ZA UDŢBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA
Direktor Miloljub Albijanić nasledio je decembra 2007. Radoša Ljušića. Sa radom Zavoda bio
je upoznat u svojstvu predsednika UO ove firme. Nije moguće doći do podatka koliko prima
na ime naknade za rad u UO a kao direktor prima 2.563 evra.
Upravni odbor u punom sastavu broji 5 ĉlanova i njime predsedava zamenik. Na upit o
podacima koji se tiĉu primanja ĉlanova UO, na adresu e-novina stigao je mail koji niko ne
potpisuje u kome direktor i zamenik predsednika, moţe se utvrditi da za Zavod vreme poĉinje
da teĉe postala
zarada od 1. decembra 2008.biblija
Albijanićeva Za Albijanića je poĉela
sa tri sveta nova(Republiĉki
slova RZS era. Odjednom je za
zavod proseĉna netoO
statistiku).
ekstremnim vrednostima u oktobru i pre toga, nema nijedne reĉi. Bar da su nam udţbenici
dobri. Još kad iz njih, po uzoru na Gavrilovića, izbace da je Zoran ĐinĊić ubijen u
nerazjašnjenom atentatu… Zanimljiv je stid i bes sluţbenika Zavoda, koji se ĉitaju izmeĊu
redova ograde: napominjemo da ĉlanovi Upravnog i Nadzornog odbora iz redova zaposlenih
ne primaju naknadu.
Polazeći od pretpostavke predsednik UO prima makar polovinu Albijanićevih prihoda a
naknade ĉlanova UO iz redova partijskih ĉetvrtinu, izvedena raĉunica pokazuje da se na
Albijanića godišnje baci 30.756 evra, odnosno u petogodišnjem mandatu 153.780 evra.
Predstavnicima stranaka je do 1. decembra, razume se, pripadalo 30.756 evra godišnje i
123.024 evra za pun mandat.

PROSVETNI PREGLED
Direktorka Vesna Antelj – 1.897 evra.

Prosvetni pregled nema Upravni odbor.
Za godinu dana rada direktorka Antelj zaradi 22.764 što za pet godina iznosi: 113.820 EUR.
ŢELEZNICE SRBIJE
Direktor Milovan Marković zaraĊuje 3.586 evra. Marković je poslanik u Narodnoj skupštini
Republike Srbije, zamenik predsednika Odbora za saobraćaj i veze, ĉlan skupštinskog Odbora
za odnose sa Srbima izvan Srbije, i šef Opštinskog odbora DS u Valjevu. Ranije je bio
direktor Direkcije za izgradnju u Valjevu, iz ĉega proizilazi “osposobljenost” za upravljanje
poslovima u ţelezniĉkom saobraćaju.
Predsednik UO Zoran AnĊelković – 1.380 evra, 11 ĉlanova UO po – 1.070 evra.
Direktor derutne ţeleznice godišnje zaradi 43.032 evra. Za ĉetiri godine unapreĊivanja
ţelezniĉkog saobraćaja suma je 172.128 evra. Reanimirani AnĊelković štrpne 16.560 evra
godišnje, ili, 66.240 evra dok ne ode u neki novi UO. Ĉlanovima UO se za godinu dana
nadoknadi 128.400 evra. Za ĉetiri godine 513.600 evra.
REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA IMOVINU
Direktor zaraĊuje 1.724 evra, zamenik direktora – 1.264 evra a predsednik UO – 1.260 evra.
Pretpostavka je da ĉlanovi UO primaju dvostruko manju nadoknadu od predsedavajućeg i da
ih ima ne manje od pet.
Godišnja zarada direktora iznosi 20.688 evra a za pet godina sumica dostiţe 103.440 evra.
Zamenik direktora primi 15.168 evra tokom godine i 75.840 za vreme trajanja mandata.
Predsedniku UO se nadoknadi 15.120 evra za jednu, i 60.480 evra za ĉetiri godine.
Ĉlanovima UO sleduje 30.240 evra za godinu i 120.960 za ceo mandat.
CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI
Direktorka Vida Uzelac kao direktorka Centralnog registra hartija od vrednosti meseĉno
zaraĊuje do 14.000 evra, istovremeno kao predsednica UO prima – 4.080 evra.
VIDA UZELAC bila je programer u sluţbi automatske obrade podataka Sluţbe društvenog
knjigovodstva (kasnije Zavod

navodno zbog problema za obraĉun
sa srcem. Kada jei te
plaćanja). Do 1996.
godine usvojen radila je ĉetiri
rigorozniji zakonsata dnevno,
o radu,
naprasno je ozdravila. Dva dana nakon što je poĉela da radi u SDK, bivši diplomata SFRJ
Budimir Lonĉar, kao prijatelj njenih roditelja, zvao je da se raspita kako se snašla na radnom
mestu. Uzelĉeva nikada nije bila rukovodilac, ali je uvek bila proteţirana. Njeno devojaĉko
prezime je Zec. Roditelji su joj bili ĉuveni crnogorski komunisti. Sama se hvalila da je kao
mala letovala u mondenskim letovalištima blizu Dubrovnika i da ju je Koĉa Popović uĉio da
skaĉe na glavu. Poznata je po dobrim vezama sa strankom Vojislava Koštunice, i druţenju s
Dinkićevom suprugom Tanjom.
Na veliki ĉetvrtak, kad su svi već poĉeli da spajaju praznike, sa sajta Centralnog registra
uklonjena je zabrana trgovanja akcijama Novosti“ AD, pošto je prethodno sporni deo od
37% drţavnog vlasništva preknjiţen sa SCG na Srbiju, Navodno po nalogu Direkcije za
imovinu Republike Srbije iako bi u ovom sluĉaju jedino merodavna mogla da bude odluka
suda. Tad još o incidentu“ na sajtu Centralnog registra neobaveštena Komisija za hartije od
vrednosti imala je samo da kaţe da će saĉekati zvaniĉno obaveštenje, pa obaviti kontrolu
akcionarskog vlasništva sa novim stanjem i onda, šta joj drugo, nego da razmotri ponudu za
preuzimanje akcija Novosti“. Dok traje razjašnjavanje, na sajt Centralnog registra volšebno
se, kako je 10%

vlasništvo i nestala, vraća zabrana
PIO fonda). Samo jetrgovanja akcijama
pao sistem, Novosti“
rekla je (sad je
Vida Uzelac. A navodno
kad padnesporno
siste m
ispada da to selektivno potkaĉi samo Novosti“.
TANJUG
Direktor – 1.530 evra.
Predsednik UO – 356 evra, ĉlanovi UO ne primaju nadoknadu za rad.
Drţavna informativna sluţba naizgled je najskromnija od svih pomenutih preduzeća.
MeĊutim, kada se ima u vidu doprinos Telegrafske agencije bivše Jugoslavije, svaki cent je
baĉen novac. Da je pameti pa da je istinita informacija kad kliknete na rubriku O Tanjugu“:
The page you are looking for might have been removed.
Do tada, direktor će zaraĊivati 18.360 evra godišnje i 91.800 evra za ceo mandat.
Godišnja nadoknada predsednika UO je 4.272 evra i 17.088 evra u ĉetvorogodišnjem
mandatu.
Plate direktora i nadoknade ĉlanova Upravnih odbora drţavnih firmi nisu jedino zbog ĉega bi
poreski obveznici trebalo da brinu[35]. Probrani o istom trošku raspolaţu i reprezentacijom“:
NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE – 2.091.954 evra.
TELEKOM SRBIJE – 850.600 evra.
SRBIJAŠUME – 550.000 evra
PTT SRBIJE – 483.000 evra
RTS – 287.000 evra
EPS – 253.000 evra
JAT – 195.000 evra
SRBIJAGAS – 184.000 evra
ELEKTROMREŢA – 150.000 evra
AERODROM NT – 126.000 evra
AGENCIJA ZA KONTROLU LETENJA – 95.000 evra
SLUŢBENI GLASNIK – 76.000 evra
ZAVOD ZA UDŢBENIKE – 69.000 evra
AGENCIJA
AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU – 69.000
ZA TELEKOMUNIKACIJE evra
– 50.000
evra TANJUG – 17.000 evra.
Ovih 16 firmi potrošile su samo na jelo i piće 2.604.000 evra – 6.602 proseĉne plate[36].
Spisak lica kojima je kao bliskim reţimu i ĉije aktivnosti podrţavaju reţim Slobodana
Miloševića, zabranjen ulaz u zemlje Evropske Unije[37]:
Pomoćnik direktora Beogradske banke Slobodan Aćimović
Gradonaĉelnik Suve Reke Stanislav AnĊelković
Generalni direktor “Politika” a.d. Hadţi Dragan Antić
Direktor “Zastave” Milan Beko
Direktor pres-centra hotela “Metropol” Aleksandar Bogdanović
Gradonaĉelnik Lipljana
Visoki funkcioner Ljubinko Boţić
JUL Bratislava

Buba Morina
Predsednik “Srbijašume” Dobrivoje Budimirović

Zvaniĉnik Jugoimport SPDR Jovan Ĉeković
Gradonaĉelnik Kline Sveta Dabišljević
Portparol SPS Ivica Daĉić
Glavni urednik “Ilustrovane politike” Jevrem Damjanović
Sudija Vrhovnog
Direktor sudaposlove
za inostrane Srbije Blagoje
NarodneDanilović

banke Jugoslavije Gavrilo Đedović
Direktor “Takova” Ivko Đonović
Direktor Komercijalne banke Ljubiša ĐorĊević
Glavni urednik “Borbe” Ţivorad ĐorĊević
Gradonaĉelnik Deĉana Milivoje Đurković
Zvaniĉnik Beogradske banke Aleksandar Dobrić
Gradonaĉelnik Vuĉitrna Slobodan Doknić
Predsednik Izvršnog odbora Beogradske banke Drago Dragaš
Funkcioner SRS Stevo Dragišić
Ĉlan Glavnog odbora SPS Oskar Fodor
Generalni sekretar SPS Gorica Gajević
Predsednik Vrhovnog suda Srbije Balša Govedarica
Direktor marketinga PGP RTS SlaĊana Ivanĉević
Potpredsednik SPS Ţivorad Igić
Direktor “Ist Point Holding” Zoran Ivković
Gradonaĉelnik Leposavića Dragan Jablanović
Direktor kreditne linije Beogradske banke Dušica Jakovljević
Generalni direktor PTT Srbija Milorad Jakšić
Predsednik Regionalnog odbora SRS Šumadije Nataša Jovanović
Šef JUL Jagodine Ţivotije Jovanović
Vlasnik srpske firme u Libanu Zoran Jovanović
Šef SPS za Kosovsku Mitrovicu Selimir Kaljĉanin
Ĉlanovi porodice Karić: Dragomir, Milanka, Sreten i Zoran Karić
Direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes
Viceguverner NBJ Ljubiša Krgović
Drţavni tuţilac Srbije Dragiša Krsmanović
Direktor “Galenike” Marija Krstajić
Zvaniĉnik Beogradske banke Ivan Lazarević
Funkcioner JUL Tatjana Lenard
Funkcioner NBJ Dragan Liješević
Zvaniĉnik Beogradske banke Vladimir Linĉevski
Direktor “Geneks”
“Slobode”hotela Vladimir
iz Ĉaĉka Ljubiĉić
Radomir Ljujić
Ĉlan Direkcije JUL Nebojša Maljković
Predsednik Osiguravajuće kompanije “Dunav” Nebojša Maljković
Portparol JUL Ivan Marković
Izvršni direktor Beogradske banke Zoran Marković
Zvaniĉnik Beogradske banke Suzana Martinov
Zvaniĉnik Beogradske banke Olivera Matić
Direktor Ţelezare Smederevo Dušan Matković
Izvršni direktor Komercijalne banke Ljubomir Mihajlović
Menadţer u EPS Radoslav Mihajlović
Direktor “Pekabete” Nena Mihaljević
Urednik TV BK-Telekom Dejan Mileković
Ĉlan Glavnog odbora SPS Milivoje Miletić

Predsednik Privredne komore SRJ Mihajlo Milojević
Gradonaĉelnik Obilića Zoran Milošević
Ĉlan Glavnog odbora SPS Dragoljub-Minja Milovanović
Ĉlan Glavnog odbora SPS Milomir Minić
Direktor Delta
Vlasnik TV bankeŢeljko
“Pink” Miroslav Mišković
Mitrović

Direktor CIP Milutin Mrkonjić
Direktor B-92 Aleksandar Nikaĉević
Gradonaĉelnik Kosovske Mitrovice Vojislav Nojić
Ĉlan Glavnog odbora SPS Radovan Pankov
Urednik “Srpske reĉi” Bogoljub Pejĉić
Ĉlan Glavnog odbora SPS Goran Perĉević
Gradonaĉelnik Gnjilana Bogdan Perić
Predsednik Beogradske banke Zlatan Peruĉić
Zvaniĉnik Beogradske banke Gordana Popović
Šef Pećkog okruga Jovo Popović
Spiker Televizije “Politika” Sanja Purić
Šef Patriotskog saveza Beograda Milorad Radević
Ĉlan Glavnog odbora SPS Dejan Radenković
Direktor “C-marketa” Slobodan Radulović
Ĉlan Glavnog odbora SPS Tomica Raiĉević
Ĉlan Glavnog odbora SPS Aleksandar Raiĉević
Predsednik JUL Ljubiša Ristić
Vlasnik “Rodić MB” Milan Rodić
Ĉlan Glavnog odbora SPS Gordana Roza Despotović
Ĉlan Glavnog odbora SPS Hajrije Rugova
Gradonaĉelnik Prištine Dušan Simić
Gradonaĉelnik Srbice Sima Simić
Ĉlan Direkcije JUL Ţivko Šoklovaĉki
Ĉlan Direkcije JUL Vladimir Štambuk
Viceguverner NBJ Nikola Stanić
Ĉlan Direkcije JUL Srboljub Stanković
Gradonaĉelnik Đakovice Momĉilo Stanojević
Zvaniĉnik Beogradske banke Vesna Stevović
Direktor “C-marketa” Tihomir Todorović
Izvršni direktor Beogradske banke Ljiljana Tomašević
Gradonaĉelnik Podujeva
Šef Okruga Kosovske MilovanZdravko
Mitrovice Tomić Trajković
Prvi viceguverner NBJ Ţarko Trbojević
Direktor “Grmeĉa” Rajko Unĉanin
Šef Saveta za informisanje SPS Slavko Veselinović
Guverner NBJ Dušan Vlatković
Direktor Beogradske banke Borka Vuĉić
Bankar Milija Zeĉević
Bankar Miodrag Zeĉević
Direktor “GSB” Milan Ţivanović
Ĉlan Glavnog odbora SPS Ţivota Ţivković
Ĉlan SPS“Geneksa”,
direktor Ţivota Cvetković
Radoman
Boţović
savetnik direktora Beogradske banke, Zoran Ĉiĉak

privatni bankar, ĐorĊe Nicović
predsednik SPS u Nišu, Dušan Radovanović
biznismen iz Ţeneve, suvlasnik “Nivade”, Boţidar Vuĉurević
Zbog nelegalnog
ljudi kiparske drţanja
bivše parabanke
Popular Srbije, traje sudski
pokušavaju daspor
zatruprotiv Laiki
trag tom (Popular)
“poslu” banke.
i spojili Ĉelni
su se sa
finansijskom grupom “Marfin”, pod izgovorom stvaranja velike bankarske grupe. Glavni cilj
Laiki banke jeste da se kroz nastanak nove finansijske grupacije pravno oslobode plaćanja
štete koja je Srbiji, njihovim posredstvom, naneta do 2000. Po objavljivanju planova Laiki
banke niko od srpskih zvaniĉnika nije reagovao[38]. Milijarde dolara iznete su iz Srbije preko
Beogradske banke koja je na Kipru nelegalno osnovala of-šor firme Anteksol, Braunkort…
koje su imale preko 250 takoĊe nelegalnih raĉuna u Popular banci. Te firme osnovala je
Borka Vuĉić preko advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa, sada predsednika Kipra[39].
U spajanju sa “Marfinom” uĉestvuje Kikis Lazarides, predsednik Laiki banke, koja menja
naziv zbog narušene reputacije u Evropskoj uniji (pranje Miloševićevih para). Popul ar banka
pokušala je da stvori privid da se radi o drugoj banci. MeĊutim, to nije bilo dovoljno jer se
njena reputacija srozava u uticajnim medijima, poput Fajnenšel tajmsa i Forbsa, koji
objavljuju dokumenata iz sudskih sporova protiv Popular, a sada Laiki banke, koji dokazuju
osnivanje osam “Miloševićevih” of -šor kompanija. Ideju Lazaridesa, i ćutanje finansijskih
vlasti Srbije, ugroţavaju i sudski sporovi protiv Popular banke na Kipru. U sporu koji vodi
srpski drţavljanin protiv ove banke i firme Anteksol svedoĉio je i bivši srpski ministar pravde
Vladan Batić, koji je od Karle del Ponte dobio dokaze o nestanku srpskih milijardi kroz osam
“paravan” of -šor kompanija, od kojih je najznaĉajnija bila – Anteksol. Taj sudski spor
spreĉava da “legne prašina” na istinu o nestanku milijardi dolara iz Srbije, i dokazuje se da je
Popular banka neautorizovano otvarala raĉune, prepuštajući njihovu kontrolu osobama koje
na to nisu imale pravo. Velika odgovornost za sav novac Srbije, deponovan pa skinut sa
raĉuna, jeste na Laiki banci, koja pokušava da skine odgovornost sa sebe. Laiki Popular
banka, ponudom za preuzimanje, kupila je 90,4% akcija srpske Centrobanke za 33,5 miliona
evra. Za ovu transakciju dobila je saglasnost Narodne banke Srbije. Na sajtu Laiki grupe,
advokatska kancelarija Papadopulos još je njihov pravni zastupnik.
Mihalj Kertes je u istrazi potpisao stenogram, koji daje osnov za obelodanjivanje gomile
mahinacija, a meĊu njima i Radomira Markovića, bivšeg šefa RDB: “Novac sam usmeravao
po usmenim nalozima Miloševića, Zebića ili Šainovića. Javili bi mi: „dolazi taj i taj ĉovek daj
mu iznos koji traţi‟. Mi bi pare davali na priznanicu u dva primerka, jedan onome koje novac
uzeo,
je a drugi
to Rade primeraknovopostavljeni
Marković, je ostajao nama….Ubrzo je bezbednosti.
šef Drţavne u SUC došaoMarković
još jedan mi
nalogodavac. Bioje
je rekao kako
Milošević naredio da, pored potreba vojske i policije, carina i za potrebe DB treba da nabavlja
pare”. Kertes je rekao da je nalog proverio kod Miloševića i od tada mu je “kad god je DB
ostajala bez novca, otprilike jednom nedeljno, dolazio saradnik Radeta Markovića, Marijan
Zović”.
NOKTOM PO DUBINI
Svedoci smo da Srbija nikako ne uspeva da napravi pomak ka funkcionalnoj drţavi, uprkos
redovnim promenama vlasti? Kao objašnjenje pominju se argumenti vezani za liĉnosti koje
vrše
kao ivlast, za politiĉke
postojanje organizacije
establišmenta u okviru
koji, iz kojihinteresa,
sopstvenih su organizovani oni koji
onemogućava politiĉki deluju,
normalno
funkcionisanje drţave. Taĉni ili ne, pomenuti argumenti ne bave se suštinskim pitanjem: kako
to da postoji sistem koji permanentno propada skoro ĉetiri decenije, a da se vodeća elita
regrutuje iz istog kruga, na koji propadanje drţave i nacije ne ostavlja vidljive posledice?
Teoretiĉari i praktiĉari zanemaruju neke pojave koje se ispostavljaju kao obrasci, bez obzira
na lica i partije, i izostavljaju takvo stanje stvari iz analiza. Bilo da se prati Nova srpska
politiĉka misao ilinastanak

suštinski ilegalan EvropskiRepublike
pokret, bezJugoslavije,
obzira na suštinska neslaganja,
tokom i nakon upadljivo
II Svetskog rata,zanemaruju
i suštinski
prestanak kontinuiteta drţave Srbije. Oĉigledno je da i sve partije u Srbiji nastoje da oĉuvaju
pravni kontinuitet sa tako nastalom drţavnom tvorevinom. Posledica toga je da i sistem koji je
ustanovljen na zasedanju Anti-fašistiĉkog veća u Jajcu, 1943. godine, na kome iz Srbije, za
razliku od drugih, od tada federalnih elemenata, nisu uĉestvovali civilni predstavnici, uspeva
da se odrţi. Vremenom, taj sistem prerastao je u konzervativni društveni establišment u Srbiji,
kojoj ne dozvoljava da razvija i unapreĊuje društvene odnose.
Sveti apostol Pavle, u svojoj poslenici Rimljanima, bavi se i odnosom hrišćana prema
svetovnoj vlasti. On, u suštini, uĉi da svaka vlast ima pozitivnu ulogu, jer suzbija pojave zla, i
da je svaka vlast data od Boga narodu, te bi hrišćani trebalo da poštuju svetovnu vlast, ali da
je ne pomešaju sa boţanskom. U Starom zavetu, pitanjem svetovne vlasti sam Gospod Bog
bavi se tek od svog formalnog odnosa sa ljudima, koji nije imao od izgona Adama iz Rajskog
vrta. Bog je, tokom istorije, stvorio tri zasebna Zaveta sa ĉovekom – ali tek posle Velikog
potopa. Prvi Zavet bio je sa Nojom, drugi sa Avramom, Mojsijem i ostalim Jevrejima, a treći
sa celim ĉoveĉanstvom, preko Gospoda Isusa Hrista. U kontekstu shvatanja vlasti, vaţne su
Boţije reĉi Noji, jer, po tumaĉenju svih jevrejskih uĉitelja, zakoni (zapovesti) koje je dao Noji
vaţe za celo ĉoveĉanstvo, dok zakoni dati Mojsiju vaţe samo za Jevreje. Pavle, koji je
obrezivao Jevreje i kada su postojali hrišćani i nije to zahtevao od drugih naroda, smatrao je
da zakoni dati Mojsiju vaţe i za Jevreje, bili oni hrišćani ili ne, dok drugi narodi moraju da
poštuju samo sedam zapovesti koje je Bog dao Noji i koje vaţe za celo ĉoveĉanstvo. U šestoj
zapovesti Noji, Bog definiše svetovnu vlast: “Ustanovi sistem vlasti zasnovan na vladavini
prava”. Vlast koja nije zasnovana na vladavini prava nije vlast. Bog takvu vlast ne poznaje,
jer je u suprotnosti sa prirodnim zakonima (tj. sa voljom Tvorca).
U antiĉkoj Grĉkoj pojavio se izraz “tiranija”, koji ne oznaĉava da je neka vlast loša ili
nedemokratska, već da je nezakonita, odnosno da nije utemeljena na vladavini prava. Tiranija
zapravo nije vlast, nego samovlašće pojedinca ili grupe nad nekim narodom ili teritorijom.
Takva vlast ne moţe da se tretira kao data od Boga, jer Bog ne poznaje samovlašće kao
kategoriju vlasti. Diktatura, i kad je najgora, poštuje zakone, makar oni bili loši i nepravedni, i
moţe se posmatrati kao vlast koju je Bog dao narodu da ga kazni. Zakon je dat od Boga, a ne
vlast.
dobar,Vlast
negojezato
tu da
štobinije poštovaozakone.
sprovodila zakone,Car
ĉakIrod biokoje
ni one je tiranin,
je samnedoneo.
zato što je bio lošseilitako
Stavljajući
iznad svakog ĉoveka, pa i samog Boga, izgubio je zaštitu svakog zakona, svetovnog i svetog.
“Tiranicid” se ĉak nije tretirao kao kaţnjivo delo, jer tiranin, kao neko ko sebe i svoju vlast
stavlja iznad zakona, ne uţiva pravnu zaštitu nepovredivosti liĉnosti. Ono što je vaţilo tada,
verovao neko u Boga ili ne, vaţiće za sva vremena. Vlast koja nije zasnovana na vladavini
prava nije anarhija (anarhija je nepostojanje vlasti), nego tiranija. Takva vlast ne mora se
trpeti, ni po domaćem, niti po meĊunarodnom pravu.
Za primer današnje Srbije, korisno je prisetiti se vladavine porodice Mediĉi u Đenovi, koja je
opisana kao kartel porodica“, jer vladajuća kuća bez interesne podrške drugih familija nije
mogla da ostvaruje
pojavljuje vlast.
se progon, U interesnoj isimbiozi,
u nelegitimnom kojavidu,
nelegalnom je ostvarena meĊu
zbog same grupom
ĉinjenice daporodica,
neka kuća ne
pripada nekoj interesnoj grupi. Sluĉaj lorda Kromvela i kabale“ u Engleskoj, drugi je
istorijski primer organizovanog progona, interesantan za današnju situaciju u Srbiji. Progon,
kao metod, uvek se svodi na upotrebu raspoloţivih sredstava jedne grupe protiv druge grupe,
bez zakonskog osnova koji bi opravdao upotrebu sredstava, a kamoli legitimisao progonjenu
grupu kao takvu. U Srbiji, progon ne vrši vlast, na legalan naĉin, koji bi rezultirao otklon ili
represiju
ideološkiprema društveno
neprofilisanoj patološk
(dakle
im pojavama ili grupama. Vlast u Srbiji formirana je u
nepolitiĉkoj), interesnoj grupi, koju povezuje korist koju crpi
iz jednopartijskog monopola i interes da se društvena moć uspostavljena na goloj prinudi
transponuje u društvenu moć izraţenu u finansijskoj moći.
Tako uspostavljena grupa ima dve odlike koje ĉine neophodnim progon svih koji mogu ili
ţele da uzdrmaju tako uspostavljen monopol, a to su izolacionizam, prema spolja, i
ekskluzivitet, iznutra. U situaciji jednopartijske drţave, ova grupa je bila prinuĊena da nešto
stvara, ĉime je imala dodirnih taĉaka sa radnim i stvaralaĉkim delom stanovništva.
RasporeĊivanjem u više partija, koje listom poĉivaju na tzv. policentriĉkom etatizmu i tzv.
demokratskom centralizmu, predstavnici nomenklature, koja je 1981. zapoĉela pomenuti
istorijski proces pretvaranja javnog u privatno posredstvom drţavne prinude i nacionalizacije,
predstavljaju svojevrsnu aristokratiju, koja praktiĉno koĉi, iako zagovara prelazak u
kapitalizam. Kome ovo nije jasno, neka pogleda ima li ideoloških razlika izmeĊu partija i
neka potraţi drţavu u kojoj je jedini osnov za upravljanje drţavnim i društvenim procesima
pripadnost partiji, ali i poreklo vodećeg nevladinog sektora.
U smislu navedenog, progon predstavlja racionalan pokušaj plutokratije, u partijskoj drţavi,

da odstrani i pacifikuje sve koji bi mogli biti smetnja vršenju vlasti, ne kao javne funkcije, već
kao kanalisanja koristi. Društveni sukob iz takvog iskljuĉivanja stanovništva, izuzev
privilegovane grupe, dovodi preduzetne ljude i radništvo da liĉni napredak ne mogu da
ostvare bez da razbiju barijere koje ih iskljuĉuju iz preraspodele društvenog blagostanja.
Pitanje je samo da li će taj scenari biti voĊen jasnom ideološkom alternativom ili, po Hobsu,
protiv svakog. Bavljenje pojedinaĉnim sluĉajevima progona samo maskira suštinu sukoba,
koji je posledica horizontalne entropije u koje je društvo zapalo poĉetkom sedamdesetih, a
ĉega su bili svesni oni koji su iz promena nameravali da svoj poloţaj pretvore u dominaciju
sebe i svojih potomaka, zauvek.
TRAGOM ŢIVCA – PA DALJE
Srpsku tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt‟ neki smatraju revolucionarnu i patriotsku,
drugi anarhistiĉku, teroristiĉku, pretorijansku. Najnovija istraţivanja ukazuju da je to, izgleda,
bio
seţedrţavni projekat,
do ĉistki srpskihkoji poĉinje
kadrova ubistvom srpskog
u Komunistiĉkoj kraljevskog
partiji, i pitanje jebraĉnog para Obrenović,
da li i dalje. a
Posle austro-ugarske aneksije Bosne i Hercegovine, 6. oktobra 1908, poĉelo se govoriti o

potrebi organizovanog otpora crno-ţutoj monarhiji. U Srbiji, snage ţeljne da se suprotstave
osvajaĉkoj politici Beĉa, uz saglasnost vlasti[40], formiraju organizaciju „Narodna odbrana‟.
Širom zemlje, i u inostranstvu, u krajevima gde ţive Srbi, nastaju komiteti ove organizacije
ĉiji je osnovni zadatak bio da prikupljaju dobrovoljce, da neguju borbenost, patriotizam i
spremnost za borbu s Austrougarima[41]. Organizacija „Narodna odbrana‟ nije uspela da
pokrene borbu protiv aneksije Bosne i Hercegovine[42]. Nasuprot tome, kada su komitske
voĊe iz Makedonije zatraţili pomoć Beograda od tursko -bugarskog zuluma, srpski vicekonzul
urevo
Skoplju, Bogdan
lucionarno Radenković,
delovala vojvodipreneo je ideju
Vojislavu o formiranju
Tankosiću, organizacije
kapetanu Velimiru koja bi i poznatom
Vemiću
nacionalisti Ljubomiru Jovanoviću. 9. maja 1911. godine u Beogradu je formirana

organizacija „Ujedinjenje ili smrt‟ („Crna ruka‟)[43]. Ustav organizacije potpisalo je 10 ljudi:
Ilija Radivojević, Bogdan Radenković, Ĉedomir Popović, Velimir Vemić, Ljubomir
Jovanović Ĉupa, Dragutin Dimitrijević Apis, Voja Tankosić, Ilija Ivanović, Milan Vasić, i
Milan Gr. Milovanović. Simboli organizacije bili su lobanja, ukrštene kosti, noţ, bomba i
otrov[44]. Kasnije je unet i otrov zbog toga što su ga komite uvek nosile sa sobom da bi, ako
budu zarobljeni, mogli da se ubiju. Pojedini ĉlanovi Uprave otpoĉeli su s regrutovanjem i za
godinu dana broj pripadnika se znatno uvećao. Uvidom u liĉni notes Aleksandra
KaraĊorĊevića, koji su istoriĉari, Ţeljko Zirojević i Miodrag Janković prvi put objavili u
srpskoj javnosti[45], pronaĊen je kompletan spisak ĉlanova organizacije. Imajući u vidu
prisnost koju je imao s većim brojem pripadnika „Crne ruke‟, i regent Aleksandar je, po
svemu sudeći, bio pripadnik ove tajne organizacije. To potvrĊuju stranice iz njegovog bloka u
koji su upisani pripadnici organizacije s 1912. godinom. Na spisku ĉlanova koje je popisao
Aleksandar, izmeĊu ostalih su: vojvoda Vojin Popović Vuk, major Vladimir Tucović (brat
lidera socijaldemokrata Dimitrija Tucovića, major Dragutin Gavrilović (upamćen po
zapovesti braniocima Beograda)…
Na jednom spisku iz arhive akademika Vladimira Dedijera[46], kao glavni organizatori iz

Stare Hercegovine navode se:
- Spasoje Tadić[47], ĉuveni komita iz sela Smrijeĉna (Piva), kasnije ĉetniĉki komandant u
Drugom svetskom ratu koga su ubili partizani. Tadić je imao zadatak da dotura oruţje
mladobosancima, koji su kasnije ubili Franca Ferdinanda, i da finansira štampanje prosrpskog
lista “Pijemont”.
- Dragutin Dimitrijević Apis, generalštabni pukovnik Vojske Kraljevine Srbije, osmislio je i
organizovao oficirski puĉ 1903. godine. Ubistvo kraljevskog para Obrenović, nije bila
njegova ideja, ali je u noći 29. maja 1903. godine poveo zaverenike iz O ficirskog doma na
dvor, gde je teško ranjen. Preboleo je rane i njegov uticaj na oficire i poslove u vojsci stalno je
rastao. Imao je jak uticaj na politiĉare i pokušao je da stvori vojnu diktaturu. Pokušao je da
pridobije i Nikolu Pašića, ali mu to, uprkos pritiscima, nije uspelo. U Prvom svetskom ratu
rukovodio je vojnom obaveštajnom sluţbom, zatim je bio naĉelnik štaba Uţiĉke i Timoĉke
vojske, a potom pomoćnik naĉelnika štaba Treće armije. Decembra 1916. je uhapšen je kao
ĉlan organizacije Ujedinjenje ili smrt. Optuţnica ga je teretila za “prevratniĉko delovanje”.
OsuĊen je na smrt i streljan 14. juna 1917. u Solunskom polju zajedno s majorom Ljubom
Vulovićem i Radetom Malobabićem.
- Jefto Dedijer, glavni za reon Crne Gore i Stare Hercegovine, otac Vladimira Dedijera.
- Mehmed Mehmedbašić, rodom iz Stoca (Hercegovina), ĉlan Mlade Bosne i jedan od
atentatora na prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914.
-k aMustafa Golubić,Tita
dar, po naredbi rodom iz Stoca,
i dojavom general Đilasa,
Milovana NKVD,juna
šef špijunske mreţe,
1941. godine atentator,
izdan GestapouStaljinov
i
streljan.
Radomir Putnik i Stepa Stepanović simpatisali su organizaciju Crna ruk a[48]. Nisu bili
ĉlanovi, ali njihov odnos prema oficirima, a posebno prema Apisu, govore za sebe[49].
Aleksandar je kovao plan o likvidaciji organizacije Crna ruka. „Belu ruku‟, ili Odbor
desetorice za likvidaciju Apisa i “Crne ruke”, predvodio je pukovnik Petar Ţivković (1879-
1947) iz Negotina (umro u Parizu). U majskom prevratu imao je minornu ulogu, da otkljuĉa
kapiju dvora, ali je ipak prihvaćen kao zaverenik kraljeubica. Posedovao je kompromitujuća
dokumenta
kraj srpsko- o budućem rata
bugarskog kralju, Aleksandru,
protiv i takoŢivković
Turske, major je postaobio
voĊa Aleksandrove
je odreĊen kamarile. Pred
da komanduje
konjicom Timoĉke divizije. Njegova jedinica poslata je da, s Drugom armijom, pomogne
Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica neupotrebljiva u opsadi, Ţivković i njegovi
oficiri provodili su vreme u bahanalijama. Jedan konjanik poţalio se svom pretpostavljenom
da ga je major Ţivković naterao na homoseksualni odnos s njim. Komandant Druge armije
Stepa Stepanović zatraţio je da Ţivković bude izveden pred vojni sud, a spasao ga je Apis
“kako
regentaseAleksandra
ne bi ukaljala ĉast srpske
, “namestio” vojske”.
Solunski Ţivković
proces. Kadamuje,se6.oduţio
januaratako štogodine,
1929. je, na zahtev
kralj
Aleksandar suspendovao Vidovdanski ustav, postavio je Petra Ţivkovića za predsednika
vlade. Ţivković je, na zahtev kralja, 1931. osnovao dvorsku opozicionu Jugoslovensku
narodnu stranku, u kojoj mu je pomagao Svetislav HoĊera. Ĉim je postao regent, 1914.
godine, Aleksandar je poĉeo da sprovodi plan uklanjanja Apisa i njegovog uticaja iz Vrhovne
komande. Smenio je vojvodu Putnika, sklonio Dimitrijevića iz Vrhovne komande, a dobro mu
je došla i pogibija vojvode Tankosića, koga su se mnogi plašili. U egzilu, središte zavere
protiv Apisa i Crne ruke postao je Solun. Dalji sled dogaĊaja bio je: izmišljeni atentat na
prestolonaslednika Aleksandra u Ostrovu, laţni svedoci, suĊenje i streljanje Apisa, Ljube
Vulovića i Radeta Malobabića. Ostali optuţeni osuĊeni su na kazne zatvopra.
Imajući u vidu neke izjave o organizaciji i o Apisu[50], pitanje je da li je sistem „Crne ruke‟
uništen Solunskim procesom? Solunski proces je politiĉki sudski proces i oznaĉio je odrešene
ruke regentu Aleksandru za stvaranje Jugoslavije i samovlašće. Od stvaranja drţave Srba,
Hrvata i Slovenaca, kralj Aleksandar bio je politiĉki i na druge naĉine vezan za Petra
Ţivkovića, koji je u organizovao svoje obaveštajne centre svim strankama. Aleksandar je
imao i svoje dva paralelna obaveštajna kanala, preko upravnika Beograda i preko vojnog
komandanta Beograda, da bi proveravao podatke koje dobija od Ţivkovića. Crnorukaši su, do
pogibije kralja Aleksandra u Marseju (u ĉemu su im se interesi poklopili sa VMRO i
Ustašama), bili u ilegali ili, poput Save Popovića, Mustafe Golubića i Boţina Simića, u sluţbi
sovjetske obaveštajne sluţbe. Po direktivi Kominterne oni su radili na razbijanju Jugoslavije i
ĉekali trenutak da se osvete kralju Aleksandru i onome što je on stvorio[51].
Major Ljubomir Vulović napisao je, pred streljanje, dva pisma o tome šta se dogaĊalo u
Solunu i poverio ih proti Zdravku Paunoviću zamolivši ga da ih, kada zemlja bude slobodna,
preda nekome ko će time moći da se pozabavi. Prota ih je predao Todoru Mihailoviću u
Beogradu, a ovaj Aleksandru Rankoviću, potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih
poslova. Ranković je naloţio da UDB-a prikupi informacije o Solunskom procesu. Akademik
Vladimir Dedijer piše da Broz nije hteo da se meša jer se radilo iskljuĉivo o srpskoj stvari.
PronaĊen je ĉlan Crne ruke, pukovnik u penziji Radoje Lazić, i dva svedoka koji su laţno
svedoĉili na Solunskom procesu: Temeljko Veljanović (Temeljko Veljanovski) i ĐorĊe
Konstantinović
Srbi je, kojim je (Konstantinovski Georgi).
predsedavao Svetolik Pred većem
Lazarević Vrhovnog
(prijatelj sudaPenezića
Slobodana NarodneKrcuna),
Republike
dokazano je da je Solunski proces bio montiran, da nije bilo atentata na regenta Aleksandra,
pa su svi osuĊeni rehabilitovani 1953. godine. U to doba UDB, predvoĊena Rankovićevim
saradnicima, Penezićem, Stefanovićem i Lukićem, radila je intenzivno na spreĉavanju
diverzantsko-špijunskih i teroristiĉkih akcija, a posebno na Kosovu i Metohiji. U najvišem
rukovodstvu pokrajine otkrili su špijune: Fadilja Hodţu, Dţevdeta Hamzu, Mehmeta Hodţu,
Avdija Bakalija, Mazluma Nimanija i Imera Pulju. Ovoj grupi i njihovim pomagaĉima suĊeno
je u Prizrenu 12.7.1956. godine, i dokazano je da su ova šestorica primala zadatke od
albanskog rukovodstva i albanske obaveštajne sluţbe Sigurimi. Dokazano je da je Fadilj
Hodţa od januara 1944. godine radio i za britansku obaveštajnu sluţbu, na vezi majora
Kempa. Niko od njih
fiziĉko- politiĉke nije biotzv.
likvidacije osuĊen. To su spreĉiliPrvo
“rankovićevaca”. nekisu,iz 1965.
vrha KPJ [52]. Bio je to uvod u
godine, u “saobraćajnoj
nesreći” poginuli Svetolik Lazarević i Slobodan Penezić. Na Brionskom plenumu, 1966.

godine, navodno zbog prisluškivanja Broza, politiĉki je uklonjen Aleksandar Ranković. Po
njihovom odlasku, Prizrenski proces podveden je pod “srpsko nasilje protiv Šiptara” i
1967/68. revizija Prizrenskog procesa u Prištini oslobodila je sve osuĊene i svima su bile
isplaćene odštete. Rad sluţbe bezbednosti do 1966. godine okvalifikovan je kao “teška
zlodela i deformacijatendencija.
Ustav konfederalnih nekih organa bezbednosti”. Ovo će omogućiti da se 1974. godine donese
IMA LI SLIČNOSTI SA BELOM ILI SA CRNOM RUKOM

Svaka ozbiljna drţava unutar obaveštajnih sluţbi stvara i snage za prikrivene operacije.
Osnova Jedinice za specijalne operacije bila je specijalna jedinica obaveštajne uprave RDB
Srbije, “Vukovi”, pod komandom naĉelnika FRANKA SIMATOVIĆA. Interesantno je da
Srbija nije imala spoljne obaveštajne poslove u svojoj ustavnoj nadleţnosti. Radi se o jedinici
ĉiji su pripadnici, novembra 2001, pod punom ratnom opremom, blokirali hamerima autoput
kroz Beograd. Da bi ubl aţili utisak o pobuni, pokušali su da se prikaţu kao “patriote” i
novinarima je omogućeno da uĊu u bazu JSO, do 1996. regrutni prihvatni centar za izbeglice,
u koji je smeštena Jedinice za antiteroristiĉka dejstva Druge uprave RDB MUPRS. JSO dobija
ovaj naziv na smotri u Kuli 4. maja 1996. Dokument o osnivanju JSO navodi: Ova jedinica
bila je angaţovana od poĉetka rata na prostorima RSK i RS. U njoj se nalazi jedan broj vrlo
problematiĉnih lica, ubica, pljaĉkaša i sklonih terorizmu.“ Opremanje JSO predviĊeno je na
principu vojne organizacije: Biće obuhvaćena sva tri vida, kao i VJ, i pojedini rodovi (KOV
– pešadija, artiljerija, veza, padobranci, alpinisti, RV i PVO – avio i helikopterska eskadrila,
RM – ronilaĉka jedinica i sluţbe – sanitetska, tehniĉka sluţba). U izboru modela uniformi,
opredelili su se da osnovni model bude uniforma RM. Planiraju nabavku 1000 komada tih
uniformi. Naruĉena je izrada dugmadi za uniforme (6000 komada) i šapke (2000 komada),
kopĉe za ešarpu kao i VJ; amblem “vuk” za šapku (1000 komada) i oznake ĉinova na
reverima i rukavima (pešadiju – 1000 komada, artiljerija 500, veza 100, padobranci – 100,
vazduhoplovci – 200, ronioci – 100, alpinisti 100, tehniĉka sluţba 300 i sanitetska sluţba –
60)“[53]. U drugom dokumentu piše da je od poĉetka rata 1991. bio angaţovan jedan broj
paravojnih jedinica koje su bile na neposrednoj vezi RDB i MUP Srbije ili su bile
angaţovane pod maskom specijalnih jedinica RDB odnosno MUP. To se posebno odnosi na
SDG Ţeljka Raţnatovića Arkana[54], specijalnu jedinicu MUP pod komandom samozvanog
pukovnika Vasilija Mijovića, specijalnu jedinicu “Crvene beretke” pod komandom Ţike
Ivanovića, zv. Crnogorac, i paravojnu jedinicu Medić Slobodana, zv. Boca. Navedene jedinice
su sa kompletnim naoruţanjem i opremom prebaĉene na teritoriju R.Srbije ili je ta akcija u
toku“. Ove jedinice nisu ušle u JSO kompletno, već su pojedinci bili angaţovani po drugim
“specijalnim zadacima”: U prilog tome je i ĉinjenica da je sastav ovih jedinica najvećim
delom na okupu
detek tivske i da su
agencije, već ugraĊeni
telohranitelji u “biznis”,
i sliĉno). Kaorazne
bitno,privatne
istaknutoagencije
je da je(za
reĉobezbeĊenje,
o
“profesionalnim ubicama, teroristima, legionarima okorelim u zloĉinima i da su spremni za
novac za izvršenje i najokorelijih teroristiĉkih akcija. U prilog tome istiĉe se ĉinjenica većeg
broja nerazjašnjenih ubistava kao rezultat meĊusobnih obraĉuna mafije i neizmirenih dugova
po osnovu “biznisa”“. MeĊu oznaĉenima da radi u “ilegali” bio je i atentator na Zorana
ĐinĊića – Zvezdan Jovanović.
Treći dokument svedoĉi da je Obaveštajna uprava RDB saĉinila listu od 170 najuspešnijih
direktora društvenih i privatnih firmi u SR Jugoslaviji koje raspolaţu najvećim kapitalom:
Cilj je da se preko ovih direktora – milom ili silom obezbede sredstva za finansiranje
specijalne jedinice i njihovih specijalnih operacija“. Centri RDB zaduţeni su da na svojoj
teritoriji
direktivama“pokrivaju”, “prate iibrinu”
Jovice Stanišića FrankaoSimatovića,
uspešnim firmama i rukovodećem
uz logistiĉku kadru.Kertesa,
pomoć Mihalja Po je
zaokruţen proces meĊusobnog povezivanja mafije, ratnih profitera, nokomponovanih

“biznismena”[55] i klasiĉnih kriminalaca većeg “ugleda”“.
Slobodan Milošević se 1996. nije pojavio u Kuli. Sledeće godine, jeste. Video snimak
proslave dana JSO u Kuli juna 1997. zabeleţio je reĉi Franka Simatovića Frenkija, pred
predsednikom Jugoslavije Slobodanom Miloševićem: Maja 1991. formirana je avio-
helikopterska eskadrila, koja je sa improvizovanih letilišta Medeno Polje, Petrovac, Velika
Popina, Srb i Udbina prenela tone specijalnih pošiljki, opreme, ljudstva, tehnike i izvršila
brojne sloţene zadatke u uslovima ratnih operacija. (…) TakoĊe 1992. godine na teritoriji
Bosne i Hercegovine pristupili su izgradnji i obezbeĊenju mreţe malih aerodroma, kao i
formiranju borbene eskadrile. Sa aerodroma u Bratuncu, (nerazumljivo), Sokocu, Rogatici i
drugim, izvršeno je oko hiljadu borbenih, izviĊaĉkih, transportnih i humanitarnih letova.
Sredinom proleća 1996. godine povukla se iz ovih krajeva sa kompletnom opremom i
tehnikom, helikopterima i avionima. U tom periodu njeno delovanje ostaje neotkriveno i
pored opreme NATO, i intenzivnog istraţivanja stranih obaveštajnih sluţbi.”
Poĉetkom sukoba u Hrvatskoj i u BiH stvoreno je jezgro vazduhoplovstva “crvenih beretki”.

Tajna vazduhoplovna jedinica specijalnih snaga pod kontrolom obaveštajne uprave nije
presedan u svetu, ali jeste većina njene logistike. Prvi helikopteri “Gazela” stigli su 1991, u
luku Bar, brodovima iz Libana. Flota je kasnije dopunjena, neobiĉnim putevima, iz bivše
JNA. “Crvene beretke” uzimale bi svaku letilicu na koju naiĊu: poljoprivredni avion
“Antonov” An-2, adaptiran za bacanje ruĉnih i improvizovanih avio-bombi, penzionisani pilot
RV i PVO, Mamucovski, uvezao je, sa još nekoliko, pred ratove 1991. i otišao je u Skoplje i
ostavio ga na plaćenom ĉuvanju aeodromu Panĉevo, nestao je i sledeći put viĊen je sa
natpisom “Starac Vujadin”, iznad Bosne. Sarajevsko „OsloboĊenje‟ objavilo je da su 2
helikoptera MUP BiH ukrali njihovi piloti i da “lete u ĉetniĉkoj avijaciji”. U leto 1992. ta 2
helikoptera, Bel 206 “dţet rendţer” i Bel 206L “long rendţer” pojavila su se kod Beograda, a
zatim zapadno od Drine u maskirnim bojama srpskih paravojnih formacija, sa istim
registracijama kao i kod vlasnika: YU-NCO i YU-HCN. Iz Sarajeva su nestala i 2 poslovna
mlaznjaka “Cesna Sitejšn”, koji su 2000. vraćeni, jedan Republici Srpskoj, a drugi Federaciji
BiH. Za vezu, laki trasport i izvidanje korišćeni su “Cesna 172″, oduzeta iz Tuzle, i “Pajper
Super Kab” neutvrdenog porekla. Preuzimanje Saveznog od republiĉkog MUP, 1992,
omogućilo je prepisivanje helikoptera SMUP u RDB Srbije: 1 laki helikopter Soko “Gazela” i
1 srednji transportni helikopter “Agusta-Bel 212″ k oji je tada bio na remontu van Jugoslavije
gde je prinudno ostao zbog embarga, a po vraćanju u Beograd, septembra 1996, ukljuĉen je u
JSO. Na raspolaganju JSO bila je i SA 341 “Gazela” koja se po potrebi pojavljivala sa
natpisom “Carina”. U sklopu priprema za sukob na Kosovu, za potrebe vazduhoplovstva JSO
krajem 1997. i poĉetkom 1998. u zemaljama bivšeg Sovjetskog Saveza nabavljena su 4
borbena
nabavljenhelikoptera:
je luksuzni2ameriĉki 17 i 2 polovne
nova Mi-helikopter “leteće
“Sikorski-76″topovnjaĉe” Mi-24V.
za prevoz vaţnih U to vreme
liĉnosti. Prema
svedoĉenju Radomira Markovića predsednik Milošević ga je koristio samo jednom ili
dvaput“. Tu letelicu strani izvori pominju pod fiktivnom oznakom YU-SAB, a u
jugoslovenskom registru zavedena je kao YU-HEG.
Većina helikoptera JSO, neki ĉak opremljeni topovima i raketama, upisani su u registar
civilnih vazduhoplova i nose civilne registracije. Mi-17 i Mi-24 nisu uspeli da dobiju civilni
status, pa su se kontroli leta i nadleţnim sluţbama predstavljali laţnim oznakama. Radomir
Marković svedoĉio je u Hagu da je novac za tehniĉko odrţavanje, opremu i naoruţanje
helikopterske jedinice dobijao od direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa po nalogu
Slobodana
helikopteraMiloševića.
bio Borisav U Haškom sudu
Milošević, saznaloSRJ
ambasador se da je pos rednik
u Moskvi, u nabavci borbenih
a u nabavci luksuznog
“sikorskog” Slobodan Rajh, prijatelj Franka Simatovića. Prateći tokove novca, Haški
istraţitelj Morten Torkildsen ustanovio je da je na raĉune firme Aviatrend, Valerija Ĉernija i
Aleksandra Ĉegoljeva, sa sedištem u Gibraltaru, uplaćeno 3.418.026 dolara. Novac je
uplaćivan od firmi Neokom, Anteksol, Lamoral i Braunkort na raĉune Aviatrend u MaĊarskoj,
Švajcarskoj, Bugarskoj i preusmeravan na raĉune Aviatrend, u Gibraltar, Nauru i of-šor i
drţave trećeg
ugovorom sveta. Prema
za nabavku Torkildsenu,
2 helikoptera bar jedna od tih uplata moţe se dovesti u vezu sa
Mi-17V.
Druga uprava RDB Srbije uspostavila je sredinom 90-tih upliv u sportsko vazduhoplovstvo
Beograda. Aero klub “Savski venac” (potom “Radojica Nikĉević”, pa “Krila Beograda”)
preuzeo je lake avione i jedrilice od Aviogeneksa. Sponzori Aero-kluba “Krila Beograda” bili
su Koka-kola, Delta i Astra Banka. Da li je saradnja bila komercijalna ili po spisku 170
najuspešnijih firmi da se “milom ili silom obezbede sredstva za finansiranje specijalne
jedinice”, nije poznato, ali jeste da su “utve” i “pajper” leteli vikendom iznad Beograda i
Novog Sada obojeni u crvenu boju Koka-kole (kasnije i Delte i Astra Banke). Isti avioni
izbacivali su predizborne letke SPS i JUL.
Iz tajne baze kod Bratunca, lakim borbenim avionima obeleţenim sa “Milicija” i srpskim
grbom, uz zapadnu granicu Srbije dejstvovala je eskadrila koja nije bila pod komandom ni RV
i PVO Vojske Republike Srpske niti Ministarstva unutrašnjih poslova. Oznake na letelicama
skrivale su uĉešće “crvenih beretki”. Na snimku iz Kule Franko je istakao da UNPROFOR na
tlu i NATO u vazduhu nikada nisu došli do preciznih podataka o tajnim akcijama. Leta 1998,
strane TV kamere zabeleţile su beg albanskih pobunjenika na Kosovu pred dva Mi -24V koji
su tukli nevoĊenim raketama. Krajem 1998, “NIN” je objavio reĉi oĉevica nisu
poljoprivredni avioni, nego pravi, borbeni…“ “Crvene beretke” i Jovica Stanišić predstavili su
se javno tek maja 1995, kada su posle NATO bombardovanja poloţaja Vojske Republike
Srpske, “plavi šlemovi” uzeti za taoce, a Stanišić, kao izaslanik Miloševića, helikopterom
sleteo na Pale i dogovorio njihovo oslobaĊanje. Na izviĊaĉkim snimcima NATO hangara
MUP na Aerodromu “Beograd”, pred napad na Jugoslaviju, vide se helikopteri Mi -17 i Mi-
24. Oni su evakuisani, a hangar je, pogotkom u polovinu koju je koristio DB, uništen aprila
1999. Sportski aerodrom kod Padinske Skele, gde su takoĊe bili helikopteri JSO, gaĊan je ali
bez posledica po tehniku. Po završetku NATO bombardovanja, Mi-24 i Mi-17, smešteni su u
veliki hangar JAT.
Posle naizgled pasivne uloge dogaĊajima iz oktobra 2000. JSO polako izlazi u javnost.
Borbeni helikopteri JSO predstavljeni su javnosti već oktobra 2001. na policijsko-vojnoj
veţbi “Štit 2001” i na policijskoj priredbi na Makišu. “Sikorski S-76″ postao je omiljeno
leteće
izbora prevozno sredstvo
2000. Najĉešći funkcionera
putnik nove vlasti
bio je koministar a posebno
Sead izmeĊu
Spahović, koji jesaveznih
smirivaoi republiĉkih
pobunu u
zatvorima. Najupamćenija akcija helikoptera DB bila je 28. juna 2001, kada su 2 “Agusta -Bel
212″ i maskirna “Gazela” u pratnji poleteli sa heliodroma RDB na Banjici da prevezu
sluţbenika Haškog suda i pritvorenika Slobodana Miloševića do baze SFOR u Tuzli[56].
Nakon reorganizacije 2002. godine avijacije Resora javne i drţavne bezbednosti postaju
vazduhoplovna jedinica pod kontrolom MUP Srbije.
PIPCI “SLIČNOSTI”
Po policijskim saopštenjima, Dušan Spasojević i Mile Luković lišeni su ţivota, sa oruţjem u
ruci, u pokušaju proboja iz opkoljene kuće u Meljaku. Policija ih je našla preko De jana
Milenkovića Bagzija,
skrovište dvojice koji jealislao
ubijenih, policijipobegao.
je nekako poruke izŠteta
Barajeva
što suupoginuli
pokušajuzanagodbe i tako otkrio
istragu je
neizmerna, i ostaje pitanje: da li su njih dvojica mogli da budu uhva ćeni ţivi. Pogibijom,
posebno Spasojevića, izgubljen je insajder mafije pod sistemom bezbednosti, koja je ubila
bivšeg predsednika i premijera Srbije. Spasojević je, kao i još neki, imao legitimaciju RDB
MUP Srbije; a bio je i sa Legijom i nekim vaţnim likovima drţavne bezbednosti…
Informativna
banalizuje sluţbaJSO,
pobunu Demokratske stranke
plasiranjem Srbije
kako su iskoristila
prepisi je vakuum
telefonskih i pokušala
razgovora Dušanada
Spasojevića “navodni”, i “navodno voĊeni”, iako je MUP Srbije potvrdio autentiĉnost
prepisa. Pismo DSS bilo je nastavak otvorene simpatija te stranke i njenog predsednika za
oruţanu pobunu JSO, novembra 2001. Akcija “Sablja” pokazala koliko su srasli organizovani
kriminal i strukture Drţavne i Javne bezbednosti, pravosuĊa i nekih politiĉkih stranaka. To su
pokazala privoĊenja: Uroša Šuvakovića, bivšeg visokog funkcionera RDB Srbije; Gorana
Matića i Ivana Markovića, iz JUL; generala Nebojše Pavkovića, bivšeg naĉelnika
Generalštaba; Svetozara Simovića, bivšeg pomoćnika ministra SMUP iz JUL; Milorada
Bracanovića, bivšeg zamenika naĉelnika RDB/BIA i organa bezbednosti JSO. Na
informativne razgovore pozvani su: Milan Radonjić, naĉelnik Centra RDB Beograd u vreme
ubistva Ćuruvije i zloĉina na Ibarskoj magistrali, Branko Đurić, bivši naĉelnik SUP Beograd;
general Dragan Ilić, bivši naĉelnik Uprave za administrativno -upravne poslove MUP Srbije, i
još visokih oficira policije i RDB/BIA. Tek tada, Srpski pokret obnove uspeo je da izdejstvuje
saslušanja radnika RDB, Stevana Baste, Ratka Romića i Milana Radonjića o Ibarskoj
magistrali i o atentatu u Budvi. Oni, Stevan Nikĉević i još neki mogli su da pruţe saznanja i o
ubistvima Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića, koja su izvedena uz saradnju beogradskog
Centra RDB, u ĉijem su vrhu tada bili[57]. Naĉelnik krim-uprave MUP Srbije Gvozden
Gagić, avgusta 2002, rekao je da se taj i još neki sluĉajevi neće rešiti dok se ne konsoliduju
drţavna bezbednost i KOS“. Milorad Ulemek/Luković Legija utajio je deo para za ubistvo
Stambolića, potkradao je fond za pomoć udovicama i siroĉadi poginulih pripadnika JSO itd.
Imao je diplomatski pasoš Jugoslavije, i falsifikovane hrvatske pasoše za sebe i ţenu. U
skretanja paţnje izgleda spada i kada su dva lica prešla na Batrovcu i kada ih je doĉekao neko
iz JSO: jedno od tih lica sliĉno je objavljenom foto-robotu, koji je sliĉan fotografiji, dugo
nedostupnog istrazi, Legije s naoĉarima sa falsifikovanog hrvatskog pasoša.
Kada je otvoren sluĉaj Stambolić, pet osumnjiĉenih pripadnika JSO, ukljuĉujući i komandanta
jedinice Dušana Mariĉića Gumara, oznaĉili su Radomira Markovića kao naredbodavca.
Policija je zatraţila pomoć i Mire Marković, ali ona je 23. februara, kad joj je istekao
poslaniĉki imunitet, otputovala u Rusiju navodno da “drţi predavanja na univerzitetu
Lomonosov”. Univerzitet Lomonosov odmah je demantovao njenu priĉu, koja je neugodna za
niz naših i ruskih diplomata (bivši i sadašnji ambasadori i konzuli; prethodna crnogorska
kadrovska
Miloševićulista SMIP; ekipa
u Moskvi), koja je u (crnogorskih
“biznismena” novembru 2000. sredila boravak
i beogradskih). Dokise
pasoš Markupreko
to razjasni
posloviĉno sporog Interpola, ţena koju traţe biće u Alma Ati, K azahstan, kod svog sina koji
tamo drţi kafanu s nekim fudbalskim trenerom iz Beograda. Profesorka je, u skladu sa
arogancijom koju je uvek ispoljavala prema drţavi Srbiji, rekla da će “razmisliti” da se
odazove pozivu MUP Srbije na informativni razgovor u vezi izjava Radeta Markovića i još
nekih, u vezi ubistava Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije.
Privedeni su Bogoljub Bjelica, predsednik nevladine organizacije “Sloboda za Miloševića”,

Goran Matić, Ivan Marković i Nebojša Pavković. Matić i Marković, bili su vrh agitpropa JUL
u najgore doba. Posle nestanka Ivana Stambolića, Ivan Marković istakao se bestidnim i
ciniĉnim
za štampuizjavama.
14. maja Nakon ubistva
2000, kao Slavka
savezni Ćuruvije,
sekretar Goran Matić
za informacije, je, naNa
izjavio: vanrednoj
jednomkonferenciji
sastanku u
Laktašima, poĉetkom aprila, Robert Frovik se dogovarao sa predstavnicima pokreta Otpor o

aktivnostima na destabilizaciji Jugoslavije.“ Na tom sastanku su, tvrdio je Matić, dogovorene
aktivnosti Otpora poput postavljanja pitanja ko je ubio Ćuruviju“ i druge. Ako je pitati “ko je
ubio Ćuruviju” – “aktivnost na destabilizaciji Jugoslavije”, pitanje je motiva zbog koga on
kriminalizuje raspitivanje o poĉiniocima kriviĉnog dela, proglašavanjem za “destabilizaciju
Jugoslavije”?
“destabilizacijiPoJugoslavije”?
tome, organiNa
kojitajistraţuju ko jeMatić
naĉin Goran ubio Slavka
je štitioĆuruviju rade
naruĉioce, na
podstrekaĉe,
organizatore i izvršioce ubistva. To nije njegovo privatno mišljenje[58]. Pokušaj Matića da
kriminalizuje raspitivanje o tome ko je ubio Slavka Ćuruviju pobudio je sumnju da on
pokušava da pomogne i zaštiti od istrage podstrekaĉe, organizatore i izvršioce, svejedno da li
mu je bilo nareĊeno, i da li je bio svestan posledica.
Nakon pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi saznalo se da su atentatori izvuĉeni iz Crne
Gore vojnim helikopterom, ĉiju je upotrebu odobrio Slobodan Milošević. To odobrenje
moralo je ići preko naĉelnika GŠ Nebojše Pavkovića. Vuk Drašković je odmah ukazao da su
osumnjiĉeni odvezeni iz Budve kolima vojne hitne pomoći do Berana u bazu 7. bataljona
vojne policije gde su ukrcani u helikopter. Ta istraga bila je sabotirana. PravosuĊe Srbije ni je
htelo ili smelo da udari na Dušana Spasojevića[59].
Sluĉaj 660 kilograma heroina RDB MUP Srbije, naĊenog u martu 2001, nije istraţen. Ta
koliĉina nije upotrebljiva ni za šta drugo osim za prodaju. Zaplenjeni narkotici po pravilu se,
po identifikaciji i veštaĉenju, komisijski uništavaju. Zaplenjeni heroin utajen je od
pravosudnih organa, dok nije otkriven u sefu Komercijalne banke. Heroin jeste javno uništen
ali niko nije gonjen, iako su organima gonjenja bili dostupni:
1. Mihalj Kertes, kao direktor Savezne uprave carinaustupio je u leto 1997. preko 550
kilograma heroina, zaplenjenog u dve akcije na graniĉnom prelazu Gradina, Stanišić Jovici,
umesto nadleţnim pravosudnim organima, ĉime je uĉinio kriviĉno delo zloupotrebe sluţbenog
poloţaja, i kriviĉno delo posedovanja i trgovine opojnim drogama itd.
2. Jovica Stanišić, kao naĉelnik Resora drţavne bezbednosti MUP Srbije, primio je od Kertes
Mihalja najmanje 550 kg ĉistog heroina i, umesto da ga preda pravosudnim organima na
komisijsko uništenje, prikrio ga je u sef MUP-a u Kneza Miloša 102, ĉime je poĉinio kriviĉno
delo nabavljanja i drţanja opojne droge, zloupotrebu sluţbenog poloţaja itd.
3. Radomir Marković, kao naslednik Stanišić Jovice na mestu naĉelnika RDB MUP Srbije, od
njega je preuzeo reĉenu koliĉinu opojne droge, i ĉuvao je, umesto da je preda pravosudnim
organima na uništenje, i prebacio uz još neke koliĉine heroina u sef Komercijalne banke
krajem 1998, da ne propadnu u oĉekivanom bombardovanju NATO 1999, ĉime je poĉinio
kriviĉno delo nabavljanja i drţanja opojnih droga, zloupotrebu sluţbenog poloţaja itd.
4. Branko
ĉistog Crni,u kao
heroina visoki funkcioner
sef Komercijalne RDB
banke MUP Srbije,ulici
u Svetogorskoj smestio je najmanje
i zaduţio kljuĉ i 600 kilograma
ovlašćenje za
sef i sadrţaj, ne prijavivši to nadleţnom pravosudnom organu, ĉime je poĉinio kriviĉno delo
drţanja veće koliĉine opojnih droga namenjene prodaji, zloupotrebe sluţbenog poloţa ja radi
sticanja materijalne koristi sebi ili drugome.
5. Nepoznata sluţbena lica RDB MUP Srbije i Savezne uprave carina, su predali veliku
koliĉinu heroina neovlašćenim licima, rukovali velikom koliĉinom heroina mimo i protiv
pravila carinske i sluţbe unutrašnjih poslova, nisu prijavili nadleţnom pravosudnom organu te
transakcije, prikrivali postojanje velike koliĉine opojnih droga i tako poĉinili kriviĉna dela
zloupotrebe sluţbenog poloţaja, udruţivanja radi nabavke i prikrivanja opojnih droga itd.
Kome je pao kamen sa srca kada je Spasojević poginuo? Moţe se reći da je akcija “Sablja”
zasekla trulo tkivo sistema drţavne bezbednosti i postavilo se pitanje je šta bi od organizma
ostalo kad se zaraţeni organi odstrane. Nametao se odgovor da “treba praviti novu”. Suprotno
razumu, došlo je do kobno pogrešne odluke da se to ne radi, ni odmah, niti prilikom
formiranja BIA. RDB je samo prepakovan i odrţana je konfuzija, te je zamenik Andreje
Savića, Milorad Bracanović, bio organ bezbednosti JSO u vreme ozbiljnih zloĉina. Napori da
se oĉuva kadrovska struktura bili su oĉigledni: naĉelnik RDB Goran Petrović naglašavao je u
proleće 2001. da inova
protiv terorizma vlast ima dakriminala”.
organizovanog prihvati RDB
JSOkakav je nasleĊen,
je oruţanom i da JSO
pobunom ostaje
oterao “za borbu
Gorana
Petrovića i Zorana Mijatovića, a na ĉelo RDB dovedeni su Savić i Bracanović, za koje su bili
JSO i frakcije koje će ubiti Zorana ĐinĊića. Oktobra 2000. shvatili su da mogu da smeštaju
intrige. Kadrovski, ekipa se nauĉila taktici raspršivanja i ponovnog pregrupisanja. Oni imaju
šta da ĉuvaju – same sebe. Ko je ubio koga, ko je krao, ko je trgovao heroinom i naftom, ko je
koga štitio i gurao u napredovanju…
MILORAD BRACANOVIĆ je poĉetkom 80-tih konkurisao u SUP Beograd i bio odbijen

zbog “emocionalne nezrelosti”. Onda je primljen u SDB. Do 1995. bio je operativac. Onda ga
je uzeo Franko Simatović i on je postao oficir bezbednosti JSO u vreme najgadnijih radnji te
“patriotske” grupacije (u vreme dva atentata na Vuka Draškovića, ubistva Ivana Stambolića, i
u vreme oruţane pobune JSO). Bracanović je bio neposredno odgovoran za “zakonito
postupanje” Jedinice i za njenu zaštitu od kriminalnih veza. Trulim kompromisom,
Bracanović novembra 2001. postaje zamenik naĉelnika RDB Andreje Savića.
ZORAN MANGOTIĆ, bivši naĉelnik odeljenja u X upravi RDB/BIA, bio je prijatelj i

saradnik Gorana Matića, koji je uz pomoć Mangotića, poĉeo 1999. da pravi sluţbu
bezbednosti pod kontrolom JUL, mimo legalnih, RDB i Uprave bezbednosti Vojske
Jugoslavije. “Agencija”, kako su to zvali, bila je u vili na Dedinju, blizu Belog dvora (gde je
inaĉe beogradski centar obavestajne uprave Vojske, u koju će pred bombardovanje NATO
Aco Tomić regrutovati Radeta Bulatovića i Gradimira Nalića), sa mnogo najsavremenije
tehnike. Matićevo objašnjenje, u vrbovanju pripadnika bilo je: Slobodan Milošević je pao pod
uticaj Rada Markovića i njegovih, a jedini glas razuma Slobi stiţe od Mire Marković, koja
stoji iza Gorana Matića. Pravimo paralelnu “Agenciju” koja će Miloševiću, preko Mire
Marković, doturati prave informacije. Unutar RDB Mangotić je izašao na glas kao kanal Mire
Marković, “ĉija ĉestitost je duga priĉa”, i ko se obrukao u operaciji “Pauk” u jesen 1999, kada
su on i trust mozgova iz JUL, SPS i SRS pokušali da impresioniraju Slobu i Miru navodnom
zaverom za atentat.
U akciji “Sablja” pali su, izmeĊu ostalih, i: Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS; Andreja
Savić smenjen je “radi odlaska na novu duţnost” koja se ne navodi. Pali su i Aco Tomić i
Rade Bul
borbu atović,
protiv savetnik za bezbednost
organizovanog predsednika
kriminala otkrila je da suSRJ Vojislava
se, pre atentataKoštunice
na Zorana– ĐinĊića,
Uprava za
sretali sa Lukovićem i Spasojevićem, a prethodno su o tome u istrazi dali neistinite iz jave.
BORISLAV MIKELIĆ, bivši premijer Republike Srpske Krajine, lišen je slobode pod
sumnjom za posredovanje u uspostavljanju veza zemunske mafije sa nekim drţavnim
organima, i sa Republikom Srpskom. Mikelić je roĊen u opštini Bosanska Kostajnica. Njegov
uspon vezuje se za Petrinju, gde je osamdesetih bio predsednik opštine i direktor mesne
industrije “Gavrilović”. Zet je generala Druge uprave SSNO Ljube Domazetovića, koga je
ugurao za savetnika za strateška pitanja u RSK. Kad je TuĊman došao na vlast u Hrvatskoj,
pokrenuta je inicijativa za njegovu smenu sa mesta direktora “Gavrilovića”, ali je opstao neko
vreme, zahvaljujući
iz Petrinje vezama
pred izbijanje rata,sauJNA, ĉiji1991,
januaru je “Gavrilović” bio vaţan snabdevaĉ.
nakon ner azjašnjene saobraćajke,Mikelić odlazi
i udomljuje
se u Beogradu, kod Mirka Marjanovića, u Progresu. Istovremeno bio je u upravi FK Partizan.

Od MUP Srbije odmah dobija stan kod stadiona Partizana, koji je posle prodao i kupio drugi u
Molerovoj ulici. U Beogradu se politiĉki angaţuje kroz vojnu partiju SK Pokret za
Jugoslaviju i saraĊuje sa Mirom Marković i Slobodanom Miloševićem, koga je zvao “šef” i
kod koga je odlazio kad god je hteo. Tokom 1993. godine uspeo je, kao jedan od retkih, da
podigne veliki štedni

Mikelić krajem 1993.ulog
dolazikod Dafiment
u RSK
banke.
kao šef izbornog štaba Milana Martića. U njegovoj pratnji
došli su mnogi iz SPS i šverceri iz Krajine. Kada su nakon više izbornih krugova za
predsednika RSK postavili Martića, ovaj je predloţio Mikelića za premijera. Više od 4
meseca Skupština RSK odbijala je da ga izabere, a onda je Jovica Stanišić doveo Milana
Babića u Beograd. Nakon toga, Mikelić je postao premijer. Razrešen je nakon 14 meseci, juna
1995, a dva meseca pre razrešenja nije dolazio u Krajinu. Pripremne razgovore o Planu Z-4 sa
ambasadorom SAD u Hrvatskoj Piterom Galbrajtom, Mikelić je po nareĊenju Miloševića
izbegavao, ali ga je, po završetku razgovora Galbrajta sa Milanom Babićem, presreo i
posvaĊao se oko nekog naftnog aranţmana. Slom RSK doĉekao je u Beogradu, i angaţovao
se kroz “Komitet za zaštitu prava i interesa raseljenih lica i povratak u zaviĉaj”. U jesen 1995,
uz podršku DB Srbije, poreuzeo je bivši Biro RSK u Beogradu. Glumio je nevladinu
organizaciju uz medijsku podršku Dragoljuba Milanovića (RTS), Radeta Brajovića
(“Novosti”) i Dragana Antića (“Politika”). Nakon 5. oktobra 2000, njegovim parama, opranim
u Bijeljini, pokrenut je list “Nacional”, sa Predragom Popovićem, preko koga je još 1995.
objavljivao svoje stavove u “Svetu”. U Srpskoj je imao je dobre pozicije, naroĉito u
banjaluĉkoj regiji.
Mikelićevi poslovi u Srbiji su raznoliki: probao je da uspostavi lanac (svojih) radnji
“Gavrilović” u Beogradu; bavio se kraĊom nafte iz Jadranskog naftovoda kod Siska i švercom
u Srbiju, trgovinom mesnih proizvoda kroz firmu Galames, koja nije uspela iako je dobio
podršku Miloševića i Zorana Lilića i Goricu Gajević u upravnom odboru. NajslaĊi posao
izveo je sa Draganom Ĉiĉićem iz JUL, vlasnikom Drvoplast“ iz Kraljeva. Sa Arkanom i
Goranom Hadţićem pokrali su ogromne koliĉine kvalitetne hrastovine iz Istoĉne Slavonije,
Banije, Korduna i Like. Ĉiĉić je to izvozio u Italiju, a ostali su se ozbiljno ugraĊivali, jer je
drvo bilo besplatno. To je išlo do 1998, kada su se posvaĊali, pa je Mikelić b io istisnut uz
pomoć Mire Marković i Bube Morine koja ga je napadala za “humanitarno profiterstvo”. Kad
je presušio s gotovinom, Arkan i Legija su dolazili da uteruju dugove, pa se sklonio u Srpsku.
Sa Jovicom Stanišićem, i sa ekipom iz JSO koja je radila Zapadnu Bosnu, bio je drugar, pa je
veštaĉko Ċubrivo iz Kutine Mikelićevim vezama išlo u Kladušu. Ugurao je u Kladušu i 80
šlepera roba, i oruţje koje je Gadafi platio Slobi za Abdića 1994, ugradivši se za 50%. Imao je
1996 – 7. ambicije da postane predsednik Srpske, ali je odustao uvidevši da nema šanse.
Ima interese u operaciji “Bobar osiguranje” iz Bijeljine. Ima indicija da se Mikelić, kao
savetnik u Progresu,
ekipu Dušana bavio koristio
Spasojevića pranjemza
novca za Mirka
uterivanje Marjanovića.
dugova, ĉime je i Osnovano seliciji
pao u oĉi po sumnja da je
u akciji
“Sablja”. Jedan od odvratnih poslova bio je sa generalom policije Draganom Ilićem. Njih
dvojica prisvojili su matiĉne i zemljišne knjige iznete iz Krajine, i pljaĉkali su izbeglice
izdajući im potvrde za pasoše, krštenice, venĉanice, umrlice itd., u ime fiktivnog Biroa RSK u
Beogradu, koje u Hrvatskoj nisu vaţile. Mikelićevi i Ilićevi ortaci iz MUP RSK i RDB Srbije,
Tošo Rajić i Đuro Škaljac, bili su zaduţeni za laţne saobraćajne i vozaĉke dozvole koje su u
Srbiji izdavali izbeglicama, za od reĊene tarife. Njegov telohranitelj Dragan Vujiĉić Bego iz
Gline, bivši Martićev ĉovek, blizak Arkanu, koji je preko Dragana Garića iz SMUP (ubijenog
sa Arkanom) pravio je drţavljanstva za izbeglice – uz proviziju. Mikelićev “Komitet za
zaštitu interesa raseljenih lica…” (ne koristi termin “izbeglice”) je bezdušna pumpa za
bogaćenje
isplaćivao od narodne
je samo kadmuke: Mikelić
je morao. 1995.jesaĉinio
punio budţet Komiteta,
je “Spisak ali imovine
pokretne invalidnine i pomoć
sa podruĉja
RSK”, kojim je popisao i vozni park i graĊevinske mašine: 28 cisterni “Slavijatrans”, 40

kamiona-hladnjaĉa “Gavrilovića”, stotine kamiona i autobusa, stotine putniĉkih vozila Vlade i
opština RSK. Dragoljubu Milanoviću dao je VMW, davao je vozila Kertesu, RDB Srbije,
Arkanovoj SDG itd. Od autobusa i kamiona osnivao je firme po Srbiji, pokušavajući da
saraĊuje sa “Lastom”, “Kulatrans”, “Sombortrans” itd.
Od novembra 2001. neki mediji i stranke, naizgled nevezano, veliĉaju JSO; Vojislav Šešelj
plasira “poverljive informacije” izvora “Laufer” u javnost; DSS blokira pokušaje
razobliĉavanja bivšeg reţima zarad “kontinutiteta” i “legalizma”; neke stranke izmiĉu se iz
vaţnih politiĉkih poteza Vlade Srbije; neko sastavlja i dotura “Reporteru” laţne “spiskove
Haškog tribunala” ne bi li pojaĉao već postojeći strah “crvenih beretki”; agresivnom
reklamnom kampanjom na ulici i u nekim medijima nameće se JSO. Ovi koincidirajući potezi
ocrtavaju osnov sumnje koji je trebalo istraţiti. Tu konturu, meĊutim, neke agencije i mediji
eksploatišu i na brzinu površno prave scenario “drţavnog udara” samo zemunskog klana i
JSO. “Nedeljni telegraf” je ĉak, bez ograde, lansirao priĉu kako će “Duća postati premijer,
Legija ministar unutrašnjih poslova, a Ceca ministar kulture”. Ovi napori da se atentat na
Zorana ĐinĊića olako proglasi za pokušaj drţavnog udara nisu bezazleni. Kampanja
bagatelisanja “drţavnog udara” pre ozbiljnih dokaza kako bi bila preuzeta vlast, dezavuiše
istragu, koja je već otvorila neke teme u tom pravcu:
- Izvestan broj Crnogoraca u meĊuvremenu ubijenih u Beogradu imali su legitimacije
Drţavne bezbednosti MUP Crne Gore, što je ostalo bez objašnjenja iako ova lica prolaze kroz
kriviĉnu evidenciju. Dva visoka oficira JSO, Radojica Rajo Boţović i Vasilije Vaso Mijović,
smestili su se u MUP Crne Gore kao savetnici. Poslovni kontakti crnogorskih bizmismena na
veliko i njihove srbijanske braće u Hristu poznati su, a u Crnoj Gori nema istraga. Kroz istu
Miloševićevu i Bulatovićevu infrastrukturu u spoljnim poslovima “kraljevi kocke” i kojeĉega
stekli su pozicije u Moskvi i mestima bivšeg SSSR, a ni u to se ne ulazi.
- Pokloni Mihalja Kertesa ilustruju model ponašanja. Zašto su neki biznismeni, medijski
radnici i struĉnjaci osećali potrebu da do kraja investiraju u JSO? Ako je iznuda to je
investicija u sigurnost; ako je dobrovoljni prilog to je investicija u budućnost. Firma Gemaks
prvo je opremila sanitarijama centar JSO u Kuli, a do bekstva Legije ureĊivala mu je kuću.
Razne televizije, emitovale su reklamne spotove JSO, a niz novina ih j e štampao. Ne umeju
da kaţu ko je platio, a MUP tvrdi da nije… Tokom oruţane pobune JSO, u novembru 2001,
“legalisti iz Kule” hvalisali su se da njima ne treba Mihajlovićeva plata, jer “imaju sponzore
koji će ih plaćati i hraniti”. Vaţnije je naći one koji su plaćali i obećavali plate, nego ko je
kritikovao ĐinĊića. U sponzorstvo spada i pitanje: ko je 2000. godine potpisao lekarsko
opravdanje Spasojeviću, po kome je tada leţao od teške koronarne insuficijencije, i dao mu
alibi za budvanski atentat na Vuka Draškovića? Spasojević je uvek imao lekarska opravdanja
za alibi.
Kuli Pominje
1997, serukovao
kada se MiroljubsaSavić, hirurg iz Sremske Kamenice, poznat sa snimka JSO u
Slobom.
SVEDOČENJE VLADIMIRA BEBE POPOVIĆA
“Saznao sam od Dušana Mihajlovića da postoji Goran Petrović, i da treba da obavimo

razgovor sa njim, da je prethodno sa njim razgovor obavila šef kabineta Vojislava Koštunice,
Ljiljana Nedeljković, i da oni nemaju ništa protiv. Ja sam ga video zbog toga što je izmeĊu
Zorana ĐinĊića i Vojislava Koštunice već izbio sukob oko Gradimira Nalića, jer i pored toga
što je Zoran ĐinĊić objasnio Vojislavu Koštunici zbog ĉega ne moţe da ga postavi na mesto
ministra policije i dao mu dokaze za to, Koštunica je rekao: “kakve veze ima, sklonićemo to”.
Postavljenje Gorana Petrovića je iznerviralo Milorada Lukovića. Tada me je drugi put uko je
ţivotu pozvao telefonom, pre toga me je pozvao 6. ili 7. oktobra, da me pita da li znam
Goran Petrović, da je on brat Munje, lopova sa Novog Beograda, da je ukljuĉen u to; pa je,
posle pola sata, kada se utvrdilo da nije to on, bila priĉa da je on izdajnik, da radi za
Amerikance. Njegova nervoza je smirena time što je postavljen Milorad Bracanović za šefa
Sedme uprave. Zoran mi je dao papirić na kome je pisalo to ime, i rekao: “pitaj Gorana, da li
moţe ovaj ĉovek da postane neki naĉelnik, oni se ljute, kao nismo ih konsultovali, što da
zaoštravamo.
Nije Ako dana,
prošlo 15–20 to nijeRade
neki Marković
problem i je
akobioje uhapšen
ĉist, nekai tad
ga postave.
poĉinju problemi. Najveći udarac
koji su oni doţiveli, u smislu da je bilo jasno da tu neće da završi, je rešenje Ibarske
magistrale, koje je rešeno policijski – ljudi iz drţavne bezbednosti utvrdili su da je taj kamion
korišćen, našli ĉoveka koji je sve priznao i pokazao gde to vodi. Tada je bilo jasno, da iza
svega što se u Srbiji dešavalo prethodnih deset godina stoje oni. Negodovali su zbog hapšenja
Radeta Markovića. Tada je Ljiljana Nedeljković koja je kućni prijatelj sa Radetom
Markovićem i njegovom ţenom, negodovala zbog toga. Od tog trenutka poĉinju savetnici
Vojislava Koštunice da ga upozoravaju da je ovo što su Zoran ĐinĊić i Dušan Mihajlović
uradili, uz pomoć Gorana Petrovića, znak da se neće libiti da uhapse i Vojislava Koštunicu.
Tog trenutka poĉinje potreba kabineta Vojislava Koštunice, iz politiĉkih struktura uz
Koštunicu iz Miloševićeve strukture vlasti, koji su u meĊuvremenu bilo postali ĉlanovi DOS,
bilo ostali funkcioneri u svojim strankama, svih koji su se plašili otkrivanja istine… kad
Radeta Markovića stave u zatvor, da li će propevati. Najveći problem bili su Petrović i
Mijatović, zato što su dobili u ruke kutiju na kojoj, kako koju fioku otvorite, ispadaju leševi, a
svaki drugi će dovesti do JSO, ili povezanosti sa JSO, i zlato koje je naĊeno, i kriviĉne prijave
koje su ti ljudi podneli, više od 50, protiv funkcionera drţavne bezbednosti. Od tog trenutka
poĉinje rušenje Sluţbe i diskreditacija Zorana ĐinĊića priĉom da je kriminalac.
Hapšenje i izruĉenje Miloševića je bila kap koja ih je uspaniĉila. Prilikom izruĉenja
Miloševića, komandant Jedinice za specijalne operacije je bio u penziji ili suspendovan. Ali
ljudi kakav je Jovica Stanišić i struktura oko njega, ĉovek koji je bio naĉelnik te Sluţbe u
vreme kada se u Beogradu dogodilo najviše ubistava. Za vreme Radeta Markovića su se
odigrala neka od najspektakularnijih ubistava: Ćuruvija, Ibarska, Stambolić. Ali, u njegovo
vreme je bilo preko 700 ubistava na ulicama Beograda. Deset godina ţiveli smo u zemlji gde
su oni stvarali mit o sebi kao nacionalnim herojima. Ja sam prisustvovao sastanku Zorana
ĐinĊića i Jovice Stanišića, kada je on traţio posle neke od operacija (hirurških) da se sa
Zoranom vidi. Ja sam sa Zoranom došao kod njega i onda je on poĉeo da se raspituje – Hag,
Karadţić, Martić i tako dalje. Ponudio je Martića, rekao je: “Pa, ja bih mogao moţda da
ubedim Martića, ako biste se vi pobrinuli za njegovu porodicu i eventualno za neke stvari da
on dobije, ţena – penziju, kćerka – stipendiju, on malo, i tako, moţda bih ja mogao njega da
ubedim da se on preda, a je li bi to bilo dovoljno da se ne traţi Karadţić”? I šta Zoran misli o
Karadţiću. A Zoran je njemu odgovorio: “super bi bilo da se predaju i jedan i drugi. Onda je
ovaj oko
javno Frenkija:
da je na stolu“Je li moţe Koštunice
Vojislava Frenki da ostane”? U maju
video dopis Haškog2001. advokat
tribunala Toma
kojim seFila
traţiizašao
da se je
izruĉe Jovica Stanišić, Franko Simatović, Zoran Mijatović zamenik naĉelnika drţavne
bezbednosti, Milorad Luković (i spisak sa imenima koji je kasnije objavljen u “Reporteru”),
Zoran je bio u Parizu. To je bila udarna vest u svim medijima, a savetnik Vojislava Koštunice,
Gradimir Nalić je seirio: “evo, zamenik naĉelnika drţavne bezbednosti Zoran Mijatović”.
Zoran je zvao Karlu del Ponte. Prisustvovao sam tom razgovoru kada je pitao da li je to taĉno,
i kada je rekao da je to vrlo loše za tu nestabilnu vladu, u zemlji gde Milošević još uvek moţe
da postane neki predsednik i da oni sada traţe ĉoveka koga je Zoran ĐinĊić postavio na mesto
zamenika naĉelnika – nije on, ali svejedno, Zoranov je kadar. Zoran je pitao Karlu del Ponte
da li je to taĉno i da joj kaţe da ako nemaju nikoga drugoga protiv koga bi podigli optuţnice
nego
znamtraţe bašmi
zato što ovejeljude,
priĉaotosvedok
znaĉi rušenje drţavekoji
tog sastanka i Zorana
je bio ĐinĊića. On jei sa
na toj veĉeri, te veĉe ri pozvao,
grupom svojih
najbliţih saradnika otišao u Ub u kuću jednog od ljudi koji su bili na tom sastanku, Branu
Crnĉevića, Miću Stanišića, bivšeg naĉelnika policije Republik e Srpske, i nekoliko
najintimnijih prijatelja, i tu su ostali do zore i dogovarali se da se okrenu Koštunici. Hapšenje
Miloševića bila je kap koja je trebalo da bude dokaz Vojislavu Koštunici da Zoran ĐinĊić i
njegova vlada, uz pomoć ovakve policije i privatne Sluţbe drţavne bezbednosti, koju
navodno vodeda
vojska pretila njegovi ljudi, dasrušiti
će “migovi” je sledeći korak hapšenje
helikopter… VojislavKoštunice,
Koštunicaĉim su i pored
izjavio toga što
je te veĉeri, da je
je
to drţavni puĉ, pod utiskom priĉa svojih saradnika i struktura koje su 10 godina vladale, da je
sledeći potez Zorana ĐinĊića hapšenje Vojislava Koštunice. Zaoštravanje te atmosfere,
napuštanje vlade, rasturanje DOS, medijski linĉ koji je zapoĉeo – to je već treći mesec kako
divlja duvanska afera “Nacional” proizvedena u Zagrebu, gde je glavni akter Zoran ĐinĊić i
njegov poznanik koga je upoznao ĉetiri meseca pre toga. U tom cilju pokušavaju da iskoriste
hapšenje Miloševića, i traţe smenu Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića zato što se
fotografija pojavila u Nedeljnom telegrafu“. Ĉak je i njegova stranka beţala od sukoba,
izuzev Gorana Vesića, Ĉedomira Jovanovića i eventualno Zorana Ţivkovića, ali su brzo
stavljeni u isti koš.
Savetnici Vojislava Koštunice, Rade Bulatović, Gradimir Nalić, Aco Tomić šefa drţavne
bezbednosti, su direktni pokrovitelji JSO, Milorada Bracanovića i Andrije Savića. U januaru
2002. je skup drţavne bezbednosti na Kolarĉevom univerzitetu, koji organizuje Dušan
Mihajlović, na koji poziva Zorana ĐinĊića. Tu je, prvi put od poĉetka Zoranove vlade, i
Vojislav Koštunica, da bi iskazao poštovanje novopostavljenim Andriji Saviću i Bracanoviću.
Tu su i Tomić, i Bulatović, i Nalić. To su ljudi koji od tog trenutka, s obzirom da se bave
bezbednošću predsednika drţave, odrţavaju kontakte sa Bracanovićem i Savićem i Zoranu je
jasno da uz ministra policije kakav je Dušan Mihajlović, koji je politiĉar i mora da vodi
raĉuna i o sebi i o stranci, uz institucije kakve u drţavi imate, uz javnu scenu koja je okrenuta
protiv Zorana ĐinĊića, on mora da se okreće nekome drugome. Taj neko drugi ne moţe da
bude niko drugi nego Zapad, zato što svaka tajna stvar koja od strane vlasti bude napravljena
ili uraĊena, sutradan izaĊe kao informacija. Na jednom od sastanaka koje je Zoran ĐinĊić
organizovao za borbu protiv trgovine drogom, na kome su bili prisutni ministar policije,
naĉelnik Kneţević, šef BIA Goran Petrović, okruţni tuţilac Rade Terzić, mislim da je bio
Vladan Batić i bio sam prisutan ja, Zoran ĐinĊić je izmeĊu ostalog rekao, pošto je već
postojala ta priĉa koja je izašla iz policije, kao “nije to u redu, kao Zoran se bori protiv
organizovanog kriminala, a štiti Ĉumeta”, sa kojim je imao kontakata koliko i pre 5. oktobra.
Posle 5. oktobra ih je bilo tri ili ĉetiri. Kontakte sam odrţavao ja i bilo ih je moţda desetak, do
trenutka poĉetka priĉe o njemu kao zaštićenom svedoku. Na tom sastanku, pošto je Zoran
znao da se to priĉa i pošto je video oni se kao gurkaju, tako se funkcioniše poslednih 50
godina u ovoj zemlji, vi posle terate po svome, ali je zadovoljena forma, a da se to ne bi na
njega Zorana
koga god, sluĉajno
ko god odnosilo,
da ima onih
veze, sve je bre,
na tom sastankunerekao:
pohapsite, “Ej, Ĉumeta,
interesuje me, to je Dragoljuba,
sve ološ!”. Bebu,
Sutradan je Dragolju b, Zoranu preneo, kao, šta je to sada, šta njemu treba da priĉa na sastanku
da je Ĉume kriminalac, znaĉi sa tog sastanka gde je bilo petoro ili šestoro ljudi.
Odluĉnost su 100 odsto pokazivali ministar policije Dušan Mihajlović, njegov zamenik Nenad
Milić, Milan Obradović, šef beogradske policije, Boro Banjac koji je smenio Kneţevića, Mile
Novaković glavni operativac koji je to radio i oni su suţavali obruĉ oko te grupe. Materijalni
dokaz koji sam dobio i predao policiji je magnetofonska traka snimljenog razgovora izmeĊu
Nebojše Pavkovića, Predraga Popovića, glavnog urednika Nacionala, Gorana Bojića
pobratima Nebojše Pavkovića iz Banjaluke i ortaka Jovice Petkovića, formalnog vlasnika lista
Nacional, ĉiji je vlasnik bio Momo Mandić; magnetofonska traka koju je Nebojša Pavković
snimao tajno,
zbog toga sa uPopovićem,
što su na koji sastanak
vreme Koštuniĉine je otišao
predsedniĉke uz posredovanje
kampanje tog Gorana
svakodnevno Bojića
u listu Nacional
izlazila pisma Ljilje Buhe i svi smo mi, i Pavković, optuţivani da štitimo Ĉumeta, jer je sa
Ĉumetom, već uveliko poĉela ta saradnja, oni su znali, sa UBPOK. Aca Tomić ih je
upozoravao gde da sklanjaju Ljilju Buhu, jer vojna sluţba bezbednosti je prisluškivala drţavu
Srbiju neovlašćeno, kao i danas, Zorana ĐinĊića, ljude koji su sprovodili i pripremali tu akciju
koja je kasnije nazvana “Svedok”. Tom prilikom, Nebojša Pavković je preko tog svog
pobratima došaoido
dao sam policiji Popovića,
Karleuši. na nije
Ništa sastanak. Tu kasetu,
uraĊeno. koju mi
Na toj kaseti je Nebojša
Predrag Pavković
Popović kaţe dapredao,
to nije
deĉija igra i da zbog toga Pavković ne treba da brine, da im je zasmetao jer im je politiĉki
protivnik, jer oduzima glasove od Koštunice, da to radi njegov štab, da to radi Aca Tomić,
Dušan Spasojević, da su to ljudi, nije ni svestan kakav je to mrak, da je to veza Republika
Srpska – Momo Mandić i tako dalje, znaĉi, materijalni dokaz. Od stranih sluţbi koje su radile,
od kojih sam spomenuo Engleze, to nije bila jedina sluţba koja je radila na praćenju, analizi,
kako god da se to zove, i mi smo dobijali podatke da su oni jako, jako aktivni. Mislim na
bandu Dušana Spasojevića, mislim na vrh Jedinice za specijalne operacije, pre svega na
njihovog komandanta koji svoju nervozu i osećaj napetosti trenutka i ne skriva.
Vlast direktno štiti optuţene za ubistvo Zorana ĐinĊića. Vladimir Milosavljević, lociran je u
Beĉu. O tome su obavešteni drţavni organi Srbije, i predsednik Boris Tadić, koji je prilikom
posete Austriji imao zadatak da razgovara sa Austrija ncima kako će se to dogovoriti.
Naravno, da je o tome obavešten MUP, drţavna bezbednost, SID, svi o tome imaju podatak
već 2 meseca. Do juĉe, od strane ove drţave nije obavljen ni telefonski razgovor sa nekim u
Austriji da se kaţe, “ tamo je”. Ali je zato stigla informacija do njega da je izgleda provaljen i
da promeni adresu i verovatno je to znao od pre nedelju dana, traţio novu adresu, gde će da se
skloni i da mu zamene auto koji vozi, BMV M5. Šta to drugo dokazuje? Tamo dolaze i ovi
drugi i, ako hoćete da znate gde su Simovići ili ne znam još ko, dovoljno je da odete u
Beograd ĉetiri dana u neki kafić u Zemunu ili u Stahinjića Bana ili u inostranstvo, Beĉ,
Minhen, posle 3 dana ćete stupiti u kontakt sa njim, ako ţelite. Svako to moţe da uradi, ali ne
moţe naša policija i vlast.
Poslednja priĉa koju je pokušavao, mislim preko Veruovića, ili nekog od telohranitelja
Zoranovih, znam da je došla do Nenada Milića, o nekom zlatu, milionima, u Kotoru – neki
iraĉki dinari, za vreme sankcija. Kada je bilo hapšenje Šešelja, ne mogu da se setim taĉno
kome, Zoranu Janjuševiću ili nekom drugom, ali mislim da sam bio i prisutan, on je rekao: “
hajde da uradimo akciju, znam da Šešelj drţi ĉetrdeset ili šezdeset miliona maraka u nekom
stanu u Šumicama kod sestre. To znam zato što su mu ovi moji menjali marke u evro.
Jedan od spiskova je pred pobunu “Crvenih beretki”, u novembru 2001, a dopis je stigao
poĉetkom novembra, ili poĉetkom oktobra 2001, koji je potpisala Karla del Ponte, kojim traţi
od rukovodstva drţave – Vojislava Koštunice, Zorana ĐinĊića, Vladana Batića, Dušana
Mihajlovića, Gorana Petrovića, tuţioca Terzića, da joj dostave u najkraćem roku podatke koji
se odnoseJovanović,
Zvezdan na te i te periode,
sve onoišto
spisak od imala
je ona jedno priliku
140 imena meĊu
da ĉuje ili kojima su Milorad
što je neko Luković,
ko je svedoĉio
rekao. Pismo je na engleskom, dovoljno da ga pošaljete do Legije, da on okupi ljude, da im
pokaţe i kaţe: “potpis Karla del Ponte, Hag, i evo, tvoje ime”. Oni su našli povod izmišljen i
zahtev potpuno netaĉan. Oni su dobili nalog da uhapse dva ĉoveka. Ne ulazim u to da li su to
bili ratni zloĉinci ili nisu. Oni su rekli da nisu i ispostavilo se da je jedan priznao da jeste i
ispriĉao o zloĉinima koje je uĉinio i dobio je 15 godina, pa nisu doveli majora Batića da se
izvini javnosti što je lagao da su to obiĉni graĊani. Dobili su nalog od naĉelnika Sluţbe i
mogli su da odbiju taj zadatak. Oni su ga sproveli. Onda su našli povod da to moţe da bude
prilika, dok Zoran ĐinĊić nije u zemlji. Siguran sam da to njima nije palo na pamet, nego su
nalog dobili od savetnika Vojislava Koštunice i uz pomoć vojske i vojne obaveštajne Sluţbe.
Ĉovek,
je koji
osoba, dvejenedelje
drţao pres–konferencije u Kuli,
pre pobune, iz vojne pod izmišljenim
obaveštajne imenom
Sluţbe, bez znanjaMajor Batić,RDB
naĉelnika doveden
i
bez znanja ministra policije. Oni nisu imali potrebe da pitaju koga zapošljavaju, i nije sluĉajno
baš ta osoba koja je dovedena, osoba koja je izmislila ĉin i ime, drţao pres– konferenciju i
objašnjavao i ĉitao politiĉke zahteve. Ti politiĉki zahtevi nisu pisani u Kuli. Prorokovićevo
pismo izmeĊu pobune “Crvenih beretki” i ubistva Gavrilovića, i izruĉenja Slobodana
Miloševića, je, po principu pisma Dejana Mihajlova, pisao isti ĉovek koji je pisao i pismo
Dejana “Nemojte
poruke Mihajlova,dakoje je poĉinjalo
se igrate”, sa “Kako
“Nemojte se krsti….
da ostavljate “, pa udadeset
ljude”. taĉaka.što
nije dobro Nama
smo su slane
prekinuli
kontakt sa Jovicom posle Gavrilovića, jer “Jovica drţi sve”. Te noći i tokom sutrašnjeg dana,
video sam se sa Ljubišom Buhom. Meni je jasno reĉeno “igrali ste se sa vatrom, slali smo
vam poruke, rekli smo vam nemojte, vi ne znate šta znaĉi vlast. Vlast znaĉi da morate da
imate ulicu na svojoj strani, znaĉi Dušana Spasojevića, a sa druge strane, jedinicu kao JSO,
DB, Jovicu Stanišića, jer, “nije Goran Petrović DB, on je jedan naĉelnik i njegov zamenik
naĉelnika”. U DB radi 3000 ljudi, Od tih 3000, 2880 poštuje naredbe Jovice Stanišića, a ne
Gorana Petrovića. Da li su to bile znaĉke vojske, da li su bile prave, da li su bile one što smo
tokom “Sablje” videli da su štampali onaj bivši policajac i Milovan Brkić, ali je bilo jasno šta
je namera optuţbe na Zorana, vladu, MUP; pošto je posle akcija sledio medijski napad, kao
posle paljenja Vuksanovićevog automobila, što je tog dana bila glavna tema na BK televiziji,
koju u to vreme ureĊuje savetnik predsednika Koštunice za medije. On je u isto vreme
savetnik predsednika Koštunice za medije, ali je sluĉajno, predsednik televizijske akademije
na BK univerzitetu, i operativno ureĊuje dnevnik BK televizije. I, pošto je to bila nedelja,
kada nema vesti, vi ste u svim vestima imali tri i po minuta kako se desio “Vuksanovićev
automobil” i njegovu izjavu, da ga ne ĉudi u zemlji gde je vlast ogrezla u kriminal… Ko bi
zapalio Vuksanovićev automobil star 20 godina?
Imali ste list vojne obaveštajne Sluţbe. Imaju oni mnogo listova kroz prikriveni kapital, gde
podmetnu neke, kao vlasnika “Nacionala”, pa ne moţete lako da dokaţete da je to vojno,
Dnevni list “Dan” je list vojne obaveštajne Sluţbe i oni to ne kriju. U knjizi “Vojna tajna” i u
intervjuu Nebojše Pavkovića imate izjave da je list “Dan” osnovan, kao i “Ju–info”, tako što
je vojna sluţba bezbednosti dobila nalog od Slobodana Miloševića da pomogne “ĉasni deo
crnogorske javnosti”, SNP, protiv “lopova”, i “izdajnika” Mila. Pošto su ovde imali medijski
monopol, rekli su: “osnujte i tamo dnevni list” i – osnovan je “Dan”. Onda se deo
rukovodstva SNP posvaĊao pa su najurili Momira, a ostao je militantniji deo ali su se
posvaĊali i sa Bulatovićem, ali to je list vojne Sluţbe bezbednosti. Najĉešće, novinari koji
rade u tom listu su ranije radili u vojnoj sluţbi bezbednosti. Oni imaju, kao i “Reporter” u
Banjaluci, koji je takoĊe osnovala vojna sluţba bezbednosti i novinari koji su tamo radili, rade
u “Kuriru” i “Nacionalu”, jesu ljudi koji su radili, kao Ţeljko Cvijanović za vojsku Republike
Srpske, ili za kabinet Biljane Plavšić, ili za kabinet Radovana Karadţića u informativnoj
sluţbi Vojske Republike Srpske ili u Birou vlade Republike Srpske u Beogradu. Kada se
završio rat, kada

Miloševića, je došlo
ne zato što jedo blokade
tukao na Drini,
“Otpor”, nego oni
zatosušto
prekomandovani
je uveo blokaduuna
medije,
Drini,napadali
a onda susu
neke neobaveštene nevladine organizacije sa Zapada u njima prepoznale snagu koja treba da
ruši Miloševića, pa je tako “Reporter” u 5. oktobar 2000. godine ušao kao “osvedoĉeno
nezavisno glasilo nezavisnih novinara,” što nije taĉno, naprotiv, bio je i ostao list vojne
obaveštajne sluţbe. U “Danu” ste tokom 2001. mogli da ĉitate informacije koje su se bazirale
na presretnutim razgovorima Zorana ĐinĊića, pri ĉemu, da su pitali on bi to sam objavio. Ova
takozvana BIA je ekspozitura vojne Sluţbe bezbednosti, gde su postavili svoje ljude, gde ovaj
što se zove direktor, što nosi podatke stranim obaveštajnim sluţbama, predstavlja njihovog
zaposlenika. Za šefa tehnike dobili su ĉoveka iz vojske i na sva kljuĉna mesta postavili su
ljude iz vojske. Kupili su opremu za prisluškivanje u vreme ministra Borisa Tadića. Nije on to
ni gledaokoji
telefona nitiimate
se razume šta on
u dţepu su mu podmetnuli
aktivira i pobudi– da
mogućnost da se aktiviranjem
radi kao mikrofon. mobilnih
Za to je postojao
poseban softver i specijalne mašine, to su kupili

i to su uveli posle dolaska Koštunice na vlast
i to će vam reći svaki sluţbenik strane ambasade u Beogradu. Oni su, navodno, ispred kuće u
Šilerovoj opservirali grupu Dušana Spasojevića i onda videli Ĉedu kada izlazi, a posle toga
pojavila se informacija da je Ĉeda na Kopaoniku sa Legijom. Kao, viĊeni su, to mi je rekao
zamenik ministra policije Nenad Milić. Onda sam poslao poruku Ĉedi: “više nemoj da mi se
javlja”, i ĉetiri
što me laţe, zatomeseca
što se sa njimi dalje
druţi nisamsarazgovarao i Zoran meBio
Dućom i Legijom”. je sam
pitaoubeĊen
i ja samdamu rekao:da“Zato
je tako, bi
mesec dana pre ubistva Nenad Milić došao sa Ĉedom u moju kancelariju…. ja sam se sa
Ĉedom pre ubistva pomirio.
U kampanju su se ukljuĉili savetnici Vojislava Koštunice, tako što su, koristeći svoje pozicije
i funkcije, davali intervjue (mislim na savetnika za medije, Aleksandra Tijanića, mislim na
savetnika za ljudska prava, Gradimira Nalića, mislim na ĉlanove stranke Vojislava Koštunice
k oji su u to vreme imali priliku i obraćali se javnosti: na Dušana Prorokovića, Dragana Joĉića,
Jovaševića, ne znam mu ime, i tako dalje). Njima su listovi, kakav je “Dan”, bili mediji gde su
svaki dan, u periodu od 10 meseci, razraĊivali temu Zorana ĐinĊića, Stanka Subotića – ko se
vozio avionom, koliko je cigareta Zoran ĐinĊić prošvercovao, šta je rekao Ivo Pukanić, šta je
rekao Ratko Kneţević, bivši savetnik Mila Đukanovića, kakvo mišljenje ima Ratko Kneţević,
njegovi napadi na Zorana ĐinĊića… U isto vreme se taj Ratko Kneţević svakodnevno ĉuje sa
savetnikom za medije predsednika Jugoslavije, Aleksandrom Tijanićem. Ja sam imao priliku
da budem na razgovoru kada sam se prvi put upoznao sa ministrom koji se zove Velimir Ilić.
Traţio je da se vidimo i upoznamo i upoznao sam se u kabinetu Zorana ĐinĊića, i na tom
sastanku je bio i tada ministar pravde Vladan Batić. Ilić je traţio da se sa mnom vidi zbog
toga što su do njega dolazile informacije da se protiv njega u novinama vodi hajka, naroĉito
da je povezan sa meĊunarodnim švercerima cigareta. Sećate se otvaranja one njegove fabrike,
ljudi sa Kipra kada je trebalo da otvore tu fabriku i onda se u novinama pojavila priĉa da ti
ljudi sa Kipra nisu proizvoĊaĉi, nego šverceri cigareta, i onda se to pojavilo u nekoliko novina
za koje se vezivalo da ja imam veze sa njima i da “pišem” tekstove da Velja Ilić to radi, a on
je traţio je da se sa mnom vidi. Ja sam taj susret izbegavao više od 2 meseca, jer nisam ţeleo
sa njim da se vidim; ali, na kraju ipak se taj sastanak desio i postoji ţiv svedok, Vladan Batić.
Na tom sastanku, koji je trajao 15 minuta, on je mene pitao i ja sam mu rekao šta imam da mu
kaţem oko toga i ĉlanaka, i tako dalje; ali sam ga onda pitao i rekao mu, da li je normalno da
on objasni tu i Zoranu ĐinĊiću i Batiću, zbog ĉega on daje svaki drugi–treći dan izjave oko
toga da je Zoran ĐinĊić švercer cigareta i da je vlada švercerska, na šta mi je on odgovorio:
“Nemam ja sa tim nikakve veze. Mene Ratko Kneţević zovne iz Londona i kaţe: Veljo, sutra
si na naslovnoj strani „Dana‟, to ti je super za stranku, za tebe, napao sam ove iz vlade, ti
samo ćuti ako te zovu, ti kaţi – to je u redu‟”. To je rekao meni, Zoranu ĐinĊiću, i Vladanu
Batiću.
Urednik
ĐorĊevićjeizbio
MUPSlavoljub
i pitao:Kaĉarević; videli
“odakle ovaj smo u novinama
podatak”? Jedan maliinformaci ju,prikriven,
tekst, vrlo ili me je zvao
ali toIvan
nosi
Kosta Ĉavoški i pokazuje u javnosti kao krunski dokaz da su oni uhapšeni tog dana, gde
otprilike piše “prema nepotvrĊenim informacijama”, ili, “iz izvora bliskih istrazi”, ili, “jedan
od izvora nam je rekao da su najverovatnije juĉe u nekoj akciji uhapšeni Luković i
Spasojević..”. Tih 7–8 dana bilo puno policijskih akcija, gde je po 30, 40 ili 50 naoruţanih
policajaca u punoj ratnoj opremi u padalo u zgrade i ljudi su to mogli da vide. Dešavalo se da
su dinamitom razvaljivali vrata nekih stanova i da je po 20, 30 i 40 porodica koje su u toj
zgradi ţivele to znalo i sutra ujutru javili: “noćas izgleda da su nekog pokupili” i tako dalje,
pa je u tom smislu intonirana ta izjava. Pozvali smo Kaĉarevića: “Odakle ti to, ko ti je rekao
”? “Aajoj, pa ne znam, proveriću, izvinjavam se”, i on je to iz drugog izdanja izbacio na našu
intervenciju. Mi to nismo demantovali, ali smo dan ili dva posle toga imali jedan od tih
brifinga gde je neko primetio da je to bilo u prvom izdanju, da nije bilo u drugom, i mi smo
rekli šta je bilo. Mislim da je tada Kaĉarević rekao: “Izvinjavam se, to je naša greška”, kao što
se i urednik “Politike” izvinjavao kolegama što je objavio za Tijanića i rekao da je bio 100
odsto uveren da je ta informacija taĉna. Dobio je od jednog ĉlana vlade, pa nije imao razlog
da mu ne veruje. To je sve što se toga tiĉe i jedna od desetine grešaka koja postoji i nikada
niko o njoj više nije priĉao dok se nije jednog trenutka nije pojavila jedna od tih ubaĉenih
laţnih
Lukovićtema, dabijeţivi
da ne vlada ubila, kako
ispriĉali odnosno da je policija
su, ustvari, dala sa
prodavali nalog datona
nama se ubiju Spasojević
droge, i da
pa iz straha
oni to ne urade, mi smo ih ubili. Pa nisu imali dokaz, sem tog jednog stupca. To je sve što
znam o podmetanju za ubistvo Spasojevića i Lukovića.”
Advokat Boţo Prelević: Nakon atentata na premijera ĐinĊića, da li se u zgradi vlade obavio
razgovor šefom obezbeĊenja zgrade, Koprivicom i šta ste tom prilikom saznali?
Predsednik veća: ZABRANjUJE SE pitanje advokata Boţe Prelevića zato što je pravno
nedozvoljeno, jer je svedok Danilo Koprivica saslušan na glavnom pretresu i obaveštenja i
podaci koji su prikupljeni van Zakonika o kriviĉnom postupku ne mogu biti pravno
relevantni.
Vladimir Popović: Zašto vam Veruović i Vrzić sa kojima sedite nisu rekli da postavite pitanje
za Acu Lupšića, vlasnika “Blica”, koga je takoĊe išao da ĉeka na aerodrom, ili za strane
delegacije koje smo u tom periodu ĉekali na aerodromu. Pošto sam išao u Zoranovo ime da
saĉekujem te ljude, Zoran je slao svoje obezbeĊenje. Zbog ĉega je to pitanje postavljeno, sem
ako ne treba da sluţi da vaš partner Vrzić to u “Ninu” treba da objavi u narednom broju.
Boţo Prelević: Rekli ste da su Englezi koji su trebali da obuĉavaju ljude iz UBPOK bili
upoznati sa dogaĊajima oko Ljiljane Buhe. Na šta mislite kada kaţete “i šta spremaju”?
Vladimir Popović: Sa atentatom. Taj razgovor se desio posle hale “Limes”, izmeĊu
predstavnika engleske Sluţbe u mojoj kancelariji. Na tom sastanku su bili, pored mene, i
Nenad Milić i Ĉeda Jovanović. Na tom razgovoru nedelju dana posle “Limesa”, a deset dana
pre Zoranovog ubistva, znali smo da je tokom “Limesa” bio praćen, i na Kopaoniku, uz
pomoć tih specijala.
Boţo Prelević: Da li ste 21. 10. 2003. godine u agenciji “Spektra” dali svedoku Milanu
Veruoviću pisani tekst šta on treba da kaţe u sudu?
Vladimir Popović: Ne. Milan Veruović jeste bio u agenciji “Spektra”. Ja sam zvao Milana
Veruovića da ga pitam, pošto sam proĉitao u novinama njegovu izjavu, gde je rekao da je ĉuo
treći metak, a s obzirom da sam se sa Milanom Veruovićem video prvi put 13. marta tako što
sam došao meĊu prvih 5– 7 ljudi kada je bio u fazi da prima posete, pošto je 12. bio operisan i
u komi, ja sam 13. došao u njegovu sobu, sa Ĉedomirom Jovanovićem i sedeo sa njim jedno
pola sata i razgovarao i, od tog dana pa do dana kada sam proĉitao to u “Blicu” imao sam
najmanje 15 ili 20 razgovora sa Milanom Veruovićem na temu atentata. Od prvog razgovora,
što je 13.ĉuo
okrenuo meni i Ĉedikada
Zorana rekao, ne da ne
je rekao: zna zai da
“Jaoj”, tri se
metka, nego nije
on okrenuo znao “Šefe…
i rekao: ništa. Zna“ samo, da se
Posle toga sam ga video posle mesec d ana, kada se pojavio sa štakama, moţda 40 dana nakon
Zoranove smrti, već se ne sećam, i tada sam sa njim razgovarao. Razgovarao sam sa njegovim
bratom puno puta. Razgovarao sam sa Vladimirom Vukosavljevićem koji im je bio šef i koji
je sedeo u BIA, i sa svima. Sa vozaĉem Sašom Bijelićem. Sate i sate sam proveo u
razgovorima na tu temu. Nikada niko od njih nije postavio ne priĉu da postoji treći metak,
nego bilo šta sliĉno. I onda kada sam to proĉitao u novinama pozvao sam Ĉedu Jovanovića za
koga sam znao da su bliski, i pitao ga: “Šta ovo Milanĉe priĉa u novinama”? On je rekao:
“nemam pojma, otkud znam šta je, stranka, ovo, ono”. Onda sam ja pozvao Milana
Veruovića, i pitao ga: “Milane, šta je ovo”? I onda je on meni poĉeo da objašnjava nemušto.
Ja sam rekao: “Što ne doĊeš u “Spektru” da mi kaţeš šta je bilo”? Došao je do “Spektre”, mi
nismo bili sami, tako da to, da li sam mu davao izjavu, ili mu nisam davao izjavu, mogu da
potvrde još tri osobe koje su bile u kancelariji. On je došao sa objašnjenjem zašto je rekao
treći metak. Pošto u novinama, gde je bila izjava Milana Veruovića da postoji treći metak, su
advokati optuţenih jedva doĉekali i poĉeli da razraĊuju kako iza ubistva Zorana ĐinĊića nema
nikakvog klana, a ne daj Boţe JSO i Legije, kako sada to poĉi nje da se para, kako su, ustvari,
Zorana ubili neki drugi, i tako dalje, ja sam ga pitao pred tim ljudima: “Da li ti znaš da ovo
sada omogućava
da dokazuje da toovoj
nije drugoj
tako”? strani,
Na šta da ta druga
je on strana sada
meni rekao: “Ne, moţe tebe oni
ma kakvi, da uzme kao svedoka
su klošari, oni su
ubice, ali ne bih ţeleo da se izvuku i neki drugi. Nije sporno da su ovi u tome uĉestvovali, ali
sam siguran da su bili i neki drugi”. – “Koji, Milane, drugi, odakle ti ti drugi, kako si saznao
da su ti drugi, kako to da si se posle 8 meseci setio da si ĉuo treći metak”? On je rekao: “Pa,
dobro, navukli su me ovi, kako da izvuĉem štetu”. A onda sam mu ja rekao: “Štetu moţeš da
izvuĉeš tako što ćeš da okreneš medije i da kaţeš da te nisu dobro preneli” i pomogao sam mu
u sastavljanju izjave koju je on dao naknadno.
Momĉilo Bulatović: Govorite da je Gradimir Nalić trebalo da bude ministar policije, da mu

pokojni Zoran ĐinĊić nije dozvolio da bude ministar iz poznatih razloga. Koji su to razlozi?
Vladimir Popović: On je leĉeni narkoman. Ne znam da li je izleĉen, ali je bio leĉen.
Momĉilo Bulatović: Govorite o odlasku nekih lidera DOS u Kulu na sastanak sa ljudima iz
JSO. Ko su ti ljudi? Kaţete da pokojni predsednik vlade, iako je bio menadţer kampanje nije
odlazio, ali su odlazili savetnici Vojislava Koštunice i drugi lideri DOS?
Vladimir Popović: Gradimir Nalić.
Momĉilo Bulatović: To je jedan.
Vladimir Popović: Odlazio je na proslavu novembra 2000. godine, dva meseca posle 5.
oktobra Gradimir Nalić, kao izaslanik Vojislava Koštunice odlazio je u tu Jedinicu u prisustvu
Radeta Markovića. On, Rade Marković, Branko Crni i cela ta ekipa. Predstavljen je Jedinici
kao budući ministar policije, a on je njima odrţao patriotski govor da oni treba da se okrenu
Koštunici, da, ako budu sa Koštunicom nema Haga, i tako dalje. To se odnosi na to.
Momĉilo Bulatović: Kaţete da je Ulemek Milorad direktno postavio Boška Buhu?
Vladimir Popović: Da. Jeste. Ja sam bio prisutan.
Predsednik veća: Po vašoj oceni, i po oceni pokojnog predsednika vlade dr Zorana ĐinĊića,
kakva je motivacija Jovice Stanišića da se on raspituje o tim stvarima, ĉiju on stranu zastupa,
kako se on tu pojavljuje u formalno –pravnom smislu, kakve on to savete deli, na osnovu ĉega,
na osnovu ĉega ga primate i da li vi imate informacije da li on ima bilo kakvu vlast u resoru
drţavne bezbednosti?
Vladimir Popović: Do tog prvog kontakta je došlo zbog toga što vam neko, za koga pouzdano
znate da je neko ko ima jako puno informacija, ko je bio alfa i omega reţima i parajedinica u
prethodnih sedam ili osam godina, ko i dalje ima strahovit uticaj na kadrovske strukture, ko je
stvorio tu Jedinicu,
Miloševićem i daljebez obzira
ĉuvaju što je penzioner,
pripadnici što je5.navodno
JSO, ne posle oktobra,u nego
sukobu
i u sa Slobodanom
onom periodu kada
je smenjen. On je smenjen 1998. godine i navodno je u strahovitom sukobu sa Miloševićem.
On svima priĉa kako mu preti glava. Ali imate ĉinjenice koje pokazuju da to nije tako. Ĉuva
ga JSO, sina mu izvode Amerikanci i šalju ga usred tog perioda ide na školovanje u Ameriku
za pilota. Vraća se nazad. Radi ovde kao pilot. Jasno je da u tim reţimima istroĉnoevropskim
kao što je bio i naš, ljudi koji su bili na takvim mestima jesu kljuĉni za sve što se njima
dešavalo i za ono što se tog trenutka bude dogaĊalo. Zoran nije sa njima imao nikakve
kontakte pre dogaĊaja 5. oktobra. Nismo ni znali gde je. On se pojavljuje posle 5. oktobra i na
tom sastanku i na narednim sastancima sebe predstavlja kao jednog od kljuĉnih ljudi koji je
pomogao pozadinski, ono što mi ustvari nismo videli, to rušenje Miloševića i to da jedinice
nisu“roditelji”
bili izašle na ulice, jer ste,
te pobede kao
i on je isebe…
posle svake
Ali stebitke
moglikada
da se pobedi,
verujete daimali hiljadu
je Jovica onih koji
Stanišić su
za tako
nešto zaduţen i umešan pre nego neko drugi. Zoran se viĊa sa njim tada, da bi video zbog
ĉega ga ovaj zove i šta ovaj traţi. Shvati da ovaj nema šta da mu kaţe. On je sebe veliĉao time
što nas nije ubio, on ima zasluge za to što se desilo 5. oktobra zbog toga što nije podlegao
uticaju Slobodana Miloševića i njegove ţene i JUL i vrha vlasti koji je 1996– 1997. godine,
naroĉito u vreme protesta, jer on posle toga više nije bio tu, dobijao direktno od Miloševića da
on rašĉistidaopoziciju
ne znate i da,ili
li je to taĉno zanije
razliku odali
taĉno, Badţe kojida
moţete je kaţete:
bio radikalan,
“Hvalaještobio
me“umeren, i sada
nisi ubio”. I to vi
je
na tome ostalo.
Posle sluĉaja Gavrilović bilo je jasno da nikakve… i neposredno pre toga, kada smo saznali
da se dva puta tajno viĊao sa Koštunicom, rekao mi je da je ta njegova igra, igra za oĉuvanje
sopstvene glave i oĉuvanje jedinice, Frenkija i svih koji su tamo bili, pa u konkretnom sluĉaju
i JSO. Formalno, komandant JSO je bio Legija, ali je Jovica Stanišić bio neko pred kim su
stajali mirno. Na pominjanje njegovog imena stajali su mirno i na ime Franka Simatovića. To
su razlozi zbog kojih se Zoran viĊao sa njima.
Momĉilo Bulatović: Govorite o jednom sastanku sa Jovicom Stanišićem, to je hitno viĊenje sa
pokojnim predsednikom vlade, Stanišić traţi, pa kaţete da se Zoran sa njim video u njegovoj
kući: Doveli su nas neki ljudi koji su nas negde saĉekali. Tu je pored Jovice bio jedan ĉovek
koji se pratiĉno zvao neki njegov prijatelj i saradnik. Moţemo li da dobijemo ime tog ĉoveka?
Vladimir Popović: Samo znam nadimak – Mrgud.
Momĉilo Bulatović: Govorite o izlasku advokata Tome File iz kabineta Vojislava Koštunice
maja 2001. godine sa informacijom da je nešto video, da se izruĉe Jovica Stanišić Haškom
tribunalu i o razgovoru kojem ste vi prisustvovali kada pokojni dr Zoran ĐinĊić zove Karlu
del Ponte, pa je pita da li je to taĉno ili nije taĉno. Kakav je odgovor dobijen, da li znate?
Vladimir Popović: To nije taĉno. Glavni razlog je bio, ja sam to rekao, što je ta informacija
Tome File servirana u javnosti na naĉin koji je upravo trebalo da prikaţe ono što je bio
nastavak kampanje protiv Zorana ĐinĊića; da je to koristoljubiv, loš ĉovek, koji samo gleda
kako da doĊe do vlasti i kada doĊe na vlast svoje ljude je u stanju da izda. Toma Fila je rekao
da je na sastanku koji je u kabinetu Vojislava Koštunice gde je on bio, video dopis na stolu
Vojislava Koštunice gde Karla del Ponte kaţe, ili najavljuje, da će protiv Jovice Stanišića,
Franka Simatovića, Milorada Legije ali i Zorana Mijatovića…
Momĉilo Bulatović: Govorite o veĉeri, u nekoj kući u Ubu, jednog od ljudi. Pozvani su Brana
Crnĉević, Mića Stanišić, i tako dalje. Ĉija je to kuća?
Vladimir Popović: Tog gospodina Mrguda.
TAKTIKA ODBRANE
Dva dana pre predaje Milorada Ulemeka, smenjen je upravnik Okruţnog zatvora u Beogradu,
i postavljen vojni bezbednjak Miroslav Micić.
Pretres je nastavljen 17. februara 2004. godine, ali je ponovo prekinut, jer je advokat Miroslav
Todorović Šera izjavio da ne moţe da brani klijenta, jer je izloţen pretnjama smrću, a da iza
tih pretnji stoji svedok saradnik Ljubiša Buha Ĉume. Sudija Kljajević je doneo odluku da se
advokatu Todoroviću dodeli obezbeĊenje MUP Srbije. Veće je usvojilo zahtev tuţilaštva i
odbrane i donelo odluku o razdvajanju postupka za atentat na Zorana ĐinĊića.
Nedelju dana pre nastavaka pretresa, 1. marta 2004. godine, ubijen je svedok tuţilaštva Kujo
Kriještorac. Kriještorac je pred istraţnim sudijom svedoĉio da je nekoliko dana pre i na sam
dan atentata u ulici Admirala Geprata viĊao okrivljenog, Vladimira Milisavljevića. Posle
ubistva Kriještorca, Milan Veruović je izjavio da je “posle svega postao paranoik” i da je
“ozbiljno zabrinut za ţivot ostalih svedoka”.
Martovski pretres trajao je samo 8. i 9. i ponovo je prekinut, pošto su advokati Miroslav Šera

Todorović i Mirko Tripković demonstrativno napustili sudnicu dok je pretres trajao.
Beogradski nedeljnik NIN objavio je 6. maja 2004. godine pismo Radomira Markovića,
bivšeg naĉelnika DB, optuţenog za ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, ubistvo
Ivana Stambolića
redakciji i pokušaj zatvora
NIN iz Okruţnog atentataunaBeogradu.
Vuka Draškovića u Budvi.
U tom pismu Marković
je rekao je pismo
da je Legij uputio
ina predaja
“gest hrabrog ĉoveka” i da oĉekuje da će Legija potvrditi navode njegove odbrane, kako bi se
“saznala istina”.
Milorad Ulemek je optuţio Ĉedomira Jovanovića, Vladimira Bebu Popovića, Dragoljuba

Markovića da su ga “vrbovali” da im pomogne da prenesu 600 kg heroina koji je naĊen u
trezoru Komercijalne banke u inostranstvo, preko susednih zemalja: Hrvatske, BiH i
Rumunije. U celu akciju transfera i prodaje heroina bio je ukljuĉen i Dušan Spasojević.
Prilikom prebacivanja dela droge u Republiku Sr psku, pošiljku je preuzeo Zoran Janjušević.
Milorad Ulemek je napomenuo da je Dragoljub Marković pokušao da ga “vrbuje” da radi za
englesku tajnu sluţbu. Ĉedomir Jovanović je prema Ulemekovim reĉima, insistirao da dobije
zaštitu Crvenih beretke iako one nisu obezbeĊivale telesnu zaštitu licima. To je bio razlog što
je Ĉedomir Jovanović sa Spasojevićem i Ljubišom Buhom Ĉumetom organizovao da njegov
dţip bude miniran kako bi mogao ubediti nadleţne da mu je zbog ugroţenosti neophodna
zaštita Crvenih beretki. Milorad Ulemek je izjavio da je Ĉedomir Jovanović preko Vladana
Batića izdejstvovao puštanje Dušana Spasojevića iz pritvora i da mu je Spasojević rekao da je
za tu uslugu Batić od njega traţio da uloţi pare u renoviranje fudbalskog stadiona u
Obrenovcu. Preko ministra policije Dušana Mihajlovića, prema reĉima Ulemeka, Dušan
Spasojević je dobio zaštitu Crvenih beretki.
Zanimljiv je deo iskaza Ulemeka o njegovoj ulozi u hapšenju Slobodana Miloševića. Kada je
Ulemek ušao u kuću, Milošević je od njega zahtevao da prenese poruku Banetu Ivkoviću.
Ulemek je pristao da prenese poruku, preko jednog pripadnika Crvenih Beretki, ali, prema
Ulemekovim reĉima Ivković se “prodao” DOS i odneo pismo u Vladu Srbije.
Dva dana nakon prekida julskog pretresa, prema tvrdnjama advokata Biljane Kajganić,
dobrovoljno se grĉkoj policiji, u Solunu, predao jedan od okrivljenih, Dejan Milenković –
Bagzi. Grĉka policija je, pak, saopštila da je on uhapšen ispred srpsko – crnogorskog
Konzulata u Solunu, u kasnim veĉernjim ĉasovima 16. j ula 2004. godine. Povodom
špekulacija oko toga, Ministratsvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je UBPOK 13.
maja poslalo molbu Interpolu Grĉke za informacije o Dejanu Milenkoviću, za kojim je
raspisanameĊunarodne
pruţanje meĊunarodnapravne
poternica. Danau 19.
pomoći ciljujuna poslata je zamolnica
pronalaţenja grĉkom Interpolu
i hapšenja Milenkovića. MUPza
Srbije je 16. jula poslao obaveštenje grĉkim kolegama da postoje indicije da odreĊena lica tog
dana treba da iz Srbije preĊu u Grĉku, kako bi se istog dana sa Milenkovićem, iz Grĉke vratili
u Srbiju. Tom prilikom je MUP Srbije uputio molbu da se sva ova lica, zajedno sa
Milenkovićem liše slobode. Grĉka policija je postupila po zahtevu MUP Srbije, pa je
Milenković, 16. juna 2004. godine pola sata pred ponoć, uhapšen ispred srpsko – crnogorskog
Konzulata u Solunu.
Na pretresu, 6. septembra, advokat Biljana Kajganić zatraţila je odlaganje pretresa, jer je njen
klijent Dejan Milenković hapšenjem u Solunu, postao dostupan srpskim pravosudnim
organima i nema uslova da mu se sudi u odsustvu. Veće je donelo odluku da se nastavi sa
saslušanjem prvookrivljenog Milorada Ulemeka jer hapšenje i pritvaranje u drugoj drţavi ne
znaĉi da je okrivljeni dostupan sudskim organima u Srbiji. Iako je Milorad Ulemek još

sredinom juna u iskazu govorio o prodaji 600 kg droge iz trezora Komercijalne banke, MUP
Republike Srbije je izveštaj Specijalnom tuţilaštvu o navodima Ulemeka, jedan o drogi, a
drugi o oruţiju naĊenom u magacinima Jedinice za specijalne operacije u K uli, dostavio tek u
septembru. U izveštaju je potvrĊeno da ta droga jeste spaljena u termoelektrani Nikola Tesla,
9. marta 2001.
“SLUČAJNI” IZVOĐAČI ODBRANE
U nastupu advokata u sudnici i van nje, postojala je oĉigledna strategija da se postupak
opstruira i obesmisli, kroz procesne radnje koje su advokati praktikovali. Ĉasopis Reporter
objavio je u martu 2004. godine biografije advokata odbrane u postupku za atentat na Zorana
ĐinĊića. Advokati Slobodan i Marko Milivojević brane okrivljenog Milorada Uleme ka i u
postupku koji se vodi za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u
Budvi. Milorad Ulemek u postupku koji se vodi za atentat na Zorana ĐinĊića, pored
pomenute dvojice, ima još jednog branioca advokata Momĉila Bulatovića.
Momĉilo Bulatović, je u advokaturu otišao iz suda. Bio je angaţovan zajedno sa Goranom

Petronijevićem u procesu, koji se vodi protiv Veselina Šljivanĉanina pred Haškim tribunalom.
Tribunal nije prihvatio angaţovanje ovih branilaca, zato što “nije proverena pro fesionalna
struĉnost advokata i njihovo poznavanje jednog od dva sluţbena jezika suda”. Nakon provere,
Goran Petronijević je otpao, a Momĉilo Bulatović je ostao jedan od branilaca Veselina
Šljivanĉanina, iako je “Veselin Šljivanĉanin ţeleo da uzme drugog a dvokata, ali mu je
nareĊeno da uzme Momĉila Bulatovića”.
Goran Petronijević, bivši sudija, kriviĉar, u tandemu sa advokatom Krstom Bobotom brani
Sašu Pejakovića u postupku za atentat na premijera ĐinĊića, dok u postupku za ubistvo Ivana
Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi, brani okrivljenog Radeta
Markovića. Goran Petronijević je bio ĉlan sudskog veća u postupku, koji je voĊen u
beogradskom Okruţnom sudu protiv lidera NATO zbog bombardovanja 1999. godine. Pored
ovog postupka u kome je sudio, Goran Petronijević je kao sudija poznat po tome što je radio
na ispomoći u sudu u Peći i da je tzv. Đakovaĉkoj grupi, koja je brojala 143 pripadnika
(Albanci) dosudio ukupno 1632 godine zatvora. Ostaće upamćen i po procesu koji je vodio
kao sudija na ispomoći, protiv Ismeta Berbatija, koga je osudio na 12 godina zatvora. Vrhovni
sud je presudu ukinuo zbog toga što je ustanovio, samo na osnovu spisa, da Berbati to delo
nije mogao uĉiniti.
Krsto Bobot, takoĊe bivši sudija, ostao je upamćen po tome što je trojicu novinara Dnevnog
telegrafa Slavka Ćuruviju,

zatvora bezuslovno, Zorana
zbog teksta Lukovića
“Ubijeni i SrĊanaMilovana
kritikovao JankovićaBojića”.
osudio na po pet
Krsto meseci
Bobot je kao
deţurni istraţni sudija obavio uviĊaj posle ubistva na Ibraskoj magistrali, iako je za uviĊaj bio
nadleţan istraţni sudija iz Lazarevca. Posle uviĊaja, sudija Bobot je zapisnik dostavio
lazarevaĉkom tuţilaštvu.
Miroslava Šeru Todorovića. bivšeg sudiju razrešio je duţnosti 2000. godine predsednik
Vrhovnog suda Srbije. Poznat je po spisateljskim afinitetima, pa se jednog trenutka u
medijima pojavila informacija da je izdavanje njegove knjige “Sudija smrti” finasirao Ljubiša
Buha – Ĉume, što je advokat Todorović demantovao. Advokat Todorović je bio ţrtva ljudi iz
“zemunskog klana”. Po njegovim reĉima, Todorovića su oteli pripadnici “zemunskog klana”
nakon jednog
u Zemunu njegovog
postoje nastupa
privatni na Posle
zatvori. televiziji
togaoktobra 2000. godine.
su me uhvatili i odveli“Sluĉajno mi je
u taj zatvor izletelo da
u Šilerovoj
ulici. Bio je decembar, a oni su me skinuli golog, bacili u prazan bazen i satima se iţivljavali
nada mnom. Rastezali su me nekim sprav ama… To je trajalo satima, a oni su primenjivali
klasiĉne policijske metode. Mile Luković Kum me je kao branio, a Dušan Spasojević napadao
i šutirao…”
Nenad Vukasović,
inspektor saveznogbranilac
SUP. U Zvezdana Jovanovića
tekstu Reportera je, je
piše da preVukasovića
advokatskekao
karijere radioZvezdanu
branioca kao
Jovanoviću preporuĉio Jovica Stanišić. Nenad Vuksović je jedan od medijski
najeksponiranijih branilaca u postupku za atentat na Zorana ĐinĊića i jedan od najoštrijih
kritiĉara sudija iz Veća i tuţilaĉke strane i predstavnika bivše vlasti. Nakon predaje Milorada
Ulemeka u maju 2004. godine, Vukasović je izjavio: “Dobrovoljna predaja uvek
podrazumeva predhodni razgovor sa nekim, i te stvari moraju da funkcionišu kao švajcarski
sat. To ukazuje da bi neko o tome morao da ima podatke, i naslućuje da će Legijina predaja
doneti veliki obrt na suĊenju. Oĉekujem da će sada biti rasvetljena i uloga bivše vlasti u
organizovanom kriminalu, a obrt se nazire u paniĉnim izjavama bivših drţavnih funkcionera.
Oni ne mogu da ostanu netaknuti, a neki od njih moraće da sednu na optuţeniĉku klupu.
Gospodin Zoran ĐinĊić je pao zbog svog okruţenja, i sada se oĉekuje probijanje brana ka
vrhu bivše vlasti ukljuĉujući i Demokratsku stranku”. Nenad Vukasović umeo je i ovako da
prokomentariše optuţnicu: “Ako je Dejan Milenković Bagzi išao da ubije kamionom, šta će
im onda ona glupost o zoljama? Molim vas, napišite da sam rekao da je Prijićeva optuţnica za
obdanište”.
Advokati Slobodan Boban Milivojević i njegov sin Marko Milivojević predstvaljaju deo
advokatskog tima Milorada Ulemeka. Slobodan Milivojević je u policijskoj akciji Sablja bio
uhapšen zbog sumnje da je bio saradnik “zemunskog klana”. Postojale su naznake da je
advokat Slobodan Milivojević naplatio 250.000 eura od Dušana Spasojevića za nekoliko
sitnijih usluga. Utisku da su se advokati odbrane identfikovali sa svojim klijentima, doprinelo
je i pitanje, koje je Marko Milivojević uputio jednom od svedoka na sledeći naĉin: “Koliko
dugo poznajete NAJVEĆEG PUKOVNIKA OD SVIH PUKOVNIKA i kako se odnosio
prema svojim ljudima”? Na isti naĉin advokat Marko Milivojević oslovio je Milorada
Ulemeka i na suĊenju za ubistvo Ivana Stambolića i za pokušaj atentata na Vuka Draškovića,
ali ga je tom prilikom predsednik Veća Dragoljub Albijanić upozorio da okrivljenog
oslovljava iskljuĉivo sa “okrivljeni Milorad Ulemek”.
Biljana Kajganić radila je kao sekretar Skupštine grada, pa kao sekretar saveznog MUP,
odakle je otišla u advokaturu. U postupku za atentat na Zorana ĐinĊića is takla se po velikom
broju prigovora, ţalbi, zahteva, podnošenju kriviĉnih prijava protiv sudije predsednika Veća
Marka Kljajevića,
Jovanovića. Posebnoprotiv svih lica
medijski koja su u postala
interesantna istraţnom postupku
je nakon uzeli izjavu
objavljivanja od Zvezdana
teksta Miloša
Vasića pod nazivom “Saradnici, advokati i stari drugari..”. u nedeljniku Vreme u septembru
2004. godine. U tom tekstu Miloš Vasić je napisao da je UBPOK, zahvaljujući tehnici koju su
dobili neposredno pre ubistva Zorana ĐinĊića, locirala Dejana Milenkovića u Grĉkoj, u aprilu
2004. godine. U maju, “presreli” su jedan od razgovora koji je Dejan Milenković vodio sa
advokatom Biljanom Kajganić. U tom razgovoru Biljana je obavestila Milenkovića da je ona
sa “starim drugarima” (Joĉićem i Bulatovićem) dogovorila da on dobije status svedoka
saradnika i da kaţe da je on po nalogu Ljubiše Buhe Ĉumeta, organizovao ubistvo Momira
Gavrilovića koga je ubio Teĉa. Kada je Bagzi rekao :”Kako da kaţem kad to nije istina”?, ona
je odgovrila: “Ma, ko te pita šta je istina? Istina je ono što sam se ja dogovorila. Ej, ova
dvojica surazgovra,
transkript najmoćniji
saljudi u drţavi,
Sluţbenom budalo!”poslao
beleškom Tadašnji naĉelnik
Vojislavu UBPOK Draganu
Koštunici, Boro Banjac je
Joĉiću,
Zoranu Stojkoviću i naĉelniku Javne bezbednosti generalu Miroslavu Miloševiću. Nakon

ovoga Boro Banjac je smenjen sa mesta naĉelnika UBPOK.
Opstrukcija je prestala kada je na vlast došla vlada koja je najavila ukidanje specijalnih
odeljenja, na šta su advokati odbrane reagovali oduševljeno, a da je to stav većine advokata
nagovestio
Beograda i je predsednik
njen Advokatske
predsednik komore
nisu reagovali Beograda,branilaca
na ponašanje Vojslav Nedić.
tokomAdvokatska komora
pretresa. Jedino
saopštenje koje je Advokatska komora Beograda sroĉila je protest zbog odluke Haškog
tribunala da Slobodanu Miloševiću postave barnioca u postupku.
SUOČENJE BEBE I LEGIJE

Vladimir Popović: Na ministra policije Joĉića i na Bulatovića, sa kojim ste ostali nasamo u
kabinetu one noći kada ste dovedeni, neobrijan i izujedan i kada su zvali frizerku. Frizerka je
došla iz beogradske policije da vas šiša i brije.
Milorad Ulemek: Loši su vam informatori.
Vladimir Popović: Taĉne su mi informacije i, onda ste jednog trenutka traţili da iz kancelarije
izaĊu Guri i Milošević i ostali ste u kabinetu sami sa Joĉićem i sa Bulatovićem, najmanje sat i
po vremena i dogovorili se da doĊete sutra ili prekosutra ovde, da vaši advokati sutra
izmišljenu priĉu sa, i te gluposti, da odmah krenete da optuţujete mene i bivšu vladu za
prodaju droge…
Milorad Ulemek: Loše su vam informacije gospodine Popoviću.
Vladimir Popović: Nisu mi loše informacije. Napravili ste sa glupim ljudima glup pakt i zbog
toga danas ispaštate. Potpuno bez potrebe ste ubacili jednu stvar koja je netaĉna, pri tome ste
našli vrlo jaku kariku, a to sam ja, koji nikada sa vama u Surĉinu nije bio, koji se nikada nije
video sa Dušanom Spasojevićem i koji nikada nije bio u Šilerovoj. Verovatno ste pretpostavili
da jesam, moţda, pa ste zato to rekli, ali, da ste se bolje raspitali, saznali biste da je ta stvar
nemoguća i nikada ne biste imali potrebu da priĉate. To sa drogom, da je taĉno, to nema
nikakve veze sa ovim za šta ste vi ovde optuţeni i zašto bi vi u svoju odbranu iznosili nešto
što vas dodatno uvaljuje u neko kriminalno delo.
Milorad Ulemek: Ja se toga ne sećam.
Vladimir Popović: Sada ću vas podsetiti šta je vaša izjava? Da ste prvi put sa mnom
razgovarali o drogi, u Surĉinu na veĉeri, a da ste drugi put sa mnom razgovarali u mom stanu
gde vas je premijer zvao. Došli ste, razgovarali ste sa njim, a onda je premijer ĐinĊić izašao, a
vi ostali sa mnom još 5 minuta i tada priĉali sa mnom o drogi. Nemam šta više da
razgovaram.
MEDIJSKA ORALNA ISTORIJA
U tekstuAleksandar
medije, ĐinĊić– Srbin smrt“, je:
prednapisao
Tijanić bivši savetnik
”Srbin predPredsednika SRJ Vojislava
smrt. Odmaknut Koštunice
od kriminala. za
Pred smrt.
Odmaknut od stranaca. Pred smrt. Odmaknut od Bebe i Ĉede. Pred smrt. Odmaknut iz
Zemuna. Pred smrt. Preseljen iz Berlina u Vašington. Pred smrt. Mudar. Ali, već mrtav. U
povorci, iza kovĉega, u DS koji se odrekao njegovih ljudi a njega beatifikuje, svako naslućuje
da ĐinĊić nije bio samo ono što se videlo. Da nije streljan zbog onog što se znalo… Oroz
snajpera vuku dva prsta. Šalju dve poruke. Jedan pripada anĊelu pakla. Nije se sloţio da
Zoran menja njihov dogovor. To je rekao na srpskom. Drugi prst? Taj je bio protiv da ĐinĊić
postane Srbin. To nije rekao na srpskom”.
U moru tekstova u tabloidima, koji s u se bavili ulogom bivših ĐinĊićevih saradnika i stranih
sluţbi u atentatu,
objavljen nekolikonašao se ipre
nedelja intervju
nego Milana Vidojevića
što je Milorad u listu
Ulemek Svedok
trebalo 18.iskaz
da da majau2004. godine,
postupku.
Vidojević, predstavljen kao “poznavalac rada obaveštajnih sluţbi”, na pitanje novinara Borisa
Aleksića: “da li je moguće da je premijer ĐinĊić stradao jer se svesno ili nesvesno
suprotstavio projektu koji je tek nazirao, stvaranju nove Habsburške monarhije u kojoj Hrvati
treba da preuzmu ulogu Srba na Balkanu?”, odgovara: “To je veoma opširna tema. Novo
Habsburško carstvo se obnavlja kroz EU. Nema sumnje da je Josip Broz Tito pripremio
nezavisnost
Moţda će nekoHrvatske kako
pomisliti dane
je bi
sveodgovarali za zloĉine
ovo bilo previše poĉinjenejedne
za premijera u Drugom
male svetskom
i napaćeneratu…
Srbije,
ali upravo jedna takva mala zemlja, jeste srušila moćnu prvu Habsburšku monarhiju”.
Dok su ĉekani rezultati iz Visbadena, pojedini mediji, predvoĊeni nedeljnikom NIN,
objavljuju priĉu o fotorobotu i kako je premijera ĐinĊića ubio pripadnik hrvatske tajne
Sluţbe, moguće bivši pripadnik Legije stranaca, a ne okrivljeni Zvezdan Jovanović. Novinar
NIN objavljuje imena dvojice hrvatskih drţavljana koji su u vreme atentata boravili u Srbiji.
Veoma brzo ispostavilo se da su obojica detaljno provereni odmah nakon atentata i da se
ustanovilo da nemaju nikakve veze sa atentatom. Ovaj podatak ne spreĉava novinare NIN da
nastave svoju istragu“ koja je trebalo da dokaţe neosnovanost optuţnice Jovana Prijića.
Kome je i zbog ĉega odgovaralo da istragu i optuţnicu usmerava u pogrešnom pravcu.
ČEMU VEROVATI
Registar saradniĉke mreţe drţavne bezbednosti od 1945. godine uništen je ili sklonjen, a
2001. napravljen je novi, sa izmi šljenim doušnicima, tvrdi RTV B92. Prilikom pravljenja
novog registra, mnogi saradnici izmišljeni su kako bi bili kompromitovani. Zbog vaţnosti tih
podataka i mogućnosti da se njima manipuliše, postoji osnovana sumnja da su pravi registri
saradniĉkih mreţa saĉuvani po nalogu šefa Resora drţavne bezbednosti Srbije Radomira
Markovića. Moguće je da se registri nalaze u posedu neovlašćenog lica. RTV B92 objavila je
dokaz o uništavanju dokumentacije. U tom dokumentu navedeno je da su ĉelni ljudi RDB
posle 5. oktobra 2000. sistematski uništili deo dokumentacije od 1998. godine. Uništeni su
delovi koji su se ticali operativnih obrada lica iz DOS- a i Otpora, mikrofilmovi, pomoćni
dosijei, izveštaji o radu za te dve godine, i dokumenti u vezi sa finansijskim poslovan jem. To
je utvrĊeno istragom operativaca sluţbe, a informacija da je došlo do zloupotreba i
nezakonitog ponašanja radnika RDB: Nikole Ćurĉića, Branka Crnog, Miloša Teodorovića i
Milana Đurovića dostavljena je 2001. godine MUP-u i Vladi Srbije. Pokrenuta je istraga samo
protiv Radomira Markovića. Nikola Ćurĉić je na sopstveni zahtev otišao u penziju, a Miloš
Teodorović i Milan Đurović ostali su rukovodioci u BIA. Drţavni tuţilac nije reagovao.
ŠLAG NA TORTU – NEKO ZATVARA KRUG

U akciji “Sablja” Rade Bulatović je uhapšen zbog susreta sa Miloradom Lukovićem Legijom i
Dušanom Spasojevićem Šiptarom pre ubistva premijera Zorana ĐinĊića i osumnjiĉen je za
udruţivanje
obrazloţeno,radi
naneprijateljske delatnosti,zakonskih
osnovu odgovarajućih a kriviĉnerazloga“.
odgovornosti osloboĊen
Imenovan je, kako je
je za direktora
Bezbednosno-informativne agencije, iako nije ispunjavao osnovne uslove. Prethodna vlast
uloţila je napor da pokrene proces profesionalizacije sluţbe, ali njegovim imenovanjem sve je
vraćeno u politiĉke vode gde se ljudi dovode za šefa civilne obaveštajne sluţbe po politiĉkoj
podobnosti. Bulatović nije radio u obaveštajnim sluţbama, nego u Saveznom ministarstvu
inostranih poslova, i tako BIA je data amateru. Nisu stvoreni kontrolni mehanizmi, i kontrola
sluţbe je kao u vreme jednopartijske drţave, a otimanje za kontrolu kapaciteta za
prisluškivanje, ko će kome prikazivati snimke poseta ili intimnog ţivota stvarnih ili
zamišljenih politiĉkih protivnika trebalo bi iskoreniti. Šef Agencije trebalo bi da poseduje
neke profesionalne kvalitete, jer je reĉ o specifiĉnom zanatu. Ako je bilo razloga da se na ĉelu
agencije
direktoranaĊe
BIA neko ko anije
sposobn da iz bezbednosne
obavlja strukture,
tu funkciju i bude onda je pitanje
nosilac reforme.daHapšenje
li je liĉnost na mestuu
Bulatovića
vreme akcije “Sablja” smestilo je tragove atentata meĊu ljude bliske predsedniku DSS.
Ĉinjenica da je Bulatović bio pritvaran u akciji “Sablja” zbog kontakata sa voĊama
zemunskog klana povlaĉi sumnju. Advokat Boţo Prelević smatra da privoĊenje Bulatovića u
akciji “Sablja” nema formalnog znaĉaja u sluĉaju njegovog imenovanja za šefa BIA, jer
protiv njega tuţilac nije podigao optuţnicu, što jeste problem prethodnih vlasti.
Generalni sekretar, za divno ĉudo, navodno “nepatriotske” nevladine organizacije Atlantski

savet, Veljko Kadijević, rekao je, na opšte ĉuĊenje, da je Bulatović ĉovek koji je obezbedio
kvalifikacije za direktora BIA. On je naglasio da Bulatović nije laik već ĉovek koji s e bavi
tom oblašću i dobro je upućen u bezbednosnu problematiku. Ĉinjenica da je radio u
Ministarstvu spoljnih poslova, prema Kadijeviću je još jedan plus, jer Bulatović uţiva ugled u
inostranstvu, a funkcija direktora BIA delimiĉno je i politiĉka: Bulatović se visoko kotira u
ovoj politiĉkoj garnituri i njegovo imenovanje nije iznenaĊenje. Predstoji mu ozbiljan rad, jer
je taj segment bezbednosti zapušten i trebaće mu umešnost da agenciju reformiše prema
standardima demokratskih zemalja i napravi diskonti nuitet sa dosadašnjim naĉinom rada.
Njegovi prethodnici nisu uradili ništa na tom polju“, ocenio je Kadijević.
KO JE MUTIO ŠLAG
Premijer Srbije Vojislav Koštunica kao da je pokušavao da izvrši drţavni udar. Preuzimanje
tajne sluţbe, bilo mu je neophodno, samo da nastavi “neomiloševićizam”.
Danica Drašković tvrdila je da joj je direktor BIA Rade Bulatović obećao da će podrţati njen
izbor na mesto direktora Instituta bezbednosti BIA: Razgovarala sam sa Bulatovićem o
prislušnim ureĊajima koji se još nalaze u mojoj kući. Tada smo se dotakli Instituta za
bezbednost. Rekla sam mu da, po koalicionom dogovoru, SPO-u pripada to mesto. Bulatović
je rekao da nema ništa protiv mog izbora. Rekao je: „Dajte kandidaturu i završićemo to.‟“
SPO je na sednici kadrov ske komisije Vlade Srbije predloţio Danicu Drašković za šefa
Instituta bezbednosti, ali odgovora na ovu kandidaturu nije bilo: Ne znam u ĉemu je
problem… Oĉigledno postoji problem kada on ĉeka toliko…“, rekla je Danica Drašković.
Ona je odbacila tvrdnje portparola DSS Andreja Mladenovića, da je “SPO dobio sve što je
trebalo da dobije, pošto je njihov kadar Vladimir Boţović postavljen za generalnog inspektora
srpske policije”: SPO je traţio mesto ministra policije, pa smo odbijeni. Traţili smo
zamenika ministra policije, ali koalicioni partneri nisu pristali. Na kraju smo dobili obećanje
da će nam pripasti Institut za bezbednost BIA i mesto generalnog inspektora MUP-a Srbije.
Boţović je odmah postavljen, dok smo sa Institutom ĉekali…“ Direktor BIA Rade Bulatović
nije odgovarao na pozive. Šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima SrĊan Đurić tvrdio
je da imenovanja Danice Drašković na ĉelo Instituta za bezbednost nije u domenu Vlade
Srbije. Ministar komisije

Ĉlan kadrovske Bojan Dimitrijević rekao jezadadijasporu,
iz SPO, ministar se to pitanje rešava
Vojislav izmeĊu lidera
Vukĉević rekao DSS
je da ijeSPO.
njegova stranka iznela svoj predlog i sada ĉeka: Direktora Instituta za bezbednost predlaţe
direktor BIA. Kako je Bulatović kadar DSS, iz razgovora sa ministrima iz ove stranke stekao
sam utisak da oni imaju dovoljno razumevanja za naš predlog.“ Portparol DSS Andreja
Mladenović objasnio je da mu nije poznato da li je Koštunica predloţio Radetu Bulatoviću
imenovanje Danice Drašković u Institut za bezbednost: Koliko ja znam, BIA će ovih dana
objaviti koji su zakonski uslovi potrebni za mesto direktora“.
Kada je dogovor propao, list SPO, “Srpska reĉ” opisao je poĉetAk rada Bulatovića:
“Direktor BIA, sastaje se sa bivšim Legijinim najbliţim saradnikom, i bivšim zamenikom
naĉelnika Drţavne
i omega Jedinice zabezbednosti Srbije Andreje
specijalne operacije, Savića,organizator
i operativni Miloradompolitiĉkih
Bracanović koji poĉinjenih
zloĉina je bio alfa
za vreme Slobodana Miloševića, i posle njegovog pada. O ĉemu priĉaju moţe se zakljuĉiti iz
toka postupaka za ubistva na Ibarskoj magistrali, za ubistva Zorana ĐinĊića i Ivana
Stambolića. Oĉigledni su napori izvršne i sudske vlasti, potpomognute drţavnom
bezbednošću, da se optuţeni odbrane i da se ponište njihova priznanja u istraţnom postupku,
a procesi dovedu u sumnju. Jasno je zašto to radi Bracanović, ali zašto i u ĉije ime to radi
Rade Bulatović?
Rade Bulatović je, kao novi direktor BIA, promivisao i novi dan bezbednosti – 17. oktobar
(namerno ili sluĉajno iz doba kralja Aleksandra). Na toj sveĉanosti bilo je upadljivo da je
uspeo da vaskrsne Miloševićevu pretorijansku gardu, saĉuva sve saborce Milorada Lukovića i
Milorada Bracanovića, i da toliko zamuti nerešena ubistva da to sud neće dugo rešit i.
Do njega su, kako piše “Srpska reĉ” na toj proslavi stajali Radiša Roksić – ĉlan JUL-a i tajni
policajac Mire Marković, Miša Vilotić – oslonac Radeta Markovića u borbi protiv domaćih
izdajnika, Cviko Milinković – pijani kum Milorada Bracanovića, Mića Jovanović – glavno
uvo u strankama koje ne slede Slobodana Miloševića, julovac Mile Jovanović – ekspert za
privatne zabave direktora, Vojislav Mraković – pobednik na takmiĉenju “ko će pre doneti
tortu za roĊendan direktoru BIA”, Slobodan Mirković i Nikola Milenković – zalutali tandem
uplašenih momaka sa nazovi titulom rukovodilaca Beogradskog centra BIA, Slaviša
Milošević – najbogatiji tajni policajac u Srbiji, i tako redom.
Posebnu paţnju na proslavi Bulatović je poklonio svojoj ekipi iz Carine, iz vremena k ada je,
kao Mirin dipolomata, švercovao iz Turske i Italije. Tu je predvodnik Predrag Petronijević,
svršeni student Više škole unuštrašnjih poslova, koji je kredit kod Bulatovića stekao
promovisanjem verzije ubistva Momira Gavrilovića, kojom je, zarad naklonosti tadašnjeg
savetnika za bezbednost predsednika SRJ, laţno optuţio svog šefa – Gorana Petrovića. Do
njega su bili Radetov kum Miloš Vulić, alfa i omega za (ne)carinjenje kineske robe, i Đoka
Antić iz Niša, “Radetov carinik” iz vremena “krmaĉa” iz Turske i Italije, nagraĊen mestom
naĉelnika niškog centra BIA.
Za medijsko pokrivanje sveĉanosti bili su zaduţeni listovi “Kurir” i “Balkan”, uz trabunjanja
o reformi i depolitizaciji.
Za ovu sveĉanost preureĊen je kabinet Radeta Bulatovića, postavljen mermer na ulaznim
stepenicama, a hrana i piće pristigli su od “sponzora” koje je obezbedio šef kabineta Nikola
Bajić, leĉeni alkoholiĉar nakon krize posle sloma Treće linije 5. oktobra 2000.
Na proslavu treba dovući i politiĉki krem, ako je moguće i Borisa Tadića, pa je preko Stevana
Nikĉevića, direktora “Jugoimport SDPR”, Bulatović bio u komunikaciji sa predsednikom.[60]
UGAO GLEDANJA ILI LAGANJE?

Posle hapšenja nekadašnjeg savetnika za bezbednost predsednika Jugoslavije Radeta
Bulatovića i bivšeg
kojim povodom šefasavojne
viĊao obaveštajnezasluţbe
osumnjiĉenima ubistvoAce Tomića,Srbije
premijera otvoreno je pitanje,
Zorana ĐinĊića.ko se i
Savetnik za ljudska prava Vojislava Koštunice, Gradimir Nalić, rekao je da su njegovi jedini
kontakti sa JSO bili u mesecima nakon oktobra 2000. godine, i da je tada kao advokat i izvršni
direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava bio veza izmeĊu drţave, oficir a
Unmik i Albanaca koji su dolazili u posetu svojim najbliţima u zatvorima u Srbiji.
Direktor Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava Biljana Kovaĉević-Vuĉo demantovala je

da je advokat Gradimir Nalić, nekadašnji savetnik bivšeg predsednika Jugoslavije Vojislava
Koštunice od oktobra 2000. predstavljao JUKOM: “Od oktobra meseca 2000. godine
Gradimir
bio DušanNalić nije izvršni
Ignjatović, direktor
a od ove JUKOM
godine izvršni-a,direktor
i da je uJUKOM
to vreme naMirna
-a je mestuKo
izvršnog direktora
sanović. Znaĉi,
Gradimir Nalić u funkciji izvršnog direktora JUKOM-a nije mogao da izvršava neke radnje o
kojima je govorio, neko spajanje sa Unmikom, pre svega zato što nije bio izvršni direktor, a i
zbog toga što nikakvo spajanje sa oficirima Unmika nije u nadleţnosti JUKOM-a… U to
vreme, JUKOM se bavio intenzivnom kampanjom za amnestiju svih politiĉkih osuĊenika i
nije radio nikakve poslove na oslobaĊanju zatvorenika, pre svega zato što to nije u nadleţnosti
JUKOM-a”.
Gradimir Nalić je ponovio da je od oktobra 2000. do janura naredne godine bio na mestu
izvršnog direktora JUKOM, i da je u ime JUKOM-a izveo iz zatvora novinara Zorana
Lukovića, Fljoru Brovinu i maloletnog Vuĉetića iz zatvora u Kosovskoj Mitrovici.
Ĉedomir Jovanović u svojoj knjizi “Moj sukob sa prošlošću” piše: “Kampanja protiv nas se
pojaĉava. Stalno je tema bila Hag. Legiju sve vreme toksira Koštuniĉin kabinet da će biti
izruĉen Tribunalu. I pre republiĉkih izbora u decembru 2000. godine, na slavi JSO, na
AranĊelovdan, Gradimir Nalić, savetnik za ljudska prava Vojislava Koštunice, vršio je smotru
specijalne jedinice Drţavne bezbednosti u Kuli. Tada im je rekao da JSO treba da sluţi
Koštunici jer je patriota, a ne ĐinĊiću jer će ih sve prodati Hagu. “Svi zajedno treba da radimo
za našu stvar”, poruĉio im je Nalić. Zbog te smotre, a ne zbog sklonosti krizama, nismo
prihvatili Koštuniĉin predlog da on bude ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije. Tek
naknadno smo saznali da Nalić ima zdravstvene probleme koji su duboko kompromitujući za
svakoga ko ima profesionalne ambicije. To su problemi prema kojima su Joĉiĉevi “gresi iz
mladosti” zaista sitnica. Zoran se spremao za odlazak u Vašington i za susret sa Bušom u
novembru 2001. godine.“
Na suĊenju optuţenim pripadnicima tzv. Zemunskog klana u Specijalnom sudu pravni
zastupnik DSS, Gradimir Nalić, ispriĉao je: “Posle bacanja dve bombe na sedište DSS, 28.
februara 2002, policija je saopštavala da “prevrće nebo i zemlju” ne bi li uhvatila poĉinioce,
ali Vojislava Koštunicu ili bilo koga iz o ve partije MUP nikada nije obavestio do kakvih su
saznanja došli. U to vreme nismo imali indicije ko je ovo uĉinio. U javnosti se mislilo da je to
protest zbog navodnog nedavnog pokušaja hapšenja Radovana Karadţića u Beogradu. Liga za
Vojvodinu saopštila je da je to bilo neadekvatno upozorenje DSS-u zbog navodne
ratnohuškaĉke politike. DHSS je saopštila, što je krunisano kasnije u “Sablji”, da napadaĉi
ţele da izazovu razdor u demokratskom bloku. DSS se pridruţuje kriviĉnom gonjenju protiv
ovde optuţenih, jer novih dokaza nemamo“.
Predsednik sudskog veća Marko Kljajević pitao je: “Da li je Vojislav Koštunica dobio pismo
Ljiljane Buhe o tome ko je bacio bombe na sedište stranke?”
“Ne znam, to moţe da kaţe samo Vojislav Koštunica”, odgovorio je Nalić.
U istrazi ste,
Koštunici 8. jula
navela 2003,
druga rekliuda
imena je Ljiljana,
odnosu supruga
na ovde Ljubiše
optuţene Buhe,
Dušana u pismu Vojislavu
Krsmanovića i Milana
Jurišića, da je to uradio “surĉinski”, a ne “zemunski klan”. Kako objašnjavate razliku u vašem
iskazu tada i danas? – pitao je sudija Kljajević.
“Osveţili ste mi sećanje. Dobijena su njena pisma, pretpostavljam da ih imate”, vadio se
Nalić.
Kad je sudija Kljajević rekao da sud nema pisma Ljiljane Buhe, Nalić se obavezao da ih naĊe
u stranaĉkoj arhivi i dostavi sudu.
Napad na prostorije DSS dogodio se u vreme kad su postojale ozbiljne nesuglasice izmeĊu
DSS i DS, i unutar celog DOS, oko daljeg toka reformi i politike drţave. DSS je uvek sve
radio u granicama dobrih odnosa sa ostalim politiĉkim f aktorima. U stranci smo bacanje
bombi shvatili kao akt nasilja prema nama, ali nismo išli u revanšizam“, dodao je Nalić
Na pitanje advokata Slobodana Milivojevića, branioca prvooptuţenog Legije, Nalić je bio
izriĉit da bacanje bombi na sedište DSS nije dovelo do još većeg razdora u DOS.
ŢIVOT TEČE
Vlada Srbije raspisala je krajem 2005. tender po kome je ministarstva privrede, za ekonomske
odnose
decembrasa inostranstvom, i kulture
došli su iz “Strakon trebaloĉiji
sekjuriti”, da jeĉuvaju privatna
suvlasnik obezbeĊenja.
Gradimir Nalić, daPoĉetkom
preuzmu
obezbeĊenje nekih vladinih zgrada, ali posle intervencije ministara “privatni biznis” je
propao. Neuspelo angaţovanje Nalićevog obezbeĊenja u ministarstvima potvrdio je pripadnik
policije: 5. decembra ujutru došao je jedan ĉovek i rekao: “Ja sam iz „Strakon sekjuritija‟ sa
Zvezdare. Poslali su me da u 11 sati preuzmem obezbeĊenje ovog ministarstva”. Ja ga pitam
gde si radio ranije, a on slegne ramenima i kaţe mi da mu je ovo prvi posao u ţivotu. Ministr i
Milan Parivodić, Dragan Kojadinović i Predrag Bubalo ĉuli su za angaţovanje privatnog
obezbeĊenja nekoliko dana pre preuzimanja i dali su nalog da im odmah bude javljeno ako
neko doĊe da nas zameni. Kako smo kasnije saznali, Predrag Bubalo, ministar privrede,
pogrešno je razumeo da hoće da zamene i njegovo liĉno obezbeĊenje, pa je otišao kod
ministra policije Dragana Joĉića. Bubalo mu je rekao: “Lako je tebi kad imaš dvadesetoro
ljudi koji te stalno prate, a nama hoćeš da ukineš i ovih nekoliko policajaca.” Posle toga, Joĉić
je odustao od promene i mi smo ostali ovde. “
Angaţovanje privatnih obezbeĊenja u vladinim institucijama nije novost. Već drugu godinu u
zgradi Poreske uprave u Beogradu je ljudstvo firme “Gordon”. Oni su na tim poslovima bili
rasporeĊeni u vreme vlasti Slobodana Miloševića, ali ih je nova vlast zamenila policijom.
Informacije o nastavku trenda iz Miloševićevog reţima potvrdio je Gradimir Nalić: Taj
tender je postojao, ali… nije prošao. Plan je promenjen i ostalo je policijsko obezbeĊenje.
Trebalo je da se promeni izmeĊu ĉetiri i osam ljudi u svakom od ta tri ministarstva, ljudi koji
rade na portirnici ili neke sliĉne poslove. Nije bilo predviĊeno da se zamene policajci koji
obezbeĊuju ministre… Moja firma je konkurisala na još dvadesetak tendera, ali da do sada
nijedan od njih nije realizovan“.
DA LI JE SVE SLUČAJNO I BEZ POČETKA I KRAJA

Pred Anketnom komisijom Skupštine Srbije bivši naĉelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije
Nebojša Pavković je potvrdio da je u noći izmeĊu 4. i 5. jula 2001. godine u kabinetu
predsednika SRJ Vojislava Koštunice odrţan sastanak na kojem je planiran upad u Biro za
komunikacije Vlade Srbije zbog navodnog prisluškivanja predsednika Jugoslavije. Pavković
je izjavio da nareĊenje za upad u Vladu Srbije nije dobio pismeno od predsednika SRJ, već da
mu je to naloţio savetnik predsednika SRJ, Gradimir Nalić. Oko jedan posle ponoći u kabinet
ga je pozvala
kabineta sekretarica
Ljiljanu Mirela“
Nedeljković, i, prema
generala Acunjegovim
Tomića ireĉima, tamo
savetnika za zatiĉe:
ljudskaKoštunicu, šefa
prava Gradimira
Nalića… Nalić me je, pod uticajem alkohola, doĉekao reĉima da sam ĉovek od akcije i da
konaĉno za mene ima zadatak. Rekao je da neko prisluškuje predsednika Koštunicu, da je
utvrĊeno da postoji agencija koja je nabavila aparate za prisluškivanje i da u tu agenciju treba
upasti, rasturiti je i videti šta ona radi – rekao je Pavković, i dodao da je Nalić rekao da se
upad mora izvršiti iste veĉeri jer će u suprotnom biti kasno i da je u pitanju opstanak savezne
drţave“.
Pavković je svedoĉio da je na tom sastanku Nalić istakao da je potrebno upasti u tu agenciju,

zapleniti aparate“, a da Tomić predloţio i hapšenje Vladimira Popovića Bebe, koji je navodno
stajao izakomunikacije
Birou za operacije prisluškivanja. On je Srbije,
Vlade Republike nag lasio da se u tom trenutku nije znalo da se radi o
već se govorilo o nekakvim kablovima,
zgradi kod „BeograĊanke‟, agenciji sa savremenom opremom za prisluškivanje“, Pavković je

rekao da je pozvao generale Aleksandra Vasiljevića, Milena Simića i Milana Đakovića, a
jedna jedinica je stavljena u pripravnost. Kasnije je na sastanku u Upravi vojne bezbednosti
razjašnjeno da je u pitanju Biro za komunikacije, zakljuĉili smo da bi upad bio neovlašćen jer
VJ nema nadleţnost i da to nije naš posao“, rekao je Pavković i dodao da je istog dana
izvestio Koštunicu
reši ga preko MUP-adaSrbije
zadatak
ili nije izvršen
izlaskom i savetovao
u javnost. munaglasio
On je da taj problem
da se odilitada,
iznese pred
pa do VSO,s
smene
mesta naĉelnika GŠ, njegovi kontakti sa Koštunicom svode na telefonske razgovore ili
sastanke kojima je obavezno prisustvovao i Rade Bulatović, savetnik za bezbednost
predsednika SRJ: Kod Koštunice je navedene noći, sem Ljiljane Nedeljković, neovlašćeno
prisustvovao i Gradimir Nalić, koji je vodio glavnu reĉ“.
On je naglasio da je postojala tendencija da se upadom napravi pometnja i destabilizuje

Vlada Srbije i da se VJ uvuĉe u sukob unutar DOS i na taj naĉin napravi neka vrsta udara u
zemlji[61]. Posle tih sastanka više niko nikada nije insistirao na priĉi o prisluškivanju, niti je
bilo priĉe o istrazi, što bi bilo logiĉno. Izgovor Tomića za obustavljan je akcije protiv Vlade
Srbije bio je to što je Vasiljević otišao i sve ispriĉao premijeru ĐinĊiću i tako onemogućio
akciju“.
Pored Pavkovića, iskaz je dao i general VJ u penziji Milan Đaković, bivši naĉelnik Uprave
vojne bezbednosti, koga je na tom mest u kasnije nasledio Aco Tomić. On je istakao da je
posle sastanka u kabinetu predsednika SRJ jedan broj ĉlanova specijalne jedinice Kobra“ bio
stavljen u pripravnost: Odluĉili smo na sastanku u Upravi vojne bezbednosti da se akcija
odloţi dok se ne prikupi više dokaza. MeĊutim, kada sam video da Tomić ne samo da ne zna
gde se zgrada nalazi, već i šta je u njoj, koliko je ljudi obezbeĊuje, dao sam znak glavom
generalu Pavkoviću da od akcije nema ništa”. On je rekao da je Nalić zahtevao da napiše
izjavu jer je odbio da sprovede u delo ideju o upadu u Vladu Srbije, što je Pavković odbio
reĉima: Ko si ti da ja tebi pišem izveštaj? O svemu ću izvestiti samo predsednika Koštunicu.“
U postupku protiv novinara Milovana Brkića, istraţni sudija Prvog opštinskog suda saslušao
je naĉelnika SUP Beograda Milana Obradovića, i šefa odseka za suzbijanje narkotika
Slobodana Pešića. Zamenica drţavnog tuţioca optuţila je Brkića da je u kolumni u listu
Nacional oklevetao Milana Obradovića tvrdnjama da je uĉestvovao u likividaciji slikara
Dragana Maleševića Tapija, da je montirao proces ubicama generala Boška Buhe, i prikrivao
ubistva graĊana u prostorijama SUP, u kojima su uĉestvovali radnici policije. U
višeĉasovnom ispitivanju pred istraţnim sudijom, odgovarajući na pitanja sudije, okrivljenog
Brkića i njegovog advokata Gradimira Nalića, general Obradović je negirao svoje uĉešće u
navedenim dogaĊajima.
privedenog I inspektor
mladića Milana Slobodan
Jezdovića. Pešić nije
Oba svedoka priznao
navela su dadaihjenovinar
uĉestvovao
Brkiću ubistvu
neopravdano proganja, da im na sluţbene telefone šalje iritirajuće poruke, da od policajaca
prikuplja informacije i nudi novĉane naknade. Pridruţili su se zahtevu za gonjenjem novinara
i zatraţili novĉano obeštećenje. Nakon ĉetvoroĉasovnog ispitivanja, advokat Nalić predloţio
je sudu da izvede dokaze u korist Brkićeve odbrane, a novinar Brkić ostao je pri navodima iz
svojih tekstova. Brkićeve tvrdnje nisu se ispostavile kao taĉne, ali nije osuĊen.
Kada je stupio na vlast, 2000. godine kao predsednik SRJ, Koštunica okupio je ekipu ljudi
koji su ostali njegovi bliski saradnici. Vojislava Koštunicu prati oreol da se nerado pojavljuje
u javnosti. Zato su u njegovo ime istupali njegovi savetnici. U prvom timu našli su se
Slobodan Samardţić,
šef kabineta Aleksandar
bila je Ljiljana Tijanić,Ovi
Nedeljković. Gradimir
ljudi i Nalić, Petarznaĉajnu
dalje imaju LaĊević, poziciju
Rade Bulatović,
i ĉesto sua
mnogo uticajniji nego oni koji se formalno nalaze na savetniĉkim mestima. Ĉinjenica da su
nakon odlaska iz savetniĉke fotelje završili na direktorskim mestima uticajnih institucija
dovoljno govori koliko je Koštunica imao poverenja u njih. Nekadašnji savetnik za
bezbednost Rade Bulatović postavljen je na mesto direktora BIA, a Aleksandar Tijanić je
imenovan za direktora drţavne televizije. Iz prve Koštuniĉine savetniĉke garniture zanimljivu
biografiju ima proizvede
ljudska prava, i GradimiruNalić. Koštunica
ministra policije,jealinameravao
mu ta idejadanije
Nalića, koji
prošla mu je bio savetnik
– suprotstavio se DS.za
Ĉedomir Jovanović je, dok je bio šef poslaniĉke grupe DOS-a u Skupštini Srbije, optuţio
Nalića za nastojanje da izgradi paralelnu sluţbu Drţavne bezbednosti, lojalnu Koštunici, što
je ovaj negirao. Nalić je bio advokat Radeta Bulatovića kada je ovaj uhapšen u policijskoj
akciji Sablja” posle ubistva premijera Zorana ĐinĊića, a kasnije je osnovao firmu za
obezbeĊenje.
Savetnik za medije SrĊan Đurić postaje direktor i glavni i odgovorni urednik TV Avala”.
Odlazak Đurića usledio je nakon što je RRA odobrila vlasniku Pinka”, Ţeljku Mitroviću, da
kupi 4,95% Avale” što je predsednik Upravnog odbora ove televizije objasnio kao pomoć u
podizanju kvaliteta programa i kreiranju uspešne poslovne politike ”. Posle skupštinskih
izbora 2007. godine, premijer ga je prebacio u svoj tim nakon što je Đurić izgubio mesto
direktora vladine Kancelarije za saradnju a medijima. Đurić je Koštunicu upoznao 1990.
godine kao ĉlan DS. Po profesiji je novinar. Bio je urednik spoljnopolitiĉke rubrike na Studiju
B, a onda je glavni i odgovorni urednik informativnog programa na BK televiziji. Napustio je
Karića 2001. godine i postao suvlasnik agencije Olaf i Mekatir” koja i danas uspešno radi.
Njegovo mesto nezvaniĉno je zauzeo pravnik, Branislav Ristivojević, koji je ponovo postao
savetnik premijera (kao i u prvoj Koštuniĉinoj vladi). Pred prošle parlamentarne izbore bio je
drugi portparol DSS. Ristivojević je i predsednik Upravnog odbora Ţeleznica Srbije” iako po
Zakonu o spreĉavanju sukoba interesa ove dve funkcije ne bi smeo da obavlja istovremeno.
U Koštuniĉinom kabinetu sede i bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan
Parivodić, bivši ministar za rad i zapošljavanje Slobodan Lalović, filozof Mile Savić, karijerni
diplomata Miroslav Šestović i pravnik Aleksandar Simić.
Koštunica se ne odriĉe lako ljudi u koje ima poverenja. Oni koji su odlazili, mahom su to
ĉinili svojom voljom, izuzev savetnika Vladimira Galića, koji je nekada bio direktor Agencije
za privatizaciju, ĉiji odlazak iz kabineta nije bio u ljubavi. Koliko premijer drţi do lojalnosti i
poverenja svedoĉi i podatak da je njegov liĉni sekretar već godinama Mirela Vasić, koja ima
reputaciju izuzetno diskretne osobe od koje niko nije uspeo da iscedi neku informaciju.
MeĊu onima koji imaju najviše uticaja na Koštunicu, pre svega o kosovskom pitanju, izdvaja
se Slobodan Samardţić.
Dugo uz Koštunicu i ĉovek koji ima uticaja na premijera je i Aleksandar Simić. Ovaj pravnik
je u drugom mandatu savetnik za politiĉka pitanja. Svojim izjavama uzburkavao je javnost, pa
je Crnu
Iako Goru nakon
zvaniĉno nisu nirazdruţivanja drţavne premijer
na jednom poloţaju, zajedniceuvaţava
nazvao savete
kvazidrţavom”. savetnika
nekadašnjeg
predsednika Srbije Borisa Tadića, Leona Kojena i knjiţevnika Matije Bećkovića. Leon Kojen
je i dok je bio na savetnik optuţivan da je blizak stavovima DSS. Kada se sredinom februara
2008. pojavio na slavi Srpske radikalne stranke, potpredsednik SRS, rekao je da su radikali
uvek do bro saraĊivali s njim.
Osim savetnika, u javnosti su se pojavljivali i Koštuniĉini šefovi kabineta. Dok je bio
predsednik SRJ na tom mestu nalazila se Ljiljana Nedeljković. Njoj je pripisivan uticaj na
Koštunicu. U jednom od retkih intervjua rekla je: Voju je najlakše napasti tako što će biti
napadnut neko ko mu je blizak”. Kada je napustila Koštunicu mediji su objavili da je razlog to
što je bila nezadovoljna tretmanom u stranci i rastom uticaja Zorana Drakulića za koga je
tvrdila da je štetan za stranku.
Kada je 2004. godine Koštunica postao premijer na njeno mesto je došao Aleksandar
Nikitović koji je bio njen zamenik dok je Koštunica bio predsednik SRJ. Nikitović je roĊen u
Baru, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je i magistrirao. U
kabinet je došao na predlog Koštunice s kojim se upoznao tokom rada u Institutu za filozofiju
i društvenu teoriju. Navodno je bio vrlo uticajan kada je reĉ o odnosima s Crnom Gorom, a
kaţu da jei za
zaduţen imao znaĉajnu
odnose ulogu i krugovima.
s poslovnim pri dobrovoljnim predajama
Njegovo kumstvohaških optuţenika.
s Vojinom On je
Lazarevićem
ostalo je u domenu nagaĊanja.
Vojislav Koštunica ima i tim koji se mogao naći u svakoj “mućki”, poĉev protiv Crne Gore,
preko sandţaĉkih kombinacija, do politiĉkih igara koje se nekad otkriju, nekad ne.
NEBOJŠA VUJOVIĆ je kum Radeta Bulatovića, aktuelnog šefa BIA, nekadašnjeg savetnika
za nacionalnu bezbednost Vojislava Koštunice, u vreme dok je bio predsednik SRJ. Bulatović
je bio meĊu prvim uhapšenima u akciji “Sablja”, pod sumnjom da je odrţavao veze sa
zemunskim klanom, da bi svoju “rehabilitaciju” doţiveo stupanjem Koštunice na mesto
srpskog premijera. Njegov kum Nebojša Vujović je nominalno zastupnik vršaĉkog
“Hemofarma” u Vašingtonu, ali je “spektar” njegovih poslova i duţi i ĉudniji od funkcije koju
ima. Tako je bio pregovaraĉ sa Karlom del Ponte oko izruĉenja Ratka Mladića, i to na
preporuku kuma Bulatovića i Gradimira Nalića, nekadašnjeg Koštuniĉinog savetnika za
ljudska prava, koji je postao poznat po tome što je u svojstvu Koštuniĉinog kandidata za
ministra policije u ĐinĊićevoj Vladi, otišao u Kulu, susreo se sa Legijom, izvršio smotru
Jedinica za specijalne operacije i pritom rekao “kako su u Srbiji na vlasti izdajnici, ali da to
neće dugo trajati, jer će drţavom brzo upravljati patriotske snage”. Vujović je bio JUL-ovac,
kao i kum, u vreme Slobodana Miloševića, kada je, u svojstvu medijskog “eksperta”, za strane
novinare objašnjavao kako “smo uništili NATO i kako im bombardovanje nije donelo
pobjedu nad Srbima”! Bio je “grlatiji” od Gorana Matića i Ivana Markovića… Vujovića u
srpskoj politici zovu “Koštuniĉin ambasador u Americi”, obzirom da se aktuelni ambasador
Ivan Vujaĉić malo što i pita na mestu koje pokriva.
OBRAD KESIĆ je ĉovek za koga je teško reći šta u stvari radi. On je za srpsku opoziciju, pre
5.oktobra 2000, organizovao uĉešće u Molitvenom doruĉku, doveo u Vašington tadašnje
srpske opozicionare, Slavka Ćuruviju, Branku Prpu, SrĊana Darmanovića i ostale, a onda
je liĉno Miri Marković ispriĉao šta su tamo oni govorili. U savetodavnim uslugama je
nenadoknadiv, pa je tako savetovao i Radovana Karadţića.
BERT BRAUN je svakako najinteresantniji. Naravno da radi za velike pare koje mu

obezbeĊuju srpski tajkuni. Braun je vrlo “mutan” i sa vrlo jakim vezama u srpskom
politiĉkom krugu.
Ţivkovića[62]. Beogradskigasagovornici
Montgomeri tvrde
je kaznio što da je on
se mešao indirektno stvari
u unutrašnje srušioSrbije
Vladuali
Zorana
to nije
mnogo uticalo na kasnija dešavanja koja su Srbiji donijela novog premijera – Vojislava
Koštunicu… Nakon Infotopa RTV Pink, o ĉemu je tadašnja urednica Tamara Nikĉević
progovorila, u kojem je bilo reĉi o tome ko je Bert Braun i zašto ima toliko uticaja u Srbiji i
Crnoj Gori, Nebojša Medojević ga je pozvao u Vašington, i “informisao” o tome da je ovde
vest dana, Braun je odmah zvao Ţeljka Mitrovića, vlasnika PINK, a ovaj Tamaru Nikĉević.
Rezultat je bio micanje Infotop i glavne urednice sa TV.
“ANTI-HAŠTVO” – ZAVERA ILI POLITIKA

Problem zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, bio je, pre svega, unutrašnjopolitiĉki, ali i
problem koji,iznenaĊujuće
“legalizam” znaĉajno, odreĊuje našu sudbinu
je bilo insistiranje dautajsvetu.
zakonBudući
donesedarepubliĉka
je DSS zastupao
skupština, iako je,
shodno Ustavu SRJ, ta materija bila u iskljuĉivoj nadleţnosti saveznog parlamenta, i nije
mogla biti delegirana republiĉkom, pošto je prenos nadleţnosti postoji sam o u obrnutom
smeru, od izvorne (republiĉke) ka delegiranoj (savezni).
Dejan Mihajlov, šef poslaniĉke grupe DSS u skupštini Srbije pokušao je da objasni ovu
pravnu nemogućnost
tribunalom tadašnjeg rekavši:
saveznogDSS je podrţao
ministra pravde Predlog
profesorazakona o saradnji
Grubaĉa. Kolikos se
Haškim
sećam, taj
predlog zakona koji je trebalo da bude donet samo na saveznom nivou, sadrţavao je i odredbu
o izruĉenju, ali o kojem bi odluĉivala republiĉka vlada. Tada je taj zakon podrţao ceo DOS.
Taj zakon nikada nije ušao u proceduru zato što ga koalicioni partneri iz Crne Gore nisu
prihvatili i na tom je pala savezna vlada. DSS je insistirao na ova dva zakona zato što je to
politiĉka realnost.“ Mihajlov je izneo politiĉku primedbu da je insistiranje na donošenju
zakona na saveznom nivou pokušaj da se pokvare odnosi u koalicionoj vladi i da se produbi
kriza savezne vlade, i kombinujući pravne i partijske interese, zakljuĉio je: “Komisija koju je
Predsedništvo DOS formiralo, zakljuĉila je da saradnja sa Hagom mora da bude utvrĊena
zakonom. Kada se sve ove ĉinjenice uzmu u obzir, ne preostaje nam ništa drugo nego da
uĉinimo ono što je jedino realno a to je da se donese okvirni zakon na saveznom nivou i
zakon na republiĉkom nivou. Sve ostalo vodi ka hajduĉiji kakvu sada imamo. Moć je u
rukama Vlade Srbije koja sprovodi hajduĉiju, hapsi graĊane po pijacama… To je za DSS
apsolutno neprihvatljivo.” Lider crnogorske SNP Predrag Bulatović saopštio je da će SNP
podrţati zakon o saradnji sa Haškim tribunalom koji je predloţila DSS, priznajući kao motiv
“kako se problem ne bi prebacivao na nas”.
Bila su tri predloga zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Predlog DSS -a podrazumevao je
postojanje dva zakona – saveznog i republiĉkog. Savezni daje samo okvir a republiĉki ureĊuje
izruĉenje i ostalu konkretnu saradnju sa Haškim tribunalom. Zakon Vlade Republike Srbije
zasniva se na principima da Haški sud nije sud strane drţave i da predaja Haškom sudu nije
ekstradicija. Haški tribunal je meĊunarodni sud a s obzirom da je Jugoslavija ĉlan UN, onda je
automatski i naš sud. Treći predlog je profesora Grubaĉa u kome je sadrţano izruĉenje, s tim
što predviĊa odreĊene ingerencije naših pravosudnih organa u toj proceduri.
Da bi se saĉinio nacrt zakona, DOS je formirao struĉni tim: Momĉilo Grubaĉ (on nije mogao
da se prihvati te obaveze jer je sudija Ustavnog suda), Gradimir Nalić, savetnik predsednika
Koštunice, Vesna Rakić-Vodinelić, direktorka Instituta za uporedno pravo, Sead Spahović,
republiĉki javni pravobranilac i Igor Joviĉić, zamenik generalnog sekretara savezne vlade.
Na prvom sastanku Gradimir Nalić se deklarisao da on nastupa u ime DSS, da treba imati u
vidu za šta će da glasa SNP. Stav ostalih iz grupe bio suprotan jer bi struĉni tim trebalo da
napravi
mora daekspertski zakon
bude savezni beziobzira
zakon na imati
da mora politiĉko opredeljenje
minimalnu ĉlanova.
sadrţinu Zauzet je stavpredaju,
koja podrazumeva da to
odnosno izruĉenje. Nalić je onda zatraţio da se sastanak odloţi.
Dan kasnije, pošto je obavio konsultacije, Nalić je na sastanku ponovio stav o SNP i traţio je
da se u tim umesto Grubaĉa uvrsti ekspert iz SNP. Kada to nije prihvaćeno, rekao je da se
izuzima iz rada ali da hoće bude prisutan tokom daljeg rada što je prihvaćeno. Na taj sastanak,
Nalić je došao sa Aleksandrom Lojpurom koji nije ĉlan tima. Stav da naši sudovi ne treba da
uĉestvuju, je preglasan rad grupe je nastavljen, da bi na kraju ekspertska grupa izvršila
prilagoĊavanje Grubaĉeve verzije, što je bio kompromis koji nije zadovoljio nikoga.
Nepristajanje
tumaĉi se kao SNP na zakon
podrivanje o saradnjiu sa
Jugoslavije Haškim
trenutku sudom
kada koji pregovori
se vode podrazumeva izruĉivanje
o redefinisanju
odnosa u federaciji. Ĉedomir Jovanović, šef poslaniĉke grupe DOS-a u republiĉk om

parlamentu, rekao je: To je praktiĉno rušenje Srbije i meni se ĉini da je to istovremeno
politiĉki manevar kojem je bio sklon Milošević, kojim se u suštini teţi obmani, jer dok se, s
jedne strane, u potpunosti podrţava politika Evropske unije u procesu definisanja odnosa
unutar federacije, s druge strane SNP se konfrontira sa meĊunarodnom zajednicom u procesu
koji će za
već pre finalnu
svega cenu dobiti iznos koji neće plaćati ni predstavnici SNP ni graĊani Crne Gore
Srbija.”
Partija koja nema vlast ni u Crnoj Gori ni u Srbiji blokirala je zemlju. To je paradoks
politiĉkog trenutka u kojem se pristalo na kompromis ne zbog samog SNP već zbog toga što
se smatralo nije potreban konflikt sa Koštunicom jer je on jesen 2000. godine, garantovao da
će on u potpunosti moći da kontroliše tu stranku u svim onim kriznim situacijama u kojima bi
sudbina graĊana Srbije i demokratskih tokova u našem društvu mogla da zavisi od jedne
retrogradne politiĉke snage. Taj paradoks trebalo je da ima svoj kraj jer Koštuniĉin pro jekat je
imao cenu koju nije trebalo skrivati od graĊana Srbije. Dejan Mihajlov je izneo suprotan stav:
Ne mislim da oni na taj naĉin dovode Jugoslaviju u novu opasnost jer je taj njihov stav
poznat. Ako imamo u vidu kako je formirana Vlada Jugoslavije posle 5. oktobra, i koji su
napori ĉinjeni da se odrţi, moramo da uvaţavamo tu realnost ako hoćemo da budemo i
praktiĉni i reformisti i legalisti.“
Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom Vlade Srbije ogolio dve stvari: ko je za saradnju, a ko
je protiv saradnje sa svetom. Vlada Republike Srbije nauĉila je lekciju da u interesu naših
graĊana moramo biti kooperativni sa meĊunarodnom zajednicom. Nekolicina ljudi koji
pripadaju prošlosti, bili su koĉnica budućnosti cele nacije. Dejan Mihajlov zastupao je uporno
stav da je to je još jedno guranje prsta u oko koalicionom partneru iz Crne Gore što će delu
DOS-a posluţiti kao alibi da optuţuje koalicione partnere iz Crne Gore da destabilizuje
saveznu vladu, i da taj zakon neće proći u Skupštini Jugoslavije. Onda mi moramo stvarno
da se zapitamo da li je njima zaista stalo do zajedniĉke drţave tj. da se zapitamo šta je njima
interes. Da li je njima interes jedna pravno ureĊena drţava koja će imati pravnu i zakonom
ureĊenu saradnju sa Tribunalom gde će postojati pravila i procedura ili će oni tu saradnju
vršiti tako što će se direktno primenjivati Statut Haškog tribunala po odluci Vlade Republike
Srbije i gde će se tajne ili javne optuţnice koristiti kao sredstvo pritisaka na neke ljude kako bi
im oni ĉinili odreĊene usluge. DSS će podrţati svaki predlog zakona koji ide u pravcu
saradnje sa Haškim tribunalom, to je nesporno. Ali je, jednostavno, naĉin na koji to vidi Vlada
Republike Srbije sporan utoliko što taj zakon ne moţe da bude donet i on će samo izazvati
nove suko be.“
Saradnja sa Haškim
odluke Ĉedomir tribunalom
Jovanović i odvijala
je objasnio: Usetrenutku
po Uredbi Vlademoramo
u kojem Srbije. Politiĉki
da štitimorizik takve
interese
drţave, mi primenjujemo Uredbu svesni svih njenih nedostataka ali istovremeno svesni cene
koju bi društvo platilo ukoliko bismo se mi distancirali od odgovornosti i politiĉkog rizika
koji taj posao prati. Niţa je cena raditi po Uredbi nego nikako ne raditi. Nama je potreban
zakon ali ne zakon koji bi degradirao status Haškog tribunala i doveo nas u poziciju da se za
tako nešto pravdamo pred svetom. Uredba jeste izraz našeg poslednjeg nastojanja da se zaštite
opšti u odnosu na pojedinaĉne interese. Ne sme se zaboraviti da je ovde reĉ o nekolicini
Miloševićevih najbliţih saradnika, koji ni po ĉemu nisu zasluţili da se narod ţrtvuje za njih.“
O pravnoj i politiĉkoj konfuziji oko donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom,

svedoĉi i sledeća rasparava na ekspertskoj grupi DOS-a:
Vesna Rakić-Vodinelić: Ponavljam što sam prošli put rekla. Ako ćemo praviti ekspertski
zakon, onda ćemo praviti zakon koji moţe da izdrţi test ulaska Jugoslavije u Savet Evrope.
Sead Spahović: Kaţite kako da glasi.
Vesna Rakić-Vodinelić: Mislim da o tome treba da odluĉuje Okruţni sud Srbije, odnosno Viši
sud u Crnoj Gori i da se da pravo na ţalbu u roku od tri dana Vrhovnom sudu i odluĉivanje od
strane Vrhovnog suda.
Sead Spahović: Dobro. Na osnovu ĉega tako mislite?
Vesna Rakić-Vodinelić: Na osnovu toga što po Evropskoj konvenciji o ljudskim prav ima o
lišenju slobode mora da odluĉi organ koji ima svojstvo suda.
Sead Spahović: Ovde je sud odluĉio o lišenju slobode. Tribunal je sud.
Vesna Rakić-Vodinelić: Ne. Tribunal je odluĉio, ali nije odluĉio o lišenju slobode. On
podnosi zahtev drţavi da se privede odreĊeno lice. Da bi se neko priveo, mora ta naredba o
privoĊenju da bude implementirana, što znaĉi da drţavni organ mora da kaţe, Pera Perić na
osnovu ovog rešenja ide, i da privede ovo lice, da ga isporuĉi.
Sead Spahović: Slaţem se. Zašto to mora da bude sud?
Vesna Rakić-Vodinelić: Zato što to stoji u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Sead Spahović: Sud je Tribunal.
Vesna Rakić-Vodinelić: Ĉak u našem krljavom ustavu stoji da o lišenju slobode odluĉuje sud.
Sead Spahović: Ovde Vam govorim sve vreme da je sud odluĉio. To je Haški sud.
Vesna Rakić-Vodinelić: Nije odluĉio o lišenju slobode. Haški sud se obraća organu zemlje u
kojoj pretpostavlja da se nalazi okrivljeni i traţi od organa te zemlje da predaju to lice.
Sead Spahović: Da ga uhapse i da ga predaju.
Aleksandar Lojpur: Naš ustav podrazumeva domaći sud, ne podrazumeva bilo koji.
Sead Spahović: To je sad drugo pitanje.
Vesna Rakić-Vodinelić: Ĉak ni to nije bitno. I to da ostavimo. Ali, traţi da ga uhapse i da ga
predaju. Tim pre, da bi se on uhapsio, mora neko o tome da odluĉuje.
Sead Spahović: O tome odluĉuje Tribunal.
Za pomaganje Ratku Mladiću u skrivanju optuţeni su Jovo Đogo, Stanko i Predrag Ristić,
Saša Badnjar, Ratko Vuĉetić, Marko Lugonja[63], Blagoje Govedarica, Borislav Ivanović i
Tatjana, Bojan i Ljiljana Vasković. SuĊenje pomagaĉima haškog optuţenika Ratka Mladića u
Drugom opštinskom sudu odjednom je zatvoreno za javnost. Đogo je optuţio premijera Srbije
Vojislava Koštunicu, direktora BIA Radeta Bulatovića, ministre policije i odbrane Dragana
Joĉića i Zorana Stankovića, za direktan uticaj izvršne vlasti na Tuţilaštvo u tom predmetu.
Sudsko veće kojim predsedava Dejan Dobrosavljević odredilo je nakon toga pauzu, a u
nastavku suĊenja odluĉilo je da postupak zatvori za javnost, na predlog zamenika javnog
tuţioca Branka Stamenkovića, zato što traje istraga protiv osumnjiĉenog Blagoja Govedarice,
pa bi javnim
nastavku suĊenjem
glavnog bila augroţena
pretresa, advokatiistraga. Novinarima
optuţenih nije omogućeno
koji su napustili da prisustvuju
sudnicu nakon saopštavanja
odluke sudskog veća. Optuţeni Jovo Đogo rekao je u obraćanju sudskom veću da “ţiv neće
prisustvovati tajnom suĊenju”. Advokati su kazali da su optuţeni Jovo Đogo, Saša Badnjar,
Ljiljana Vasković i Stanko Ristić rekli da “neće da uĉestvuju u farsi”, kako su nazvali suĊenje
zatvoreno za javnost.
Novinar lista Politika i autor knjige o Ra tku Mladiću Ljubodrag Stojadinović objasnio je zašto
nema razloga da suĊenje bude zatvoreno za javnost: To suĊenje neće imati puno znaĉaja na
sudbinu Ratka Mladića i pregovaraĉku sudbinu Srbije. Dok se ne uhvati „hajduk‟, jataci
nemaju u ovom trenutku mno go znaĉaja, osim stvaranja ambijenta da Srbija ozbiljno radi na
tom poslu. Ništa

Mladićem, vaţnošto se dogodilo
je ono u prošlosti
što se sada dogaĊa,nema znaĉaja
a to Vlada kadanejezna.
Srbije u pitanju
Procespotraga
moţe daza bude
neka opomena ljudima koji imaju ideju da i dalje skrivaju Ratka Mladića, i da tako Akcioni
plan, koji je potpuno nejasan, bude upotpunjen jednim konkretnim elementom“.
U ČIJEM INTERESU?
U postupku za ubistvo Zorana ĐinĊića pred Specijalnim sudom, Ĉedomir Jovanović izja vio je
kao svedok
mu se da jebezbednost
garantuje Radomir Marković preko
za porodicu jednog
i njega i daĉoveka poruĉio daali
je to prihvaćeno, ćeda
dati
je ostavku, ako
posle razgovora
sa Koštunicom dogovoreno da ostane koliko god moţe na funkciji“. Dodao je da se Koštunica
usprotivio i smeni Pavkovića i da zna da je Gradimir Nalić, obraćajući se pripadnicima JSO
na slavi jedinice, rekao da treba da podrţe Koštunicu a ne izdajnike [64].
Ĉedomir Jovanović je rekao da se Rusija “ĉudno” ponašala u svim dogaĊajima od promena.

Naveo je da su predlagali da Milošević bude premijer, ali da je Koštunica rekao da to ne moţe
da prihvati zbog ekstremista iz DOS (dodao je da se u Rusiji sakrila Mirjana Marković).
2001. nije postojala drţava, već je drţava bio JSO, i Vlada je bila u otvorenom neprijateljstvu
sa vojnom bezbednošću. Ispred stana Mihajlovića uhapšena su dva pripadnika zemunskog
klana, koji su pokazali legitimacije vojne bezbednosti i zatim se izvesni pukovnik Ţivaljević
zalagao za njih. Mi nismo hteli da pravimo nagle promene u DB, jer bismo izgubili kontrolu,
već smo to radili kompromisima – rekao je Jovanović i dodao da je Ulemek predloţio u
februaru da Andreja Savić i Milorad Bracanović budu novi ĉelnici DB i da je to odbijeno, ali
da je Bracanović imenovan za naĉelnika uprave za prisluškivanje. Prema njegovim reĉima
Koštunica je predlagao da Branko Crni, zamenik Markovića bude šef DB, a da dotadašnji šef
bude direktor Instituta bezbednosti. Dodao je da se premijer ĐinĊić nije interesovao za pitanja
bezbednosti i da nisu razmatrali ko će biti ministar policije, a da je Koštunica predlagao da to
bude Nalić, što je odbijeno.
Vladimir Beba Popović izneo je na TV B92, svoja saznanja o pozadini ubistva Zorana
ĐinĊića: U septembru 2002, sedam ili osam meseci pre ubistva ĐinĊića, na ruĉak me je
pozvao ambasador jedne velike zapadnoevropske drţave. Posle završenog ruĉka zamolio me
je da izaĊemo na ulicu. Dok smo stajali na ulici, zbog buke automobila i autobusa da nas ne bi
prisluškivali, jer je on pretpostavljao da je i restoran u kojem smo bili ozvuĉen i da su
ozvuĉeni mobilni telefoni, pitao me je šta ja znam o tome da se priprema atentat na ĐinĊića.
Ja sam rekao da ne znam ništa: “Koji atentat, na šta mislite?”… On je rekao da se to priprema
i da je u to umešana vojska, ali ne tako da je u to umešana zvaniĉno, da to rade neki
nezadovoljnici tzv. Miloševićeve patriote, frakcije, struje… Rekao je da Rusi i ruska
obaveštajna sluţba, a kada to kaţem ne mislim na zvaniĉnu, nego na neke delove ruske
obaveštajne sluţbe, oko toga vrlo aktivno uĉestvuju i rade. To je bilo sedam-osam meseci pre
ubistva
Tomića ĐinĊića…“ Popović
i direktora BIA je prozvao
Radeta i bivšeg
Bulatovića, da jenaĉelnika
“istraga uUprave bezbednosti
vreme „Sablje‟ VJ do
dovela Acanjih kao
direktno umešanih u pripremu atentata”, a da je Koštunica “organizovanom politiĉkom
akcijom u medijima i diplomatskim krugovima spreĉio da oni budu optuţeni”.
KAKVA DRŢAVA TAKVI I DRŢAVNICI

Ovo su neki transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije iz KaraĊorĊeva, koje je
saĉinila hrvatska obaveštajna sluţba:
27. 12. 1995. Mira Marković urgirala je kod Bogoljuba Karića da pokuša da otvori raĉun u
Nacionalnoj banci Grĉke, na koji će sa raĉuna Mire Marković u kiparskoj banci prebaciti
100.000 apoena nepoznate valute. Naime, sin Marko nalazi se u hotelu “Hilton” u Atini, gde
nema novca da plati neke raĉune. Marko ima kreditnu karticu neke kiparske banke, ali Grci ne
priznaju tu karticu.
30. 12. 1996. Razgovor Mire Marković i sina Marka.

Marko: Evo me u Poţarevcu. Tu sam kod Zokija, jedem prase ovde.
Mira: Da i mama veĉera na miru. Jedem se, strašno, sekiram se za tebe, shvati.
Marko: Što si poludela, bre?
Mira: Pa kako šta sam poludela, jesi se prošle godine smandrljao tu!
Marko:
Mira: NeMama,
mogu.neću
Ja se10
odputa
ondaisto, bre!i plašim i plašim! Ti si mi dete, moje slatko!
plašim
Marko: Ej, gde je tata?
Mira: Tata šeta.
Marko: Slušaj, vidi o ĉemu se radi. Pre tri dana su ovde poĉeli sa restrikcijama struje. Ja sam
to tati javio, on je nekoga zvao i reĉeno mu je da nisu restrikcije, nego neke sanacije.
31. 12. 1996. Razgovor Slobodana Miloševića sa sinom Markom Miloševićem.
Milošević: Zdravo, lepi!
Marko: Šta radite?
Milošević: Evo, nešto ovde razgovaramo. Mama je gore, a mi priĉamo ovde.
Marko: Ja da te obavestim da sam uneo sebi krevet u novu kuću. Krevet i muziku sam uneo.
Povodom Nove godine i povodom toga što mi je preneo Boban. A drugo, u njoj ima topla
voda, grejanje, sve. I uopšte više neću da se zajebavam.
Milošević: E, svaka ĉast, lepi!
Marko: Milica je unela jelku, okitila i tako.
Milošević: E, divno! Divno, lepi moj. „Ajde, neka je sa srećom.
Marko: Ovde opet pola grada nema struju.
Milošević: Ma, nije moguće! Pa ne mogu da verujem!
Marko: Ovi odavde, kad ih pozovemo, kaţu: “Mi smo distributeri, nama se to iz Beograda
odluĉuje.”
Milošević: Sad ću da vidim. Veruj mi, to nisam znao. Evo, sad će u Dnevniku da bude da
nema ograniĉenja.
3. 1. 1997: Razgovor Slobodana Miloševića i Mire Marković sa Markom o useljenju u novi
stan.
Marko: Šta radite, tajkice?
Milošević: Evo leškarimo u krevetu, gledamo zabavnu emisiju na televiziji.
Marko: Da li znaš da mi je voda u bazenu 38 stepeni?
Milošević: Ti si budala, bre! To je nezdravo!
Marko: Pa da, bez veze. Treba da bude 18, to je prava stvar.
Milošević: Pa ne, ali ne sme preko 30, bre, šta se zezaš?!
Marko: Što da ne sme, kupam se na 40.
Milošević: Pa nemoj, bre, na 38 stepeni, to je iznad normalne temperature ĉoveka, bre! Kako
moţe
Marko:u vrućoj
Dobro vodi,
šta metoplašiš
moţesada.
ĉovekKako
šok da dobije.
doĊem Ne moţe
u Ċakuzi, pa da se vrši razmena
se kupam 42,3… toplote.
Milošević: Pa znam, ali ne plivaš u Ċakuziju. Nemoj, Marko! Nemoj nikako iznad 31,2, na 30
je već vrućina, bre. Drugo je tuširanje, izaĊeš… I to je nezdravo, a ovo da je potpuno ĉovek
potopljen u vrelu vodu, to je nedopustivo.
Marko: Dobro, evo ĉekaću da padne na 32.
Milošević: Na 32 najviše. Reguliši to i nemoj da se zezaš. Je l‟ ti sve OK?
Marko: Jeste… pada neko ĉudo, ledena kiša pada napolju, ovoliko leda nisam vid‟o u ţivotu.
Milošević: Pa znam, ne moţe da se proĊe, ja nisam mogao jedan korak da napravim, moţe
samo ĉovek da padne.
Marko: Pazi, kad je celo dvorište ne pod snegom nego pod ledom i to onaj debeo sjajni led,
ima jedno pet santimetara.
Milošević: Šta klopaš?
Marko: Šta klopam? Pa klopam svašta sad. Svi ţivi donose klopu. Sad ima klope na sve
strane. Ima raznorazne sarme, prasići, jagnjići i ostalo.
Milošević: Da. Šta sad imate kod kuće za jelo?
Marko: U, kako ću ja da se ugojim u ovoj kući.
Milošević: Evo ti da ĉuješ mamu.
Mira: Mili!
Marko: Znaš, mama, tuširamo se i kupamo u kadi na 40-44. Tu smo negde. Pusti te brojeve,
pa seti se prošle godine u KaraĊorĊevu. Bila je temperatura 28. To da ti neko kaţe rekao bi da
je temperatura kao u dţezvi, a nije ko u dţezvi nego smo se smrzavali. Sećaš se da niko nije
mogao da uĊe u vodu, dok se ne istušira hladn om, da smo sve na foru ulazili.
Mira: Šta ćemo, kuco, da pitamo. Kaţi mamici šta radiš?
Marko: Mama 72 sata nisam izašao iz kuće.
Mira: Jao, divno mili, divno! Je l‟ da je ĉarobno tu?
Marko: Uradio sam jednu jako pametnu stvar. Pošto ja ne nosim papuĉe, Ljubiša me pitao dva
dana pred Novu godinu šta hoću da mi kupi za Novu godinu, i ja sam mu rekao samo da mi
kupi neke mnogo lepe patike, koje će mi i onako trebati za po kući i kad izlazim napolje i sad
imam ovde patike nove, nisam etiketu skinuo sa njih i o nda kad uĊem u kuću odmah se
izujem, pa uĊem u patike, i po kući sam u ĉistim patikama.
Mira: Ali, nosi papuĉe, molim te! Pa uveĉe kad legneš onda moraš da imaš papuĉe pored
sebe, kad ideš da piškiš.
Marko: A pa onda ne moram, jer imam podno grejanje pa mogu bos.
Mira: Nemoj, to je nepristojno. To je seljaĉki. To je k‟o Marinko Rokvić.
3. 1. 1997: Razgovor Slobodana Miloševića i Mire Marković sa sinom Markom.
Marko: Pa, imam ideju, tata.
Milošević: Kaţi.
Marko: Ali pošto si ti konzervativan tip, neću tebe da pitam, hoću da pitam mamu. Za
zaduţbinu ti bi rekao nemoj, a kamoli da je nešto inteligentnije. Šta misliš o tome da
napravim porodilište?
Milošević: Kakvo, bre, porodilište?
Marko: Porodilište, znaš kako izgleda porodilište?
Milošević: Znam.
Marko: Pošto ovde samo što ne pocrkaju ovi, samo ne od srca nego od kuge. Zamisli,
zaposlim renomirane poţarevaĉke ginekologe, sa kompletnim komoditetom.
Milošević: Nemoj da se zajebavaš, bolje ti je drţi “Madonu”, pravi…
Marko: Ma, nisam ja mislio tata u “Madoni” da napravim porodilište.
Milošević: Nego gde si mislio da napraviš?
Marko: Napravio bih ga obaška, bre, nezavisno od diskoteke, jednostavno da razmišljam o
delatnostima koje
bili jako srećni da su
oniunosne, a istovremeno
dobiju nešto društveno
tako. Tata, je l‟ znaškorisne. A ja mislim
koliko košta da bi Poţarevljani
kod privatnika po
šupama kakve ne bi video ni kod Dikensa, ovde po Poţarevcu. Kiretaţa košta 150 maraka.
Milošević: Marko, ali u porodilištima nema kiretaţe, nego se raĊaju deca.
Marko: Ima i kiretarnica pored, ali to hoću da ti kaţem; zamisli kad za kiretaţu, ej, koja traje
3,5 minuta, u svinjcima, privatnim ordinacijama koje se samo odazivaju na ime ordinacije,
ništa više, uzimaju ljudima 150 maraka i konstantno delju.
Milošević: Dobro, to je zato što idu na kiretaţu…, da idu u bolnicu, ne bi ih koštalo ništa.
Hoćeš da ti dam ipak mamu?
Marko: Slušaj, muţ ti je jedan muškarac, onako tipiĉan konzervativan, pasivan. Da pitam tebe
je l‟ si ti uvek pominjala te teme; šta misliš, mama, o porodilištu? Jedno divno porodilište,
ograĊeno travnjakom.
Mira: Super!
Marko: Ti si moja mama, ti si moja mama, rekla je super, pa naravno, zar to nije divno?
15. 1. 1997. Razgovor Slobodana Miloševića i Mire Marković sa sinom Markom, koji je na
jednom od svojih mnogobrojnih putovanja po Evropi.
Milošević: Pa, naravno, ĉuj, lepi, biće Dojĉilo kod nas veĉeras. Ali, on se vraća u ponedeljak
ujutro tamo. Hteo sam tebi da predloţim, da ti odsedneš kod njega.
Marko: Je l‟Ne
Milošević: ti mene zajebavaš?
zajebavam

te, što te zajebavam?
Marko: Pa dobro, bre, bar me ti razumeš na tu temu.
Milošević: Razumem te ja, sine, nego voleo bih da… dobro ajde, kako ti kaţeš. Mislim, tamo
je izvanredno, a da ne budeš baš, što se kaţe, u centru paţnje. Ej, nemoj da planiraš, molim te,
nemoj ni da kroĉiš ni u Austriju, ni u Francusku. Nego se istim putem vrati.
Marko: Šta, je l‟ ima opet frka neka?
Milošević: Marko! Prošli put su tako strašno zloupotrebljavali da je to bilo strašno. Ko
sekirama da me biju po glavi. Medijski su zloupotrebljavali, u svakom pogledu su
zloupotrebljavali.
Marko: Ko? ţabari“ ili Austrijanci?
Milošević: Ne ţabari“, nego Francuzi, bre.
Marko: A Francuzi?
Milošević: Pre svega oni, to je katastrofa! Ţabari“ najmanje. Austrijanci su pisali svašta.
Marko: Da, da, da. Dobro, bre, ništa, nema frke, razumeo sam sve.
Milošević: Pa sam mislio, ti ako se tu naĊeš koliko se naĊeš nije bitno, al‟ se vrati istim
putem… Pa, i veĉeras ćemo se ĉuti. Evo da ti dam mamu da je ĉuješ. Pošto si još u sobi, sad
nisi u kolima, ne voziš. Ona se stresira“ kad razgovara s tobom kad si u kolima, jer se boji da
negde ne skreneš, a evo sad si u krevetu. Evo daću ti je sad. Ajd, ćao lepi!
Marko: Halo!
Mira: Šta radiš?
Marko: Evo ništa. Blejim, uţivam, sad sam se probudio i ĉekam. Sinoć bila buka, kafane,
diskoteke, crkla baterija i jebi ga. Evo sad sam se sredio, sad ću da pokušam. Slušaj, mama, ti
znaš da si ti jedino ţensko stvorenje na planeti koje je rezistentno na mene, odnosno na moj
šarm. To ti nije baš neka pozitivna strana, da ti kaţem. Slušaj, zvaću Milicu kad-tad. Tvoja reĉ
je za mene zapoved, šta ti je… poslaću joj faks, pa onda telegram, razglednicu, i to, pa ću da
je nazovem. Slušaj, ne daj boţe da doĊemo na jednu komemorativnu sednicu ti i ja, znaš. To
je ozbiljna tema, i mora da zvuĉi tragiĉno. Mama, ne zajebavaj me više. U redu, skratio sam
ti, zvaću Milicu i biću sve kul. I nemoj da se nerviraš i uţivaj tu. I eto tako.
15. 3. 1997. Razgovor Slobodana Miloševića sa sinom Markom o kćerki Mariji.
Marko: Pa šta si rekao Mariji, majke ti? Pa, jesam te zamolio da, da joj javiš, a da ne praviš
sranje?! Pa mene baš boli k…. da li sam umešan ili nisam. Ne, bolje nek budem ja umešan, da
se ne pomirimo još narednih godinu dana, nego ti kaţem stvar… imaće posledice za taj njen
popizditis?
Milošević: Ona, Marko, rekao sam lepo da si joj poruĉio da ćeš ti da joj rešiš problem dţipa.
Marko: Dobro, i šta ti je ona rekla?
Milošević: Da ne ulazi u sumnjive rabote, jer je reĉ o prljavoj stvari, jer je reĉ o stvari i tako
sve ono što si ti rekao. Ona je rekla: Jao, kako ću ja, veĉeras ĉovek treba da putuje za
Nemaĉku, treba da mu dam danas pare.“
Marko: Ni sluĉajno!
Milošević: Ja sam rekao: Nemoj da daš ni dinar!“ a ona je rekla: Pa, kako svi mogu?“ Ja
kaţem: Pa mogu svi preko Belog Manastira, a ti nisi ni krimos, nego si Marija Milošević.
Prema tome baš sve legalno, ĉisto, normalno!“ Ej, Marko, je l‟ se sećaš ti naše babe Jele?
Marko: Sećam se, ona je imala maĉke.
Milošević: E, sad Marija, poĉinje da je hvata sindrom usedelice, samo to nemoj da joj kaţeš.
Poĉela je da skuplja kuĉiće.
26. 4. 1997: Razgovor Marka Miloševića s Nenadom Batoĉaninom Nešom (ubijen je 26. 11.
2002. godine u Beogradu), ĉovekom iz liĉnog obezbeĊenja Slobodana Miloševića i pripadnika
MUP Srbije, i Markovim instr uktorom za vatreno oruţje. Marko mu prepriĉava svoje
doţivljaje s veţbi
srpske policije na streljaĉkom
i Sluţbe poligonu, na(Aca
drţavne bezbednosti kome je oĉigledno
i Gavra) i, predbio
krajs razgovora,
nekim ljudima iz
o nekim
ubistvima iz kriminalnog miljea, u šta su obojica dobro upućeni. Marko Milošević se ţali
Neši: “Ja stvarno ne zamišljam svoju svetlu budućnost sa pet tipova oko mene i da se vozim u
ovom tenku do kraja ţivota.”
Marko: Dva tipa koje sam provalio, da im idem na ku…, što sam stalno naoruţan do zuba, jer
u glavi im je verovatno ona varijanta, kad me vide svako jutro naoruţanog sa 15 pištolja i tri
“heklera”, ono u varijanti “šta će mu sve to, kad bi bilo nešto ne bi ni znao iz ĉega prvo da
puca”. Znaš kako idu ta pljuvanja, interna, znaš? I ta dva tipa koje sam video da ih iritiram
zbog obilja i ĉestog menjanja oruţja, to su Aca i Gavra. I zbog njih dvojice mi je strašno stalo
da bude sve kako treba, s tim što Aca, naravno, nije prokomentarisao ništa, jer to mu sujeta ne
dozvoljava, a Gavro je rekao: “Ajde, malo ti da nas pratiš.” Razumeš? Ja nemam te napade
prepotencije, razumeš, ja kaţem: “Drugovi, ja pucam od pre nego što ste vi primljeni u tu
sluţbu.” Mnogo sam dobro pucao i onako pun sebe izlazim iz streljane, mirno mi srce, ĉistim
pištolj i dolaze neki indijanci. Ne znam ko to sve ima dozvoljen ulaz u onu streljanu tamo, to
treba zabraniti!
Nešo: Da, da.
Marko: Dolazi neka konjina koji, pazi niti me pita, bre, je l‟ umem, je l‟ ne umem, ko sam, šta
sam. Ne, nego veliki instruktor je stigao i onako merodavno, kao da, j…. li ga, ko kaţe da, da
taj “glok” mali, dobar je, ali samo sa dve ruke, sa jednom nije baš nešto.
Nešo: Pa, ne znam o ĉemu je reĉ?
MARKO: Slušaj, bre, seljaĉino, opali. I da, znaš šta mi je veĉeras bio vrhunac. Kad sam
ukapirao da me kenja, jer ja sam se plašio, pošto sam ĉesto menjao oruţje, pucao sam iz uzija,
iz pumpe, iz “heklera”, i ĉeko sam da me ne zajebe negde, da ne poĉnem negde da
promašujem, jer vidim da me jedva ĉekaju. I kad sam provalio da me sere, onda je krenulo
klasiĉno uterivanje kompleksa i onda sam traţio da mi daju da na signal pucam jedan metak
“ĉetrdesetpeticom”, ali da ga repetiram jednom rukom.
Nešo: Da, da.
Marko: I to je, znaš, to je onda bilo “ajmo kući”. Zaista, mislim, bez ikakve prepotencije, da
sam malo merodavniji od Sente za to. Ja sam rekao, ako ću već da se ĉuvam, daj da se ĉuvam.
Vozilo ispred, vozilo iza, po dva ĉoveka unutra, dugo naoruţanje, interna veza. Javljam se kad
izlazim, kad ulazim, svi vi pancire, to je nareĊenje. I gotovo! Mrtvi mi ne trebate. Sinoć, jebeš
mi mater
tobom i sakad te nisam
šefom. Pa dazvao u triodujutro.
li znaš Hteojasam
koga sam da ĉuo,
sinoć doĊemna uprimer,
KaraĊorĊevo da priĉamvarijantu
celu kompletnu s
koju mi smatramo kao strogo poverljivu? Verovali ili ne, od Lile (zapravo – Jelke). Pazi, ti
znaš koji je Jelke idiot. On nije kalibar, on nije tigar koji je upućen. Kao potpuno javnu stvar
mi je ispriĉao: “Evo, jebo te bog, ovaj, gadan tip, mnogo ljudi pobio onaj Vojo Amerikanac.
Al‟, roknula ga murija.” Ja njega gledam belo, reko: “Da izvineš, o ĉemu priĉaš? Nisam ĉuo
za ĉoveka nikad u ţivotu”. Ispriĉa mi brate, i da su sinoć našli leš u Savi i da je najverovatnije
on, i da je nestao, i da je roknuo Popa, i ovo i ono. Da je ubio nekog vaţnog tipa u Americi.
Nasra se. Ja muvam Ljubišu, reko: “Je l‟ ĉuješ ti ovoga šta priĉa?” Ko kad je poginuo onaj
Oliver Denis, “s njim je sve strogo poverljivo”, meni kaţe Bojana Tref, Bojana Vladina i
Fiškal. Posle tri dana, ja došao iz Londona, kaţe: “Tref, ovaj Oliver Denis, što ga roknula
murijaHa,
Nešo: prošle
ha!nedelje…”,
a ja kao znam pouzdanu informaciju.
Marko: Pa, sine, u ovoj zemlji ne moţe da se sakrije ništa, bre!

Nešo: Nije on ubio njih. On je samo Popa. Sećaš se kako? Popa je ubio tako što je bio u ovim,
bermudama, i imao je deĉje rifle. Imao je deĉje rifle zato što je imao facu deĉju, imao je
masku deĉju koju je kupio u Americi. Neću ti priĉati, kad se budemo videli, onda ću ti
ispriĉati!
Marko:Vojo
Nešo: Ĉekaj, pa je l‟ zvani
Raiĉević, onda taj tip Amerikanac.
Vojo opalio Popa? Ja nikad nisam ĉuo za tog ĉoveka.
Marko: Vojo Amerikanac, da. I ĉuo sam samo… To mi Mirela kaţe da je sa Bojanom
Petrovićem drţao “Stupicu”. Pa slušaj, ako te nešto greje, mogu samo da ti kaţem da mi je
Jelke Simić u Kabareu “Rouz” pred 20 ljudi reko da je radio za Maraša! Pa, naravno, da znam
da je taĉno, ali hoću da ti kaţem da je to neverovatno nešto. Mi kao baratamo nekim
podacima. Idioti, bre, po ulici ispiraju usta time.
Nešo: On je prvo radio za Boška Bojovića.
Marko: Pa, dobro, to je isti k…! Hoću da ti kaţem generalno, ne znam je l‟ poĉimamo da
otkrivamo rupu na saksiji. Jesi li ĉuo za pejdţer RAM? I par dana posle Badţinog ubistva
uĉukaju, tim programom mogu za svaki pejdţer da dobiju godinu dana unazad sve poruke. I
ukucaju, zezanja radi, da vide da l‟ se negde pominje Badţa. 20 sati posle Badţinog ubistva,
na pejdţer taj i taj stigne poruka. Provalili su da Badţa beţi iz grada. Ja prvo ne mogu da
verujem da je to neko tako poruku dao, “Bel padţet”… ne mog u da verujem da je operater
takvu poruku primio, prosledio i nikom nije prijavio. Mislim, to je morbidno, to je
neverovatno! Ja kaţem, da nije neki drugi Badţa. Pošto ne mogu, što se kaţe, previše je lepo
da bi bilo istinito. Ne mogu, Nešo, moţeš da veruješ takva poruka 20 sati posle ubistva šefa
policije, koji jedini u zemlji ima takav nadimak, neko mrtav ladan nekom šalje takvu poruku.
Nešo: Kaţem… rokne nekog, pa i Vojo i naš Amerikanac…
Marko: Izginulo je mnogo vaţnih ljudi u Beogradu, ali koji je lik bio Pop, keve ti? Ako je taj
Voja bio neki tigar, koja je potreba nekog tigra da ubije budalu? Pop je nebitan lik. Onda me
ne bi iznenadilo da je on ubio i Debelog. Ne bi me iznenadilo da je Vladu Trefa ubio. Ja
stvarno ne zamišljam svoju budućnost sa pet t ipova oko mene i da se vozim u ovom tenku do
kraja ţivota. Ja bih da prebrinemo te probleme što imamo, pa da se vratimo normalnom
ţivotu.
Nešo: Bio jedan… kod mene…
Marko: Pa, znam, brate, al‟ mi ovde ne treba da se branimo već da se odbranimo, razumeš?
Pita me Piper veĉeras: “Je li, brate, a dokle će ovo ovako da traje?” Ja kaţem: “Dok ne
budemo nekom skinuli glavu. E, onda ću sve da vas pustim da idete da ĉuvate diskoteke.”
Pazi, kad me deĉko pita veĉeras da li bi treb‟o da ide u XL, i pazi kad jedna piĉkurina Mesić,
razumeš, rek‟o da mora da pita Sentu dokle će da traje ovo sa mnom. Je l‟ treba Višnjić da
ode u diskoteku? Je l‟ on normalan, bre, strašno! Sve komarac do komarca. Meni malo
neprijatno,
privatno poĉinjem da
obezbeĊenje razmišljam,
i ja, daj da ih
u p…. materinu! uzmembudalu,
Zamisli ja da ihPiper
plaćam onda.pazi
me lepo, I nekPiper:
se zovu
” kad
mi moţemo da palimo veĉeras?” Kaţem: “Pa gde radiš veĉeras?” Piper: “Pa, u XL -u!” “Pa,
idi onda odma‟ da ne zakasniš na pos‟o.” Znaš zašto ja drţim tog Pipera? Iz dva razloga: prvo
dovoljno blesavo vozi, a drugo previše je glup da bi ga neko vrbov‟o da mi… namesti i puca
na mene. On je nepouzdana budala. Pa, da li znaš šta je uradio neku noć? Na mesto gde sam
ja bio, a oni obezbeĊivali ispred, pošto sam se ja malo duţe zadrţao, pozvao je Marinu da
doĊe da mu pravi društvo. I sad jedna intelektualka zna gde sam ja proveo noć.
Nešo: Da.
Marko: Al‟, dobro ona nije priĉljiva, to ko u crnu zemlju zakopano, to nikada da procuri neće,
budi siguran. Znaš kad potegnemo Ljupĉe i ja valjda će i oni da opale neki metak bar da drţe
govna glavu
jaknama, dole,
e j… ga, razumeš?
da li će daAtedrugo,
ubiju znaš, plaše
ili neće. ljude. Ipak, kad vidiš tri dizelaša u crnim

BOŠKO RADONJIĆ roĊen je u Uţicu. Otac Dragomir, uĉitelj, za vreme okupacije bio je ĉlan
Ravnogorskog pokreta Draţe Mihailovića, zbog ĉega je streljan. 1970. godine pobegao je
preko Austrije[65] i Italije u Ameriku i nastanio se na Menhetnu, u Hol Skiĉneju, u kojoj se
godišnje dogaĊalo po 500 ubistava. Odmah je stupio u SOPO, teroristiĉku organizaciju koju je
osnovao njegov
nacionalista kumRadonjić
. Boško Nikola Kavaja (venĉao
je govorio o tomgavremenu
s prvom za
ţenom u Njujorku)
“Ilustrovanu i grupaTako
politiku”. srpskih
smo
saznali da je upoznao tadašnjeg šefa irske mafije Tedija Kaminskog. Brzo su se sprijateljili.
Kada su italijanski mafijaši ubili Edija Buĉera (kasapina) 1977, na ĉelo “Vestijes” došao je
Mark Splen, koga je brzo zadesila ista sudbina. Tada je došao red na Dţona Kupina, koji je
izbegao smrt, ali ne i 75 godina robije. Kada je krenuo u zatvor, postavio je Radonjića za šefa
irske mafije u Njujorku.
Po dolasku 1990. godine, otvorio jena Zlatiboru kockarnicu, u hotelu “Palisad”, a kasnije je u
centru Kraljevih Voda sagradio kazino klub “Bos”.
U Ameriku nije smeo, ali je voleo da odlazi u zemlje Juţne Amerike. U ameriĉkom zatvoru
Boško Radonjić se našao 31. decembra 1999. godine. Sa Nik olom Kavajom je bio na odmoru
na Kubi, odakle je produţio u Kankun. Registrovan je meĊu putnicima, i avion se zbog njega
prizemljio u Majamiju. FBI je skrenuo let aviona sa Kube u Majami kako bi ga uhapsio za
podmićivanje porote na suĊenju mafijaškom bosu Dţonu Gotiju. Radonjić je iz zatvora
angaţovao petoricu skupih advokata koji su mu brzo izdejstvovali da se brani sa slobode.
Ameriĉka štampa špekulisala je da su kod njega pronaĊene fotografije iraĉke ambasade u
Havani, i da je verovatno tamo bio u nekoj misiji. Posle godinu i po, izašao je kao slobodan
ĉovek. Jedini svedok protiv njega, Salvatore Gravano, izgubio je status zaštićenog svedoka.
intervju Marka Lopušine

Emir Kusturica se pojavio na vratima zlatiborskog kasina Boss. Doĉekao ga je Boško
Radonjić…
UbeĊuju me da uradim knjigu ili igrani film „Don Boško‟ i opišem moje prijateljstvo sa
Dţonom Gotijem, šefom Koza Nostre.“
- Imamo zajedniĉkog prijatelja. Bio sam sa Dţonom 1989, u Maloj Italiji u Njujorku, otkrio je
Emir Kusturica.
Ja sam ga upoznao poĉetkom sedamdesetih, dok je bio mladi oficir u porodici Gambino.
Pomogao sam mu da se prikrije. Tako sam stekao poverenje, koje mi je kada je postao Bos
vratio tako što me je imenovao za kapetana Koza nostre za Njujork. Bio sam kum irskog
klana. Ja sam jedini stranac, koji je bio šef u Koza Nostri, i jedini Srbin koji je bio visoki
oficir u ameriĉkom podzemlju. Posle smrti Dţona, i hapšenja njegovog brata Pitera, koji je
jedno vreme bio kum Koza nostre, organizaciju vodi moj stari poznanik Dţon Nois“ rekao je
prvi
BoškaputRadonjića
javno Boško Radonjić.
i Emira
Kusturicu posluţili su sokom – vodnjik, kojim Boško Radonjić nudi
svoje goste, bilo da su to Velja Ilić, Vladan Batić, Milovan Đorić, Dragan Kićanović, Seka
Aleksić, Dţej, Petar Panić Pana, Emir Kusturica ili Boškov kum.[66]
Napraviću testament u kome ću reći ko je bio i šta je radio Boško Radonjić u Americi. Moja
supruga Sabrina je sakupila moje video zapise iz Amerike i namerava da napravi
dokumentarni film o mom ţivotu. Ima snimke mojih susreta sa Dţonom Gotijem i ĉlanovima
porodice Gambino, o mom antikomunistiĉkom radu u Srpskom oslobodilaĉkom pokretu
Otadţbina, mojih patriotskih aktivnosti u sr pskoj koloniji u Americi, i dokumenta koje je FBI
i CIA imala o meni. Iz tih dokumenata i snimaka se vidi da ja nisam mafijaš, jer u Americi
nikada nisam bio osuĊivan zbog kriminala i zbog mog druţenja sa ĉlanovima porodice
Gambino. Ja sam
elitni društveni samo
sloj, kojiĉovek
ţivi i sa ja kim
radi vezama u Koza Nostri. A Koza Nostra u Americi je
po svojim specifiĉnim pravilima.”
“Kao ĉlan Koza Nostre nisam se bavio kriminalom već organizovanjem sindikata i borbom
protiv sindikata, koji su bili pod uticajem komunista. FBI i Edgar Huver nisu za Koza Nostru
rekli da je mafija, jer su je koristili za obraĉun sa komunistima u Americi i na jugu Italije. U
meĊuvremenu klan Gambino, kome sam pripadao, je proširio poslove na organizovanje
sindikata vozaĉa i sindikata glumaca i filmskih radnika. U tim poslovima Koza Nostri je
najviše
drţave ipomagao jevrejski
protiv svog lobi.
naroda.“ Koza Nostra nikada nije u SAD i Italiji delovala protiv svoje
Goti je pao kada su ameriĉki politiĉari odluĉili da ga ruše. Amerika j e dala 100 miliona
dolara gradonaĉelniku Njujorka Đulijaniju da iskoreni Koza Nostru. Reganu je stalo da ga
Đulijani nasledi na mestu predsednika SAD. FBI je poĉetkom devedesetih uhvatio šestoricu
kumova i Dţonu Gotiju poturio krticu. Ja sam prvi došao do poverljive informacije iz FBI i
Dţonu Gotiju rekao da imamo krticu u porodici i da će biti uhapšen. Đulijano nije uspeo
odmah da sruši Gotija, jer je ovaj imao jake advokate i saradnike. Zato se Ronald Regan
odrekao Đulijanija. Ja sam u to vreme, krajem 1990. već bio u Beogradu. Kada su me 2000.
godine agenti FBI skinuli sa avionskog leta za Kubu, i odveli u Njujork, traţili su da priznam
ko je me je obavestio da je u Koza Nostru ubaĉen Sami Bono, jer su tu informaciju mogli da
imaju samo direktor FBI, drţavni tuţilac i ameriĉki predsednik. FBI mi je nudila status
zaštićenog svedoka i vilu na Floridi. Ništa nisam priznao, i Amerikanci su me oslobodili, pa
sam se vratio u Beograd.“
- Tu te doĉekala srpska policija. Kako da u Sablji uhapsi i tebe? pitao je Emi r Kusturica.
U Srbiji mnogi misle da sam ja mafijaš, jer su neki novinari tako pisali i jer me mnogi
poistovećuju sa ovdašnjim kriminalcima. Srbija ima banditizam, koji je opasan, jer srpska
mafija ima cilj da uništi srpsku drţavu i srpski narod. Najţalosnije je što je drţava, umesto da
hvata te bandite, od mene u operaciji Sablja pokušala da napravi mafijaša. Uhapšen sam dan
posle ubistva Zorana ĐinĊića, sa kojim sam mnogo puta ćaskao u bašti Lotos bara. ĐinĊić bi
svratio na kafu. Jednom je naišao Legija, da valjda vidi šta radi ĐinĊić sa mnom, pa sam ga ja
oterao. Uhapšen sam sa izgovorom da ugroţavam bezbednost zemlje, a islednici su me
optuţivali da sam prijatelj Ţeljka Maksimovića Make i da imam informacije o ubistvu
policijskog generala Boška Buhe. Navodno su imali dokaze da je Maka, kog sam znao
petnaestak godina, sedeo u Lotos baru dan pre ubistva generala Buhe i valjda tu planirao to
ubistvo, u vreme dok sam ja boravio u SAD. Tu suludu ideju je islednicima dao Vojislav
Šešelj, koji je tvrdio da sam ja ĉovek Velje Ilića, koji mu pomaţe da zajedno sa Vojom
Koštunicom doĊe na vlast. Tako je Šešelj preko mene hteo da ruši Velju Ilića. Samo su
ponavljali pitanja da li sam ja sa Makom planirao ubistvo Boška Buhe, pa su proširili na
generala Badţu, ministra Pavla Bulatovića i naĉelnika policije Vlahovića. To me iznerviralo
pa sam pitao da li su oni kao komunistiĉki izrodi ubili mog oca, roĊake, prijatelje
antikomuniste u emigraciji i prijatelje iz srpskog podezmlja, Gišku i Arkana? Tada su
islednici ućutali.
nisam kriv.“ Pustili su me iz CZ, s potvrdom u kojoj je falsifikovan datum hapšenja da
Prošlo je 16 godina od kako sam se iz Amerike vratio u Srbiju. Ne ţelim da se svetim zbog
zloĉina koji su poĉinjeni mojoj porodici, jer sam se kao pravoslavac i ĉlan SOPO zavetovao
da neću dozvoliti da udari Srbin na Srbina. To je moj naĉin nacionalnog pomirenja potomaka
ĉetnika i partizana… Nisam se pokajao što sam se vratio kući, mada sam zatekao uţasno loše
stanje. Crna Gora će se odvojiti, ali se nadam bez novog rata. U Srbiji se podstiĉe anarhija, jer
jedino preko nje naši politiĉari mogu da vladaju. U SAD je Savet za nacionalnu bezbednost
vrhovni vladar, a u Srbiji se s tom institucijom poigravaju jer ne postoji nacionalni interes.
Imamo velike probleme sa otcepljenjem Crne Gore, sa odvajanjem Kosmeta i Vojvodine, koji
mogu da nas uvedu u rat, a naša vlast se bavi progonom porodice Karić.“
Razoĉaran sam u Ameriku, jer mi je kada sam pobegao iz Jugoslavije dala slobodu, a potom
mi je, kada sam se vratio u Srbiju, oduzela. Bombardovala je moju zemlju i moj narod samo
da bi dokazala da je neprikosnoveni vladar sveta.“
Sa Brozom sam se sreo kao deĉak, jer smo se deca ĉetnika i deca ibeovaca igrala rata.“
Mi antikomunisti, okupljeni oko Srpskog oslobodilaĉkog pokreta Otadţbina, obuĉavali smo
se u tajnim kampovima za atentat na Josipa Broza. Moj pobratim Nikola Kavaja i ja smo
veţbali snajpersko gaĊanje. Napravili smo paklenu mašinu, ali smo odustali od upotrebe. FBI
nije imao dokaze da sam ja rukovao tim eksplozivom i sud me za to nije teretio. Da sam hteo
mogao sam Tita da ubijem u Vašingtonu 1976. Ali, to nije bio interes Amerike, tako da je
srpskoj emigraciji CIA preko jednog prijatelja bivšeg direktora Donovana poruĉila: Moţete da
ubijete Kardelja ili ambasadora Stanovnika, ali maršala Tita i generala Ţeţelja ne smete!
Kako nisam pokazivao spremnost da poslušam savet CIA, ja sam uhapšen sa mojim kumom
Nikolom Kavajom. OsuĊen sam poĉetkom sedamdesetih za terorizam i pripremu atentata na
Tita, i to je jedina robija koju sam imao u Americi.”
“Amerika se sedamdesetih godina poigravala sa srpskim politiĉkim emigrantima. Prvo nas je
iza rata drţala pod strogom kontrolom, a kada su umrli naši velikani u emigraciji Pupin,
Tesla, Drašković, Jovanović, razvodnila je naš antikomunizam dovoĊenjem ekonomskih
migranata iz Jugoslavije, koji nisu bili antikomunisti.“
Kad je najveći ameriĉki prijatelj Tito 1980. godine umro, Amerika i CIA su se okrenuli
Hrvatima, i sa njima izveli operaciju Oluja. Imam podatke da su neki naši iz Beogr ada dali
tajno saglasnost Amerikancima da CIA i Pentagon izvedu tu operaciju. Naši su obećali
Amerikancima 1995. godine da će u Srbiji da zbrinu sve srpske izbeglice iz Hrvatske i da će
da podrţe novu zagrebaĉku vlast. Vrh CIA danas štiti Radovana Karadţića, koji je bio lojalan
Amerikancima i ispunio sva svoja obećanja, dok ga niţi šefovi CIA traţe.“
U CZ-u sam boravio sa Radetom Bulatovićem, Acom Tomićem, Jovicom Stanišićem,
Nebojšom Pavkovićem, Predragom Rankovićem Peconijem, Frenkijem Simatovićem, i
Cecom. Svi smo se drţali hrabro i dostojanstveno.“
Boško Radonjić se u Srbiju vratio 15. decembra 1990. Doĉekali su ga ĐorĊe Boţović Giška,
Dana i Vuk Drašković, Milovan Đorić i Momo Kapor. Iako je u Sluţbi drţavne bezbednosti
bio zaveden kao politiĉki emigrant i drţavni neprijatelj, sluţba ga nije dirala, jer je kako
Boško Radonjić otkriva, od Jovice Stanišića dobila takvo nareĊenje.
Nisam ĉlan nijedne stranke, ali sam nekako najbliţi Novoj Srbiji i Velji Iliću.“
Milomir Marić – Profil br. 48

Kao najznaĉajnijeg ĉoveka koga je upoznao, Boško Radonjić izdvaja profesora Dţeralda
Vinsenta Bula, koji je gradio najveći top na svetu za Sadama Huseina, zbog ĉega ga je 23.
marta 1990. izraelski Mosad ubio u Briselu. Ostalo je nepoznato kakva je veza profesora Bula
sa trebalo
je BoškomdaRadonjićem i SFR
pogaĊa ciljeve naJugoslavijom,
3.500 milja. gde je u fabrici “Vitez”, u Bosni, raĊen top, koji
Bošku Radonjiću, dok je bio jedan od kljuĉnih ljudi njujorške mafije, je ameriĉki general
Trudo, koji je sa Mak Arturom ratovao u Koreji, a posle bio jedan od šefova vojnog
intelidţensa, skrenuo paţnju da pripazi na bezbednost profesora Bula. Posle nekoliko godina,
usred unosnih poslova u proizvodnji, izvozu oruţja i izgradnji odbrambenih sistema za
Sadama Huseina, iraĉki predstavnici su obavestili jugoslovenski Generalštab da se na ĉelu
ameriĉke korporacije profesora Bula nalazi Srbin, Boško Radonjić.
Boška Radonjića je amnestirao naĉelnik Generalštaba Petar Graĉanin. Boško se još više
zbliţio sa svojim nesuĊenim ubicama, i sa njihovim nalogodavcima iz Beograda. Poĉetkom
devedesetih, ugledni “Ĉikago tribjun” objavio je vest da je mafijaška porodica Gambino,
preko Boška Radonjića, uloţila u Slobodana Miloševića blizu milijardu dolara. Boško
Radonjić negira da se ikada sastao sa Miloševićem, iako su ga svedoci viĊali u njegovom

kabinetu, ali niko nije saznao o ĉemu su priĉali.
Boško ne priznaje da je on Miloševiću odao tajnu da mafija zapravo vlada svetom. Boško
Radonjić je kancelariju u Njujorku imao u prestiţnom Republikansk om klubu. U to vreme, ni
dţak cementa, niti kilogram gvoţĊa za armaturu, nije mogao da stigne na Menheten izvan
kontrole mafije, koju
Bošku Radonjiću je u tompoverljivi
je poveren poslu zastupao Boško
posao sa Radonjić.
profesorom

Bulom, kad su na snagu stupali
sporazumi sa Rusima iz programa SALT o kontroli trke u naoruţavanju i embargu na izvoz
oruţja u krizna podruĉja, što ne bi moglo da kompromituje SAD, njene sporazume i ravnoteţu
snaga u svetu. Izrael je od poĉetka bio u toku sa otkrićima profesora Bula. Nekoliko puta je
profesor Bul boravio tajno u Jugoslaviji, leĉeći se od udara dotle nepoznatog oruţja kojim
tajne sluţbe deluju na genijalne nauĉnike na pragu epohalnih otkrića u naoruţanju.
Od Krcuna je prvi put ĉuo da Tita neizostavno treba ubiti. On je pijan govorio: “Druţe Tito,
mnogo te volim! Ali, voleo bih te još više – da si Srbin!”
Prijatelj iz detinjstva Milovan Đorić, poveo ga je u Maribor na pripreme za utakmicu Crvene
zvezde u Gracu protiv “Austrije”. Dragan Dţajić je Arnejĉića zamolio da Boška Radonjića
preveze preko granice. Nije morao da ilegalno beţi, jer je i tada imao legalni pasoš.
Pre nego što je upoznao Dţona Gotija, Boško Radonjić je prvo postao šef irske mafije
“Vesties”. Nametnuo se kao vrstan pomiritelj i diplomata.
Igrom sluĉaja, upoznao sam šefa irske mafije Edija Kaminskog. Zvali su ga Edi Buĉer, jer je
svoje protivnike kasapio noţem. Ubrzo smo se sprijateljili. Edi je ubijen u obraĉunu izmeĊu
irske i italijanske mafije. Ista sudbina je ubrzo zadesila i njegovog naslednika Mark Splejna.
A novi kum Dţon Kunin, inaĉe jedan od mojih najboljih prijatelja, osuĊen je na 75 godina
robije. Pred odlazak u zatvor, pozvao me je i postavio za šefa irske mafije u Njujorku. A kako
je za Kuma italijanske mafije došao Dţon Goti, predloţio sam mu da bratski saraĊujemo…
Umeli smo, u sluĉaju potrebe, i da otmemo ĉoveka na sred otmene Pete avenije, ispred
luksuzne robne kuće. Razvijemo tepih, brzo ga smotamo, i pred prolaznicima ubacimo u
gepek… Za vreme jednog suĊenja Gotiju, ţeni – drţavnom tuţiocu smo namestili tipa, koji
je izdrţavao višegodišnju kaznu, toboţe da bi joj ocinkario Dţana. A ona je upala u zamku.
Traţio je da mu ona pokloni svoje gaćice, da ga u zatvoru ţelja mine, a on se posle na sudu
pojavio kao svedok optuţbe i pred porotom pokazao gaćice tuţioca.“ Đulijano je okrivio
Boška Radonjića da je svog venĉanog kuma Dţordţa Pejpa, koji je bio ĉlan Porote, potplatio
sa 60.000 dolara.
Boško Radonjić je u Americi imao tokom 20 godina boravka i svoju paralelnu priĉu. On
nikad nije hapšen kao mafijaš, mada je bilo sumnjivo što su ubice Pola Kastelana nosili na
glavi karakteristiĉne ruske kape. Ţao mu je što Nikolu Kavaju nije uspeo da nagovori da
otetim avionom produţi prema Moskvi, pa da Amerikanci od Rusa moraju da traţe da ga
izruĉe: Tako
konstruisao bi srpska
priĉu stvarKavaja
da Nikola postala(iako
i predmet
je kaospora izmeĊuuĉestvovao
komandos Istoka i Zapada!“ FBI je tada
u ameriĉkom
iskcravanju u Zalivu svinja, na Kubi, i u poteri za Ĉe Gevarom u Boliviji), u stvari pripada
SMERŠ (“Smrt špijunima”), specijalnoj sovjetskoj jedinici za likvidacije po svetu, formiranoj
u vreme Staljina. Ĉinjenica je da je Kavaja, pre bekstva na Zapad, u Jugoslaviji bio uhapšen
kao ibeovac. Ĉlanovi srpske emigrantske organizacije “Sopo”, i Boško Radonjić, proglašeni
su za “crnorukaše”, od kojih su neki, kao Mustafa Golubić, stvarno i bili Staljinovi
egzekutori.
Znao sam da bivši predsednik Karter izveštaj liĉno podnosi predsedniku Klintonu i da je to
prilika da se ĉuju srpski argumenti bez posredništva administracije, koja nam nije bila
naklonjena.“ Poseta Kartera Karadţiću uplašila je Slobodana Miloševića nagodbe bosanskih
Srba mimo njega, pa se sa Riĉardom Holbrukom izborio da zastupa sve Srbe, a da Karadţić
bude iskljuĉen iz politiĉkog ţivota. Boško nikada nije krio da mu je Radovan Karadţić
idol[67].
Velimir Ilić u emisiji “Kaţiprst”, 3. aprila 2003. (Brankica Stanković)

Ilić: Ja nemam nikakve veze sa Boškom, nikakav posao nikada nismo radili, niti u bilo
kakvom
Restoran poslu
gde bili. Boško
je ruĉao Radonjić
Legija, gde jejeruĉao
ĉovekJovica
koga smo mi ovde
Stanišić znali.“
kad je

dolazio, ko je sve sedeo.
Taj moj roĊak je valjda sedeo u restoranu u kom je bio Jovica Stanišić, sluĉajno, jer je Emir
Kusturica snimao film i Stanišić je navratio da poseti Kusturicu. Ja sam ĉuo za tu posetu ali
nisam nikada uţivo video Jovicu Stanišića, ni Milorada Lukovića Legiju.”
B92: U istrazi ubistva Zorana ĐinĊića meĊu prvima je uhapšen Vaš savetnik za bezbednost,
Boško Radonjić.
Ilić: Nikad nisam imao savetnika za bezbednost, niti je Boško Radonjić bio moj savetnik.
Boško Radonjić je u Ĉaĉku završio školu. Popili smo piće i to je bio jedini kontakt.”
B92: Nije bio u vašoj stranci?
Ilić: Dok smo bili opozicija… Boško se pojavljivao na mitinzima… Inaĉe on je kum
Kavaje…”
B92: Koji je takoĊe šef irske mafije u Americi i jedan od kljuĉnih ljudi…
Ilić: Ko, Boško? Pa nisam se samo ja druţio sa njim, druţili su se svi.”
B92: A otkud priĉa da je on Vaš savetnik za bezbednost?
Ilić: Jedino što su Boškovi momci ĉuvali parking, pošto ispred naše stranke nema
parkirališta.”
B92: A jesu li Vam skrenuli paţnju da je Sredoje Šljukić Šljuka bio kriminalac?
Ilić: Ja sam Šljukića samo jednom u ţivotu video. Našli su snimak da je bio na jednom
mitingu. Jednom sam ga video u prostorijama Demokratskog centra posle 5. oktobra, kada je
došao u društvu Boška Buhe, kome je doneo trenerku da se presvuĉe, i tad sam se samo
pozdravio sa njim jer je u njegovom društvu bio jedan moj zemljak iz Ĉaĉka.”
B92: Kada je pokrenuto pitanje da li je Sredoje Šljukić Šljuka bio ĉlan Vaše stranke, na
Televiziji Ĉaĉak, Vi ste se ukljuĉili u program, i tada ste novinare i urednike Televizije
nazvali šusterima i babicama koje ćete liĉno oterati da ĉuvaju ovce?
Ilić: Informacija da je Sredoje Šljukić ĉlan Nove Srbije objavljena je, mislim, u
„Nacionalu‟.“
NIKOLA KAVAJA pušten je 1995. iz zatvora u Luizijani, a ubrzo je deportovan. Posle toga,
proglašen je za ameriĉkog neprijatelja broj jedan.
U Srbiju se vratio krajem 1997. godine. Suprotno oĉekivanjima, od ĉoveka koji se celog svog
ţivota borio protiv komunista, Kavaja je ubrzo postao oboţavalac “lika i dela” Slobodana
Miloševića.
dobio stan u Moţda i zato svega
beogradskom godinu
naselju dana posle
Medaković. povratka u Srbiju, od tadašnjeg reţima je
U proleće 1998. godine, u Pivi, u Crnoj Gori, formirao je kamp “Bataljon smrti” za obuku
srpskih dobrovoljaca i komandosa za borbu protiv albanskih terorista na Kosovu, i za
suprotstavljanje kopnenim snagama NATO. Koliko je poznato, ovaj “bataljon” nije dobio
dozvolu od Miloševićeve vlasti za uĉešće u operacijama u juţnoj pokrajini. Ostala je tajna
koliko je srpskih dobrovoljaca prošlo kroz ovaj kamp, po ĉijem je odobrenju radio i da li su
neki od polaznika izvodili i samostalne teroristiĉko-mafijaške akcije.
Masoni traţili da ubijem Tita (Predrag Stojković – Broj 616)

- Šest jugoslovenskih diplomatskih misija je dignuto u vazduh u roku od nekoliko sekundi.
Od LosliAnĊelesa
* Jesu Srbi vamadobili
Vankuvera
zahvalni itamo
Njujorka, a da se ne otkrije.
u Americi?
- Da li se pitate kako sam ja oteo avion? Boško Radonjić mi je predloţio da pobegnem u

Rusiju i nasamarim Ameriku. Nisam pristao jer sam se decenijama po svetu borio za interese
Amerike.
*Koje smislio plan akcije?
- Pop Kajević. Prvo smo hteli da traţimo da se iz jugoslovenskog zatvora puste Đuro Đurović,
Milovan
pikiramoĐilas i jošCK
u zgradu jedan.
SKJPosle je 1978.kao
u Beogradu Stoiljko Kajević
simbol Titovehteo daNije
moći. uzmemo avion
hteo da i daiz zatvora
izaĊe
i da mi se pridruţi. Akcija je propala, jer je on trebalo da mi pokaţe gde je CK, koji je
izgraĊen posle mog bekstva iz zemlje. Komunista se nisam bojao. Ja potiĉem iz pa rtizanske
porodice, bio sam u vojnoj akademiji, od 1941. do 1944. bio sam u zatvoru u Albaniji
(interniran od Italijana), sa osam godina. Otac mi je bio ţandarmerijski narednik u Metohiji.
Sva braća su mi otišla u partizane, i sestra. TrojIca su poginula. Neću da napadam Kajevića
što je ispao kukavica. Bili smo 7-8 puta zajedno. Dizali smo u vazduh jugoslovenska
diplomatska predstavništva.
- Došao sam po dekretu predsednika Kenedija u Ameriku 1961. godine. Radio sam i u
obezbeĊenju Kenedija, ubijen je na 120 metara od mene, ali sam se radovao. To je prvi
predsednik SAD koji je u Beloj kući primio Josipa Broza Tita!
* Od bekstva u Austriju, do odlaska u Ameriku šta ste sve radili?
- Uglavnom za CIA.
* Kako ste dokazali da niste ubaĉeni ruski agent?
- Samo akcijama u Nemaĉkoj, Austriji, prva je bila napad na jugoslovenske turiste. Mlad sam
upao u osinjak špijuna – Predrag Radojković, Draţin komandant, general Kovaĉević,
pukovnik Dragiša Bojović, Jakov Dragović… Ĉuvao sam kralja Petra po nareĊenju
Amerikanaca. U Evropi, svuda gde je išao sluţbeno, kada je posećivao izbegliĉke kampove.
Samo sam ja 11 meseci vukao CIA za nos. Kljukao je laţnim podacima o Istoĉnom bloku.
Bio sam zaduţen za Austriju, Nemaĉku i Italiju.
* Gde ste se sve borili protiv komunizma?
- U Za padnoj Evropi, u Africi kao legionar, posle u Juţnoj Americi i SAD. Ja sam rusofil, kao
i svaki Srbin iz Crne Gore. Da je komunizam bio u Nemaĉkoj, Engleskoj ili Americi nijedan
Srbin ne bi otišao u komuniste!
* Ko je vama bio neposredno šef?
- Amerikanac u SAD i u Evropi. Za CIA su uglavnom radili stranci. Do 1961. bio sam u
Ĉadu, Kongu, Juţnoafriĉkoj republici… Onda je JFK traţio 24 legionara i otišli smo u “Zaliv
svinja”.
* Da li vam je bilo ţao što ste nekoga likvidirali?
- Ne. Izveo sam 28 akcija po nareĊenju. Poslednju 29. akciju sam svojevoljno izveo – otmicu
dva ameriĉka aviona.
*- Ne.
Kakav je sada
Kavaje vaš odnos
su dale prema
27 boraca Titu, da li stenijednog
u partizanima, promenili mišljenje? a 1948. godine sam
u ĉetnicima,
uhapšen sa tri roĊena brata i poslat na Goli otok. Tri brata su mi poginula u ratu. Prvo su nam
svakog dana komesari na politiĉkoj nastavi u vojnoj školi priĉali, da će Staljin da ţivi 300
godina, te kukuruz je u Rusiji ovoliki. Kada je doneta Rezolucija Informbiroa, sve je
odjedamput bilo obrnuto. Do 1949. nisam bio protiv Tita, bio sam pitomac u vojnoj školi, do
trenutka kada sam došao kući i zatekao majku kako plaĉe, jer su mi udbaši odveli brata.
* Ko vas je povezao sa Boškom Radonjićem, tada jednim od šefova njujorške m afije?
- Ivo Lazarević. Da ga nisam upoznao, nikada on ne bi pao u zatvor. Zbog federalnog
prekršaja, a sa federalnim sudovima nema šale, nemoguće ih je potkupiti. Sa Ivom sam
saraĊivao i ranije. Jednom me je zamolio da ubijemo Mladena MlaĊenovića (bivši š ef
jugoslovenske obaveštajne
skinuo, ali morao sluţbe,
sam da pitam prešao iz Grĉke(CIA).
“pretpostavljene” u SAD),
Ivoali sam
nije to odbio.
govorio kadaOdmah bi gabio
je Mladen ja
na poloţaju, već kada je dobio azil od SAD i ispriĉao sve šta je imao! Ako ga ubiješ – radiš
posao koji UDB ne moţe. Ivo Lazarević je bio je šofer ĉoveku koji je doveo Lenjina na vlast
u Rusiju – Rotšildu.
U poĉetku Boško Radonjić je radio na parkingu na Osmoj aveniji, ĉiji je vlasnik bio
generalštabni kapetan prve klase Aco Obradović. Uspeo je preko ţene Karin, ĉiji je otac drţao
“odnošenje smeća”
Boška sam ja ubacionau Menhetenu, naihštajejeodmah
CIA, a Boško mafijasve
imala tapiju.
potkupio.
* Ko je stajao iza Nikole Kavaje?
- Par ludaka, SOPO i neki organi unutar CIA. Za Amerikance sam radio od 1957. do 1971.
Posle za Kubance, u okviru organizacije “Omega 7”, protiv Kastra, Aljendea,… Najmanje
100 puta sam stavio svoj ţivot “u torbu” za Amerikance! Ja sam bio zaduţen za oruţje, za
snabdevanje SOPO na teritoriji Kanade i Juţne Amerike.
Mileta Miljanić, zvani Majk, najveći diler droge u Evropi, uhapšen je 10. januara 2004.
godine u Švajcarskoj. Za Miljanićem je raspisana poternica Interpol zbog sumnje da je
organizovao prebacivanje 114 kg kokaina iz Juţne Amerike u Atinu. Ima dvojno
drţavljanstvo – ameriĉko i naše. Bio je blizak Voji Raiĉeviću Amerikancu, Bošku Radonjiću i
Ţeljku Maksimoviću Maki.
Na konferenciji za novinare lider SRS, Vojislav Šešelj, tvrdio je da su Jovica Stanišić i ljudi iz
drţavne bezbednosti poĉetkom 90-ih formirali grupu ljudi koji su došli iz Amerike, meĊu
kojima su Boško Radonjić i Voja Raiĉević. Prema Šešeljevoj tvrdnji, ova grupa je formirala
odrede smrti. Šešelj je obelodanio i da su u Radonjićevom restoranu “Lotos bar”, Miljanićev
prijatelj, Ţeljko Maksimović Maka i Nikola Maljković planirali ubijistvo generala policije
Boška Buhe.
21. marta 2003. MUP Srbije je saopštio da su, tokom istrage ubistva srpskog premijera Zorana
ĐinĊića, kod jednog broja ĉlanova organizovanih kriminalnih grupa pronaĊene legitimacije
Nezavisnog sindikata policije, koji je registrovan kao udruţenje graĊana. Dodaje Te
legitimacije bile su istog oblika kao sluţbene legitimacije ovlašćenih sluţbenih lica MUP.
“Pojedini ĉlanovi kriminalnih grupa su legitimacije Nezavisnog sindikata policije
zloupotrebljavali za legitimisanje graĊana, ulaţenje u stanove i vršenje kriviĉnih dela,
dovodeći graĊane u zabludu da se radi o pripadnicima MUP”, navodi se saopštenju MUP, kao
i da su ĉlanovi i donatori Nezavisnog sindikata policije Novak Buha, Boško Radonjić, Dejan
Pitulić… i drugi[68].
17.04.2003. (Srboljub Bogdanović – NIN)

Sadrţaji prisluškivanog razgovora Aleksandra Tijanića, savetnika predsednika SRJ Vojislava
Koštunice, sa Boškom Radonjićem, ĉovekom “bogate prošlosti”, zbog koje je bio
prisluškivan, sadrţi
Iliću, s obzirom neke
da se politiĉke
razgovor vodiinstrukcije Radonjiću,
u jesen 2002. a, u istom razgovoru, i Velimiru
godine[69].
Veze Legije i Ĉaĉka (“Kaţiprst” Radija B92, 23. maja 2003. Daniel Bukumirović)
Dok su širom Srbije lokalne policije pronalazile kilograme heriona, oruţje i hapsile
kriminalce, u Ĉaĉku je akcija imala i drugu dimenziju: Zvezdan Jovanović, koji optuţen za
ubistvo Zorana ĐinĊića, iz Ĉaĉka je, u njegovoj kući pronaĊeno je oruţje. U selu nadomak
ovog grada pronaĊen je automobil Ljiljane Buhe. Nedelju dana pre atentata na srpskog
premijera u gradu su viĊeni Legija, Jovica Stanišić i Boško Radonjić, što je bio razlog da u
Ĉaĉak doĊu inspektori iz Beograda. Glavna su hapšenja ĉetvorice lokalnih biznismena –
vlasnika preduzeća ”Auto Ĉaĉak” Milenka Kostića, suvlasnika benzinske pupme ”Leonardo”
Zorana
Svinjar).Bojovića, vlasnika
Bane Svinjar ”Lakiodauto
je jedan trade”SPO,
osnivaĉa Miladina Lazovića,
a kasnije i Novei Strahinje Ilića (Bane
Srbije, prijatelj pokojnog
Giške, Zvonka Osmajlića i mnogih boraca za “srpsku stvar”… Otkud to da je Legija dolazio
baš u Ĉaĉak, veĉeravao tamo gde je veĉeravao, sa ljudima sa kojima je bio, otkud to da su
roditelji ubice premijera Ĉaĉani, otkud auto gospoĊe Ĉume tu na periferiji, i otkud to da je u
Ĉaĉak morala da doĊe specijalna jedinica da bi neku istragu sprovodila, nije mogao to da radi
ĉaĉanski SUP. Otkud svi ti ljudi i kako se predsednik Opštine sluĉajno viĊa sa Radonjićem,
general
je priĉaoPavković nije silazio
da ga proganja ta istas lokalne
vojska. televizije, poklanjaojemu
General Lazarević je trofejno
dolazio oruţje, prethodno
na promociju knjige
novinara Drecuna, gde su se ljudi zaklinjali da će vratiti Kosovo…
Strahinja Ilić: Ja sam uhapšen jer sam veĉerao sa Emirom Kusturicom. Jovicu Stanišića
nikada nisam video s njim, ni Legiju nisam video, nisam video ni Puza, koji je bio general
policije. To su priĉe, pitali su me gde se krije Karadţić, kad sam video Legiju, gde je Veljo, s
kim od njih se viĊao… Oko ubistva gospodina ĐinĊića, ja sam im rekao da vide meĊu onima
koji su ga nosili.”
Velimir Ilić o Spasojeviću: Dušana Spasojevića nisam poznavao. Znam da su na bini bili
funkcioneri Demokratske stranke Srbije. Van politike, stajala je na bini Olivera Katarina,
moja prijateljica, i ja sam je zamolio da bude sa nama na bini.”
O Bošku Radonjiću, koji je uhapšen tokom vanrednog stanja, Velimir Ilić je rekao:
Normalno da smo se pozdravili sto puta i sedeli u Lotos baru. Sa Boškom su se svi druţili
kad su odlazili u Ameriku pošto je on vodio emigraciju. Ja sam ga viĊao kao i svi ostali.”
B92: On se sada povezuje sa ozbiljnim meĊunarodnim kriminalom?
Ilić: Ja ne znam šta je on radio napolju, ali znam da se on dobro poznavao sa ministrom
policije i sa prethodnim ministrima policije, i sa ĉelnicima drţavne bezbednosti i prethodne i
današnje. Boško je sa mnom bio na „zdravo – zdravo‟. Mi nikada nismo imali nikakav
poslovni kontakt…”
Petar Milatović, urednik ISTINE, Beĉ, 15. jun 2007.

Nikola, izvukao sam te iz anonimnosti 1991. godine i lansirao te kao mit kod Srba sa
publicistiĉkim delom “Lov na Tita” u izdanju beogradskog izdavaĉa ”Dosije” koje sam
priredio za štampu sa podnaslovom ”Ispovest srpskog komandosa Kavaje”.
Pojavu knjige ”Lov na Tita” pokušavao je da spreĉi Vuk Drašković šest meseci posle poĉetka
štampanja, da bi kasnije pokušao na tvom primeru da politiĉki profitira. Draškovićev pokušaj
zabrane štampanja bio je bezuspešan, kao i sve ĉega se dohvatio Vuk Drašković, partizanski
sin i bivši komunistiĉki pisar kod Špiljka. Knjiga o tebi, koju sam pripremio, po javila se 1991.
godine i štampana je u poţarevaĉkoj štampariji ”Prosveta”, izdavaĉ je ”Dosije” iz Beograda,
glavni i odgovorni urednik je Veljko Topalović, a ja sam prireĊivaĉ. Izdavaĉ mi je uruĉio
odreĊen broj primeraka po Zakonu o izdavaštvu i ja sam dobijene primerke redovno
poklanjao Srbima koji su iz Otadţbine dolazili kod mene da mi se zahvale što sam javnosti
otkrio Nikolu
Pokrenuo samKavaju.
1991. godine peticiju za oslobaĊanje Nikole Kavaje iz ameriĉkog zatvora. Tu
peticiju je potpisalo 450.000 Sr ba, dok su reţimski mediji obmanjivali javnost da je tu peticiju
potpisalo 3,5 miliona Srba, što je laţ!
Posle pojave LOV NA TITA stvoren je mit o tebi kod Srba. Posle nekoliko godina, ti si
pušten iz ameriĉkog zatvora, došao si u Srbiju i već 10 godina nisi našao za shodno da
okreneš moj telefonski broj. Iz Novog Alaktraza pisao si mi zahvalne panegirike, nazivajuće
me serdarom, vojvodom, junakom i tako dalje, što sam ja i tada prezirao!
Posle tvog dolaska u otadţbinu ti si se osilio i zaboravio si na svog dobrotvora koga si poĉeo
sramno da ogovaraš! Nisam serdar, ni vojvoda, ali jesam principijelan ĉovek da ti saopštin
istinu oĉi: prevrtljivi ljigavĉe, ne izlazi mi na oĉi kad si potrošio 10 godina da izbegneš susret
sa mnom koji sam od tebe stvorio mit i k ako sam stvorio mit o ništaĉoveku ĉvrsto sam rešen
da ga srušim i zatraţim od srpskog naroda da mi javno sudi zbog moje nepromišljenosti koju
si ti materijalistiĉki zloupotrebio meni iza leĊa, šepureći se nepostojećim!
Došavši u Beograd dobio si stan od Draškovićevog SPO, da bi taj stan prodao i sada ogovaraš
ljigavog Vuka Draškovića, koga si hvalio kada te kupio sa jednim bednim stanom, što
dovoljno govori o tebi samom.
Osnovni razlog što

leĊa po srpskim ti pišemgde
zemljama jeste
te tvoja
pozovulaţda
datitidaju
dugujem knjige.
besplatan Tu laţ
ruĉak. podlo širiš
O kakvim meni iza
knjigama,
besramniĉe, govoriš? Je li o primercima koje je izdavaĉ ”Dosije” meni dao po Zakonu o
izdavaštvu kao prireĊivaĉu dela Lov na Tita, a te primerke poklanjao sam Srbi ma koji su kod
mene dolazili da mi se zahvale što sam otkrio Nikolu Kavaju i stvorio mit od njega? Ako je
tako trebaš da se stidiš! Poslao si kod mene u Beĉ jednu zamlatu pre 8 godina i tom komadu
budale sam poklonio komplet mojih knjiga da ti odnese. Kasnije si poslao kod mene bivšeg
Brozovog policajca Vlastimira Cekića koji je zloupotrebio gostoprimstvo.
Došao si iz ameriĉkog zatvora Novi Alkatraz kao novostvoreni mit kod Srba. Umesto da si
me poslušao odao si se vašarskom srbovanju, i sluţiš kao klovn za uveseljavanje od jedne do
druge besplatne trpeze jer si nesposoban da za sebe zaradiš osnovnu egzisteniciju!
Izneverio si plan da staneš na ĉelo srpskih patriota. Nisi imao kuraţi, niti potencijala jer si
najobiĉnija puna praznina! Umesto toga doĉekao si da zavisiš ko će ti udeliti milostinju. Da si
slušao onoga ko je od tebe stvorio mit, ti bi danas imao svoju vilu, svoje šofere, svoje
aĊutante, bio bi na ĉelu srpske nacionalne armije. Nisi ti za to! Ti si samo za ono što danas
jesi. Umesto lovca na Tita ti si postao najobiĉniji ulovljeni lovac koji se sam ulovio u
vlastitim lovaĉkim priĉama! Da nije tako ti bi danas umesto Broza, ĉiji si pilot bio, ulovio
nekoga od belosvetskih protuva koje su bombardovale srpske zemlje 1995. i 1999. godine i
koji sada pohode Beograd kao svoje spavaće sobe zahvaljujući nacionalnom štetoĉinstvu i
politiĉkom diletantizmu haških janiĉara koji vode ameriĉku, nemaĉku, vatikansku i Bog te
pita koju sve politiku umesto srpske. Ti si se odliĉno uklopio u tu tragikomediju. Srbuješ na
piknicima u dubokoj pozadini, a zlotovori ti pred tvojim oĉima otimaju zaviĉaj – Kosovo i
Metohiju, najsvetiju srpsku tapiju! Istovremeno, okrivljuješ mene što sam kao prireĊivaĉ
knjige o tebi pod naslovom LOV NA TITA dobio od izdavaĉa odreĊen broj primeraka po
Zakonu o izdavaĉkoj delatnosti.
Zaista je duboka tvoja plitkoća Nikola, pa imajući u vidu ĉinjenicu da je tako, nemam nameru
da gubim vreme sa intelektualnim pigmejcem i moralnim liliputancem, ali ti viteški unapred
kaţem: kako sam stvorio mit o tebi, tako ću ga i raskrinkati! Ti znaš da ja imam snage i
odluĉnosti za to, jer to se dokazalo na stazi moje dosledne borbe protiv antisrpskog
kontinuiteta titoizma, slobizma, dosizma i aktuelnog grabizma!“
Kao i u ekonomskoj, i u sferi paralelne bezbednosti mora da postoji kanal prohodnosti.
SAŠA VUJKO, je nepoznat javnosti ali se pojavljuje u sferama u kojima ga nije za oĉekivati.
U potrazi za ĉlanovima grupe koja je organizovala ubistvo srpskog premijera Zorana ĐinĊića
i opseţnoj akciji “Sablja” protiv organizovanog kriminala policija je u pritvoru zadrţala više
od 50 voĊa i ĉlanova sedam najvećih mafijaških klanova, saopšteno je u srpskoj vladi. Iz
“Grupe Amerika” u pritvoru su Veselin Raiĉević zvani Meda, Mileta Miljanić i Saša Vujko,
Agropromet AD Kruševac, Delatnost: prodaja delova, pribora za motorna vozila

Zavisna društva: Agroineks DOO Kruševac
Broj akcionara na dan 31.12.2006.godine – 625, a najveći akcionar je: Bujković Nenad
Upravni odbor
Bujković Nenad,Niš
Petković Zoran, Budva Diplomirani pravnik 132179
Ekonomista, direktor ”M-C group”
Petrović Milorad, Kruševac Diplomirani inţenjer mašinstva, penzioner

Marinković Jugoslav, Kruševac, Ekonomski tehniĉar, direktor Agroineks doo Kruševac 86
Saša Vujko, Beograd doktor nauka Sekretarijat za antiterorizam
Revizor finansijskog izveštaj: SRBO AUDIT, d.o.o Beograd,Balkanska 40/15
U Kruševcu, 13.08.2007.godine Generalni direktor, Tatjana Cerović,dipl.ing.maš.
Ĉlan IBSSA
Centar za anti-terorizam i mir u svetu (CCTWP), Nikole Đurkovića 24, Beograd
Direktor : Vojislav Milošević
Izvršni direktor: Predrag Martinović
Struĉnjaci Centra :
prof. Dragan Simeunović;
Mr.Filip Milošević
Analitiĉar Centra: Tomislav Kresović
“Red vitezova” koji postoji u našoj zemlji zove se  Pro Concordatia Populorum” (Za slogu
meĊu narodima”), na prvi pogled podseća na graĊansku verziju Malteških vitezova.
Ustanovljen je 1961. u SAD, navodno, od strane jednog veterana vijetnamskog rata koga su
spasili Vijetnamci uprkos tome što su se borili na suprotnim stranama. Prof. dr Fronz, prenosi
red iz Amerike u Evropu, u Austriju, odakle red širi delatnost. Od tada, sa crvenim malteškim
krstom na grudima, koji je znak ovog reda, potpomaţu zbliţavanju naroda bez obzira na
verske, rasne i nacionalne razlike, jer su upravo one uzrokovale silna stradanja.
Viteški redovi funkcionišu kao udruţenja graĊana” sa autonomnom upravom u svojim
zemljama koju ĉini rukovodstvo reda i skupština. Kao takvi nalaze se u Nemaĉkoj, Austriji,
Francuskoj, MaĊarskoj, Sr biji i dr. Unutar zemlje red ima svoje rukovodstvo, koje se sastoji
od Generalnog Prefekta”, Prefekata”, Majora”, Juristicijara” i Rizniĉara”. Generalnog
Prefekta”, koji je najviši ĉin na nivou bratstva zemlje, biraju ĉlanovi u skupštini. Generalna
Prefektura” u našoj zemlji, osnovana 2003. na Fruškoj Gori, podeljena je na tri Prefekture”:
Beograd (2002.), Vojvodina (2004.) i Niš (2005.). Sve funkcioniše po naĉelima drevnih
viteških bratstava. Mogućnost prijema u red dobijaju ugledne, visokomoralne o sobe sa
profesijom i liĉnim teţnjama koje se ne kose sa osnovnim naĉelima reda. Na inauguracijama i
na ostalim ceremonijama neposredno uĉestvuje Veliki Majstor”. Pristupnicu potpisuju dve
osobe koje su ĉlanovi reda, a od novog ĉlana se oĉekuje, po pravilu, da u roku od šest meseci
predloţi nekog za pristupanje redu.
Generalni Prefekt” SCG, je Aleksandar Vojnović. Po zanimanju saobraćajni inţenjer,

projektant aerodroma sa zavidnim brojem projekata iza sebe, redu pristupa 2001. godine u
Segedinu. Danas
beogradskog nosi najviši
okupljanja. ĉin na nivou reda
Na beogradskom naše
skupu zemlje,jepakonvencija
potpisana je bio i domaćin”
o formiranju
MeĊunarodne asocijacije redova, koja će se registrovati u Strazburu, a izmeĊu vitezova Srbije,
Rusije, MaĊarsk e, Bugarske i Rumunije. Asocijacija je otvorena za prefekture drugih zemalja,
a otvoreno pismo je već poslato Austriji, koja, zajedno sa Nemaĉkom, treba da bude sledeća,
dok Slovaci i Ukrajinci formiraju svoje prefekture. Ovom konvencijom se preko zajedniĉkog
statuta regulišu i meĊusobni odnosi bratstava, uzajamno pomaganje, podrška, te se utvrĊuju
diplomatski i kulturni odnosi.
Nedeljko Gardašević je postavljen za Velikog Majstora”, a Ursula Fronz za Prvu Damu”.
Oni, sa Velikim Kancelarom” Andrejom Šlajningom, Juristicijarom” Albertom Almošem,
Rizniĉarom” iz Bugarske (koji nije imenovan) ĉine vrhovno rukovodstvo MeĊunarodne
asocijacije Viteških redova Srbije i Crne Gore, MaĊarske, Rumunije, Bugarske i Rusije.
Red Pro Concordatia Populorum” bio je orga nizator ceremonije u Segedinu 2002. kada sam
primljen u ĉlanstvo. Sledeće godine organizovali smo Udruţenje graĊana koje je postalo
prefektura Beograda prema terminologiji koju koristimo u viteškom redu. Naredne godine
smo dobili status Generalne prefekture Srbije i Crne Gore. Kasnije su formirane još dve
prefekture, Vojvodina i Niš. Kada sam izabran za Predsednika Udruţenja graĊana,
registrovanog u Ministarstvu Pravde Srbije i Crne Gore, stekli su se uslovi da budem
unapreĊen, od strane tadašnjeg Velikog M ajstora, u Prefekta Beograda, a zatim 2004 godine i
u Glavnog Prefekta Srbije i Crne Gore. Ovu terminologiju smo uneli u izmene i dopune našeg
Statuta.
Vitezovi SCG primili su Ljiljanu Mihajlović, koja se vratila posle ĉetrdeset godina provedenih
u Parizu. VoĊena oĉevim idejama da sve ĉega imaju previše treba podeliti s drugima, svoj
humanitarni rad zapoĉinje 1992. godine. Tada, od apoteke predviĊene za rušenje, otkupljuje
lekove u vrednosti od 264.000 franaka, s namerom da ih prosledi kao pomoć Srbiji. S obzirom
na sankcije, koje su tada bile na snazi, bila je prinuĊena da direktno od Ujedinjenih Nacija
zatraţi odobrenje za prenos medikamenata u Srbiju. Dokument je stigao posle tri dana, a
veliku podršku imala je u francuskim vozaĉima koji su vozili o svom trošku kao humanitarci.
Odeljenju gerijatrije, gradske bolnice na Zvezdari, tada, odlazi 90% ukupne pomoći, a
porodilištu u Narodnog Fronta je doniran jedan klima ureĊaj. Ukupna vrednost njenih
donacija Srbiji, od 1992. do danas, iznosi preko pola miliona fracuskih franaka. U Francuskoj
je 1995. donirala tamošnje vitezove, a dvadeset godina unazad je darodavac fonda Mala
sirota braća” koji vodi brigu o deci poginulih policajaca i napuštenoj.
Zalaganjem njenog sina Patrika, umetnici iz Srbije prisutni su na Boţićnoj izloţbi u Luvru.
Ovaj dogaĊaj ima tradiciju od 146 godina, pod pokroviteljstvom predsednika Francuske i
ministra za kulturu. Svake godine uĉestvuje preko tri stotine umetnika uz raznih zemalja. Naši
predstavnici voĊeni su šefom delegacije Patrikom Mihajlovićem i Zoricom ĐorĊević
(Comandeur” reda Pro Concordatia…”), 2004. i 2005. i 2006. godine.
Jedna od najspektakularnijih kraĊa se desila poĉetkom 98. godine kada su ukradene litografija
Marka Šagla (Revolucija), dve litografije Pabla Pikasa (M ajka s detetom i Golub mira),
serigrafija Salvadora Dalija i ulje na platnu Renata Gutuza. Posle mesec dana slike su
pronaĊene, a za kraĊu su optuţeni Duško Mijanović radnik obezbeĊenja Narodnog muzeja i
Nedeljko Gardašević. KraĊa ovih slika nije bila naruĉena, već su Mijanović i Gardašević došli
na ideju da slike prodaju van Jugoslavije. Oba su osuĊena na po tri i po godine zatvora.
Aprila 2008. ĉlanovi maĊarske sekcije IBSSA, koji su takoĊe vitezovi Reda Svetog
ĐorĊa primili su svoja pisma o imenovanju u Veće Reda Svetog ĐorĊa. meĊunarodni nivo
dogaĊaja bio je kroz prisustvo viteza Saše Vujka i njegove supruge, Velikog priora Srbije
MeĊunarodnog viteškog reda Svetog ĐorĊa, koji je takoĊe ĉlan IBSSA

U ILI VAN MREŢE – OTPOR
Ispred Pravnog i Elektrotehniĉkog fakulteta aktivisti studentske organizacije “Otpor” delili su
fotokopije zaplenjenog broja DT. Na zboru studenata Pravnog fakulteta, studenti su ĉitali
tekstove iz DT koji se odnose na Univerzitet i akcije “Otpor”. Organizacija “Otpor” nastaviće
sa deljenjem DT dok list ne poĉne ponovo da izlazi.
Komentar Tirketa povodom hapšenja 4 aktivista grupe “Otpor” zbog ispisivanja parola:
Jedna od studentkinja koje robijaju zbog pisanja grafita cerka je mog prijatelja, inace svetski
poznatog umetnika. Znaci: dete je iz bolje kuce. A zna se sta sleduje kada devojke iz dobrih
kuca stanu u red za bukagije. Mislim da se to sto sleduje zove revolucija.“
A kako se zove to kada neĉiji sin odluĉi da napravi najveću diskoteku na Balkanu i to od
narodnih para? Tirke misli da zato što je u pitanju kćerka jednog njegovog prijatelja,
pretpostavljam imućnijeg, da to znaĉi da je revolucija na pomolu. Neće biti! Revolucija
poĉinje onda kada bunt zahvati široke narodne mase. Prema izjavama ĉlanova “Otpor”-a
jedino se nešto dešava na ETF. Poĉetak rada grupe obećava ali je konaĉni cilj daleko.
Tako miTema
decenije. je, ovih dana,
filma dopao u rukejugoslovenska
je avangardna jedan nemaĉkiumetnost.
dokumentarni
U filmufilm
se snimljen
pojavljujupreKiš,
tri
Pekić, Šejka, Mira Trailović, Prele, Ţilnik, Milja Vujanović i moja malenkost. Postoji tu i
ĉuvena scena kad Stevo Ţigon govori Robespjerov tekst iz drame “Dantonova smrt”, u
dvoristu Kapetan-Mišinog zdanja.“
Stevo Ţigon se naroĉito istakao izjavama podrške Slobodanu Miloševiću. Sve su to ljudske
nule koje su umišljale da su buntovnici a ustvari su branili Tita i njegovu diktatoru. Svi su se
obogatili preko svake mere, najeli i napili.
Nemaĉki autor je umetniĉku avangardu tadašnje Jugoslavije povezao sa studentskom
revolucijom iz 1968. godine. Bio je to trenutak kada sam, poput mnogih drugih, propustio da
odem u zatvor.“
Bolje je bilo godinama visiti na RTB i ureĊivati “Politiku” nego ići u zatvor.
Prava je istina da nisu hteli da nas prime.“
Ondašnji reţim nije davao ni pet para za toboţnje revolucionare. Kakvi revolucionari takva
reakcija vlasti. Reţim koji je škrtario sa zatvorom nestao je na Ċubrištu istorije. Zemlja se
raspala u krvi i plamenu. To su godine koje su pojeli skakavci. Zato je prirodno da današnja
deca, posebno bivših “revolucionara” odlaze u Padinjak. Bila je to ţešća revolucija. Ljudi su
se bunili da bi zauzeli poloţaje crvenih funkcionera i nastavili sa istom praksom. Pravi
revolucionari su završili sa zatvorskim presudama, sa metkom u potiljku, kao azilanti. Ološ je
ostao i obukao crveno odelo i stavio Titovku na glavu. Ovaj će im reţim po tom pitanju rado
izlaziti u susret. Samo što od toga neće biti nove avangardne umetnosti. Oni koji su osuĊeni
da se bore grafitima znaju da je sve prokockano. Oni moraju da poĉnu od nule. Za takav
poĉetak zatvor je dobra škola. Vreme je da nauĉimo da ćerka prijatelja i njene drugarice vade
krompir zarad naših grehova. To znaĉi da oni dobro rade i da nerviraju reţim, i da mogu nešto
da urade. Oni se ne bune da kao Tirk e i Stevo Ţigon zauzmu pozicije drugova protiv kojih se
bune nego da promene stanje, svesni da im u komunistiĉkom, prosovjetskom, staljinistiĉkom,
genocidnom, nacionalistiĉkom, nepotistiĉkom, prostaĉkom reţimu Slobodana Miloševića
nema mesta. Kasno se kaje Tirke.
U ILI VAN MREŢE – SINDIKAT

Aprila 2003. godine, MeĊunarodna organizacija rada uputila je ministarstvu za rad i
zapošljavanje Srbije zvaniĉan zahtev da se što pre okonĉa podela sindikalne imovine.
Sindikalni
je bio to štokvadrati mogli su biti teško
je reprezentativnost podeljeni po osn
utvrditi, iz ovu utvrĊivanja
razloga reprezentativnosti.
što se sindikati Problem
“osipaju” zbog
privatizacije, gašenja firmi, i zbog prelaska nekih sindikata u druge centrale. Još jedan
problem je bio to što SSS poseduje i imovinu za koju nisu regulisani vlasniĉki odnosi. Podelu
sindikalne imovine, koja je iskljuĉivo u posedu Saveza sindikata Srbije i SSSSCG, zahtevali
su ASNS i UGS “Nezavisnost”. To pitanje nije rešeno još samo u Srbiji, dok su ostale zemlje
u okruţenju već podelile svoju sindikalnu imovinu. Rešavanje tog problema poĉelo je
sastankom u Vladi Srbije, na kome su uĉestvovali predstavnici tri sindikalne centrale, SSS,
ASNS i UGS “Nezavisnost”. Mile Isakov, potpredsednik Vlade bio je zaduţen za unapreĊen je
socijalnog dijaloga a Dragan Milovanović, osnivaĉ ASNS, bio je ministar za rad i
zapošljavanje. Postignut je naĉelni dogovor da se deli celokupna imovina u vlasništvu Saveza
sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore. Ova druga sindikalna
centrala je pravni naslednik Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije – kvaziorganizacija koja
nije registrovana i koja je opstala samo zahvaljujući rentiranju ogromne imovine koju
poseduje. Oĉekivao se popis sindikalnih kvadrata, ali je bilo poznato da se ubiru ogromne
sume novca od iznajmljivanja sindikalne imovine. Samo Dom sindikata u Beogradu ima
18.000 kvadrata, od ĉega je u posedu SSS oko 3.000m2. Osim dela koji otpada na bioskopske
sale i hol, sve ostalo izdaje Savez samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore. Ukoliko se
sindikati
bio vraćennesindikatima.
dogovore o podeli, Vlada polaţe pravo da podeli imovinu sindikata, ali deo ne bi
Do kraja 2006, Srbija je ostala jedina zemlja u Evropi u kojoj sindikalna imovina nije
podeljena. Evropska konfederacija sindikata nedavno je upozorila da će iskoristiti svoj uticaj
u Evropskoj uniji i usloviti ulazak naše zemlje u EU rešenjem ovog problema. Savez
samostalnih sindikata Srbije ima više od 40.000 metara kvadratnih prostora. Njima toliki
prostor nije potreban, i ĉak 90% iznajmljuju. Vlade Vojislava Koštunice nisu se upustile u
rešavanje ovog problema samo zbog politiĉkih razloga – da se ne zameraju Savezu sindikata
Srbije, iako je sve to vezano za pribliţavanje Evropskoj uniji, jer je to princip koji vaţi za
ĉitavu EU.
Pitanje centralne imovine nije pokretano. Vrednost 19.800 kvadratnih metara Doma sindikata
u Beogradu, i brojnih odmarališta širom bivše zajedniĉke drţave, nije mala. O njenoj
raspodeli najpre treba da se dogovore oni koji su ove objekte gradili, a onda bi se, na
nacionalnom nivou, traţila rešenja. Neprihvatljivo je da sva imovina pripada jednoj centrali,
iako su je stvarali svi radnici. Najveća ironija je u tome što velikim delom te imovine sada
raspolaţe Sindikat nepostojeće drţave Srbije i Crne Gore – u Savezu sindikata Srbije tvrde da
oni prostor ne izdaju, već to radi Savez sindikata Srbije i Crne Gore. Slobodan Lalović,
ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Srbije najavio je da će drţava konaĉno
sindikalnim centralama dati prostorije u zgradi u Nušićevoj, koje oni i sada koriste, bez
utvrĊivanja reprezentativnosti sindikalnih organizacija. Sudski spor o reprezentativnosti vuĉe
se na sudu tri i po godine. U korišćenju te imovine bilo je zloupotreba i mnogo kriminalnih
radnji koje bi isplivale kada bi zapoĉela podela imovine. Kad se sve što se ima stavi na sto da
bi se videlo šta se to deli. Ako nešto fali, mora se pitati gde je to. Oni kaţu, to je Mika, Zika ili
Laza, dao JUL ili SPS, ili prodao, ili neovlašćeno iznajamio. Zgrada Doma sindikata u
Beogradu izdata je na 40 godina, iako predsednik sindikata ima pravo da potpisuje ugovore sa
rokom dokle mu traje mandat, a sve preko toga – ne vaţi.
Do februara 2007, predmet razmatranja dve najveće meĊunarodne sindikalne organizacije,
Evropske konfederacije sindikata i Svetske konfederacije sindikata postalo je razvlašćivanje
imovine sindikata bivše Jugoslavije odlukom razdruţenog Saveza samostalnih sindikata
Srbije i Crne Gore, bez prethodne sukcesije. Niko nije opovrgao dokumentovanu informaciju
premijera Srbije Zorana Ţivkovića da je 94% sindikalne imovine u drţavnom, a ostatak u
sindikalnom vlasništvu. Ukoliko je to taĉno, drţava je morala da se umeša u rešavanje ovog
problema, jerima
MOR, Srbija nerešena
i nekeimovina sindikata
obaveze. remetiimovina
Nedefinisana odnose isindikata
na mnogo širem polju.
prepreka Kao ĉlanica
je i ulaska Srbije u
EU. Savezi samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore, bez saglasnosti drugih zainteresovanih
strana, dogovorili su se, privatno, da se oko 5% poslovnog prostora u centru Beograda da u
vlasništvo crnogorskom sindikatu, uprkos postojanju mehanizama da se stvar reši na pravni
naĉin. Nije fer da neki sindikati imaju imovinu, a neki ne. Jedna organizacija ne bi smela da
ima monopol. Kada radnici odluĉe u koji sindikat ţele da odu sredstva treba da budu
rasporeĊena pravedno i proporcionalno ĉlanstvu. Zamenik predsednika Saveza samostalnih
sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, smatrao je, da u nije potrebno ukljuĉivati meĊunarodne
organizacije, i objasnio da je crnogorska strana dobila deo zajedniĉke imovine zbog toga što
je jedina od svih republika bivše Jugoslavije zvaniĉno potraţivala deo imovine nekadašnjeg
zajedniĉkog sindikata,
šta kojoj od bivših iako nije
republika sporno
pripada odda se u procesu
imovine. sukcesije imovine bivše SFRJ utvrdi
Na odluku da se crnogorskom sindikatu da u vlasništvo 714 kvadratnih metara prostora

zgrade na Trgu Nikole Pašića, reagovali su i sindikati bivših republika SFRJ, smatrajući takav
potez nedopustivim, najavljenaa je zajedniĉka inicijativa sindikata Hrvatske, Bosne i
Hercegovine, Slovenije i Makedonije da se sindikalna imovina podeli nezavisno od sukcesije.
U imovinu nekadašnjeg “velikog sindikata” ulazi više od 60.000 kvadratnih metara prostora.
Procenjuje se da samo zgrada Doma sindikata u Beogradu, od 4.000 kvadratnih metara, vredi
oko 7,5 miliona evra. U uţem centru Beograda SSS Srbije, kao samoproglašeni sukcesor, ima
na raspolaganju oko 13.000 kvadratnih metara.
Sindikati Crne Gore i Srbije su oko nĉali deobu zajedniĉke imovine, meĊutim, o sindikalnoj
imovini iz vremena SFRJ ne samo da se ne mogu dobiti nikakvi konkretni odgovori, nego ne
postoji ni najgrublja procena vrednosti te imovine. Nema ni odgovora na pitanje: da li je
moguća podela sindikalne imovine pre okonĉanja sukcesije bivše Jugoslavije. Nije sasvim
jasan ni status sindikalne imovine iz vremena šestoĉlane Jugoslavije, da je sindikalna imovina
pod sukcesijom. Ima za drţavnu imovinu, za ambasade, zlato… jedino ako se ne smatra da je
sindikalna imovina drţavna. Ne postoji ni precizan popis te imovine. Ima nešto imovine u
Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Bilo je naznaka da postoji dio imovine i u Sloveniji.
Sindikati Crne Gore i Srbije su okonĉali podelu zajedniĉke imovine, kojom je crnogo rskom
Sindikatu pripalo 714 m2 poslovnog prostora u strogom centru Beograda, koji će
najvjerovatnije biti iskorišćeni za formiranje Agencije koja će se baviti rešavanjem odnosa na
relaciji Srbija i Crna Gora, u vezi: zapošljavanja radnika iz Srbije u Crnoj Gori, radnog staţa,
penzionisanja, prenošenja penzija, a posredovaće i u delu zdravstvenih usluga i potreba
crnogorskih graĊana u Srbiji, ali i kao jezgro buduće saradnje sa sindikalnim organizacijama
iz regiona. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je da
ova organizacija još uvek nije razmatrala problem sukcesije nekadašnjeg federalnog sindikata,
da li je to moguća pre sukcesije drţava, odnosno da li ova imovina podleţe nekom drugom
principu. Predmet te sukcesije, u tom trenutku, mogli su da budu zgrada na Trgu Nikole
Pašića, Dom sidikata, jedna zgrada u Ulici Miloša Pocerca, jedan hotel na Hvaru, vlasništvo
nekadašnjeg Sindikata Jugoslavije, odnosno Sindikata Srbije i Crne Gore. Dom sindikata u
Sarajevu, imovina u Hrvatskoj, i u Sloveniji jedan deo, dok u Crnoj Gori, navodno, nema
ništa, oni su zato i dobili procent, i nije poznato za Makedoniju. Svi imaju apetite prema
zgradi na Trgu Nikole Pašića. Oko imovine nekadašnjeg Saveznog sindikata ima dva
problema: prvi je raspodela izmeĊu nekadašnjih republiĉkih sindikata, a drugi je udeo
novonastalih organizacija.
Veĉernje Novosti: feljton o SDB (autor Marko Lopušina)

Ĉim je, 1988, postao prvi ĉovek Srbije, Slobodan Milošević je od šefa drţavne bezbednosti,
Dragana Mitrovića, zahtevao da mu dostavi imena agenata. Iznenadio se kada je dobio
odgovor
to najvećadatajna
ne moţe dobiti
sluţbe. Bašimena,
spoljnijer ih Mitrović
saradnici ne su
saznali zna,daaKOS
i da ihJNA
zna,prisluškuje
ne sme da Slo
ih da, jer je
bodana
Miloševića u njegovom stanu, i da armija ima Miloševićev dosije. Tu akciju prisluškivanja
vojni obaveštajci obavili su u februaru 1987, kada su po nareĊenju generala KOS, Ilije
Ćeranića, i admirala Branka Mamule, pratili razgovore novog srpskog partijskog voĊe
Slobodana Miloševića. Kako je zapisano u izveštaju saradnika SDB Srbije, Slobodan
Milošević se ţalio prijateljima i saradnicima da je u stanu pronašao beţiĉni prisluškivaĉ na
zidu, kod garnišne iznad prozora.
U aferi “Vojko i Savle” Sluţba drţavne bezbednosti Srbije videla je priliku da se obraĉuna sa
projugoslovenskom strujom u tajnoj sluţbi Beograda, pa je zato formirala komisiju za
utvrĊivanje odgovornosti naĉelnika Dušana Stupara, koga je najviše prozivao Zoran Ĉiĉak,
sin Rankeĉlanovi.
Pavlović, Ĉiĉak. UOni
komisiji su bilidaMilo
su utvrdili Savković,GK
je predsednik predsednik, MilanBuca
SK Beograda Tepĉević i Miodrag
Pavlović još 1986.
godine preko Dušana Stupara dobio dosijea mnogih akademika, tvoraca Memoranduma
SANU. Šef beogradske policije Branko Kostić imao je Odsek za politiĉki kriminal, odnosno
tajnu sluţbu koja je radila za Ivana Stambolića. Odobrenje za podizanje dosijea dao je Dragan
Mitrović, a ni Stupar, ni Mitrović nisu videli dosije.
Mnogi su uvereni da je politiĉka zvezda Miloševića poĉela na Kosmetu. Prema podacima
Zdravka
sovjetskaMustaća, koliko
tajna sluţba je bujanje
KGB, koja je srpskog
u vremenacionalizma podsticao
Gorbaĉova ţelela Milošević,
da i Srbija doţivipomagala
svoju je i
“perestrojku”. Prema podacima Mustaća, simpatizeri Moskve, i KGB, bili su dvojica srpskih
politiĉara, za koje se govorilo da su i sami “stvorili” Slobodana Miloševića.
Posebna paţnja vodila se o dr Vojislavu Šešelju koga je politiĉki progonilo kompletno
Predsednistvo SFRJ. Vojislav Šešelj imao je dosije u SDB Srbije od kada je iz Sarajeva došao
u Beograd. Za njim je stigla i kopija njegove dokumentacije iz SDB BiH i iz KP Doma u
Zenici. Taj dosije bio je pasivan dok Šešelj 1985. godine nije poĉeo javno i u knjigama da
napada Josipa Broza, Branka Mikulića, Staneta Dolanca i generala Nikolu Ljubiĉića. Oni nisu
sluţbeno traţili hapšenje dr Šešelja, jer su se bojali da bi time izgradili njegov kult disidenta.
Tajno, Dolanc i Mikulić, preko GSUP Beograd, gde je SSUP imao dobre veze, vršena su ĉesta
Šešeljeva hapšenja, mimo RSUP Srbije. Time je Beograd optuţivan za represiju nad
disidentima. Zbog toga su se oštro raspravljali Svetislav Lalović, ministar srpske policije, i
Nikola Ćurĉić, šef gradske policije. Ĉak je Slobodan Milošević 1987. godine morao da
interveniše kod Dragana Mitrovića, naĉelnika SDB Srbije, da se dr Vojislav Šešelj pusti iz
zatvora gde su ga tajno odveli radnici GSUP, po nareĊenju Staneta Dolanca. Šešelj je od
poĉetka bio miloševićevac koga je liĉno Milošević pomogao na svakom koraku.
Otvoreno se stvarala sumnja da je naĉelnik Dragan Mitrović, kao Jugosloven, blizak vojnoj
kontraobaveštajnoj sluţbi i armijskom vrhu. Ta sumnja izazvala je pozornost Slobodana
Miloševića prema naĉelniku njegove tajne sluţbe. Mnogi unutar Srbije, Beograda i
Jugoslavije oĉekivali su kako će se Dragutin Mitrović, naĉelnik SDB Srbije izjasniti – za
meku ili tvrdu srpsku stranu ili za SFRJ i za JNA. Svaka od strana ţelela je da pridobije ili da
sruši Mitrovića. Najaktivniji je bio KOS JNA, koji je tajno pratio i prisluškivao Mitrovića, a
istovremeno širio glasine da to Mitrović radi Slobodanu Miloševiću.
Takva politiĉko- policijska igra oko naĉelnika SDB Srbije dovela je srpsko rukovodstvo, pre
svih ministra policije Radmila Bogdanovića i profesora Radoša Smiljkovića, u situaciju da
ramišlja o novom ĉoveku. Njihovi kandidati za šefa tajne sluţbe bili su profesor Budimir
Košutić, dr Dragan Simeunović, Ratko Marković, ĉak i predsednik Privredne komore Vlajko
Stoiljković, bivši direktor kazneno-popravnog doma. Kako su svi oni tu ponudu odbili, a kako
je dr Borislav Jović podrţavao rad Dragana Mitrovića, ovaj je, i pored ponuĊene ostavke
Slobodanu Miloševiću, ostao u svojoj kancelariji do daljnjeg.
Dobrosav Ćulafić Toro, ministar policije Jugoslavije traţio je od Miloševića da mu ustupi
Dragananaĉelnik
postane Mitrovića
SIDza unaĉelnika
Saveznom Sluţbe drţavneza
sekretarijatu bezbednosti SSUP.umesto
spoljne poslove Bilo jeBranka
ideja i da Mitrović
Tintora, ali
nije se slagalo hrvatsko i slovenaĉko rukovodstvo.
Na mesto Mitrovića došao je 1990. godine politiĉar, borac za srpstvo sa juga Srbije, tek
oporavljen od teške bolesti, Zoran Janaćković. Bio je to izbor Slobodana Miloševića i
Radmila Bogdanovića, kome se ţurilo da uzme policiju. Posle nekoliko meseci Janaćković je
prešao u Ministarstvo spoljnih poslova, za šefa SDB došao je Jovica Stanišić.
Prilikom reorganizacije MUP Srbije 1991. godine, Jovica Stanišić je Sluţbu drţavne
bezbednosti preimenovao u Resor drţavne bezbednosti. Time je hteo da se oslobodi
zaostavštine SDB koja je funkcionisala kao politiĉka policija, a da afirmiše RDB kao sluţbu
za borbu protiv terorista i naoruţanih drţavnih neprijatelja Srbije. U RDB je 1995. radilo oko
dve stotine inspektora, koji pokrivaju Srbiju Jugoslaviju, Balkan, Evropu i svet. Stanišićevi
najbliţi saradnici bili su Dragiša Ristivojević, bivši v. d. naĉelnik tajne sluţbe SFRJ, i
reaktivirani penzioner SSUP-a, Branislav Nešić, specijalac, karate majstor, nezvaniĉno

telohranitelj naĉelnika RDB Srbije, Vlada Dragićević, struĉnjak za elektroniku i poliglota,
Mile Gajić i Dragan Filipović Fića, organizatori specijalnih akcija.
U RDB rade ljudi iz Hrvatske, Bosne, Jugoslavije, jer Stanišić ceni profesionalnost, a ne
nacionalnost. Kad je sam procenio, Stanišić se oslobodio starih kadrova jer, po njemu, nisu
dovoljno razumeli srpsko pitanje.“
Marko Lopušina, namerno ili sluĉajno, nije primetio:
- U ovom paragrafu vide se koncepcija i ciljevi RDB, pod Jovicom Stanišićem. Koncepcija je
komunistiĉka (nacionalnost nije vaţna) a cilj (“srpsko pitanje”) su imperijalistiĉki interesi
Rusije. Kadrovi koji nisu razumeli srpsko pitanje (svaki Srbin to zna) bili su uklanjani radi
izvršavanja nareĊenja iz Moskve i usporavanja širenja NATO na istok. Prema tom planu Srbi
sebe ţrtvuju zarad ruskih imperijalistiĉkih interesa na Balkanu i Evropi. Iako je RDB navodno
promenila svoj karakter iz politiĉkog u antiteroristiĉki, vidi se da je odbrana jugoslovenske
nezavisnosti zamenjena za odbranu ruskih imperijalnih interesa. NE iz 1948. prešlo je u
odluĉno DA!
- Oĉevidac ubistva Slavka Ćuruvije prepoznao je kao ubicu Luku Pejovića, pripadnika
rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije. Sumnja se da je Pejović angaţovan za
ubistvo Ćuruvije, jer u vreme bombardovanja većina pripadnika JSO bil a je na drugim
zadacima, a da je njega i pripadnika RDB, Miroslava Mikija Kurka, do i sa mesta ubistva
vozio pripadnik RDB, Ratko Romić. Bivši zamenik naĉelnika RDB i osnivaĉ JSO Franko
Simatović odbio je da svedoĉi o okolnostima da je ubistvo Ćuruvije izvedeno pod okriljem
DB, tvrdeći da ne moţe da stigne zbog obaveza prema Haškom tribunalu. Prisustvo Romića i
Kurka, u vreme ubistva Ćuruvije, utvrĊeno je preko baznih podstanica za mobilne telefone.
Romić je koristio svoj telefon, a Kurak telefon koji je dobio od Milorada Vuĉelića. Simatović
je poslao Kurka da bude u obezbeĊenju Vuĉelića. Vuĉelić je saslušan u istrazi kao svedok.
Romić i Kurak nisu saslušavani u istrazi koju je Specijalno tuţilaštvo pokrenulo zbog sumnji
da su saizvršioci ubistva Ćuruvije. Dejan Milenković Bagzi, svedok saradnik na suĊenju za
ubistvo premijera Zorana ĐinĊića, svedoĉio je o nameri zemunskog klana da ubiju Romića i
Kuraka, ali su od toga odustali posle njihovog dogovora sa Miloradom Ulemekom Legijom i
Dušanom Spasojevićem. Razlog za Pejovićevu likvidaciju u decembru 2000. bio je uklanjanje
svih koji bi mogli da progovore o ubistvu Ćuruvije. Pejović je u vaţio za pripadnika
crnogorskog klana, a u policiji je imao dosije narko-dilera. Pre njegove likvidacije, poĉela je
policijska istraga ubistva Ćuruvije i objavljen je dosije Ćuran“. Naĉin na koji su pripadnici
DB pratili Ćuruviju na dan ubistva i javljali centrali svakih nekoliko minuta gde se nalazi
ranije je korišćen jedino kada se neko hapsi. Takvu pratnju organizovao je Milan Radonjić,
koga je pred ubistvo Ćuruvije na mesto naĉelnika beogradskog centra RDB postavila Mirjana
Marković, koja je pod sumnjom da je naredbodavac.

Vreme, 01.03.2007
Dragan Joĉić predvodio je delegaciju Demokratske stranke Srbije u pregovorima o sasta vu
Vlade. Joĉić je vodio i delegaciju koja je nakon izbora predsedniku Borisu Tadiću po principu
“uzmi ili ostavi” podnela Platformu o Kosovu kao uslov svih uslova. Joĉić se uĉvrstio kao
ĉovek broj dva u DSS, pogotovo kad se zna da je njegova ministarska f otelja (osim
premijerske) jedina na kojoj ta stranka insistira. Nije jasno ĉime je ovaj mlad politiĉar (1960.)
kod premijera stekao toliki kredit i preskoĉio iskusnije, podjednako odane, partijske kolege.
Postavši ministar policije u martu 2004, Joĉić je odmah upao u nepriliku. U javnost je
procurilo da je u mladosti osuĊivan kao obijaĉ trafika. Ministar je tada izgovorio ĉuvenu
reĉenicu
ima pravaKako moţeteZnate
na prošlost. da mekako,
pitatesvako
za trafiku
od nasdok gori Hilandar“.
je imao Kasnije seTo
deĉaĉke nestašluke. pravdao: svako
je bilo pre 25
godina i to je jedino što sam u ţivotu loše uradio. Sve drugo je Dragan Joĉić, za koga kaţu da
je pošten ĉovek“, a Koštunica ga je podrţao, optuţivši štampu za senzacionalizam. Nije reĉ o
trafici, već o montaţnoj samoposluzi, a Joĉić i društvo nisu odneli samo cigarete već i veću
koliĉinu robe široke potrošnje. Sa nepunom dvadeset jednom godinom, bio je već punoletan.
Dobio je uslovnu kaznu. Kako nije ponovio delo, kazna je u zakonskom roku brisana iz
sudske evidencije, ali ne i iz policijske.
Greh koji se Joĉiću moţe pripisati je i susret sa Miloradom Ulemekom Legijom, u noći u
kojoj se prvooptuţeni za ubistvo ĐinĊića predao. Joĉić je, umesto da naredi da se Ulemek
sprovede u zatvor i o tome obavesti sud, izabrao da uz Radeta Bulatovića provede par sati sa
Ulemekom u zgradi Ministarstva. Suoĉen sa time da je prekršio zakon, koji zabranjuje kontakt
sa optuţenim bez odobrenja nadleţnog suda, Joĉić je odgovorio da se sa Legijom sreo “da
predaja tog ĉoveka ne bi izazvala nešto što moţe da poremeti bezbednost drţave” i da se te
veĉeri razgovaralo “samo o tome da Ulemek što brţe ode u zatvor”. Kada je dve godine
kasnije, nakon višekratnog odbijanja, javnosti dostavljena sluţbena beleška sa pomenutog
susreta za koju se osnovano sumnja da je falsifikat, Joĉić je novinare pitao: “Da li je vama
vaţnija sluţbena beleška ili to što je prvooptuţeni za ubistvo prvog demokratskog premijera u
zatvoru?” Ministrovi pokušaji da opravda ćaskanje sa Legijom bili bi uverljivi ji da prethodnih
godina nije u više navrata izraţavao blagonaklonost prema Jedinici za specijalne operacije i
njenom komandantu. Kada se u novembru 2001. JSO pobunila i blokirala autoputa kod Centra
“Sava”, Joĉić je u svojstvu predsednika skupštinskog Odbora za bezbednost izjavio da je
njihov gest “glas vapijućeg od koga se traţi da izvršava najopasnije zadatke bez pokrića u
proceduri”. A nakon što je Ulemek napisao otvoreno pismo javnosti i pretio vladajućem DOS-
u, Joĉić je rekao da je to pismo “napisano dosta ozbiljno” i “nije vojniĉko, nije kriminogeno,
nije pismo nekog ko je s druge strane zakona. To je politiĉka analiza rada Vlade i svega onoga
što je bilo od 5. oktobra do danas” te da “predstavlja kritiku vlasti iza koje bi mogla da stane
većina”.
Nedugo pošto je postao ministar, Joĉić je najavio da će policija ponovo pokrenuti istragu o
atentatu na ĐinĊića, što bi pravno bilo moguće jedino ako bi sud utvrdio da su osobe kojima
se trenutno sudi za atentat nevine. Kada su u sudnici poĉeli da se pojavljuju mladići u
majicama sa oznakama JSO, od kojih su neki bili u Ţandarmeriji, Joĉić je našao za shodno da
objasni: To je ipak ratna jedinica, a njihov odnos bih shvatio kao odnos prema jedinici koja
je nosila pijetet nesalomive jedinice, to je odnos potpune vezanosti i oduševljenja.“
Joĉić je pomenut u ĉuvenom transkriptu izmeĊu Dejana Milenkovića Bagzija i advokata
Biljane Kajganić kao uĉesnik u pokušaju da se Milenković nagovori da laţno optuţi nevine
ljude za ubistvo bivšeg radnika drţavne bezbednosti Momira Gavrilovića.
VOJISLAV ŠEŠELJ je tokom ispitivanja svedoka optuţbe, u sudnici Haškog tribunala,
izjavio:
Gavrila Ja verujem
Principa da je Zvezdan
u srpskoj istoriji.“ Jovanović
U istrazi zalaţno optuţen,
atentat a da nije
na ĐinĊića, – uţivao
Vojislav bi slavu
Šešelj je izjavio
Specijalnom tuţilaštvu: Liĉno sam bio srećan kada sam ĉuo o ĐinĊićevoj smrti“[70].
Ovo su neki od komentara sa foruma, a sluĉajno ili ne, dotakli su se i Apisa:
- Njihovi partneri iz DSS i NS ne ograĊuju se od takvih izjava, niti se odreĊuju da li
prihvataju i ubijanje kao legitiman naĉin politiĉke borbe. Izjava Vojislava Šešelja ukazuje na
metode Srpske radikalne stranke. Vojislav Šešelj je oduvek iznosio politiĉke stavove koji su
neprihvatljivi za većinu graĊana Srbije. Kako narodnjaĉka koalicija nije sporila Šešeljevu
ideologiju, potvrĊen je dogovor dva Vojislava.
- Ĉedomir Jovanović kaţe: Šešelj je uporište zloĉinaĉke politike koja se ostvaruje kroz
koaliciju SRS-DSS. On je sada u Hagu pošteĊen svega sa ĉim će morati da se suoĉi kada bude
dostupan sudovima
prema svima koji suove zemlje,idejama
se takvim a to je odgovornost za politiku
suprotstavljali. Najmanjemrţnje
što jeisudija
netrpeljivosti
morao dai zloĉin
uradi
je da opomene i kazni Šešelja za takvu izjavu. Zoran ĐinĊić je simbol evropske Srbije i to je
razlog zbog koga se Šešelj slavi zloĉin. Pre ili kasnije Šešelj će odgovarati pred sudom ove
zemlje zbog uĉešća u atentatu na Zorana ĐinĊića.“
- Šešelj je bio nosilac liste Srpske radikalne stranke, i Vojislav Koštunica trebalo je da se
izjasni o Vojislavu Šešelju, koji je i ranije izjavljivao da ĐinĊića treba ubiti. On ovom
izjavom slavi ipremijera,
slobodu ubica podrţava ubistvo. Da li pakt Šešelj
kako je nagovestio – Koštunica
Tomislav Nikolić?podrazumevao i puštanje
Na internet forumu voĊenana je
rasprava o tome, i mogli su se videti sledeći stavovi[71]:
- Zavisi koje oĉi gledaju na to. Ako su patriotske gledaju na heroja, ako su kukaviĉke gledaju
na krivca. Pošto kukavica time opravdava sebe. Podrţavam svaku Šešeljevu reĉ. On je istinski
borac ne za Srpstvo i za istinu i pravdu. Ne misli samo Voja tako – 70% stanovnika drţave
misli tako. Ostaće nepoznanica zašto se pojedini „kvaliteti‟ opredeljuju protiv dobra svog
naroda i oĉuvanje drţave. Srbi su poznati na zapadu po blaćenju – ogovaranju i cinkarenju
svojih neistomisljenika u svom narodu i zbog toga se i oni koji rade uz mentorstvo zapada
nipodaštavaju i ne shvataju ozbiljno od strane vlastodrţaca.
- Stvari su tragiĉne utoliko što je sudski postupak protiv Z. Jovanovića i dr. bio farsa, a sada
Šešelj kao antidemokratska politiĉka liĉnost brani nezavisno sudstvo od tzv. demokrata. Zašto
bi se Koštunica ograĊivao od Šešelja? U ĉemu se to Koštunica ne slaţe sa Šešeljem? Samo u
tome što onaj psihopata kaţe ono što misli. Bajatovićevu izjavu da je “jedan već platio
glavom” ,svi zaboravljalju jer je SPS postao poţeljan partner. Šta je odvratnije, Šešeljeva
izjava ili upotrba te izjave u svrhu dnevne politike (formiranja vlade). Neki bi ovde da vrate
verbalni delikt, kao u komunistiĉka vremena. Gavrilo Princip nas je s tim atentatom unazadio,
ali Austrougarska je svejedno bila rešena da napadne Srbiju, pa istorijski – da nije bilo
atentata našli bi drugi povod. Na stranu to što je Šešelj u osnovi lakrdijaš, kada je u pitanju
ubistvo ĐinĊića, kako je moguće da je gospodin Janjušević koji je bio u kolima sa Zoranom
nestao i zašto je telohranitelj Veruović ostao pri stavu da su bila tri pucnja?
- Gavrilo Princip unazadio Srbiju za 100 godina? … Atentat u Sarajevu je bio povod za Prvi
svetski rat, a ne uzrok tog rata. To bi bilo isto kada bi rekli da je rat u BiH u periodu 1992-95.
godina poĉeo, jer je neko ubio srpskog svata na Bašĉaršiji. To je povod za poĉetak rata, a
uzrok je raspad SFRJ i politike elita u republikama SFRJ. A Šešeljeva izjava je odvratna…
- Treba da se stide njegovi glasaĉi! Vojislav Šešelj ne zna ni za stid ni za sram. On je politiĉku
scenu u Srbiji toliko zagadio da da će proći decenije da se to oĉisti. A pitanje je da li će ikad,
jer u SRS ima naslednike koji se sluţe istom retorikom i razmišljaju isto kao on. Još davno je
Nenad Ĉanak rekao da treba zabraniti rad SRS.
- Jasno da je Šešelju i Koštunici smetao Zoran, on im je bio realna opasnost. Da Zoran nije
isporuĉio Miloševića, ovaj bi i danas vladao, a Marko bi bio premijer“. Šta je bilo ne
povratilo se. Setimo se advokata Barovića, isti Šešelj priĉao je da se okliznuo na bananu iako
su svi znali
policiji i DB,daasu ga pretukli
skoro jurišnici
sva politiĉka SRS.odigrala
ubistva Setimo se
suizjava
se podŠešelja kako ima
patronatom DB. dobre
Danasveze
DSSu
kontroliše te sluţbe, koje nisu lustrirane, pa zato i nema reakcije na ovu Šešeljevu izjavu. S
kim si onakav si. Politiĉka pozadina ubistva Zorana ĐinĊića nije rasvetljena. Eto Legije
ponovo na ulici bude li SRS napravila vladu. Onda će ono da svaka drţava ima mafiju, samo
u Srbiji mafija ima drţavu biti 100% taĉno. To treba da shvate i socijalisti.
- Nema Koštunjavi šta da se ograĊuje od tog stava kada je on uĉestvovao u tom poduhvatu sa
Zvekijem. Bolje da se Šutanovac izvini narodu zašto su postavili takvog ĉoveka za premijera.
Ono nismo imali izbora“… pošto ga ni sad nemaju, jer ţele vlast po svaku cenu… Proći će i
te ĉetiri godine a narod je video da nisu sposobni za velike odluke..
- Šešelj je sramota i štetoĉina za srpski narod i Srbiju. Iskompleksirani novo Srbin, sveţeg
hrvatskog porekla,
njegovim likom da bi isesramote
vreĊaju dokazaoSrbiju.
kao najveći
Uĉinaki Šešelja
najpravoverniji
i njegoveSrbin. Onijekoji
politike nose
takav da bedţ
su sa
imali razloga oni koji su verovali i veruju da je on planski radio protiv interesa Srbije. Šešelj
ustvari razbija tvrĊavu nacionalizma svojim rasistickim, nemoralnim i nenormalnim izjavama.
Ako politiĉki preţivi, biće to raspad srpske drţave, kulminacija nasilja koja će sem nevinih
znaĉiti i krvav kraj svih ĉelnika sadašnje srpske drţavne bezbednosti. Povratak u 90-te. Ko
uĊe sa radikalima u koaliciju snosi odgovornost za sve što oni kaţu ili urade. Svojevremeno to
se odnosilograĊana
2.500.000 na SPS,boluje
a sadaod
naiste
Koštunicu. Šešelja
bolesti kao ne Za
Šešelj! moţe kontrolisati
takvu nikakva
naciju teško koalicija.
da ima leka!
Koštunica igra Ruski rulet sa Srbijom, i siluje DSS. Neka izaĊe iz te partije i napravi svoju.
Adolf Hitler je bio devijantno genijalan i zbog onoga što je uradio Nemci ga još malo pa
slave. Šešelj je jednako devijantno genijalan i stvorio je, zajedno sa Koštunicom, atmosferu i
masu koja će slaviti šta god on da kaţe. Ne oĉekujte da se iko iz DSS -NS izvini zbog ispada
Šešelja. Od crvenih bandita kao što su Šešelj i Koštunica ništa bolje se nije moglo oĉekivati.
- Mora da se reši taj sluĉaj! To je sramota za Srbiju!
- Ţalosno da za njegove naslednike glasa još uvek pola Srbije. Slaviti smrt jednog ĉoveka, a
ubicu nagraĊivati je umobolno. Šešelj i njegovi su najveća sramota Srbije. Za njega je vreme
stalo. 2003, taj isti ĉovek izjavio jje da će samo da svrati do Haga i eto ga nazad kroz koji dan.
Za Šešelja i za sve koje podrţavaju ovakve izjave nije zatvor već LUDNICA! Strašno je što u
ovoj zemlji još uvek ima milion i po l judi kojima je on idol. Ko su ti ljudi? Ne mislite valjda
da je radikalima milo da on izaĊe. Da hoće da ga stvarno puste, ukinuli bi stranku, onda
nikome na zapadu ne bi stalo da troši vreme na njega. Ovako, im je bolje, tu su, a nisu nigde.
A on iz zatvora glumi predsednika, a zna da je samo haški zatvorenik.
- Ĉitava njegova politika i ţivot se svode na laţi, uvrede i klevete. Treba da se stidi svojih
glupih izjava. Šta ljudi koji glasaju za njega vide u njemu. Šešelja, koji je po prezimenu
Hrvat, biraju izbeglice koji ne mogu da shvate da nemaju više svoju drţavu. Kamo sreće da
smo svi 89. podrţali Antu Markovića, zato što je bio veliki Jugosloven. Radi se o ljudima koji
su izgubili identitet nestankom drţave Jugoslavije, a najgore je kada ĉovek izgubi idetitet.
- Da li je moguće da se Koštunica nije oglasio o ovoj izjavi, kao neko ko se 5. oktobra borio
protiv ovakvog naĉina razmišljanja? Da se ogradi, pa da izgubi ministarsko mesto koje mu je
obećao Toma! Milija mu je takva fotelja nego da se izjašnjava o ĉoveku protiv koga je
5.Oktobra ustala Srbija! Još ćemo Miloševića da pravimo od blata.
- Da se Srbija ovakvih Šešelja, Miloševića, Karadţića, Arkana, Legija rešila 1992 godine kad
su pljaĉkali i silovali po Zvorniku, Bijeljini itd, danas bi i zemlja bila veća, i ponos neoštećen.
Mi se pravismo ludi. Ide vojvoda do predsedniĉke fotelje jer ga Srbija još nije upoznala.
- Zoran se zalagao za opštu dobrobit. Nije krao, nije galamio. Šešelj se zalagao prvo za svoju
promociju, a posle sve ostalo. Ne vidim gde je unapredio Srbe. Šešelj će ući u istoriju, ali je
neće pisati pa neće ući “Šešeljevi heroji”. Sigurno da će jedan deo sugraĊana apladuirati. Ako
nisi u stanju protivnika da pobediš argumentima i istinom onda oni koji tu snagu nemaju
upotrebljavaju ili opravdavaju
od te izjave ne distanciraju, takav
onda naĉin.
će se dostaAko
njihsepokajati
njegovašto
partija
su imi glas
njihovi
dali.koalicioni
Ovo nije partneri
pitanje
Evrope, nego civilizacija DA ili NE. Ovaj vid razmišljanja kojim je zaraţen i Šeš elj ne da
Srbiji i srpskom narodu da napreduje, već ga drţi mentalno prikovanog kao da je 1800.
godina.
- Ĉim radikali zaoštravaju retoriku znaĉi da ne ţele da preuzmu odgovornost za vlast. Toma i
Vuĉić se zaleću da uzmu vlast, ali ih gazda opominje. Oni znaju da nemaju ljude da vode
drţavu, a glupo je da sva kljuĉna mesta uzmu DSS i SPS, PUPS i JS. Lako je lupati po
televizijama, ali kad se vodi drţava nema zezanja.
- Svi što glasaju za ovakve kao što je Šešelj treba da se zapitaju kome daju glas i dokle moţe
to da ih odvede, jer za ovih 15 godina dosta su i oni sami istrpili dok je on pozivao na linĉ
svakoga ko je pametniji
u ţivotu uradio od njega?
bio je u zatvoru, Dţaba mu
a izgleda knjige
da ih je onšto je pisao
jedini po Zbogom
i ĉitao. zatvorima, jer jedino
Srbijo! Kadašto
se je
vrati iz Haga, za godinu dana (i ako ga osude ne moţe da dobije više od 5 godina koje je već
odleţao pa će ga pustiti odmah) on će biti predsednik Srbije.
- Da ţivimo u pravnoj drţavi, veliki patriota-pravnik Koštunica morao bi da pokrene
inicijativu za zabranu SRS jer se ovakvim izjavama poziva na kršenje pravnog poretka.
Slavljenje ĉina ubistva premijera mora biti uništeno u korenu! Zar ovaj ĉovek da nam ponovo
kroji budućnost?
objavljivati. Ovakva
Valjda ljudi uizjava
Srbijijeshvataju
plod bolesnog uma.
da postoji Šta ĉovek
srpski
kao on govori ne bi trebalo
nacizam i da je opasan za Srbiju
(kao što je nemaĉki bio opasan za Nemaĉku i za svet). Kad vam pobesneli komunisti “kroje
ţivot”, tada zamena teza, demagogija i primitivizam vladaju. Ništa nije sveto. Vreme je da se
kaţe ko je ko u ovoj Srbiji. Ova izjava govori kakva bi bila vlada Koštunica – Šešelj, i
predstavlja najavu obraĉuna sa svim neistomisljenicima, a posebno sa poštovaocima ideja
Zorana ĐinĊića. Šešelj je ĉovek pun nekog ponosa, nema griţe savesti, ali više brinu ovi što
vide idola u njemu. Pogledajte Vuĉića kakve nebuloze priĉa sa konstantnim cinizmom. Teško
nama, ako nam ovakve kvazi- patriote drţavu vode. Radikali bi, ako hoće da postanu mudra
partija, trebalo da se distanciraju od takvog pogleda na svet.
- Gavrilo nije znamenita liĉnost u srpskoj istoriji nego poznata liĉnost što su dva razliĉita
pojma. Jedan loš Ċak uvek upropasti ceo razred. Ja razumem njih, ali nikako ne razumem one
ljude koji za njih glasaju! 1914, Gavrilo ubio a posle nisu ispaštali “Bosanci” nego su se u
Maĉvi kotrljale srpske glave od strane nemaĉke vojske. 1941, Crveni digli bunu a Nemci u
Kragujevcu 1 za 100 i ode 5000 dece. 1991: Bošnjaci Karadţić i Mladić napravili sranje, Srbi
otale došli u Srbiju (i još su besni i drĉni), a gde će Srbi iz Srbije. Dokle više Srba sa strane
koji nam kroje kapu i crvenih vampira? Šeki nikad nije bio ĉetnik i rojalista… Gavrilo Princip
je bio terorista koji je izvršio atentat na prestolonaslednika Ferninanda i njegovu ţenu uz
podršku tajne organizacije iz susedne Srbije sa bazom u vojnom vrhu. Princip je ţrtvovao svoj
ţivot za ciljeve tajne organizacije i zbog posledica atentata samo Srbi ga veliĉaju i slave.
Gavrilo Princip je svojim “herojskim ĉinom” unazadio Srbiju 100 godina. Usput, izginulo je
2/3 muških glava i o posledicama ne treba govoriti. “Oboţavam” patriote koji se raduju kad
milioni ljudi skonĉaju zbog jedne nepromišljene osobe što je bio Gavrilo Princip. Ne bi
trebalo da se mnogo hvalimo ovakvim “herojstvima”. To je zabluda srpskog naroda koja nam
je donela mnogo krvoprolića. Gavrilo Princip nije smeo da ubije Ferdinanda, jer prvo, nije
lepo ubiti ĉoveka, a drugo, ne bismo prošli Golgotu prvog svetskog rata, i to sve zarad
interesa Engleza i Francuza. Ĉin ubistva vlastitog Premijera, ne treba ni komentarisati. Što se
tiĉe odnosa laţnog vojvode prema ubici legalno izabranog premijera Srbije – što gore narodu,
to bolje monstrumima koje nikad ne bi trebalo pustiti na slobodu. One koji traţe n jihovo
oslobaĊanje treba poslati na psihijatrijsko posmatranje ukoliko to ne rade za pare. Da li je
scenario sa ubistvom gospodina ĐinĊića isti? Sve više sam uveren da jeste. Da li su Karadţić i
Mladić deo iste priĉe? Uveren sam da jesu.
Posebno odeljenje Okruţnog suda odobrilo je, na zahtev SRS, ĉlanovima SRS posetu
Miloradu Ulemeku Legiji u Centralnom zatvoru u vezi odbrane Vojislava Šešelja pred
Haškim tribunalom. U poseti su bili funkcioneri SRS Vjerica Radeta i Petar Jojić. Aleksandar
Vuĉić potvrdio je susret, ali je naveo da Legija neće biti svedok odbrane, nego da je dao
radikalima informacije o nekim navodima optuţnice. Ulemek je, posle posete, napisao izjavu i
biće prosleĊena u Hag. Potrebno je istraţiti koje su stranke, pojedinci, grupe i centri moći
stajali iza pobune i podsticali deo MUP-a da ruši Vladu Zorana ĐinĊića što je rezultiralo
ubistvom premijera, kao i ulogu obaveštajnih sluţbi. Šešelj je u Tribunalu izjavio da Zvezdan
Jovanović, osuĊen za ubistvo premijera ĐinĊića, zasluţuje slavu Gavrila Principa u srpskoj
istoriji“, a radikali su u skupštini Zorana ĐinĊića nazivali mafijaškim premijerom“.
Juna 2007. specijalni tuţilac Slobodan Radovanović najavio je da je poĉela istraga o pozadini
atentata, ali do avgusta 2008. nisu objavljeni nikakvi rezultati te istrage.
List Kurir objavio je da je 8. januara Vojin Lazarević došao u Vladu Srbije, uznemiren
pisanjem štampe i istragom u Evroaksis banci u Moskvi. Lazarević se sastao sa svojim
kumom
došlo doAleksandrom Nikitovićem,
svaĊe Lazarevića šefom
i Nikitovića kabineta
s jedne premijera
i Mihajlova Vojislava
s druge Koštunice,
strane. a zatim je
Ruski izvor
potvrdio je da su iz Gasprom“ insistirali da sva dokumenta u vezi sa sporazumom o
energetici zaobilaze Nikitovića.
BRANKO KRGA – drugar generala Rondo; drugar Vojislava Koštunice – Ţak Širak

Francuski pisac i publicista Ţerard de Vilijer, u intervjuu sarajevskom listu Slobodna Bosna,
tvrdi: Deo knjige u kojem govorim o poţaru u Hilandaru u vreme kada se Karadţić u nj emu
nalazio apsolutno je istinit. Taj poţar su izazvali ljudi iz britanske tajne sluţbe koji su ţeleli
na taj naĉin da nateraju Radovana Karadţića da izaĊe iz manastira. Bio sam na Svetoj Gori
godinu dana kasnije, u leto 2005. i video koliko je manastir oštećen. U knjizi pišem da su to
uradili Amerikanci, a u stvarnosti su to bili Englezi. U to sam sasvim siguran“.
Svoja saznanja o jednom od najtraţenijih haških optuţenika Vilijer opisuje u knjizi Dosije
K“.
- Jedna od smernica koju mi je dao general Rondo odvela me je na Svetu Goru, gde se
Karadţić krio neko vreme. Karadţić je tamo boravio više puta. Imam pouzdane informacije
da je prošle zime opet bio u Grĉkoj, ali ne na Svetoj Gori. Postoji srpska zajednica na
Peloponezu, ali nije sigurno gde je on sada. Karadţić se uvek puno kretao, za razliku od
Mladića koji nije imao potrebe za tim, jer je imao zaštitu. Karadţić je stalno menjao mesto
boravka, uvek se oslanjao na Pravoslavnu crkvu. Bio je, pored ostalog, i u manastiru Ostrog –
rekao je Vilijer.
Prema Vilijerovom saznanju, veliku ulogu u Karadţićevom ţivotu igra ćerka lekara iz Foĉe,
koji je bio njegov najbolji prijatelj. Umro je od srĉanog udara pre godinu i po dana.
- Upoznao sam i njenu majku i nju. Njen otac je bio u Beogradu, a on u Foĉi. On nije viĊao
Karadţića u Beogradu jer nikada nije išao u Beograd. Ali, njegova ćerka je putovala u Foĉu
da ga vidi. Tako je kao vrlo mlada upoznala Karadţića i sagledala njihovo prijateljstvo. Ona
je vrlo privrţena Karadţiću – tvrdi Vilijer.
U papirima koje su istraţne sudije pronašle kod generala Filipa Rondoa, bivšeg ĉelnika
francuske obaveštajne sluţbe, glasine o tajnom raĉunu bivšeg francuskog predsednika Ţak
Širaka u japanskoj banci i 30 miliona funti na njemu dobile su potvrdu. General Rondo je
svedok u politiĉko-korupcijskoj aferi “Klirstrim” koja je 2006. godine potresala Francusku. U
vreme njegovog saslušanja, procurila je vest o tajnom Širakovom raĉunu koju je tadašnji
predsednik
“Klirstrim” odbacio
istraţne kao izmišljotinu.
sudije zaplenile suPrilikom pretresana
dokumentaciju kuće generala
osnovu kojeRondoa
govore ou dokazima.
vreme afer e
Sudija blizak listu “Kanar Anšene”, rekao je da je zaplenjena dokumentacija dovoljna da se
podigne nova istraga o prekršenom poverenju ili o novcu dobijenom od korupcije, i da će
istraţne sudije na osnovu ovih papira doći na trag svim kolovoĊama.
Otkad su papiri zaplenjeni, marta 2006. godine, sudije rade na istraţivanju diskretno. Bivšeg
predsednika Širaka moći će da ispitaju posle 16. juna kada mu istekne imunitet. Papiri, koje
pomenuti sudija naziva dokumentima, pokazuju da je Širak otvorio raĉun u japanskoj banci
sredinom devedesetih godina. Kada je Rondo otkrio ovaj raĉun 1996. godine, naloţeno mu je
da uništi sve fajlove, ali ih je general Rondo, koji ĉuva sve svoje beleške, preneo svojoj kući,
gde su zaplenjeni.
Za sadafokusirati
istraga se ne znana
poreklo
ta dvanovca saBivšem
pitanja. Širakovog raĉuna, niti
francuskom za šta je upotrebljen,
predsedniku pripisuje sepai umešanost
će se
u nekoliko korupcijsk ih skandala kada je biogradonaĉelnik Pariza, od 1977. do 1995. godine,

kao i u skandal oko izborne kraĊe u istom periodu.
Dr. MILA ALEĈKOVIĆ NIKOLIĆ (24. jul 2008.)

Od optuţnice protiv Radovana Karadţića, prošle su tri godine. Mnogi tvrde da je Holbruk
Karadţiću nešto
obećanje bilo obećao, ali ne znaju
bi kompromitujuće, akotaĉno
su gašta. O atome
dali, drugisuosvi ćutali
tome jer za one koji su dali
ne znaju.
Francuski general Ţan Hajnrih koji je u Bosni komandovao do decembra 1996. godine kaţe
da svi znaju gde je Radovan K. Francuzi u to vreme kontrolišu zonu Pala. Drugi francuski
funkcioner izjavljuje da Ţak Širak neće sukobe sa Srbima. Ne ţeli da francuski vojnici budu
taoci ili da budu ubijani u gudurama Balkana.
1997. Francuzi i Amerikanci dogovaraju se da Radovana K. zajedniĉki uhapse vojno.
Specijalne snage iz Floride sleću na vojni aerodrom u Tuzli. Tajni kod operacije: «Amber
Star». Par dana kasnije Pentagon saopštava da je francuski kapetan Erve Gurmelon odao plan
napada Srbima i da je Vašington, pred izdajom vojnika koji je hteo da pribavi slavu samo za
svoju zemlju, morao da opozove operaciju. Vest se pronosi da Francuzi štite Radovana i ne
daju Amerikancima da ga uhapse. Ovo ponavlja i tuţiteljka Luiz Arbur. Tri godine kasnije
kapetan Gurmelon je unapreĊen, a Amerikanci se razilaze sa Francizima i od tada svako radi
za sebe.
Amerikanci zatim pronalaze Karadţićevog druga sa studija dr Dragana Hajdukovića koji je
estetski hirurg u Americi, pokušavajući da ga vrbuju. Koriste i jednog tzv. biznismena bliskog
Radovanu, ĉija je kći u Parizu.
Francuski general Filip Rondo, proslavljen hvatanjem teroriste Karlosa“, zaduţen je da
nadgleda pregovore i manevre. Francuski ministar odbrane Alan Rišar daje mu sva ovlašćenja
i u svemu slobodne ruke. Rondo uzaludno pokušava da ponudi mnogo novca i da obezbedi
zaštitu za Radovanovu familiju.
U meĊuvremenu, sud u Hagu uspeva da kontaktira Karadţića, ali ne pristaje da mu umanji
optuţnicu, kako Karadţić to traţi.
1998. ameriĉki izaslanik u Bosni tvrdi da će on brzo biti uhvaćen i da će mu biti suĊeno.
MeĊutim, 10. aprila K. menja stav i poruĉuje Amerikancima da se nikada neće predati.
Iste godine 1998. K. definitivno nestaje. Zapad govori i piše da ga štite srpske sluţbe, tajna
mreţa zvana «Preventiva» i vojska Republike Srpske. U meĊuvremenu, on stvara priĉe za
decu, pozorišnu predstavu i roman. Zapadna štampa tvrdi i piše da ga prate i ĉuvaju brojni
prijatelji od kojih se većina nalazi u Parizu, meĊu samim Francuzima.
Francuzi i Amerikanci (zajedno sa perfidnim Albionom) u stalnoj su kompeticiji. Karla del
Ponte ih moli da rade zajedno. Zajedniĉki uspevaju jedino da naprave mreţu ĉiji je skriveni
kod: «Fervant Arĉer», sa sedištem u Frankfurtu, ali ništa drugo ne funkcioniše saborno, zbog
velike
Krajemborbe i kompe
leta 2000. ticije za uspehom
Amerikanci u akciju sluţbi.
ulaze sami, ne verujući Francuzima, u zonikoju
kontrolišu Francuzi. Francuzi to otkrivaju i, u inat, nameravaju da spreĉe Amerikance, praveći
plan kako da dojave K. da se spasava dok mornariĉke Foke“ kreće u napad. Francuzi
spasavaju Radovana.
2001. francuski DGSE sam preuzima operacije hapšenja. Radovan ide da sretne svoju ţenu u
selu pored Foĉe na crnogorskoj granici. Francuzi su ubeĊeni da su «kupili» Radovanovu
telesnu gardu, kljuĉna dva ĉoveka su njima na vezi. Ali, sve propada, još jedna loša
psihološka procena. Dva momka iz obezbeĊenja ipak pucaju, a K. opet nestaje.
28. februara 2002. Amerikanci kreću bez Francuza u Ĉelebiće. Tu je, imaju pouzdane
informacije. Ţuri im se i zato jer su u Avganistanu promašili Bin Ladena. Rezultat:
enciklopedijski neuspeh.
Obaveštajni planovi SFOR -a za hapšenje Radovana Karadţića pretpostavljali su da će se

najtraţeniji ratni zloĉinac“ pojaviti na podruĉju Foĉe i sela Ĉelebići.
10 dana kasnije Amerikanci i Francuzi, opet zajedno, kreću na Radovana i Mladića.
Opet promašaj! Ni Radovana, ni Mladića nema na mestu koje su «obeleţili» dugotrajnim
radom i skupljanjem brojnih «tajnih podataka».
Poĉetkom
U februaru2004. iznovapukovnik
iste godine udruţeniţandarmerije
pokušaj NATO da se uhapsi
Rejmond KartervoĊa bosanskih
telefonira Srba.
SFOR -u u I,Bosni,
ništa. i
uz pomoć informacija izvesnog M. Alibabića, bivšeg funkcionera jugoslovenskih sluţbi, tvrdi
da sigurno zna gde treba hvatati psihijatra. MeĊutim, drugi deo bivših obaveštajnih drugova
Alibabića je protiv njega, odnosno na drugoj zaraćenoj strani, i operacija u selu Zaovine, zbog
ljudskog faktora, ponovo trijumfalno propada.
April 2004. SFOR saznaje da će K. biti u kući popa sa Pala. 200 specijalaca r azbijaju vrata
srpskog sveštenika, pucaju i razbijaju po kući. Pop i sin su povreĊeni, a od K. nigde ni traga.
Udruţeni tragaoci pitaju se: Ko je i ovog puta dao laţnu informaciju? Novine u Evropi pišu:
Rusi i Srbi infiltrirani u zapadne sluţbe onemogućavaju hapšenje! Krajem 2004. NATO
napušta Bosnu. Evropske snage više neće da rizikuju. Njihova strategija sada je: zamrzavati
raĉune u banci i kupovati ljude oko begunca. Drugo ništa ne mogu, neće ni da pokušavaju…
Najzad su se kapitalisti dosetili kako se us peva. Sami Srbi će to bolje odraditi. Kvislinzi to
uvek rade bolje. Borba za trofej, oportunizam, profit i osvetu, bili su toliko jaka, da je olovnim
vojnicima potpuno oduzela moć tokom više od jedne decenije…
23. jul 2008.

Francuski obaveštajac, general Rondo, koji je već deset godina u timu za “nalaţenje”
dr.Radovana… kaţe za francuski Figaro da je hapšenje pomogla CIA, koja ima baze na
Igmanu i obaveštajce po Beogradu… (2000. godine su ga locirali na Trebinju, npr.)
Tanjug je preneo: ”Njegovo hapšenje je verovatno omogućila neka strana zapadna sluţba,
najverovatnije CIA, koja ima centar za telefonska prisluškivanja na planini Igman i više
pripadnika koji rade u bezbednosnoj sluţbi u Beogradu”, piše ”Figaro” na osnovu informacija
koje je dobio od francuskog špijuna, generala Filipa Rondoa, koji je 10 godina bio na tragu
Karadţića u okviru ekipe bivšeg glavnog haškog tuţioca Karle del Ponte.”
Bivši general francuske obaveštajne sluţbe Filip Rondo izjavio je da je Radovan Karadţić dva
puta u Bosni za dlaku“ izbegao hapšenje. Francuska obaveštajna sluţba i CIA pridobile su
1999. godine njegovog telohranitelja kao agenta, ali se ovaj u poslednjem trenutku
predomislio. Drugom prilikom, u januaru 2000. godine, prisluškivanjem telefonskog
razgovora otkriveno je Karadţićevo prebivalište, ali on je već nestao kada su stigli pripadnici
SFOR-a. Rondo je rekao da je hapšenje olakšano zahvaljujući Ameriĉkoj obaveštajnoj
agenciji, CIA, koja iz prislušne stanice u Bosni prati telefonske razgovore i ima agente u
sluţbama bezbednosti u Beogradu.

“TEORIJA” ZAVERE
Banjaluĉki “Reporter” objavio je 30. avgusta 2001. tekst pod naslovom “Vojni udar”, a Nenad
Ĉanak raspirio je sukob u DOS, danima drţan na “sluĉaju Gavrilović”, izvukavši vest da je
predsednik Koštunica s vo jskama Jugoslavije i Republike Srpske spremao manevre i –
drţavni udar! Koštunica je demantovao vest posredno, opaskom da su izjave Ĉanka “spoj
diletantizma i neodgovornosti”, a da nedeljnik koji je Ĉankovom opaţanju posvetio prostor,
“u sprezi s pojedinim frakcijama DB”, zapravo priţeljkuje puĉ. Ostala je sumnja.
Dragan Vukšić, poslanik Pokreta za demokratsku Srbiju (DOS) u skupštini Srbije ocenio je:
“Ovom vojnom rukovodstvu ne verujem. MeĊutim, nerealno zvuĉi Ĉankova pretpostavka da
je trebalo
proĊe odrţati zajedniĉke
nezapaţeno, a i koji je manevre i tom prilikom
cilj”. Miroslav izvršiti drţavni
Hadţić, direktor udar.
Centra za To ne
civilno bi moglo
-vojne da
odnose,
takoĊe je smatrao da priĉa o vojnom udaru nije realna, ali zato što je Vojska Republike Srpske
pod kontrolom Sfor.
Koren priĉe upućuje na skrivenost civilno-vojnih odnosa od 5. oktobra. Prvi takav momenat
bilo je hapšenje Miloševića, kada je pretila opasnost sukoba vojska i policija, zatim javna
polemika naĉelnika Generalštaba VJ i ministra unutrašnjih poslova Srbije oko otkrivanja
masovnihnasleĊene
promeni grobnica,civilno
a ovo -jevojne
bilo odnose,
upozorenje da DOS
odnosno da od 5. oktobra
se vojska samanije uradio ništaPosle
transformiše. da
obaranja Miloševića, dva centra moći DOS pr igrabila su instrumente sile – vojsku i policiju,
sa zateĉenim aparatom. Dok se strana koja je drţala policiju trudila da stvori utisak da su se
desile promene, neverovatna je bila upornost s kojom je predsednik Koštunica ĉuvao armijske
strukture. Pokazatelj je bilo tvrdoglavo zadrţavanje generala Nebojše Pavkovića na mestu
naĉelnika Generalštaba VJ.
Dve stvari su kljuĉne: ţelja predsednika Koštunice da drţi kontrolu nad vojskom po svaku
cenu i nezainteresovanost DOS da se otvori problem reforme sektora odbrane i bezbednosti.
Ta nezainteresovanost narušena je na Predsedništvu DOS kada je od Koštunice traţeno da
smeni Pavkovića, ĉime je potvrĊeno da je on jedini nadleţan da odluĉi šta će raditi s vojskom.
Koštunica je traţio da mu se da vremena da to uradi, što je potvrdilo internu raspodelu moći, a
smene starih i postavljenja novih naĉelnika uprava koje su usledile, otkrile su da će promene
ići teško. Pavković je ostao, a novi naĉelnici bili su bliski saradnici bivših naĉelnika. Tvrdnje
Pavkovića da nije uĉestvovao u izboru kadra nemaju osnova: zna se postupak izbora i ko
odluĉuje – naĉelnik Generalštaba, ljudi iz Uprave za bezbednost, Personalne uprave, Uprave
za moral. A imenovani su Pavkovićevi ljudi. Izostao je bilo kakav uvid i kontrola. Nisu
aktivirani ĉak ni postojeći mehanizmi parlamentarne kontrole. Personalne promene u vojsci
bile su bez javnosti razumljivih obrazloţenja. Jedan od Koštuniĉinih argumenata za
zadrţavanje kljuĉnih ljudi koje je Milošević izabrao bio je da ne ţeli da ugrozi moral vojske.
Pitanje je da li ostanak Pavkovića i njegovog tima više ugroţavao moral vojske? Promena
Pavkovića, koji je personifikovao poslednji ostatak Miloševićevog reţima, bila je osnova za
sve dalje promene. Pavkovićeva moć u vreme Slobodana Miloševića bila je ograniĉena. Posle
5. oktobra, a posebno tokom 2001, on se ponašao potpuno samostalno, i sve što je donosio
predsedniku Koštunici prolazilo je bez hijerarhijskih zadrški. Njegovom smenom trebalo je
pomeriti klan iz Treće armije, kojim se Pavković okruţio i tek tada mogle su da se oĉekuju
suštinske promene, koje podrazumevaju i mehanizme demokratske kontrole vojske, za šta
DOS nije ponudio nikakav koncept. Nacrt preureĊenja odnosa izmedu Srbije i Crne Gore
pominjao je samo parlamentarnu kontrolu vojske, što jeste element, ali demokratska kontrola
podrazumeva i javnost i izvršnu vlast (ministarstvo odbrane kao centralni kontrolor) i
nevladin sektor, koji je mogao da izvrši javni pritisak na Koštunicu i DOS. Jedan od problema
bio je što nije bilo Saveta za nacionalnu bezbednost, koji bi bio kontrola postavljenja i
unapreĊenja i ograniĉenje
To se posebno za zloupotrebe.
odnosi na kontrolu sluţbe bezbednosti, koja je poslednja linija
rada vojne
odbrane vojnog vrha. Vojna sluţba bezbednosti bila je tajna i za graĊane i za najveći deo
pripadnika VJ. Zato je zadatak DOS, odnosno predsednika Vrhovnog saveta odbrane
Vojislava Koštunice, trebalo bude da se napravi plan transformacije vojske, koji bi definisao
kontrolu ove sluţbe. Dragan Vukšić je tvrdio: “I pored toga što je ova sluţba pod komandom
naĉelnika Generalštaba, postoje informacije da se skoro potpuno stavila na raspolaganje
predsedniku Koštunici. Posledice su devijacije u VSB i VOS, a naroĉito u prvoj. Umesto da
se bavi svojim zadacima, Vojna sluţba bezbednosti, i pojedinci naroĉito, stavljaju se u
funkciju jedne strane i direktno utiĉu na politiĉke odnose u zemlji.”
Zabrinjavalo je i nepostojanje kontrole nad elitnim jedinicama vojske – 63. padobranskom i
72. specijalnom brigadom, koje su podreĊene naĉelniku Generalštaba i namenjene su za
izvršavanje specijalnih zadataka. Pored toga, nesrazmerno je velik broj pripadnika vojne
policije, koji su, u nekoj situaciji, mogli da budu zloupotrebljeni.
U tom kontekstu, uz krizu u politici i ekonomiji, (demantovana) informacija trebalo je da
bude znak upozorenja. Sukob u DOS bio je prilog tome i nije trebalo naĉelno iskljuĉiti
mogućnost da je nepromenjeni vojni vrh u uslovima krize mogao da se pojavi kao samostalan
politiĉki
vanrednog ĉinilac,
stanjakoji
moţemoţe na silu daspreĉavanjem
se opravdati bitno odredi naĉin razrešenja
unutrašnjih krize.
sukoba. Akt uvoĊenja
Javnost i DOS trebalo
je to da imaju na umu kao potencijalnu opasnost.
“Kadrovske promene u Vojnoj sluţbi bezbednosti su u skladu s dotadašnjim promenama u
vojsci – da se prikaţe da se nešto menja a da se ništa ne promeni. General Milan Ðaković
(bivši naĉelnik Uprave bezbednosti) i general Aca Tomić su Pavkovićevi ljudi. Oni su radili
po njegovim direktivama. Da nije tako, odavno je trebalo da se bave kriminalom u
materijalno-finansijskom poslovanju i stambenoj problematici VJ, a to znaĉi, Pavkovićem
liĉno”, upozorio je Dragan Vukšić.
Sliĉno je bilo i sa promena na ĉelu Vojnoobaveštajne sluţbe, s tim što je bivši naĉelnik
general- potpukovnik Branko Krga unapreĊen u zamenika naĉelnika Generalštaba. “Krga nije
smeo da sluţi Miloševiću u vezi s kosovskom tragedijom i sramotom. Ako ne pre, morao je
da se distancira kada je poĉela sramna proslava pobede nad NATO, podela ĉinova, poloţaja,
odlikovanja, stanova i privilegija. Novi naĉelnik Vojnoobaveštajne sluţbe pukovnik Radoslav
Škorić nije trebalo da se naĊe na tom mestu. Bio je pomoćnik Krgi kada je bio vojni izaslanik
u Moskvi. Druge znaĉajne duţnosti nije obavljao. VOS je već duţe vreme okrenut prema
istoku, što nije dobro i ne moţe da proĊe neopaţeno. Naša realnost u Evropi mnogo je
sloţenija i osetljivija.” objasnio je Vukšić
Poĉetkom avgusta 2001. struĉnom savetovanju Vojne sluţbe bezbednosti na Topĉideru
prisustvovao je i skup pozdravio u ime “vrhovnog komandanta” Vojislava Koštunice njegov
savetnik za nacionalnu bezbednost Rade Bulatović. On je upozorio bezbednjake da zadatke
mogu da primaju samo od vrhovnog komandanta. Drugi skup, u uţem krugu, bio je delikatniji
i trajao je do jutra. Razmatralo se navodno prislušk ivanje vrhovnog komandanta i mere koje
bi trebalo preduzeti. Rukovodio je Pavković, a prisustvovali su bivši i sadašnji naĉelnik sluţbe
bezbednosti i bivši “asovi”. Od sulude namere prisutne je odvratio jedan od uĉesnika.
Za Radeta Bulatovića, savetnika za nacionalnu bezbednost, Vukšić je tada primetio: “Savetnik
za nacionalnu bezbednost trebalo bi da je dokazan poznavalac spoljne politike i
meĊunarodnih odnosa, odbrane i bezbednosti i autoritet – teorijski i praktiĉki. Javnosti bi
trebalo da budu poznata n jegova biografija i kvaliteti. S obzirom da je Rade Bulatović
potpuno anoniman, pitanje je da li je on adekvatna liĉnost za taj posao.”
KOJI JE KRUG ZATVORIO RADE BULATOVIĆ?

20. martaprijave
kriviĉne 2002. savetnik jugoslovenskog
zbog klevete predsednika
protiv republiĉkog Rade
ministra Bulatović
pravde saopštio
Vladana je saveznog
Batića, da je podneo
ministra unutrašnjih poslova Zorana Ţivkovića i nepoznatih lica iz Demokratske stranke i
DOS. Naime, posle hapšenja Momĉila Perišića, Vladan Batić i Zoran Ţivković izjavili su da
je Rade Bulatović organizovao akciju praćenja i hapšenja, a Demokratska stranka optuţila ga
je da je zajedno sa šefom Vojne sluţbe bezbednosti Acom Tomićem odgovoran za mogući
sukob Jugoslavije sa svetom. U Bulatovićevoj izjavi za javnost navodi se: “Povodom
postupka koji se vodi protiv Momĉila Perišića, u javnom reagovanju pojedinih nosilaca
politiĉkih funkcija, uz moje ime su izreĉene brojne neistine i insinuacije. Ovo će meni, kao i
graĊanima Jugoslavije, koji su zabrinuti za sudbinu drţave, omogućiti upoznavanje sa
stvarnim ĉinjeniĉnim stanjem koje će utvrditi nadleţni drţavni organi. To će, kao i
sprovedena
veru u boljuakcija, uĉvrstiti
budućnost naĊepoverenje graĊana
zemlje i svih u jedinstven
graĊana”. Vladansistem
Batić jebezbednosti Jugoslavije
izjavio: “Ono što sam i
rekao, a što se tiĉe uloge Bulatovića u akciji hapšenja Momĉila Perišića, to sam ĉuo iz usta
generala Pavkovića, u prisustvu saveznog premijera, potpredsednika savezne vlade,
republiĉkog premijera i više lica, a druga stvar koju sam pomenuo da je Rade Bulatović bio
kadrovik u SMIP i upleten u neke diplomatske afere, to je takoĊe istina…” Savezni ministar
za unutrašnje poslove Zoran Ţivković ocenio je da je to “još jedna prijava iz JUL-ovske
kuhinje”.
Veĉernje novosti objavile su 04.07.2003. da je Rade Bulatović, savetnik za bezbednost bivšeg
jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, uhapšen u policijskoj akciji “Sablja”,
izašao na slobodu, i da će se u nastavku kriviĉnog postupka braniti od kriviĉne p rijave koja ga
sumnjiĉi za kriviĉno delo “udruţivanje radi neprijateljske delatnosti”. Bio je u pritvoru od 8.
aprila, u okviru istrage protiv organizovanog kriminala. Uoĉi hapšenja, Bulatović je preko
agencije BETA poslao saopštenje povodom informacije iz istrage ubistva Zorana ĐinĊića, da
je Borislav Mikelić posredovao u organizovanju sastanka Bulatovića i generala Ace Tomića
sa voĊama zemunskog klana, kojim je najavio tuţbe za satisfakciju pred srpskim sudovima,
do suda Saveta Evrope, zbog “liĉne, moralne i materijalne štete” nanete njemu i njegovoj
porodici. MUP Srbije saopštio je 8. aprila da je, u okviru istrage ubistva premijera Zorana
ĐinĊića, uhapšen Bulatović zato što su “pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog
kriminala MUP Srbije utvrdili da je bio povezan sa voĊama zemunskog klana Miloradom
Lukovićem Legijom i Dušanom Spasojevićem Šiptarom… UtvrĊeno je da je izjava koju je
Bulatović prethodno dao policiji tokom istrage neistinita”. Za hapšenje Bulatovića,
zainteresovao se, polovinom maja, Amnesti internešenel, zato što su njegovi branioci tvrdili
su da je on “politiĉki zatvorenik.
Prema informacijama objavljenim u emisi Insajder“ B92, registar saradnika tajne sluţbe
bezbednosti od 1945. godine je ili uništen ili sklonjen, a novi registar saradnka saĉinjen je
2001. godine, pri ĉemu su mnogi saradnici izmišljeni, kako bi bili iskompromitovani.
Postoji osnovana sumnja da su pravi dosijei saradnika po nalogu Radomira Markovića
saĉuvani i da su u posedu neovlašćenog lica. Istraga je pokrenuta samo protiv Radomira
Markovića, a ostali akteri ove protivzakonite radnje su ili na sopstveni zahtev otišli u penziju,
kao Nikola Ćurĉić, ili su na visokoj funkciji u BIA kao Miloš Teodorović. Ako postoji dokaz
da je dokumentacija DB uništena, pitanje je ĉemu insistiranje na zakonu o otvaranju dosijea.
Vladimir Boţović, generalni inspektor MUP-a je reagovao: “Naravno da je drţavni tuţilac
ĉim je dopro do njega glas bio duţan da pokrene istragu kao što je onda onda besmisleno
govoriti o otvaranju dosijea… To je sad izašlo na videlo. Ukoliko od nas zahteva drţavni
tuţilac, ili ukoliko nam naloţi Vlada ili ministar mi ĉemo se u to ukljuĉiti.”
Reakcija ministra pravde Zorana Stojkovića: “Nemojte traţiti od Vlade da obavlja posao
drugih nezavisnih
postupe”. organa. Vlada
Na konstataciju nema ovlašćenja.
da je ministar Ako ima
policije Dragan nešto,
Joĉić neka izvole
razgovarao organi i neka
sa Ulemekom,
Stojković je pitao: “Je l‟ vi znate, ja ne znam. Nadleţni organ neka radi svoj posao. Ako ima
neĉega on je duţan da pokrene postupak.”
Moglo se videti da su koreni Miloševićevog reţima ostali. Zašto je Koštunica zadrţao ljude
poput Rada Bulatovića i mnoge druge, koji su nastavili da prikrivaju tragove zloĉina?
Prisetimo se izjave Vladimira Popovića: “Rade Bulatović je ĉovek koji ne da se ne razume u
taj posao, nego jedino što je uradio i po ĉemu će ostati upamćen to je – po ĉinu veleizdaje,
koji je takoĊe još jedan od nezabeleţenih sluĉajeva u istoriji sluţbe, da je naĉelnik sluţbe
bezbednosti jedne drţave napravio kopiju arhive te sluţbe, celokupnu, i odneo i predao drugoj
drţavi i drugoj sluţbi. To je uradio Rade Bulatović kad je odlazio u Ameriku, traţio je od
svojih da mu nasnime kompletnu arhivu drţavne bezbednosti da on sa sobom ponese u CIA.
Kad su ga ovi pitali o ĉemu se radi, ako mu nešto bude zatrebalo, da on moţe to sa diskova da
skine i da im kaţe.”
Ukoliko postoji CD sa Arhivom, bilo bi zanimljivo ući mu u trag. Reakcije vlasti nije bilo.
Tabloid je objavio tekst Mileta Ješanova, u kome stoji da je anonima grupa iz Bezbedonosno
– informativne agencije poslala pismo ovom listu, u kome navodi:
“Pošto je Srbija zemlja ĉuda, nije ĉudno da Rade Bulatović, Crnogorac iz Berana, bivši JUL-
ovac, vodi Bezbednosno – informativnu agenciju u vreme kada Srbija bije bitku za deo svoje
teritorije i svoju evropsku budućnost.
Izigravši svoje dojuĉerašnje najbliţe saradnike i prijatelje, Bulatović je, zarad svog opstanka i
pranja prethodne biografije, krenuo u uništavanje svakog operativnog rada srpske sluţbe
bezbednosti, dobijajući pohvale za takav „reformatorski poduhvat‟.
Tajna Bulatovićevog uspeha leţi u staroj kumovskoj vezi sa Crnogorcem Nebojšom
Vujovićem, takoĊe JUL-ovskim diplomatom, sada predstavnikom “Hemofarma” u SAD, koji
se tokom diplomatske sluţbe u Vašingtonu otvoreno stavio u sluţbu ameriĉkih obaveštajnih
sluţbi. I to preko Bert Brauna, obaveštajca koji kasnije otvoreno radi na podrivanju Vlade
Srbije na ĉijem je ĉelu bio Zoran Ţivković. Gospodin Braun je kljuĉni diplomata na ĉiju se
urgenciju Bulatović izuzima iz istrage za ubistvo premijera Zorana ĐinĊića. Nakon toga dobio
je pristojnu novĉanu odštetu, koju Aco Tomić nikada nije uspeo da naplati.
Drţeći se ove stare obaveštajne veze, Rade Bulatović okreće leĊa svom saborcu Aci Tomiću i
svim svojim drugovima, da bi sa Aleksandrom Nikitovićem, Vojinom Lazarevićem,
Stevanom Nikĉevićem i kumom Nebojšom Vujovićem (svi su Crnogorci i drţavljani Crne
Gore) pretvorio Koštuniĉinu vladu u pukog izvršioca crnogorskih, hrvatskih, ameriĉkih i ko
zna ĉijih interesa.”
Sastavljaĉi pisma navode Bulatovićeve uĉinke u Agenciji.
“U samoj Agenciji Rade Bulatović zabranjuje svaki rad vezan za Kosovo, zaustavlja zapoĉete
akcije otkrivanja teroristiĉke mreţe na jugu Srbije, zabranjuje ukljuĉivanje tehnike Agencije u
potragu za odbeglim pripadnicima zemunskog klana, a u potragu za Ratkom Mladićem uvodi
svoj tim, za koji niko osim Amerikanaca ne zna.
Da li oni kriju ili traţe Ratka Mladića i kome to ide u prilog? Usput, Bulatović Amerikancima
predaje kompletnu arhivu Agencije, traţeći samo jednu protivuslugu – podršku za njegovo
buduće ambasadorsko imenovanje.
Da bi izbrisao sećanja u Agenciji – ko je on i odakle dolazi – Bulatović zapošljava preko
hiljadu novih radnika, iako i ovi koje je zatekao ne rade ništa.
Lukavi Bulatović je meĊu tih hiljadu novoprimljenih uvrstio i oko 200 koji su ĉlanovi DSS i
bar još toliko “Nove Srbije” i G-17, tako da priĉa o depolitizaciji Agencije ĉeka novi
poĉetak.”
Oni opisujuTitovog
“Manirom i naĉin omladinskog
na koji rukovodi direktor Bulatović.
funkcionera
(bio je sekretar UK SSO Beograda), Bulatović
nareĊuje korišćenje rezidencija iskljuĉivo za njegove liĉne potrebe, ureĊuje prostor oko
kabineta najskupljim eksponatima “Garden centra”, veĉera iskljuĉivo na “Ţabaru” (brod-
restoran na Savi, pored hote la Jugoslavija, prim. redakcije), po cenama većim od proseĉne
plate u Srbiji. Ne mrda bez 6 – 7 telohranitelja, koji terorišu pola grada jurcajući Legijinim
dţipovima.
Bulatović spopada sekretarice i okruţen je poltronima koji veliĉaju njegov ogroman uspeh .
Tako je vlasnik butika iz Smederevske Palanke i bivši pripadnik JSO postao naĉelnik analitike
(Uprava za analitiku i informatiku), a operativac poznat po obradi novinara Slavka Ćuruvije u
vreme atentata na njega – naĉelnik za kontakte sa stranim sluţbama.
Poput
gde sušefova sluţbi
“zlikovci klasiĉnih
iz Sluţbe” bananaprislušne
postavili drţava, Bulatović obilazi da
ureĊaje, misleći strane
takoambasade
obezbedi otkrivajući
svoj im
reformski imidţ. TakoĊe,omogućuje ameriĉkoj obaveštajnoj sluţbi direktan pristup srcu

prislušnog centra u Beogradu, tako da je većina naših politiĉara konaĉno u pravu kada
paranoiĉno tvrde da su prisluškivani, s tim da to sada ne radi srpska, već ameriĉka obaveštajna
sluţba”.
U pismu se navode i drugi detalji.
“Uz posredovanje
direktorom Vojina Lazarevića,
SDPR (rukovodio akcijomzajedno
sluţbe sa trećim Crnogorcem,
u likvidaciji Stevanom
Slavka Ćuruvije), Nikĉevićem,
Rade Bulatović
za potrebe Amerikanaca obezbeĊuje izvoz oruţja Gruziji, uprkos oštrom upozorenju Ruske
Federaci je koja na to gleda kao na otvoreno neprijateljstvo Srbije, koja, pak, oĉekuje rusku
pomoć oko rešavanja statusa Kosova.
U dilu sa školskim drugom Srbom Panićem, zamenikom direktora za imovinu Srbije,
Bulatović zapoĉinje projekat izgradnje stanova na Banjiĉkom visu, a koje bi gradile firme
njihovih partijskih finansijera, uz debelu proviziju za njih dvojicu.
Jedino ĉega se Bulatović plaši u ovom trenutku je novi Legijin iskaz, jer je napravio dogovor
sa njim, pa ukoliko ne ispuniti obećano, garantovan mu je nemiran san. Dobro obavešteni
izvori iz CZ-a tvrde da je Legija uputio poruku Bulatoviću kojom ga je podsetio na druţenja
tokom 2002. godine, kao i na dogovor prilikom predaje.”
Direktor BIA gospodin Bulatović je, odmah po postavljenju, otputovao u zvaniĉnu posetu
CIA u Lengliju. Sa njim su u delegaciji putovali i naĉelnik Pete uprave BIA Rajko Savić, koji
je danas šef specijalnog tima za hvatanje Ratka Mladića i gospoĊa Senka Jovanović, glavni
inspektor u Devetoj upravi (Uprava za saradnju sa stranim sluţbama), koja je bila prevodilac.
GospoĊa Jovanović je ljubavnica i gospodina Savića i gospodina Bulatovića.
Šta je sve Bulatović predao od arhivskih fondova kolegama iz Lenglija moţe se
rekonstruisati, što su sluţbenici ove sluţbe na vreme uradili.
Direktor BIA je sluţbeno posetio i Federalnu obaveštajnu sluţbu Ruske Federacije. U
Jasenovu je primljen na visokom nivou. Upućeni tvrde da je i general-pukovniku Sergeju
Lebedevu takoĊe nešto nudio, ali njegova pratnja u to nije upućena.
GraĊani mogu zakljuĉiti da je Bulatović potpuno razbio operativnost i sposobnost srpske tajne
sluţbe da se bavi aktivnostima za koje je ustavno i zakonski nadleţna i obavezna da ih
sprovodi u cilju zaštite bezbednosnih interesa Srbije. Bulatoviću je to pošlo za rukom.
U vreme kada su se Crna Gora i njeno rukovodstvo spremali za otcepljenje od Drţavne
Zajednice, Srbijom su vladali, poput organizovane kriminalne grupe, Crnogorci. Predsednik
Srbije Boris Tadić – Crnogorac, drţavljanin BiH. (mada on pouzdano nije ĉlan ove
organizovane kriminalne grupe). Premijer Koštunica, po ocu Damjanović, Crnogorac.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Joĉić – Crnogorac iz Berana. Direktor tajne sluţbe
Rade Bulatović iz Berana. Šef kabineta premijera Srbije Aleksandar Nikitović iz Bara. Glavni
finansijer Vojin Lazarević iz Kotora. Svi drţavljani Crne Gore i novopeĉeni drţavljani Srbije.
Ne ĉuditeroriše…
razara, što se Crna
Gora lako otcepila i što banda iz Crne Gore na vlasti u Srbiji, pljaĉka,
Direktor BIA Rade Bulatović, od oca Mila, roĊen je 19. marta 1958. godine u Beranama
(Ivangrad) u Crnoj Gori. Zvaniĉno prebivalište mu je u Beogradu, u Zmaj Jovinoj broj 39.
Biografija Radeta Bulatovića nikada nije objavljena, ali su novinari došli do podataka da je
sluţbovao kao diplomata u Rimu i Istanbulu. U aprilu 2003, bio je osumnjiĉen da je umešan u
pripremu atentata na Zorana ĐinĊića, a na osnovu razgovora koje je vodio sa Dušanom
Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom. Kad je Bulatović postavljen na funkciju
direktora BIA, “Politika” je u mar tu 2004. godine pisala da, kada je ušao u politiku, kao
savetnik predsednika SRJ, protivnici su mu pripisivali izvesne afere iz prošlosti ali ništa od
toga nije potkrepljeno dokazima.
Štampa se bavila
Koštunice i onim onim
što ješto je Bulatović
radio pre 2000. radio kaoKako
godine. savetnik predsednika
zvaniĉna SRJ
biografija Vojislava
ovog drţavnog
sluţbenika nije dostupna javnosti, mediji su morali da se sluţe anonimnim izvorima, pa zato
nije potvrĊeno niti demantovano da je bio predsednik komisije za stanove u opštini Savski
venac i da je od te komisije dobio stan, da je bio ĉlan JUL, da mu je nestalo oko 50.000 dolara
dok je sluţbovao u Rimu pa je vraćen za Beograd, da je 2002. boravio na jugu Srbije s Lukom
Karadţićem i delio pripadnicima VJ knjige Radovana Karadţića, da je na struĉni vojni skup
na Topĉideru
Nakon došao
“Sablje”, u ime “vrhovnog
iz zatvora je pušten ukomandanta”, Koštunice.
julu 2003. godine,

tek kada je tadašnji direktor DSS
Mile Tomić uspešno završio pregovore sa posrednikom ministra policije Dušana Mihajlovića.
Gospodin Tomić je obećao Dušanu Mihajloviću da će DSS apsolutno zaštiti Mihajlovića
nakon promene vlasti. Bilo je reĉi i o novĉanoj naknadi za Mihajlovića. Njegovi branioci
izjavili su tada da je postupak protiv Bulatovića odlukom suda proglašen za sluţbenu tajnu.
Mediji su ĉesto citirali njegov tekst objavljen u NIN-u, marta 2002. godine, u kome piše da je
u RDB Srbije postignut naroĉito “pozitivan napredak” postavljenjem Andrije Savića, ĉijim
dolaskom “poĉinje proces depolitizacije” ove sluţbe. Savić je postavljen na zahtev Crvenih
beretki, nakon njihovog protesta. Iz njegovog teksta upeĉatljive su konstatacije da je
presecanje tzv. afere Perišić “uspeh jedinstvenog sistema bezbednosti zemlje”, i da će se “ova
akcija izuĉavati u budućim udţbenicima bezbednosti”.
intervju Dejana Luĉića
Pukovnik Jovan Đogo, ako je verovati optuţnici u postupku protiv jataka Ratka Mladića,
odliĉno je radio posao jataka. Mladić je na slobodi. Iako se pretpostavljalo da je on prvi sa
optuţnice Haškom tribunalu koje će Srbija izruĉiti, uhapšen je Radovan Karadţić.
Kako je došlo do hapšenja bivšeg predsednika Republike Srpske?
- Stvari nikada nisu proste, kao što ponekad izgledaju. Da bi se ovo dogodilo bilo je potrebno
da se sklopi niz negativnih dogaĊaja koji, napominjem, uopšte nisu sluĉajni. Spadam u one
koji ne priznaju sluĉajnosti, već da svi dogaĊaji imaju svoje uzroke.
Koji su to uzroci?
- Da bi se ovo desilo, u Srbiji je moralo da se na svim nivoima vlasti, od zakonodavne i
izvršne do sudske, naĊu ljudi bez ikakvih moralnih skrupula kojima ništa ne znaĉe drţava,
graĊani, nacija, drţavni i nacionalni interesi, itd. Njima je bitan samo liĉni interes, njihova
fotelja i neograniĉeno podaništvo prema onima koji, po njihovom mišljenju, predstavljaju
centre moći. Nikada u istoriji Srbije nije se skupilo više takvog ološa na svim nivoima vlasti.
Istakao bih trojicu kljuĉnih – Borisa Tadića, Vladimira Vukĉevića i Radeta Bulatovića.
Zašto baš njih?
- Srbija je doĉekala da na njeno ĉelo doĊe ĉovek za koga se, ako se malo više udubite, vidi da
je bolestan. Iz njegovih oĉiju i pogleda vidi se ludilo, njegovi pokreti i tikovi odaju krajnje
nepredvidivu i nervoznu liĉnost. Nije mi jasno da se na bilo koju drţavnu funkciju moţe doći
bezprošao
bi lekarskog pregleda,
ni jedan a zalekarski
ozbiljan bilo koje radno Hapšenje
pregled. mesto treba
dr lekarsko
Karadţićauverenje. Tvrdim
nije jedini da onpotez
negativan ne
Borisa Tadića. Samo poslednjih meseci bio je niz negativnih poteza po interes Srbije.
Na šta mislite?
- Od njegovog nelegalnog potpisivanja SSP, bez odobrenja Vlade i Skupštine Srbije, od
njegovog obraćanja u noći izbora da neće dozvoliti formiranje vlade i skupštinske većine u
skladu sa voljom graĊana, već po njegovom ukusu, do naredbodavnog odnosa prema
predsedniku Skupštine. Samo sa takvim predsednikom Srbije moguće je da na mesto tuţioca
za ratne zloĉine doĊe liĉnost kao što je Vladimir Vukĉević. Taj ima potrebu da uništi Srbiju i
sve što je srpsko. Setite se konferencije za štampu od prošlog utorka. Iz njegovih oĉiju izbija
samo mrţnja i zlo. On Ljajiću otima reĉ da bi on bio prvi koji donosi lošu vest. On trlja nogu
oprikrivao
nogu kada govori,
dokaze on se naljudskim
o trgovini taj naĉinorprosto
ganimasamozadovoljava.
od otetih Srba, naKako objasniti
što mu da je liĉno
je, po njenoj liĉnoj
izjavi, ukazala Karla del Ponte? Kako objasniti ĉinjenicu da je liĉno prikrivao dokaze o
zloĉinima Ramuša Haradinaja i Nasera Orića i za to dobio novac od Šiptara i muslimana koji
troši sa švalerkom, koju mu je nabacila jedna zapadna obaveštajna sluţba, a od tih para kupio
joj je i stan u Beogradu? Kako objasniti da ni jednom nije postavio pitanje ubistva hiljada
Srba od dolaska tzv. mirovnih snaga na KiM, pa ĉak ni za zloĉine kao što su miniranje
autobusa sa Srbima, ubistvo ţetelaca ili
desetinama Srba koji su bili na najvišimubistvo dece
drţavnim na kupanju?
funkcijama U Hagu
u Srbiji se vodeSrpskoj.
i Republici procesi U
toku tih procesa optuţeni i njihove odbrane izneli su niz dokaza koji idu u pril og srpskoj
strani i koji su raskrinkali niz laţnih optuţbi. Da li ste ikada nešto od toga videli ili proĉitali iz
bilo kog medija u Srbiji? Vest je kada neko nešto iznese suprotno srpskim interesima. Takav
odnos mogli su da narede jedino Boris Tadić i Vladimir Vukĉević.
Kako komentarišete medijsko izveštavanje o svim ovim dogaĊajima?
- Jad i beda. Samo me interesuje da li ovi teledirigovani urednici misle da je ovaj narod stoka i
da su imbecili? U ovom sluĉaju napravljena je klasiĉna zamena teza – umesto da se bave
istraţivanjem znaĉaja ovog dogaĊaja i njegovim posledicama, umesto da su doveli
kompetentne ljude koji bi narod podsetili na stvarne uzroke i kreatore raspada bivše SFRJ, da
objektivno govore o dešavanjima na svim stranama koje su uĉestvovale u su kobima, i o
zloĉinima, oni istraţuju šta je dr Karadţić jeo, šta je ĉitao, oblaĉio i sliĉne gluposti. Ostalo je
još da istraţe kada je vršio veliku i nuţdu. Verovatno bi to uĉinili da su Veran Matić i
Aleksandar Tijanić mogli zbog veliĉine glave da istu gurnu u šolju.
Za šta optuţujete Bulatovića?
- Rade Bulatović je zavrbovan od strane ameriĉkih sluţbi još dok je radio u ambasadi u Italiji.
Kao takav, ugraĊen je na mesto savetnika za bezbednost kod Vojislava Koštunice, a kasnije i
za direktora BIA. Ne treba misliti da Koštunica to nije znao. To samo potvrĊuje da je i on bio
ucenjen i da je izvršavao naloge Zapada. Kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom, on
je naneo više zla od Tadića, samo što će posledice Tadićeve saradnje imati daleko tragiĉniji
znaĉaj za srpski narod.
Kako to mislite?
- Hapšenje dr Karadţića je upravo ona karika koja je nedostajala da bi se i zvaniĉno zatraţilo
ukidanje Republike Srpske, ali i ono što će posluţiti da se dokaţe uĉešće Srbije u agresiji na
BiH” i da se Srbija osudi za genocid na ponovljenom postupku pred stalnim sudom u Hagu, o
ĉemu je već izvestila Nataša Kandić. Boris Tadić je to odliĉno znao i zato je povukao ovaj
potez koji je kljuĉni za dalju sudbinu srpskog naroda u Republici Srpskoj, ali u velikoj meri i
po sudbinu svih graĊana u Srbiji, a posebno srpskog naroda.
Šta mislite, kako je došlo do hapšenja Radovana Karadţića?
- Rade Bulatović i njegov glavni operativac za pronalaţenje lica optuţenih pred Haškim
tribunalom, Rajko Savić, već izvesno vreme su znali podatke o dr Karadţiću. Tu se treba
vratiti malokao
Koštunice unazad. Zapadne
svog ĉoveka sile, a prvenstveno
i njegovih SAD,
usluga posle definitivno
poznatog su se
paljenja odrekleambasade.
ameriĉke Vojislava
Preko njihovih drugih saradnika, sugerisano mu je da raspusti Vladu i raspiše izbore uz
ubeĊivanje da će podići svoj rejting i biti u poziciji da on ponovo formira vladu. Rade
Bulatović, s obzirom na ĉinjenicu da je znao kompletan scenario, definitivno mu je otkazao
poslušnost i prešao na drugu stranu. Usput je povukao nekoliko poteza koji su dodatno
kompromitovali Koštunicu, a nije ništa uĉinio na kompromitaciji suprotne strane, iako mu je
to obećao. U završnoj fazi pravljenja nove vlade, ĉak mu se nije javljao na telefon. Pored
toga, uhapsio je Sto jana Ţupljanina, kako bi Koštunici izbio adut da on nije nikoga hapsio,
već da su se svi dobrovoljno predali”. Sve poteze Bulatović je vukao u dogovoru sa
Tadićem. Kada se uverio da je nova vlada formirana, kao ulog za svoj dalji status, servirao je
Borisu Tadiću informaciju o dr Karadţiću. Ostalo je poznato – naĉin i vreme hapšenja, prekid
rada Skupštine, priprema medijske propagande itd.
Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Daĉić, tvrdi da ništa nije znao o akciji. Da li mu verujete?
- Taĉno je da on ništa nije znao o samoj akciji i da pripadnici policije u tome nisu uĉestvovali
jer za to nije bilo potrebe. I u drugim strukturama ima dovoljno onih koji su za novac spremni
da urade sve prljave poslove. Daĉić pokušava da sakrije nešto drugo – svoju politiĉku
odgovornost. Upravo njegov pristanak da obezbedi legitimitet jednoj, nasilnim putem,
formiranoj
Kako viditevladi, bio je suĊenja
tok i ishod kljuĉni momenat da se ovo desi.
dr Karadţiću?
- UbeĊen sam da će dr Karadţić doţiveti sudbinu Slobodana Miloševića. S obzirom da Haški
tribunal mora da završi svoj rad do 2010. godine, jasno je da nema vremena za neko
objektivno i fer suĊenje. Njima će biti dovoljno da proĉitaju optuţnicu i izvedu nekoliko tzv.
eksperata i svedoka. I tu će biti kraj. Isto to oĉekujem i za Vojislava Šešelja.
A sporazum Karadţić – Holbruk?
- Srbi nikada neće shvatiti da Amerika nastupa sa pozicija sile i da njih ne obavezuje nikakav
sporazum. Oni prosto mogu da kaţu – pa to je bilo za vreme bivše administracije i to nas ne
obavezuje. Oni su Gorbaĉovu obećali da neće rasporeĊivati vojne snage na prostoru zemalja
bivših ĉlanica Varšavskog ugovora, niti da će ih primati u vojne asocijacije. Svima je poznato
koliko je taj sporazum ispoštovan, a poznato je i šta se sada dešava.
VREME 688 (Dejan Anastasijević)
Iako zvaniĉna biografija nikada nije objavljena, zna se da se Bulatović krajem osamdesetih
godina zaposlio u beogradskoj opštini Savski venac, da se pred raspad bivše Jugoslavije
zaposlio u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove. Sluţbovao je u konzulatima u
Istanbulu i Rimu, a kolege koje su sluţbovale s njim tvrde da je još tada imao odliĉne odnose
s policijom. “Rade je uspevao da od MUP-a za samo par dana dobije odgovore na zahteve na
koje smo mi ostali ĉekali mesecima”, kaţe jedan njegov bivši nadreĊeni. Za sluţbovanje u
Rimu vezana je afera s kraĊom tašne sa oko pedeset hiljada dolara iz automobila u kome se
pored šofera i raĉunopolagaĉa nalazio i Bulatović. Svi su vraćeni za Beograd, ali niko nije
pozvan na odgovornost zbog nestanka novca. Otpušten je iz SMIP nakon petooktobarskih
promena. Demokratska stranka je tvrdila da je Bulatović bio ĉlan JUL-a, što on nije
demantovao. Od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost
Vojislava Koštunice u predsedniĉkom kabinetu. Taj period obeleţili su:
- afera Gavrilović: Bivši operativac Drţavne bezbednosti Momir Gavrilović ubijen je 3.
avgusta 2001. na parkingu u novobeogradskoj Ulici Dţona Kenedija, nedugo posle razgovora
sa Radetom Bulatovićem i savetnikom Gradimirom Nalićem. Koštunica je nakon toga izjavio
da je Gavrilović u njegovom kabinetu, na dan ubistva, razgovarao s njegovim saradnicima o
prodoru organizovanog kriminala u privredni ţivot, o snazi i razgranatosti pojedinih klanova i
korupciji.
afera Perišić:
-restoranu motela Spektakularno hapšenje
“Šarić”, 15. marta potpredsednika
2002. Vlade
General Nebojša Srbije Momĉila
Pavković, naĉelnikPerišića u
Generalštaba,
posle je tvrdio da je Bulatović samostalno koordinirao hapšenje, mimoilazeći sluţbene vo jne
kanale. Sam Bulatović je u nedeljniku NIN ocenio hapšenje Perišića kao “uspeh jedinstvenog
sistema bezbednosti zemlje”.
- afera “ĉetvoroţilni kabl”: Rade Bulatović je uz kolegu savetnika Gradimira Nalića i šeficu
Koštuniĉinog kabineta Ljiljanu Nedeljković optuţivan kao inicijator pokušaja da se u junu
2002. specijalne jedinice Vojske Jugoslavije upotrebe za upad u Biro za komunikacije Vlade
Srbije zbog navodnog prisluškivanja Koštunice iz tog biroa. Sluĉaj nikada nije do kraja
rasvetljen, iako je u Skup štini Srbije formiran anketni odbor.
Nakon ubistva Zorana ĐinĊića, Rade Bulatović i šef Uprave za bezbednost VJ Aca Tomić
uhapšeni suVlada
delatnosti). na osnovu ĉlana
Srbije je u 122. a u vezi
to vreme sa ĉlanom
tvrdila da su se125. KZJi Bulatović
Tomić (udruţivanje radi
tajno neprijateljske
sastajali sa
Dušanom Spasojevićem i Miloradom Lukovićem Legijom, te da su bili deo zavere da se ubije

ĐinĊić. Tim povodom Koštunica je izjavio: “Rade Bulatović je politiĉki zatvorenik.”
Bulatović je posle nepuna tri meseca pušten, bez istrage optuţbe protiv njega su povuĉene.
Vlada Vojislava Koštunice oĉekuje da će Bulatović razotkriti vezu izmeĊu vlasti i
neformalnih centara moći koje su Sluţbu koristile za progon, ucenu i eliminaciju politiĉkih
protivnika.
BIA je predata amateru“ (Ţarko Korać), a Bulatović je udarna pesnica Koštunice u stvaranju
najcrnjeg mraka u kome samo budale ili pokvareni mogu da vide išta dobro“ (Nenad Ĉanak).
GraĊani samo ţele da BIA prestane da bude izvor manipulacija i oruĊe za obraĉun s
politiĉkim protivnicima i da se posveti zaštiti nacionalne bezbednosti u okviru zakona.
Jula 2008. Rade Bulatović podneo je ostavku novom premijeru Srbije. Posle sednice Vlade
Srbije, premijer Mirko Cvetković rekao je da na sednici nije bilo reĉi o eventualnoj smeni šefa
BIA i da će javnost blagovremeno biti obaveštena ukoliko na tom mestu bude promena.
Dnevnik “Blic” piše da će Bulatović na funkciji najverovatnije ostati do 17. jula, kada se
oĉekuje da vlada na mesto prvog “bezbednjaka” Srbije postavi dosadašnjeg direktora Uprave
za izvršenje zavodskih sankcija Sašu Vukadinovića. Bulatović se na funkciji direktora BIA
nalazio više od ĉetiri godine, tokom dve vlade koje je vodio lider Demokratske stranke Srbije
Vojislav Koštunica. Bulatović, koji je najveći deo karijere proveo u diplomatiji, trebalo bi da
dobije mesto ambasadora Srbije u Turskoj, ali se špekuliše i o Švajcarskoj.
Bulatović je rekao da je ostavku podneo dan posle formiranja nove Vlade, ne zato što ga je
neko naterao, već zato što je ţeleo da doprinese normalnim i prirodnim odnosima u drţavi.
Analizirajući ĉetvorogodišnje rukovoĊenje srpskom “tajnom policijom”, Bulatović je rekao da
su najveći rezultati profesionalizam i zakonitost u radu, kao i kadrovska obnova agencije, jer
su joj se prikljuĉili mladi ljudi sa najboljih drţavnih fakulteta… TakoĊe, demistifikacija
sluţbe je znaĉajno relaksirala odnose sa graĊanima, otvorili smo kapije Agencije i za javnost,
od nevladinih organizacija, škola, do kulturnih ustanova. Predali smo arhivsku graĊu
zakljuĉno sa 1980. godinom, u kojoj se, izmeĊu ostalog, nalaze i dosijei takozvanih politiĉkih
neprijatelja. Uspeli smo i da vratimo ugled BIA kako kod drugih sluţbi sa kojima saraĊujemo,
i kod graĊana Srbije. Uz to, sluţba se integrisala u evropske obaveštajne sisteme”.
Na kritike da BIA nije reformisana i osloboĊena kadrova Slobodana Miloševića, Bulatović
odgovara da se oslonio na najbolje kadrove u agenciji” i nikoga nije doveo sa strane.
Smatram da je to bio dobar pristup koji je dao rezultate. U sadašnjem rukovodstvu nema
nikog ko je zloupotrebljen u ranijem periodu. U periodu u kojem sam bio na ĉelu agencije,
oko 700 ljudi je napustilo BIA. Dakle, trećina ljudi je otišla. Nastavak kadrovske obnove
jedini je put da se doĊe do savremene, efikasne sluţbe kakva je potrebna Srbiji”, rekao je.
Bulatović je demantovao da je BIA prisluškivala i snimala razgovore srpskih politiĉara, a
jedne
Nemamo dnevne novine
ĉak ni su objavile
saznanja delove razgovora.
o autentiĉnosti razgovora”,Apsolutno nismoBIA,
tvrdi Bulatović. uĉestvovali u tome.
prema Bulatoviću,
nije uĉestvovala u predizbornim kampanjama. Nijednom svojom aktivnošću BIA nije uticala
na izbornu volju graĊana. Za razliku od prethodnog perioda, u dane glasanja u BIA se ĉak i ne
deţura. Bile su to nedelje, kao i svake druge. Taj pristup je naišao na odobravanje svih
pripadnika, a siguran sam da je to najveći doprinos koji smo mogli da damo jaĉanju
demokratije u Srbiji”, kaţe Bulatović.
On je priznao da su pojedini pripadnici BIA zloupotrebljavali znaĉku: Bilo je zloupotreba,
ali i ozbiljnih kriviĉnih dela. Flagrantan primer je nehat jednog sluţbenika BIA koji je doveo
do toga da mi otpadne toĉak sa automobila u toku voţnje, ĉime mi je ţivot bio ugroţen. Stav
rukovodstva u kom sam bio je da se te stvari ne zataškavaju”.
Bulatović kaţe da je situacija u Sandţaku, odnosno Raškoj, stabilna i pored pojave vehabija.
Dosadašnji šef BIA priznao je da je ĉitao knjigu bivše glavne tuţiteljke Haškog tribunala
Karle del Ponte, u kojoj ga je ona optuţivala: Ĉitao sam delove objavljene u štampi. Najveći
deo navoda koje je iznela je autentiĉan. Sama knjiga dosta realno opisuje odnose u Srbiji,
odnose sa Hagom i naše suprotstavljene stavove. BIA je na osnovu utvrĊene bezbednosne
politike Vlade aktivno saraĊivala sa Tribunalom. Mi nismo bili potraţna jedinica Haškog suda
što je, ništa
vidim pretpostavljam, izazvalo
sporno u tome”. nezadovoljstvo Karle del Ponte prema BIA i prema meni. Ne
On tvrdi da nikada nije pregovarao sa haškim beguncem Ratkom Mladićem, ne ţeleći da
otkrije ništa u vezi sa akcijama u tom sluĉaju, kako ne bi ugrozio istragu.
Za dojavu haškom beguncu, Goranu Hadţiću, da izbegne hapšenje, Bulatović tvrdi:
Zna se ko je to uradio. Nije niko iz BIA ili MUP. Interesantno je da je jedan sluţbenik
Haškog tribunala rekao meni i ministru unutrašnjih poslova Draganu Joĉiću da je stigla jedna
zapeĉaćena optuţnica. Pozivajući se na pravila tribunala, nije ţeleo da nam kaţe ko je
optuţen. To smo saznali tek posle nekoliko dana. U meĊuvremenu, Hadţić je pobegao.
Kasni je im je njegovo bekstvo posluţilo da optuţe drţavu da ga je namerno sakrila”.
O ubistvu nekadašnjeg radnika DB, Momira Gavrilovića, Bulatović je rekao da je istraga
pokazala da BIA nije povezana sa likvidacijom, ali da je došla do dokaza o indikativnom
ponašanju dela pripadnika tadašnjeg RDB i nekih rukovodilaca”.
Novi direktor Agencije zatekao je BIA u gorem stanju nego Rade Bulatović 2004. Rade
Bulatović vodio je ĉudnu kadrovsku politiku: nije imenovao kljuĉno operativno mesto,
zamenika, ali ga je drţao neformalno, znajući šta o tom licu misle zaposleni. Vraćao je iz
penzije, a primao je “mlade i obrazovane” po roĊaĉkoj i partijskoj liniji. Novi direktor mora
da potroši vreme da tu kadrovsku politiku neutrališe, zbog jasne linije subordinacije,
odgovornosti i zaštite od politiĉke zloupotrebe. Portparol je neophodan zbog nove zakonske
uloge Sluţbe, i još više zbog demistifikacije. Inteligentna, poštena i komunikativna osoba na
takvom mestu biće od koristi. Takvih tamo ima. Posao je kreativan i riziĉan, jer, u
meĊuvremenu birokratizovana i opuštena Agencija rizike ne voli. Takve sluţbe po svojoj
prirodi teţe da proizvode veštaĉki i apstraktni proizvod, sakrivene iza zaštite “sluţbene” i
“drţavne” tajne. Ono za šta su plaćeni smandrljavali su u obliku uopštenih geopolitiĉkih
budalaština i podgrevanja uzajamnog nepoverenja meĊu vladajućim strankama. Svoj posao su
doţivljavali kao spletkarenje. Najdragoceniji proizvod tog posla bili su “proĉitaj pa vrati”
izveštaji, raĊeni s one strane zakona i pristojnosti. Naravno da je Sluţbi bilo najlakše i
najkorisnije da politiĉare snabdeva onim što bi oni najviše vole da ĉuju, plašeći ih i nudeći se
kao prijatelj i zaštitnik. Politiĉari su onda od Sluţbe traţili još.
Saša Vukadinović od Rada Bulatovića sigurno neće dobiti snimak razgovora Joĉića,
Bulatovića i Stojkovića sa Legijom u noći predaje, ni bilo šta drugo što bi rasvetlilo ulogu
Agencije u izbornim
haških optuţenika kampanjama
dobiće DSSšto
manje nego odje2004. do maja
proĉitao 2008. del
kod Karle O Radetovim igramaga
Ponte. Doĉekaće oko
front
solidarnih rutinera, naviknutih da malo rade, a mnogo moćnih. Sve što Saša Vukadinović
bude radio biće predmet politiĉkih nagodbi i stranaĉkih cenjkanja.
S druge strane, protokom vremena i u novoj zakonskoj ulozi, Agencija se neizbeţno menjala.
Stvarni prioritet sve više je borba protiv organizovanog kriminala, šverca narkotika i ljudi i
sliĉne aktivnosti. Zloupotreba BIA u politiĉke svrhe postajala je sve teţa i riziĉnija: prvo, ljudi
su nauĉili da je to opasno i nezdravo za karijeru; drugo, za takve poslove neizbeţno su bili
dostupni ljudi slabog profesionalnog i moralnog kvaliteta, a to je mala i zbijena sredina u
kojoj se svi znaju, meĊusobno ogovaraju i zavide jedni drugima. Te okolnosti mogu da
olakšaju “tranziciju” – pod uslovom da novi direktor bude imao politiĉku podršku da napravi
Agenciju na nivou
najveća opasnost sluţbe bezbednosti demokratske zemlje. Upravo s politiĉke strane preti mu
[72].
Saša Vukadinović je u Agenciju ušao bez hipoteke. Okolnost da u drţavnu bezbednost dolazi
iz javne više nije toliko bitna koliko je bilo kad se Sloba prevario da dovede Rada Markovića
1998. Niti je Bulatović Stanišić, niti je Sluţba ista kao tada. Kao naĉelnik SUP Kruševac,
Vukadinović je bio uspešan, ali treba reći da je ujeo pravosudni establišment raskrinkavši
jednog sudiju Vrhovnog suda, a ni Joĉićev MUP nije bio najsrećniji, jer je viĊen kako sedi u
kafani sa izvesnim sudijom Specijalnog suda za organizovani kriminal, pa je morao da im piše
“izjavu na okolnost”, jer se taj sud kod njih loše kotirao. U Ministarstvu pravde Dušana
Petrovića, Saša Vukadinović bio je na ĉelu Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija, što je
mesto koje je postalo veoma znaĉajno: najopasnija ekipa zlikovaca sedi i sedeće sledećih 40
godina u zatvorima, a ta ekipa ima jaku spoljnu politiĉku, obaveštajnu i logistiĉku podršku.
Nezavisne 24. septembar 2006.

Goran Petrović, bivši šef Drţavne bezbjednosti Srbije, našao se kao kolateralna šteta obraĉuna
Vladimira Popovića, šefa Biroa za informisanje u ĐinĊićevoj vladi, i Radeta Bulatovića,
direktora Bezbjednosno-informativne agencije. Popović je optuţio Bulatovića da je izvještaj
BIA za 2003. godinu isporuĉio CIA, a Bulatovićeva odbrana bila je: nisam ja, nego moj
prethodnik. Pošto su Popovićeve tvrdnje bile ubitaĉnije nego što je direktor BIA planirao,
agencija, na ĉijem je ĉelu, saopštila je da on nikada nije ni pominjao Petrovića.
“Verujem da je on to izjavio, misleći da se ništa neće desiti. A onda je, pod pritiskom javnosti,
ta priĉa dobila veliki publicitet, pa su oni to demantovali. Stvara se neka pogrešna slika da ja
ratujem protiv Bulatovića i on protiv mene”, kaţe Petrović u intervjuu za “Nezavisne”,
naglašavajući da je za njega sadašnji šef BIA potpuno beznaĉajna figura i da se njime ne bi ni
bavio da nije one narodne: “Pustio bih ja njega, ali neće on mene”.”
NN: Koliko je za vas uvjerljiva priĉa vladimira Bebe Popovića?
PETROVIĆ: Neki sada govore da li Vladimir – Beba Popović jeste ili nije dao dokaze. On je
ukazao na jednu stvar i otvorio jednu temu i nije na njemu da to dokazuje. Kljuĉno je da li
Vlada ţeli time da se pozabavi s obzirom da je direktor BIA drţavni funkcioner. I samo Vlada
je ta koja, zavisno od svoje volje i spremnosti, moţe da da nalog da se ta priĉa proveri i
dovede do kraja. Popović ne moţe da pruţi neke dokaze jer se ti dokazi nalaze u BIA – i
ĉovek koji je nosio lap top i sam lap top i ljudi koji su to snimali se nalaze u BIA.
NN: S obzirom na sastav Vlade i odnos snaga u Skupštini Srbije, i na ĉinjenicu da su i radikali
kao najbrojnija opoziciona partija protivnici Bebe Popovića, da li bilo kakva drţavna komisija
ima interesa da riješi tu stvar?
PETROVIĆ: Pa, ovo je jedan politiĉki test za Vladu. Neko moje liĉno ubeĊenje je zato
potpuno nebitno. Ipak, ĉisto sumnjam jer je ova vlada prelazila i preko mnogo vaţnijih i većih
stvari. Ali, ako se sve ovo slegne, to će znaĉiti da Vlada graĊanima šalje jasnu poruku.
NN: Da li bi to bilo obznanjivanje diktature?
PETROVIĆ:
odreĊenih grupa Pa, ibilo bi jasno
stranaka i dadanema
ulazimo u jedan
nikakvog totalitarni
drţavnog sistemuisvemu
interesa da postoje
tome.interesi
Nema
nikakve kontrole. Jer, ako jedan drţavni funkcioner moţe da bude optuţen za veleizdaju, a
Vlada na to ne reaguje, to znaĉi da svi drugi ĉlanovi vladajuće koalicije i funkcioneri mogu da
rade šta hoće, jer će Vlada uvek stati iza njih.
NN: Ĉesto se tvrdi da Rade Bulatović nema kompetencije da obavlja duţnost šefa BIA.
PETROVIĆ: Partijski aparatĉik je pravi izraz za njega, vaš izraz je preblag.
NN: Ali, ako je već takav amater, kako se usudio da arhivu BIA preda Americi?
PETROVIĆ: Ne treba zato biti veliki maher. On je šef BIA, i nema tog ĉinovnika koji će
odbiti nalog svog direktora osim ako direktor traţi da nekoga ubije. Znaĉi, ako direktor traţi
izveštaj ili bilo kakvu informaciju – on je dobija odmah.
NN: Ako
to nije je Bulatović iznio i predao arhivu BIA uz asistenciju i znanje tolikog broja ljudi, zar
ludilo?
PETROVIĆ: Dobro, to su vaše reĉi. Mi sada imamo politiĉku kombinatoriku i mi ne moţemo

da znamo kojim se motivima on rukovodio.
NN: Kojim motivima se ljudi u takvim situacijama najĉešće rukovode?
PETROVIĆ: U Bulatovićevom sluĉaju, to je verovatno ţelja da se on moćnim zapadnim
krugovima, obaveštajnim pre svega, nametne kao neki iskreni prijatelj i saradnik.
NN: Hoćete reći
PETROVIĆ: – da imreĉeno
Narodski
se dodvori?
– da im se uvuĉe. Nije tajna da je ĉovek ţeleo da bude
ambasador u Atini, pa je to otp alo, isto kao i epizoda sa snom o ambasadorskoj duţnosti u
Rimu, pa je i to otpalo. Sada se zavrtela priĉa da Bulatović ţeli da bude predstavnik BIA u
Vašingtonu.
NN: Kako mislite da će se završiti ova priĉa koja bi u svakoj drugoj zemlji bila skandal?
PETROVIĆ: Videli ste da se ministar policije Dragan Joĉić, kome je oĉigledno skinuta
zabrana javnih nastupa koju ima od premijera, usudio da iznese svoje mišljenje. I on je rekao:
Ja mislim da on nije! To je privatno mišljenje i mogao je da ga da na konferenciji DSS.
NN: Kako komentarišete Joĉićevu odbranu Bulatovića tezom da Beba Popović talasa kako bi
zaljuljao jednu novu politiĉku opciju u Srbiji?
PETROVIĆ: To je Popovićevo legitimno pravo. Pravo svakog graĊanina i politiĉkog subjekta
je da talasa. Nespretna Joĉićeva priĉa govori o odsustvu ţelje Vlade, koja se ne oglašava, da
reši taj sluĉaj. Priĉa se završava u medijima. To je oprobani trik Vlade da se ni o ĉemu ne
izjašnjava, raĉunajući da će stvari pasti u zaborav.
NN: Da li Joĉićev trapavi nastup, zavjera ćutanja u Vladi i provladinim krugovima i medijima
osnaţuje Popovićeve optuţbe?
PETROVIĆ: To je već analiza politiĉke scene u Srbiji – na politiĉkoj sceni Srbije ne postoji
opozicija. Imate Demokratsku stranku koja je nazovi opozicija.
NN: Šta je Demokratska stranka ako nije opozicija?
PETROVIĆ: Demokratska stranka je statista. Postoje pokušaji pojedinaca i stranaka
vladajuće koalicije da se i DS uvuĉe u Vladu ĉime bi se samo betonirala ova priĉa. Onda bi
svi u Vladi mogli da rade šta god im padne pamet, jer tada ni formalno-pravno ne bi bilo
nikoga ko bi to posmatrao sa strane i mogao da kaţe: moje ruke su ĉiste – nisam u Vladi.
NN: Da li to znaĉi da je Srbija u diktaturi, ali da se još ĉeka objava?
PETROVIĆ: Miroslav Lazanski je u nekom svom nastu pu rekao da je ovo neka partiokratija.
Mi ţivimo u vremenu apsolutne dominacije partija i ja se kao graĊanin protiv toga bunim. Ne
verujem da u Srbiji postoji više od 200.000 do 300.000 ĉlanova svih mogućih partija, a na
drugoj strani je 10 miliona graĊana Srbije koji nemaju ama baš nikakva prava. Jedino ako ste
ĉlan partije vi moţete nešto da postignete. Bulatović i Joĉić su partijski aparatĉici, potpuno
bezvredni ljudi koji nikada ništa u ţivotu ne bi mogli da budu da nisu ĉlanovi partije. To je
naša tragedija i naša stvarnost, oni, i gomila u svim drugim strankama.
NN: Da litvrdi
Popović vamdajejepoznato ime Berta
organizovao Brauna, bivšeg
Bulatovićevu posjetusluţbenika
SAD kadaameriĉke ambasade,
je sadašnji šef BIA za kojeg
dokumente te sluţbe predao CIA? Popović tvrdi i da je Braun bio kaţnjen zbog bliskih veza
sa licima uhapšenim u akciji “Sablja”?
PETROVIĆ: Tu nema dileme. Braun je ameriĉki diplomata koji je radio u Ambasadi SAD u
Beogradu i jeste na visokom mestu u Savetu za nacionalnu bezbednost, odnosno direktor je
odseka za jugoistoĉnu Evropu.
NN: Ovih dana ste ustvrdili da bi aferu “Bulatović” riješili za 24 ĉasa. Da to nije bez pokrića?
PETROVIĆ: Pa, nije. Treba da postoji neka politiĉka volja i da dobijem nalog i ovlašćenje da
to uradim. I tada, prosto odete u BIA i krenete da razgovarate sa ljudima. Za poĉetak imate
ĉetiri imena, imate upravu informatike, ĉoveka koji je nosio lap top, ljude koji su snimali,
nasnimavali. Vrlo jednostavno, obavite razgovor sa 10 do 15 ljudi i na bazi tih izjava imate
kompletnu priĉu. Mada postoje indicije da Rade Bulatović sada silom svog autoriteta vrši
pritisak da se ta stvar zataška, ne verujem da bi neko bio toliko lud da to radi. Ne verujem da
bi bilo ko bio lud da kaţe da nije snimao, ako je to radio. Jer, svako ko svedoĉi zna da su se za
tri-ĉetiri godine promenila tri-ĉetiri direktora i da u policiji, sudstvu i sluţbama bezbednosti
postoji potpuna apatija u radu.
Te institucije ne funkcionišu jer profesionalci u tim sluţbama shvataju da im se ne isplati da
bilo
vrlo šta
lakoozbiljno rade.istina
ustanovila Nekojerćenesutra to dada
verujem tretira na ko
je bilo drugaĉiji naĉin, takou da
toliko zaljubljen mislim dadabibisega
Bulatovića
štitio. Taj, koga bi pitali, rekao bi: “Da, snimao sam, jer sam dobio nalog od naĉelnika
uprave”, a ovaj bi rekao: “Da, jesam dao nalog”, pošto sam dobio nalog od direktora
Bulatovića. I tu je kraj!
NN: Kako je moguće da Bulatović u to ukljuĉi tolike ljude i na ĉemu njegov mozak radi?
PETROVIĆ: Kratko i jasno: Slobodan Milošević je godinama pred bombardovanje dobijao
informacije da će ova zemlja biti bombardovana. Znaĉi, svi obaveštajni izvori, politiĉki, javni,
tajni, svi su govorili isto: bićeš bombardovan i Rusija neće moći da pomogne. Nije dobio
nijednu informaciju: biće treći svetski rat ako ovu zemlju bombarduju. Onda se postavlja
pitanje na bazi ĉega je taj ludak procenio da Rusi neće moći da ostanu neutralni i da će
izazvati treći svetski rat. Znaĉi, to je potpuno imaginarno i to je psiha jednog pojedinca.
NN: Šta oĉekujete od suĊenja za ubistvo Zorana ĐinĊića?
PETROVIĆ: Lomljenje kopalja oko tuţioca Prijića je samo jedan poligon na kome se vodi rat
dva naĉina mišljenja u Srbiji – evropskog i antievropskog, antihaĉkog i anticivilizacijskog.
Tako da naravno da oni koji su ĉuvali Ratka Mladića kao što su Vojislav Koštunica i Rade
Bulatović, oni koji su ĉuvali Šljivanĉanina, a njegovu zaštitu je organizovao takoĊe Rade
Bulatović po nalogu svog vrhovnog komandanta Vojislava Koštunice – oni koji su takve
stvari radili, njima nije problem da se umešaju i u suĊenje. I ova ministarstva sile su zato
stavili pod svoje: Joĉić i Bulatović su tu gde jesu iz dva razloga – da sluĉajno neko ne bi
uhapsio nekog haškog optuţenika i da sluĉajno neko nešto ne bi radio na rasvetl javanju
ubistva Zorana ĐinĊića. To je Rade Bulatović u svom obraćanju za Novu godinu potvrdio
kada je rekao da su prioriteti u radu Sluţbe rasvetljavanje ubistava novinara Ćuruvije i
Pantića, gde nema mesta za ĐinĊića.
NN: Da li vjerujete da je Bulatović iznio arhivu BIA? Ili moţda znate da je to uradio?
PETROVIĆ: Da ne postoje jake indicije, neke ĉinjenice i neki detalji, ne verujem da bi se ta
priĉa otvarala. Jer, kada sam ja razgovarao sa gospodinom Popovićem pred njegov intervju u
emisiji TVB92 “Insajder”, davno pre njegove ideje da da taj intervju, kratko sam mu rekao: ti
ne smeš da imaš procenat šuta 99 odsto. S obzirom da znaš kako si medijski tretiran, ti moraš
da imaš procenat šuta 100 odsto. Naglasio sam mu da ne sme da dozvoli sebi da kaţe 99 stvari
koje su prave i taĉne i onda da saopšti jednu koja nije proverena jer će se svi uhvatiti za tu
jednu i po starom sistemu lakirane bubašvabe osporiti tu celu priĉu. Znajući sa koliko se
entuzijazma
duboko sam pripremao
uveren da jezai celu priĉu taĉna
ova priĉa i znajući
. mnoge druge stvari koje su apsolutno taĉne,
MeĊutim, jedino Vlada moţe da reši sluĉaj jer se svi dokazi nalaze u BIA. To, oĉigledno, ne
moţe da funkcioniše bez skupštinske komisije ili nekog anketnog odbora ili, pak, komisije
Vlade ko ja bi došla sa strane, obavila razgovor sa tim ljudima i saopštila istinu.
NN: Svojevremeno ste izjavili da su politiĉari u Srbiji beznadeţno fascinirani tajnim
sluţbama i dosijeima u kojima, kako ste tvrdili, nema ni pribliţno materijala o liderima DOS -
a koliko su oni mislili. Ko je prednjaĉio?
PETROVIĆ: Svi do jednog su bili fascinirani. I ĐinĊić, i svi ostali, a o Koštunici i njegovoj
fascinaciji Vojskom i ministarstvima sile da ne govorimo. Svi iz DOS su ţeleli da imaju šest
tomova svaki, iako je jasno da su kamione dosijea imali Dobrica Ćosić kojeg je tadašnji reţim
oznaĉio kao glavnog neprijatelja i Vuk Drašković zbog fascinacije jednog braĉnog para
drugim braĉnim parom, iako sam ja rekao da se u ţivotu ne bih bavio Vukom Draškovićem.
Njime treba da se bavi neuropsihijatar, a ne ozbiljna drţavna sluţba.
ORHAN DRAGAŠ, direktor MeĊunarodnog instituta za bezbednost SCG, dao je 2006.

godine intervju. Vreme je vrlo brzo pokazalo koliku vrednost imaju njegove misli.
Osnivaĉ
kojem seste Akademijekandidati
potencijalni za diplomatiju i bezbednost.
upozoravaju da je vašNeki drţavni
Fakultet fakulteti izdali
za diplomatiju s u dopis u
i bezbednost
“fantomska
akademija koja na najsramniji naĉin obmanjuje javnost”.
- Dopis je poslat sa Fakulteta politiĉkih nauka, ali bez potpisa. Mi imamo sva potrebna
rešenja. Zainteresovani mogu da našu validnost provere u Ministarstvu prosvete i sporta.
Drago mi je da se jedna vaţna institucija, koja postoji 50 godina, uplašila akademije koja je
tek osnovana. Kod njih je školovanje besplatno, a kod nas je 5.000 evra i do sada se prijavilo
više od 70 studenata. Ko moţe da zabrani tim ljudima da se školuju, ukoliko je drţava izdala
sertifikat? Na FPN su nedavno probali da uvedu katedru za bezbednost, ali nisu uspeli jer smo
mi matiĉni fakultet za to.
Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u Srbiji?
Bezbednosne pretnje Srbiji su iste kao i pre godinu dana, kada smo bili deo drţavne zajednice.
One potiĉu od ekstremistiĉkih grupa iznutra. Ne vidim da se povećala opasnost od terorizma
spolja zbog naše saradnje s NATO. Terorizam postoji kao globalni problem, a zahvaljujući
svojim kadrovima Srbija moţe da bude bezbednosni lider u regionu. Nedavno je vojni
analitiĉar britanskog Tajmsa rekao da su srpske specijalne snage treće u svetu po obuĉenosti
za borbu protiv terorizma. Ispred nas su Britanci i Amerikanci. To je trebalo marketinški
iskoristiti. Ako mesto lidera ne zauzmemo mi, vrlo brzo će ga zauzeti neko drugi.
Stranci će svojom opremljenošću pomoći u skidanju omĉe oko naše zemlje koja se zove
Ratko Mladić. Ovaj Akcioni plan mogu da uporedim s kolumbijskim, kojim je legalizovana
saradnja izmeĊu te zemlje i ameriĉkih obaveštajnih sluţbi. Strane sluţbe su, preko legalnih
predstavnika u ambasadama i preko svojih mreţa na Balkanu sigurno i dosad uĉestvovale u u
lociranju haških optuţenika. Ovo je formalizovanje odnosa sa stranim sluţbama, njeno
stavljanje u zakonske okvire i mogućnost da naše bezbednosne sluţbe udruţe svoje snage,
tehnologiju, tehniku i iskustvo s njima. To nije narušavanje suvereniteta zemlje, jer onog
trenutka kada smo potpisali povelju UN, deo svog suvereniteta smo izgubili. Akcioni plan će
nam samo koristiti, jer ćemo dobiti i finansijska sredstva od drţava ĉiji će predstavnici
uĉestvovati u programu. Ne verujem da će se plan ograniĉiti samo na hvatanje Mladića, već
će on biti primenjen i u sluĉaju svih optuţenika za koje je, prema meĊunarodnoj zajednici,
odgovorna naša zemlja.
Koliko bi, prema vašim procenama, to moglo da traje?
Srbija je
-Husein, zaza
tohapšenje optuţenika
nije postojala mnogo
politiĉka voljapristupaĉnija
koje u Srbiji od Iraka
ima. jer, kada
Sadam je tadaje imao
svrgnut Sadam
veliki broj
pristalica, ali je zajedniĉkim snagama on za nekoliko meseci uhapšen. Kod nas je problem
tehniĉko pitanje. Hrvati su optuţivani da je Ante Gotovina u Hrvat skoj, i verovatno je bio, ali
su oni, da bi opravdali trogodišnju nesaradnju sa Tribunalom, izveli njegovo hapšenje u
Španiji. MeĊunarodna zajednica ne bi imala ništa protiv da se to desi u ovom sluĉaju. Njima
je svejedno da li ćemo i mi uspeti da se opravdamo. Bitno im je samo da Mladić ode u Hag.
Da li je to najrealniji scenario u sluĉaju “Mladić”?
- Prema mom mišljenju, to je najrealniji završetak celog sluĉaja. Pravljenje akcionog plana je
ubrzavanje tehniĉkog pitanja i mislim da će, ukoliko se Mladić nalazi u Srbiji, on u narednih
nekoliko meseci biti uhvaćen. Srbija nije tolika da jedan ĉovek ne bi mogao da se pronaĊe.
Hvalite rad direktora BIA Bulatovića. Kako BIA dobro radi a ne moţe da pronaĊe Mladića?
- Zadovoljan sam radom Bulatovića, ali on sam ne moţe da uhapsi Mladića. Tvrdim da BIA,
otkad je na njeno ĉelo došao Bulatović, radi veoma dobro. Videći šta radi i na koji naĉin
pokušava da reformiše sluţbu, imam visoko mišljenje o njemu kao profesionalcu koji nije iz
te struke, a dobro je shvatio proces reforme bezbednosnih sluţbi. On je prvi koji je skinuo
anatemu sa BIA kao zloĉinaĉke organizacije. Ostali su mnogi kompromitovani kadrovi. Da bi
se sluţba
veze s Kooĉistila, potrebno
munistiĉkom je primeniti
partijom “ĉeški
i izgubili model”.
su veliki brojĈesi suprofesionalaca.
vrsnih otpustili sve ljude kojimodel
Ĉeški su imali
uspeo je u nekim zemljama jer su kadrovi selektivno odstranjivani, odnosno sluţba je
odbacivala samo one koji su ĉinili greške. Mi smo zakasnili za primenu ovog modela jer je to
trebalo uĉiniti najviše pola godine posle smene prethodnog reţima. Bulatović se opredelio za
“ĉišćenje” po nivoima, što je dobar naĉin. Naša sluţba je loše tehniĉki opremljena i to je njen
najveći problem.
Da li niste zadovoljni radom BIA zato što nisu ţeleli da opremu nabave preko vaše firme?
- Mi nemamo mehanizam prisile da prodajemo opremu. Naša firma “Komora sistem” je
najozbiljnija firma za promet i razvoj kontraobaveštajne tehnike i naravno da nam je interes
da plasiramo svoje ureĊaje. To što BIA neće da opremu kupi od nas njihova je stvar. Ali je
ĉinjenica da nisu dobro opremljeni. To je posledica loše finansijske situacije u kojoj su bili.
Tek od ove godine BIA ima dobar budţet i nadam se da će se kvalitetno opremiti.
Kako, prema vašem mišljenju, funkcionišu ostale bezbednosne sluţbe u zemlji?
- BIA od svih šest bezbednosnih sluţbi, najbolje funkcioniše. Osim BIA, tu su
kriminalistiĉko-obaveštajna sluţba u MUP-u, dve vojne, VOA i VBA, u Ministarstvu spoljnih
poslova imamo dve – SID, koja deluje u inostranstvu, i Sluţbu bezbednosti, u zemlji. Sve te
sluţbe su, osim BIA, izgubile i smisao i znaĉaj. U novom odnosu snaga jedino rešenje je da se
formira obaveštajno- bezbednosna zajednica, koja će ih sve objediniti.
Kako ocenjujete rad vojnih obaveštajnih sluţbi?
- Sadašnji naĉelnik VBA Svetko Kovaĉ nije imao mnogo vremena da razmišlja o promenama
u agenciji jer je morao da brine da li će ostati na funkciji. On je na sednici VSO penzionisan,
ali je ponovo postavljen kao civilno lice. VBA ima ozbiljne terete iz prošlosti i veze s
ratovima na prostoru bivše SFRJ. Obe sluţbe imaju obavezu da saraĊuju u hapšenju Mladića,
ali, prema mojim saznanjima, u poslednjih godinu dana ništa ne ĉine na tom planu. Da li
imaju podatke ili ne, ne znam, ali ih ne prosleĊuju. Pošto je Mladić bio vojno lice te,
informacije mogu biti dragocene. Osnovni razlog je liĉni strah pripadnika VBA da bi i oni
mogli biti predmet istrage. Pruţanje podrške Mladiću je i to što ništa ne rade na njegovom
lociranju i hapšenju. Ministar Stanković je uradio odliĉnu stvar, obe vojne sluţbe stavio je
pod svoju kontrolu i to je hrabar potez jer će on biti odgovoran za njihovo ĉinjenje.
Direktor BIA Rade Bulatović izjavio je da ekstremisti u Vojvodini iz nacionalnih manjina
zloupotrebljavaju aktuelne politiĉke procese kako bi prikriveno ostvarili separatistiĉke
zahteve.
- Ako meNa koga
pitate je mislio?
kao graĊanina, nemam nikakva saznanja o tome. Kao direktor MeĊunarodnog
instituta za bezbednost mogu da kaţem da se Institut ne bavi operativnim, već nauĉnim
radom. Ovo što me pitate bio bi rezultat obaveštajnog rada, a to zakonu ne bismo smeli da
radimo. Ali, kao neko ko je u sektoru bezbednosti ţelim da verujem da je Bulatović to rekao
na osnovu operativnih podataka koje BIA ima. To je zabrinjavajuće, ali nije nikakva novost.
Zaista ne znam na koga je konkretno mislio.
ZAVRŠNA REČ SRĐE POPOVIĆA NA SUĐENJU

ZA ATENTAT NA ZORANA ĐINĐIĆA
Poštovani
PridruţujemSude,
se u potpunosti završnoj reĉi zamenika specijalnog tuţioca…
Moja reĉ će se odnositi na ispitivanje Vaše odluke o odbijanju svih dokaznih predloga koje
sam stavio na glavnom pretresu 14. februara o. g. Vi se sećate da sam pokušao da stavim
primedbu na tu Vašu odluku, a da sam bio upozoren da to mogu da uĉinim “u ţalbi”, što je
svakako bila omaška, jer znamo da oštećeni nemaju pravo na ţalbu, te da se verovatno ţelelo
reći “u završnoj reĉi”. U narednih par minuta ja ću ispitati osnovanost odluke kojom su moji
dokazni
Smatrampredlozi odbijeni, dokazi
da su predloţeni kao i obrazloţenje te odluke. obrazloţenjem.
odbijeni sa neodrţivim
Razlozi dati za odluku na glavnom pretresu 20. marta zasnovani su:
- na netaĉnim ĉinjeniĉnim konstatacijama koje su u protivreĉnosti sa sadrţinom spisa;
- na pogrešnom tumaĉenju odredaba Zakonika o kriviĉnom postupk u;
- na meĊusobno protivreĉnim razlozima; i
- povredom naĉela kontradiktomosti postupka.
Pokušaću da ovo svoje stanovište obrazloţim i dokaţem.
Predlozi koji se odnose na oruţanu pobunu
MeĊu predlozima za dopunu dokaznog postupka koje sam stavio 14. februara 2007. godine,
nalazi se i izvestan broj predloga koji se odnose na dogaĊaj koji specijalni tuţilac u optuţnici
naziva oruţanom pobunom. Sud je odbio sve te predloge, izuzuzev onaj za saslušanje svedoka
ACE TOMIĆA.
Netaĉne konstatacije
Prvo, moram da kaţem da je, obrazlaţući odbijanje ovih predloga na glavnom pretresu 20.
marta, predsednik Veća iznela dve konstatacije koje su suprotne sadrţini spisa:
Prvo, u obrazloţenju odluke Suda se tvrdi:
Da ja svojim predlogom: ,,netaĉno interpretiram da je tuţilac u optuţnici stavio na teret
(okrivljenima) u opisu kriviĉnog dela delovanje oruţane formacije JSO kroz pobunu”.
naravno da to nije istina, naravno da je meni poznato da se oruţana pobuna okrivljenima ne
stavlja na teret…Upravo zato sam specijalnom tuţiocu i predloţio proširenje optuţnice na
kriviĉno delo oruţane pobune. Kada bih smatrao da im se to stavlja na teret, ne bih predlagao
proširenje optuţnice na ovo delo.
Potpuno mi je nejasno na osnovu ĉega Sud ovo tvrdi.
Drugo, Sud takoĊe tvrdi da je “punomoćnik oštećenih” “U predlogu za dopunu dokaznog
postupka ponovio predloge koje je izneo u predlogu za proširenje optuţnice”.
Ne samo da je ova konstatacija netaĉna (u predlogu za proširenje optuţnice ne nudim ni jedan
jedini dokaz), nego se proširenje optuţnice PO ZAKONU (ĉlan 342, st.l. ZKP) moţe
predloţiti i optuţnica moţe proširiti samo na osnovu već izvedenih dokaza na glavnom
pretresu.
Niti sam predlagao ikakve dokaze u predlogu za proširenje optuţnice, niti sam ih onda mogao
toboţe PONOVITI u predlogu za dopunu dokaznog postupka 14. februara.
Zašto
Bilo jesevrlo
nešto ovako
lako tvrdi?
iz spisa Menida
utvrditi to janije
nitijasno.
ponavljam dokazne predloge iz predloga za
proširenje, niti da “pogrešno smatram” da se oruţana pobuna optuţenima stavlja na teret.
Ja sam siguran da Sud poznaje spis – kako su se ove dve neistinite konstatacije našle u
obrazloţenju odluke Suda? Nemam odgovor. Budući da su ove konstatacije date u kontekstu
obrazlaganja odluke Suda o odbijanju mojih dokaznih predloga, obrazloţenje Suda u ovom
delu protivreĉi sadrţini spisa i utoliko je, naravno, pravno manjkavo.
Svaka odluka zasnovana na neistinitim premisama je manjkava.
Ostali razlozi
To je ozbiljno, ali to je najmanji problem.
Mnogo veći problem jesu dalji razlozi koje Sud navodi odbijajući ove predloge koji se odnose
na oruţanu pobunu. Citiraću:
“Javnosti radi, ja kao predsednik Veća a u ime Veća moram reći da je optuţnicom…
optuţenima stavljeno na teret da su delovali samo u jednom kraćem vremenskom periodu i to
kako se navodi pod taĉkom 1 optuţnice krajem 2002. i poĉetkom 2003. godine… Prema
tome, ni u jednom segmentu dispozitiva… ne pominje se niti se optuţenima stavlja na teret da
su svoju delatnost poĉinili organizovano i zapoĉeli organizovanjem oruţane pobune Jedinice
za specijalne
jedinoj operacije.
reĉenici Nesporno
nakon opisa radnjijepominje
da se nadastrani 32. obrazloţenja
je priprema ove optuţnice
tog dela poĉela u jednoj
sa pobunom
Jedinice za specijalne operacije, ali kao što svi znamo Veće je vezano i S ud je vezan
dispozitivom optuţnice” (gl. pretres, 20. mart 2007).
Nije Sud u pravu ni kada je obrazlaţući svoju odluku o odbijanju dokaza predloţenih na
ĉinjenice vezane za pobunu, ustvrdio da se pobuna pominje samo u jednoj jedinoj reĉenici na
str. 32 optuţnice.
Sud tvrdi nešto suprotno sadrţini spisa. Evo te “jedne jedine reĉenice”, sa strane 32 optuţnice:
“Cela ta organizacija (Lukovića – Legije i Dušana Spasojevića) bila je koncipirana tako da
nakon sticanja odredene finansijske i društvene moći… uz korišćenje pozicija koje bi banda
ostvarila u odredenim društvenim, politiĉkim, pravosudnim i drugim ĉiniocima, svoju
aktivnost usmeri u pravcu osvajanja vlasti. To je podrazumevalo najpre… promenu
personalne strukture u bitnim segmentima vlasti… U celoj toj ideji iskorišćena je i ĉinjenica
postojanja haških optuţnica protiv odredenih lica da bi front delatnosti… imao podršku većeg
broja ljudi…
S obzirom da se legalnim putem vlast nije moga osvojiti, pogotovo ne od kriminalne
organizacije Spasojevića i Lukovića, Legija dolazi na ideju da u realizaciju tog plana bude
ukljuĉena i JSO kao oruţana formacija koja je dobro utrenirana i poslušna u odnosu na
Legiju.
Prvi test tih ambicija bila je pobuna JSO koja je imala politiĉku pozadinu kroz svoje zahteve
za smenu ministra policije i drugih lica. Ova akcja je imala ograniĉen domet, jer su iznudene
samo neke personalne promene u MUP Srbije, ali su i takvi dometi ohrabrili Spasojevića i
Legiju da osnovnu ideju osvajanje vlasti – forsiraju, ali sada na drugi naĉin, drugim
sredstvima.”
U celom pasusu govori se o oruţanoj pobuni kao delu ukupnog plana po kome postupaju
optuţeni Ulemek i Dušan Spasojević:
- i onda kada se govori o tome da cilj osvajanja vlasti “najpre podrazumeva promenu
personalne strukture vlasti u bitnim segmentima vlasti”;
- i onda kada se govori da se u realizaciju toga plana ukljuĉi JSO;
- i onda kada se govori da je u toj ideji iskorišćena ĉinjenica postojanja haških optuţica;
- i onda kada se govori kako je uspeh pobune ohrabrio optuţenog Ulemeka i Spasojevića da
nastave svoju delatnost i drugim sredstvima, kao što su ubistva.
Sofizam kada
jednom, je tvrditi
se nadaĉitavoj
se u svim citiranim
toj strani iskazima
govori samemestu
o vaţnom reĉi “oruţana pobuna”
i ulozi oruţane pominju
pobune u samo
ukupnom planu osvajanja vlasti i pripremanju ubistva premijera.
Koliko puta treba da bude pomenuta neka ĉinjenica da bi bila smatrana vaţnom i vrednom
dokazivanja. Kakvo je to pravilo? Ili je bitan smisao, znaĉaj i kontekst u kome se ona
pominje?
Pripremne radnje
Dakle, cilj prvookrivljenog i Spasojevića (dok još funkcionišu kao kriminalna organizacija,
kako je optuţnice i naziva) jeste osvajanje vlasti, a sredstva koja planiraju (po optuţnici) jesu
sledeća:
- Sticanje finansijske moći;
- Sticanje pozicija u politiĉkim, pravosudnim i dr. strukturama;
- Promena personalne strkture u bitnim segmentima vlasti (MUP, Sluţba);
- U tom cilju ukljuĉivanje JSO;

- Korišćenje priĉe o haškim optuţnicama;
- I tek onda (budući ohrabreni uspehom pobune) organizovanje zaver e za osvajanje vlasti i
“drugim sredstvima”, tj. ubistvom premijera.
Ja mislim da se radi o oruţanoj pobuni kao samostalnom kriviĉnom delu za koje bi (bar)
prvookrivljeni trebalo da odgovara u realnom sticaju sa delom koje mu se stavlja na teret. Ali
to je sada potpuno nevaţno. To je nešto o ĉemu treba razgovarati s Tuţilaštvom. To sada nije
tema.
Sud nasuprot meni smatra, kao i optuţnica da se u toj pobuni- protestu radi o “pripremi”
osnovnog dela, tj. atentata, drugim reĉima, o pripremnim radnjima koje se, po principu
supsidijariteta, ne stavljaju na teret prvookrivljenom, budući da je ta “priprema” konzumirana
višom fazom izvršenja.
Drugim reĉima, ono što ja smatram samostalnim kriviĉnim delom oruţane pobune, Sud,
pozivajući se u tome na optuţnicu, smatra nekaţnjivom pripremnom radnjom.
“Sud je vezan dispozitivom optuţnice”
MeĊutim, ĉak i usvajajući stav optuţnice i Suda da se radi samo o pripremnim radnjama,
pripremne radnje uvek predstavljaju vaţne ĉinjenice u smislu ĉlana 326~ st. 2. ZKP.
Nema osnova u Zakonu za razlog koji iznosi Sud, prilikom odbijanja predloga koje sam stavio
u odnosu na pobunu, kada kaţe na glavnom pretresu 20. marta da je, citiram, “kao što znamo,
Veće vezano i Sud je vezan dispozitivom optuţnice”.
Naravno, Sud nije vezan dispozitivom optuţnice u smislu da ne sme ispitivati ĉinjenice koje
se pominju van dispozitiva optuţnice, u njenom obrazloţenju.
Pa u najvećem delu postupka upravo se te ĉinjenice i dokazuju.
Pa isti ovaj Sud je ovde izveo brojne dokaze na takve ĉinjenice i okolnosti o kojima nema ni
pomena u dispozitivu optuţnice.
Ova tvrdnja je formalno taĉna, ali ona znaĉi: Sud je vezan dispozitivom optuţnice jedino
odredbom ĉlana 351. ZKP, koji odreĊuje da Sud moţe optuţenog osuditi samo za ono delo za
koje je optuţen tj. moţe ga osuditi samo za ono delo koje se opisuje u dispozitivu optuţnice.
Sud je, dakle, vezan optuţnicom u pogledu identiteta optuţbe i presude, a nipošto time da bi
toboţ bio ograniĉen na dokazivanje samo onih ĉinjenica koje se pominju u dispozitivu.
Ono što posebno zabrinjava jeste što ovo potpuno pogrešno tumaĉenje ZKP Sud, sa svim
svojim autoritetom, izriĉito upućuje laiĉkoj javnosti.
“Javnosti radi, ja kao predsednik Veća a u ime Veća moram reći…” – tako Sud poĉinje ovo
svoje neobiĉno tumaĉenje vezanosti Suda optuţnicom. Za odnose sa javnošću Sud ima svog
portparola. SuĊenje je javno, ali Sud ne ĉini nikada i ništa ,javnosti radi”.
Vaţne ĉinjenice
Pogotovo je neshvatljivo da Sud prihvata stav optuţnice da se pobuna Jedinice tretira kao
priprema
radnje ne kasnijeg
mogu ili atent ata, da
ne treba ali budu
uprkos tome smatra
predmet da ĉinjenice koje se odnose na pripremne
dokazivanja?
Zakon razlikuje dve vrste ĉinjenica: “odluĉne ĉinjenice” i “vaţne ĉinjenice”.
Odluĉne ĉinjenice moraju biti obuhvaćene dispozitivom optuţnice.
“Odluĉne ĉinjenice” se, recimo, pominju u ĉlanu 370, stav 1. ZKP, gde se govori o razlozima
za pobijanje presude (“kad je sud neku odluĉnu ĉinjenicu pogrešno utvrdio”).
MeĊutim, predmet dokazivanja u postupku NIKADA NISU samo odluĉne ĉinjenice, kako
Sud sugeriše kada kaţe da je “vezan dispozitivom optuţnice”.
U delu ZKP koji je naslovljen sa “Dokazni postupak”, zakonodavac u ĉl. 326″ st. 2. odreĊuje
ovako predmet dokazivanja “dokazivanje obuhvata sve ĉinjenice… vaţne za pravilno
presudenje”.
O tome razlikovanju postoji ogromna literatura. Bitno je da sud nije vezan za dokazivanje
samo onih ĉinjenica koje se kao odluĉne ĉinjenice navode u dispozitivu optuţnice. Sud NIJE
NA TAJ NAĈIN VEZAN DISPOZITIVOM OPTUŢNICE, kako Veće netaĉno tvrdi i
pogrešno poduĉava javnost.
Predlog za utvrĊivanje ĉinjenica vezanih za radnje kojima se priprema delo uvek je umestan i
te ĉinjenice su vaţne ĉinjenice.
Uostalom kako bi Sud objasnio zašto je u ovom postupku utvrĊivao more ĉinjenica koje se ne
pominju u dispozitivu optuţnice? Zašto smo danima ispitivali sve one peripetije oko kupovine
raznih kamiona upotrebljenih za pokušaj atentata kod “Limesa”? Ili porekla puške? Ili
graĊevinskih radova u zgradi Vlade 12. marta? Ili spaljivanja droge? Da ne nabrajam dalj e.
Protivreĉnost razloga
Protivreĉna je ova odluka i njeni razlozi drugim dokaznim rešenjima Suda.
Recimo, odluka o ispitivanju ACE TOMIĆA, koji je ispitan iskljuĉivo na ĉinjenice i okolnosti
vezane za pobunu (a odbijaju se svedoci BULATOVIĆ i MIKELIĆ, iako treba da svedoĉe o
istom konkretnom dogaĊaju! ).
Isto se odnosi na saslušanje MIHAJLOVIĆA, PETROVIĆA, JOVANOVIĆA,
MIJATOVIĆA, POPOVIĆA, JANjUŠEVIĆA, pa i samih okrivljenih. Svi su oni danima
ispitivani s obzirom na ĉinjenice i okolnosti vezane za pobunu.
Zar za njih ne bi morali vaţiti isti razlozi koji vaţe za svedoka KOŠTUNICU I
BULATOVIĆA?
Sud odbija moje dokazne predloge koji se odnose na dogaĊaje pre “kraja 2002. i poĉetka
2003. godine”.
Tako, Sud navodi, na primer, da pobuna, prema optuţnici, ne moţe biti plod delovanja
organizovanog zloĉinaĉkog udruţenja, jer navodno zloĉinaĉko udruţenje još nije ni stvoreno
u doba pobune, novembra 2001. godine.
Ovakva interpretacija optuţnice je netaĉna. Ja upućujem na završnu reĉ zamenika specijalog
tuţioca, koji je juĉe detaljno razmotrio i obrazloţio datum nastanka zloĉinaĉkog udruţenja.
“Vaţno pitanje jeste kada kriminalni klan prerasta u neprijateljsko zloĉinaĉko udruţenje”,
rekao je juĉe u svojoj reĉi zamenik specijalog tuţioca.
Tuţilac onda opširno analizira dokaze i zakljuĉuje:
Zemunska banda, kao zloĉinaĉko udruţenje nastala je na osnovu dokaza izvedenih na
glavnom pretresu poĉetkom 2000. godine.
Ovo tuţilac utvrĊuje na osnovu iskaza svedoka Šare Nenada, Vukašinovića, optuţenog
Krsmanovića i Pejakovića.
Prema tome, Sud netaĉno tvrdi da se optuţenima stavlja na teret samo delatnost u
vremenskom periodu izmedu “kraja 2002. i poĉetka 2003. godine”, samim tim što im se
stavlja na teret zloĉinaĉko udruţivanje, koje, videli smo, postoji od 2000. godine.
Tuţilac ĉak eksplicitno i uspešno dokazuje da je pobuna nastala i odvijala se zajedniĉkim
organizovanim delovanjem dvojice voĊa zloĉinaĉkog udruţenja.
Prema
pobunutome, ne na
odnose stoji razlog Suda
vremensk da se
i period moji
kada predlozi koji
zloĉinaĉko se odnose
udruţenje nije na ĉinjenice vezane za
ni postojalo.
Kolizioni dokazi
Nezavisno od prednjeg, podsećam da meĊu predlozima koje sam stavio 14. februara postoji
jedan broj predloga, a to je saslušanje svedoka i ĉitanje javno objavljenih izjava
GRADIMIRA NALIĆA, MIROSLAVA MILOŠEVIĆA i ALEKSANDRA TIJANIĆA, koji
su tvrdili da imaju posebno vaţna i bitna saznanja o odluĉujuĉnim ĉinjenicama za ovaj
postupak.
Na primer:
- da u optuţnici postoji mnogo propusta, “i[da svedok poseduje] nova saznanja [o
ĉinjenicama] kojih nema u optuţnici i drugim zvaniĉnim spisima” (Milošević);
- da je “zvaniĉna verzija optuţnice… isprobavana šest meseci pre atentata…” i da su ista lica
“pripremila ubistvo, svedoke i krivce”, dok je “verzija data u optuţnici, daleko od istine”
(Nalić);
- da predloţeni svedok Tijanić ima saznanja o tome da je neko platio pripadnicima jedinice
koja je ubila Kuma i Šiptara u Meljaku sumu od 50.000 evra i da on “zna ko je to platio”.
Ne moţe biti
verovatno nikakve
mogla sumnjesaznanjima
raspolagati da bi sva triopredloţena
ĉinjenicamasvedoka,
o kojimapogovore,
svojoj budući
f unkciji,davrlo
se radi o:
- naĉelniku Resora javne bezbednosti;
- savetniku za bezbednost predsednika Koštunice i kandidatu DSS za poloţaj ministra
unutrašnjih poslova; i
- generalnom direktoru RTS, tzv. javnog servisa.
Pretpostavka je, takoĊe, da se radi o odgovonim licima koja vrše vaţne javne funkcije i ĉije se
izjave O VRLO VAŢNIM ĈINjENICAMA moraju uzimati ozbiljno. Sud je, meĊutim, odbio
ove predloge sa paušalnim obrazloţenjem da je njihovo izvoĊenje suvišno.
Tu je napravljena vrlo ozbiljna greška. Zašto?
Ova tri predloţena svedoka, a to je bitno za odluku o njima, svojim javno iznetim tvrdnjama
protivreĉe i dispozitivu i obrazloţenju optuţnice, kao i svim drugim izvedenim dokazima.
Dakle, predloţeni dokaz njihovog saslušanja je takozvani kolizioni dokaz. Funkcija
kolizionog dokaza jeste da se njime osporava do tada utvrdeno ĉinjeniĉno stanje, on je u
koliziji sa do tada izvedenim dokazima. Tipiĉan kolizioni dokaz je dokaz alibija.
Kolizioni dokaz nikada ne moţe biti odbijen kao suvišan. To je teška povreda postupka. Sud
nikada ne moţe uzeti bilo koju vaţnu ĉinjenicu za utvrĊenu, ako je odbio izvoĊenje
kolizionog dokaza, tj. protivdokaza. Time se narušava sama ideja i naĉelo kontradiktornosti
kriviĉnog postupka.
Apsolutno je nezakonito da kolizioni dokazi budu odbijeni kao suvišni. Po toj logici Sud je
mogao odbiti i sve dokazne predloge odbrane, jer je izvedenim dokazima iz optuţnice
“dovoljno razjasnio ĉinjeniĉno stanje”.
“Politiĉka pozadina”
Sud je odbio da izvede dokaze ponuĊene na ĉinjenice tzv. politiĉke pozadine, odn. motiva
koje sam predloţio 14. februara 2007. sa obrazloţenjem da je već ranije saslušao veliki broj
svedoka iz javnog i politiĉkog ţivota Srbije upravo na okolnosti sa kojih politiĉkih pozicija se
delovalo preko JSO, u kojim politiĉkim uslovima, kakva je klima prethodila itd., Sud navodi
svedoke Mihajlovića, Petrovića, Mijatovića, Janjuševića, Jovanovića, i zakljuĉuje: “smatramo
da su motivi i politiĉka p ozadina delovanja ove kriminalne grupe za sada dovoljno
rasvetljeni”. Drugim reĉima, odbija predloge za saslušanje Koštunice, Joĉića, Bulatovića,
Nalića itd., kao suvišne.
Smatram da je Sud doneo pogrešnu odluku. A evo zašto:
Atentat na premijera
dve politiĉki ĐinĊića dogodio
strasno sukobljene strane”se,sašto je notorno,
opreĉnim u ambijentu
politiĉkim ţestoke
ciljevima” politiĉke borbe
opreĉnim
politiĉkim
pogledima” dve strane koje se javno uzajamno optuţuju i proglašavaju uzajamno odgovornim
za ubistvo.
Saslušali ste jednu stranu, njena saznanja i njene argumente – mi smo predloţili drugu.
Ispravno je Sud pozvao svedoka Mihajlova, koji je javno optuţivao ĐinĊićeve saradnike za
atentat, ali je, iz istih razloga, morao pozvati i predloţene svedoke Koštunicu, Joĉića i
Bulatovića.
U odsustvu ovih dokaza Sud sada mora prihvatiti sliku politiĉke pozadine atentata koju su dali
svedoci Mihajlović, Petrović, Jovanović, Mijatović, Popović, i sve optuţbe koje su izrekli, na
raĉun Vojislava
VLADIMIR Koštunice,
POPOVIĆ: Ace Tomića, v
ojske i civilnih i vojnih organa bezbednosti:
Vojislav Koštunica je proglašen za predsednika. Postao je predsednik. Otišao je u kabinet,

okruţio se ljudima Slobodana Miloševića koji su bili u toj zgradi, od obezbeĊenja, pa do
ostalih saradnika po kabinetima. Poĉeo je da dovodi u svoj kabinet ljude kojima je jedina
zajedniĉka crta bila mrţnja prema Zoranu ĐinĊiću, koja je bila liĉna, iz razloga što nisu uspeli
da ostvare neke funkcije koje su ţeleli da ostvare… (str. 29-30, 13. 04. 05)
Znaĉi,
odlaziodva
je umeseca posleu5.prisustvu
tu Jedinicu oktobra Radeta
Gradimir N alić, kao
Markovića. izaslanik
Znaĉi Vojislava
on, Rade Koštunice,
Marković, Branko Crni
i cela ta ekipa. Predstavljen je toj Jedinici kao budući ministar policije, a on je odrţao njima
patriotski govor da oni treba da se okrenu Koštunici, Koštuniĉinoj strani, da, ako budu sa
Koštunicom, nema Haga, nema ovoga, nema onoga, i tako dalje. (str. 82-83, 16. 05. 05)
…[Deo] politiĉkih struktura koji su uz Vojislava Koštunicu, mislim na Miloševićeve strukture
vlasti, koji su postali ĉlanovi DSS u meĊuvremenu… svi oni… su se plašili saznanja istine i
otkrivanja šta će se desiti kad se otvori… kad Radeta Markovića stave u zatvor, da li će Rade
propevati ili neće, šta će reći ili neće reći, i tako dalje. Znaĉi, mislim na pripadnike JSO,
mislim i na pripadnike SAJ i na druge delove policije. (str. 46, 13. 04. 05)
Vi se sećate izjave Vojislava Koštunice te veĉeri [kada je Milošević predat Haškom
tribunalu], da je to drţavni puĉ. Nije on rekao da je to drţavni puĉ zbog toga što je njemu bilo
ţao Miloševića, nego što je upravo pod utiskom priĉa svojih saradnika iz struktura koje su
ranije 10 godina vladale… verovao… da sledeći potez Zorana ĐinĊića jeste hapšenje
Vojislava Koštunice. (str. 54, 13. 04. 05)
ĈEDOMIR JOVANOVIĆ:
Zbog neuspeha, kako je to definisano, odnosno nesposobnosti vojske da spreĉi ekstradiciju,
smenjen je general Đaković i na to mesto protivzakonito postavljen general Tomić i ja sam u
razgovoru sa Miloradom Ulemekom u jesen 2001. godine, razgovoru koji je organizovan na
njegov zahtev, po povratku iz Grĉke, od njega ĉuo da su uspostavljeni kontakti i sa generalom
Tomićem i sa vojnom sluţbom bezbednosti i da će ono što mi nismo bili spremni da uradimo,
i JSO i njemu liĉno uraditi sada neki drugi. Nemam dilemu koji su ti drugi i nemam nikakvu
sumnju u pozadinu kontakata koji su razvijani od tog trenutka pa praktiĉno sve do 12. marta.
(str. 27, 11. 04. 05)
VLADIMIR POPOVIĆ:
U toj atmosferi Koštunica ruši vladu, napušta vladu… Tog trenutka postoji samo jedan cilj, a
to je: što pre rasturiti vrh drţavne bezbednosti… pokušavaju da iskoriste onu fotografiju
objavljenu u “Nedeljnom telegrafu”… tada je traţeno da mora da se smene Petrović i
Mijatović zbog toga što se ta fotografija pojavila… To je dva meseca bila tema u Srbiji… i to
je kulminiralo onda ubistvom Gavrilovića… I Gavrilović je bio potreban da bi se dokazalo,
znaĉi, ja sam siguran da su oni ubili Gavrlovića… da je Zoran ĐinĊiĉ mafijaš, da je
kriminalac. (str. 54, 13. 04. 05)
Onda oni (JSO)
prave paralelne strukture moći. Pokušano je pošto ne moţe da se uradi to sa
ĐinĊićem, ajde da uradimo to sa Koštunicom. Koštunica je oĉajniĉki ţeleo da smeni
rukovodstvo Ministarstva unutrašnjih poslova zbog toga što je to definisao kao jedan od
svojih politiĉkih prioriteta, a ostavke koje traţi godinama su ostavke ministra Mihajlovića,
ministra pravde Vladana Batića i istovremeno smenu Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića.
To su njegovi politiĉki zahtevi. Pošto je nemoćan da te zahteve ostvari, tu se pojavljuju oni
(JSO) koji će mu u tome pomoći. (str. 71 -72, 11. 04. 05)
VLADIMIR POPOVIĆ:
Iz tog razloga kaţem da je pobuna “Crvenih beretki” bio samo krajnji, poslednji ĉin jedne
sinhronizovane akcije koja je trajala od 5. oktobra…
[Legija
prirodnojeokrenuli
smatrao]tamo
da jegde
ĐinĊić tajda
i treba koji
seje jednoggde
okrenu, trenutka njih izdao,
su prepoznali a davrednosti,
prave su se ondagde
onisu
prepoznali tradicionalnu Srbiju i srpstvo i junaštvo i ĉojstvo, kabinet Vojislava Koštunice i te

politiĉke strukture, i da je onda ta pobuna zbog toga takva i bila… (str. 59, 13. 04. 05)
DUŠAN MIHAJLOVIĆ:
Shvatio sam da je stvar izmakla kontroli, da nam je neko iza leĊa pripremio pobunu jedne,
elitne jedinice u sluţbi Drţavne bezbednosti i da je stvar ozbiljna … (str. 19, 15. 03. 05)
ĈEDOMIR
…Tada smoJOVANOVIĆ:

znali na osnovu informacija koje su pristizale da se razraĊuju planovi koji su se
vezivali za zauzimanje beogradskog aerodroma. Planovi koji su se vezivali za zauzimanje
televizije, planovi koji su se vezivali za nasilan ulazak u republiĉku vladu. (str. 10, 11. 04. 05)
GORAN PETROVIĆ:
…Bilo je dosta tih nekih sitnih detalja koji su ukazivali da cela ta priĉa, da sa tom pobunom –
ja ne mogu da tvrdim da je nju organizovao Vojislav Koštunica ili njegovo okruţenje – ali da
sa tom pobunom koketiraju mnogi, da mnogi vode nekakve prljave politiĉke igre i to na bazi
tih ĉinjenica, i da se ni Vojska Jugoslavije, odnosno njene sluţbe bezbednosti ili, da ne
uvredim nikoga od poštenih pripadnika tih formacija, neki ljudi iz tih sluţbi, iz te vojske, bave
i takvim stvarima. Znaĉi, to nisu neke puke izmišljotine, to nisu neke formulacije bez neke
specifiĉne teţine, nego se upravo zasnivaju na tim i takvim informacijama i podacima do
kojih smo mi dolazili i tako se došlo do toga da su Jedinicu organizovali Ulemek i Spasojević
i Buha, kao što sam rekao da ni Vojislav Koštunica ni Demokratska stranka nisu nevini u
svemu tome, da je u svemu tome Jedinica imala podršku i Vojske Jugoslavije odnosno
pojedinaca ili pojedinih delova sluţbi bezbednosti… (str. 35, 18. 05. 05)
…Nismo imali mogućnosti da se suprotstavimo tom protestu. Nije postojala nikakva
spremnost nijednog drţavnog organa da nam u tome pomogne. Znaĉi, otvoreno Vojska
Jugoslavije sa svojim specijalizovanim institucijama podrţavala je taj protest, apsolutno su ga
podrţavali. Odrţavani su konstantni kontakti sa komandom JSO. Pruţana su uveravanja da se
vojska neće mešati, da neće pokušati da utiĉe putem sile na prekid tog protesta, niti će se
suprotstaviti eventualno novim pokretima Jedinice za specijalne operacije. (str. 15, 11. 04. 05)
GORAN PETROVIĆ:
Ako je pokojni premijer pitao ministra i naĉelnika Resora javne bezbednosti: ,,Ako oni krenu
iz Kule i doĊu u ministarstvo, šta ćete vi uraditi?” a oni odgovorili: “Ništa”, ako je posle toga
pitao: “Šta ako doĊu u Vladu i izbace me na ulicu, šta ćete Vi uraditi?” – “Ništa”, onda je
jasno da postoji i te kakva realna ili osnovana pretpostavka da se u svakom trenutku moţe
izvesti drţavni udar, puĉ, da se moţe poĉiniti nekaţnjeno bilo kakvo kriviĉno delo, a o
preuzimanju vlasti da i ne govorimo. (str. 49, 18. 05. 05)
GORAN PETROVIĆ:
Ono što
javno je moţda
poznat, interesantno
dakle, kada govorim
da je predsednik SavezneoRepublike
tom politiĉkom kontekstu,
Jugoslavije pored
podrţao tu onoga
oruţanukoji je
pobunu, da je to uĉinila Demokratska stranka Srbije, da je u nekim medijima objavljeno kako
je Mariĉić, tadašnji komandant, zvao generala Pavkovića i pitao ga da li će vojska da se meša.
On je rekao: “Ne pada nam na pamet.” (str. 34, 18. 05. 05)
…U tom trenutku Vojska Jugoslavije, sa svim svojim bezbednosnim strukturama i praktiĉno
naĉelnikom Genralštaba i prvim ĉovekom vojne bezbednosti, otvoreno je podrţavala i
logistiĉki na otvoren naĉin koordinirala takoĊe taj protest. Odrţavani su redovni kontakti
izmeĊu vrha vojske i komande Jedinice za specijalne operacije, kontakti koji su bili u funkciji
davanja garancija i ĉvrstih uveravanja da se vojska neće umešati u taj sukob. (str. 7, 11. 04.
05)
Ĉ. Jovanović (citirajući Dušana Spasojevića): Rekao je da će protest ići do kraja, da će

Mihajlović i Petrović biti smenjeni, da imaju podršku svih drugih i tu, pri tome, nije pravio,
ostavljao prostor ni za kakve nedoumice. Rekao je da postoji jasan dogovor sa vojskom.
Rekao je da ih podrţavaju Pavković i Tomić, da će sigurno dobiti podršku Srpske radikalne
stranke, Socijalistiĉke partije Srbije i da protest moţe da prekine iskljuĉiv o Vojislav
Koštunica. (str. 9, 11. 04.
GORAN PETROVIĆ: 05)

…Znaĉi, bilo je nekoliko serija tih razgovora pripadnika Jedinice sa Cumetom ili sa
Spasojevićem, koji su bili u tonu: “To, sad ih imamo, izdrţite još malo, nema prekidanja,
nema popuštanja.” I u jednom od tih razgovora koji sam ja izneo u javnost (neko od tih
pripadnika, da li Gumar, da li neko ko je razgovarao recimo sa Ĉumetom i Spasojevićem, i
ovaj mu je rekao doslovce: “To sada nema prekidanja dok ne kaţe Koštunica.”) moţete da
izvuĉete taj zakljuĉak koji je više nego jasan da se organizatori pobune i te kako uzdaju u
Vojislava Koštunicu i da njega doţivljavaju kao taj neki autoritet koji bi jedini mogao, ako bi
hteo, da utiĉe na njih da se ta pobuna završi. Ja sam to otprilike shvatio da bi oni jedino
Koštunicu poslušali kada bi im rekao da tu pobunu prekinu. (str. 50, 18. 05. 05)
Adv. Srda Popović: Da, tako sam i ja to shvatio, ali da li je bilo tada, s obzirom na ovo što
sada kaţete, da bi po Vašem mišljenju oni jedino poslušali Koštunicu? Da li je postojala ideja
da se, recimo, premijeru javi: “Gospodine predsedniĉe”, ili “Vojo”, ne znam kako se oni
oslovljavaju, “molim Vas, zaustavite ovo”, a ako ne, zašto ne?
Svedok Goran Petrović: Ne. Ja nisam ĉuo za takvu ideju jer je bilo svima jasno da j e tokom
te, 2001. godine, kao što sam rekao, došlo do polarizacije na politiĉkoj sceni na one koji su
znali i bili svesni da moraju da menjaju, kao što sam rekao, i mnogo i brzo, i na one koji ne
samo da to nisu shvatali ili da to nisu hteli, već su se aktivno ukljuĉili na sve moguće naĉine u
onemogućavanje ovih koji su nešto hteli da rade, da u tome imaju što manje uspeha.
Koštunica i DSS ne samo da ništa nisu radili, nego su aktivno spreĉavali ĐinĊića i vladu
Srbije da bilo šta rade.
Adv. Srda Popović: Onda bi takav apel bio…
Svedok Goran Petrović: Taj apel bi bio kontraproduktivan, ali to su sada spekulacije. Jasno je
[stavljeno] do znanja da je, uslovno reĉeno, postojao sukob, medijski rat, politiĉka borba,
nazovite to kako god hoćete, i da su te strane bile direktno suprotstavljene jedna drugoj. (str.
51, 18. 05. 05)
GORAN PETROVIĆ:
Zbog sramnog ponašanja Vojislava Koštunice i Demokratske stranke Srbije i podrške koju
su dali pobuni te Jedinice, zbog podrške, ne javne, doduše, nego tajne, pojedinih lider a DOS i
pojedinih ĉlanova vlade Srbije, zbog podrške Vojske Jugoslavije, pojedinih medija,
nezavisnih intelektualaca ili ne znam sve koga, ta pobuna je uspela. (str. 23, 18. 05. 05)
VLADIMIR POPOVIĆ:
Znaĉi, od tada, od 2001. godine, praktiĉno od pobune “Crvenih beretki”, to sam već rekao
malopre, tu postoji jedna meĊusobna igra izmeĊu nas i njih. Kada kaţem “nas”, mislim na
onaj deo vlasti oko Zorana ĐinĊića, kada kaţem “njih”, mislim na sve njih ostale i na
prvooptuţenog, a mislim i na Vojislava Koštunicu, pošto ako sam do sada bio dovoljno jasan,
jasno vam je da je to jedan isti front. (str. 72, 13. 04. 05)
Pobuna “Crvenih beretki” je poraz Zorana ĐinĊića (i on je toga bio svestan) i njegove Vlade,
ne zbog toga što je morao da smeni Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, što je bio prinuĊen
da ih smeni, zbog toga što je bio prinuĊen da postavi Bracanovića na to mesto, znajući da tako
predaje Sluţbu njima i zbog toga što je znao da je javnost tog trenutka bila apsolutno na strani
Vojislava Koštunice i Jedinice koja je izašla naoruţana i zapretila celoj drţavi. (str. 59, 13. 04.
05)
Taj protest Jedinice za specijalne operacije u novembru mesecu 2001. godine najjasnija je
slika naših meĊusobnih odnosa. Nakon toga su u potpunosti bile prekinute sve komunikacije
[sa JSO].
…U novembru mesecu 2001. godine nama je postalo jasno da se moramo sa tim ljudima
obraĉunati i zapoĉeta je priprema, znaĉi organizovanje drţave, za tu vrstu obraĉuna. Nismo
imali podršku
moguće, drugihdainstitucija
tako nešto u društvu,
sprovedemo. tako
(str. 26, 11.da
smo morali sami, u meri u kojoj je to bilo
04. 05)
ZORAN JANjUŠEVIĆ
Predsednik Veća: Kakav je odnos bio u profesionalnom smislu i saradnja sa Miloradom
Bracanovićem tokom Vašeg rada?
Svedok Zoran Janjušević: ja sam se gore pojavio kao ĉovek koji će da kontaktira sa njima,
pošto premijer nije imao vremena, kao ĉlan Saveta za drţavnu bezbednost. Ja sam se pojavio
da dobijem neke informacije, da prenesem premijeru eventualno šta se dešava i tako. Nisam
toliko kontaktirao, povremeno sam kontaktirao sa gospodinom Savićem, a sa gospodinom
Bracanovićem ĉešće sam se viĊao, pošto je on imao obiĉaj da nas pozove na sastanak, gore
kod sebe, da nam na nešto ukaţe, objasni i tako dalje. Znaĉi, moj, ovako da kaţem,
profesionalni odnos je bio ĉisto profesionalan. Jedno vreme smo bili na “Vi”, kasnije smo bili
na “Ti”, dok nisam shvatio da on mene neke stvari laţe i da on pravi budalu od mene, pošto je
on mislio verovatno da ja sam baš toliko nepismen u tome svemu. Kada sam shvatio da u
stvari on mnoge stvari mene laţe…, ja sam odluĉio da poptuno prestanem da dolazim gore,
osim kada sam dolazio kao ĉlan Saveta za drţavnu bezbednost na sastanke, pošto su se svi
sastanci odrţavali na Institutu za bezbednost.
Predsednik Veća: Na osnovu ĉega ste utvrdili da Vas Milorad Bracanović laţe dok je radio u
Resoru drţavne bezbednosti kao zamenik naĉelnika?
Svedok Zoran Janjušević: Pa, znate šta, mnoge stvari koje je on pokušao na neki naĉin meni
da kaţe, da ispriĉa, nisu se poklapale sa onim što je u stvarnosti. Ja sam kasnije bio u vezi sa
gospodinom Nenadom Milićem, koji je bio zamenik ministra unutrašnjih poslova. Javna
bezbednost je imala druge podatke o nekim stvarima, gospodin Bracanović je prezentirao
druge podatke i ja sam tada video da to nešto nije u redu. (str. 8 -9, 14. 03. 05)
Sudija Milimir Lukić: Kako su Vam saopštavane te ĉinjenice od strane Bracanovića?
Svedok Zoran Janjušević: Pa, jednim delom kroz, znaĉi, dobijem ekstemo informisanje, a
jednim delom usmeno, dok sedim tu, tako da i premijer, u stvari, kljuĉno u tome je bilo što
premijer više to nije ni ĉitao i što je to dao meni zato što on to više nije mogao da proguta te
papire i laţi. (str. 20, 14. 03. 05)
VLADIMIR POPOVIĆ
Znaĉi, dobijali smo informacije, tada tokom cele te 2002. godine, da ta je veza izmeĊu te
grupe i Koštuniĉinog kabineta, koji je i dalje funkcionisao i dalje postojao, posebno vojne
sluţbe
ĈEDOMIRbezbednosti,
JOVANOVIĆviše nego
aktivna. (str. 76, 13. 04. 05)
Oni su pronašli u Vojislavu Koštunici, odnosno u vojsci, ona utoĉišta koja nisu mogli da
imaju
u Demokratskoj stranci, DOS ili republiĉkoj vladi. Bukvalno tako. Kao izbor druge strane i to
nije na osnovu ne znam nekog mog politiĉkog stava prema Demokratskoj stranci Srbije, nego
na osnovu tih realnih interesa koji su postali kompatibilni.
Znaĉi, Demokratska stranka Srbije [je] protiv Zakona o organizovanom kriminalu, a i oni su
protiv tog zakona jer taj zakon ih ţulja.
Demokratska stranka Srbije je protiv Specijalnog suda, pa su i oni protiv Specijalnog suda.
Prirodno je da se onda dogovaraju Bulatović, Joĉić i Ulemek oko strategije daljeg rušenja ove
institucije. Prirodno je da se tako nešto radi. Da se osporava Prijić, tako što se koriste izjave
onih koji su optuţeni za najteţa kriviĉna dela, mislim tu na ubistvo generala Boška Buhe i sve
ono što je posle toga usledilo. (str. 69, 11. 04. 05)
VLADIMIR POPOVIĆ:
Vraćam se na ono što sam malopre rekao da ću se vratiti. Kada je Zoran ĐinĊić rešio i
doneo definitivno odluku da sa njima mora da se obraĉuna, u i sto vreme je znao da nema
mehanizme
TakoĊe je biovlasti da todamoţe
svestan u tojda uradi.ne postoji nijedan mehanizam, institucija ili grupa ljudi
drţavi
na koju moţe da se osloni i sa kojom moţe njima da se suprotstavi, naroĉito i posebno iz
razloga jer u to vreme više to nije tajna i više se to ne radi krišom, savetnici Vojislava
Koštunice, mislim na Radeta Bulatovića, na Gradimira Nalića, Acu Tomića, šefa drţavne
bezbednosti, jesu ljudi koji su direktni ji pokrovitelji JSO, Milorada Bracanovića i Andrije
Savića. (str. 70, 13. 04. 05)
Novembar je konaĉan rastanak. Znaĉi, prirodno, ako se 20. novembra okonĉala pobuna JSO,
sledeći datum u tom kalendaru je 12. mart. (str. 69, 11. 04. 05)
Ovako tzv. politiĉku pozadinu opisuju jedini svedoci koje je Sud na ove okolnosti
saslušao i ĉijim iskazima je, po oceni Suda, “dovoljno rasvetljena” politiĉka pozadina
atentata, a dalji dokazi postaju suvišni.
Odluka koju je Sud doneo po mojim predlozima moţe biti formalno ispravna jedino ako Sud
smatra da je iskazima ovih svedoka taĉno i istinito opisana politiĉka pozadina, ali je ona i u
tom sluĉaju materijalno manjkava kada je Sud, odbijajući moje predloge, ustvari odbio da ove
iskaze proveri.
Sud je, mislim, bio pod utiskom povike da se time “politizuje suĊenje”, a, naprotiv,
odbijanjem ovih predloga suĊenje je politizovano. Naime:
- Ako Sud pokloni punu veru ovim svedocima i njihovom prikazu politiĉke pozadine ovog
dela, kako će u presudi objasniti da je odbio da proveri njihove iskaze?
- Ako, s druge strane, Sud tim iskazima ne pokloni veru koje će dokaze suprotstaviti
saslušanim svedocima? Takvih dokaza u spisu nema…
O ĉemu se onda ovde, u stvari, radi?
Po mom mišljenju, Sud je izbegao da visoke predstavnike izvršne vlasti dovede u situaciju u
koju je bio doveden svedok Dejan Mihajlov, da poreknu svoje izjave i da moraju da
objašnjavaju zašto su takve izjave davali i zašto su radili ono što su radili. Da li zato što sa
optuţenima predstavljaju “jedinstven front”, kako tvrdi svedok Goran Petrović, ili iz nekog
drugog razloga.
Ne smemo da zaboravimo da je prethodni predsednik Veća Marko Kljajević u ovom predmetu
demisionirao sa javno datim obrazloţenjem da je na njega vršen pritisak. Svojevremeno sam,
priznajem, to profesionalno zamerio sudiji Kljajeviću. MeĊutim, danas moram da priznam da
je moţda bio u pravu. Ako ne moţe da se sudi, i ne mora da se sudi.
Da rezimiram:
S obzirom da je Sud odbio predloge koje sam stavio na glavnom pretresu 14. februara
1. zasnivajući svoju odluku na netaĉnim tvrdnjama o sadrţini spisa; 2. zasnivajući svoju
odluku na pogrešnom pravnom tumaĉenju ZKP; 3. zasnivajući svoju odluku na protivreĉnim i
nerazumljivim razlozima; 4. i da je svojom odlukom povredio naĉelo kontradiktornosti
kriviĉnog postupka – ponavljam svoj predlog da se u ponovo otvorenom glavnom pretresu
ispitaju kao svedoci: VOJISLAV KOŠTUNICA, RADE BULATOVIĆ, BORISLAV
MIKELIĆ, MIROSLAV MILOŠEVIĆ, DRAGAN JOĈIĆ, GRADIMIR NALIĆ,
ALEKSANDAR TIJANIĆ, sa podacima i na okolnosti kao iz predloga za dopunu dokaznog
postupka podnetog na glavnom pretresu 14. februara 2007. godine.
Podsećam Sud da nije nikada odluĉio po mom predlogu da se izvede dokaz ĉitanjem
Informacije
predloga za UBPOK koja protivreĉi
ĉitanje transkripta razlozima
presretnutog Suda iznetim
razgovora izmeĊuu svedoka
odluci o Dejana
odbijanju moga
Milenkovića i
Biljane Kajganić. Ovaj dopis UBPOK je ĉitan na glavnom pretresu ali nije izveden kao dokaz
jer Sud nije doneo rešenje ni o ĉitanju, ni o odbijanju ovog predloga. Sud mora odluĉiti o svim
predlozima koji stranke daju t okom postupka pre nego što okonĉa dokazni postupak.
U odnosu na ostale izvedene dokaze, tu nema šta mnogo da se priĉa.
Da su optuţeni izvršioci kriviĉnog dela koje im se stavlja na teret u potpunosti je dokazano.
Odbrana optuţenih
* materijalni dokazipriliĉno je oĉajniĉka i moţe se saţeti u tri reĉi: “sve je montirano”:
su podmetnuti,
* priznanja su iznuĊena,
* svedoci su nauĉeni da laţu,
* dokazi o njihovoj nevinosti su uništeni,
* veštaci su pristrasni.
Šta o tome reći? To je nekakva zavera u kojoj uĉestvuju stotine i stotine ljudi, samo da bi se
ovim nevinim ljudima, koji su oduvek poštovali zakon, kako reĉe prvooptuţeni, nešto
napakovalo.
Oĉekujem da ćemo sada ĉuti i ko je “u stvari” ubio premijera. Tokom postupka je
nagoveštavano da su to “u stvari” trećim metkom uĉinili:
* narkodileri,
* strane obaveštajne sluţbe,
* Albanci,
* foto-robot,
* Ĉeda Jovanović.
Da li optuţeni i oni koji im pomaţu da lansiraju ovakve teorije stvarno misle da to neko moţe
poverovati? Pa naravno da ne.
Oni se time samo izruguju:
- oštećenoj porodici ĐinĊić,
- pravdi,
- poštovaocima premijera ĐinĊića, i
- ovom Sudu.
Ta laţ je izgubila ĉasnu svrhu obmanjivanja. Ona je i sama postala sredstvo nasilja.
Dozvolite da u jednoj jedinoj reĉenici iznesem svoje viĊenje ovog dela. Upoznao sam Zorana
ĐinĊića, kao klijenta, pre 39 godina, zastupao sam ga u više navrata, znam da ga je celog
ţivota UDBA proganjala i vidim: UDBA ga je na kraju i ubila.
Drugaĉije sam zamišljao svoju završnu reĉ kada sam ulazio u ovaj postupak. Ali vidim da za
tu drugaĉiju reĉ nema potrebe. Krivica ovih ljudi koje sede na optuţniĉkoj klupi je banalna.
Kao i uvek, uradili su ono što im je reĉeno da urade.
Za drugaĉiju završnu reĉ moţda ću imati priliku na nekom sledećem sudenju za ubistvo
premijera ĐinĊića. Kada se bude sudilo onima koji su ovo organizovali i naredili.
Ukoliko bi Sud odluĉio da, ipak, ne otvara ponovo postupak,

Predlaţem
Da optuţene proglasi krivim i osudi po zakonu, kao i da ih obaveţe da svi solidarno oštećenoj
naknade troškove postupka po troškovniku koji prilaţem, dok u odnosu na imovinskopravni
zahtev zadrţavamo pravo da isti ostvarujemo u parnici.”
ŠTA REĆI ZA KRAJ?
Demokratija je umrla kada su ljudi na vlasti shvatili da drţavna sredstva mogu da koriste
nekaţnjeno u privatne svrhe.
Na sceni je “nomenklatura”

plutokratije, u partitokratskoj– drţavi,
ne mnogo sposobni ali veoma lojalni, koji servisiraju interese
koja samo simulira demokratske procese. Ne tako davno,
kada je u Jugoslaviji (i u Srbiji) uspostavljena vlast Komunistiĉke partije (a još perfidnije

kada je partija postala Savez komunista), nametnuta je partijska kontrola nad svakim
aspektom ţivota, kroz mehanizma poput politiĉke policije, kroz partijski sistem nomenklature
koji je lokalnim partijskim šefovima omogućio kontrolu nad svim vaţnim nameštenjima i
zaposlenjima, kao i kroz masovne organizacije poput sindikata, omladine i socijalisti;kog
saveza. U okviru
tu kontrolu tog poretka,
nad društvenim i tim mehanizmima,
procesima. uspostavljen
Problem je što je u Srbiji
danas taj staleţ više staleţ
nema koji je odrţao
snaţnu
partijsku drţavu iznad sebe.
Stvaralaĉkom, radniĉkom i preduzetniĉkom sloju preostaje samo da nude društvu alternativu

sa stanovišta svojih potreba i da shvate ĉinjenicu: preduzetnici – da nisu i neće biti deo staleţa
vladajuće “aristokratije”; a radnici – da nisu više jedno u zajedniĉkoj, socijalnoj, drţavi sa
“aristokratijom”. Samo tako progon bi postao društveni sukob, koji bi “aristokratiju”, zbog
malobrojnosti, primorao da se prikloni realnim društvenim grupama ili da trpi posledice
svojih izbora i dela.
Bez nametanja alternativa, prepušteni politici i “eliti”, nastalim na pranju novca i pratećoj
korupciji[73], stvaralaĉki, radniĉki i preduzetniĉki sloj sebe prepušta na milost i nemilost
odlukama zatvorenog kruga, koji je nastao i poĉiva na liĉnom i grupnom interesu “prepiraĉa”
novca i njihovih sauĉesnika.
U okvir alternativa spada i razluĉivanje nomenklature i njihovih meĊupovezanosti od graĊana

i njihove. Bez uspostavljanja stvarne elite, i realnih kriterijuma u društvu, neće biti ni
tranzicije, a još tragiĉnije, ni napretka u Srbiji.
[1] Petrus van Dajne, profesor kriviĉnog prava Univerziteta u

Tilburgu, i Stefano Donati,
savetnik za suzbijanje privrednog kriminala misije OEBS u Srbiji, su autori ovog istraţivanja
iz 2006. godine.
[2] 10. juna 1997. prodato je 49% Telekoma Srbija, i to italijanskom Stetu 29% i grĉkom Oteu
20%. Na ime kupovine 29% Telekoma, Stet šalje preko 700 miliona maraka u European
Popular Bank, i to da se podeli na tri raĉuna: prvi za Natvest sekjuriti limitid, na raĉun u
Paribas Frankfurt, više od 16 miliona nemaĉkih maraka; drugi za Velgoĉ na raĉun u banci
Barklis banci London, funte u protivvrednosti 1,7 miliona maraka; treći za BB DD Cyprus
raĉun u European Popular Bank na podraĉun Fond za razvoj Srbije više od 680 miliona
maraka. Ote na ime kupovine 20% Telekoma šalje u European Popular Bank više od 540
miliona maraka i to da se podeli na tri raĉuna, prvi za Netvest sekjuriti limitid na raĉun
Paribas
London,Frankfurt više od 12 miliona
funte u protivvrednosti više maraka. Drugimaraka,
od 1,3 milion za Velgoĉ nazaraĉun
treći u banci
BB DD Barklis
Cyprus raĉun u
European Popular Bank na podraĉun Fond za razvoj Srbije više od 529 miliona marak a. BB
COBU sumu koju je dobila na ime prodaje dela Telekoma šalje na raĉune nekoliko of šor
kompanija koje se nalaze na Kipru, po 160 miliona maraka prebaĉeno je na Hilsej, Verikom i
Braunkort. Suma od 350 miliona plaćena je istog dana na raĉun Kramdor inv estment
menadţment, koja je osnovana na britanskim Deviĉanskim Ostrvima. Predstavnik BB COBU
naziva firmu Krandor našom firmom. Nije poznato ĉija je firma Krandor i ko je uzeo
proviziju od 350 miliona. Nekoliko meseci kasnije holandski Stet srpskoj of šor firmi MCC
uplatio je 2 miliona maraka, namena nije navedena. Sumnja da su na tom poslu italijanski i
srpski akteri zaradili nikada nije osporena, ali ozbiljna istraga voĊena je jedino u Italiji 2001.
[3] Tako su nastale legende o Tomićima, u Simpu i u NIS-u, o Mirku Marjanoviću, ĉiji
Progres“ jedino nije prodavao kineske igraĉke…
[4] Pronalaze se raĉuni van zemlje na ime Mirka Marjanovića, na ime kćerke Dragana Tomića
ili pasoš drţave Belize, gde je Milovan Bojić otvorio raĉun kupivši drţavljanstvo za hiljadu
dolara. Njihova greška bila je u rukovoĊenju naĉelom: zašto da se krijemo kad smo veĉni.
[5] MeĊu novopridošlima ima onih koji imaju i osobine grupa sa kojima se graniĉe. Mišković
nije izmišljen za Miloševićevog vremena, niti je pokazivao politiĉke ambicije kao
predstavnici
funkcionisaostare
sliĉnogarde“, ali je poslednje
kao Karićeva decenije
kompanija. napravio
Milošević mlaĊiDelta
ili Trefsistem“, koji su
pokazivali je
karakteristike bogataša iz sive zone“, ĉiji stepen legalnosti poslova je bio još sumnjiviji od
onih kojima su se bavili tipiĉni predstavnici druge grupe.
[6] Zagrebacki Nacional“ izvukao je Stanka Subotića Caneta iz anonimnosti, proglašavajuci
ga za glavnog balkanskog duvanskog bosa i procenjujuci njegovo bogatstvo na pola milijarde
dolara. Srpska reĉ“, partijsko glasilo SPO, pokušala je da razbije mit da je moguće obogatiti
se od prodaje šerpi, tvrdeći da je Milan Janković meĊunarodni liferant oruţja, ĉijim poslovima
se bavi francuska policija.
[7] Jednom prilikom u Atini, Slobodan Milošević se zaustavio ispred Cepterove“ palate i
prokomentarisao grćkim zvaniĉnicima: “To je sve naše”. Domaćini su tvrdili da je Cepter“
multinacionalna kompanija, izmedu ostalog, i grĉka, ali Milošević je ostao uporan: “Ne, Srbin
sto ji iza svega toga”.
[8] Subotićeva radnica priĉa: “Sve su nas priveli, ispitivali nas s kim nam gazda saraduje…
Optuţili su nas da smo utajili porez na dobit, ali to nije prošlo na sudu jer nisu imali dokaza.
Stanko je tada otišao iz zemlje”.
[9] O navodima ovog lista u Crnoj Gori se vodila parlamentarna istraga, ali bez rezultata.
[10] Svojevremeno glasinu o svom ranjavanju Marko Milošević je prokomentarisao: “Kada
sam to ĉuo, malo sam se uvredio… Da me neko ubije, to je moguć e, ali da me rani i ostane
ţiv, to je iskljuĉeno“
[11] Bogoljub je više puta rekao da su unuci braće Karić strateški“ raĊani u Americi, Kanadi,
Engleskoj i Kini da bi kada odrastu zauzeli politiĉke poloţaje u tim zemljama.
[12] Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać, smatra da tajkuni imaju
vlast k oja im odgovara i da ĉine sve da takvo stanje traje što duţe, makar dok se sve ne
“privatizuje”.
[13] Jedan od Hasanovićevih saradnika, Rade Terzić, danas je ad vokat. Bio zamenik u
Drugom opštinskom javnom tuţilaštvu, a dolaskom DOS, Dušan Mihajilović postavlja ga za
okruţnog javnog tuţioca u Beogradu, a njegovog kolegu iz kancelarije Gorana Ilića za javnog
tuţioca Prvog opštinskog tuţilaštva u Beogradu. Dušan Mihajilović je insistirao na ovom
izboru. U akciji “Sablja” Terzić je priveden i zadrţan u SUP Beograd, pod optuţbom da je bio
zaštitnik surĉinskog klana. Ispostavilo se da je kao viši tuţilac izdavao nareĊenja Biljani
Radovanović, javnom tuţiocu Ĉetvrtog opštinskog tuţilaštva da se iz pritvora puste Dušan
Spasojević i ĉlanovi
osnovane sumnje da njegove bande, ikoji
su kidnapovali su bili
pustili uhapšeni
uz otkup i deportovani
od sedam milionaizevra
Francuske zbog
biznismena
Miroslava Miškovića. Intervencijom Dušana Mihajilovića, Terzić nije zadrţan u pritvoru, ali
je podneo ostavku na mesto okruţnog tuţioca. Podneo je molbu da bude upisan i imenik
Advokatske komore u Beogradu, a Dušan Mihajlović je vršio pritisak na advokate da njegovu
molbu ne odbiju. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala raspolaţe podacima da je
Rade Terzić, kao okruţni tuţilac, primio velike novĉane iznose za prikrivanje prijava protiv
nekih mafijaša.
[14] “U kabinetu predsednika SRJ stvarana je paralelna DB Srbije”, piše „Nedeljni telegraf‟ i
ubijenom nekadašnjem sluţbeniku DB-a Srbije Momiru Gavriloviću nuĊeno da bude
“zamenik naĉelnika DB”, ali je on “insistirao da bude naĉelnik”. Prema pisanju “Nedeljnog
telegrafa”, Gavriloviću
u Institutu za je mesto na
evropske studije”, zamenika
kojima naĉelnika DB nuĊeno
su uĉestvovali i napredsednika
i supruga “nezvaniĉnim
SRJsusretima
Zorica
Radović i Laslo Sekelj. “Na dan kada je ubijen, u kabinetu predsednika, saradnici Koštunice
predoĉili su Gavriloviću i šemu kadrovske rekonstrukcije republiĉke policije”, tvrdi list.
“Nedeljni telegraf” piše da se kabinet predsednika SRJ “uglavnom bavi naĉinima da se
preuzme republiĉka vlast”, a “finale gledamo ovih dana”. U Koštuniĉinoj “kabinetskoj
kuhinji” skuvana je ideja da Radomir Marković postane direktor Instituta za bezbednost, uz
predsednikovog
bivši prvi ĉovek savetnika Gradimira
Sluţbe našao Nalića,
u zatvoru”, pišekao
listministra
i navodipolicije. ToKoštuniĉinog
da su “šef se izjalovilo kada se
kabineta
Ljiljana Nedeljković i Gradimir Nalić, koji ne moţe da podnese što nije postao ministar
policije, uĉestvovali u kreiranju laţnih informacija”. Oni stoje i iza udara na republiĉku vladu.
Interesantno je da Koštunica nije znao da je u javnost puštena informacija o poseti
Gavrilovića njegovom kabinetu. Ljiljana Nedeljković ga je posle ţestoke reakcije republiĉke
vlade liĉno zvala da se vrati sa odmora iz Belanovice i obrati javnosti. Nisu oĉek ivali takvu
reakciju”, rekao je funkcioner srpske vlade.
[15] Sin najstarijeg od braće Karić (Sreten), oţenjen Miškovićevom kćerkom. Goran Karić sa
ţenom ţivi danas u Londonu, u kući koju je njegov tast Miroslav platio oko 30 miliona evra.
[16] List Tabloid piše postoje indicije da pregovara sa Bedţetom Pacolijem i Ekremom
Lukom, da njima, uz trostruko veću cenu, plodnu sremsku, baĉku, banatsku ili zemlju iz
Maĉve, preproda. Pregovori su skoro pri kraju, utvrĊuju se modaliteti na koji naĉin da ta
zemlja bude knjiţena.
[17] Urednik, Grujica Spasović (Vojislav Šešelj ga naziva “major CIA”) po dolasku
Koštunice na vlast bio je saradnik Radeta Bulatovića u napadu na Gorana Petrovića, a zatim
je poslat za ambasadora u Sarajevo.
[18] Politbiro KP Rusije nije mogao da se oslobodi diktature Staljina, dok se Berija nije setio
da mu ukloni šefa kabineta, generala Poskrejbiševa.
[19] Radio-vezom snabdevao ih je Ĉeda Mihajlović, koji je pobegao s parama koje je trošio
dok nije pao šaka Legiji i Zemuncima.
[20] Upravni odbor FK Partizan
* Ivan Ćurković, predsednik, vd predsednik Olimpijskog komiteta SCG
* Ratimir Babić – potpredsednik , nekadašnji prvi ĉovek EPS. Devedesetih, uticajni ĉlan SPS
* Svetolik Kostadinović – potpredsednik, profesor na Univerzitetu BK, bivši direktor
ţeleznice Srbije i bivši ministar saobraćaja
* Mirko Vuĉurović – potpredsednik, vlasnik firme “Nivada”
* Slobodan Novaković – publicista i filmski kritiĉar
* Slavko Drljaĉa – direktor “Partizan holdinga”
* Predrag Manojlović – generalni sekretar OK SCG
* Miloš Marković – generalni sekretar Fudbalskog saveza Beograd
* Mića Cerović – direktor GraĊevinskog preduzeća “Standard”
* Svetozar
Radomir Marjanović – generalbivši
Šoškić – penzioner, u penziji,
urednikpotpisnik Kumanovskog
sportskog lista Tempo sporazuma s NATO
* Vladimir Vlaĉić – direktor firme “Progres”
* Miroslav Ćurguz – vlasnik privatne firme DP IPC
* Ţarko Zeĉević – generalni sekretar
[21] Upravni odbor FK Crvena zvezda
* Darko Nešić – pomoćnik generalnog direktora Centrobanke
* Vladimir Jugović – nekadašnji as i ĉlan najtrofejnije generacije Crvene zvezde
* Boban Radojiĉić – generalni direktor “Tojote” za SCG
* Dobrivoje Tanasijević, Dan Tana – predsednik MeĊunarodne komisije u FSSCG. Vlasnik
jednog od najuglednijih restorana u Holivudu “Dan Tana”, koji je osnovao 1964.
** SrĊan
Milan Mrkušić
Tomić – – predstavnik veterana
direktor Direkcije za imovinu Srbije
* Branislav Grujić – predsednik “PST Farman korp. holding” iz Ţeneve

* Nebojša Divljan – gen. direktor kompanije “Delta osiguranje”
* Draško Petrović – gen. direktor “Telekoma Srbije” i ĉlan DSS
* Rade Svilar – gen. direktor “Apatinske pivare”
* Milan Blagojević – gen. direktor Srpske banke
[22] Upravni odbor KK Crvena zvezda

* Mirko Petrović – predsednik UO, generalni direktor kompanije “Dunav osiguranje”. U
politiku je ušao 1990. godine kao ĉlan Demokratske stranke i u 25. godini postao je jedan od
najmlaĊih poslanika. Posle prvog rascepa u DS odlazi u DSS, gde je bio potpredsednik
Koštuniĉine stranke
* Draško Petrović – generalni direktor “Telekoma Srbija” od 2000. godine, magistar pravnih
nauka
* Ţivorad AnĊelković – direktor JKP “Parking servis”, bivši predsednik KK Crvena zvezda
* SrĊan Dabić – bivši košarkaš Crvene zvezde, predstavnik ruske naftne kompanije “Lukoil”
za Srbiju
* Velibor Sovrović – generalni direktor SP “Lasta”
* Milenko Kostić – vlasnik kompanije “Auto Ĉaĉak”
* Goran Vesić – visoki funkcioner Demokratske stranke, nekadašnji pomoćnik saveznog
ministra policije i potpredsednik KK Crvena zvezda
* Kosanĉe Dimitrijević – direktor agencije “Alma kvatro”
* Obrad Spremić – generalni direktor “Simensa” doo Beograd
* Svetozar Krstić – direktor “Si marketa”, visoki funkcioner Demokratske stranke i
predsednik Upravnog odbora HK “Simpo”
* Slobodan Milosavljević – direktor Privredne komore, inţenjer elektrotehnike, bivši ministar
trgovine, turizma i usluga u Vladi Srbije
* Nikola Ţivanović – predsednik Upravnog odbora Nacionalne štedionice, radio u Moskvi,
gde je trgovao obveznicama na berzi, posle toga u Njujorku kao kreditni analitiĉar, pa ponovo
u Londonu kao trgovac obveznicama
* Zoran Popović – direktor “Cepter osiguranja”
* Boro Cvijanović – diplomirani graĊevinski inţenjer, direktor “Energoprojekta”
* Milan Petrović
[23] Upravni odbor KK Partizan
* Dušan Pavlović – predsednik UO, generalni direktor NIS ad i izvršni direktor “NIS petrola”,
bivši generalni direktor Beobanke, “Frikoma”, izvršni direktor “Si & Si kompani”, “NIS
Jugopetrola”
* ĐorĊe Ĉolović – potpredsednik UO, dosta vremana na rukovodećim funkcijama u
Partizanu, advokat
* Vlade Divac – bivši proslavljeni košarkaš, veći deo karijere igrao za NBA, trenutno radi kao
skaut za Los AnĊeles Lejkerse za Evropu, jedno vreme bio prvi ĉovek Partizana
* Predrag Danilović – jedan od najboljih košarkaša Jugoslavije, jedno vreme bio
potpredsednik Partizana, trenutno je u Upravnom odboru crno-belih
* Miloš Nenezić – generalni direktor “Trajala” iz Kruševca
* Budimir Krstović – vlasnik firme za uvoz juţnog voća “San Francisko frut”
* Ranko Soĉanac – jedno vreme bio je komercijalni direktor “Nelta”, da bi nakon toga postao
i generalni direktor ovog preduzeća
* Ţivomir Novaković – bivši direktor “Jat ervejza”, trenutno obavlja funkciju komercijalnog
direktora
** Zoran
Milan Novaković
Vasiljević – –
vlasnik firme “Hina”
pravni zastupnik “Pivare MB”
* Milan Boţić – predsednik UO PTT, ĉlan SPO
[24] Za predsednika vlade imenovan 3. marta 2004.

[25] U listu “Dani”, 25. januara 2002. godine, Ţeljko Cvijanović piše: “Ima mnogo osnova da
se vjeruje da je jugoslavenska policija bila od samog poĉetka upoznata da se Delimustafić
nalazi
drugimnanenjenoj
upadateritoriji,
u oĉi nijealineka
miran ĉovjek za
mušterija kojihapšenje.
galantnoSve
trošidok
pare popoţelio
nije prijestonici i niĉim
da pare u
prijestonici i zaraĊuje. Delimustafić je uhapšen u prostorijama koje je “Astrotechnologicu”
iznajmio Zoran Drakulić, glavni finansijer Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice (a
doĉekao ga je Aleksandar Tijanić savetnik za medije Vojislava Koštunice). Delimustafić
odrţava veze sa mnogim uticajnim ljudima u Begradu, meĊu kojima su Zoran Drakulić i
Nebojša Maljković, nekada moćni funkcioner JUL-a, partije Mire Marković. Sa laţnim
dokumentima na ime Gojko Mitrović, Delimustafić, pored Banje Luke, naizmjeniĉno boravi i
u Beogradu, gdje ga prihvataju Momo Mandić i MlaĊo Novaković. Svoj boravak u Beogradu
Delimustafić/Mitrović pravdao je papirima ameriĉke brokerske firme “Merrill Lynch”. Prema
izvorima Dana iz srpske policije, “Merrill Lynch” pojavila se kao zainteresovana da kupi
beogradsku “Univerzal banku” i da dijelom preko nje, uĉestvuje u privatizaciji “Matroza”,
jedine fabrike novinskog papira u Srbiji. Tada je Delimustafić stao na put Miroslavu
Miškoviću, jednom od najmoćnijih ljudi u Beogradu, nekadašnjem Miloševićevom
pouzdanom bankaru, a danas jednom od glavnih finansijera nove vlasti u Srbiji. Tako je pao
Delimustafić, a zanimljivo je da je samo neki dan prije njega pritvoren još jedan Bosanac,
Milorad Majkić, VišegraĊanin koji je u Beograd došao 1991. iz Zagreba, gdje se obogatio na
naĉin koji nije ostavio tragove u poreskim sluţbama. Majkić, koji je drţao lanac kockarnica
“Aleksandar”, preko nekog ugovora kojim je iznajmio prostor za kockarnicu u beogradskom
hotelu “Interkontinental” od “Geneksa”, izraĉunao je da mu “Geneks” duguje silne milione
maraka. Pošto je posrnulu firmu već poĉeo da guši, to je zasmetalo Mikiju Savićeviću,
nekadašnjem direktoru a sada predsjedniku Upravnog odbora firme. Delimustafić nastoji da
pusti priĉu o svom predratnom “mirovnom” angaţmanu, prijateljstvu sa nedavno preminulim
generalom Milutinom Kukanjcem i generalom Acom Vasiljevićem, uoĉi rata u BiH prvim
obavještajcem JNA. Iz tog vremena datira i priĉa kako su Delimustafić i tada
projugoslovenski i antinacionalistiĉki Vasiljević planirali da dignu rezervni sastav bosanske
policije i JNA i da silom smijene sve nacionalne lidere. Ambiciozni plan je propao pošto se
Slobodan Milošević s njim sloţio, ali da se ne dira Radovan. Tako je hapšenjem
Delimustafića, posljednjeg ĉovjeka koji je bezbriţno kao ferijalac hodao zemljama nekadašnje
Jugoslavije, ĉak i kad je sve gorjelo, Avnoj umro i posljednji put.”
[26] Za predsednika Srbije izabran je juna 2004, kada je u drugom krugu pobedio Nikolića.
[27] Od novembra 2000. do jula 2003. bio guverner NBJ, odnosno NBS.
[28] Od novembra
Koštunice, 2000.
nakon što do korumpiran
je kao marta 2003. bio
bio otpušten
je savetnik za nacionalnu
iz ministarstva bezbednost
spoljnih Vojislava
poslova.
[29] Već je jednom bio poraţen u drugom krugu izbora za predsednika Srbije, od Borisa
Tadića.
[30] U dilemi da li je umesno iznosimti primer Dragana Joĉića, koji je, na ţalost, teško
povreĊen, opredelili smo se da ostavimo ovaj prilog (publikovan dok nije bio povreĊen) jer je
gospodin Joĉić, na sreću, ţiv i pri zdravoj pameti i u stanju da odgovori.
[31] Tajkun Ivica Todorić najveći je hrvatski investitor u Srbiji. U našu zemlju je ušao 2003.
godine kupovinom fabrike sladoleda, smrznutog voća i povrća Frikom“, a godinu dana
kasnije i uljare Dijamant“, gde je uz to dobio i na desetine hiljada hektara najplodnije zemlje
u Vojvodini. Todorić je vlasnik trgovaĉkog lanca Idea“, koji je poĉeo da se širi kupovinom
Svislajon grosa“, koji je bio u vlasništvu Rodoljuba Draškovića. Otac Ivice Todorića bio je
jedan od voĊa MASPOK u Hrvatskoj, a uspon njihove kompanije u Hrvatskoj se vezuje za

bliskost vladajućoj HDZ i Franji TuĊmanu.
[32] Iza je: 1. Miroslava Miškovića, ĉija je kompanija Delta agrar, vlasnik Jedinstva iz
Apatina, Kozare iz Banatskog Novog Sela, ĉelarevsk og Podunavlja, Topole iz Kikinde i
staropazovaĉkog Napretka; 2. vlasnika MK komerca Miodraga Kostića, koji je uz ĉetiri
šećerane kupio
Matijevića, i Agrouniju
vlasnika u InĊiji,
istoimene Labudnjaĉu
klaonice u Novomkod Baĉa
Sadu, i vršaĉku
koji Panoniju,
je preuzeo i 3. Petra
Zemljoradniĉku
zadrugu u Bezdanu, poljoprivredna imanja Zlaticu i Boku nedaleko od Zrenjanina te Ravnicu
u Bajmoku.
[33] Na politiĉkoj sceni Srbije instalirani su neki, praznih dţepova, pohlepni, bezobzirni, bez
znanja. Obuzeti samo ţeljom da budu neko, pokrovitelji su srpskim tajkunima. Ima li nam
nade s Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Draganom Šutanovcem, Aleksandrom
Popovićem, Draganom Joĉićem…?
[34] Naoruţavanje dobrovoljaca SRS i Teritorijalne odbrane u zapadnoj Slavoniji pomogao je
general JNA u penziji, narodni heroj, Dušan Pekić, a ne Radmilo Bogdanović, kako je
Vojislav Šešelj tvrdio 1995. godine.
[35] Tu su sluţbeni stanovi, kompanijske kartice kojima plaćaju reprezentaciju“, specijalni
dodaci, dnevnice za putovanja, naknade za odvojen ţivot, besplatni mobilni telefoni, vozaĉi,
luksuzni automobili, telohranitelji…
[36] Sa tim novcem firma sa 100 zaposlenih mogla bi skoro 4 godine da isplaćuje zarade,
poreze i doprinose.
[37] Spisak od 13.05.1999. godine, aţuriran imenima za koja je EU donela odluku 4. juna.
[38] Velimir Ilić je 28. maja 2002. godine potvrdio da je za vreme Miloševićevog reţima na
Kipru “okrenuto” 11,5 milijardi dolara. Ilić je tada rekao da je na “bizaran naĉin nestalo ĉetiri
milijarde dolara” i optuţio guvernera MlaĊana Dinkića da ne ĉini ništa da se novac iz
kiparskih banaka vrati. Neko vrti naše pare. Dinkić je izjavio da je za njega završen “sluĉaj
Kipar” jer Karla del Ponte pokreće istragu i poziva za svedoke Aksentiua Aksentiua bivšeg
guvernera kiparske Centralne banke i Tasosa Papadopulosa, osnivaĉa of -šor firmi”.
[39] Sve to potvrdio је MlaĊan Dinkić, koji je kao guverner NBJ istraţivao gde su nestale
srpske devizne rezerve.
[40] List “Politika” objavljuje proglas Jovana Duĉića: “ BeograĊani, Otadžbina je u opasnosti.
Sve je u Srbiji spremno da ustane i prolije i poslednju kap svoje patriotske krvi i da spreĉi
Austriju da otkine Bosnu i Hercegovinu“. Izlazi i “Optuţnica” velikim silama, u kojoj stoji:
“… Kad ste vi u vašim evropskim zakonima mogli naći stranu na kojoj piše da je sila jaĉa od
pravde, onda upamtite – naći će i srpski narod u toj knjizi jedan list na kome će krvavom
rukom zapisati: Zub za zub, oko za oko .”
[41] Iz srpskih oblasti, iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Go re pristiţu mladi
dobrovoljci sa ţeljom da poĉnu

Gaćinović hercegovaĉku obuku.
omladinu Nastaju
uvoditi komitske
u „Mladu grupe,
Bosnu‟, dokizćekojih će, kasnije,
Bogdan Ţerajić Vladimir
izvršiti
atentat na austrijskog predstavnika Varešanina i postati idol mladobosanaca koji će se
zaklinjati na njegovom grobu.
[42] Dragutin Dimitrijević Apis, u to vreme bio naĉelnik štaba Drinske divizije, rekao je:
“ Narodna odbrana nije uradila dovoljno, niti pak ono što su smatrali da je potrebno da se
uradi…”
[43] Tekst zakletve je glasio: “ Ja, —, stupajući u organizaciju, zaklinjem se suncem što me
greje, zemljom što me hrani, Bogom, krvlju svojih otaca, ĉašću i životom, da ću od ovoga ĉasa
pa do smrti verno služiti zadatku ove organizacije i uvek biti gotov da za nju podnesem sve
žrtve.”
[44] dr Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, na poĉetku rada organizacije

došao je na sastanak Vrhovne centralne Uprave i izneo da se Srpstvo moţe spasti “bombom,
noţem i puškom”, što je prihvaćeno kao simbol.
[45] Dnevni list „Press‟ od 18.01.2009. godine “Tadićev deda bio zaduţen za ubistvo
Ferdinanda”
[46] Izveštaj ţandarmerijske postave Gacko-Bileća, pronaĊen u kući vojvode Maja Vujovića,
komitskog voĊe iz ovih krajeva.
[47] Spasoje Tadić bio je roĊeni stric akademika Ljube Tadića, oca predsednika Srbije Borisa
Tadića.
[48] To se moţe zakljuĉiti iz reĉi Apisa na sastanku Vrhovne centralne uprave avgusta 1912.
godine: “Predstoji nam rat s Turcima. S nama su Bugari, Grci i Crnogorci. U Beogradu ovih
dana treba da se donese konaĉna odluka o ratu. Nažalost, ni naši ni bugarski vladajući
krugovi nisu dovoljno hrabri. Ĉim jedni prikupe malo hrabrosti da zarate, drugi se
predomisle, i obrnuto. Ja sam u stalnom kontaktu s Putnikom i Stepom, koji se dobro drže. Ali
ne može se reći isto za politiĉare i neke druge oficire.”
[49] Kada je 1911. godine odnos regenta Aleksandra, Petra Ţivkovića i Josifa Kostića
(pripadnici Bele ruke i Apisovi smrtni neprijatelji) postao više nego blizak, ova dva oficira su
Aleksandru izneli niz optuţbi protiv Dimitrijevića. Za prirodu kakva je bila Aleksandrova ovo
je bilo više nego dovoljno. Uleteo je u Apisovu kancelariju i otpoĉeo da ga vreĊa. Dimitrijević
ga je mirno saslušao i rekao mu: “ Da, a šta vi mislite da smo mi stavili glave u tor bu da se vi
dvojica (Aleksandar i ĐorĊe) svaĊate i otimate oko prestola kao oko kakve igraĉke. Varate se
jer smo u stanju da i po drugi put stavimo glave u torbu…” Ljut, Aleksandar je, kao Vrhovni
inspektor vojske, otišao kod ministra vojnog Stepe Stepanovića i zatraţio da se Apis i Milan
Milovanović premeste iz Beograda. Stepanović je odgovorio da to ne spada u domen
prestolonaslednika i da će o tome referisati liĉno kralju Petru. Aleksandar je nezadovoljan
otišao kod kralja Petra i ponudio pismenu ostavku, koju je Kralj ostavio da prenoći znajući da
će bes proći Aleksandra.
[50] Vladimir Lebedev, ministar mornarice u ruskoj vladi 1917. godine: “ Poslednjih dana
mog boravka u Solunu, poĉeli su da hapse najbolje srpske oficire kao što su Dimitrijević,
Vemić itd. A pokojni ruski ambasador Hartvig je opisao Crnu ruku kao najomiljeniju,
najnesebiĉniju, idealistiĉku i rodoljubivu ĉiji je cilj iskljuĉivo bio osloboĊenje i ujedinjenje
svih srpsko-hrvatsko- slovenaĉkih naroda. Najĉasniji, najidealistiĉkiji i najpožrtvovaniji
južnoslovenski elementi okupili su se oko Apisa…”
Slobodan Jovanović: “Taj Apis koga sam upoznao u Vrhovnoj komandi nije liĉio na onu sliku
koja se bila o njemu stvorila u publici. On nije bio plahovit, ni osion – bio je više nego što se
zove dobar drug. Ali imao se utisak da on nije samo to…”
Odgovor prestolonaslednika Aleksandra na molbu ledi Pedţet za pomilovanje Apisa: “Ti ljudi
su zlo za ovuOsim
namerama. zemlju. Dugo
toga, bili su onemogućavali
spremni da ubijudržavne
Pašićaposlove
i mene. svojim
Ali oni prevratniĉkim
su osuĊeni više zbog
onih prvih, državnih razloga i zato ne mogu biti pomilovani…”
[51] Jedan od istaknutih ĉlanova Crne ruke Slobodan Jovanović, kao predsednik Srpske
kraljevske akademije nauka i umetnosti, 1937. godine, po ugledu na Crnu ruku, osniva
zavereniĉku organizaciju Konspiracija. U puĉu protiv namesniĉkog reţima kneza Pavla
KaraĊorĊevića 27. marta 1941. godine uĉestvovali su bivši crnorukaši, ali i belorukaši.
[52] Akademik Dedijer navodi da je Tito, u jednom razgovoru sa Rankovićem, kome je
Dedijer prisustvovao, navodno u šali rekao: “Ćuj Leka, onaj tvoj Krcun htel bi biti kao Apis“.
[53] Prema dokumentu, za uniforme i oznake potrebno je oko 500.000 DEM, a biće plaćeno u
gotovom – bez poreza.
[54] U “Legitimaciji” ĉlana Stranke srpskog jedinstva stoji: “Imalac ove legitimacije ovlašćen
je da u sluĉajevima predviĊenim zakonom legitimiše graĊanina i da ga privede nadleţnom
organu, da uĊe u tuĊi stan i druge prostorije, da se zadrţi u njima i da izvrši pretresanje bez
naredbe nadleţnog organa, da nosi vatreno oruţje i da ga upotrebi, da se sluţi tuĊim
saobraćajnim sredstvom i sredstvom veze radi hvatanja izvršioca kriviĉnog dela”.
[55] Kao “biznisi” oznaĉeni su šverc droge, iznošenje deviza iz zemlje itd.
[56] Isti helikopter, tada SMUP-a, prevezao je Miloševića, kao predsednika Srbije, na
Vidovdan 1989. na Gazimestan.
[57] CRDB Beograd pratio je i prisluškivao i Slavka Ćuruviju do pred samo ubistvo i Ivana
Stambolića do pred samo hapšenje, a zna se da ko je od koga primao naloge!
[58] Na suĊenju gen. Krstiću u Hagu, izjave Gorana Matića navoĊene su u okviru odbrane, uz
objašnjenje da je on bio visoki funkcioner vlade, odgovoran za svoje izjave.
[59] Svi sa liste putnika bili su na poternici MUP Srbije nakon atentata na Zorana ĐinĊića,
osim nekog Japanca“.
[60] “Srpska reĉ” je konstatovala da na proslavi nije bilo onih koji su 2001. godine krenuli u
istragu Ibarske magistrale, oterali Legiju iz sluţbe, isporuĉili Miloševića…
[61] Pavković je izrazio spremnost da se suoĉi s predsednikom Koštunicom, njegovim
savetnicima, šefom kabineta i Acom Tomićem, uz sve tehniĉke sprave kojima se utvrĊuje
istinitost iskaza“.
[62] Na koktelu koji je priredio Nenad Ĉanak bio je pozvan i Braun, koji je tada radio u
ambasadi SAD-a u Beogradu, kada je njom upravljao Vilijam Montgomeri. U neformalnom
razgovoru sa jednim od zvanica dobio je informaciju da Neda Arnerić, poslanica DS-a nije
glasala u parlamentu, a da je njen glas upisan kao validan, iako ona nije bila tu. Sutradan je
“otperjao” do MlaĊana Dinkića, koji je potom otvorio aferu koja je srušila Vladu Zorana
Ţivkovića.
[63] Pripadnici BIA, u saradnji sa Tuţilaštvom za ratne zloĉine, uhapsili su Marka Lugonju,
bivšeg oficira Vojske Republike Srpske, kada je pokušao da sa beogradskog aerodroma
pobegne u Moskvu. On je bio pušten da se brani sa slobode, ali je sud nakon pokušaja bekstva
odluĉio da on ponovo bude pritvoren.
[64] Saradnici Vojislava Koštunice, Gradimir Nalić i Ljiljana Nedeljković interesovali su se u
CZ-u posebno za: Nedeljkovićeva za bivšeg naĉelnika RDB Radomira Markovića, a Nalić za
Slobodana Miloševića. Direktor zatvora Dragiša Blanuša ţalio se da je od njega Nalić
zahtevao da se pridruţi optuţbama o kidnapovanju bivšeg predsednika SRJ”.
[65] Druţeći se s Milovanom Đorićem, fudbalerom Crvene zvezde, prošvercovao se u
autobusu crveno-belih u Grac.
[66] Bošku Radonjiću praznike je ĉestitalo oko 200 ljudi, dobio je toliko SMS poruka, a
telefonom su se javljali prijatelji iz ĉitavog sveta, i radikal Aleksandar Vuĉić, kome se poţalio
kako njegov saradnik Pana slabo igra tablić.
[67] Radovana Karadţića ne bih izdao ni za pet miliona dolara. Neprestano po Bosni jure
Karadţića,
[68] Boško da ga ne uhvate
Radonjić i nejeprekrše
uhapšen u Uţicu,tajni sporazum,
posle koji on ima
ubistva srpskog sa Amerikancima.“
premijera
Zorana ĐinĊića.
Siniša Vuĉinić je predsednik Radikalne stranke levice Nikola Pašić, “branio” je bivšeg
predsedenika SRJ Slobodana Miloševića prilikom hapšenja, a Dejan Pitulić, zvani Pegla,
optuţen je za sauĉesništvo u ubistvu voĊe paravojne jedinice Srpska dobrovoljaĉka garda
Ţeljka Raţnatovića Arkana. Pitulić je tokom istraţnog pos tupka preminuo u beogradskom
Okruţnom zatvoru.
[69] Beba Popović magazin Status 10.05.2007.
„Nedeljni telegraf je objavio ragovor koji je sa Boškom Radonjićem obavio Aleksandar
Tijanić. Boško Radonjić je, s obzirom o kakvoj se liĉnosti radi, bio predmet obrade državne
bezbednosti, njegovi telefonski razgovori su se slušali i to za njega nije bila nepoznanica.
Jedan od snimljenih
veliĉanstveno razgovoramitingu
organizovanom je sa Tijanićem
Koštunicekoji ga je zvao,
u Ĉaĉku, tokomzahvaljujući
predizbornemukampanje.”
na
Otkud taj dokument Nedeljnom telegrafu?

Ta službena beleška je, naravno, mogla da doĊe samo iz DB -a!“
[70] Njegov stav delio je i njegov zamenik, Tomislav Nikolić, upamćen po svojevrsnoj najavi
atentata na premijera: I Tito je pred smrt imao problema s nogom“,konstatovavši Zasluţio
je to što mu se dogodilo.“
[71] P b j i t t št k i t l id b t i t ij k j l i

Upropastitelji-Srbije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Upropastitelji-Srbije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

7/12/2019 UPROPASTITELJI SRBIJE

neposrednu vezu s politiĉarima, više je oslonjena na policijske i debeovske aparate, ne sede na

U Jugoslaviji je 1988. osnovao firmu za proizvodnju konfekcije, a 1990/‟91. godine poĉeo je

Da bi se ovladalo sistemom neophodni su i kanali prohodnosti. Profil idealnog tranzicijskog

Hasanović je aktivno radio za tajnu policiju i rukovodio poslovnom imperijom Dušana

LJILJANA NEDELJKOVIĆ, kao šef kabineta predsednika SRJ, izuzetak je od prakse da su

Potpredsednik Vlade Srbije, Ĉedomir Jovanović rekao je na sednici Odbora za pravosuĊe i

SRPSKI POSLOVNI KLUB PRIVREDNIK

MIROSLAV ATELJEVIĆ, predsednik ACMER -M doo

MIODRAG BABIĆ, predsednik HEMOFARM KONCERN ad

U sluĉaju dokapitalizacije i privatizacije Ekonomija AD iz Bele Crkve bilo je ozbiljnih

MILIJA BABOVIĆ, vlasnik FASHION CO do o

MILAN BEKO, LADERNA

njegove firme DiBek“,

VLADIMIR ĈUPIĆ, predsednik IO HYPO GROUP ALPE ADRIA

Izvršnog odbora Hypo

Bio je direktor Agencije za privatizaciju, savetnik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi

Govoreći o akcionarima “Dijamanta”, Vladimir Ĉupić je rekao da su preduzeća obavezna da

MlaĊan Dinkić, koji u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj upravlja sa šest

zamenika, a kasnije postavio za direktora Agencije za privatizaciju. Niz poslova na poĉetku

- Dr Filimonović iz Zajeĉara, koji je javno opravdavao kupovinu takvog koncentrata, postao

Jedan od sluĉajeva sukoba interesa Danka Đunića je to što je kao predsednik UO

Grupa srpskih intelektualaca odluĉila je da u SAD pokrene postupak protiv ameriĉke

BRANISLAV GRUJIĆ, predsednik UO PSP -FARMAN Holdings, Moskva

VESELIN JEVROSIMOVIĆ, predsednik COMTRADE GROUP

“Jevrosimović je (bivši) sportaš, otvoren i vešt u socijalnom kontaktu, ne ostavlja utisak

5.12.2006. predsednik “Komtrejd grupe” Veselin Jevrosimović izjavio je da je poništeni

Albaniji, Grĉkoj, Makedoniji i Crnoj Gori i zapošljava više od 1.000 ljudi.

finansijske malverzacije, i pripisivala mu da traţi zelenaške kamate. AIK banka je bila

Izveštaj MKG primetio je da su kompanije koje su u vreme Miloševićeve diktature profitirale

profiteri, glavni podupiraĉi, i promoteri Miloševićevog reţima. Neki od njih zauzimali su

Miodrag Kostić pokazao se veoma uspešan u privatizaciji. Paradigma tog uspeha je

navode iz “Vijesti”. Takva pasivnost vodila je Srbij u u ekonomski skandal, koji je

GORAN MALBAŠIĆ, predsednik ABB AUTOMATION, Moskva, Rusij a

Branislav Grujić, Farman” Moskva, direktor

MIĆA MIĆIĆ, generalni direktor MPP JEDINSTVO

VASILIJE MIĆIĆ, predsednik PUTEVI GROUP

Oktobra 2006. menadţment uţiĉkih Puteva pregovarao je sa potencijalnim kupcima te

direktor Puteva Uţice Dragan Jaraković. Menadţment kompanije na ĉelu sa vlasnikom

Posao na rekonstrukciji i doradi piste u Soĉiju, na meĊunarodnom tenderu dobili su uţiĉki

Putevi Uţice uĉestvuju na tenderu za zakup drţavnog zemljišta za izgradnju zimskog

ŢELJKO MITROVIĆ, vlasnik, glavni i odgovorni urednik PINK INTERNATIONAL

bezobrazluk nisu mu demonstracija

evakuisana u zgradu “Genexa”. Pošto je sa Arkanom, Cecom, Minimaksom i Šešeljom

ţivi još bolje

Poĉetkom 1990. imenovan je za potpredsednika Republiĉkog izvršnog veća, u vreme kad je

otmicu. Svi oni bili su i na listi osumnjiĉenih za atentat na premijera ĐinĊića.

Miroslav Mišković je svoju poslovnu imperiju stvorio parama porodice Slobodana

nije ni osetio. Mišković je dosledno oprezan u publicitetu. Iako iz socijalistiĉke direktorske

Kada su ga Miloševićevi operativci izvukli iz dvoiposobnog stana u Kruševcu, Mišković je

Glavno bogatstvo Mišković je stekao posle 5. oktobra. Pojavio se sa nizom velikih, dobrih i

kluba DOS u Skupštini Srbije, Entoni Monktona, diplomatu iz Ambasade Engleske i

RAŠKO MOSKOVLJEVIĆ, direktor SCP, Beograd

GOJKO MUHADINOVIĆ, savetnik generalnog direktora Industrije mesa «TOPOLA»

500 000 MTcena

SLOBODAN PETROVIĆ, generalni direktor SALFORD CAPITAL PARTNERS Inc.

NENAD POPOVIĆ, predsednik ABS-HOLDINGS

DRAGIJANA RADONJIĆ PETROVIĆ, predsednik UO M&V INVESTMENTS ad

Većinskim vlasnikom fabrike mineralne vode iz AranĊelovca samoproglasila se firma

Brokerska kuća MV Investment kupila je akcije “Novosti” s namerom da ih preproda, a ne da

OBRAD SIKIMIĆ, predsednik DINERS CLUB INTERNATIONAL BELGRADE Ltd.

Decembra 2006. novi predsednik FK Partizan postaje Nenad Popović. Podpredsednici su

RANKO SOĈANAC, genaralni direktor NELT