Фауна српских

планина
МИЛИЦА МИЛИЋЕВИЋ
ДАРИЈА РАЗУМНАЈА
МАША СТОШИЋ
8.2
Садржај
:
1. српски екосистем
2. фауна
3. ендемске врсте
4. фауна Фрушке горе
5. фауна Вршачког брега
6. фауна Старовлашких планина
7. фауна Шар-планина
8. фауна Проклетија
9. фауна Копаоничких планина
(Копаоник, Гоч)
10. фауна Шумадијских планина
(Авале, Космај, Гучево)
11. фауна Српско-македонске масе
(Кукавица, Радан)
12.Фауна Карпато-балканских
планина (Стара планина, Сува
планина)
13. бисери мудрости
ЕКОСИСТЕМ У СРБИЈИ

• Србија има највећи број различитих екосистема у

Европи ;
• Такав широки спектар типова екосистема је у
великој мери резултат њеног географског положаја,
утицаја климе, рељефа и висинске разноликости;
• Статус Србије као центра биодиверзитета у Европи;
• Блага клима која варира у зависности од предела,
што је изузетно повољно за развиће разноврсног
животињског света;
• Србија покрива око 2,1% европског континента,
међутим чак 51% рибље фауне, 49% фауне
гмизаваца и водоземаца, 74% фауне птица и 67%
врста сисара.
ФАУНА

- Назив за целокупан
животињски свет једног
подручја или читаве планете;
- Може се разврстати на основу
територијалних, политичко-
административних, станишних
и временских критеријума.
ЕНДЕМСКЕ ВРСТЕ

• Најраспрострањенији су у
• Жива бића (флора и фауна) чија пределу Ђердапа, реци
је распрострањеност ограничена Дрини и на стрмим литицама
на одређено географско
Гаминске реке у Подрињу.
подручје, било да се ради о
провинцији, региону, земљи или
континенту;
• Настају услед појаве природних
баријера које спречавају ширење
одређене врсте ограничавајући
њену генетску размену на
одређену територију;
ФАУНА ФРУШКЕ
ГОРЕ

Фауну Фрушке горе чини

чак 60 врста сисара, од
којих је највише
шишмиша потковичара.
Бројне врсте јелена
насељавају ово Текуница Слепо куче Шакал
подручије, од којих су
аутохтоне све изузев
јелена лопатара и
муфлона, које се гаје у
ловном резервату.

Мало ровчице Јеленак Шарка

ПТИЦЕ ГРАБЉИВИЦЕ
ФРУШКЕ ГОРЕ

Фрушка гора представља станиште

преко 200 различитих врста птица,
од којих преко половине чине Орао киктавац Патуљасти орао Степски орао
грабљивице.

Краткопрсти кобац
Мрка луња Осичар
ФРУШКОГОРСКЕ ПТИЦЕ КРАТКОГ ЛЕТА

Црвена чапља Дивља гуска Црна рода Детлић

Висока око метар, тежине до
2 килограма и распона крила
до чак 2 метра, највећа је
грабљивица на територији
Дакије.
Висине до 2 метра и тежине Нешто ситнија од беле, Насељава различите
до 3, дивља гуска строго је заштићена врсте шума, али
представља најпородичнију селица која зимује у преферира хладније
птицу наранџастог кљуна. Африци. пределе. Заступљен је
и полни диморфизам.
ФАУНА ВРШАЧКИХ ПЛАНИНА

• Броји око 150 врста животиња;

• Јединствено гнездиште има
барска шљука бекасина Штука
Шљука
(раритет);
• Рибе – штука, шаран, сом,
кечига, караш, ститне беле
рибе;
• Птице – планинска стрнадица,
детлић, змијар;
Планинска
• Молдавски шумски пух. Караш Шумски пух стрнадица
 ФАУНА СТАРОВЛАШКИХ ПЛАНИНА (ТАРА,
ЗЛАТИБОР, ЗЛАТАР, ЈАВОР, ГОЛИЈА...)

• Биљни и животињски свет је

разноврстан и богат. Различитост
подлоге, влажнија клима и
кречњачка станишта условила су
појаву бројних шумских екосистема
са великим бројем ендемских и
реликтних врста
• Од животињског света су присутни Дивља свиња Ласица Фазан
вук, лисица, медвед, дивља мачка,
дивља свиња, срна, слепо куче,
ласица, орао, соко, јаребице,
фазани, птица певачица којих има
највише, водоземци, гмизавци и
разне врсте риба.
• Увац-резерват насељен
белоглавим суповима од изузетног
значаја.

Птица певачица Јазавац Белоглави суп

 Панчићев скакавац је величине 18-35mm и не лети. У зависности од типа
подлоге на којој живи разликујемо четири типа обојености: зелени, мрки,
сивкасти и риђи. Ово је хелиофитна врста тј. захтева доста светлости на
станишту.

Главни разлог угрожавања ове ретке и реликтне врсте која настањује планину
Тару је уништавање њихових станишта, односно сеча шума црног бора и вађење
пањева, јер ларве Панчићевог скакавца презимљују само у пањевима црног
бора. Назив је добио по др Јосифу Панчићу који га је открио 1882. године

ПАНЧИЋЕВ СКАКАВАЦ
ФАУНА ШАР-ПЛАНИНЕ

У Националном парку
живи 147 врста дневних
лептира, 31 врста
водоземаца и гмизаваца
(или 69% српске Динарска волухарица Куна златица Балкански рис
херпетофауне), 159 врста
птица и 32 врсте сисара,
од тога 30 врста глобално
угрожених и 17 врста које
су природне реткости.

Шарпланинац Куна белица Видра

ФАУНА ШАР ПЛАНИНЕ
ФАУНА ШАР ПЛАНИНЕ
ПЛАНИНСКОГ СИСТЕМА

Снежна зеба
Дивокоза Сури орао Велики тетреб
Са 147 врста дневних
лептира она представља
једно од најбогатијих
подручја у Европи, а
преко 200 врста птица
чине 60% од укупног
Јаребица камењарка броја које живе у Србији.
Поскок
ФАУНА ПРОКЛЕТИЈА

- Најзначајнији
центар
диверзитета
херпетофауне; Црни даждевњак
- Од 40 врста Чапља кашикара Орао змијар
бескичмењака , 9
су ендемичне;
- 161 врста птица;
- 60 ендема међу
инсектима.

Срна Брадан
Љештарка
АУТОХТОНЕ ВРСТЕ РИБА НА ПРОКЛЕТИЈАМА

Поточна пастрмка Пеш Липљен

- слатководна риба са великим – - за време мреста, све боје

- брза,слатководна риба која су јој јаче изражене
широким устима и бодљикавим
живи у бистрим, чистим и
перајима
брзим потоцима и рекама

Младица
Речна паклара
Клен
- Најчешће живе у морима,
- највећи представник пастрмског рода - Боја крљушти им је променљива али има и слатководних
ФАУНА КОПАОНИЧКИХ ПЛАНИНА
КОПАОНИК
-Животињски свет данашњег
Копаоника је разноврстан. Данас
је од крупне дивљачи остао вук,
као и остала дивљач срна,
лисица, зец, јелен
-дивља мачка
-живородни гуштер
КОПАОНИК

Птице:
- Буљина
- златни орао
- планинска шева
- крстокљун
- живородни гуштер
- Сури орао
- јаребица каремењака
Од инсеката треба
нагласити сибирског
скакавца који живи у
високим хладним
пределима планине.
 -Специјални резерват природе
насељава 129 врста птица од
којих су 108 гнездарице, затим 20
врста водоземаца и гмизаваца, 27
врста сисара.

- хермелин, ласица
- велики пуж
- видра

ГОЧ
 -Заштићено је преко 20 врста.
-На Авали борави чак 70 врста
птица, од којих су неке врсте
заштићене.
- Зелена жуна
- Обични кобац
- Ћук
- Обична ветрушка
- Обични мишар
- златоврана
- медиус - средњи шарени
детлић
- голуб дупљаш

ФАУНА ШУМАДИЈСКИХ ПЛАНИНА

АВАЛА
КОСМАЈ
-Животиње које настањују планину су
13 водоземаца, 11 рептила, 51 врста
сисара и 96 врста птица, међу којима
су чешћи зечеви, срне, фазани,
лисице, веверице, јежеви, јаребице и
препелице, али и ретки у Србији
црвенолистни шкравац. Вукови, који
су некада живели на Космају,
изумрли су са планине.
-Јаребица
-Препелица
-Црвенолистни шкравац
ГУЧЕВО

На Гучеву се налазе:
-срне
-зечеви
-лисице
-јазавци
-веверице
-пухови
-ласице
-саламандери
-птице: пупавац, кобац, јастреб,
фазан...
-мрмољак или тритон
-поточни рак
ФАУНА СРПСКО-МАКЕДОНСКЕ МАСЕ
КУКАВИЦА
-На планини Кукавица налази се строги резерват природе
-Планинска пастрмка

РАДАН
-На планини Радан налазе се 95 врста животиња,највише птица (око
-На планини Радан налазе се 95 врста животиња, највише птица (око 50 врста), затим сисара (око
20 врста, укључујући слепе мишеве), риба (20 врстa), гмизаваца и водоземаца (8 врста) и инсеката
(око 15 врста)
РАДАН
Рибе:
-Двопругаста уклија
-Поточна мрена
-Вијун
-Кркуша
-Клен
-Гргеч
-Поточна пастрмка
Птице:
-Сури орао
-Кликташ
-Патуљасти орао
-Легањ
-Црна рода
-Сиви соко
-Прдавац
-Буљина
РАДАН

-Вук
-Лисица
-Македонска волухарица
ФАУНА КАРПАТСКО-БАЛКАНСКИХ ПЛАНИНА
СТАРА ПЛАНИНА
-Парк природе Стара планина представља
станиште за око 150 врста птица
гнездарица, 30 врста сисара, 6 врста
водоземаца, 12 врста гмизаваца и 26
врста риба

Птице:
-Риђи мишар
-Пољска шева
-Шумска шљука
-Ушата шева
СУВА ПЛАНИНА

Суву планину насељава изузетно разноврсна Лептири

фауна:
-Ускршњи лептир
- 259 врста инсеката
-Мнемозина
- 14 врста животиња из класе водоземаца и
гмизаваца,
- 13 врста риба,
- 139 врста птица
- 25 врста сисара.
Захваљујући истраживањима Градојевића (1930
до 1931), Јакшића (2003 до 2004) и Стојановића и
Радића (2007) до сада је на Сувој планини
утврђено 86 врста дневних лептира.
СУВА ПЛАНИНА

Аутохтоне рибе
-Кркуша
-Клен
-Поточна пастрмка
-Поточна мрена
-Бабушка
-Шаран
СУВА ПЛАНИНА

Птице:
-Ушата шева 
-Планински попић
-Дрозд камењар
-Бонелијев звиждак
-Мала мухарица
-Пузгавац 
-жутокљуна галица 
-бела кања
-сури орао
-сиви соко
-орао змијар 
-риђи мишар
-краткопрсти кобац
-јастреб 
СУВА ПЛАНИНА

Змије:
-смука
-поскок
-шарка
-белоушка
 РЕФЕРЕНЦЕ:

Сајтови: Србија под Лупом, Лепоте Србије,

Зелена земља, Еколог водич Шп;
Мастер рад – Катарина Јовановић;
ЗМАЈЕВЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЖИВОТИЊА 2. ДЕО
 ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Природу можемо обуздати, али не и покорити – Полиангелио

Нема ничега што би било вредније поучити, него што је природа - Тесла