Погодите

 Недалеко од нашег главног града

а надомак Новог Сада ,
са висине Дунав поздравља
и целом равницом управља.
По меду и вину чувена
и излетницима позната.
Бројне манастире има
и велики мир с’ њима.
Иако црвен није
Црвени Чот на врху се
вије. Национални
парк то је
погодите ко је...

 Тара Пресналл IV/1

 Фрушка гора је усамљена острвска планина у
Панонској низији. Заузима северни део Срема а некада
давно је била острво Панонског мора. Правцем исток-
запад простире се на дужини од 78 км, а правцем
север-југ максимално је широка 15 км. Заузима
површину од око 500 км2.
 То је ниска планина чија је највиши врх (Црвени чот) на 539 м.
Висине веће од 400 м има само централни део планине, док су
источна и западна периферија ниже и имају форму платоа.
 Назив Националног парка потиче од назива истоимене планине,
а назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етник Фруг у
значењу "Роман", те на тај начин име ове планине чува успомену
на једну етничку заједницу која је давно нестала из ових крајева.
Фрушка гора је проглашена националним парком 1960. године, у
циљу обезбеђења трајне заштите.
 Флора Фрушке горе је веома разнолика и специфична. На простору уже
зоне Националног парка расте око 1000 врста биљака, а њихов укупан
број, заједно са биљкама на простору заштитне зоне, прелази цифру од
1500 врста. Овако великом разноврсношћу Фрушка гора може да се
пореди са много већим и вишим планинама у Србији.
 Фрушка гора је позната по присуству великог броја (око 700) лековитих
биљакa. Већи део њих су аутохтоне, "дивље" врсте, а мањи део су
алохтоне, гајене биљкe.
 гороцвет кантарион нана
 Човек је у прошлости искрчио велики део шума на Фрушкој гори, тако да
се на овим, потенцијално шумским површинама, данас углавном налазе
ливаде, утрине, њиве, виногради и воћњаци, а преостале шуме углавном
се налазе на вишим и нагнутим положајима са израженим ерозионим
процесима, и већим делом су обухваћене границама националног парка.
 Шумске заједнице су мешовитог или чистог састава. Монодоминантне
шуме граде китњак, буква и понегде липа или граб, док у грађи
дводоминантних шума најчешће улазе липа и буква, а ређе граб и
китњак.

 буква граб
 Животињски свет Фрушке горе веома богат је и разноврстан. На
Фрушкој гори је регистровано 23 врсте водоземаца и гмизаваца. На
Фрушкој гори постоји 60 врста сисара . Птице су на Фрушкој гори
присутне са око 200 врста. Један део њих су птице селице које се на овој
планини два пута годишње само кратко задржавају.
 Посебно је значајно присуство већег броја врста птица грабљивица, као
што су: орао крсташ ,орао кликтавац, патуљасти орао, степски соко,мрка
луња ,краткопрсти кобац ,осичар и др.
 Последњих година приметно је повећање броја представника ретке и
заштићене врсте Martes martes, као и присуства шакала.
 краткопрсти кобац степски соко
 Међу крупнијим сисарима значајни су: шакал ,
 дивља мачка, јелен и срна.
 Већина њих су аутохтоне врсте изузев јелена лопатара и муфлона
који се гаје у ловном резервату. Од укупног броја сисара на
Фрушкој гори, 38 врста су заштићене као природне реткости.
 дивља мачка шакал јелен лопатар
 Долине и падине Фрушке горе су прекривене ливадама,
пашњацима и житним пољима, на падинама су воћњаци и
виногради са чувеним винским подрумима, а делови виши од 300
m су обрасли густом листопадном шумом. На Фрушкој гори је
највећа концентрација липове шуме у Европи.
 Манастири Фрушке горе су јединствена група сакралних
објеката настала у периоду од XV до XVIII века. Од 35 изграђених
манастира до данас је сачувано 16. Као културне и историјске
вредности налазе се под заштитом UNESCO-а.
 Захваљујући богатству природних ресурса, предивним пејзажима,
изузетном шарму и лепоти ове планине, Фрушка гора је идеално
место за одмор и рекреацију које ће вас приближити природи.
Фрушка гора
 Фрушка гора у Војводини седи и
њена лепота неће да избледи.
Национални парк то је,
чувар флоре и фауне своје.
Ко тамо лови-тешко њему
јер ће то да боли.
Лепих животиња и цвећа има
Фрушка гора ће да удовољи свима!
Окренем се десно,окренем се лево и
и манастира ево.
И нека свако дете и сваки човек знаде
да у Фрушкој гори
за опуштање има наде!

 Ђурђија Бањац IV/1