Ћелијске органеле

1.
Једро, хроматин,
хромозоми
Једро (нуклеус)

• nucleus – језгро

• Обезбеђује несметано и
усклађено одвијање свих
животних процеса;

• У нуклеусу се налази ДНК –

генетички материјал;

• У нуклеусу се одвија
репликација – дуплирање ДНК,
и транскрипција – синтеза РНК.

3
Једро (нуклеус)

• Састоји се од нуклеусног овоја и

нуклеоплазме;

 Нуклеусни овој – две мембране,

унутрашња и спољашња; Штити
ДНК;

• Спољашња мембрана 
наставља се на мембрану
гранулисаног ендоплазматичног
ретикулума и за њу су везани
рибозоми. 1-унутрашња мембрана; 2-нуклеоплазма; 3-једарце;
4-нуклеусна пора; 5-спољашња мембрана; 6-
рибозоми
4
 Једро (нуклеус)

• Унутрашња мембрана  наслања се на нуклеоплазму и за њу су везани

протеини који повезују хромозоме са овојем;
• На овоју се налазе поре кроз које се врши
размена материја између нуклеоплазме и
цитоплазме ћелије;

• Број пора је променљив – зависи од

активности ћелије  већа активност –
више пора;

• Нуклеоплазма  унутрашњост једра у

којој се налазе хромозоми – хроматин, и
једарце (нуклеолус).
5
 Једарце (нуклеолус)
• Налази се у нуклеоплазми од које није одвојен мембраном;

• Велика густина хроматина;

• Видљив у интерфазном нуклеусу;

• У нуклеолусу се синтетишу делови рибозома;

• Један или више њих у једру.

једарце

6
Хроматин
 Уочава се у интерфазном једру (у ћелија која није у деоби већ у интерфази)

 У облику хроматинских влакана – ниска перли;

 Пред деобу хроматинска влакна се кондензују и постају уочљива  хромозоми;

 Према јачини бојења разликују се :

хетерохроматин еухроматин

Кондензован, тамније обојен Расплетен, светлије обојен

7
Хроматин

 Еухроматин је растегнутији што

олакшава приступ различитим
ензимима и процес транскрипције;

 Ћелије које синтетишу неки протеин

имају више еухроматина – светлија
једра;

 У хетерохроматину налазе се гени

који у тим ћелијама нису активни

8
 Хроматин
 У састав хроматина улазе:
хромозом
хроматинско
влакно
ДНК

нуклеозом

РНК

хистони хистони

ДНК

нехистонски
протеини
дволанчана завојница
9
Хроматин

хистони  Базни протеини;

 Учествују у „паковању“ ДНК;

 ДНК се око њих намотава како би могла да стане у једро;

 Перласта структура - нуклеозоми – ДНК намотана око хистона.

10
 Хромозоми
 Структуре карактеристичног облика које се могу уочити у једру за време деобе ћелије;

 Број и изглед хромозома су стални и карактеристични за сваку врсту  кариотип;

 Телесне ћелије имају диплоидан број хромозома

 2n (две гарнитуре хромозома –једна потиче од
мајке, друга од оца);

 Хомологи хромозоми  међусобно слични, један

потиче од оца, други од мајке;

 Полне ћелије имају хаплоидан број хромозома – n

 Човек у полним ћелијама има 23 хромозома а у

телесним 46.

11
Хромозоми

центромера хроматиде
хроматиде

сестринске хроматиде 12
 Хромозоми
• Хромозоми се под микроскопом најбоље уочавају за време метафазе митозе;

• Метафазни хромозом има две сестринске хроматиде и центромеру

• Сестринске хроматиде  образују се дупликацијом ДНК – потпуно једнаке, садрже исте гене

• Центромера  централно сужење;

• Сестринске хроматиде се повезују читавом дужином а најближе су повезане у пределу

центромера.

13
 2.
Органеле и структуре за
синтезу материја
 Рибозоми
• Ћелијске структуре без мембране које синтетишу протеине;

• Налазе се и у прокариотској и у еукариотској ћелији – разликују се по величини;

• Налазе се слободни у цитоплазми или везани за мембране ендоплазматичног ретикулума

и нуклеуса;

• Рибозоми постоје и у митохондријама и хлоропластима али су ситнији од рибозома у

остатку ћелије

Прокариотски Еукариотски
рибозом рибозом

15
Рибозоми

• Састоје се од рибозомалне РНК и

протеина;

• Састоје се од 2 субјединице – велике

и мале, које настају у једарцету;

• Како би обављали синтезу протеина

потребно је да се мала и велика
субјединица повежу молекулом иРНК;

• Више рибозома повезаних молекулом

иРНК  полирибозоми.

16
Рибозоми

17
Ендоплазматични ретикулум
• Састоји се од мембрана које ограничавају унутрашње просторе (цистерне) и пружају се готово
кроз читаву ћелију;

• Пружа се од спољашње мембране једра па кроз ћелију, до ћелијске мембране;

• Према грађи и улози разликују се два облика:

Гранулисани Глатки
ендоплазматични ендоплазматични
ретикулум ретикулум

18
Ендоплазматични ретикулум

рибозоми
храпави
ЕР

глатки
ЕР

19
 Ендоплазматични ретикулум
Гранулисани ендоплазматични
ретикулум (грЕР)

• На површини мембране су присутни полирибозоми ;

• Мембране образују цистерне које су постављене

паралелно;

• Наставља се на спољашњу мембрану нуклеуса;

улога Синтеза протеина

20
 Ендоплазматични ретикулум
Глатки ендоплазматични
ретикулум (гЕР)

• Мемране образују цеволику, разгранату мрежу;

• Нема на себи рибозоме!

• Мембране гранулираног и глатког ендоплазматичног

ртикулума се најчешће настављају једна на другу.

улога Синтеза липида – холестерола и фосфолипида;

Синтеза стероидних хормона из холестерола – нпр. Тестостерон;

Детоксикација многих штетних супстанци (пестициди, конзерванси, лекови...)

21
 Голџијев апарат
цистерна
везикула
• Састоји се од више спљоштених, дискоидалних
мембранских кесица  сакула;

• Унутрашњи простор дискоидалних кесица 

цистерна;

• Уз кесице се налазе мање или веће везикуле у

којима су производи Голџијевог апарата.

Дорада протеина и липида који су

улога
сакуле настали у ЕР.

22
Голџијев апарат
везикуле

преносне  Окренуте ка гЕР; преносе протеине;

бочне  Уз бочне, проширене крајеве сакула;

секреторне  Налазе се уз сакуле које су најудаљеније

од ЕР;

 Померају се ка ћелијској мембране и

њихов садржај се избацује ван ћелије
помоћу егзоцитозе.
23
Голџијев апарат
• У Голџијев апарат доспевају:

 секреторни протеини
- организују се у секреторне грануле и
преносе до ћелијске мембране – избацују се
егзоцитозом;

 протеини и липиди ћелијске мембране

 ензими лизозома

24
Голџијев апарат

25
 3.
Органеле за разградњу
 Лизозоми
• Мембранске органеле у виду везикула које су испуњене ензимима;

• Комбинација ензима зависи од типа ћелије;

улога Унутарћелијско разлагање макромолекула.

примарни секундарни
лизозом лизозом

27
 Лизозоми
примарни  Тек формиране везикуле испуњене ензимима, без супстрата;
лизозом
 Формиране у Голџијевом апарату;

 рH вредност није погодна за активност ензима

• Око супстрата који треба да се разгради образује се везикула без ензима  фагозом;

• Фагозом настаје на ћелијској мембрани (фагоцитозом, пиноцитозом) или унутар ћелије

(аутофагозоми) одстрањују се нефункционалне органеле нпр.

Примарни Секундарни
фагозом
лизозом лизозом

Секундарни
 Ензими делују на супстрат и разграђују га.
лизозом
28
Лизозоми

29
Пероксизоми
Мале органеле у облику везикула
липидни двослој
улога кристално
језгро
• Садрже ензиме за оксидацију масних киселина и амино-
киселина при чему као споредан производ настаје водоник-
пероксид. Поседују и ензим каталазу помоћу које се отровни
водоник-пероксид разлаже на води и кисеоник;

• Синтеза фосфолипида који се уграђују у омотач нервних

ћелија (мијелински омотач);

• Врше детоксикацију различитих отровних материја доспелих

крвотоком (најзаступљенији су у ћелијама јетре.

30
Вакуола
вакуола
• Мембранске органеле биљне ћелије. Обавијене су
мембраном која се назива тонопласт.

• Младе ћелије садрже више ситних вакуола а

зреле ћелије једну крупну, централно постављену.

•
улога  Садржи хидролитичке ензиме који
разлажу различите материје;

 Складиштење хранљивих материја;

 Одржава чврстину ћелије (сок у

вакуоли одржава тургор)

31
 4.
Органеле у којима се
ствара АТП
 Митохондрије
• Органеле које су изграђене од спољашње и
унутрашње мембране између којих се налази
међупростор;

 Спољашња мембрана  глатка, у контакту са

цитоплазмом;

 Унутрашња мембрана  гради многобројне уврате

(кристе); површина јој је вишеструко већа од
површине спољашње мембране.

• На унутрашњој мембрани се налазе ензими

респираторног транспортног ланца који омогућава
стварање АТП-а у процесу ћелијског дисања.

33
 Митохондрије
улога Ћелијско дисање  стварање АТП-а

Унутрашњи садржај митохондрије  матрикс; У њему се

налазе рибозоми, митохондријска ДНК и ензими;

рибозоми  миторибозоми – ситнији од рибозома у

цитоплазми; стварају протеине митохондрија;

Митохондријска
ДНК  прстенаста и има способност
репликације – митохондрије могу да се
удвајају незавсно до деобе ћелије.

34
 Пластиди
• Органеле које су присутне само у биљним ћелијама;

хлоропласти хромопласти леукопласти

Садрже каротеноиде од жуте

Садрже зелени пигмент Немају пигменте, складиште
до црвене нијансе; дају боју
хлорофил хранљиве материје
световима и плодовима

35
 Хлоропласти
• Фотосинтетички пластиди;

• У њима се обавља фотосинтеза  долази до стварања АТП-а;

• По грађи и функцији су слични митохондријама;

36
 Хлоропласти
• Имају две мембране  спољашњу и унутрашњу између којих се налази међупростор;

• Унутрашњост хлоропласта назива се строма

• Унутрашња мембрана

 гради спљоштене, паралелно

постављене кесице  тилакоиде

тилакоиди  Краћи, густо наслагани један

гране уз други;
тилакоиди  Дужи, појединачни; повезују
строме тилакоиде грана систем у виду
мреже.
тилакоид строме

У мембранама тилакоида налазе се пигменти и

ензими који учествују у светлој фази фотосинтезе
37
 Хлоропласти
• У строми се налазе:

рибозоми  Слични прокариотским рибозомима; Ситнији од

оних у цитоплазми;

хлоропластна
 Прстенастог облика; Има способност
ДНК
удвајања - хлоропласти могу да се деле
независно од деобе једра;

грануле
 Складишти се глукоза која је настала у фотосинтези;
скроба

ензими  Учествују у тамној фази фотосинтезе.

38
Хлоропласти

39
 5.
Структуре одговорне за
кретање ћелија и
њихових делова
 Цитоскелет
• Протеинска структура влакнастог и цеволиког облика која је смештена између органела и у
додиру је са њима и са ћелијском мембраном;

улога

 Омогућавају промену облика ћелије

 Кретање органела и саме ћелије

 Деоба ћелије и кретање хромозома у току деобе;

 Повезивање ћелија

41
 Цитоскелет
Актински Миозински
филаменти филаменти

• Влакнасте струкуре које гради протеин актин • Изграђени од протеина миозина;

који је глобуларног облика;
• Заједно са другим факторима (јони
• Молекули актина се удружују у два ланца која калцијума, АТП...) омогућавају клизање
се спирално увијају један око другог и граде актинских филамената и контракцију
актински филамент; мишићних ћелија.

• У мишићним ћелијама се повезује са

миозиским филаментима.
актин

42
 Цитоскелет
Интермедијарни
Микротубуле
филаменти

• Микроскопски ситне цеви које могу бити • Имају их само животињске ћелије;
појединачне или груписане у снопове;
• Граде их веома различити протеини;
• Гради их протеин тубулин;
• По величини су између актинских
• Током деобе граде нити деобног вретена – филамената и микротубула.
кретање хромозома.

43
Центрозом и центриоле
Центриоле  Имају облик цилиндра и изграђене су од микротубула;

 Учествују у организацији деобног вретена које омогућава кретање хромозома

у току деобе;

 Имају способност саморепликације!  пре деобе, у исто време кад и

дупликација хромозома;

 Ћелија ће онда имати два пара центриола, по један на сваком полу деобног
вретена;

 Немају мембрану.

Центрозом  Чине га две центриоле постављене под правим углом.

44
Центрозом и центриоле

45
 Трепље и бичеви
• Микротубуле се удружују у структуре на површини ћелије као што су трепље и бичеви;

• Трепље и бичеви служе за кретање једноћелијских организама као и сперматозоида;

• Трепље се налазе и на површини ћелија дисајних путева, епителу јајовода, чулним ћелијама...

• Покрети трепљи и бичева захтевају енергију!

46
Разлика између прокариотске и
еукариотске ћелије

једарце цитоплазма
капсула једро
рибозоми
пилуси ћ. зид ендоплазматич
ни ретикулум
ћел. мемрана цитоскелет

нуклеоид

цитоплазма митохондрија

пероксизоми
рибозоми

бич голџијев апарат

ћелијска
мембрана лизозом

47