DEFINICIJA

EKSTRACELULARNI
MATRIKS
za MEDICINSKI ODSEK
PROF DR GORANA RAN
RANI
INSTITUT ZA HISTOLOGIJU I
EMBRIOLOGIJU
MEDICINSKI FAKULTET U NI
NIU

ELATINOZNA,

AMORFNA,
BEZBOJNA,HOMOGENA, PROVIDNA
PROVIDNA
SUPSTANCA
POPUNJAVA PROSTOR IZMEU
ELIJA I POVEZUJE ELIJE ISTOG ILI
RAZLI
RAZLIITIH TKIVA
UTI
UTIE NA RAZVI
RAZVIE,OBLIK,
POLARIZACIJU, PONA
PONAANJE I
FUNKCIJU ELIJA I TKIVA

ECM
ECM
AKO

HOE DA SAZNA
SVE O ELIJI MORA DA
NAUI SVE O
EKSTRACELULARNOM
MATRIKSU

ECM
TE
TEKO VIDLJIV NA PREPARATIMA
JER SU KOMPONENTE RASTVORLJIVE
U VODI
VODI
-NA NJEGA UTI
UTIE pH, JONSKI
SASTAV, FIKSACIJA TKIVA,
TKIVA,
-SLABO I TE

KO
SE
BOJI
TE
-POSEDUJE OSOBINU METAHROMAZIJE

BOJI SE TOLUIDIN BLU BOJOM

ECM
NIJE PASIVAN LEPAK
ELIJA KOMUNICIRA SA ECMom
UZIMA IZ ILI IZBACUJE SVE U OKOLINU
DINAMI
DINAMINA STRUKTURA KOJA
RAZMENJUJE INFORMACIJE
PRI
PRIVR
VRUJE, OMOGU
OMOGUAVA MIGRACIJU,
DIFERENCIJACIJU I SVEUKUPNU
ORGANIZACIJU TKIVA I ORGANIZMA

ELIJE I ECM

SLUZNO VEZIVNO TKIVO

ECM
MENJA

KONZISTENCIJU TKIVA

SINTETI
SINTETIU GA SPECIJALIZOVANE ELIJE:
FIBROBLASTI, OSTEOBLASTI,
HONDROBLASTI...

SPOREDNA I POVREMENA FUNKCIJA

NEKIH ELIJA:
VANOVE ELIJE, ADIPOCITI, GLATKE
MI
MIINE ELIJE...

FIBROBLASTI: IZGRADNJA, POPRAVKA,

RAZGRADNJA ECM KOMPONENTI

ADIPOCITI

FAZE ECM

KOMPONENTE ECMa

VRSTA

TENA

UDRUENA SA
ELIJAMA

OSNOVNA

SUPSTANCA
VLAKNAVLAKNA-FIBRILARNI PROTEINI
(KOLAGENA, ELASTI
ELASTINA,
RETIKULARNA)
TKIVNA TE
TENOST (SLOBODNA I
VEZANA)

OSNOVNA SUPSTANCA

PORODICA GLIKOKONJUGATA

GLIKOZAMINOGLIKANI
GLIKOPROTEINI
PROTEOGLIKANI

ADHEZIVNI GLIKOPROTEINI: LAMININ,

FIBRONEKTIN, ENTAKTIN, OSTEONEKTIN,
HONDRONEKTIN...
STRUKTURNI PROTEINI: TROPOKOLAGEN
I TROPOELASTIN

AFM SNIMAK PROTEOGLIKANA I GAG

FIBRONEKTIN

OSNOVNA SUPSTANCA
POPUNJAVA

FILTAR!!!

PROSTOR I SLU
SLUI KAO

PROTEOGLIKANI
GAG

I HIJALURONAN
KOJI SADR
SADRE
MAKROMOLEKULE
GLIKOZAMINOGLIKANA)

(MOLEKULI

GLIKOZAMINOGLIKANI
LINEARNI

RIGIDNI POLIMERI
DISAHARIDA SASTAVLJENI OD:
1.GLUKURONSKE ILI IDURONSKE
KISELINE
2.AMINISANOG EERA:
GLUKOZAMINA ILI GALAKTOZAMINA
- NEGATIVNO NAELEKTRISANE
KARBOKSILNE I SULFATNE GRUPE

GLIKOZAMINOGLIKANI
POPUNJAVAJU PROSTOR:
GLIKOZAMINOGLIKANI I PROTEOGLIKANI

NESULFATISANI:

HIJALURONSKA KISELINA (HIJ

(HIJALURONAN)
SULFATISANI:

HONDROITIN -4 ILI -6 SULFAT

DERMATAN SULFAT
KERATAN SULFAT
HEPARAN SULFAT
HEPARIN

GLIKOZAMINOGLIKANI
VRLO

NEGATIVNO NABIJENI
MOLEKULI
HIDROFILNI
ODR
ODRAVAJU TURGOR
FORMIRAJU VELIKE PROTEOGLIKANE
UTI
UTIU NA STARENJE

GAG ili MUKOPOLISAHARIDI

GAG
LOKALIZACIJA:

U VEZIVNOM TKIVU
DU
DUI ILI KRA
KRAI LANCI
KISELI NABOJ - ANJONI VEZUJU
KATJONE I VODU
FUNKCIJA: SMANJENJE TRENJA,
HIDRATACIJA TKIVA, ADHEZIJA

HIJALURONSKA KISELINA
LOKALIZACIJA:
STAKLASTO TELO OKA
SINOVIJALNA TE
TENOST ZGLOBA
DERM KO

E
KO
HIJALINA HRSKAVICA
FUNKCIJA:
FUNKCIJA:
STI
STINJIVOST TKIVA, PODMAZIVANJE,
BARIJERA, ANTI SPREADING FAKTOR

HIJALURONAN JE PROST GLIKOZAMINOGLIKAN

SA PONAVLJAJU
PONAVLJAJUOM DISAHARIDNOM
SEKVENCOM KOJI JAKO EFEKTNO
POPUNJAVA PROSTOR

HIJALURONAT I POPUNJAVA I
STVARA PROSTOR

GAG + GAG+ .....A

.....A VEZANI ZA
PROTEIN=
PROTEIN=PROTEOGLIKAN

VEZNO MESTO

ETKA ZA FLAE
PROTEOGLIKAN
PROTEIN

GAG

PROTEOGLIKANI
PROTEOGLIKANI VEZANI ZA
HIJALURONSKU KISELINU

VEZIVANJE PGa ZA
HIJALURONSKU KISELINU

MONOMERI (PROTEOGLIKAN AGREKAN) I

HIJALURONSKA KISELINA) = AGREGATI

AGREKANSKI
PROTEOGLIKANI
POPUNJAVAJU
INTERCELULARNI
PROSTOR U HRSKAVICI

NAJEI PROTEOGLIKANI

PROTEOGLIKANI VEZANI ZA
ELIJU

ECM NIJE SAMO LJIGA

PG VEZANI ZA ELIJSKU
MEMBRANU
INTEGRIN
I ECM

GLIKOPROTEINI
MNOGO

PROTEINA, MALO EERA

LANCI BEZ
PONAVLJANJA DISAHARIDA
ADHEZIJA ELIJA, KOLAGENIH
VLAKANA I GAG
NAJPOZNATIJI SU: FIBRONEKTIN,
LAMININ, ENTAKTIN,
TROMBOSPONDIN, HONDRONEKTIN,
OSTEONEKTIN...
RAZGRANATI

FIBRONEKTIN
SINTETI
SINTETIU GA
FIBROBLASTI
ADHEZIJA SA BL
VODI
VODI U
MIGRACIJAMA EL
VI
VIE FORMI
PLAZMA FORMA U
KRVI,
KRVI, VRSTA U
BAZALNOJ LAMINI

Fibronektin povezuje elije sa

matriksom

MIGRACIJE
ELIJA VODI

Fibronek
Fibronektinska
tinska

vlakna se sastoje od
povezanih polimera fibronektinskih
homodimera (DVA ISTA LANCA).
LANCA).

FIBRONEKTIN

Fibronek
Fibronektinski
tinski

proteini
proteini sadr
sadre est
strukturnih regiona za vezivanje
struktura

LAMININ
VELIKI GP
KRSTASTI OBLIK
RAZLI
RAZLIITE FORME
ADHEZIJA
BAZALNA LAMINA

Laminini obezbeuju adhezivni

substrat za elije
Laminini

su heterotrimeri sastavljeni od
tri razliite subjedinice (,, ) omotane
zajedno sa navojnom konfiguracijom.
Lamininski heterotrimeri ne formiraju
vlakna.
Vezuju se za linker proteine koji im
onemoguavaju da formiraju kompleksne
mree u ECMu.

UDRUIVANJE LAMININA

LAMININ U BAZALNOJ LAMINI

PROTEOGLIKANI
BAZALNE MEMRANE

NIDOGEN

PERLEKAN

VLAKNA VEZIVNOG TKIVA

KOLAGENA
RETIKULARNA
ELASTI
ELASTINA

KOLAGENA VLAKNA
VLAKNA IMAJU JA
JAINU ELI
ELINE
NITI, UKR
UKRTAJU SE, ALI SE NE
GRANAJU
DAJU VRSTINU TKIVIMA, ODUPIRU
SE SILI ISTEZANJA I PRITISKU
KUVANJEM - TUTKALO

KOLAGENA VLAKNA
KOLAGENKOLAGEN-NAJRASPROSTRANJENIJI

PROTEINPROTEIN-glikoprotein (30% TELESNE

TE
TEINE)
FORMIRA BELA VLAKNA
DEBLJINE(O,2DEBLJINE(O,2-0,5
0,5m) OTPORNA NA
ISTEZANJE - PLASTI
PLASTINOST
VLAKNA NA EM POKAZUJU
POPRE
POPRENU ISPRUGANOST

KOLAGENA VLAKNA
SINTETI
SINTETIU

IH: FIBROBLASTI,
OSTEOBLASTI, HONDROBLASTI,
GLATKE MI
MIINE ELIJE, VANOVE..

PRISUTNA

U SVIM VEZIVNIM TKIVIMA

OSIM KRVI (KO
(KOA-DERM 40%, DO 50%
KOSTI, LIGAMENTI, TETIVE,
HRSKAVICE, DENTIN, KAPSULE
ORGANA...)

KOLAGENA VLAKNA

KOLAGENA VLAKNA HE metoda

BOJE

SE:
HE METODOM RU
RUIASTO,
TRIHROMNIM BOJENJIMA PLAVO ILI
ZELENO U ZAVISNOSTI OD
PRIMENJENE BOJE

Kolagen-Masonova metoda

Kolagena vlakna
EM
EM

SEM

TROPOKOLAGEN

OSNOVNI MOLEKUL
TROPOKOLAGEN
280nM

FIBROBLASTI

C
C
TROSTRUKI DESNOGIRI
HELIKS PROKOLAGENA

SINTEZA KOLAGENA

INTRAMOLEKULARNO
POVEZIVANJE LIZIL OKSIDAZOM

C
VITAM
IN

SINTEZA I SEKRECIJA PROKOLAGENA

PROALFA

LANAC
ALFA LANACLANACTROSTRUKI HELIKS
PREPROKOLAGEN
PROKOLAGEN
TROPOKOLAGEN
PROTOFIBRILA
FIBRILA
SNOP

ILI UDRU
UDRUIVANJE VI
VIE VRSTA

EKSTRACELULARNA OBRADA I UDRUIVANJE

KOLAGENIH VLAKANACA I VLAKANA

UDRUIVANJE KOLAGENA

TROPOKOLAGENI

UDRU
UDRUIVANJE KOLAGENIH
MOLEKULA
PARALELNO

POVEZIVANJE GLAVA U
REP TROPOKOLAGENA
OSTAVLJAJU PUKOTINE - GAP
SLEDE
SLEDEI U NIZU POMEREN ZA PA
SE PREKLAPAJU I i VI, II i VII
PUKOTINE SE POPUNJAVAJU BOJOM
I JAVLJA SE ISPRUGANOST NA 67nm

KOLAGENI TIPOVI I DISTRIBUCIJA

NAJVANIJI TIPOVI KOLAGENA

TIP I

VLAKNO

DERMIS, TETIVE,
LIGAMENTI, KOSTI,
KAPSULE ORGANA

TIP II

VLAKNO

HRSKAVICE,
STAKLASTO TELO

TIP III

VLAKNO

KOTANA SR,
SLEZINA, LIMFNI
VOR

TIP IV

MREA

BAZALNE
MEMBRANE

TIP VII

VLAKNO

SIDREA VLAKNA
BAZALNE
MEMBRANE

POPRENA ISPRUGANOSTPERIODICITET KOLAGENA

NOVA PODELA TIPOVA

KOLAGENA

TIPOVI KOLAGENA

KOLAGENA VLAKNA I SNOPOVI:

VARIJACIJE U ORGANIZACIJI I
BOJENJU

VRSTE KOLAGENA
UDRUENI
KOLAGEN
TIP IX
KOLAGEN KOJI
STVARA MREE
TIP IV

RAZLAGANJE KOLAGENA METALOPROTEINAZE

KOLAGEN TIPA III I KOLAGEN

TIPA VII-SIDREA VLAKNA

RETIKULARNA VLAKNA
KOLAGEN

TIPA III
PRE
PRENIKA, TANKA(O,5TANKA(O,52m), POPRE
POPRENO ISPRUGANA, JA
JAE
GLIKOZIRANA I FORMIRAJU 3D
MRE
MREE U ORGANIMA
BOJE SE SREBRENIM SOLIMA CRNO
MANJEG

ARGIROFILNA VLAKNA
NE

BOJE SE HE METODOM

RETIKULARNA VLAKNA

RETIKULARNA VLAKNA SE BOJR

SPECIFINO SREBROM

SINTETI
SINTETIU

IH FIBROBLASTI,
ODNOSNO RETIKULARNE ELIJE
PRISUTNA U: BAZALNIM
MEMBRANAMA, HEMATOPOETSKIM
ORGANIMAORGANIMA-KOSTNA SR
SR
U LIMFNIM ORGANIMA OSIM TIMUSA
BUBREG, JETRA, MATERICA, KRVNI
SUDOVI, OKO GLATKIH I MI
MIINIH
ELIJAELIJA- EKSTERNA LAMINA

RETIKULARNA VLAKNA

RETIKULARNA VLAKNA

RETIKULARNA ELIJA

TIPOVI RETIKULARNIH ELIJA

NEDIFERENTOVANE
LITORALNE

ELIJE
ADVENTICIJUMSKE ELIJE
FIBROBLASTOLIKE
DENDRITI
DENDRITINE ELIJE (APC)
INTERDIGITATNE ELIJE(APC)

ELASTINA VLAKNA SE
SASTOJE OD:

ELASTINA VLAKNA
UTA,

NISU POPRE
POPRENO ISPRUGANA
IMAJU OSOBINU ELASTI
ELASTINOSTI
TANKA, ISPREPLETANA,
ISPREPLETANA, GRANAJU SE
I POVEZUJU MEUSOBNO
HE IH SLABO BOJI RU
RUIASTO,
ASTO, ALI
SE BOJE ORCEINOM I REZORCINREZORCINFUKSINOM CRNO
RAZLA
RAZLAE IH ELASTAZA

ELASTIN
MIKROFIBRILIN

1i2

ELASTIN
ELASTIN

NASTAJE POLIMERIZACIJOM
TROPOELASTINA KOJI NASTAJE OD
PROELASTINA
KARAKTERISTI
KARAKTERISTINE AMINO KISELINE SU
PROLIN I LIZIN, A POVEZIVANJE
POLIPEPTIDNIH LANACA IDE PREKO
DEZMOZINA I IZODEZMOZINA
LOKALIZACIJA: VELIKI KRVNI SUDOVI,
EL. HRSKAVICA, STROMA PLU
PLUA

SINTETIU IH GLATKOMIINE ELIJE I

FIBROBLASTI (MANJE SA STARENJEM)
PODSEAJU NA MANMELOU!!!

Elastina vlakna nastaju

deponovanjem elastina u fibrilinsku
osnovu

OKSITALANSKA

ELAUNINSKA

ELASTINA

VLAKNA

VLAKNA

VLAKNA

KAKO ELASTINA VLAKNA

OBEZBEUJU ELASTINOST

ELASTINA VLAKNA
MEMBRANE U KRVNIM
SUDOVIMA

OKSITALANSKA VLAKNA

ELASTINE LAMELE

VERHOF BOJENJE
ELASI
ELASINA VLAKNA