ОБЛАСТИ СРБИЈЕ

ВОЈВОДИНА
 МИРА АЛЕЧКОВИЋ ВОЈВОДИНА
Куд погледаш, златножута Пођем житом, клас трепери
Расула се земљом боја Милује ме златном косом
А дудови уздуж пута И зове ме булка, бери,
Бели, црни и без броја. Закорачи ногом босом.
По прашини плод се круни Као кад си била мала,
А дудови деце пуни Па пупољке отварала.

О обале горе Фрушке Увек крај свој родни гледам

Дунав јутрос пену расу Ко ливаду једну равну
Бела стада јагањаца Као башту цвећа пуну
По зеленој трави пасу И постељу мекотравну.
Зелен ћилим, стада бела Да сва деца буду сита
Ја сам вас се пожелела. Војводина љуља жита
 ДУД
БЕЛИ ДУД ЦРНИ ДУД
ДРВО ДУДА
ПОЉА ЖИТА У ВОЈВОДИНИ
БУЛКЕ
 ПОЛОЖАЈ И ОБЛАСТИ ВОЈВОДИНЕ
 Војводина се налази у северном делу Србије и
представља део Панонске низије на којој се
некада давно простирало Панонско море.

 Име “Војводина” потиче из 19. века када је

овај простор био део Аустроугарске државе, која
је нашем народу дала одређену аутономију и
овај део, по титули “војвода”, назвала Српска
Војводина.
ВОЈВОДИНА У САСТАВУ АУСТРОУГРАСКЕ
ДРЖАВЕ
ТРИ ГЕОГРАФСКА РЕГИОНА У ВОЈВОДИНИ
ТРИ ГЕОГРАФСКА РЕГИОНА У ВОЈВОДИНИ
 Банат – простире се према румунској
граници; име је добио по титули “бан”.
 Бачка – простире се према хрватској и
мађарској граници; назив је добила по
граду Бачу.
 Срем – уз хрватску границу, омеђен
рекама Савом и Дунавом, добио је назив
по античком граду Сирмијуму – данашњој
Сремској Митровици.
 КО ЈЕ СВЕ ЖИВЕО У ВОЈВОДИНИ?
 Римљани су овладали Сремом у првом
веку нове ере, док су Банат заузели у
другом веку.
 Сирмијум, данашња Сремска Митровица,
био је веома важан римски град – центар
римске провинције Панонија и један од
четири главна града Римског царства. У
Сирмијуму и његовој околини рођена су
шесторица римских царева: Трајан,
Аурелија, Проб, Максимилијан,
Констанције Други и Грацијан.
ОСТАЦИ ЦАРСКЕ ПАЛАТЕ У СИРМИЈУМУ
РИМСКИ ЦАР - ТРАЈАН
 СЛОВЕНИ У ВОЈВОДИНИ

Словенска племена долазе на територију

данашње Војводине у 6. и 7. веку пре
преласка Саве и Дунава и преласка на
Балканско полуострво.

Мађари на територију данашње Војводине

долазе у 12. веку.
СЛОВЕНИ У ВОЈВОДИНИ
 УЗВИШЕЊА У ВОЈВОДИНИ

ФРУШКА ГОРА ВРШАЧКИ БРЕГ

 ФРУШКА ГОРА
Фрушка гора је
стара острвска
планина (што значи
да је била острво у
великом
Панонском мору).
Мали део планине
залази у Хрватску.
Највиши врх
Фрушке горе је
Црвени чот (539м).
Постоје и други
врхови, као што су
Стражилово и
Иришки венац.
Долине и падине Фрушке горе прекривене су
ливадама, пашњацима и житним пољима.
На Фрушкој гори је највише распрострањена
липова шума.
Фрушка гора је најпознатија по својим
виноградима и воћњацима.
На Фрушкој гори расте око 700 врста лековитог биља.
Животиње које живе на Фрушкој гори су муфлони,
јелени, ласице, рисови, дивље свиње, итд...
Фрушка гора је 1960. г. проглашена националним
парком.
 ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ

 Вршачке планине често се називају и

Вршачки брег. Налазе се на југозападном
делу Војводине, на самој граници са
Румунијом.
 Током постојања Панонског мора,
Вршачки брег је, као и Фрушка гора, био
острво.
 Највиша тачка овог брега је Гудурички врх
(641м), што је и највиша тачка у
Војводини.
ГУДУРИЧКИ ВРХ – НАЈВИША ТАЧКА ВОЈВОДИНЕ
Најпознатији врх Вршачког брега је Вршачка
кула.
Северна
падина је
стрма, а
јужна се
постепен
о спушта,
постаје
блага и
на њој се
налазе
чувени
вршачки
виногра
 МАНАСТИР МЕСИЋ

 Манастир Месић је женски манастир.

 Нема тачних података о томе када је
саграђен.
Због јединственог положаја Вршачких планина у
Банату, разноврсности флоре и вегетације,
богатих шумских екосистема, лепих пејзажа и
видиковаца, већи део шумског подручја ове
планине у Србији, заштићен је 1982. године као
Парк природе.