prof.

dr Vera Todorović

HRSKAVICA I KOST

MEDICINSKI FAKULTET
Univerzitet u Zenici
KOST: HRSKAVICA
 UPOREDNE KARAKTERISTIKE HRSKAVICE I KOSTI (a)
HRSKAVICA KOST
odnos ćelije/
↓ćelija ↑ćelija
osnov. supstan.
osnovna hondroitin-sulfat, keratan-sulfat hondroitin-sulfat, keratan-sulfat
supstanca (proteoglikani) (proteoglikani)

hondronektin, hondrokalcin osteonektin, osteokalcin,

(glikoproteini) osteopontin, BSP (glikoproteini)

nema mineralizacije hidroksiapatit (citrati, bikarbonati)

75% vode 7% vode

vezivna vlakna kolagen II (hijalina i elastična) kolagen I

kolagen I (fibrozna)
vaskularizacija avaskularna veoma vaskularizovana
inervacija bez inervacije obilno inervisana
vezivni omotač perihondrijum (hijalina i periost i endost
elastična)
rast intersticijalni i apozicioni apozicioni
 UPOREDNE KARAKTERISTIKE HRSKAVICE I KOSTI (b)

HRSKAVICA KOST
reparacija mala izrazita
interćelijske ne postoje neksusi
veze (komunikantni / porozni spojevi)
uticaj hormona proteinski hormoni: STH proteinski hormoni: STH, PTH,
kalcitonin
modifikovane aminokis. T3 iT4 modifikovane aminokis. T3 iT4
steroidni hormoni: androgeni, steroidni hormoni: androgeni,
estrogeni, kortizol estrogeni, kortizol
uticaj vitamina vitamin D vitamin D (deficijencija: osteoma-
lacija ili rahitis)
vitamin C vitamin C (deficijencija: skorbut)
vitamin A vitamin A
 Dr Roj Glover
Katedra za anatomiju i ćelijsku biologiju
Univerziteta u Mičigenu

And Their Radiographic

Appearance
 KOŠTANO TKIVO
I. MINERALIZOVAN EKSTRACELULARNI (MEĐUĆELIJSKI)
MATRIKS
• neorganski materijal ECM: kristali hidroksiapatita (soli kalcijum-
fosfata)
• organski materijal ECM: kolagena vlakna tip I, glikoproteini,
proteoglikani
II. PERIOST I ENDOST
III. ĆELIJE KOŠTANOG TKIVA

• OSTEOGENE ĆELIJE (u periostu i endostu, uključujući i

endost Haversovih i Folkmanovih kanalia)
• OSTEOBLASTI (stvaraju kost) – na površini kosti
• OSTEOCITI (u lakunama kosti; međusobno komuniciraju
putem neksusa; lakune su spojene koštanim kanalikulima)
• OSTEOKLASTI (razgrađuju kost) – na površini kosti
 ULOGA KOŠTANOG TKIVA

najveći deo minerala u

organizmu

potpora i zaštita
mekig tkiva

skelet organizma
 ĆELIJE KOŠTANOG TKIVA
neaktivni aktivni osteoprogenitorne
fibroblasti
osteoblasti osteoblasti ćelije
osteoklast

periost

koštani kanalikuli koštani matriks osteocit

 ĆELIJE KOŠTANOG TKIVA:
OSTEOPROGENITORNE (OSTEOGENE) ĆELIJE
• LOKALIZACIJA:
– unutrašnji sloj periosta
– endost (uključujući endost Haversovih i Folkmanovih kanala)

• CITOLOŠKE KARAKTERISTIKE:
– vretenast oblik, jedro spljošteno, oskudne organele, veći broj
slobodnih ribozoma

• POREKLO:
– mezenhimalne matične ćelije

• SPOSOBNOST DIFERENCIJACIJE:
– osteoblasti
POREKLO KOŠTANIH ĆELIJA – signalni molekuli i transkripcioni faktori
Sox9 BMPs – koštani morfogeni proteini
FGFs – fibroblasni faktor rasta
mišićna M-CSF – faktor stimulacije rasta kolonija makrofaga
ćelija OPG – osteoprotegerin
RANK – receptor aktivacije NFkB
prehondrogena masna RANKL – ligand receptora aktivacije NFkB
ćelija ćelija TRAP- tartarat-rezistentna kisela fosfataza
površinske ćelije kosti –
neaktivni osteoblasti

osteocit

mezenhimalna preosteoblast osteoblast

matična ćelija

inaktivni osteoklast

hematopoetska matična progenitor

ćelija osteoklasta preosteoklast

aktivni osteoklast

SIGNALNI TRANSKRIP-
MOLEKULI CIONI FAKT.
OSTEOBLASTOGENEZA – značaj još nekih faktora rasta
Mezenhimalna Osteoprogenitorna
ćelija ćelije

Vnts – Vnt proteini; BMPs – koštani morfogeni proteini; Shh – sonic hedgehog; FGFs – fibroblasni
faktori rasta; PDGF – trombocitni faktor rasta; TGFb – faktor transformacije rasta b; IGFs – insulinu-
slični fakto-ri rasta
DYSPLASIO CAMP(T)OMELICA: 1/10.000

ekvinovarus

KAMP(T)OMELIČNA DISPLAZIJA
(grčki campto, krivina i melia,
ekstremitet) je anomamalija u kojoj
su skraćeni i iskrivljeni do-nji
ekstremiteti. Opisuju se mno-ge
promene, pre svega na košta-nom
sistemu, ali i urođene srča-ne
mane, hipoplazija pluća i
traheobronhoalacija.
Iskrivljeni femur, tibija (anteriorno) i skraćena fibula –
kosti kao telefonske slušalice
 KLINIČKI ZNAČAJ
transkripcione kontrole diferencijacije osteoblasta

Mezenhimalna matična ćelija

Cbfa1 – Core-binding factor family 1 ili Runx2 – Runt homeodomain protein 2

Ovaj gen, lokalizovan na kratkom kraku 6. hromozoma, kodira sintezu transkripcionih faktora koji
indukuju diferencijaciju osteoprogenitornih ćelija u osteoblaste i kontrolišu ekspresiju osteokalcina,
specifičnog sekretornog glikoproteina koji se eksprimira samo u terminalno diferenciranim
osteocitima.
Dysplasio cleidocranialis: • hipoplastična klavikula, prekobrojni molari
• odložena osifikacija sutura određenih kostiju
1/200.000; mutacija Cbfa-1/Runx2 lobanje
Osteogenesis imperfecta
• bolest “lomljivih kostiju”; osteoporoza
Tip I • mutacija COL1A1 na 17q21.33 ili COL1A2 na
7q22.3 odgovorne su za 70% obolelih u Evropi
• kod bolesnika se stvara tanka kortikalna kost i
postoji manjak trabekularne kosti
• do danas je dokazano 17 različitih mutacija

Tip IV
VEOMA RETKE MUTACIJE:
• homozigotna delecija jednog para adenina
(c.1052delA) u  genu SP7/Osterix na 12q13.13
• mutacija u genu WNT1 na 12q13.12

Sillensova klasifikacija:
Tip I – relativno čest oblik; plave sklere, normalni zubi
Tip II – perinatalno letalna forma, s dentinogenesis imperfecta
Tip III – progresovno deformirajući oblik, plave sklere kod dece
Tip IV – lomljivost kostiju, deformiteti dugih kostiju i kičmenog
stuba; normalne sklere, ponekad dentinogenesis
imperfecta
 osteoblasti
OSTEOBLASTI I OSTEOCITI mikroresica
osteoid

filopodije

koštani matriks

kanalikul

osteociti
filopodija
 OSTEOBLASTI
TO SU MLADE KOŠTANE ĆELIJE koje STVARAJU ECM (kolagen tip I,
glikoproteine i proteoglikane) I MINERALIZUJU GA
(matriksne vezikule).

LOKALIZACIJA:
• površina koštanog tkiva; ređaju se u nizu poput epitela

CITOLOŠKE KARAKTERISTIKE:
Aktivni osteoblasti
- ovalne ili poligonalne ćelije
- filopodije okrenute ka koštanom tkivu
- mikroresice okrenute na strani suprotno od filopodija
- bazofilna citoplazma (obilje grER; velika količina alkalne
fosfataze)
- mnoštvo PAS- pozitivnih sekretornih granula
N e a k t i v n i o s t e o b l a s t i (površinske koštane ćelije)
- slični osteoprogenitornim ćelijama
- vretenaste, slabo bazofilne ćelije
- mogu se aktivirati posle adekvatnih signala (npr. PTH)
ŽIVOTNI VEK: nekoliko meseci (do 200 dana)
 OSTEOBLASTI – razmaz koštane srži

“periferna”
jedra
 hormon rasta
(hipofiza)

paratireoidni
hormon jetra
AKTIVACIJA OSTEOBLASTA:

alkalna • PTH
fosfataza Insulin-like growth • STH / IGF-I
factor I, IGF-I
(somatomedin C) • vitamin D3

SINTETSKA AKTIVNOST KAO

REZULTAT AKTIVACIJE:
• sinteza kolagenih vlakana
(kolagen tip I)
• sinteza nekolagenih proteina
• osteokalcin, osteopontin,
osteonektin, BSP (koštani sijaloprotein)
• osteoprotegerin
• M-CSF
kolagen tip I
NEKOLAGENI PROTEINI • RANKL
• sinteza alkalne- fosfataze
 OSTEOCITI –
NAJBROJNIJE KOŠTANE Ć.
TO SU ZRELE KOŠTANE ĆELIJE,
SMEŠTENE U LAKUNAMA KOSTI
(PO JEDAN OSTEOCIT U LAKUNI).
NISU POLARIZOVANI.
CITOLOŠKE KARAKTERISTIKE:
– oblik koštice šljive
– produžeci dugi, pravi i uzani –
filopodije, smešteni u
koštanim kanalićima
– preko produžetaka, koji su
pove-zani neksusima,
ostvaruje se međusobna
komunikacija osteocita
– kroz koštane kanaliće se vrši
snabdevavanje hranljivih
mate-rija osteocita i
oslobađanje ras-padnih
produkata metabolizma
ŽIVOTNI VEK:
– oko 50 godina
kalcifikovani matriks
NEKSUSI (komunikantni
spojevi) na mestu kontakta
produžetaka osteocita
ćelijski produžetak –
filopodija
koštani kanalić
Haversov kanal
Krvni sud u Haversovom kanalu obezbeđuje
hranljive materije za osteocite. Pored arterije, ve-
ne i limfnog suda, tu se nalazi i nervni završetak.
Hranljive materije se transportuju iz krvnih
sudova Haversovih kanala duž ćelijskih produ-
žetaka ka osteocitima udaljenim od Haversovih
kanala. Na ovaj način se one mogu transportovati
na udeljenost do 100 mm.
 OSTEOKLASTI

TO SU KRUPNE (150 µm) VIŠEJEDARNE ĆELIJE (5-100 jedara) KOJE RE-

SORBUJU KOŠTANO TKIVO I KOJE SU U AKTIVNOM STADIJUMU POLARI-
ZOVANE.
ODELJAK ĆELIJE KOJI JE U KONTAKTU SA KOŠTANIM MATRIKSOM
PREKRIVEN JE FILOPODIJAMA. ODELJAK KOJI NIJE U KONTAKTU SA
KOŠTANIM MATRIKSOM PREKRIVEN JE MIKRORESICAMA.

POREKLO:
• od pluripotentnih hematopoetskih matičnih ćelija (CFU-GM/ CFU-M)
LOKALIZACIJA:
• Haušipove lakune
ŽIVOTNI VEK:
• nekoliko dana do nekoliko nedelja
(do 25 dana)
• acidofilna citoplazma OSTEOKLAST –
citološke karakteristike
• svako jedro sa Goldžijevim
aparatom i par centriola
• brojne mitohondrije u svetla lizozom
blizi- zona
ni naborane ivice
• brojni lizozomi,
endocitozne
i egzocitozne vezikule
• lizozomalne kisele hidrola-
laze u subosteoklasnom
prostoru (razlažu kolagena
vlakna i osnov. supstancu) naborana subosteoklasni prostor –
• sekrecija HCl u subosteok- ivica mitohondrije kisela mikrosredina
lasni prostor (demineralizu- (filopodije) (“katabolički lonac”)
je koštani matriks – rastvara
Ca++ soli)
Osteoklast – HAUŠIPOVA LAKUNA
 OSTEOKLAST

ZONE OSTEOKLASTA

A) naborana ivica
B) svetla zona
(zona zaptivanja)
KOST
C) vezikularna (bazolateralna)
zona
D) bazalna zona

Osteoklasti se ne dele, a životni vek ovih ćelija je 8-10 dana.

 inaktivni osteoklast

acidifikovane AKTIVACIJA OSTEOKLASTA

vezikule
mikrotubule

1. INAKTIVNI OSTEOKLAST (koji još

nije pričvršćen za kost) sadrži
međusobno prepoznavanje INAKTIVNOG osteoklasta i
kosti i pričvršćivanje
ACIDIFIKOVANE VEZIKULE sa H+-
ATP-azom na membrani vezikula,
MIKROTUBULE i pravilno
podozom
osteopontin raspoređane
avb3 INTEGRINE na svojoj
Howshipova lakuna
kost
membrani.
aktivisani osteoklast

zona zaptivanja kost

2. Nakon PRIČVRŠĆIVANJA ZA KOST,
integrini se koncentrišu na
F-aktin
podozomima, mestima na osteo-
klastima kojima se vrši pričvršćiva-
nje za kost. Acidifikovane vezikule
se povezuju sa mikrotubulima,
putuju duž njih i H+/ATP-aza se u
Katepsin- K se sekretuje
Cl- joni ulaze u ćeliju i putem egzocitoze i učestvuje toku transporta vezikula ugrađuje u
izlaze iz nje u zonu
resorpcije kroz anjonske
u razaranju organskog
matriksa kosti.
naboranu ivicu.
kanale.
 inaktivni osteoklast

acidifikovane
vezikule
mikrotubule
AKTIVACIJA OSTEOKLASTA

međusobno prepoznavanje INAKTIVNOG osteoklasta i

kosti i pričvršćivanje
3. Degradacija kosti započinje stvara-
njem kompleksa avb3 integrin – F-
osteopontin
podozom aktin – osteopontin, koji formira
tzv. zaptivenu zonu čiji je cilj da
Howshipova lakuna izoluje resorptivnu površinu od
kost
ostalog ECM.
aktivisani osteoklast

zona zaptivanja kost

F-aktin

Cl- joni ulaze u ćeliju i
izlaze iz nje u zonu
resorpcije kroz anjonske
kanale.
Katepsin- K se sekretuje
putem egzocitoze i učestvuje
u razaranju organskog
matriksa kosti.
 RESORPCIJA KOSTI

Howshipova lakuna
zona zaprivanja
bikarbonatno-hloridni izmenjivač
receptor za kalcitonin
1. Hlorni-kanal sprečava
ek-stremno povećanje
intracelularnog pH.

2. Bikarbonati se
razmenju-ju za hloride,
koji se potom
karboksi-
anhidraza II transportuju u
Howshipovu lakunu
putem hlornih ka-nala
lokalizovanih na na-
boranoj ivici.
Howshipova lakuna Zahvanjujući
SUBOSTEOKLASNOG
PROSTORA bikarbonatno-
hloridnom izmenjivaču
održava se citosolna
kost hlorni
elektroneutraln.
katepsin- K
kanal
protonska pumpa
 RESORPCIJA KOSTI
Howshipova lakuna
zona zaprivanja 3. Zahvaljujući aktivnosti
bikarbonatno-hloridni izmenjivač enzima
receptor za kalcitonin
karboksianhidraze II
nastaje H+ iz CO2 i H2O.
H+ se oslobađa u How-
shipovu lakunu pomoću
H+/ ATP- azne pumpe i
tako u njoj nastaje
karboksi-
anhidraza II kisela sredina (pH
oko 4,5) za rastva-
ranje minerala.

4. Katepsin- K se osloba-
Howshipova lakuna đa u Howshipsovu laku-
SUBOSTEOKLASNOG
PROSTORA nu u cilju degradacije iz-
loženog organskog mat-
riksa nakon rastvaranja
kost hlorni
minerala.
katepsin- K
kanal
protonska pumpa
 OSTEOKLASTI U RAZGRADNJI KOSTI

1) KISELE HIDROLAZE LIZOZOMA

(npr. beta-glukuronidaza, aril-sulfataza, koje
razgrađuju proteoglikane i glikoproteine organskog
matriksa)
2) ENZIMI SEKRETORNIH GRANULA - katepsini i
metaloproteinaze (MMP)
-katepsin-B,-K,-E
-MMP-1/ kolagenaza
- MMP-2/ želatinaza A
-MMP-3/ stromelizin
-MMP-9/ želatinaza-B
Matriksne metaloproteinaze pre svega učestvuju u
degradaciji kolagenih vlakana.
3) H+-ATP-aza (protonska pumpa) i karboksianhidraza II
učestvuju u produkciji H+ jona i stvaranju kisele
mikrosredine (pH oko 4,5) u subosteoklasnom prostoru,
koja je pogodna za digestiju mineralnih sastojaka
koštanog matriksa.
 OSTEOKLASTI U RAZGRADNJI KOSTI

• U toku razgradnje kosti prvo se dešava demineraliza-

cija organskog matriksa i to tako što osteoklasti preko
naborane ivice sekretuju HCl koja rastvara kalcijumove
soli, koje se potom oslobađaju u cirkulaciju.
• Nakon toga aktiviraju se hidrolitički enzimi iz lizozo-
ma i sekretornih granula koji razgranjuju organske
komponente koštanog matriksa, čije produkte razgra-
dnje osteoklasti unose endocitozom u citoplazmu, dalje
ih razgrađuju do aminokiselina i monosaharida, a zatim
ih oslobađaju u cirkulaciju.

• Najvažniji klinički marker razgradnje kosti je prisustvo

hidroksiprolina u urinu, aminokiseline koja je jedinst-vena
za kolagen.
 receptor za M-CSF Monocit koji nastaje u
OSTEOBLASTI U REGULACIJI koštanoj srži dospeva
OSTEOKLASTOGENEZE monocit
u zonu sinteze i remodelo-
vanja kosti i na površini
eksprimira receptor za
M-CSF.
paratireoidni hormon stimu- Monocit postaje
liše ekspresiju RANKL i sek- makrofag.
reciju M-CSF, dva ključna M-CSF-ligand vezuje se za
faktora u osteoklastogenezi receptor za M-CSF i
PTH indukuje ekspresiju RANK
(transmembranskog recep-
receptor za tora za aktivaciju NFkB).
PTH
makrofag

osteoblast
Transmembranski protein-
ski ligand RANKL, koji je
eksprimiran na osteobla-
stima, vezuje se za
Denosumab je moAt receptor RANK na osteo-
na RANKL. On deluje klastima i usmerava ćelije
slično osteoprotege- ka osteoklastogenezi.
ririnu i smanjuje prekursor osteoklasta
Tako monociti postaju
osteoklastogenezu. funkcionalni multijedarni osteoklastni
PROLIA ® (GlaxoSmithKline) – denosumab u lečenju osteoporoze! osteoklast
prekursori, koji još uvek
nisu u stanju da resorbuju
RANKL stimuliše osteoklastoge- kost.
nezu tako što inhibira sintezu ma-
mac- proteina osteoprotegerina. Sazrevanje
osteoklast u mirovanju
OPG vezujući se za RANKL blokira osteoklasta je završe-
aktivnost RANK. Na taj način osteo- no kada dođe do stva-
Osteoklast u ranja naborane ivice i
blasti (tj. OPG) regulišu populaciju
resorpcija kosti
funkcionalno aktivnih osteoklasta, jer mirovanju (nefunkcionalni) zaptivajuće zone sa
kontrolišu njihovu diferencijaciju. se odvaja od osteoblasta. avb3 integrinima.
kost
FUNKCIJE KOŠTANIH ĆELIJA
OSTEOGENE ĆELIJE
- diferenciraju se u osteoblaste
OSTEOBLASTI
– proizvodnja osteoida
(kolagen tip I, proteoglikani,
glikoproteini)
OSTEOKLASTI
– izbacuju matriksne vezikule iz
ćelije u ECM i tako učestvuju
u mineralizaciji koštanog
matriksa
– indukuju diferencijaciju mo-
nocita u preosteoklaste
(po nekima regulišu i aktiv-
nost osteoklasta)
– sekretuju enzime koji
razgrađuju osteoid, pa tako
omogućavaju osteoklastima
da stupe u kontakt sa minera-
lizovanom koštanom
površinom
OSTEOCITI
– sinteza ECM (održavaju
strukturu kosti), npr.
osteokalcina
– prenose mehaničke
nadražaje
– posreduju u remodelovanju
kosti prilikom dugotrajnog
dejstva sila pritiska
– razgradnja (resorpcija) kosti
Stumulacija resorpcije:
– smanjenje pH
– RANKL
Inhibicija resorpcije:
– kalcitonin
– povečanje pH
– osteoprotegerin
Preživljavanje aktivnih
osteoklasta
– RANKL
– PTH
Apoptza aktivnih osteoklasta
– bifosfonati
 PITANJE

1 Koji je tip ćelija košta-

nog tkiva prikazan na
1. slici?

B d
Šta predstavljaju oznake
A, B, C i d na 2. slici ?

2
B
C

d C
A d
 KOST
HEMIJSKI SASTAV % težine % volumena % suvog ostatka
(g%) (vol%) (%)
neorganske materije 60-63 40 67%
hidroksiapatit 45-48 36
ostalo 15 4
(amofni kalcijum-fosfat,
joni Mg+, Na+, K+,
bikarbonati, citrati)
organske materije 27-30 35 33%
kolagen tipa I 24-27 32,5 28%
nekolageni proteini 3 3,5 5%
voda 7-10 25 -
 PRIRODNI HIDROKSIAPATIT BIOLOŠKI HIDROKSIAPATIT
(prirodni / geološki mineral)
(kosti i zub/gleđ, dentin i cement)

DVA MOLEKULA HIDROKSIAPATITA

Hydroxyapatite joni koji su najčešće supstituisani u
kristalnoj rešetki hidroksiapatita
B A

Ca10(PO4)6[(OH)2]

Ca5 (PO4)3 (OH)

pentakalcijum-hidroksi-trifosfat (Ca, M)10(PO4, CO3, Y)6(OH, F, Cl)2
(M-metali; Y-drugi supstituenti mimo
CO3; F-fluor; Cl-hlor)

A/B tip karbonatnog

kalcijum-fosfatnog apatita
 ORGANSKI SASTAV KOSTI:
• KOLAGEN I (90%)
• NEKOLAGENI PROTEINI (10%) (30 različitih proteina)
1. PROTEOGLIKANI (SLRP, proteoglikani male molekulske mase bogati
leucinom)
– DEKORINI
– BIGLIKANI
2. GLIKOPROTEINI
– KOŠTANI SIJALOPROTEIN (BSP*)
– OSTEOPONTIN (OPN*)
– OSTEROKALCIN
– OSTEONEKTIN (SPARK)
– KOŠTANI KISELI GLIKOPROTEIN-75 (BAG-75)
– PROTEIN 1 MATRIKSA DENTINA (DMP-1*)
– DENTALNI SIJALOFOSFOPROTEIN (DSPP*)
– MATRIKSNI EKSTRACELULARNI FOSFOGLIKOPROTEIN
(MEPE*)
*familija SIBLING – familija malih glikoproteina koji se vezuju za
integrine
(engl. Small Integrin-Binding Ligand N-linked Glycoproteins)
3. FAKTORI RASTA i CITOKINI
– KOŠTANI MORFOGENI PROTEINI (BMPs)
– TGFb, FGF, IGFs
– CSF-1, G-CSF
 GRAĐA KOLAGENIH VLAKANA (TIP I) I NJIHOVA MINERALIZACIJA

kristali hidroksiapatita
zona pukotine
pravac mineralizacije

kolagene kalcijum-vezujući protein

fibrile ili fosfoforin protofibrile
kolagena

MINERALIZACIJA SE DEŠAVA NA MESTIMA INTERMOLEKULARNIH LATERALNIH RAZMAKA

(PUKOTINA) KOLAGENIH VLAKANA.
pora
površinska

MINERALIZACIJA
pukotina
pukotine

KOLAGENIH VLAKANA

U kostima, 70-80% minerala ug-

rađeno je u kolagena vlakna
kolageno (pukotine), a ostali deo se nala-
vlakno
zi u prostorima između vlakana
(porama).
• PUKOTINE u kolagenim
vlaknima označavaju se i
kao mesta
intermolekularnih
lateralnih razmaka.
pukotine u kola-
genim vlaknima • Uski prostori izmedju
molekul
kolagena
vlakana nazivaju se
PORE.
kristal
pora
 STRUKTURA KOSTI

I. PRIMARNA KOST (nezrela, vlaknasta,

fibrozna)

II. SEKUNDARNA KOST (zrela, lamelarna)

A) KOMPAKTNA (KORTIKALNA)
B) SPONGIOZNA (TRABEKULARNA)
 • LOKALIZACIJA
KOD DECE
PRIMARNA (nezrela, – primarna kost kod dece se u 4-5.
vlaknasta, fibrozna) godini života deteta, u toku
KOST osteogeneze, zamenjuje
lamelarnom kosti

KOD ODRASLIH
– alveolarni nastavci viličnih kostiju,
u toku remodelovanja
– oko šavova pljosnatih kostiju
lobanje
– slušne koščice
– mesta pripoja tetiva i ligamenata
za kost
PRIMARNA (NEZRELA, VLAKNASTA, FIBROZNA KOST)

U PATOLOŠKIM STANJIMA
– zarastanje preloma
– tumori, zapaljenja

• GRAĐA
– kolagena vlakna su obilna i
međusobno isprepletena
– 4x više nasumično raspoređanih
krupnih osteocita u košt.
lakunama
– manje minerala
– slabija od lamelarne kosti i
izotropne mehaničke
karakteristike
– visok stepen obnove
DUGA KOST,
anatomija
 GRAĐA KOMPAKTNE KOSTI
spoljašnje cirkumferentne koncentrične lamele
lamele Haversovog sistema

osteoni
periost unutrašnje
cirkumferentne lamele
Šarpejeva vlakna

krvni sudovi
spongiozna kost
Volkmanov kanal
Haversov kanal

kanal koštane srži

kompaktna kost
BRUŠENA KOST DEKALCIFIKOVANA
KOST
KOŠTANE PLOČICE - LAMELE U KOMPAKTNOJ LAMELAROJ KOSTI

ORGANIZACIJA LAMELA

1. Haversov sistem lamela

2. intersticijalne lamele
3. spoljašnje
Haversov sistem cirkumferentne lamele
lamela: OSTEON 4. unutrašnje cirkumferentne
lamele

intersticijalna LOKALIZACIJA KOMPAKTNE

lamela LAMELARNE KOSTI

• tanki periferni delovi epifiza i me-

tafiza dugih kostiju
• dijafize dugih kostiju (najveći
deo)
• spoljašnji deo kratkih kostiju
• periferne ploče pljosnatih kostiju
 cement

OSTEON
– HAVERSOV SISTEM LAMELA –

osteon
• koštane lamele (cilindrične), kon-
centrično raspoređene oko central-
nog Haversovog (vaskularnog)
kanala
• 4-20 koncentričnih (Haversovih)
lamela u osteonu; debljina svake
lamele je 3-7 mm
• mineralizovana kolagena vlakna
uronjena u koštani matriks
osteon • Havesov kanal (prečnika 30-70 µm)
obložen endostom
• osteociti pojedinačno u lakunama
između koštanih lamela
• koštani kanalići (kanalikuli)
radijalno od Haversovog kanala
• cement oko osteona (kalcifikovan
ECM sa malo kolagenih vlakana)
 GRAĐA ZRELE TRABEKULARNE (spongiozne) KOSTI

na presecima trabekule
mogu da imaju izgled
aktivni osteoblasti produkuju osteoid nepravilnih gredica –
spikula
endost (inaktivni osteoblasti
i
osteoprogenitorne ćelije
koštane šupljine u kojima
se nalazi koštana srž

osteociti

osteoklasti u Haušipovim
lakunama
trabekula
 KARAKTERISTIKE
• koštane gredice (trabekule,
ZRELA TRABEKULARNA spikule) međusobno povezane;
(SPONGIOZNA) KOST između se nalaze šupljine sa
koštanom srži; trabekula je
debela oko 200 mm
• matriks se sastoji od koštanih
lamela (pločica) raspoređanih u
trabekuli u vidu tzv.
TRABEKULARNIH PAKETA i
međusobno odvojenih cementnim
linijama
• dimenzije trabekularnog paketa:
50mm x 1mm;
• u trabekulama debljim od 200
mm zapažaju se strukture slične
osteonima
ZRELA TRABEKULARNA
(SPONGIOZNA) KOST KARAKTERISTIKE
(nastavak)
• unutrašnja površina trabekula
pokrivena je endostom i
Ad
ispresecana koštanim
kanalićima
LOKALIZACIJA
– oko medularnog kanala
u dijafizi dugih kostiju
– centralni delovi epifiza
– središnji deo kratkih
kostiju
– središnja spongiozna
ploča (diploë) pljosnatih
kostiju
PITANJE

Kako se zove struktura na slici?

Šta je E ?

Šta je G?

Šta je F ?

Šta je I ?

Šta je H ?
 PITANJE:

Da li je ovo preparat brušene ili

dekalcifikovane kosti ?

Objasniti šta označavaju slova i

strelice na slici.
 HISTOGENEZA KOSTI - OSTEOGENEZA

EMBRIONALNO POREKLO KOŠTANOG TKIVA

1. mezoderm (mezenhim)
2. nervni greben – ektomezenhim (kosti glave)

OSTEOGENEZA
3. DIREKTNO OKOŠTAVANJE – direktno od mezenhima
(intramembranozno, endesmalno, perihondralno okoštavanje)
2. INDIREKTNO OKOŠTAVANJE – od postojeće hrskavice
(enhondralno okoštavanje)
 KADA SE DEŠAVA HISTOGENEZA I KOJE KOSTI NASTAJU U
TOKU DIREKTNOG I INDIREKTNOG OKOŠTAVANJA?

1. INTRAMEMBRAN0ZNO (direktno, endesmalno, perihondralno)

OKOŠTAVANJE (od mezenhima)
– od 6 – 12 nedelje razvića
– pljosnate kosti krova lobanje (frontalna, parijetalna, temporalna,
deo okcipitalne),
– kosti lica, maksila i mandibula
– delimično klavikula

2. ENHONDRALNO (indirektno) OKOŠTAVANJE

(od postojeće hrskavice)
– u 3. mesecu razvića
– duge kosti udova, falange
– pršljenovi
– sternum, rebra
– zglobni delovi ramusa mandibule,
– baza lobanje
 INTRAMEMBRANOZNO OKOŠTAVANJE
1. “Strukturni” signali koji potiču od polipeptida – Wnt, hedgehog, FGF, TGF-b, dovode do nakupljanja
mezenhimalnih ćelija, koje postaju spljoštene i formiraju strukturu nalik “membrani”.
2. Mezenhimalne ćelije diferenciraju se u osteoblaste koji straraju organski koštani matriks – osteoid. U
centru osteoida nalaze se osteociti koji se spajaju u funkcionalni sincicijum, dok osteoblasti ostaju
na površini osteoida. Nastala struktura zove se koštani blastem.
3. Dolazi do transporta Ca++ iz krvnih sudova u osteoid i stvara se primarno koštano tkivo. Osteoklasti
počinju da modeliraju koštano tkivo.
ENHONDRALNO OKOŠTAVANJE – stvaranje primarnog centra osifikacije

hijalina hrskavica, koštana manžetna,

formirana od osteoprogenitor-
model duge kosti rnih ćelija periosta

primarni centar
osifikacije

dijafiza

Proliferacija i hipertrofija hrskavice u središtu dijafize injicira Krvni sudovi koji

nastanak primarnog centra osifikacije. Hipertrofisani hondrociti formiraju osteogeni
sekretuju VEGF, usled čega dolazi do prodora krvnih sudova iz pupoljak, gra-naju se od
perihondrijuma koji oko sebe nose mezenhimalne ćelije. Zatim centra hrskav. modela ka
dolazi do kalcifikacije matriksa i apoptoze hondrocita. epifizama.
1 Krvni sudovi i perivaskularno mezenhimalno tkivo ulaze u epifizu i formiraju sekundarni osifikacioni
centar u jednoj od epifiza.
2 Na sličan način, sekundarni osifikacioni centar javlja se u naspramnoj epifizi.

3 Epifizna ploča (epifizna zona rasta, EZR) zamenjuje se epifiznom linijom.

4 Dolazi do spajanja krvnih sudova epifize i dijafize.

5 Čitava epifizna hrskavica zamenjuje se koštanim tkivom, osim uskog pojasa na zglobnim
površinama.
Indian hedgehog (Ihh) je član familije proteina hedgehog koji indirektno stimuliše proliferaciju
hondrocita u EZR i sprečava njihovu hipertrofiju.
 ENHONDRALNO OKOŠTAVANJE

• Hijalina hrskavica, nastala od mezenhima, služi kao model za

stvaranje kosti.
• Hrskavica od koje će nastati kost ima izgled minijaturne kosti.
• U toku enhondralnog okoštavanja, u hrskavici se javljaju dva centra
osifikacije: primarni (dijafizni) i sekundarni (epifizni).
• U dijafizama (primarni osifikacioni centar) dolazi do stvaranja
periostne koštane narukvice (manžetne) i periostnog vaskularnog
pupoljka.
• U epifizi se stvara sekundarni osifikacioni centar.
• Zahvaljujući postojanju epifizne ploče rasta, kost raste u dužinu.
EPIFIZNA PLOČA kost koštana srž

EPIFIZA

kost
kalcifikovana kalcifikovana hrskavica
hrskavica
matriks hrskavice
hondrociti
zona mirovanja

nizovi hondrocita
zona proliferacije

zona hipertrofije hipertrofisani hondrociti

zona kalcifikacije degenerisani hondrociti

kalcifikovana hrskavica
zona osifikacije

DIJAFIZA
krvni sud

osteociti koštana srž

koštane trabekule
EPIFIZNA PLOČA (EPIFIZNA ZONA RASTA)
 REMODELOVANJE KOSTI

ZAMENA STAROG KOŠTANOG TKIVA SA NOVIM NAZIVA SE PREOBLIKO-

VANJE, ILI REMODELOVANJE KOSTI, ILI IZMENA KOSTI.

GODIŠNJI PROCENAT IZMENE KOSTI OD 30-100% ČEST JE KOD DECE U FAZI

BRZOG RASTA; TO ZNAČI DA VEĆINA KOŠTANOG TKIVA KOD DECE DANAS
NEĆE BITI PRISUTNA KROZ GODINU DANA.

KOD ODRASLIH OSOBA REMODELOVANJE JE JAKO USPORENO. KOD SPON-

GIOZNIH KOSTIJU PROCESOM REMODELOVANJA OBUHVAĆENO JE OKO 25%
KOŠTANE MASE GODIŠNJE, A KOD KOMPAKTNE/ KORTIKALNE KOSTI SVEGA
3%.

RESORPCIJA KOSTI OBIČNO POČINJE U ZIDOVIMA HAVERSOVIH KANALA,

ukoliko se radi o kompaktnoj kosti. UKOLIKO SE RADI O SPONGIOZNOJ KOSTI,
resorpcija počinje aktivnošću osteoklasta sa POVRŠINE KOŠTANE TRABEKULE.
REMODELOVANJE TRABEKULARNE KOSTI
- sa površine kosti
IZGLED OSTEONA KOD REMODELOVANJA KOMPAKTNE KOSTI

primarni osteoni

sekundarni osteoni

tercijarni osteoni
Procenjeno je da godišnje više od
1.000.000 bolesnika širom sveta
ima potrebu za medicinskim tret-
manom zbog koštano – zglobnih
oboljenja, a sa produženjem život-
nog veka i povećanom fizičkom
aktivnošću savremenog čoveka,
smatra se da će se taj broj uskoro
povećati na 10% ljudske populacije.

Bez transplantacije tj. nadoknade

kosti danas se ne može zamisliti
rad u oblasti rekonstruktivne, orto-
pedske i kraniofacijalne hirurgije,
spinalne artrodeze i implantologije
u stomatologiji.

Postoje mnogobrojni sintetski ma-

terijali koji se danas uspešno kori-
ste za nadoknadu koštanog tkiva.
POREMEĆAJI OSIFIKACIJE – rasta i remodelovanja kosti:

KLINIČKI ZNAČAJ
 RAHITIS OSTEOMALACIJA

(defekt u mineralizaciji koštanog matriksa kod dece i odraslih)

OSTEOPOROZA (smanjena mineralna
gustina kosti): nedostatak estrogena kod
žena u postmenopauzi

• značaj signalnog puta RANK –

RANKL
kao farmakološke mete u terapiji osteo-
poroze, kontrolom osteoklastogeneze

Denosumab je moAt na RANKL. On deluje slično

osteopro-tegeririnu i smanjuje osteoklastogenezu. Danas se
koristi u terapiji osteoporoze.
OSTEOPETROZA (“kamene kosti”) je retko
nasledno oboljenje, prouzrokovano insuficijencijom
osteoklasta. Zbog smanjene aktivnosti osteoklasta,
poremećen je proces remodelovanja kostiju, pa većinu
kostiju čine vlaknaste kosti. Kosti su abnormalno
guste (sklerotične) i krte (lome se pri najmanjoj
traumi), a medularni prostor je sužen ili nedostaje.

Benigniji autosomno dominantni oblik oboljenja mani-

festuje se čestim frakturama u detinjstvu i kasnije.
Teži, autosomno recesivni oblik ima rani letalni ishod,
zbog hematoloških komplikacija. Naime, slabo raz-
vijena koštana srž je uzrok pancitopenije i hepato-
splenomegalije.
Suženi (zadebljali) otvori na lobanji uzrok su
atro-fije nerava koji kroz njih prolaze (gluvoće,
slepila), a moguć je i hidrocefalus.
Ponekad postoji i heterotropna kalcifikacija mekih tkiva.
FIBRODYSPLASIA OSSIFICANS PROGRESSIVA s.
Myositis ossificand preogressiva
FOP je teško autozomno dominantno nasledno
oboljenje koje nastaje zbog mutacije u genu
ACVR1 (ALK2) koji kodira sintezu Aktivin A
receptora tipa 1 (Activin-like kinase 2), koji je
receptor za BMP.
Na rođenju postoje skeletne malformacije ruku i
nogu, a tokom prve dekade života javlja se
diseminovana osifikacija mekih tkiva – mišića, tetiva,
ligamenata, fascija i aponeuroza (heterotopične
kosti), usled čega kretanje postaje nemoguće
(sindrom kamenog čoveka).
 HRSKAVICA
• Avaskularno potporno vezivno tkivo, bez nervnih
vlakana.
• Konzistencija - izmedju gustog vezivnog i koštanog
tkiva.
• Po fizičkim osobinama je čvrsta i elastična.
• Ćelije - hondrogene ćelije, hondroblasti i hondrociti.
• Specijalizovani ekstraćelijski matriks.

• Ishrana - difuzija kiseonika i hranljivih materija iz

perihondrijuma ili iz sinovijalne tečnosti i krvnih
sudova kosti (kod zglobne hrskavice i fibrozne
hrskavice).

Tri tipa hrskavice: HIJALINA, ELASTIČNA I FIBROZNA.

ULOGA HRSKAVICE
• daje oblik nekim organima

• omogućava kliženje zglob-

nih površina

• predstavlja model za for-

miranje koštanog skeleta u
toku fetalnog razvoja (en-
hondralno okoštavanje)

• izgrađuje epifiznu ploču i

učestvuje u rastu dugih kos-
tiju u postnatalnom životu
 HRSKAVICA: ćelije i ekstracelularni matriks
ĆELIJE
1. Hondrogene
2. Hondroblasti
3. Hondrociti 3
1
ECM
4. Osnovna supstanca
5. Vezivna vlakana
(uglavnom kolagen tip II)
SASTAV ECM 2
-voda, 60-75%
-kolagena vlakna, 15-20%
(čvrstina, otpornost na stiš-
njavanje)
-proteoglikani, 2-10%
(elastičnost)
- glikoproteini, nekoliko %
(ćelijska adhezija)
 HIJALINA, ELASTIČNA I FIBROZNA HRSKAVICA
Hijalina hrskavica Elastična hrskavica

Fibrozna hrskavica Fibrozna hrskavica

hondrociti

fibrozni matriks
 TIPOVI HRSKAVICA – uporedne karakteristike (a)
Identifikacione HIJALINA ELASTIČNA FIBROZNA
karakteristike
- makroskopske staklasta, poluprozrač- žućkasta i opalescen- beličasta (zbog obilja
na, mlečnoplava tna (zbog elastič. kolag. vlakana)
vlakna)
- tip veziv. vl. i njihova kolagena vlakanca široke trake kolag. vl.
vidljivost (kolagen II) su nevidlji- elastična vl. su vidljiva (kolagen I) lako uočlji-
va na SM na SM; ima i nevidljivih ve na SM
vlakanaca kolagena II
- količina osnovne obilna oskudna
manje obilna
supstance

- izgled ECM na eozinofilan i gusto pro-

bazofilan, homogen
svetlo- snom bazofilan, ispresecan žet širokim paralelnim
mikroskopu mrežom elastičnih i ko- snopovima kolagen. vl.
lagenih vlakana
kružne izogene gr. od dužne izogene grupe
- hondrociti 2, 4, 6, 8 i više brojnije izogene grupe
hondrocita sa manje hondrocita udaljene lakune pra-
nepravilan raspored (obično 2 hondrocita) vilno raspoređene u
lakuna nepravilan raspored matriksu
lakuna
hondrociti krupniji,
pra-vilnog loptastog
uočljiva oblika teško se uočava
- pericelularna kapsula
uočljiva
 TIPOVI HRSKAVICE – uporedne karakteristike (b)
HIJALINA ELASTIČNA FIBROZNA
postoji postoji ne postoji
PERIHONDRIJUM (osim kod zglobne hrs-
kavice)

ZASTUPLJENOST najzastupljenija najređe zastupljena srednje zastupljena

sinovijalni zglobovi ušna školjka i spoljaš- na pripojima tetiva i

pripoji rebara za nji ušni kanal ligamenata za kost
LOKALIZACIJA sternum
tuba auditiva srednjeg meniskusi kolena
epifizna zona rasta
dugih kostiju uha
sinfiza pubične kosti
nosna pregrada, grkljan
(cartilago arythenoidea, grkljan sternoklavikularni zglob
cartilago thyroidea) (epyglotis, cartilago
dušnik i bronhusi (veći cuneiformis, cartilago intervertebralni diskusi
vazdušni putrevi) cornyculata, vokalni
nastavci cartilago zglobna hrskavica tem-
skelet embriona
arythenoidea) poromandibularnog i
sternoklavikularnog
zgloba
 HIJALINA HRSKAVICA

perihondrijum
ZA LAKO PREPOZNAVANJE
interteritorijalni
matriks

terteritorijalni • HIJALINA HRSKAVICA

matriks
lakune sa
– obilje osnovne supstance ECM
hondrocitima – nevidljiva vlakna
izogene grupe
– kružne izogene grupe nepravilnog
hondrociti u
lakunama rasporeda, sa više hondrocita

ELASTIČNA HRSKAVICA
perihondrijum

hondrociti
• ELASTIČNA HRSKAVICA
– krupniji hondrociti
elastična vlakna
– veći broj kružnih izogenih grupa
nepravilnog rasporeda, sa 1-2
hondrocita
– uočljiva elastična vlakna ECM

FIBROZNA HRSKAVICA

hondrociti
• FIBROZNA HRSKAVICA
– uzdužne (dužne) izogene grupe u
kolagena vlakna
pravilnom paralelnom rasporedu;
bazofilni teritorijalni matriks
– eozinofilan interteritorijalni matriks
ispunjen paralelnim snopovima
debelih kolagenih vlakana
 HIJALINA HRSKAVICA - šema
(celokupan skelet embriona; zglobne površine pokretnih zglobova; na pripojima rebara za
sternum; veći vazdušni putevi – nosna pregrada, grkljan, dušnik, bronhi)

hondrogene vezivno tkivo

fibrocit krvni sud ćelije

perihondrijum
hondroblasti

izogena grupa
teritorijalni matriks
interteritorijalni
matriks
hondrociti

izogena grupa
 HIJALINA HRSKAVICA – šema na EM

hondrogene ćelije
kolageno vlakno hondroblast

interteritorijalni matriks
(interteritorija)
(deblja i gušća kolagena
vlakanca)
kolagena vlakna
HONDRON: kolagena vlakanca
izogena grupa + hondroblast
teritorijalni matriks
(teritorija) hondrociti

teritorijalni matriks - 50 mm
(teritorija)
(velika količina hondroitin-
sulfata; bazofilija)
pericelularna kapsula
(prostor uz lakunu 1-3 m;
sličan sastav kao bazalna
izogena grupa lamina)
 HIJALINA HRSKAVICA:
hondrogene ćelije u perihondrijumu

hondrogene
ćelije

fibroblasti

hondroblasti

perihondrijum

Izogena grupa sa
8 hondrocita
 ĆELIJE HIJALINE HRSKAVICE
I. HONDROGENE (PERIHONDRIJUMSKE) ĆELIJE
- nastaju od mezenhimalnih matičnih ćelija
- sposobnost proliferacije i diferencijacije u hondroblaste
- slične fibroblastima, vretenaste sa dugim produžecima (zavlače se
izmedju kolagenih vlakana perihondrijuma)
- jedro je spljošteno, sa jednim ili dva jedarceta; citoplazma je oskudna
i sadrži brojne ribozome i slabo izražene ostale organele
II. HONDROBLASTI
- ovalan ili duguljast oblik sa prstolikim kratkim produžecima
- euhromatično jedro i prominentno jedarce
- bazofilna citolazma; voluminozni Goldžijev aparat, bogata mreža grER-a,
brojne mitohondrije i mnoštvo sekretornih vezikula
- metabolički aktivne ćelije (aktivna produkcija ECM)
II. HONDROCITI
- mladi hondrocit je krupna ovalna
bazofilna ćelija, sa euhromatičnim
jedrom i brojnim mikroresicama
- tokom starenja gubi se bazofilija, a u
ćelijama se nakupljaju glikogen i
lipidne kapi; kolagen tipa X je mar-
ker terminalno diferenciranih hond-
rocita
 EKSTRACELULARNI MATRIKS HIJALINE HRSKAVICE:
KOLAGENA VLAKANCA I OSNOVNA SUPSTANCA

KOLAGENA VLAKANCA

40% suve težine hrskavice (10-15% ukupne težine)

-dominantan kolagen tip II (90-95%);
-mala količina kolagena tip IX, X i XI (5-10%)

Tanka vlakanca (prečnika 15- 45 nm), formiraju rastresitu mrežu u ECM-u;

ne udružuju se u vlakna i ne mogu se uočiti u matriksu.

Indeks prelamanja svetlosti kolagenih vlakanaca u hijalinoj hrskavici sličan

je indeksu prelamanja svetlosti osnovne supstanve ECM, pa stoga ova vla-
kanca nisu uočljiva na SM.
HIJALINA HRSKAVICA – OSNOVNA SUPSTANCA
• PROTEOGLIKANI - makromolekulski agregati, agrekani
vrste GAG-a u proteoglikanima: 1) hondroitin-4-sulfat
2) hondroitin-6-sulfat i
3) keratan-sulfat (dermatan-sulfat)
• GLIKOPROTEINI
Hondronektin
(adhezivni glikoprotein koji posreduje u povezivanju ćelija hrskavice za
kolagena vlakna i sastojke osnovne supstance; poseduje vezujuća
mesta za:
integrine hondrocita i hondroblasta,
kolagena vlakanca,
hondroitin- 4 sulfat i hijaluronsku kiselinu)
Hondrokalcin
(vezuje Ca++)
• VELIKA KOLIČINA VODE – 60-75% težine sveže hrskavice
– najveći deo vode vezan je između bočnih lanaca GAG,
zahvaljujući njihovom negativnom naboju vezana vo-
da (biomehanička opruga)
– slobodna voda između molekula GAG dva susedna
molekula proteoglikana (dozvoljava difuziju metaboli-
ta između krvnih sudova perihondrijuma i hondrocita)
 ECM – makromolekularna struktura (agrekani + kolagena vlakna)

Proteoglikani (PG) se sastoje od proteinskog središta za koje su povezani

bočni lanci GAG (hondroitin-sulfata i dermatan-sulfata). PG mogu da formiraju
proteoglikanske agregate (dugi i do 4 mm) tako što se 100-200 molekula
veže za hijaluronsku kiselinu. Tako nastali proteoglikanski agregati hijaline
hrskavice zovu se agrekani.
Preko hondroitin-sulfata ovi agregati elektrosta-tičkim silama stupaju u kontakt
sa kolagenim vlaknima hrskavice i tako nastaju hidratisani makromolekular-
ni matriks hrskavice.
 STAROSNE PROMENE U
HIJALINOJ HRSKAVICI

Sa starenjem opada koncentracija H2O i

GAGs u matriksu hrskavice, zbog čega ona
gubi elastičnost i postaje sklona fragmenta-
ciji. Slabo kretanje dodatno narušava funkci-
ju ranije opisane “mehaničke pumpe”.
HVALA NA PAŽNJI!
ZASLUŽENA PAUZA od 15 minuta....
 perihondrijum
ELASTIČNA HRSKAVICA
OSNOVNA HISTOLOŠKA GRAĐA:
- kao hijalina hrskavica
SPECIFIČNOSTI:
ECM
- manje osnovne
supstance
- vidljiva razgranata
elastična vl.
ĆELIJE
- hondrociti krupniji,
smešteni u lakunama u
izogenim grupama od 2
ili 4 ćelije
- više izogenih grupa u
odnosu na hijalinu hrskav.
LOKALIZACIJA: ušna školjka, spo-
ljašnji ušni kanal, Eustahijeva tuba,
grkljan (epyglotis, cartilago cunei-
formis, cartilago corniculata)
elastična vlakna
ELASTIČNA HRSKAVICA: bojenje srebrom elastičnih vlakana
HONDROCITI:
-pojedinačno u lakunama
FIBROZNA HRSKAVICA
-uočljiva jedra

(UZ)DUŽNE IZOGENE GRUPE i

bezofilan teritorijarni matriks
PERIHONDRIJUM – nedostaje
OSNOVNA SUPSTANCA: oskudna
VLAKNA ECM:
velika količina paralelnih, širokih
snopova kolagenih vlakana (tip I)
(eozinofilan ECM, jer je ispunjen
ovim vlaknima)
Lokalizacija: intervetrebralni dis-
kusi (annulus fibrosis), simfiza
pubične kosti, menis-kus zgloba
kolena, pripoji tetiva i ligamenata
za kost, zglobna hrska-vica
temporomandibularnog i ster-
noklavikularnog zgloba
 HISTOGENEZA HIJALINE HRSKAVICE
mezenhimske hondrogeni blastem
ćelije hondroblast
(hondrifikacioni centar)
hondrocit
hondrogeni
mitoza blastem izogena grupa
hondrocit

krvni sudovi krvni sud

Sve vrste hrskavica potiču od mezenhima, a hrskavice glave od ektomezenhima (poreklom od ćelija
nerv-nog grebena). Hrskavica se razvija u 5. nedelji intrauterinog života. Fibrozna hrskavica razvija
se naj-kasnije od svih tipova hrskavica.
 RAST I REGENERACIJA HRSKAVICE
APOZICIONI RAST – REGENERACIJA
deobom ćelija perihondrijuma
• novo hrskavično tkivo stvara se na • ograničena; bolja kod dece
površini postojeće hrskavice
• u unutršnjem sloju perihondrijuma • kod odraslih regeneracija je
hondrogene ćelije se diferenciraju u spora i nepotpuna
hondroblaste
• učestala ili veća oštećenja zglo-
• hrskavica zadebljava bne hrskavice najčešće dovode
• rast HIJALINE I ELASTIČNE hrskav. do njenog okoštavanja ili zame-
ne hrskavice gustim vezivnim
tkivom
INTERSTICIJALNI RAST –
umnožavanjem hondrocita
• deobe hondrocita unutar lakuna, iz • A N K I L O Z A – gubitak hrska-
unutrašnjosti hrskavice, u ranim vice, spajanje susednih kostiju i
fazama hondrogeneze potpuni gubitak pokreta zgloba.
• postnatalno u:
– epifiznim pločama (rast dugih
kostiju),
– zglobnim hrskavicama koje nemaju
perihondrijum (hijalina hrskavica)
– elastičnoj hrskavici
– fibroznoj hrskavici
PITANJE
 PITANJE :
Koja je hrskavica prikazana na slici?
VIŠAK SLAJDOVA
• HRSKAVICA I KOST su specijalizovana potporna
vezivna tkiva, koja formiraju skelet tela.

• HRSKAVICA je vezivno tkivo čvrstog matriksa, a

KOST vezivno tkivo mineralizovanog matriksa.

• Fizička i funkcionalna svojstva ovih tkiva nisu toliko

zasnovana na osobinama njihovih ćelija, koliko na
karakteristikama ekstracelularnog matriksa.

• Veći deo skeleta embriona izgrađen je od hrskaviča-

vog tkiva. Tokom fetalnog i postnatalnog razvoja i
rasta, hrskavica se zamenjuje koštanim tkivom
(enhondralna osifikacija), tako da se kod odraslih
osoba hrskavica zadržava uglavnom na okrajcima
kostiju (zglobna hrskavica).