1.

3 Рани представници рода Homo

род Homo, плеистоцен, глацијације, интерглацијације,
енцефализација, производња оруђа, Homo habilis,
олдованска технологија, Homo erectus, ахеулеанска
технологија, коришћење ватре, лов
 Род Homo
• Још увек није сасвим јасно која се од до сада описаних фосилних врста хоминида
налази у директној линији нашег порекла.
• Међу палеоантрополозима постоји општа сагласност да врсте рода Paranthropus
(робусне аустралопитецине) представљају посебну еволуциону линију која данас нема
живих представника.
• Постоје мишљења да је А. africanus наш древни предак, али према другим ставовима
“бољи кандидати” за претке човека су врсте А. anamensis и А. afarensis.
• питање који фосили представљају наше претке у периоду између око 2 и 3 милиона
година још увек је отворено.
• Већина наведених предака еволуирала је у време суве и стабилне климе, у плиоцену
• Род Homo је еволуирао у плеистоцену, од пре 2,6 милиона година до пре 11.000 година.
• Плеистоцен је карактеристичан по сталном варирању климе при чему су се смењивали
хладни и суви периоди (глацијације) са топлим и влажним периодима
(интерглацијације).
Homo habilis
•Надимак: Спретни човек
•Датум открића: откривени почетком 60-тих у
Танзанији; настарија позната врста рода Homo.
•Кад су живели: пре 2.4 - 1.4 млг.
•Распрострањење: у Африци (највећи број фосила
потиче из Танзаније и Кеније, али има налаза и у јужној
Африци)
•Кранијални капацитет: 500 - 800 cm3, са просеком од
око 650 cm3 (1,7% тежине тела)
•Мада су по многим телесним особинама (лице,
кутњаци) личили на аустралопитецине, кранијални
капацитет је значајно повећан; заобљенија лобања,
назире се чело, равније лице
•Величина: висина 100-135cm; тежина око 32 kg
“олдовански секачи”
•Пре око 2.5 млг. одиграле су се велике климатске промене, праћене сменама биљних заједница, што је имало великог
утицаја на начин живота хоминина. У време H. habilisa клима је била хладнија и сувља
•Начин живота: највероватније прва врста хоминина која је израђивала оруђе што је подстакло нове стратегије
преживљавања и развој менталних функција (планирање, предвиђање). Међутим, први остаци обрађивања оруђа
датирају од пре 2,6 млг, што указује на постојање раније (joш неоткривене) врсте рода Homo. Ова технологија
(“олдованска технологија” или “Mode 1 technology”) означава почетак праисторије, односно доњег каменог доба.
•Исхрана: На основу изгледа зуба, сматра се да је H. habilis користио разноврсну биљну и животињску храну. Трагови
сечења на костима животиња указују на исхрану месом и костном сржи. Могуће је и да су ловили.
 Homo rudolfensis

• Датум открића: 1986 (R. Leakey, близу

обала језера Рудолф, данас језеро Туркана)
• Где су живели: Источна Африка (северна
Кенија, вероватно и северна Танзанија и
Малави)
• Кад су живели: пре око 1,9 до 1,8 млг.
• Кранијални капацитет: 775 cm3
• Првобитно је сматран за H. habilis, али
се H. rudolfensis знатно разликује по већем
кранијалном капацитету, дужем лицу и
већим премоларима и моларима.
• Начин живота и исхрана: обрађивали
оруђе; живели у саванском окружењу јер
је клима била знатно сувља и хладнија;
јели су биљну храну и месо.
Homo erectus
•Датум открића: 1891. (Низоземац, Еуген Дубоа, пронашао “јаванског човека”). Данас
се зна да су јавански, пекиншки и грузијски човек заправо фосили различитих
популација еректуса.
–1984. откривен скоро комплетан скелет који припада дечаку узраста око 10 год., високом и
снажном. “Дечак са Туркане", је откривен поред језера Туркана у Кенији, старост процењена на
око 1.6 млг.
•Кад су живели: пре 1,89 млг - 110.000 г.; (сматра се да је Јавански човек живео до пре
27 000 година)
•многи антрополози сматрају да је еволуирао из неких локалних популација H. habilis.
Такође се води дебата око врста H. ergaster и H. erectus (постоји неки степен концензуса
да се ергастерима сматрају афричке, а еректусима азијске популације)
•Прва врста из линије која је напустила Африку.
•Карактеристично сузасто оруђе
•долази до знатног смањења длакавости тела и до појачаног знојења. Ово су
ахеулeанске технологије
адаптације које су омогућиле боље расхлађивање при интензивној физичкој
активности као што је трчање. • Прве хоминиде које су успеле да, поред Африке,
•Кранијални капацитет: Најзначајнија карактеристика H. erectus јесте велико повећање населе и Европу и Азију.
• у Србији (у Сићевачкој клисури) су пронађени фосили
кранијалног капацитета (750-1200 cm3). еректуса старости око 500 000 година.
•имао је истурену вилицу, јаке кутњаке, изражене надочне лукове и скелет масивнији
него код савремених људи.
“Дечак са Туркане"
•Начин живота:
•Оруђе: За ову врсту је везана појава савршенијег оруђа као што су двосекле секире,
сатаре и пијуци (ахеулеанска технологија; Mode 2 technology) и почетак интензивног
лова на крупне животиње (комуникација са групом и стратешко размишљање),
коришћење крзна за одећу, као и
•Употреба ватре. Остаци огњишта и нагорелих животињских костију нађени су на
више локалитета. Мада се сматра да су користили постојећа жаришта ватре, пронађени
су и остаци контролисане ватре стари 1,7 млг (пећина Вондервек у Ј. Африци). Употреба •Идеју о овој врсти као првим човековим прецима који су напустили
ватре омогућила је боље преживљавање Африку уздрмало је недавно откриће каменог оруђа у Кини старо 2,1
•Исхрана: тренд смањења кутњака и вилице тумачи се тиме што су користили кувану милион година. Ово оруђе је старије од свих до сада пронађених фосила
храну, већи мозак и мањи трбух указује на већем уделу меса у исхрани врсте Homo erectus и указује на могућност да је нека ранија врста
•Социјалне групе: засноване на породичним везама, продужено детињство. Бринули човеколиких бића напустила Африку пре врсте Homo erectus.
Налазишта фосила врсте H. erectus
 Вежба 3
ПИТАЊА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ
• Који род хоминина, потомака аустралопитекуса, сматрамо „слепом граном“ еволуције,
односно сестринском кладом рода Homo? Где су живели, чиме су се хранили и на какву
средину су били адаптирани? Шта знамо о њиховом фенотипу (висина, маса, лобања,
вилица, зуби...)?
• Где и кад се појавила прва врста коју можемо да сврстамо у наш род Homo? Које су
кључне особине фенотипа, на основу којих су се издвојили од аустралопитекуса? Од које
врсте аустралопитекуса су (највероватније) настали?
• Која врста рода Homo је била прва која је мигрирала из Африке? Где у свету имамо
фосилне трагове те врсте? Шта су кључне фенотипске особине те врсте? Која су
културна/технолошка достигнућа која везујемо за ту врсту?
• Колико је, у ствари, било “излазака”, тј. миграција из Африке, ако узмемо у обзир све
врсте рода Homo? Шта се дешавало са претходним становницима Азије и Европе?
• Објасни ефекат уског грла, односно ефекат оснивача у еволуцији популације. За које
време, место и врсте имамо уверљиве доказе који поткрепњују да се та појава десила у
еволуцији хоминина?