KIMENJACI

Milica oli II1

 Imaju HORDU potporni organ
Dvobona simetrija tela
HORDATI
Nervni sistem - cevast, nalazi se na lenoj
strani tela, iznad horde
Srce - sloeno, nalazi se na trbunoj strani
tela
HORDATI BEZ GLAVE
Organi za disanje - krge ili plua
PLATAI KIMENJACI Imaju proreze na drelu
Miii - grupisani u paketie, pruaju se
du tela
 RAZNOVRSNOST HORDATA

PLATAI KOPLJAE KIMENJACI

 KIMENJACI
ive svuda oko nas (na kopnu i u vodi)
Horda - karakteristina za embrionalno
razvie, kasnije je zamenjuje kima
Telo (dvobona simetrija) podeljeno na
glavu, grudi i rep
Kreu se na razliite naine
Diu pluima i krgama
 PODELA
KIMENJACI

KIMENJACI BEZ KIMENJACI SA

VILICE VILICOM GMIZAVCI
VODOZEMCI
KOLOUSTE HRSKAVIAVE SISARI
PTICE
RIBE KOLJORIBE
 Kimenjaci su najbrojnija grupa hordata (opisano oko 50.000 vrsta)
Najstariji poznazi kimenjaci nisu imali vilice, ali su mnogi u koi imali ploe i
krljuti razliitih veliina.
Imaju najsloeniju unutraju grau (nervni sistem, ula, miini i skeletni sistem,
sistem za disanje, sistem za varenje, endokrini sistem, krvotok, sistem za
izluivanje, polni sistem...)
KOA
MIINI SISTEM
Sastoji se od vieslone pokoice i
Miii aktivno uestvujju u kretanju,
od krzna
unutranjem transportu
Ispod krzna je potkoni sloj
Glatka miina vlakna u zidu utrobnih
Od rone supstance koju stvaraju
organa
elije pokoice nastaju pero, dlaka,
Poprenoprugasta je najzastupljenija
kopita, papci, nokti i sl.
muskulatura kod kimenjaka
Kone lezde - jednoelijske I
Skeletni miii deluju u grupama sa
vieelijske
suprotnim dejstvom (savijai, opruivai
Zatitna uloga, omoguavanje
ekstremiteta...)
kontakta sa spoljanjom sredinom
 SKELET
Sastoji se od konog i unutranjeg skeleta
Koni - razvijen kod riba
Unutranji ie kimenica, glavni skelet, rebra, grudnica
(kod kopnenih) i skeletne potpore peraja i ekstremiteta
Zubi se sastoje od dentina I glei (kod sisara
prekutnjaci, kutnjaci, sekutii, onjaci itd)
Kimeni prljenovi se uglavnom sastoje od tela, jednog
ili dva para lukova i nastavaka
Rebra se vezuju za prljenove trupnog dela
Postoje i ramenski i karlini pojas (bedrenjaa, sednjaa
I preponjaa), kao i petoprsni skelet (kopneni
kimenjaci)
Glavni skelet - sloena morfoloka celina u kojoj se
nalazi mozak, ulni organi I delovi za uzimanje I
usitnjavanje hrane
 ULNI ORGANI
Sastoje se od slobodnih i uaurenih nervnih zavretaka
ulo mirisa, ukusa, sluha, vida i dodira
 NERVNI SISTEM
Sastoji se od centralnog nervnog sistema i
perifernog nervnog sistema.
Kimenjaci imaju 3 grupe glavrni nerava: senzitivne,
motorne I oni koji imaju i senzitivnu i motornu
komponentu
VEGETATIVNI NERVNI SISTEM
 ENDOKRINI SISTEM
Hormone stvaraju organi ija je to jedina ili dominantna uloga (hipofiza, titna lezda, nadbubrena lezda...)
Hipofiza se sastoji od 2 osnovna dela neurohipofize I adenohipofize.
Nadbubrena lezda sastoji se od 2 vrste tkiva kod kopnenih kimenjaka - jednog koji stvara hormone
adrenalin I noradrenalin I drugog koji stvara steroidne hormone
titna lezda stvara tiroksin I trijodtironin, paratitna lezda stvara hormone koji reguliu nivo kalcijuma I
fosfora u krvi I grudna lezda iji hormoni utiu na imuni sistem
 DIGESTIVNI SISTEM
Crevni kanal zapoinje drelom,
zavrava se otvorom kloake I
anusom
Primarna uloga prenjeg dela je
transport hrane, a zatim se odvija
razlaganje (digestija) hrane
Jetra jedna od najveih utrobnih
organa, ima mnoge funkcije
 SISTEM ORGANA ZA
DISANJE
Osnovni respiratorni organi -
unutranje krge I pluni organi
Plune organe ima mali broj riba
npr. dvodihalica I kopneni
kimenjaci
Kod sisara se unutranji putevi
vavgzduha zavravaju alveolama
 CIRKULACIONI ISTEM
Sastoji se od krvnog I limfnog
sistema
Osnovna funkcija je transport
razliitih supstanci I toplote u
telu kimenjaka
Srce centralni organ,
funkcionie kao pumpa
 SISTEM ZA IZLUIVANJE
(EKSKRECIJU)
Osnovna funkcija - odranje
kocentracije jona I odreene
koliine vode u telu kimenjaka
Uloge su povezane sa procesom
osmoregulacije odnosno
odranjem koncentracije
osmotskih supstancija
Svi kimenjaci imaju bubrege
osnocne organe za izluivanje
 SISTEM ORGANA ZA
RAZMNOAVANJE
Kimenjaci se odlikuju iskljuivo
polnim razmnoavanjem
Uglavnom postoje I enske I
muke jedinke
Postoje oviparija I viviparija
Oviparija polaganje jaja u
spoljanju sredinu
Viviparija - razvie embriona u
telu majke I raanje ivih jedinki