Opšta anatomija II deo

Ne ovako, naravno!
Ni ovako!!!!
KAKAV ELEMENTARNO,
ANATOM!!! MOJ VOTSONE,
ONO JE DŽEK
TRBOSEK!
Rembrandt: “Čas anatomije profesora Nikolasa Tulpa
Gabriel von Max: “Anatom”
Sve moze da nestane i propadne,
samo je smrt siguran posao!
 Opšta anatomija
lokomotornog sistema
 Vaskularizacija i
Epifiza inervacija kosti
Epifizna kartilaginozna ploča

Metafiza

Dijafiza

• Kod rastućih kostiju metafizealni i

epifizealni krvni sudovi su
međusobno odvojeni hrskavičavom
epifizealnom pločom.
 Vaskularizacija i
inervacija kosti

• Obe grupe krvnih sudova su veoma

važni za ishranu i zone rasta kosti i
poremećaj u vaskularizaciji može
dovesti do poremećaja rasta kosti.
• Kada kost prestane da raste nestaju
epifizealne ploče i epifizealni i
metafizealni krvni sudovi se
međusobno anastomoziraju u kosti.
 Vaskularizacija i
inervacija kosti

• Mnoga nervna vlakna prate krvne sudove kostiju.

• Većina takvih vlakna su vazomotorna, ali neka su senzorna i
završavaju se u pokosnici kosti i adventiciji krvnih sudova.
• Neka od senzornih vlakana su vlakna za bol.
 Vaskularizacija i inervacija kosti

• Pokosnica je posebno osetljiva na kidanje ili pritisak.

• Prelomi kosti su veoma bolni i ubrizgavanje anestetika između
krajeva polomljene kosti može umanjiti bol.
hrskavica

Spongiozna
kost

Epifizealna
linija
Kompaktna
kost

Medularna Koštana srž

šupljina

Otvor nutritivnog
Periosteum krvnog suda

Nutritivni
Endosteum krvni sud
 Koštana srž

• Pre rođenja, medularne šupljine

kostiju, kao i prostori između
trabekula kosti su ispunjeni
crvenom koštanom srži koja
proizvodi crvena krvna zrnca i
pojedina bela krvna zrnaca
(granulocite).

• Od detinjstva, pa nadalje postoji

progresivno umanjenje ćelija
koštane srži koje proizvode
krvne ćelije i povećava se
količina masnog tkiva i tako
crvena koštana srž koja
proizvodi krvne ćelije biva
zamenjena žutom (masnom)
koštanom srži.
 Koštana srž

• Kod odraslih, crvena

koštana srž je obično
prisutna u rebrima,
pršljenovima, grudnoj kosti
i kostima regije kuka.
• Kosti karlice i grudna kost
predstavljaju mesta
pogodna za uzimanje
uzorka (biopsije) kosti
prilikom dijagnostikovanja
oboljenja hematopoetskog
sistema.
 Koštana srž

• Radijus, ulna, tibija i fibula

sadrže masnu koštanu srži u
svojim vratovima i epifizama.
• Femura i humerus obično sadrže
malu količinu crvene koštane
srži u gornjim delovima svojih
vratova, a veoma mala polja
mogu postojati u njihovim
proksimalnim epifizama.
 Razvoj i rast kosti

• Sve kosti počinju kao mezenhimalne proliferacije koje se

razvijaju rano u embrionalnom periodu.
• U membranoznim kostima (na primer donja vilica, neke kosti
lobanje) ćelije se diferenciraju u osteoblaste koji u
mezenhimalnu proliferaciju ugrađuju organski matriks koji
se zove osteoid (endezmalna osifikacija).
 Razvoj i rast kosti – endezmalna osifikacija

• Potom se u osteoid deponuju

neorganske soli.
• Osteoblasti koji su ostali zarobljeni
u osteoidu sazrevaju i postaju
osteociti.
• Drugi osteoblasti nastavljaju da se
dele i nalaze se na površini
okoštalog osteoida.
• Kosti na taj način (apozicijom)
nastavljaju da rastu deponovanjem
nove kosti na površini postojeće.
A = osteoblast, B = osteocit, C = osteoid, D = cementna linija E = kost
 Razvoj i rast kosti

• Većina kostiju se međutim, razvija iz hrskavičavog modela.

• Opisana mezenhimalna proliferacija koja nastaje u
embrionalnom razvoju biva zamenjena hrskavicom
(enhondralna osifikacija) koja ima oblik buduće kosti koja
treba da se formira.
 Razvoj i rast kosti

• Ovu hrskavicu zatim zamenjuje kost.

• Obično postoji više od jednog centra okoštavanja u svakoj
kosti i hrskavičava ploča (epifizealna ploča) postaje mesto
koje služi za produžavanju kosti.
• Centri okoštavanja na dugim kostima se nazivaju epifize
(epiphise).
 Sekundarni Zglobna
centar hrskavica
Primarni Periost
Hrskavičavi kompaktne osifikacije
centar Spongiozna
model kosti
osifikacije kost
Epifizealna
Medula
ploča

Arterija i Arterija i
vena vena
 Sazrevanje skeleta

• Skeletni razvoj uključuje tri međusobno povezane

komponente:
1. povećanje veličine (rast),
2. sazrevanje i
3. starenje.
• Skeletno sazrevanja je "metamorfoza hrskavičavog
membranoznog skeleta fetusa u potpuno okoštale kosti
odrasle osobe".
 Sazrevanje skeleta

• Promene u skeletu su blisko povezani sa promenama

vezanim za reproduktivni sistem.
• Skelet zdravog deteta se razvija kao celina i razvoj različitih
kostiju teži da drži korak sa razvojem drugih kostiju.
• Ponovo se može koristiti karakterističan opis: " Kako ruka
raste, tako raste ceo skelet".
 Sazrevanje skeleta

• Procena zrelosti skeleta je veoma važna u određivanju da li

je dete napredno ili ne, i na vreme se mogu uočiti drugi
poremećaji endokrinog sistema ili čak ishrane ukoliko rast i
razvoj skeleta nije dobar.
• Koristi se termin “skeletni status” kako bi se uporedio status
razvoja jednog skeleta u odnosu na normalne, standardne
vrednosti.
• Detaljni standardi su usvojeni za normalan postnatalni
razvoju ruke, kolena i stopala i odnose se na pojavu
postnatalnih centara osifikacije u kostima za gornje i donje
ekstremitete.
 Periodi sazrevanja skeleta

• Skelet sazreva u nekoliko perioda:

- Embrionalni period
- Fetalni period
- Period detinjstva
- Period dolescencije
- Odraslo doba
 Periodi sazrevanja skeleta

• Embrionalni period obuhvata prvih osam postovulatornih

nedelja i tokom poslednje dve nedelje ovog perioda ključna
kost, mandibula, maksila, humerus, radius, ulna, butna
kosti i tibija će osifikovati.
 Periodi sazrevanja skeleta

• Fetalni period počinje posle osam postovulatori nedelja kada

je dužine embriona (teme-trtica) dostigla oko 30mm.
• Neke kosti počinju rano, a neke kasno u embrionalnom
periodu da okoštavaju: lopatica, karlična kost, fibula,
distalne falange ruku, kao i neke kosti lobanje (na primer
frontalna kost).
 Periodi sazrevanja skeleta

• U prvoj polovini intrauterinog života će početi da okoštavaju

većina kostiju lobanje i većina dijafiza (rebra, metakarpalne
kosti, metatarzalne kosti, falange, ponekad petne kosti,
ischium, pubis, neki segmenti grudne kosti, neuronski lukovi
i tela pršljenova .

• Neposredno pre rođenja će početi da okoštavaju: petne

kosti, talus i kvadratus, obično, distalni kraj butne kosti i
proksimalni kraj tibije, glava humerusa i retko glava butne
kosti.
 Periodi sazrevanja skeleta

• Period detinjstva je period od rođenja do puberteta.

• Većina epifiza udova zajedno sa karpalnom, tarzalnom i
seizmoidnim kostima počinju da okoštaju.
• Centri okoštavanja se obično pojavljuju jednu ili dve
godine ranije kod devojčica nego kod dečaka.
• Interesantno je da u onim kostima gde se epifize prve
pojavljuju dolazi do poslednjeg ujedinjenja sa
dijafizama (zglob ramena, kolena i sl.).
 Periodi sazrevanja skeleta

• Adolescencija je period od puberteta do zrelog doba.

• Pubertet se obično javlja oko 13 godine (može varirati dve
godine ranije kod devojčica ili 2 godine kasnije kod dečaka).
• Većina sekundarnih centara osifikacije okoštava tokom ovog
perioda.
• Spajanje epifiza i dijafiza se javljaju najčešće tokom druge i
treće decenije života.
• Ova fuzija se obično dešava jednu ili dve godine ranije kod
devojčica nego kod dečaka.
• Zatvaranje epifizealnih linija linija je pod kontrolom
hormona.
 Periodi sazrevanja skeleta

• Odraslo doba je period posle puberteta.

• Humerusa služi kao kriterijum sazrevanja skeleta prilikom
prelaska adolescencije u odraslo doba i kod njega je distalna
epifiza prva od dugih kostiju kod koje dolazi do spavjanja,
dok je proksimalna epifiza poslednja (oko 19-te godine ili
kasnije).
 Hrskavica

• Hrskavica je čvrsto, otporno vezivno tkivo koje se sastoji od

ćelija i vlakana ugrađen u čvst, želatinu sličan međućelijski
matriks.
• Skeletna struktura koja je delimično ili potpuno hrskavičava
je okružena membranom od vezivnog tkiva (perichondrium)
i koja predstavlja strukturu sličnu pokosnici (perioseum).
 Hrskavica

• Hrskavica raste apozicijom, odnosno dodavanjem novog

hrskavičavog tkiva na površinu starog.
• Nova hrskavica se formira od hondroblasta koji nastaju iz dubokih
ćelija perihondrijuma.
 Hrskavica

• Međutim, hrskavica raste i intersticijano, tako što se

povećava broj njenih ćelija u odnosu na paralelno smanjenje
hrskavičavog matriksa.
• Adultna hrskavica sporo raste i njena reparacija posle
povrede je prilično teška jer adultna hrskavica nema nerve i
obično nema krvne sudove.
 Tipovi hrskavice

• Hrskavica je klasifikovana u tri tipa:

1. Hijalina hrskavica
2. Fibrokartilaginozna hrskavica
3. Elastična hrskavica
 Tipovi hrskavice
• Hijalina hrskavica nosi takav
naziv jer ima providan, staklasti
izgled što je rezultat
karakterističnog izgleda njenog
matriksa.
• Hrskavičavi model pri stvaranju
kosti u embrionalnom period je
sagrađen od hijaline hrskavice,
kao i epifizealne ploče.
• Većina zglobnih hrskavica,
rebarnih hrskavica, hrskavice
dušnika i bronhija i većina
hrskavice iz nosa i larinksa su
formirane od hijaline hrskavice.
• Neartikularna (nezglobna)
hijalina hrskavica ima tendenciju
da kalcifikuje i da se zameni
koštanim tkivom.
 Tipovi hrskavice

• Fibrokartilaginozna hrskavica se karakteriše snopovima

kolagenih vlakana koji dominiraju u hrskavičavom matriksu.
• Ovaj tip hrskavice se nalazi u nekim hrskavičavim
zglobovima i takođe, formira zglobne površine u nekoliko
zglobova, na primer, u temporomandibularnom zglobu.
 Tipovi hrskavice

• Elastična hrskavica se karakteriše time što u matriksu

hrskavice dominiraju elastična vlakna i takva hrskavica retko
ili nikada ne kalcifikuje u starijem dobu.
• Elastična hrskavica je prisutna u ušnoj školjki i ušnom kanalu
i čini neke hrskavice laringsa.
 Zglobovi

• Zglobovi (arthrosis, articulatio, junctura) su spojevi između

čvrstih, koštanih ili hrskavičavih delova skeleta.
• Postoje dva osnovna tipa zglobova:

1. Nepokretni zglobovi - Sinartroze (synarthroses)

2. Pokretni zglobovi - Diartroze (diarthroses)

a) Vezivni zglobovi ili spojevi (articulationes fibrosae)
b) Hrskavičavi zglobovi (articulationes cartilagineae)
 Zglobovi

• Nepokretni zglobovi - Sinartroze (synarthroses) su

kontinuirani spojevi kostiju, gde se između zglobnih
elemenata nalazi potporno tkivo.
• U ovim zglobovima ne postoje ili postoje minimalni pokreti.
• U zavisnosti od vrste ovog tkiva, sinartroze se dele na:
vezivne i hrskavičave zglobove.

a) Vezivni zglobovi ili spojevi (articulationes fibrosae)

b) Hrskavičavi zglobovi (articulationes cartilagineae)
 Zglobovi

a) Vezivni zglobovi ili spojevi (articulationes fibrosae) su

vrsta zgloba, kod koga se između zglobnih elemenata nalazi
tanki sloj vezivnog tkiva ili jake fibrozne veze.
• Postoje tri vrste ovog zgloba:
1. šav,
2. klinasti spoj i
3. sindesmoza.
 Zglobovi

• Šav (suturae) je fibrozni spoj između pljosnatih kostiju

lobanje.
 Zglobovi

• Klinasti spoj (gomphosis) je vrsta zgloba koji povezuje koren

zuba sa čašicom (alveolom).
• Zub je poput klina usađen u šupljinu alveole i sa njom je
povezan preko periodontalnih vlakana.
 Zglobovi

b) Hrskavičavi zglobovi (articulationes cartilagineae) su

vrsta kontinuiranog zgloba, kod koga potporu čini hrskavičavo
tkivo ili vezivno-hrskavičavo tkivo.
• Hijalina hrskavica koja spaja kosti je važan deo
embrionalnog hrskavičavog skeleta i kao takva predstavlja
zonu rasta za jednu ili obe kosti koje se spajaju.
• Vremenom se broj ovakvih spojeva smanjuje, jer se
hrskavica postupno zamenjuje koštanim tkivom.
 Zglobovi

• Razlikuju se:
1. primarni (sinhondroza) i
2. sekundarni hrskavičavi spoj (simfiza).
 Zglobovi
1. Sinhondroza (synchondrosis) je tranzitorni (prolazni)
spoj kostiju izgrađen od hijaline hrskavice, koja omogućava rast
i razvoj skeleta.
• Vremenom se ona zamenjuje sinostozom, kada dođe do
okoštavanja hrskavičavog tkiva.
2. Simfiza (symphysis) je trajni spoj kostiju građen od
fibrozne hrskavice.
• Vezivno-hrskavičavi zglobovi (fibrocartilaginous) se
karakterišu time što je fibroznohrskavičava strukture koja
spaja dve kosti obično odvojena od kosti pločicama od
hijaline hrskavice.
• Tipični zglobovi ove vrste su međupršljenski diskove između
tela pršljenova.
 Pokretni zglobovi - Diartroze
(diarthroses)
• Pokretni zglobovi - Diartroze (diarthroses) su spojevi kostiju,
kod kojih postoji šupljina između zglobnih površina i tzv.
zglobna čahura i u kojima je moguće izvoditi pokrete.
• Ova vrsta spoja se naziva takođe i sinovijalni zglob
(articulationes synoviales).
• Sinovijalna tečnost, po kojoj ovi zglobovi nose naziv se nalazi
u nekim zglobovima, burzama i sinoviji tetivnih omotača.
• Sinovijalni zglobovi poseduju šupljinu koja im omogućava
manje ili više slobodne pokrete.
• Osnovni delovi sinovijalnih zglobova su:
a) Zglobne površine (facies articulares)
b) Zglobna čahura (capsula articularis)
c) Zglobna šupljina (cavitas articularis)
 a) Zglobne površine (facies articulares) su delovi kosti
koji učestvuju u formiranju zgloba.
• Prekrivene su tankim slojem hijaline hrskavice (debljine 2-5
mm) koja ublažava pritisak i štiti zglob.
• Obično je jedna zglobna površina ispupčena (konveksna), a
njoj odgovarajuća je udubljena (konkavna), tako da
odgovaraju jedna drugoj.
• b) Zglobna čahura (capsula articularis) je vezivna membrana
koja povezuje zglobne elemente i hermetički zatvara
zglobnu šupljinu.
• Njen spoljašnji sloj je fibrozna opna koja se pričvršćuje na
pokosnicu, a unutrašnji sloj je sinovijalna opna.
• Sinovijalna opna je tanka, ružičasta i glatka, a građena je od
rastresitog veziva sa prisutnim elastičnim vlaknima, krvnim
sudovima i živcima.
• Ona luči zglobno mazivo (sinovijalnu tečnost) koja vlaži i
podmazuje zglobne površine.
• Strukture zgloba koje doprinose boljem funkcionisanju i
predstavljaju sporedne delove zgloba su:
1. Zglobne veze (ligamenta)
2. Zglobni kolut (discus articularis)
3. Meniskus (meniscus articularis)
4. Zglobna usna (labrum articulare)
5. Masni jastučići (corpora adiposa
6. Zglobni mišići (musculi articulares)
1. Zglobne veze (ligamenta) osiguravaju kontakt zglobnih
površina i ograničavaju ili čak sprečavaju pokrete zgloba.

• Mogu biti ekstrakapsularne i intrakapsularne;

 2. Zglobni kolut (discus articularis) je vezivno-hrskavičava
pločica koja je postavljena između zglobnih površina i u
potpunosti ih razdvaja.

• Ona omogućava zglobljavanje površina koje nisu podudarne,

povećava broj kontakata i ublažava silu udaraca;
 3. Meniskus (meniscus articularis) je takođe vezivno-
hrskavičava tvorevina koja ima oblik srpa.
• Na njemu se razlikuju središnji deo i dva roga
 4. Zglobna usna (labrum articulare) prati ivicu konkavne
(udubljene) zglobne površine i na taj način je produbljuje
 5. Masni jastučići (corpora adiposa) su prisutni kod
nekih zglobova između fibrozne i sonovijalne opne zglobne
čahure.

• Oni sprečavaju nastajanje vakuma unutar zgloba u toku

pokreta
 6. Zglobni mišići (musculi articulares) su vlakna susednih
mišića koja se pripajaju na čahuri zgloba, a koja imaju ulogu da
sprečavaju uklještenje čahure između zglobnih površina.
• Mehanizmi za podmazivanje sinovijalnih zglobova su takve
da minimiziraju efekti trenja na zglobne hrskavice.
• Sinovijalna membrana je vaskularni vezivno tkivo koje
oblaže unutrašnji deo kapsule, ali ne pokriva zglobnu
hrskavicu i razlikuje se od drugih vezivnih tkiva jer proizvodi
sinovijalnu tečnost.
• Ova tečnost je lepljiva, viskozna i glavna funkcija je
podmazivanje ali i ishrana zglobne hrskavice.
• Sinovijalna tečnost ima jedan od najnižih poznatih
koeficijenata trenja.
• Kod odraslih zglobna hrskavica je avaskularno i relativno
acelularno tkivo.
• Hrskavica je elastična u smislu da na pritisak smanjuje
zapreminu i postaje tanja, a po prestanku delovanja pritiska
ponovo vraća svoju debljinu.
 Tipovi sinovijalnih zglobova
• Sinovijalni zglobovi se mogu klasifikovati prema pravcima
kretanja, pod pretpostavkom da postoje tri međusobno
normalne ose.
• Za zglob koji poseduje samo jednu osu rotacije, na primer
tzv. zglob šarke (ginglymus) se kaže se da ima jedan stepen
slobode.
• Za zglob koji ima dve ose rotacije, kao što je na primer
sedlasti zglob (articulatio sellaris) se kaže da ima dva
stepena slobode.
• On može da se savije ili opruži (fleksija i ekstenzija) ili da se
odmakne ili primakne (abdukcija i addukcija) ali ne može da
se rotira.
• Loptasti zglob (articulatio spheroidea) ima tri stepena
slobode.
• Sinovijalni zglobovi se takođe mogu klasifikovati prema
oblicima zglobne površine kostiju koje se zglobljavaju i koje
određuju, upravo zhvaljujući svom obliku, vrstu kretanja a
delimično su odgovorne i za utvrđivanje obima pokreta.
• Prema obliku zglobne površine zglobovi mogu biti:
• Ravni zglob (articulatio plana)
• Zglob šarke (ginglymus)
• Točkasti zglob (articulatio trochoidea s. cylindrica)
• Bikondilarni zglob (articulatio bicondylaris)
• Jajasti zglob (articulatio ellipsoidea)
• Sedlasti zglob (articulatio sellaris) Loptasti zglob (articulatio
spheroidea)
• Zdelasti zglob (articulatio cotylica)
• Ravni zglob (articulatio plana) se
karakteriše zglobnim površinama koje
su uglavnom ravne.
• Mogući su samo pokreti klizanja i to su
tzv. neosovinski zglobovi.
• Primer su zglobovi izmedu zglobnih
nastavaka kičmenih prsljenova
(articulationes zygapophysiales).
 Zglobovi

• Ravni tip: obe zglobne

površine su približno ravne,
tako da se izvode pokreti
klizanja u ravni zglobnih
površina. Primer:
ključnonatplećni zglob.
• Zglob šarke (ginglymus) omogućava kretanje kostima koje se
spajaju samo u jednoj ravni u kojoj se mogu kretati napred-
nazad.
• Cilindrična projekcija jedne kosti odgovara posebno
oblikovanoj površini druge kosti.
• Konveksna zglobna povrsina mu je u obliku valjka, a
konkavna u obliku ureza.
 Zglobovi
• Tip šarke, ili valjkasti tip:
jedna zglobna površina je
cilindrično ispupčena a
druga na isti način
izdubljena. U ovom tipu
zgloba izvode se pokreti
rotacije oko jedne ose.
Primer: zglobovi među
falangama.
• Takvi su zglobovi članaka prstiju.
• Zglob šarke je jednoosovinski zglob i moguć je pokret je
samo u jednoj ravni (flexio/extensio).
• Primer za ovu vrstu zgloba je ramenjačno-laktični deo
lakatnog zgloba (art. humeroulnaris).
• Karakteristično za ginglimus je da se na bočnim stranama
zgloba nalaze jake pobočne veze (ligamenta collateralia).
 U sagitalnoj ravni se opisuju pokreti
• Pregibanja (flexio) (pokretni deo se
približava nepokretnom) i

• Opružanja (extensio) (pokretni deo se

udaljuje od nepokretnog).

• Najčešći je slučaj da je proksimalni deo

zgloba nepokretan, a distalni pokretan,
ali ne uvek (glava se pregiba u odnosu na
trup, a ne obrnuto).
• Točkasti zglob (articulatio trochoidea s. cylindrica) je zglob
kod koga kružni kraj jedne kosti protrudira unutar koštanog
ili ligamentoznog oluka ili prstena druge kosti.
• Konveksno zglobno telo je i ovde valjak, ali on stoji u smeru
kosti, pa i njegova osovina odgovara tom smeru.
• Ovo je takode jednoosovinski zglob u kojem se izvodi samo
rotacija i moguć je samo pokret u jednoj ravni ili osovini.
• Primer za ovaj zglob je art. radioulnaris proximalis (glava
žbice rotira unutar lig. antilare radii i incisure radialis ulnae).
• Bikondilarni zglob (articulatio
bicondylaris) se karakteriše sa dva
konveksna kondila koji se zglobljavaju s
konkavnom površinom.
• Kondili mogu biti skoro paralelni sa
zajedničkom fibroznom čaurom (npr. kod
zgloba kolena, art. genus), ili su udaljeni i
u odvojenim čaurama (npr. kod donjovili-
čnog zgloba, art. temporomandibularis); u
oba slučaja oni obavezno sarađuju u svim
pokretima kao kondilarni par.
• Bikondilarni zglob je jednoosovinski zglob s glavnim
kretanjem oko jedne osovine, ali i s ograničenom rotacijom
oko druge osovine koja stoji pod pravim uglom u odnosu na
prvu.
• Jajasti zglob (articulatio ellipsoidea) je zglob kod koga jedna
kost ima jajast kraj (jednu ovalnu zglobnu površinu koja je
ispupčena oblog oblika), a kraj druge kosti sa kojim se
zglobljava je u obliku sedla (eliptično udubljena).
• Jajolike zglobne površine imaju dve osovine i to je
dvoosovinski zglob.
 Zglobovi

• Jajasti tip: jedna zglobna

površina je jajastog oblika i
ispupčena, a druga je jajasto
izdubljena. Pokreti rotacije
se izvode takođe oko dve
ose. Primer: radiokarpalni
zglob.
• Pokreti se izvode u dve osnovne ravni, odnosno smera: oko
duže i oko kraće ose (fleksija - ekstenzija, abdukcija -
adukcija), a mogu se i združiti oko obe osovine
(cirkumdukcija).
• U ovom zglobu moguci su svi pokreti osim rotacije.
• Jajasti zglob je zglob ručja (art. radiocarpalis).
• Sedlasti zglob (articulatio sellaris) je zglob kod koga su
zglobne površine sedlaste.
• One su istovremeno i konveksne i konkavne.
• Konveksitet veće površine utiskuje se u konkavitet manje
površine, i obrnuto (vice versa).
• Odgovarajući takvom obliku zglobnih površina sedlasti zglob
je, kao i jajasti, dvoosovinski.
 Zglobovi

• Tip sedla: zglobne površine

su sedlaste, a pokreti su
rotacioni i izvode se oko
dve ose. Primer: zglob
između tapezne kosti i
prve metakarpalne kosti.
• Stoga mu je i mehanika jednaka onoj u elipsoidnom zglobu
tj. mogući su svi pokreti osim rotacije.
• Sedlasti zglob je npr. zglob izmedu trapezne kosti ručja i prve
metakarpalne kosti (art. carpometacarpalis pollicis).
• Loptasti zglob (articulatio spheroidea) je zglob čija zglobna
površina ima oblik lopte (kugle).
• Konveksna zglobna povrsina je u obliku polulopte, a
konkavna povrsina je deo suplje kugle.
• Ovo je viseošeosovinski zglob.
• Svaki zamišljeni pravac kroz središte konveksnog zglobnog
tela može predstavljati osovinu pokreta.
 Zglobovi

• Loptasti tip: jedna zglobna

površina je približno kuglasta,
dok je druga u vidu odgovarajuće
jame. Pokreti se izvode oko više
osa u okviru opsega pokretljivosti
zgloba. Primer: rameni zglob.
• Posebno se u obzir uzimaju tri glavne osovine, sagitalna,
frontalna i horizontalna, pa je loptasti zglob prema tome
zglob sa tri osovine.
• Zglob ramena, koji spada u loptaste zglobove, najpokretljiviji
je zglob.
• Zdelasti zglob (articulatio cotylica) je podvrsta prethodnog
zgloba.
• Zglobne površine su istog oblika kao i kod loptastog zgloba,
samo je konkavna zglobna površina jače udubljena.
• I u ovom zglobu su mogući svi pokreti, samo su eksurzije
pokreta smanjene u odnosu na prethodni zglob.
• Primer je zglob kuka (art. coxae) koji je ujedno i najveći
zglob u telu.
• U sinovijalnim zglobovima se razlikuju tri vrste
pokreta:
• Klizanje
• Ugaono kretanje
• Rotacija
• Klizanje je pokret kada jedna ravna koštana
površina klizi iznad druge (napred-nazad, i
bočno, obostrano).
• Ugaono kretanje je kretanje pod određenim uglom i
postoji više vrsta ovakvog kretanja:
Flexio — pokret pregibanja, kada se smanjuje ugao u
zglobu;
Extensio — zglobni ugao se povećava;
Abductio — pokret ekstremiteta od srednje linije ili
središnje ravni;
Adductio — pokret ekstremiteta ka srednjoj liniji ili
središnjoj ravni;
Circumductio — pokret ekstremiteta koji se okreće kao
stožer u prostoru.
• Rotacija je obrtanje kosti oko svoje duže
osovine.
• Opseg pokreta varira od pojedinca do pojedinca. Kod
treniranih akrobata i gimnastičar opseg kretanja može
biti izuzetan. Stabilnost zglobova određuju sledeći
faktori:
a) Oblik zglobne površine, koji određuje koji
pokreti su mogući.
b) Broj i položaj ligamenata koji spajaju kosti i
štite zglob od naglih i nepoželjnih pokreta.
c) Mišićni tonus, kao najvažniji faktor. Tetive
mišića koje ukrštaju zglobove deluju kao stabilizirajući
faktori i održavane su mišićnim tonusom.
• Za razliku od aktivnih pokreta koje osoba sama izvodi pasivni
pokreti su proizvedeni od strane spoljne sile, kao što su
gravitacija ili ispitivač.
• Pažljivim manipulisanjem ispitivač može da proizvede blage
stepene klizanju i rotaciju u zglobu, u zglobovima u kojima
sama osoba to nije u mogućnosti da izvede.
• Izvođenje pasivnih pokreta je instrument u testiranju i
dijagnostikovanju bolesti zglobova i mišića.
 U frontalnoj ravni definisani su pokreti

• Odvođenja (abductio), gde se pokretni deo bočno udaljuje od

uzdužne ose trupa ili ekstremiteta, i
• Privođenja (adductio), kada se pokretni deo privodi ka
uzdužnoj osi trupa ili ekstremiteta.
 U horizontalnoj ravni se

• Prema tome na koju stranu se okreće prednja strana

pokretnog dela, izvode pokreti
• spoljašnje rotacije (rotatio externa) i
• unutrašnje rotacije (rotatio interna).
Za pokrete pojedinih segmenata tela postoje i
posebni nazivi:

• Kod podlakta se pokret spoljašnje rotacije podlakta naziva

supinacija (supinatio), a pokret unutrašnje rotacije pronacija
(pronatio).
 Za pokrete pojedinih segmenata tela postoje i
posebni nazivi:

• Na stopalu se u donjem skočnom zglobu vrše kombinovani

pokreti adukcije i unutrašnje rotacije, što se naziva inverzija
(inversio), odnosno abdukcije i spoljašnje rotacije, što se
naziva everzija (eversio).
 Za pokrete pojedinih segmenata tela postoje i
posebni nazivi:

• Pokret širokog kruženja (circumductio) izvodljiv je u loptastim

zglobovima.
• Postoje još i pokreti podizanja (elevatio), spuštanja
(depressio) i drugi.
 Mišići

• Pokret se obavlja zahvaljujući postojanju i delovanju

specijalizovanih ćelija koje se nazivaju mišićna vlakna i čija
skrivena energetska snaga strogo kontolisana od strane
strane nervnog sistema.
• Mišićna vlakna se klasifikuju kao:
1. skeletna (poprečno prugasta),
2. srčana i
3. glatka mišićna vlakna.
 Mišići

• Skeletni mišićna vlakna su duge, multinuklearne ćelije

karakteristične poprečne ispruganosti koja se vidi pod
svetlosnim mikroskopom.
• Ove ćelije dobijaju inervaciju preko motornih vlakana iz
motornih neurona u centralnom nervnom sistemu.
 Mišići

• Srčana mišićna vlakna takođe pokazuju poprečnu

ispruganost, ali njihovu aktivnost kontroliše autonomni
nervni sistem.
 Mišići

• Zidovi većine organa i krvnih sudova sadrže izdužena glatka

mišićna vlakna (bez poprečne ispruganosti) koja su
raspoređena u slojeve i snopove i koje inerviše autonomni
nervni sistem.
• Pored autonomnog nervnog sistema njihovu aktivnost
regulišu određenih hormona koji cirkulišu i lokalni mehanički
faktor.
• Glatki mišići omogućavaju održavanje važnih procesa kao što
su: cirkulacija, varenje, lučenje i izlučivanje.
 Mišići

• Skeletni mišići se ponekad nazivaju voljni mišića, jer oni se

obično mogu kontolisati voljom čoveka da napravi neki
pokret.
• Međutim, mnoge aktivnosti skeletnih mišića su automatske,
a akcije su refleksne.
• Za glatke i srčane mišiće se često koristi naziv nevoljna
muskulatura.
 Skeletni mišići

• Većina mišići su diskretne strukture koje spajaju jedan ili više

zglobova i svojom kontrakcijom mogu da dovedu do pokreta
u tim zglobovima.
• Manja grupa, ali ništa manje važnih skeletnih mišića su:
potkožni mišići (npr. mišića lica) čije kontrakcije obezbeđuju
mimiku, ili mišići pokretači očnih jabučica ili drugi mišići koji
su povezani sa respiratornim i digestivnim sistemom.
 Struktura mišićnog tkiva

• Svako mišićno vlakno je okruženo nežnim vezivnim tkivom -

endomysium.
• Mišićna vlakna se grupišu u fascikuluse, od kojih je svaki
okružen omotačem od vezivnog tkiva – permysium.
• Mišić je u celini sagrađen od brojnih fascikulusa i okružen je
epimysumom koji je usko povezan sa fascijom mišića, pa
ponekad se i spaja sa njom.
 Struktura mišićnog tkiva

• Vlakna mišića su pravougaonog ili poligonalnog oblika,

međusobno su paralelna po dužini mišića, ali se nalaze pod
uglom u odnosu na tetive.
• Vlakna trouglastih ili vretenastih mišića konvergiraju
(slivaju) ka tetivi.
Struktura mišićnog tkiva
 Struktura mišićnog tkiva

• Imena mišića obično ukazuju na neke strukturne ili

funkcionalne karakteristike.
• Ime može da ukaže na oblik, na primer, trapezni mišić (m.
trapezius), romboidni mišić (m. rhomboideus) ili tanki mišić
(m. gracilis).
 Struktura mišićnog tkiva

• Ime može da se odnosi na lokalizaciju, na primer, zadnji

skočni mišić (m. tibialis posterior).
 Struktura mišićnog tkiva

• Broj glava koje polaze iz mišića se prikazuje brojevima, na

primer, biceps, triceps...
 Struktura mišićnog tkiva

• Ime mišića može da ukaže na funkciju, na primer, mišić

podizač skapule (m. levator scapulae) ili mišić ekstenzor
prstiju (m. exstensor digitorum).
 Pravac pružanja mišića

• Većina mišića su ili vezani direktno ili putem njihovih tetiva

ili aponeuroza za kosti, hrskavice, ligamenate, fascije ili
kombinacju ovih struktura.
• Drugi mišići su vezani za organe kao što su očne jabučice,
dok su neki vezani za kožu.
 Pravac pružanja mišića

• Kada se mišić kontrahuje, skraćuje obično jedan od pripoja

ostaje fiksiran, dok se drugi pripoj pomera.
• Fiksni spoj mišića se naziva mesto porekla mišića, dok pripoj
mišića koji se pomera se naziva mesto insercije mišića.
 Pravac pružanja mišića

• U udovima distalni delovi (dalje od tela) su više pokretni.

• Zato se distalni pripoj mišića naziva insercija.
 Pravac pružanja mišića

• Međutim, pojedini mišići se karakterišu mestom insercije

koje se ne pomera, nego se pomera mesto nastanka mišića
ili oba kraja mišića mogu ostati fiksna.
• U slučaju kada su oba kraja fiksna kaže se da mišić stabilizuje
zglob.
• Stomak (ili trbuh) mišića je deo koji se nalazi između
dva pripoja.
 Vaskularizacija i inervacija mišića

• Mišići su obično vaskularizovani od susednih krvnih sudova,

mada to nije strogo pravilo.
• Neki mišići su vaskularizovani od jednog krvnog suda, dok
druge mišiće vaskularizuju dva ili više krvnih sudova koji u
mišiću međusobno grade anastomoze.
 Vaskularizacija i inervacija mišića

• Svaki mišić inerviše jedan ili više nerava koji sadrže motorna
i senzorna vlakna i ta vlakna obično potiču od nekoliko
kičmenih nerava.
• Neke grupe mišića, međutim, bivaju inervisane isključivo od
jednog segmenta kičmene moždine.
 Vaskularizacija i inervacija mišića

• Na primer, motorna vlakna koje snabdevaju mišiće ruku

proizilaze iz prvog torakalnog segmenta kičmene moždine.
 Vaskularizacija i inervacija mišića

• Ne retko, različiti mišići imaju slične funkcije koje ostvaruju

zahvaljujući inervaciji koju dobijaju od istog perifernog
nerva.
 Vaskularizacija i inervacija mišića

• Nervi obično ulaze sa površine mišića u dubinu mišića.

• Tačka ulaza je poznat kao "motorna" tačka mišića, jer je
električna stimulacija na ovom mestu najefikasnija u
proizvodnji kontrakcije mišića u odnosu na drugo mesto na
mišiću.
• Nervna vlakna su osetljivija na električne stimulacije nego
što su mišićna vlakna .
 Vaskularizacija i inervacija mišića

• Sva motorna nervna vlakana koji ulazi u mišić snabdevaju

mnoga mišićnih vlakana.
• Nervna ćelija, njena motorna vlakna zajedno sa svim
mišićnim vlaknima koje snabdevaju čine motornu jedinicu.
 Vaskularizacija i inervacija mišića

• Motornu jedinicu može da gradi nekoliko mišićnih vlakana u

mišićima fine kontrole (kao što su očni mišića ) do
• nekoliko hiljada vlakana (kao što su u velikim posturalni
mišića, kao što je gluteus maximus).
 Denervacija mišića

• Skeletnih mišića ne može da

funkcioniše bez inervacije.
• Denervisani mišić postaje mlitav i
atrofiše (smanjenje veličine
pojedinačnih mišićnih vlakana).
• Svako vlakano pokazuje povremene
spontane kontrakcije koje se
nazivaju fibrilacije.
 Denervacija mišića

• Uprkos atrofiji, mišićnih

vlakana zadržavaju
histološke karakteristike
godinu dana ili više, ali na
kraju bivaju zamenjena
masnim i vezivnim
tkivom.
• U slučaju da dodje do
nervne regeneracije
ljudski mišići mogu
povratiti normalnu
funkciju i do godinu dana
nakon denervacije.
 Akcija i funkcija mišića

• U celini intenzitet mišićne akcije je omogućen brojem

motornih jedinica koje učestvuju u pokretu.

• Sila kojom mišić deluje se stvara prvo povećanjem

učestalosti aktivacije motornih nervnih vlakana, a potom
dodavanjem aktivnosti više motornih nervnih vlakana.
• Dugi mišići i mišići pravougaonog oblika proizvode veći
opseg pokreta
• Pljosnati mišići vrše pokret jače snage
• Snaga je veća kada je mesto insercije dalje od ose pokreta, a
najveća brzina se postiže kada je mesto insercije bliže osi
pokreta.
• Snaga je veća kada je mesto insercije dalje od ose pokreta, a
najveća brzina se postiže kada je mesto insercije bliže osi
pokreta.
• Delovanja mišića koje prelaze dva ili više zglobova su
posebno složena.
• Na primer, mišići zadnje lože buta koji prelaze zglobove kuka
i kolena ne mogu dovoljno da se skrate da bi opružili zglob
kuka i savili koleno u istom trenutku.
• Ukoliko je zglob kuka potpuno savijen kao što je na primer u
pokretu kada se savijate napred da bi dodirnuli pod zadnje
lože neće moći dovoljno da se produže da bi dodirnuli pod
bez savijanja kolena.
• Ovaj fenomen je poznat kao “akcija mišićnih ligamenata” i
ona ograničava kretanje u zglobu.
• To je delom zbog relativne nerastegljivosti vezivnog tkiva i
tetiva, ali se treningom može u značajnoj meri unaprediti.
• Termin kontraktura znači više ili manje trajno skraćenje
komponenti vezivnog tkiva mišića.
• Obrazac mišićne aktivnosti kontroliše centralni nervni
sistem.
• Većina pokreta, čak i takozvani prosti prosti pokreti su u
suštini složeni i po mnogo čemu automatski.
• Opšti obrazac kretanja može biti voljan, ali su funkcije
pojedinih mišića složene, promenljive, i često nisu pod
voljnom kontrolom.
• Na primer, ako neko poseže i uzima nešto sa stola
upotreba prstiju je glavni pokret.
• Ali, da bi se stavili prsti na objekt, podlaktica mora
biti opružena (ekstenzija), drugi mišići stabilizuju
rame, a ostali stabilizaciju trup i donje ekstremitete
kako bi se obezbedilo održavanje uspravnog
položaja.
 Funkcionalna klasifikacija mišića

• Mišići se mogu klasifikovati u skladu sa funkcijama koje

obavljaju na:
1. pokretače,
2. antagoniste,
3. fiksirajući mišići i
4. sinergisti.

• Posebna kategorija obuhvata one mišiće koji poseduju

paradoksalnu ili ekscentrični akciju, u kojoj se mišić
izdužuje tokom kontrakcije i na taj način on daje negativan
rad.
• Mišić može da bude pokretač u jednom pokretu,
antagonista u drugom ili sinergista u trećem pokretu.
• Mišići pokretači su mišić ili grupa mišića koja se direktno
dovodi do željenog pokreta (npr., fleksija prstiju).
• Gravitacija može delovati kao pokretač.
• Na primer, ako neko ima neki objekat u ruci i spušta ga na sto, gravitacija
dovodi do spuštanja.
• Sama mišićna akcija je uključena u kontrolu stope spuštanja i to je primer
paradoksalne akcije.
• Mišići antagonisti su mišići koji direktno protive pokretu.
• Na primer triceps brachi, je ekstenzor (opružač) zgloba lakta i
tada deluje kao mišić pokretač.
• Istovremeno je on antagonista fleksora (savijača) lakta.
• Fiksacioni mišići su obično mišići koji stabilizuju zglobove ili
delove zglobova i na taj način održavaju položaj tela dok se
odvija neki primarni pokret.
• Sinergisti su posebna grupa
fiksacionih mišića.
• Kada se mišić pokretač pruža
preko dva ili više zglobova
sinergisti stabilizuju i sprečavaju
neželjene akcije u srednjem
zglobu.
• Na primer, mišići fleksori koji
savijaju prste bi istovremeno
savijali i zglob šake ukoliko on
ne bi bio stabilizovan
ekstenzorima zgloba koji
opružaju zglob, a to su sinergisti
u ovom pokretu.
 Refleksi i mišićni tonus

• Mnoge mišićne aktivnosti su refleksne tj., one su izazvane

čulnim impulsima koji stižu u kičmenu moždinu i
aktiviranje motorne nervne ćelije.
• Na primer, brzo povlačenje zapaljenog prsta
 Refleksi i mišićni tonus

• Teptanjem očnih kapaka kada nešto dodiruje rožnjaču su

primeri refleksnog reagovanja.
 Refleksi i mišićni tonus

• Uopšteno se smatra da mišići koji održavaju telo u

uspravnom položaju nasuprot gravitaciji poseduju tonus
zahvaljujući aktivnostima refleksa na istezanje.
 Struktura i funkcija mišića

• Svako vlakno skeletnog mišića je jedna duga višejedarna ćelija

koja se sastoji od mase miofibrila.
• Većina mišićna vlakna su kraća od 10 do 15 cm, ali neki mogu
biti duži od 30 cm.
 Struktura i funkcija mišića

• Opušten, relaksiran mišić je mek i elastičan.

• Aktivan mišić je napet, opire se istezanju i podiže
opterećenje.
• Mišići omogućavaju konverziju hemijski uskladištene
energije u mehaničku energiju i pokret (rad).
• Mišići su takođe važna za održavanje telesne temperature .
 Tetive, aponeuroze, burze i fascije

Tetiva
Kost

• Mišići su za kost ili neka druga tkiva vezani ili širokom, dugom
tetivom ili tanjom aponeurozom.
• Tetive i aponeuroze su sagrađene od manje ili vise paralelnih
snopova kolagenih vlakana, a okružene tankim omotačem
labavijeg vezivnog tkiva.
 Tetive, aponeuroze, burze i fascije

• Na mestima gde je tetiva vezana za kost ona je spojena sa

pokosnicom.
• Tetive su inervisane senzornim vlaknima koja su grane
nerava mišića kojem tetiva pripada te na taj način i tetive
dobijaju signale iz površinskih i dubokih nerava.
 Tetive, aponeuroze, burze i fascije

• U prirodnim osteofibroznim
tunelima na primer ruku i
tetive su obložene
sinovijalnom membranom
koja je dvoslojna.
• Mesotendinium (deo sinovije
koji omogućava kontinuitet
dva sloja sinovijalne
membrane) sadrži tetivne
krvne sudove.
 Tetive, aponeuroze, burze i fascije

• Burze (Bursae) su vezivno

tkivne kesice koje su
obložene sinovijom i
ispunjene sinovijalnom
tečnošću.
• Nalaze se na mestima gde
tetiva dodiruje kost,
ligament, tetivu ili na
mestima gde se koža
pomera preko koštanih
ispupčenja.
• Njihova je uloga da olakšaju
pokrete i smanje trenje.
 Tetive, aponeuroze, burze i fascije

• Fascije su vezivna tkiva koja oblažu ili se nalazi između

specijalizovanih tkiva npr. mišića.

• Fascije formiraju vlaknaste membrane koje omogućavaju da

mišići budu odvojeni jedni od drugih.

• Njihova funkcija je da služe:

1. kao elastični omotač za mišiće
2. i da bude specijalizovana sigurnosna obloga za tetive
Periost

Tetiva

Duboka fascija
Skeletni mišić
 Tetive, aponeuroze, burze i fascije

• Omogućavaju prolaz krvnim

sudovima i nervima i takođe
obezbeđuju tzv. neurovaskularni
omotač.
• Svojom strukturom,
pokretljivošću i elastičnošću
obezbeđuju klizanje jedne
strukture preko druge.