Prehrambeni proizvodi

Sveže meso

• Teletina: Meso od teleta, koje je obično nežnije i

svetlije u boji. Koristi se za pripremu različitih jela,
uključujući pečenja i gulaše.
• Svinjetina: Meso od svinje, koje može uključivati
različite delove kao što su but, rebra i vrat. Svinjetina se
koristi u mnogim kulinarskim tradicijama širom sveta.
• Piletina: Meso od pilića, koje je popularno zbog svoje
neutralne arome i različitih mogućnosti pripreme,
uključujući pečenje, kuvanje i prženje.
• Govedina: Meso od goveda, koje se često koristi za
pripremu jela kao što su odrezak, roštilj i razne vrste
gulaša.
Preradjeno meso

• Kobasice: Meso, često s dodatkom začina, koje se

melje i puni u creva. Različite vrste kobasica
imaju karakteristične ukuse i teksture.
• Šunka: Prerađeni proizvod od svinjskog mesa,
često dimljen i sušen. Koristi se kao sendvič nadev,
u salatama ili kao deo glavnog obroka.
• Paštete: Mleveno meso koje se obrađuje s
dodacima poput maslaca i začina kako bi se
stvorila kremasta smesa. Često se koristi kao
namaz na hlebu ili krema za kanapee.
• Salame: Prerađeni mesni proizvod od usitnjenog
mesa koje se često fermentiše i suši. Postoje razne
vrste salama koje se razlikuju po ukusu i teksturi.
Mleko

• Kravlje mleko: Najčešće korišćena vrsta

mleka. Bogato je kalcijumom i
vitaminom D.
• Kozje mleko: Ima malo više masti od
kravljeg mleka, a neki ljudi ga
preferiraju zbog specifičnog ukusa.
• Ovčje mleko: Sadrži više masti i proteina
u poređenju s kravljim mlekom. Takođe
ima bogatiji ukus.
Preradjevine od mleka

• Tvrdi sirevi:
• Cheddar: Ovo je tvrdi, oštar sir sa karakterističnim žutim bojama.
• Gouda: Dutch sir koji varira od mladog i blagog do starijeg i pikantnijeg.
• Parmezan: Tvrdi italijanski sir sa jakim ukusom i izraženom aromom.
• Meki sirevi:
• Brie: Francuski meki sir s belom koricom i kremastim srednjim delom.
• Camembert: Sličan brie-u, takođe francuski meki sir s kremastim
središtem.
• Kisele pavlake:
• Koristi se kao dodatak jelima za dodatnu kremastu teksturu i kiselkasti
ukus.
• Jogurt:
• Mlečni proizvod dobijen fermentacijom mleka od strane mlečnih bakterija.
Dostupan u različitim ukusima i teksturama.
Žitarice i pekarski proizvodi

• Beli hleb: Hleb koji je pravljen od rafinisanog

brašna, gde je klicu i ljuska zrna uklonjena.
Često ima meku teksturu i neutralan ukus.
• Integralni hleb: Hleb napravljen od celog zrna
pšenice, uključujući klicu i ljusku. Bogatiji je
vlaknima, vitaminima i mineralima u poređenju
s belim hlebom.
• Ražani hleb: Hleb napravljen od raži. Ima
specifičan ukus i često se koristi u
severnoevropskim kuhinjama.
Pahuljice

• Kukuruzne pahuljice: Pahuljice napravljene od

kukuruznog brašna. Često se konzumiraju za
doručak sa mlekom ili jogurtom.
• Ovsene pahuljice: Napravljene od ovsenog
brašna, ove pahuljice su bogate vlaknima i često
se koriste za pripremu kaša, granola ili upeklih
proizvoda.
• Pšenične pahuljice: Pahuljice napravljene od
pšeničnog brašna. Dostupne u različitim
varijacijama, uključujući one obogaćene
vitaminima i mineralima.
Testenine

• Špageti: Dugačke i tanke testenine

koje se često poslužuju sa raznim
sosovima, od paradajza do mesa.
• Fusilli: Testenine oblika vijka ili
spirale. Dobro zadržavaju sosove i
često se koriste u hladnim salatama.
• Penne: Cevaste testenine s sečenim
vrhom, često korišćene u jelima sa
sosom.
Voće i povrće

• Voće i povrće su ključni delovi zdrave

ishrane, pružajući važne hranljive
materije poput vitamina, minerala,
vlakana i antioksidanata. Raznovrsnost
voća i povrća preporučuje se kako bi se
obezbedili različiti hranljivi sastojci i
poboljšala opšta ishrana. Važno je da se
uključe u redovnu ishranu kako bi se
obezbedila optimalna ravnoteža
hranljivih materija.
Voće

• Jabuke: Osvježavajuće voće bogato

vlaknima i vitaminima.
• Banane: Energično voće koje pruža
brze šećere i kalijum.
• Narandže: Citrusno voće koje je
odličan izvor vitamina C.
• Jagode: Male crvene bobice koje su
bogate antioksidansima i vitaminom
C.
Povrće

• Paradajz: Crveno povrće koje se koristi u

raznim jelima, bogato likopenom i vitaminom
C.
• Krastavci: Osvežavajuće povrće s visokim
sadržajem vode.
• Šargarepa: Narančasta korenasta povrća
bogata beta-karotenom, koji se pretvara u
vitamin A.
• Brokoli: Zeleno povrće bogato vlaknima,
vitaminom C i folatima.
Pića

• Pića čine važan deo svakodnevne

konzumacije i doprinose hidrataciji
organizma. Važno je birati pića koja
pružaju korisne hranljive sastojke, a
izbegavati ona koja su prepuna aditiva,
šećera i drugih nezdravih sastojaka.
Voda ostaje najzdraviji izbor za
hidrataciju, dok se ostala pića trebaju
konzumirati umereno kao deo
uravnotežene ishrane.
Sokovi

• Narandža: Sok od narandže, bogat

vitaminom C i prirodno
osvežavajući.
• Jabuka: Sok od jabuke, ukusan i
često bogat antioksidansima.
• Voćni kokteli: Kombinacije
različitih voćnih sokova, često sa
dodatkom drugih sastojaka poput
jogurta ili leda.
Voda

• Mineralna voda: Voda koja sadrži

minerale poput kalcijuma i
magnezijuma, prirodno prisutne u
izvorima.
• Flaširana voda: Obična voda koja
se flašira i prodaje, dostupna u
raznim vrstama (gazirana,
negazirana, aromatizovana).
Konzervisana hrana

• Konzervirana hrana omogućava dug rok

trajanja i praktičnost u pripremi jela. Važno
je pažljivo pročitati deklaracije na
konzervama kako bi se proverili sastojci,
naročito količina soli i dodatih konzervansa.
Uz umerenu konzumaciju, konzervirana hrana
može biti korisna alternativa svežim
namirnicama, naročito kada sveže nije
dostupno ili kada je potrebno produžiti rok
trajanja određenih proizvoda.
Konzervisano povrće

• Grašak: Mala zelena kuglica koja se često

konzervira kako bi se sačuvala svežina i
hrskavost. Može se koristiti u salatama, prilozima
ili kao samostalno jelo.
• Kukuruz: Sladak kukuruz često se konzervira
kako bi se sačuvala njegova hrskavost. Koristi se
u raznim jelima, od salata do priloga.
• Pasulj: Različite vrste pasulja, poput crnog,
belog ili crvenog pasulja, mogu se konzervirati.
Pasulj iz konzerve može se koristiti za pripremu
variva, čilija ili salata.
Paradajz sosevi

• Pelat: Paradajz koji je očišćen od

kože i semenki, često konzerviran u
obliku pelata. Koristi se za pripremu
sosova, supa i raznih jela.
• Paradajz sos: Kuvani i pireirani
paradajz, često sa dodatkom začina
poput luka, belog luka i bilja. Koristi
se kao osnova za razna jela kao što
su testenine, pizza i umaci.
Kafe i čajevi

• Kafa i čaj predstavljaju popularna pića

širom sveta, a njihova raznolikost u
aromama i načinima pripreme zadovoljava
različite ukuse i preferencije. Osim
osnovnih vrsta, postoje mnoge varijacije u
načinu pripreme, uključujući espresso,
cappuccino, latte za kafu, i razne
mešavine i dodaci za čajeve. Ova pića
često igraju ulogu i u društvenim,
kulturnim i ritualnim kontekstima.
Kafa

• Mlevena kafa: Kafa koja je pravljena

od sveže mlevenih kafnih zrna. Postoje
različite vrste mlevene kafe,
uključujući arabicu i robustu, koje
imaju različite arome i jačine.
• Instant kafa: Brzo rastvorljiva kafa
koja se lako priprema dodavanjem
vode. Popularna je zbog svoje brze
pripreme i praktičnosti.
Čaj

• Zeleni čaj: Čaj koji se ne fermentiše i zadržava

veći deo svojih prirodnih antioksidansa. Poznat
po blagim ukusima i raznovrsnim aromama.
• Crni čaj: Fermentisani čaj koji ima snažniji ukus
i tamniju boju. Popularan je širom sveta i dolazi
u raznim varijacijama.
• Biljni čajevi: Čajevi napravljeni od različitih
biljaka i začina, često bez kofeina. Primeri
uključuju kamilicu, nane, hibiskus i đumbir.
Slatkiši i grickalice

• Slatkiši i grickalice često

predstavljaju poslastice koje se
konzumiraju kao zadovoljstvo ili u
posebnim prilikama. Važno je uživati
u njima umereno kao deo celokupne
ishrane. Raznolikost slatkiša i
grickalica pruža mnogo mogućnosti
za zadovoljenje različitih ukusa i
preferencija potrošača.
Čokolada

• Mlečna čokolada: Čokolada koja sadrži

mleko u prahu, šećer i kakao maslac. Ima
slatki ukus i kremastu teksturu.
• Tamna čokolada: Čokolada sa visokim
sadržajem kakaa, bez mleka ili sa
minimalnim dodatkom. Ima intenzivan ukus i
može sadržavati različite procente kakaa.
Kolači

• Kolači s voćem: Kolači koji sadrže

voće kao sastojak, poput voćnih pita,
kolača sa jabukama ili šljivama.
• Biskviti: Lagani i vazdušasti kolači,
često premazani kremom ili punjeni
voćem.
• Kroasani: Pahuljasti i prhki pekarski
proizvodi, obično sa slojevima testa,
često punjeni raznim nadevima
poput čokolade, voća ili badema.