PAUCI

Pauci (lat. Araneae) je najpoznatija i

najbrojnija grupa (obuhvataju oko 32 000
vrsta) meu paukolikim zivotinjama.
Naseljavaju razlicita stanista.
Zive na skrovotim mestima (polja, sume,
drvece, ispod kamenja).
Ima ih i po kucama
Kod nas su cesti bastenski pauk, pauk
krstas i lisni i cvetni pauk.

 Helicere zavrsavaju se kandzom na cijem

se vrhu izliva otrovna zlezda
Ujed uglavnom nije smrtonosan za coveka
Neke vrste (crna udovica) mogu izazvati
sok pa cak i smrt
Pojedine vrste nemaju otrovnu zlezdu

 Pedipalpi imaju ulogu culnih organa i

sluze za pridrzavanje plena.
Kod muzjaka pidipalpi su izmenjeni i
sluze za prenosenje spermatozoida u
polni otvor zenke prilikom parenja.

 Kod primitivnih vrsta trbusni region je jako

segmentisan dok je kod ostalih
segmentacija iscezla.
Ekstremiteti trbusnog regiona su
modifikovani u pluca i paucinaste
bradavice
Na vrhu bradavica se nalaze paucinaste
zlezde ciji se sekret u dodiru sa vazduhom
stvrdne

 Paucinaste zlezde mogu biti razlicitog

oblika (cevcice, ampule, kruskolike,
razgranate).
Sistem pletenja mreze je specifican za
svaku vrstu
Ima vise tipova paucine: moze da sluzi za
lov, za izradu kokona i oblaganje gnezda.

 Svu pauci su grabljivice

Uglavnom se hrane insektima i drugim
zglavkarima
Krupne tropske vrste napadaju male ptice,
glodare i gmizavce
Nacin na koji hvataju plen veoma je razlicit
Tako da postoje pauci mrezari i pauci
skitnice

 Neki pauci mogu da se krecu kroz vodu

dok drugi grade mrezu pod vodom
obrazujucu vazdusno zvono.