Classis MAMMALIA

– Сисари
Студенти: Ирена Младеновић
Матеја Ђурић
Професор: Ненад Лабус
 CLASISS MAMMALIA

Име Mammalia потиче од латинског назива

mamma-сиса. Сисари су ендотермни кичмењаци
који су настали у касном тријасу, од гмизавачких
предака из група Synapsida. Заједно са птицама и
гмизавцима чине групу Amniota.
CLASISS MAMMALIA
 Фосилизовани скелети показују да су рани
сисари имали велике очне дупље (може значити
да су били активни ноћу).
 Сисари се нису такмичили са диносаурусима у
храни, јер би се хранили инсектима.
 Терцијарни период је назван "добом сисара".
Током овог времена, сисари су брзо почели да
се повећавају у врсти и броју.
Дијагностичке карактеристике сисара су:

• - Длака- рожни дериват коже

• - Млечне жлезде
• - Измењена синапсидна лобања
• - Једна кост у доњој вилици- дентале
• - Ти сушне кошчице у средњем уху
• - Турбиналне кости у етмоидном региону
• - Леви аортин лук
• - Мишићна дијафрагма
 ORDO CARNIVORA - Звери
•Звери су настале у касном ЕОЦЕН – у (пре око 40 мил. Година)
•Рецентна фауна обухвата око 230 врста.
•Најупадљивија карактеристика је присуство зуба раздирача (dentes
lacerantes).
•Животиње снажног тела и екстремитета, са адаптацијама на
предаторски начин живота: Прсти са канџама, редуковане
клавикуле, плантиградни, семиплантиградни или дигитиградни
начин гажења, кратак цревни систем.
•Углавном карниоворни али има и омниоворних, па и искључиво
хербиоворних.
• ПСИ И • МАЧКЕ И
СРОДНИЦИ СРОДНИЦИ
ПАСА МАЧАКА
SUBORDO: SUBORDO
CANIFORNIA FELIFORMIA
 FAMILIA CANIDAE - ПСИ
• Ова породица вукова обухвата око 30 врста дигитиградних звери.
• Предњи екстремитети имају пет а задњи четири прста, канџе се не могу
увлачити.
• Клавикуле су редуковане а rostrum издужен.
• У нашој фауни фамилија је заступљена са четири врсте
Vulpes Vulpes - Лисица
•Дужина тела без репа 65 цм
•Уши су дуге и шиљате, реп дуг и зашиљен са
беличастим врхом. Основна боја тела је
црвенкаста, вентрална страна је бела.
•Насељава различита станишта, не избегава људска
насеља, живи најчешће солитарно.
•Исхрана: Зечеви, мишеви, птице али и бобице и
воће.
FAMILIA MUSTЕLIDAE - КУНЕ
•Обухвата око 60 терестричних и акватичних врста.
•Мањих димензија, издуженог тела, кратких ногу и дугог репа.
•Канџе се никад не могу потпуно увући.
•Имају развијене аналне мирисне жлезде.
Mustela nivalis - Ласица
•Дужина тела без репа око 20 цм.
•Реп дуг око 5 цм, на врху није црн. Дорзална страна
тела црвенкасто смеђа, вентрална страна је бела.
•Насељава суве ливаде, поља, светле шуме и
околине људских насеља.
•Активна је у сумрак и ноћу а исхрана јој је углавном
анимална.
FAMILIA FELIDAE - Мачке
•Са изузетком Антарктика, Аустралије, Новог Зеланда,
Мадагаскара, Јапана и већине океанских острва, домаће
популације мачака налазе се широм света, а једна врста,
домаће мачке , уведена је скоро свуда где људи тренутно
постоје.
•Често су мачке подељене у две различите подгрупе, велике
мачке и мале мачке.
•Са изузетком највећих мачака, већина су вешти пењачи, а
многи су вешти пливачи.
•Имају дигитиградни начин гажења, као и канџе које се могу
потпуно увлачити.
Felis sylvestris – дивља мачка
•Доста крупнија од домаће мачке (око 60 цм, реп око 30 цм).
•Сивкасте је боје са кратким, дебелим репом црних и светлих
прстенова и црним врхом.
•Плашљива животиња, активна, углавном у сумрак и ноћу,
доста се ретко среће.
•Храни се мишевима, кунићима и зечевима.
•Насељава густе шуме, планинска подручја обрасла грмљем
али и плавне шуме у низијама. Код нас је распрострањена
јужно од Саве и Дунава, у Војводини насељава углавном
плавне шуме дуж великих река.
ORDO RODENTIA - Глодари
•Са преко 2000 живих врста смештених у око 30 породица, глодари
су далеко највећи ред сисара, барем по броју таксона (више од 40%
врста сисара припада реду глодара!)
•Величина глодара варира од малих мишева тежине 5 грама до
капибара, од којих највећи теже преко 70 кг.
•Налазе се широм света осим на Антарктику, Новом Зеланду и на
неким океанским острвима.
•Неке врсте проводе цео живот изнад земље у крошњама прашума;
други ретко израњају испод земље. Неке врсте су веома водене, док
су друге подједнако специјализоване за живот у пустињама.
•Многи су у одређеној мери сваштоједи; други су високо
специјализовани, једу, на пример, само неколико врста
бескичмењака или гљива.
• Важна морфолошка одлика је специфични зубни систем: поседују
глодњаке – специјализоване секутиће, по један у свакој вилици, који су
са предње стране обложени глеђи, док је са задње стране само дентин,
тако да се самооштре због различите тврдоће ова два ткива.

• У зубном систему јавља се диастена - простор који је често са

спољашње стране оивичен разраслим образима (кесе у којима се
складишти зрнаста храна).

• Главни мишић који глодари користе при жвакању је масетер, а глодари

се могу поделити у неколико група на основу тога како тачно користе ове
мишиће
FAMILIA SCIURIDAE
•Ово је разнолика група која се састоји од отприлике 279 врста
и 51 рода
•Имају дуге, жбунасте репове, оштре канџе и велике уши. Неки
имају добро развијене чуперке у ушима.
•Животиње дугог тела и добро развијеног китњастог репа.
•Хербиворна исхрана доминира, дневно су активне, у току
зимског периода (у нашим пределима)хибернирају.
•Веверице су аутохтоне широм света, са изузетком
Антарктика, Аустралије, јужне Јужне Америке и неких
пустињских региона. Заузимају станишта у распону од тундре
до прашуме.
Sciurus vulgaris - веверица
•Дужина тела је око 25цм, репа 15-20цм. Има дуг и китњаст
реп.
•Боја тела црвенкасто-смеђа до црна; зими се на врху ушију
јавља чуперак од длака.
•Насељава шумска подручја скоро целе Европе, код нас је
широко распрострањена јужно од Саве и Дунава;Северно
залази у област Делиблатске пешчаре.
 Spermophilus cittelus - текуница
• Дужине тела око 20цм, репа 5-7цм. Уши су мале, реп кратак.
• Боја тела је вентрално смеђе-сива, а дорзално је светлија.
• Дневно је активна, живи у колонијама, копа подземне
ходнике; има упозоравајуће понашање у опасности.
• Омнивор је.
• Насељава степска подручја, југоисточног дела средње
Европе, до мале Азије.
• Код нас живи у Војводини, подручју Власине и делу Старе
планине.
FAMILIA MURIDAE – Мишолики глодари
•Ова фамилија укључује већину познатих пацова и мишева, али породица
такође обухвата огроман низ других глодара.
•Описано је око 1150 живих врста муридних глодара, али сигурно још
много њих остаје да се открије. Они су распоређени у око 260 родова, који
су распоређени у 17 потфамилија .
•Чланови породице могу се наћи на свим континентима осим Антарктика и
на многим океанским острвима. Они заузимају екосистеме у распону од
суве пустиње до влажних тропских шума, од тундре до саване до
умерених шума.
•Њихове прехрамбене навике се крећу од правих сваштоједа до стручњака
за кишне глисте, подземне гљиве, чак и водене бескичмењаке. Њихов
значај за човечанство не може се преценити. Неке врсте узрокују
милионске штете на пољопривредном земљишту и ускладиштеној храни.
Други су вектори или резервоари бројних болести које су периодично
уништавале људску популацију
Apodemus agrarius – пругасти
миш
•Дужина тела око 10цм, а репа око 8цм; реп је скоро потпуно
без длака, прекривен рожним плочицама.
•Основна боја тела је жућкаста до црвенкасто-мрка. Медио-
дорзално присутна изражена црна пруга.
•Насељава различита станишта: поља, шуме, паркове, речне
обале, насељена места.
•Омниовор је.
•Распрострањен је у источној и југоисточној Европи.
•Код нас је релативно широко распрострањена, али највећи
део налаза потиче из Војводине дуж речних токова.
Cricetus cricetus - хрчак
•Дужина тела 22-30цм, репа 3-6цм.
•Животиња шареног крзна, вентрално тамно-жућкасте боје.
•Копа разгранате ходнике-активан у сумрак и ноћу.
•Хибернира
•Доминантан је хербивор.
•Карактеристична врста културне степе, Панонске низије и
појаса изнад Карпата. Местимично се налази и у Белгији и
Немачкој.
•Код нас насељава Војводину и уско подручје јужно од Дунава.
Nannospalax leucodon –
слепо куче
•Дужина тела до 27цм.
•Цилиндрично тело са удовима прилагођеним за копање, без
спољашњих ушних шкољки, очи су закржљале и превучене
кожом, редукована очна јабучица и n. opticus.
•Боја тела је смеђе-сива, вентрално тамнија.
•Копа разгранате подземне ходнике; преферира сувљу подлогу.
•Хербивор је.
•Живи у пределима средње, источне и југоисточне Европе.
•Код нас је широко распрострањен, живи на отвореним
стаништима, у Војводини степског типа, а на већим надморским
висинама на стаништима са елементима степе.
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ!