EVOLUCIONA BIOLOGIJA – VEŽBA 9

EVOLUCIONA RAZVOJNA BIOLOGIJA

 SADRŽAJ VEŽBE 9
9.A) EVOLUCIJA REGULATORNIH GENA

9.B) HOMEOBOKS GENI

 9.A) EVOLUCIJA
REGULATORNIH
GENA

FENOTIPSKE POSLEDICE PROMENE

STRUKTURNIH I REGULATORNIH GENA SE
VEOMA RAZLIKUJU PO AMPLITUDI SVOG
EFEKTA.
S TIM U VEZI, IZMENE U REGULATORNIM
GENIMA, ČLANOVIMA REGULATORNIH I
RAZVOJNIH MREŽA KOJE UTIČU NA
FORMIRANJE FENOTIPA ADULTA, A
SAMIM TIM I NA ADAPTIVNU VREDNOST
JEDINKI, PREDSTAVLJAJU POSEBNO
VAŽNU TEMU U EVOLUCIONOJ BIOLOGIJI.
 EVOLUCIONA RAZVOJNA BIOLOGIJA
„RAZUMEVANJE REGULACIJE LEŽI U SRŽI POMIRENJA MOLEKULARNE I EVOLUCIONE
BIOLOGIJE JER ĆE SE SINTEZA OVE DVE BIOLOGIJE, AKO SE IKADA DOGODI, ZASIGURNO
ODIGRATI NA ZAJEDNIČKOM POLJU RAZVIĆA.
STIVEN GULD, ONTOGENIJA I FILOGENIJA (1977)

EVOLUCIONA RAZVOJNA BIOLOGIJA (EVO-DEVO) SE BAVI PROUČAVANJEM ODNOSA

EVOLUCIJE I RAZVIĆA PREVASHODNO PROUČAVAJUĆI PROMENE U GENIMA KOJI
UČESTVUJU U PROCESIMA RAZVIĆA, KAO I NJIHOVU POVEZANOST SA SAMOM
MORFOLOGIJOM ADULTA.
REGULATORNI GENI (REGULATORNE SEKVENCE) REGULIŠU EKSPRESIJU STRUKTURNIH
GENA, A VEOMA VAŽNA OSOBINA OVOG ODNOSA JESTE DA, PO PRAVILU, JEDAN
REGULATORNI GEN UČESTVUJE U REGULACIJI EKSPRESIJE VIŠE RAZLIČITIH
STRUKTURNIH GENA (PLEJOTROPIJA), KAO I DA U REGULACIJI EKSPRESIJE NEKOG
STRUKTURNOG GENA UČESTVUJE VIŠE REGULATORNIH GENA (SADEJSTVO).
JEDAN OD PRIMERA PLEJOTROPNIH REGULATORNIH GENA JESTE HOXA5 GEN ČIJA
POJAČANA EKSPRESIJA DOVODI DO POJAČANJA EKSPRESIJE PREKO 300 GENA KOJE
REGULIŠE.
 REGULATORNE SEKVENCE
REGULATORNE SEKVENCE SE DELE NA CIS I TRANS ELEMENTE, PRI ČEMU CIS
ELEMENTI REGULIŠU EKSPRESIJU GENA U SVOJOJ NEPOSREDNOJ BLIZINI (NA
PRIMER, PROMOTORI), DOK SE TRANS ELEMENTI NALAZE UDALJENI OD GENA
ČIJU REGULACIJU VRŠE (NA PRIMER, TRANSKRIPCIONI FAKTORI).
POJAČIVAČI I UTIŠAVAČI PREDSTAVLJAJU DNK SEKVENCE I VEZNA MESTA ZA
AKTIVATORE I REPRESORE KAO PROTEINE, PRI ČEMU DOLAZI DO POVEĆANJA ILI
SMANJENJA EKSPRESIJE CILJANOG GENA.
OVAJ NIVO REGULACIJE PREDSTAVLJA OSNOVNI- TRANSKRIPCIONI NIVO, PRI
ČEMU REGULATORNE SEKVENCE UTIČU NA INICIJACIJU, BRZINU I VREME
TRANSKRIPCIJE, ODNOSNO KONTROLIŠU KOLIKO ĆE KOG PROTEINSKOG
PRODUKTA NEKOG STRUKTURNOG GENA BITI PRISUTNO U KOM MOMENTU U
KOM TIPU TKIVA (ČETIRI DIMENZIJE REGULACIJE: KOLIKO, ČEGA, KADA I GDE).
OSIM TRANSKRIPCIONOG, POSTOJE I: POSTTRANSKRIPCIONI (ALTERNATIVNO
SPLAJSOVANJE, RNK EDITOVANJE), TRANSLACIONI (INICIJACIJA, BRZINA I VREME
TRANSLACIJE) I POSTTRANSLACIONI (HEMIJSKA OBRADA NOVOSINTETISANOG
POLIPEPTIDA, SPAJANJE SUBJEDINICA MULTIMERNIH PROTEINA) NIVO
REGULACIJE.
REGULATORNE SEKVENCE
 EVOLUCIONI ZNAČAJ PROMENA
REGULATORNIH SEKVENCI
POVEĆANJE ADAPTIVNE VREDNOSTI JE ZNATNO BRŽE I VEĆE KADA SE PROMENE
DEŠAVAJU NA NIVOU REGULATORNIH SEKVENCI (FENOTIPSKI EFEKAT JE UOČLJIVIJI)
ZATO ŠTO JEDAN REGULATORNI GEN PO PRAVILU REGULIŠE EKSPRESIJU VIŠE
STRUKTURNIH GENA.

U DATOM PRIMERU, UPOREĐENE SU PROJEKTOVANE PROMENE U ADAPTIVNOJ

VREDNOSTI U MODELU GDE JEDAN REGULATORNI GEN REGULIŠE TRANSKRIPCIJU
DVA STRUKTURNA GENA.
 EVOLUCIONI ZNAČAJ PROMENA
REGULATORNIH SEKVENCI
EVOLUCIONE PROMENE NA NIVOU REGULATORNIH GENA SU
FAVORIZOVANE U SLEDEĆIM SITUACIJAMA:

1) KADA POPULACIJA NASTANJUJE NOVO STANIŠTE (KOLONIZACIJA);

2) KADA DOĐE DO DRASTIČNIH I NAGLIH PROMENA U ŽIVOTNOJ SREDINI;
3) KADA JE ODREĐENA TAKSONOMSKA GRUPA PODVRGNUTA ADAPTIVNOJ
RADIJACIJI.

NA PRIMER, KLASU PTICA ODLIKUJE BOGATSTVO FENOTIPSKI I EKOLOŠKI

RAZLIČITIM VRSTAMA (REZULTAT ADAPTIVNE RADIJACIJE) IAKO SU
INTERSPECIJSKE RAZLIKE NA NIVOU STRUKTURNIH GENA VEOMA MALE.
IZRAŽENE FENOTIPSKE RAZLIKE IZMEĐU RAZLIČITIH VRSTA PTICA NAČELNO
SU REZULTAT PROMENA NA NIVOU REGULATORNIH SEKVENCI.
 ALOMETRIJA
PRAĆENJE EFEKTA PROMENE REGULATORNIH SEKVENCI JE MOGUĆE POREĐENJEM
STOPA RASTA ODREĐENIH FENOTIPSKIH KOMPONENTI.
POSTOJE DVA TIPA RASTA:
1) IZOMETRIJSKI RAST – STOPA RASTA JEDNOG KARAKTERA JE NEPROMENLJIVA TOKOM
ONTOGENIJE U ODNOSU NA STOPU RASTA DRUGOG POSMATRANOG KARAKTERA;
2) ANIZOMETRIJSKI RAST – STOPA RASTA JEDNOG KARAKTERA SE U TOKU ONTOGENIJE
MENJA U ODNOSU NA STOPU RASTA DRUGOG ANALIZIRANOG KARAKTERA.
ALOMETRIJSKI RAST PREDSTAVLJA OBLIK ANIZOMETRIJSKOG RASTA KOJI MOŽE BITI
IZRAŽEN FORMULOM:
y = b*xa,
PRI ČEMU SU x I y VREDNOSTI KARAKTERA KOJE POREDIMO, b JE VELIČINSKA
KOMPONENTA, A a JE ALOMETRIJSKI KOEFICIJENT (OSLIKAVA ODNOS STOPA RASTA
POSMATRANIH KARAKTERA).
UKOLIKO JE a=1, RADI SE O IZOMETRIJSKOM RASTU, A UKOLIKO JE VREDNOST
ALOMETRIJSKOG KOEFICIJENTA VEĆA ILI MANJA OD 1, ONDA JE U PITANJU
ALOMETRIJSKI RAST.
 ALOMETRIJSKI RAST KOD LJUDI
JEDAN OD PRIMERA ALOMETRIJSKOG RASTA KOD LJUDI JESTE
PROMENA STOPE RASTA GLAVE I UKUPNE DUŽINE TELA U TOKU
ONTOGENIJE.
NAIME, PO ROĐENJU, GLAVA JE OKO JEDNE ČETVRTINE DUŽINE TELA,
DOK JE KOD ADULTA DUŽINE OKO JEDNE SEDMINE DUŽINE TELA (TELO
BRŽE RASTE U ODNOSU NA GLAVU).
 ALOMETRIJA
ALOMETRIJSKE PROMENE SU BILE KARAKTERISTIČNE U
EVOLUCIONOJ LINIJI KONJA, U KOJOJ SU EVIDENTNI I
MNOGI DRUGI VAŽNI EVOLUCIONI TRENDOVI, PRI ČEMU
JE SMER EVOLUCIJE ZAVISIO OD EKOLOŠKIH PROMENA U
SPOLJAŠNJOJ SREDINI, KAO I PRISUTNE VARIJABILNOSTI
UNUTAR SAMIH POPULACIJA.
RAZVOJ KOPITA PREDSTAVLJA JEDAN OD PRIMERA
ALOMETRIJSKOG RASTA, PRI ČEMU SREDNJI PRST
DISPROPORCIONALNO NADRASTA PREOSTALA DVA
BOČNA PRSTA KOJI SU I U POTPUNOSTI REDUKOVANI
KOD SAVREMENOG RODA EQUUS.
OVA EVOLUCIONA PROMENA JE IMALA VEZE SA
PROMENAMA U STANIŠTU NA KOM SU ŽIVELI PRECI
SAVREMENIH KONJA, ALI I SA POVEĆANJEM MASE I
DIMENZIJE TELA, ŠTO OSLIKAVA ZNAČAJ ALOMETRIJSKIH
PROMENA SA ADAPTIVNOG ASPEKTA.
 ALOMETRIJA
JOŠ JEDAN OD PRIMERA ALOMETRIJE
JESTE EVOLUCIJA MORFOLOGIJE CVETA,
PRI ČEMU RAZLIKUJEMO OTVORENE –
HAZMOGAMNE, I ZATVORENE –
KLEISTOGAMNE CVETOVE.
HAZMOGAMNI CVETOVI SU EVOLUCIONO
STARIJI, DOK KLEISTOGAMNI NASTAJU NA
RAČUN PROMENE MITOTIČKOG INDEKSA,
ODNOSNO SKRAĆENJA DUŽINE PRAŠNIKA
I TUČKA, TAKO DA SE CVET ZATVARA.
NA OVAJ NAČIN SE PROMOVIŠE
SAMOOPLODNJA KOD BILJAKA, ŠTO JE
POŽELJNA PROMENA U SLUČAJU
ODSUSTVA POLINATORA (NA PRIMER,
KADA POSTOJI ODREĐENA BARIJERA, KAO
ŠTO SU JAKE VAZDUŠNE STRUJE, KOJA NE
DOZVOLJAVA OPRAŠIVAČIMA DA DOĐU
DO CVETOVA).
 VELIČINSKA KOMPONENTA
ALOMETRIJSKOG RASTA
OSIM RAZLIKA U ALOMETRIJSKOM KOEFICIJENTU, ODREĐENE TELESNE
STRUKTURE MOGU RASTI RAZLIČITIM TEMPOM I KADA POSTOJE RAZLIKE U
VELIČINSKOJ KOMPONENTI.
TAKOĐE, OSIM INTRASPECIJSKE ALOMETRIJE (PROMENE TOKOM
ONTOGENIJE JEDNOG ORGANIZMA), POSTOJI I INTERSPECIJSKA ALOMETRIJA
- KOJOM SE OPISUJU RAZLIKE IZMEĐU JEDINKI RAZLIČITIH VRSTA.
NA PRIMER, KADA POREDIMO ODNOS MASE MOZGA U ODNOSU NA MASU
TELA HOMEOTERMNIH I POIKILOTERMNIH KIČMENJAKA, ALOMETRIJSKI
KOEFICIJENT JE IDENTIČAN (a=0,67), ALI POSTOJE RAZLIKE U VELIČINSKOJ
KOMPONENTI KOJA JE KOD VIŠIH KIČMENJAKA b=0,07, A KOD NIŽIH
KIČMENJAKA b=0,007 (DESET PUTA MANJA).
OVA RAZLIKA U VELIČINSKIM KOMPONENTAMA UZROKUJE INTERSPECIJSKU
ALOMETRIJU, PRI ČEMU HOMEOTERMNI KIČMENJACI IMAJU DESET PUTA
VEĆU MASU MOZGA OD POIKILOTERMNIH KIČMENJAKA U ODNOSU NA ISTU
TELESNU MASU.
VELIČINSKA KOMPONENTA
ALOMETRIJSKOG RASTA
 HETEROHRONIJA
KADA JE U PITANJU PROMENA REGULATORNIH SEKVENCI KOJE IMAJU
EFEKAT U TOKU RAZVIĆA, POSEBAN EVOLUCIONI FENOMEN PREDSTAVLJA
HETEROHRONIJA – PROMENA U BRZINI I VREMENU NASTANKA NEKOG
KARAKTERA POTOMAČKE VRSTE U ODNOSU NA PREDAČKU VRSTU.
POSTOJE DVE NAČELNE KATEGORIJE HETEROHRONIJE:
REKAPITULACIJA: UBRZAVANJE RAZVIĆA; POTOMAČKA VRSTA DOSTIŽE
ADULTNE KARAKTERE PRETKA NA SVOM JUVENILNOM STADIJUMU.
REKAPITULACIJA JE FAVORIZOVANA U EFEMERNIM STANIŠTIMA (R
SELEKCIJA) GDE JE FAVORIZOVANO OSTAVLJANJE ŠTO VEĆEG BROJA
POTOMAKA ZA KRATKO VREME, BEZ BRIGE O NJIMA.
PEDOMORFOZA: USPORAVANJE RAZVIĆA; POTOMAČKA VRSTA ZADRŽAVA
JUVENILNE KARAKTERE PRETKA NA SVOM ADULTNOM STADIJUMU (NA
PRIMER, ZADRŽAVA ŠKRGE). PEDOMORFOZA JE FAVORIZOVANA U
STABILNIM STANIŠTIMA (K SELEKCIJA) GDE JE KARAKTERISTIČAN DUŽI
PERIOD UČENJA I IZRAŽENA BRIGA RODITELJA O SVOM POTOMSTVU.
 HETEROHRONIJA
PRI RAZMATRANJU RAZVIĆA ORGANIZMA, NEOPHODNO JE DA
NAPRAVIMO RAZLIKU IZMEĐU TELESNIH I REPRODUKTIVNIH
STRUKTURA, ŠTO DEFINIŠE I PODKATEGORIJE REKAPITULACIJE I
PEDOMORFOZE (NA PRIMER, DA LI JE POJAVA ADULTNIH
KARAKTERISTIKA PREDAČKE VRSTE KOD JUVENILNOG STADIJUMA
POTOMAČKE VRSTE REZULTAT UBRZANOG RAZVIĆA TELESNIH
KARAKTERA U ODNOSU NA NEPROMENJENU BRZINU RAZVOJA
REPRODUKTIVNIH KARAKTERA (UBRZANJE) ILI JE NASTALA
USPORAVANJEM RAZVIĆA REPRODUKTIVNIH KARAKTERA U ODNOSU
NA NEPROMENJENU BRZINU RAZVOJA TELESNIH KARAKTERA
(HIPERMORZOFA).
 NEOTENIJA MEKSIČKOG AKSOLOTLA
ZA MNOGE SALAMANDRE JE KARAKTERISTIČNO DA IMAJU AKVATIČNE
LARVE KOJE DIŠU POMOĆU ŠKRGA, A KOJE NAKON METAMORFOZE BIVAJU
TRANSFORMISANE U TERESTRIČNE ADULTE SA RAZVIJENIM PLUĆIMA.
MEĐUTIM, MEKSIČKI AKSOLOTL, AMBYSTOMA MEXICANUM, POKAZUJE
IZMENJEN NAČIN RAZVIĆA U ODNOSU NA SRODNE VRSTE, ŠTO
PREDSTAVLJA JEDAN OD PRIMERA NEOTENIJE.
NAIME, NEOTENIJA PREDSTAVLJA OBLIK PEDOMORFOZE KOJI NASTAJE
USPORENIM RAZVOJEM TELESNIH STRUKTURA, PRI ČEMU SE
REPRODUKTIVNE RAZVIJAJU NORMALNIM TEMPOM.
REZULTAT NEOTENIJE MEKSIČKOG AKSOLOTLA JESTE ZADRŽAVANJE
JUVENILNOG TELESNOG KARAKTERA (LARVALNIH ŠKRGA) U TOKU CELOG
ŽIVOTNOG CIKLUSA (PA I U ADULTNOM DOBU), ŠTO PREDSTAVLJA
ADAPTIVNU PROMENU JER OVA VRSTA PROVODI CEO ŽIVOT U VODENOJ
SREDINI.
 SADRŽAJ VEŽBE 9
9.A) EVOLUCIJA REGULATORNIH GENA

9.B) HOMEOBOKS GENI

 9.B) HOMEOBOKS GENI

KAKO BI POLJE RAZVOJNE EVOLUCIONE

BIOLOGIJE MOGLO DA NAPREDUJE, BILO
JE NEOPHODNO IDENTIFIKOVATI GENE
KOJI SU UKLJUČENI U ESENCIJALNE FAZE
EMBRIONALNOG RAZVIĆA.
JEDNI OD NAJVAŽNIJIH GENA KOJI
USMERAVAJU RAZVIĆE ORGANIZAMA
JESU HOMEOBOKS GENI, KOJI SE ZBOG
SVOG ZNAČAJU NAZIVAJU I MASTER
REGULATORNIM SEKVENCAMA.
 EVO-DEVO
CENTRALNI PROBLEM RAZVOJNE BIOLOGIJE JESTE RAZUMEVANJE RAZLIKA U
RAZVIĆU IZMEĐU RAZLIČITIH VRSTA ORGANIZAMA KAKO BI, POZNAVAJUĆI
FILOGENETSKE ODNOSE IZMEĐU POREĐENIH TAKSONA, OBLAST BILA U
MOGUĆNOSTI DA RASTUMAČI KAKO JE TEKLA EVOLUCIJA ANALIZIRANIH RAZVOJNIH
PROCESA, ODNOSNO KAKO DOLAZI DO RAZVIĆA SPECIFIČNIH MORFOLOŠKIH
STRUKTURA KARAKTERISTIČNIH ZA SVAKI ORGANIZAM (KRILA INSEKATA, MOZAK
ČOVEKA, SURLA SLONOVA, OKLOP KORNJAČA, GUBITAK EKSTREMITETA ZMIJA...).
KAKO BI EVO-DEVO MOGLA DA SE BAVI SVOJIM ISTRAŽIVAČKIM PROBLEMIMA,
NEOPHODNO JE RAZUMEVANJE EMBRIONALNOG RAZVIĆA NA MOLEKULARNOM
NIVOU, ODNOSNO NAUČNICI SU NAJPRE MORALI DA IDENTIFIKUJU MOLEKULE ČIJA
AKTIVNOST DIRIGUJE EMBRIONALNO RAZVIĆE.
ONO ŠTO JE UTVRĐENO JESTE DA VEOMA MALI BROJ GENA ZAPRAVO UTIČE U
OVOM PROCESU, A DA ONI MOGU BITI RASPOREĐENI U DVE GRUPE: GENE KOJI
SINTETIŠU JAKO VAŽNE TRANSKRIPCIONE FAKTORE KOJI NIZVODNO REGULIŠU
VELIKI BROJ DRUGIH GENA AKTIVNIH U RAZVIĆU, KAO I GENE KOJI SINTETIŠU
SIGNALNE MOLEKULE KOJI DELUJU KAO MEDIJATORI U KOMUNIKACIJI IZMEĐU
RAZLIČITIH ĆELIJA.
 EVO-DEVO
JEDAN OD SPECIFIČNIH KONCEPATA RAZVOJNE BIOLOGIJE JESTE POJAM ORGANIZATORA
– REGIONA EMBRIONA KOJI IMAJU DUGOROČNE POSLEDICE NA RAZVOJ OKOLNIH ĆELIJA
I TKIVA.
NAČIN NA KOJI ORGANIZATORI VRŠE OVU FUNKCIJU JESTE DA SINTETIŠU SIGNALNE
MOLEKULE (MORFOGENE) KOJI ONDA USPOSTAVLJAJU SVOJ GRADIJENT KONCENTRACIJE
DUŽ EMBRIONA I INDUKUJU EKSPRESIJU RAZLIČITIH GENA SPRAM SVOJE KONCENTRACIJE
U SVAKOJ OD ĆELIJA.
PRIMERI ORGANIZATORA U EMBRIONA JESU ZONA POLARIZUJUĆE AKTIVNOSTI (ZONE OF
POLARIZING ACTIVITY, ZPA) I APIKALNI EKTODERMALNI GREBEN (APICAL ECTODERMAL
RIDGE, AER).
ODSTRANJIVANJEM AER ORGANIZATORA, NA PRIMER, OBUSTAVLJA SE RAZVOJ DISTALNIH
ELEMENATA EKSTREMITETA, ODNOSNO NE DOLAZI DO RAZVOJA PRSTIJU.
ORGANIZATORI SINTETIŠU MORFOGENE KOJI USPOSTAVLJAJU SVOJ GRADIJENT
KONCENTRACIJE TAKO DA ŠTO JE ĆELIJA UDALJENIJA OD ORGANIZATORA TO ĆE IMATI
NIŽE KONCENTRACIJE DATOG MORFOGENA.
ZPA TAKO UTIČE NA FORMIRANJE ODGOVARAJUĆIH PRSTIJU, PRI ČEMU OD ĆELIJA U
KOJIMA SU ZASTUPLJENE NISKE KONCENTRACIJE MORFOGENA DOLAZI DO FORMIRANJA
PALCA, A OD ĆELIJA U KOJIMA SU ZASTUPLJENI VISOKI NIVOI MORFOGENA MALI PRST.
EVO-DEVO
 EVO-DEVO
JOŠ JEDAN VAŽAN KONCEPT U RAZVOJNOJ BIOLOGIJI JESTE POSTOJANJE
MORFOGENETSKIH POLJA – GRUPA EMBRIONALNIH ĆELIJA OD KOJIH ĆE NASTATI
SPECIFIČNE MORFOLOŠKE STRUKTURE.
U TOM SMISLU, MORFOGENETSKO POLJE ZAPRAVO PREDSTAVLJA DISKRETAN REGION
EMBRIONA SASTAVLJEN OD ĆELIJA KOJE SINHRONIZOVANO REAGUJU NA LOKALNE
BIOHEMIJSKE SIGNALE I USMERENE SU KA FORMIRANJU ODREĐENE TELESNE
STRUKTURE (NA PRIMER, CARDIAC FIELD ĆE DOVESTI DO RAZVOJA SRČANOG TKIVA).
PRIMER MORFOGENETSKIH POLJA JESU IMAGINALNI DISKOVI INSEKATA, EPITELNE
STRUKTURE PRISUTNE KOD LARVI INSEKATA KOJI PROLAZE KROZ METAMORFOZU.
KADA LARVA METAMORFOZIRA U LUTKU, VEĆINA LARVALNOG TKIVA DEGENERIŠE, A
IMAGINALNI DISKOVI SE RAZVIJAJU U SPOLJAŠNJE STRUKTURE GLAVE, GRUDI,
EKSTREMITETE I GENITALIJE.
 EVO-DEVO
DATI POJMOVI UKAZUJU NA VEOMA VAŽNO SVOJSTVO ORGANIZACIJE ŽIVE MATERIJA, A
TO JE MODULARNOST - ORGANIZACIJA ORGANIZAMA U RAZVOJNO, REGULATORNO I
ANATOMSKI POSEBNE DELOVE, ŠTO OMOGUĆAVA RESTRUKTUIRANJE SVAKOG OD
MODULA NEZAVISNO OD OSTALIH.
NA PRIMER, EVOLUCIJA EKSTREMITETA KOD ZMIJA JE IŠLA NAJPRE U PRAVCU GUBITKA
PREDNJIH EKSTREMITETA, A POTOM I ZADNJIH EKSTREMITETA (PREDNJI I ZADNJI
EKSTREMITETI SU RAZVOJNO ZASEBNI MODULI).
OVA DVA DOGAĐAJA SU SE ODIGRALA NEZAVISNO JEDAN OD DRUGOG, I TO NA RAČUN
RAZLIČITIH RAZVOJNIH PROMENA (MEHANIZMI GUBITKA EKSTREMITETA SU RAZLIČITI).
ONO ŠTO JE VAŽNO ZA EVO-DEVO BILO JE DA UTVRDI KOJI SU TO GENI KOJI SU U TOKU
RAZVIĆA VAŽNI ZA FORMIRANJE PLANA GRAĐE ORGANIZAMA, TE BI NJIHOVOM
IZMENJENOM EKSPRESIJOM DOŠLO I DO MORFOLOŠKIH IZMENA SAMOG ORGANIZMA.
DATI GENI MOGU BITI RAZVRSTANI U VIŠE KATEGORIJE U ZAVISNOSTI OD NJIHOVE
FUNKCIJE U TOKU RAZVIĆA, A POSEBAN ZNAČAJ IMAJU TAKOZVANI HOMEOBOKS GENI,
VEOMA VAŽNI REGULATORNI GENI ČIJE MUTACIJE IZAZIVAJU TRANSFORMACIJU
JEDNOG DELA TELA U DRUGI, ŠTO I JESTE BIO NAČIN NA KOJI SU OVI GENI I OTKRIVENI.
 HOMEOBOKS GENI

NORMALNI FENOTIP

ULTRABITHORAX MUTANT

ANTENNAPEDIA MUTANT
 HOMEOBOKS GENI
HOMEOBOKS GENI PREDSTAVLJAJU EKSTREMNO KONZERVIRANE GENE KOJI KODIRAJU
TRANSKRIPCIONE FAKTORE AKTIVNE U TOKU RAZVIĆA ORGANIZAMA.
NAZIV SU DOBILI PO ZAJEDNIČKOM ELEMENTU – HOMEOBOKS REGIONU, KOJI
PREDSTAVLJA SEKVENCU U OKVIRU OVIH GENA DUŽINE OD 180 BP, ČIJOM
EKSPRESIJOM NASTAJE HOMEODOMEN, DNK-VEZUJUĆI DOMEN DUŽINE OD 60
AMINOKISELINA KOJI SE VEZUJE ZA REGULATORNE ELEMENTE CILJNIH GENA I IZAZIVA
PROMENE U NJIHOVOJ EKSPRESIJI.
DO OTKRIĆA HOMEOBOKS GENA JE DOŠLO BELEŽENJEM TRANSFORMISANIH DELOVA
TELA KOD INSEKATA (EKTOPIČNE STRUKTURE), GDE SU UOČENE VOĆNE MUŠICE KOJE
SU NA GLAVI NA MESTU ANTENA ZAPRAVO IMALE RAZVIJENE NOGE (ANTENNAPEDIA
MUTACIJA) ILI UMESTO JEDNOG PARA KRILA IMALE DVA PARA KRILA (ULTRABITHORAX
MUTACIJA; TREĆI GRUDNI SEGMENT MUŠICE ZADOBIJA IDENTITET DRUGOG
GRUDNOG SEGMENTA I NA NJEMU DOLAZI DO RAZVOJA EKTOPIČNIH KRILA).
HOMEOBOKS GENI IMAJU DVE NAJVAŽNIJE ULOGE:
1) ODREĐUJU PLAN GRAĐE TELA I
2) VRŠE REGULACIJU RAZVIĆA METAZOA I DRUGIH VIŠEĆELIJSKIH ORGANIZAMA.
HOMEOBOKS GENI
 HOX GENI
U OKVIRU SAMIH HOMEOBOKS GENA POSTOJI NEKOLIKO KLASA GENA (PREKO 20 FAMILIJA GENA)
KOJE SE RAZLIKUJU PO SVOJOJ FUNKCIJI I ZNAČAJU, A JEDNA OD NAJZNAČAJNIJIH KLASA ZA RAZVOJ
ŽIVOTINJA JESTE ANTENNAPEDIA KLASA, U OKVIRU KOJE SE NALAZE HOX GENI KOJI DEFINIŠU
RAZVIĆE ORGANIZMA DUŽ ANTERIO-POSTERIORNE OSE.
HOX GENI SU REGION-SPECIFIČNI SELEKTORNI GENI KOJI AKTIVIRAJU TAČNO ODREĐENE GRUPE
GENA U CILJU RAZVIĆA ODGOVARAJUĆIH STRUKTURA U TAČNO ODREĐENO VREME NA TAČNO
ODREĐENOM MESTU.
HOX GENI SU LOKALIZOVANI U KLASTERIMA NA ODGOVARAJUĆIM HROMOZOMIMA, A NJIHOV
RASPORED NA HROMOZOMU ODREĐUJE VREME I MESTO NJIHOVE AKTIVNOSTI.
NAIME, HOX GENE ODLIKUJU TRI NAČELNE PRAVILNOSTI:
1) VREMENSKA KOLINEARNOST: NISU SVI HOX GENI SIMULTANO AKTIVNI, VEĆ SU NAJPRE AKTIVNI
GENI NA 3’ KRAJU KLASTERA, A POTOM SE POSTEPENO AKTIVIRAJU GENI KA 5’ KRAJU KLASTERA;
2) PROSTORNA KOLINEARNOST: GENI NA 3’ KRAJU KLASTERA DEFINIŠU FORMIRANJE
ANTERIORNIJIH DELOVA TELA, A GENI KA 5’ KRAJU KLASTERA POSTEPENO DEFINIŠU IDENTITET
POSTERIORNIH DELOVA ORGANIZMA;
3) IZRAŽENA KONZERVATIVNOST: HOMEODOMENI ORTOLOGNIH GENA VEOMA RAZLIČITIH VRSTA
(OD BESKIČMENJAKA DO HOMEOTERMNIH KIČMENJAKA) SU GOTOVO IDENTIČNI, ODNOSNO BEZ
AMINOKISELINSKIH ZAMENA, ŠTO ZNAČI DA JE NJIHOVA SEKVENCA OSTALA ISTA NEZAVISNO OD
DESETINA I STOTINA MILIONA MEĐUSOBNO NEZAVISNE EVOLUCIJE.
HOX GENI
 HOX GENI
KOD INSEKATA, HOX GENI SU ORGANIZOVANI U OKVIRU JEDNOG KLASTERA SAČINJENOG OD
DVA KOMPLEKSA: ANTENNAPEDIA KOMPLEKS (ANT-C) ČINI PET GENA - LABIAL (LAB),
PROBOSCIPEDIA (PB), DEFORMED (DFD), SEX COMBS REDUCED (SCR) I ANTENNAPEDIA (ANTP),
A BITHORAX KOMPLEKS (BX-C) ČINE 3 GENA - ULTRABITHORAX (UBX), ABDOMINAL-A (ABD-A)
I ABDOMINAL-B (ABD-B).
GENI ANTENNAPEDIA KOMPLEKSA DEFINIŠU ANTERIORNE SEGMENTE TELA, DOK GENI
BITHORAX KOMPLEKSA DEFINIŠU POSTERIORNE DELOVE TELA.
JEDNA OD KARAKTERISTIKA EVOLUCIJE VIŠEĆELIJSKIH ORGANIZAMA JESTE DA ŠTO JE VEĆI
BROJ HOX GENA, TO SU VRSTE U STANJU DA POSTIGNU VEĆU RAZVOJNU I FENOTIPSKU
KOMPLEKSNOST, ODNOSNO HOX GENI PREDSTAVLJAJU GENETIČKU POTPORU FENOTIPSKOJ
DIVERZIFIKACIJI I USLOŽNJAVANJU TELESNE ORGANIZACIJE.
ZA RAZLIKU OD INSEKATA, SISARI IMAJU ČETIRI KLASTERA HOX GENA (HOX-A, HOX-B, HOX-C I
HOX-D) KOJI SE NALAZE NA RAZLIČITIM HROMOZOMIMA (HROMOZOMI 2, 7, 12 I 17).
SISARSKI HOX KLASTERI SE U POTPUNOJ GARNITURI SASTOJE OD PO 13 GENA (ZA RAZLIKU OD
OSMOČLANOG HOX KLASTERA INSEKATA), MEĐUTIM NIJEDAN OD ČETIRI KLASTERA NIJE
POTPUN, A SMATRA SE DA JE DO USLOŽNJAVANJA OD JEDNOG DO ČETIRI KLASTERA DOŠLO
DVEMA UZASTOPNIM POLIPLOIDIZACIJAMA U RANOJ EVOLUCIJI KIČMENJAKA.
HOX GENI
HOX GENI
 EVOLUCIJA HOX GENA
SMATRA SE DA SE PRVA DUPLIKACIJA HOX GENA ODIGRALA PRE OKO
MILIJARDU GODINU, A DA JE OD NOVONASTALIH GENA DALJIM SETOM
DUPLIKACIJA DOLAZILO DO POVEĆAVANJA BROJA ČLANOVA HOX KLASTERA.
POVEĆANJA BROJA HOX GENA U PREKAMBRIJUMU JE OMOGUĆILO DA OVAJ
GENSKI KLASTER POSLUŽI KAO OSNOVA ZA KAMBRIJUMSKU EKSPLOZIJU PRE
OKO 530 MILIONA GODINA.
MINIMALAN PRETPOSTAVLJENI BROJ HOX GENA NEOPHODAN ZA RAZVOJ
BILATERALNO SIMETRIČNIH ORGANIZAMA JE SEDAM, A DEUTEROSTOMIJA
OSAM HOX GENA.
EVOLUCIJA HOX GENA
HOMEOBOKS GENI
 EYELESS I PAX6
OSIM HOX GENA, KOJI PREDSTAVLJAJU HOMEOBOKS GENE KOJI DEFINIŠU IDENTITET
TELESNIH REGIONA DUŽ ANTERIO-POSTERIORNE OSE, POSTOJE I DRUGE GRUPE
HOMEOBOKS GENA KOJE VRŠE DRUGE FUNKCIJE U OKVIRU ONTOGENIJE, A JEDNA OD
TIH GRUPA JESU GENI KOJI U OKVIRU ODREĐENOG TELESNOG REGIONA DOVODE DO
FORMIRANJA SPECIFIČNIH TELESNIH STRUKTURA (EKSTREMITETA, OČIJU, SRCA...).
U GRUPU OVIH GENA SPADAJU I EYELESS (INSEKTI) I PAX6 (SISARI) GENI KOJI SU
UKLJUČENI U RAZVOJ OČIJU.
GENI EYELESS I PAX6 PREDSTAVLJAJU HOMOLOGNE GENE KOJI UČESTVUJU U PROCESU
FORMIRANJA OKA, ALI EYELESS DOVODI DO FORMIRANJA FACETOVANIH OČIJU, DOK
PAX6 DOVODI DO FORMIRANJA SLOŽENOG OKA SA SOČIVOM.
ONO ŠTO JE BILO FASCINANTNO JESTE DA JE EKSPRESIJOM PAX6 GENA U GENOMU
VOĆNIH MUŠICA, ODNOSNO EKSPRESIJOM EYELESS GENA U GENOMU MIŠA DOŠLO
DO PRAVILNOG RAZVIĆA OČIJU.
DAKLE, IAKO SU BILI U PITANJU ORGANIZMI KOJI PRIPADAJU RAZLIČITIM FILUMIMA I
ANATOMSKI RAZLIČITI TIPOVI OČIJU, USLED VISOKE KONZERVATIVNOSTI HOMEOBOKS
GENA, DOLAZILO JE DO FORMIRANJA MORFOLOŠKI KOMPLETNIH OČIJU.
 SADRŽAJ VEŽBE 9
9.A) EVOLUCIJA REGULATORNIH GENA

9.B) HOMEOBOKS GENI

HVALA NA PAŽNJI! 