Касни представници рода Homo

Kao најпознатији представници човеколиких бића

представљени су неарделтанци који су били
неинтелигентни мајмунолики преци савремених људи.
Међутим, како нам неандерталци нису преци, ми са
њима и другим каснијим представницима rода Хомо
имамо више заједничких особина;
-од афричких популација Homo erectusa еволуирала је
врста човеколиких бића која имају одлике и Homo
erectusa и анатомски савремених људи; Фосилни остаци
нађени у Европи и Азији ових примерака показују
знатно повећање кранијалног капацитета (око 1200cm3),
смањење зуба и вилице, израженије чело, изражени
надочни лукови, облик лобање сличнији лoбањи
савремених људи.
-Већина научника ову врсту сврстава као посебну –
Homo Heidelbergensis (по месту проналаска Хајдерберг
у Немачкој); Тешко је одредити када је ова врста
живела; сматра се да су афричке популације архаичних
људи - наши директни преци, а популације ове врсте
ван Африке директни преци неандерталаца и
денисоваца у Европи и Азији;

НЕАНДЕРТАЛЦИ
Специфична група човеколиких бића, настала од
евроазијских популација архаичних људи (пре око
500.000г.) и живели су до пре 30.000г. (добили име
по долини Неандертал у Немачкој где су пронађени
први фосили); Постоје неслагања међу научницима
да ли ову врсту треба сврстати у посебну врсту –
Homo neanderthalensis, или су они подврста наше
врсте - Homo sapiens neanderthalensis);

-Предели где су живели неандерталци су били веома

хладни, па им је и грађа тела била адаптирана на
хладноћу: тело – робусно, здепасто, мишићаво (овакав
облик тела смањује површину, спречава губитак
топлоте; изразито велики нос (дужи пут удахнутог
хладног ваздуха); Имају највећи кранијални капацитет
(1450см3) од свих припадника рода Хомо; зуби зуби
знатно мањи него код предходника али вилица није
знатно мања (превелика за њихове зубе);

Живот неандерталаца
-Још код раних представника рода Хомо десиле су
се културне иновације (израда и коришћење оруђа,
употреба ватре); Неандерталци производе још
комплексније и разноврсније оруђе – више типова
оруђа; били су способни да произведу врло лагане и
оштре комаде камена које су лепили на дрвене
штапове (као копља), оваква технологија обраде
камена назива се - мустеријанска технологија
(Француска);

-Са оваквом технологијом, били су успешнији ловци

од својих предака; Сматра се да су ловили у групама
јелене, коње и друге животиње;
-Велики значај у исхрани је имало месо – богато
протеинима, али и ризик (много фосила је нађено са
повредама од животиња);
-За неандерталце је значајно напоменути да су
највероватније водили бригу о остарелим и
болесним јединкама (бројни фосили говоре о томе –
да су јединке имале озбиљне повреде, али су умрли од
старости у својим 40-тим годинама); То значи, да су
здрави припадници њихове групе морали доносити
храну и бранити их од опасности; Поред тога, постоје
докази да су неандерталци сахрањивали своје мртве
у специфичном фетусном положају (природно не би
имала такав положај), а све то указује на сложене
социјалне интеракције унутар заједнице.
-За овако сложене односе између чланова групе,
потребан је и одређени ниво комуникације; Да ли су
неандерталци могли да говоре? То се тешко може
утврдити, али неки елементи скелета говоре у прилог
овој способности (ХОИДНА КОСТ – у грлу пронађена у
фосилима неандерталаца а налази се и у грлу
савременог човека, има специфичан облик који
омогућава контролу гласних жица; Ген FOXP2 -
присутан код неандерталаца а сматра се да има значајну
улогу у еволуцији говора. Анализом ДНК
неандерталаца је утврђено да и они имају исту
мутацију, а она је повезана са могућношћу говора код
нас. Неки научници сматрају да су неандерталци
имали ограничену способност говора;
Шта се десило са неандерталцима?
-Који су узроци нестанка неандерталаца? Зна се да
је анатомски савремени човек мигрирао из Африке у
Европу и Азију, па су са неандерталцима делили
станишта; Молекуларне анализе говоре да је
долазило до укрштања неандерталаца и савремених
људи, других физичких доказа нема (да ли су били у
пријатељским или непријатељским односима);
-Предложено је неколико објашњења, како
сунеандерталци ишчезли:
*Могућа нагла промена климе у том периоду
(постајала је топлија); Можда нису били у стању да се
прилагоде, што је довело до смањења бројности у
популацији, смањења бројности животиња и биљака
којима су се хранили;
*Иако су неандерталци и савремени људи
живели на истом станишту можда нису улазили у
директне сукобе али су били у компетицији за ресурсе,
или су савремени људи неандерталцима пренели неке
заразне или друге болести којима они до тада нису
били изложени (недостатак имунитета);
*Могућа је и ерупција једног европског вулкана
која је променила рељеф – доступност ресурсима, и
променила климу што је негативно утицало на
преживљавање неандерталаца (популације
неандерталаца нису биле велике);
ДЕНИСОВЦИ
Човеколика бића која су живела у исто време као и
неандерталци, али на другом станишту – северна и
јужна Азија и у Аустралији; О њима се јако мало зна,
јер има јако мало фосила (нпр. неколико зуба, пар
прстију шаке које су нађене у пећини ДЕНИСОВА у
Сибиру);
Међутим, научници су успели да анализирају ДНК
ових фосилних остатака и установили да су они
сроднији неандерталцима него савременом човеку, и
да је долазило до укрштања између денисоваца и
неандерталаца али и између денисоваца и анатомски
савременог човека (НПР: данашње популације
Меланежана и Абориџина деле чак 5% своје ДНК са
денисовцима; Генетичке анализе откривају да су
денисовци били прилагођени животу на великим
надморском висиснама где је мала концентрација О2
(нпр. на Тибету);
Homo naledi
-је једна од две недавно откривене врсте рода Хомо које
су збуниле научну јавност, због збуњујућих података до
којих су научници дошли истраживајући ову врсту;
-Фосилни остаци су нађени у дубини једне пећине у
јужној Африци (нађено око 1500 костију);
Истраживачким радом је утврђено да јединке ове врсте
имају веома специфичну комбинацију особина: облик
лобање, величина зуба и вилице – веома сличан
савременом човеку и неандерталцу, али је њихов
кранијални капацитет само 500cm3 сличан
аустралопитецинама, анатомија рамена и прстију
указује на то да су често боравили на дрвећу, а
збуњујући је и период у којем су живели – у исто време
као и архаични људи.
-Сматра се да су мртве јединке сахрањивали у дно
пећине (где су и наћени фосили); предпоставља се да је
ова врста - слепа грана у филогенетском стаблу
човеколиких бића!
Homo floresIensIs
-Њихови фосили су пронађени у малој пећини ФЛОРЕС у
Индонезији, личе на фосиле Homo erectus – a али су
знатно мањи, кранијални капацитет 400cm3, тежина око
30 kg;
У јавности ова врста је названа ''ХОБИТ'' (према
измишљеном народу из дела писца Толкина);
-Овај мали раст се може објаснити острвским
ефектом (због ограничености ресурса и простора на
острву код многих организама се смањује величина
тела у односу на њихове сроднике на копну);
-У исто време НПР: је на острву живела и минијатурна
врста слона;
-Сматра се да је ова врста изумрла након што је острво
Флорес населио анатомски модеран човек;
-Ове две врсте које припадају роду Хомо веома
збуњују научнике јер још увек није јасно где их треба
сврстати на филогенетском стаблу човеколиких бића;
То све говори о комплексности еволуције, и да
еволуција човекових бића није линеаран процес!
Домаћи задатак
1.Истражи зашто се предпостављало да су
неандерталци живели у Србији!
2.Истражи на који начин се анализира ДНК из
фосилних остатака, и какви се резултати очекују!
3.Истражи начине (методе) одређивања старости
фосила!