Од прве ћелије до

еукариота
Софија Петровић и Кира Гавриловић
 Прве праве ћелије

 Поступна еволуција прото-ћелија довела је до првих правих ћелија:

1. ДНК као релативно поуздан и стабилан наследни материјал, уз
одговарајућу апаратуру за њену репликацију и транскрипцију
2. Рибозоме, тРНК и ензиме задужене за верно повезивање аминокиселина с
одговарајућим тРНК
3. Мембрана је садржавала и протеине који су омогућавали селективни
транспорт
4. У цитоплазми су имали и апарат ензима и коензима који су обављали
метаболизам
 Настанком ћелија које имају сва та својства, убрзао се процес еволуције и
уз бројне супстанце, свакако подразумевао следеће опште трендове:
1. Усавршавање и повећање поузданости процеса репликације,
транскрипције и транслације
2. Усавршавање и усложавање мембране, повећањем улоге протеина и
капацитета мембране да селективним транспортом одржава хоместазу
хемијског састава ћелије
3. Усавршавање исхране и нарочито настанак разноврсних начина исхране
4. Све већа сложеност, усклађеност и ефикасност метаболичких путева
КАКО НАЗИВАМО СРЕДИНУ
БОГАТУ КИСЕОНИКОМ, А
КАКО ОНУ У КОЈОЈ НЕ
 Пре нагомилавања кисеоника у атмосферу,
живот у осветљеној зони близу површине
воде био је изложен дејству УВ зрачења.
 Старост првих фосилних седимената
(строматолита) је око 3,5 милијарди
година.
 Први фотосинтетски организми нису
користили воду као извор електрона за
редукцију угљеника, зато није ни било
ослобађања кисеоника као споредног
производа такве примитивне фотосинтезе.
 Појава хемосинтезе и примитивне фотосинтезе омогућила је формирање
првих правих екосистема.
 Настанком фотосинтетичара почиње нагла промена тадашње биосфере и
њих можемо означити као прве цијанобактерије .
 Доступност воде за њих је неограницена и самим тим наступа период
наглог ширења и увећања укупне масе тих цијанобактерија.
 То је условило две промене у биосфери:
1. Огромна количина хране доступна хетеротрофима
2. Ослобођена је огромна количина молекулског кисеоника
ПОЈАВА АЕРОБНОГ ЋЕЛИЈСКОГ
ДИСАЊА
 Атмосверски кисеоник је почео да
апсорбује УВ зрачење и претвара се у
озон.
 Заштита коју је пружио озонски омотач
омогућила је еволуцију већих и сложенијих
генома .
 Велики оксигенациони догађај се десио Озонски омотач
отприлике пре 2,4 милијарде година, а
најстарији фосили цијанобактерија који
ослобађају кисеоник 2,7 милијарди година.
 Прокариоти су били једина жива бића
током пола милијарде година.
 На основу до данас расположивих сазнања, поуздано знамо:
1. Сви еукариотски организми потичу од заједницког претка тзв. „LECA“
2. Већина еукариотских гена за протеине и РНК слични су генима присутним
у данашњим арехеама
3. Митохондрије- органеле кључне за аеробно дисање ; ендосимбиотска
теорија
4. Многи гени у једраној ДНК су пореклом од гена бактерија
5. У периоду око 300 милиона година дошло је до настанка предака скоро
свих данас познатих група еукариота
6. Настанак првог пластида тачније хлоропласта
ЈЕДРО И ХРОМАТИН
 ЈЕДРО

 Наследни материјал еукариотске ћелије одвојен је од цитоплазме

једровим овојем, кога чине две папалелно постављене мембране.
 Две мембране се настављају једна на другу, тј. спојене су, на местима
где посебне сложене протеинске оивичавају једрове поре.
 Простор између две мембране, назива се перинуклеарна цистерна.
 Средина унутар једра има различит састав од цитосола и назива се
нуклеоплазма.
 Једров овој

Хроматин
Једарце

Перинуклеарна
цистерна

Нуклеусне поре

Рибозоми
 ХРОМАТИН

 Хроматински материјал (хроматин) зајдено чини ДНК посебно уређена и

склучана око и помоћу посебних протеина.
 Њему припадају и молекили РНК, који ту настају транскрипцијом и сви
ензими и други протеини који су у служби репликације и транскрипције.
 Једарна ДНК еукариота подељена је на тачно одређени број линеарних,
отворених молекула, зовемо хромозоми.
 Центромера
ДНК

Краци
Хистони

Хроматиде
 ХИСТОНИ

 Главни протеини око којих су организовани молекули ДНК су хистони.

 Хастон има кватернарну структуру и састоји се од осам субјединица на
чијој спољашњој страни преовлађују R-остаци базних аминокиселина, који
су позитивно наеликтрисани.
 Око сваког хистона у приближно два намотаја, намотана је ДНК дужине
око 200 парова нуклеотида.
 Тако повезани чине један нуклеозом.
Еурохроматин и хетерохроматин

 Еурохроматин- наследни материјал који је спакован првог нивоа,

нуклеозома садрзи гене који су ћелији недавно били или ће ускоро бити
потребни за транскрипцију.
 Како многе ћелије еукариота садрже велику количину наследног
материјала који нису активни, ти делови хроматина су гушће спаковани
чинећи хетерохроматин.
 Ово паковање истовремено чини и један облик регулације активности
гена тј. гашења транскрипције гена чији нису потребни тој ћелији.
 У једру обично постоји једно или више једараца (нуклеолуса).
 Нуклеолус је гушћи део хроматина, који никаквом баријером није одвојен
од остатка једра.
 Организује се око делова ДНК који носе гене за тРНК.
Хвала на пажњи