Biologija

-Ćelijska membrana je građena po modelu fluidnog mozaika.

● Hidrofilni deo fosfolipida čini
fosfatna grupa i glicerol koji su rastvorljivi
u vodi
● Hidrofobni deo čine ugljeni lanci
masnih kiselina
● Kostur ć.membrane čini
fosfolipidni dvosloj
● Membrana je selektivno
popustljiva

❖ Integralni proteini(uronjeni u sam dvosloj) su kanali kroz koje molekuli ulaze ili izlaze iz ćelije,za njih su zakačeni
razgranati nizovi glikolipida
❖ Mogu da služe za ćelijsko prepoznavanje, povezivanje, receptorna mesta itd.
❖ Glikolipid je ugljenohidratni lanac koji je zakačen za fosfolipidnu komponentu u membrane
❖ Periferni proteini(zakačeni za membranu sa jedne ili druge strane) mogu da se kreću kroz membranu i služe kao
nosači,uvek su hidrofilni.
Funkcija ćelijske membrane
Zahvaljujući proteinima vrši se transport.
Ćelijska membrana sadrži proteine koji mogu biti፡ nosači,jonski kanali i jonske pumpe.
Pasivni transport (niz brdo)
Odvija se bez utroška energije ATP
Difuzija je kretanje molekula gasa ili tečnosti sa mesta veće ka mestu manje koncentracije (koncentracijski gradijent)
Osmoza je kretanje molekula vode kroz polupropustljivu membranu u smeru rastvora veće koncentracije

Valentina Tomić
 Biologija
Na ovaj način biljke usvajaju vodu korenovim sistemom iz podloge
Aktivni transport
Troši energiju dobijenu od ATP-a
Molekuli se kreću uz ili nasuprot koncentacijskog gradijenta.
Kako se pri transportu niz gradijent oslobađa energija to znači da je za transport uz gradijent neophodno ulaganje E iz
nekog drugog izvora.
Ovaj transport obavljaju proteini koje zovemo pumpe.

Posebni oblici transporta

Endocitoza je unošenje materija u ćeliju
I. Pinocitoza usvajanje kapljica (ćelija pije)
II. Fagocitoza usvajanje čvrstih molekula (ćelija jede)
Egzocitoza je izbacivanje nepotrebnih produkta (ćelija povraća)

Valentina Tomić
 Biologija
Jedro i hromatin
Jedro je karakteristično za eukariotske ćelije
Oblik jedra prati oblik ćelije
● Ameboidna ćelija (leukociti),jedro nepravilnog oblika
● Okrugla ćelija
Ćelije sa više od 1 jedrom
➔ Ćelija paramecijuma (do 100 jedara) i ćelije poprečno prugaste muskulature
➔ Neki protisti imaju 2 jedra,vegetativno (kontroliše funkcionisanje ćelije) i generativno(reguliše razmnožavanje)

Delovi jedra
1. Jedrov ovoj
2. Ribozomi
3. Pore (komuniciraju sa ostatkom ćelije)
4. Jedarce
5. Hromatin (euhromatin,heterohromatin)
6. Jedro
7. ER
8. Nukleoplazma

Jedrov ovoj gradi 2 paralelno postavljene membrane

U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro
može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.
U jedarcetu se nalazi veliki broj ponovljenih gena za rRNK na određenim hromozomima koji se nazivaju nukleolusni
organizacioni centri.
Histonski proteini su gradivni proteini hromatina jer učestvuju u pakovanju DNK, koja se oko njih namotava da bi se
ogromna dužina DNK mogla da smesti u sićušno jedro.
Zato se hromatin vidi kao perlasta struktura, gde su perle, ustvari, DNK namotana oko histona i nazivaju se nukleozomi.

Valentina Tomić
 Biologija
Ribozomi
Sastoje se od RNK i proteina.
Nisu građeni od membrana pa nisu citoplazmine organele.
Sastoje se iz malih i velikih subjedinica u čiji sastav ulaze proteini.
Proteini koji nastaju u ribozomima ulaze kroz pore u jedro.
U jedarcetu se povezuju sa rRNK i formiraju 2 subjedinice ribozoma
Subjedinice izlaze u citoplazmu i ostaju odvojene sve dok ih ne poveže iRNK

Pre biosinteze proteina iRNK izlazi iz jedra,povezuje se sa malom a zatim sa

velikom subjedinicom i formira kompleks za biosintezu proteina.

Ribozomi se javljaju u 2 forme:

70s-sitni ribozomi,zastupljeni u prokariotskim
ćelijama,mitohondrijama i hloroplastima
80s-nalaze se u citoplazmi eukariotskih ćelija

Uloga ribozoma je sinteza proteina.

Valentina Tomić