Висока здравствено-санитарна школа струковних студија "Висан"-

Земун, Београд
Предмет: Исхрана и дијететика
Предавач: Др. Снежана Пакић

Име и презиме студента Датум 10.12.2020

Занимање Medicinska sestra - tehničar

Број индекса

Колоквијум

Број поена

Оцена

1. Због чега је исхрана у 21. веку у средишту светске јавности? 1 поен

а) Евидентне су епидемије масовних незаразних болести у чијој основи је неправилна
исхрана
б) Откривене су многе нове научне чињенице у вези исхране
в) Исхрана је фактор на који појединац може утицати
г) Исхрана веома утиче на квалитет живота
д) Сви одговори су тачни.
Одговор: D

2. Према пирамиди исхране, воће и поврће свакодневно треба узимати најмање – у

порцијама: 1 поен
а) 4 порције
б) 5-6 порција
в) 2-3 порције
Одговор: B

3. Препоручени дневни унос намирница из групе млеко и млечни производи за одрасле

износи (према СЗО): 1 поен
а) 2 порције дневно
б) 3 порције дневно
в) 4 порције дневно
г) 5 порција дневно
д) што више то боље
Одговор: A

4. Најздравији начин исхране за одрасле представља: 1 поен

а) Вегетаријанска исхрана
б) Медитеранска исхрана
в) Српска и грчка исхрана
г) Италијанска и француска исхрана
д) Кинеска исхрана.
Одговор: B

5. Према пирамиди исхране, намирнице из групе месо, риба и јаја одрасли треба да
узимају: 1 поен
а) 3 порције
б) 1 порцију
в) 2 порције
г) 2-3 порције
Одговор: V

6. Млеко је намирница веома сиромашна у гвожђу. 1 поен

а) Тачно
б) Нетачно
Одговор: A

7. Најмањи садржај засићених масних киселина налази се у: 1 поен

а) Говеђем месу
б) Свињском месу
в) Пилећем месу
г) Овчјем месу
д) Јунећем месу
Одговор: V

8. Калцијумом су богати: 1 поен

а) јогурт
б) кељ
в) млеко
г) легуминозе
д) сви одговори су тачни.
Одговор: D
9. Воће које се одликује високим садржајем витамина Ц је: 1 поен
а) Крушке
б) Лимун, поморанџа
в) Киви
г) Ананас
д) Грожђе
ђ) Рибизле, боровнице, шипак
Одговор: B, V, D, Đ

10. Унос масти код деце до пете године је у односу на одрасле особе мањи: 1 поен
а) Тачно
б) Нетачно
Одговор: B

11. Хранљива вредност и улога поврћа у исхрани. 2 поена

Povrće sadrzi proste sećere i skrob, a relativno malo dijetnih vlakana, vitamina C i drugih
vitamina. Hranljiva vrednost povrća se ogleda u velikom bogatstvu ugljenih hidrata, od kojih
su najznačajniji skrob, glukoza i celuloza.

12. Пирамида исхране (описати).

2 поена

Bazu piramide čine žitarice i proizvodi, prednost imaju integralne žitarice.

Preporučeni dnevni unos žitarica je najmanje 4 porcije dnevno.
Jedna porcija je kriška hleba, 30g kukuruznih pahuljica, ½ šolje testenina ili kuvanog pirinča, ili
manji kolač. Svakodnevno treba uzimati najmanje 400g povrća (osim krompira) i voća, što znači
5 – 6 porcija. Prosečna porcija voća, kao i povrća, iznosi 80g, što odgovara 1 šolji voća ili povrća
ili komadu svežeg voća. Pet grupa namirnica: hleb, cerealije, pirinač i testenine, povrće, voce,
mleko, jogurt i mlečni proizvodi, meso, piletina, riba i leguminoze, jaja i orasi. Predlaže se i
korišćenje masnoća, ulja i slatkiša, ali veoma skromno.
13. Набројати намирнице потребне у правилној исхрани деце.
2 поена
Deci, kao i odraslima, potreban je raznovrstan i bogat izbor namirnica, baziran na unosu cerealija
(žitarica), povrća i voća, uz odgovarajući unos mleka i mlečnih proizvoda, namirnica bogatih
belančevinama (posna mesa, riba, jaja). Umeren unos masti i šećera bitan je faktor prevencije
hroničnih oboljenja u kasnijem dobu. Ishrana zdravog deteta, starijeg od 2 godine, treba da
sadrži: hleb, cerealije (najmanje 6 porcija dnevno); naročito proizvode od punog zrna.
Raznovrsno povrće i voće, zeleno i žuto i citrusno voće (5 ili više porcija dnevno). Mršavo meso,
kokoš ija jaja, ribu i leguminoze (mahunasto povrće). Mleko i mlečne proizvode sa niskim
sadržajem masti. Za školsku decu treba da bude organizovan školski obrok.

14. Исхрана пацијената који болују од кардиоваскуларних болести. Навести основне

карактеристике. 2 поена

Osnov ishrane treba da budu žitarice, prvenstveno integralne, voće i povrće (što više u svežem
obliku). Koriste se mleko i mlečni proizvodi sa manjim procentom masti, riba, belo meso i
morski plodovi. Hrana se priprema sa uljima biljnog porekla, a izbegavaju se i margarini i više
puta korišćena ulja (zbog aterogenog dejstva). Treba smanjiti unos kuhinjske soli na 1 kafenu
kašičicu (5g) dnevno. Energetska vrednost dijete kod kardiovaskularnih pacijenata zavisiće od
stepena ishranjenosti. Dijeta za povišeni krvni pritisak veoma nizak sadržaj zasićenih masti,
holesterola i nizak sadržaj ukupnih masti. Težište je na povrću i niskomasnim mlečnim
proizvodima. Veće učešće biljnih proteina iz mahunarki i koštunica. Bogata je magnezijumom,
kalijumom, kalcijumom, biljnim proteinima i vlaknima. Nizak unos natrijuma (3 – 1,5g na dan).
15. Исхрана пацијената са diabetes mellitusom. Навести основне карактеристике. 2 поена

U dijetoterapiji dijabetesa, namirnice kojima se daje prednost su povrće, obrano mleko i

proizvodi od ovakvog mleka, posno meso, kuvana jaja, biljne masti, voće sa malo šećera. Treba
ograničiti upotrebu hleba i testenina, povrća bogatog skrobom (krompir), a zabraniti slatkiše,
džemove, kandirano voće. Pri izboru namirnica za dijabetičare treba obratiti pažnju na
glikemijski indeks. Redukcija telesne mase je obavezni deo terapije kod gojaznih dijabetičara.
Pravilan izbor namirnica je olakšan uvođenjem tzv. glikemijskog indeksa, koji predstavlja stepen
porasta glikemije nakon unošenja određene količine neke namirnice u odnosu na efekat iste
količine belog hleba (za koga je glikemijski indeks 100).

Број поена на колоквијуму Оцена