УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ЗА БИОЛОГИЈУ

SUBPHYLUM CRUSTACEA

Ментор: Студент:
Проф.др Небојша Живић Матеја Ђурић 015/20
 SUBPHYLUM CRUSTACEA
• РАКОВИ ИЛИ ЉУСКАРИ СУ ЗГЛАВКАРИ ЗА КОЈЕ ЈЕ КАРАКТЕРИСТИЧНО ДА ИМАЈУ
ДВА ПАРА АНТЕНА, ДВОГРАНЕ ЕКСТРЕМИТЕТЕ, ДА ДИШУ НА ШКРГЕ, И ДА СУ У
МАЛИМ ИЗУЗЕЦИМА ВОДЕНЕ ЖИВОТИЊЕ.
• ОБУХВАТА ОКО 30.000 ВРСТА, НАЈЧЕШЋЕ ДОБРО ПОКРЕТНИХ ЖИВОТИЊА КОЈЕ ВОДЕ
СЛОБОДАН НАЧИН ЖИВОТА, СА НЕКОЛИКО ВРСТА КОЈЕ СУ СЕСИЛНЕ И РЕТКИМ
ПАРАЗИТСКИМ ВРСТАМА.
• ЖИВЕ У МОРИМА, СЛАТКИМ ВОДАМА. ТЕЛО ИМ ЈЕ ХЕТЕРОНОМНО СЕГМЕНТИСАНО
И НАЈЧЕШЋЕ ПОДЕЉЕНО НА ДВА РЕГИОНА: ГЛАВЕНОГРУДНИ И ТРБУШНИ.
• НА ГЛАВИ СЕ НАЛАЗЕ ОЧИ, УСНИ ОТВОР, 5 ПАРИ ЕКСТРЕМИТЕТА. ПРВИ ПАР СУ
АНТЕНЕ ЈЕДАН КОЈЕ ПРИМАЈУ ХЕМИЈСКЕ ДРАЖИ, ДРУГИ ПАР СУ АНТЕНЕ ДВА ОНЕ
ИМАЈУ РАЗЛИЧИТЕ УЛОГЕ, ТРЕЋИ ПАР СУ МАНДИБУЛЕ ПОМОЋУ КОЈИХ СЕ ДРОБИ
ХРАНА, И ДВА ПАРА МАКСИЛА КОЈИ ДОДАТНО СИТНЕ ХРАНУ.
• СПОЉАШЊИ СКЕЛЕТ ЈЕ ДОБРО РАЗВИЈЕН И ИЗГРАЂЕН ОД КУТИКУЛЕ.
• ИСХРАНА: ХРАНЕ СЕ ФИЛТРИРАЊЕМ ОРГАНСКИХ ЧЕСТИЦА ИЛИ МИКРОООРГАНИЗАМА,
СИТЊЕЊЕМ БИЉНЕ ИЛИ ЖИВОТИЊСКЕ ХРАНЕ.
• ЦРЕВНИ СИСТЕМ ЧИНЕ: ПРЕДЊЕ, СРЕДЊЕ И ЗАДЊЕ ЦРЕВО.
• КРВНИ СИСТЕМ ЈЕ ОТВОРЕН, КРВ ЦИРКУЛИШЕ КРОЗ СРЦЕ, АРТЕРИЈЕ, СИНУСЕ. СРЦЕ
ВАРИРА ПО ВЕЛИЧИНИ И ПОЛОЖАЈУ. У КРВИ СЕ НАЛАЗЕ РЕСПИРАТОРНИ ПИГМЕНТИ:
ЕРИТРОКРУОРИН, ХЕМОЦИЈАНИН, ХЕМОГЛОБИН.
• РАКОВИ ДИШУ ПОМОЋУ ШКРГА, ОНИ КОЈИ ЖИВЕ У ВОДИ, КОЈЕ МОГУ БИТИ У ВИДУ
ЛИСТИЋА, СИЋУШНЕ ВОДЕНЕ ВРСТЕ РЕСПИРАЦИЈУ МОГУ ОБАВЉАТИ ЦЕЛОМ
ПОВРШИНОМ ТЕЛА.
• ИЗЛУЧИВАЊЕ СЕ ОБАВЉА ЈЕДНИМ ЈЕДИНИМ ПАРОМ ИЗМЕЊЕНИХ МЕТАНЕФРИДИЈА.
• НЕРВНИ СИСТЕМ ЈЕ ЛЕСТВИЧАСТОГ ТИПА. ОН СЕ ПРОТЕЖЕ ЧИТАВОМ ДУЖИНОМ ТЕЛА.
ШТО СЕ ТИЧЕ ЧУЛА ИМАЈУ: ТАКТИЛНА, ОПТИЧКА И ХЕМИЈСКА. СЛОЖЕНЕ ОЧИ СУ
РАЗВИЈЕНЕ КОД ВЕЋИНЕ РАКОВА.
• РАКОВИ ИМАЈУ ОДВОЈЕНЕ ПОЛОВЕ. ЖЕНКЕ ВОДЕ БРИГУ О ЈАЈИМА. NAUPLIUS ЈЕ ЛАРВА
ВЕЋИНЕ МОРСКИХ РАКОВА И НЕКИХ СЛАТКОВОДНИХ. ZOEA ЈЕ ЛАРВА ВИШИХ РАКОВА.
• ПОЗНАТО ЈЕ ОКО 350 ВРСТА У
СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ.
КЛАСИФИКАЦИЈА: SCL. REMIPEDIA,
SCL. CEPHALOCARIDA, SCL.
BRANCHIOPODA, SCL.OSTRACODA,
SCL. COPEPODA, SCL.
MYSTACOCARIDA, SCL.
TANTULOCARIDA, SCL. BRANCHIURA,
SCL.CIRRIPEDIA,
SCL.MALACOSTRACA.
 SUBCLASSIS REMIPEDIA

• ПОСТОЈИ ОКО 10 ВРСТА.

• ОВЕ ВРСТЕ ЖИВЕ У ОСТРВСКИМ
ПЕЋИНАМА ПОВЕЗАНЕ СА МОРЕМ.
• ВЕЛИЧИНА ТЕЛА СЕ КРЕЋЕ ОД
НЕКОЛИКО ММ ДО 5ЦМ.
• ХОМОНОМНО СУ СЕГМЕНТИСАНЕ СА
ВЕЛИКИМ БРОЈЕМ
НЕСПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ
ЕКСТРЕМИТЕТА.
 SUBCLASSIS CEPHALOCARIDA

• ПОЗНАТО ОКО 12 ВРСТА. ВЕЛИЧИНА СЕ КРЕЋЕ ОД 2 ДО 4ММ.

• ДУБИНКЕ ВРСТЕ, ЖИВЕ У ПЕСКУ И МУЉУ. ХЕРМАФРОДИТИ.
• ХОМОНОМНО СЕГМЕНТИСАНЕ СА ЕКСТРЕМИТЕТИМА НА ПРВИХ
ОСАМ СЕГМЕНАТА.
 SUBCLASSIS BRANCIOPODA

• ОВО СУ УГЛАВНОМ МАЛЕ, СЛАТКОВОДНЕ ЖИВОТИЊЕ КОЈЕ СЕ ХРАНЕ

ПЛАНКТОНОМ, КОЈИ УЗИМАЈУ КОРИСТЕЋИ СЕТЕ НА ЊИХОВИМ
ПРОДУЖЕЦИМА.
• ПОЗНАТО ЈЕ ОКО 800 ВРСТА.
• ТЕЛО ИМ ЈЕ ПОДЕЉЕНО НА: ГЛАВУ, ГРУДИ И ТРБУХ. ИМАЈУ ЛИСТОЛИКЕ
ЕКСТРЕМИТЕТЕ ЗА КРЕТАЊЕ И ДИСАЊЕ. ОДВОЈЕНИХ СУ ПОЛОВА.
НАУПЛИУС ЛАРВА.
• ПОДЕЛА: ORDO ANOSTRACA, ORDO NOTOSTRACA, ORDO CONCHOSTRACA,
ORDO CLADOCERA.
 ORDO ANOSTRACA
• ВЕЋИНА ВРСТА СУ МАЛИХ ДИМЕНЗИЈА.
• ПОЗНАТО ОКО 180 ВРСТА.
• ПЛИВАЈУ ТРБУШНОМ СТРАНОМ ОКРЕНУТОМ КА ГОРЕ.
• НЕМАЈУ КАРАПАКС, А НОГЕ КОРИСТЕ И ЗА ХРАЊЕЊЕ И ЗА ПЛИВАЊЕ,
ARTEMIA, STREPTOCEPHALUS.
 ORDO NOTOSTRACA

• РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ ИМАЈУ РАЗЛИЧИТЕ ВЕЛИЧИНЕ,

КОЈЕ СЕ КРЕЋУ ОД 2-3 ДО 10- 12ЦМ.
• ТЕЛО ЈЕ ИЗДУЖЕНО, МАЊЕ ИЛИ ВИШЕ
ПРЕКРИВЕНО ЧВРСТИМ ЛЕЂНИМ ШТИТОМ КОЈИ
ЈЕ ПРИЧВРШЋЕН ЗА ГЛАВУ.
• ЧЕСТИ СУ НА СВИМ КОНТИНЕНТИМА, ОСИМ НА
АНТАРКТИКУ. СКУТЕЛЕ ИМАЈУ СНАЖАН
КАРАПАКС КОЈИ ПОКРИВА ЛЕЂА И ДО 70 ПАРИ
НОГУ.
• НАСТАЊУЈУ БАРЕ И РИБЊАКЕ. TRIOPS LEPIDURUS.
 ORDO CONCHOSTRACA
• ЖИВЕ У МАЊИМ БАРАМА. БОЧНО
СПЉОШТЕНИ; ТЕЛО ЗАТВОРЕНО У
ДВОКАПКУ ЉУШТУРУ.
• МУЖЈАЦИ ИМАЈУ ПРВА ДВА ПАРА
ЕКСТРЕМИТЕТА ЗА ПРИДРЖАВАЊЕ
ЖЕНКИ.
• ТРУП БЕЗ ЈАСНЕ ГРАНИЦЕ ИЗМЕЂУ
ГРУДИ И ТРБУХА.
• CYZICUS, IMNADIA.
 ORDO CLADOCERA

• НАЈПРИМИТИВНИЈА ГРУПА РАКОВА. ВОДЕНЕ БУВЕ – НАЈБРОЈНИЈА ГРУПА

BRANCHIOPODA.
• СИТНИ РАКОВИ, ДУГИ САМО НЕКОЛИКО МИЛИМЕТАРА. ТЕЛО ИМ ЈЕ
СПЉОШТЕНО.
• НА ГЛАВИ ИМАЈУ КРУПНО СЛОЖЕНО ОКО.
• ТОРАКС ЈЕ ГРАЂЕН ОД 4-6 СЕГМЕНАТА КОЈЕ НОСЕ ПО ПАР РЕЖЊЕВИТИХ
ЕКСТРЕМИТЕТА.
• ХРАНЕ СЕ СИТНИМ ОРГАНИЗМИМА, БАКТЕРИЈАМА, АЛГАМА, И ДРУГИМ
СИТНИМ РАЧИЋИМА. DAPHNIA, BOSMINA.
 SUBCLASSIS OSTRACODA

• ИДЕНТИФИКОВАНО ОКО 70.000 ВРСТА ГРУПИСАНИХ У НЕКОЛИКО РЕДОВА.

• ТО СУ МАЛИ РАКОВИ.
• ГЛАВА ЧИНИ НАЈВЕЋИ ДЕО ТЕЛА И ТРУП КОЈИ ЧИНЕ ДВА СЕГМЕНТА.
• РЕСПИРАТОРНИ И КРВНИ СИСТЕМ УГЛАВНОМ РЕДУКОВАНИ.
• ЕКСКРЕТОРНИ ОРГАНИ: МАКСИЛАРНЕ И АНТЕНАЛНЕ ЖЛЕЗДЕ.
• ОДВОЈЕНИХ СУ ПОЛОВА. НАУПЛИУС ЛАРВА. CYPRIS SP.
 SUBCLASSIS COPEPODA

• ПОЗНАТО ЈЕ ОКО 8.500 ВРСТА, УГЛАВНОМ МОРСКЕ И СЛАТКОВОДНЕ ВРСТЕ.

ВЕЛИЧИНЕ ОД 1-5ММ.
• ХРАНЕ СЕ УГЛАВНОМ ФИЛТРИРАЊЕМ ФИТОПЛАНКТОНА, ХРАНЕ СЕ
ЛАРВАМА КОМАРАЦА.
• ТЕЛО ИМ ЈЕ ЦИЛИНДРИЧНО.
• ЕКСКРЕЦИЈА: МАКСИЛАРНЕ ЖЛЕЗДЕ, РЕСПИРАТОРНИ, ПОНЕКАД И КРВНИ
СИСТЕМ РЕДУКОВАН. ОДВОЈЕНИХ СУ ПОЛОВА.
• НАЈЧЕШЋЕ CYCLOPS SPP.
 SUBCLASSIS BRANCHIURA

• ТО СУ ЕКТОПАРАЗИТИ КОЈИ СЕ ПРВЕНСТВЕНО НАЛАЗЕ НА РИБАМА,

АЛИ СЕ МОГУ НАЋИ И НА ДРУГИМ ОРГАНИЗМИМА КАО ШТО СУ
БЕСКИЧМЕЊАЦИ.
• НЕКЕ ВРСТЕ СЕ ХРАНЕ КРВЉУ СВОГ ДОМАЋИНА, ДОК СЕ ДРУГЕ ХРАНЕ
ВАНЋЕЛИЈСКИМ МАТЕРИЈАЛОМ.
• САСТОЈЕ СЕ ОД ОВАЛНОГ КАРАПАКСА, ЧЕТИРИ ПАРА НОГУ ЗА
ПЛИВАЊЕ, ПАР ПРЕДЊИХ СЛОЖЕНИХ ОЧИЈУ.
• ПРВЕ АНТЕНЕ ТРАНСФОРМИСАНЕ У КАНЏИЦЕ.
 SUBCLASSIS CIRRIPEDIA
• ПОЗНАТО ЈЕ ОКО 900 ВРСТА.
• ВЕЋИНА ВРСТА СА ФИЛТРИРАЈУЋОМ ИСХРАНОМ , МАЊИ БРОЈ ПРЕДАТОРА.
• ИМАЈУ ШЕСТ ПАРИ ЕКСТРЕМИТЕТА СА ЦИРАМА.
• ОКРЕНУТЕ ГЛАВОМ КА ПОДЛОЗИ. ВЕЋИНА ХЕРМАФРОДИТИ.
• ПОЛНИ ДИМОРФИЗАМ; КОД НЕКИХ МУЖЈАЦИ СИТНИЈИ И ЖИВЕ
ПРИЧВРШЋЕНИ НА ЖЕНКАМА. НАУПЛИУС ЛАРВА.
 SUBCLASSIS MALACOSTRACA
• САДРЖЕ ОКО 40.000 ВРСТА РАКОВА. ЖИВЕ У МОРИМА И СЛАТКИМ ВОДАМА,
ИМАЈУ ЧЛАНКОВИТО ТЕЛО И ДИШУ ШКРГАМА.
• ИМАЈУ ГЛАВУ, ПРСНИ КОШ И АБДОМЕН СПОЈЕН У ЈЕДНО ТЕЛО. ГЛАВА ИМ
СЕ САСТОЈИ ОД ПЕТ СЕГМЕНАТА, ПРСНИ КОШ ОД ОСАМ, А АБДОМЕН ОД 6
СЕГМЕНАТА.
• НА ГЛАВИ ИМАЈУ ДВА УПАРЕНА ОКА, ДВА ПАРА АНТЕНА.
• ИМАЈУ ПО ОСАМ ПАРИ НОГУ. РАЗВИЋЕ ДИРЕКТНО ИЛИ ПРЕКО ZOEA
ЛАРВЕ.
 SUPERORDO PHYLOCARIDA – ORDO
LEPTOSTRACA
• ПОЗНАТО ЈЕ ОКО 20 ВРСТА КОЈЕ ЖИВЕ У МУЉЕВИТИМ МОРСКИМ
ПЛИЋАЦИМА.
• ОБИЧНО МАЛИ, ОБИЧНО ДУГИ ОД 5 ДО 15ММ. РАКОВИ КОЈИ СЕ
РАЗЛИКУЈУ ОД СВИХ ОСТАЛИХ ПРИПАДНИКА СВОЈЕ КЛАСЕ ПО ТОМЕ
ШТО ИМАЈУ СЕДАМ ТРБУШНИХ СЕГМЕНАТА.
• ГЛАВА ИМА СЛОЖЕНЕ ОЧИ, ДВА ПАРА АНТЕНА И ПАР МАНДИБУЛА.
• ИМАЈУ ШКРГЕ, АЛИ ТАКОЂЕ ДИШУ КРОЗ РЕСПИРАТОРНУ МЕМБРАНУ
НА УНУТРАШЊОЈ СТРАНИ КАРАПАКСА.
• ФИЛТРИРАЈУЋА ИСХРАНА. НАЈСТАРИЈИ ФОСИЛИ – КАМБРИЈУМ.
 SUPERORDO HOPLOCARIDA – ORDO
STOMATOPODA

• ОКО 300 ВРСТА. СПЉОШТЕНИ РАКОВИ ВЕЛИЧИНЕ 5-40ЦМ.

• ЖИВЕ У ШУПЉИНАМА СТЕНА, КОРАЛА ИЛИ ЗАРИВЕНЕ У ПЕСАК ИЛИ
МУЉ.
• ИМАЈУ КРАТАК КАРАПАКС КОЈИ ОМОГУЋАВА ПОКРЕТЉИВОСТ У
ДУПЉАМА И КАНАЛИМА. ПРЕДАТОРИ, КАМУФЛИРАЊЕ У ПЕСКУ.
• ДРУГИ ПАР ГРУДНИХ НОГУ ПРИЛАГОЂЕН ЗА ЛОВ. ОЧИ НА ДРШКАМА.
• ПРЕПОЗНАЈУ БОЈЕ И ЛИКОВЕ. ИМАЈУ ШИРОК ТРБУХ; ШКРГЕ НА
ТРБУШНИМ ЕКСТРЕМИТЕТИМА. ZOEA ЛАРВА. SQUILLA SPP. SQULLA
MANTIS.
 SUPERORDO PERACARIDA

• ОБУХВАТА ОКО 12.000 ВРСТА. ШТО ЈЕ ОКО 30% СВИХ РАКОВА.

• ЛЕЖАЈНА КОМОРА КОД ЖЕНКИ СЕ ФОРМИРА ОД КОКСИ ГРУДНИХ
ЕКСТРЕМИТЕТА.
• ИМАЈУ ЈЕДАН ПАР МАКСИЛОПЕДА.
 ORDO AMPHIPODA

• ТО ЈЕ РЕД РАКОВА БЕЗ КАРАПАКСА.

• ПОСТОЈИ ВИШЕ ОД 9.900 ВРСТА КОЈЕ СУ ДО САДА ОПИСАНЕ.
• ОНЕ СУ УГЛАВНОМ МОРСКЕ ЖИВОТИЊЕ.
• ХРАНЕ СЕ ДЕТРИТУСОМ, ЛЕШИНАМА, ФИЛТРИРАЊЕМ. ШКРГЕ ИМ СЕ
НАЛАЗЕ НА ГРУДНИМ СЕГМЕНТИМА.
• ЕКСКРЕЦИЈА АНТЕНАЛНИМ ЖЛЕЗДАМА. ЈАЈА У ЛЕЖАНОЈ КОМОРИ.
ДИРЕКТНО РАЗВИЋЕ.
• ОНИ СУ ИНДИКАТОРИ ЧИСТИХ ВОДА, ВЕОМА СУ ОСЕТЉИВИ НА НАЈМАЊЕ
ЗАГАЂЕЊЕ.
 ORDO ISOPODA

• ЖИВЕ У МОРУ, СЛАТКОЈ ВОДИ И НА КОПНУ.

• СВИ ИМАЈУ КРУТЕ, СЕГМЕНТИРАНЕ ЕГЗОСКЕЛЕТЕ, ДВА ПАРА АНТЕНА, СЕДАМ ПАРИ
НОГУ И ПЕТ ПАРИ РАЧВАСТИХ ДОДАТАКА НА ТРБУХУ КОЈЕ КОРИСТЕ ПРИ ДИСАЊУ.
• НЕКИ СЕ ХРАНЕ МРТВОМ ИЛИ ТРУЛОМ БИЉНОМ И ЖИВОТИЊСКОМ МАТЕРИЈОМ,
ФИЛТРИРАЊЕМ ВОДЕ, НЕКИ СУ ПРЕДАТОРИ, ПАРАЗИТИ.
• ФОСИЛНИ ОСТАЦИ ДАТИРАЈУ ИЗ КАРБОНА, КАДА СУ ОВЕ ЖИВОТИЊЕ ЖИВЕЛЕ У
ПЛИТКИМ МОРИМА.
• ТЕЛО ИМ СЕ САСТОЈИ ОД ГЛАВЕ, ГРУДНОГ КОША СА 8 СЕГМЕНАТА, И ТРБУХА СА ШЕСТ
СЕГМЕНАТА. ПОСТОЈЕ ДВА ПАРА АНТЕНА. ASELLUS.
 SUPERORDO EUCARIDA
• КАРАПАКС ПОКРИВА ЧИТАВЕ ГРУДИ.
• ШКРГЕ И СРЦЕ НА ГРУДИМА.
• ОЧИ НА ДРШКАМА.
 ORDO DECAPODA

• ОВАЈ РЕД ОБУХВАТА СКОРО 15.000 ВРСТА СВРСТАНИХ У ОКО 2.700 РОДОВА.
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПРЕДСТАВНИЦИ ОВОГ РЕДА СУ КРАБЕ, ЈАСТОЗИ И КОЗИЦЕ.
• ВЕЛИЧИНЕ ОД НЕКОЛИКО ММ ДО НЕКОЛИКА МЕТРА. КОРИСТЕ СЕ У ИСХРАНИ
ЉУДИ.
• ИМАЈУ ПЕТ ПАРИ ГРУДНИХ НОГУ, ТРИ ПАРА МАКСИЛОПЕДА. КРЕЋУ СЕ ПО
ДНУ ПОМОЋУ ЕКСТРЕМИТЕТА, ЖИВЕ У ШУПЉИНАМА. ПРЕДАТОРИ И
ЛЕШИНАРИ. ФИЛТРАЦИОНА ИСХРАНА.
• ЦРЕВНИ СИСТЕМ: КАРДИЈАЧНИ ЖЕЛУДАЦ ЗА МРВЉЕЊЕ ХРАНЕ.
• РЕСПИРАЦИЈА: КОЗИЦЕ ИМАЈУ 24 ШКРГЕ НА СВАКОЈ СТРАНИ ГРУДИ, ЈАСТОЗИ
20, А КРАБЕ 3. НЕРВНИ СИСТЕМ ЈЕ КОНЦЕНТРИСАН У ЈЕДИНСТВЕНУ
ГАНГЛИЈСКУ МАСУ КОД КРАБА. ЧУЛА СУ ИМ ДОБРО РАЗВИЈЕНА. КОЗИЦЕ
ИЗБАЦУЈУ ЈАЈА У ВОДУ, ЛАРВА ЈЕ НАУПЛИУС, ОСТАЛИ РАКОВ СЕ РАЗВИЈАЈУ
 SUBORDO NATANTIA
• БОЧНО СПЉОШТЕНИ И СЛАБО СКЛЕРОТИЗОВАНИ РАКОВИ.
• ПЕЛАШКЕ И БЕНТОСНЕ ФОРМЕ, СА ДОБРО РАЗВИЈЕНИМ ТРБУШНИМ
НОГАМА.
• ЈЕСТИВЕ. НАУПЛИУС И МЕТАНАУПЛИУС ЛАРВЕ.
• ХЕЛИПЕДЕ СЛАБО ИЗРАЖЕНЕ.
SUBORDO REPTANTIA

• БЕНТОСНЕ ФОРМЕ. ХОДАЈУ ПО ПОДЛОЗИ, РЕТКО ПЛИВАЈУ.

• ТРБУШНЕ НОГЕ СЛАБО РАЗВИЈЕНЕ. КАРАПАКС ДОБРО
РАЗВИЈЕН.
• МАСИВНЕ ХЕЛИПЕДЕ, РОСТРУМ РЕДУКОВАН.
• ВЕЛИКИ БРОЈ РАКОВА ИМА ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ.
• АNOMURA – МЕКОТРБИ РАКОВИ. ОЧИ ИЗМЕЂУ ДРУГИХ АНТЕНА,
ТРБУХ ВИШЕ ИЛИ МАЊЕ РЕДУКОВАН. BRACHYURA – КРАБЕ У У
ЖЕМ СМИСЛУ ОКО 4.500 ВРСТА. ТРБУХ ЈЕ РЕДУКОВАН.
• ЖИВЕ У ДУБИНАМА, У ПЛИЋАКУ У УДАРНОЈ ЗОНИ ТАЛАСА. ОЧИ
БОЧНО ОД ДРУГИХ АНТЕНА. CANCER, МАЈА.
 ORDO EUPHAUSIACEA
• ПОЗНАТО ЈЕ ОКО 90 ВРСТА КРИЛОВА, И СВЕ ЖИВЕ У
МОРИМА.
• ФИЛТРАЦИОНА ИСХРАНА ЗООПЛАНКТОНОМ. МАЊИ БРОЈ
ПРЕДАТОРИ. КАРАПАКС ПРЕКРИВА САМО ДЕО ГРУДИ.
• 400.000 ТОНА СЕ ГОДИШЊЕ ЛОВИ. НАЈПОЗНАТИЈА ВРСТА
ЈЕ АНТАРКТИЧКИ КРИЛ – EUPHAUSIA SUPERBA.
• ПОЈАВЉУЈЕ СЕ У ДИВОВСКИМ ЈАТИМА. ГЛАВНИ ЈЕ ИЗВОР
ХРАНЕ ЗА КИТОВЕ, ФОКЕ, ПИНГВИНЕ, АЛБАТРОСЕ И ДРУГЕ
ПТИЦЕ.
• НА ОЧИМА ИМА ОРГАНЕ КОЈИ СВЕТЛУЦАЈУ ЖУТОЗЕЛЕНО
СВЕТЛО, ПА ГА ЗАТО И ЗОВУ И СВЕТЛУЦАВИ РАЧИЋ.
 ФИЛОГЕНИЈА CRUSTACEA

• ФОСИЛИ ПОЗНАТИ ИЗ КАМБРИЈУМА.

• БЕНТОСНА ФОРМА СА ГЛАВОМ И ХОМОНОМНИМ ТРУПОМ,
НЕДИФЕРЕНЦИРАНИ ВИШЕФУНКЦИОНАЛНИ ТРУПНИ ЕКСТРЕМИТЕТИ.
• MALACOSTRACA СУ НАЈУСПЕШНИЈА И НАЈПРОГРЕСИВНИЈА ГРУПА.
• LEPTOSTRACA НАЈПРИМИТИВНИЈЕ, НАЈСТАРИЈИ ФОСИЛИ.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ