Zaštita I Distributivna Automatika: 8.1 Primeri Primene Distributivne Automatike Za Poboljšanje Pouzdanosti

8.
ZAŠTITA I DISTRIBUTIVNA AUTOMATIKA
8.1 PRIMERI PRIMENE DISTRIBUTIVNE AUTOMATIKE ZA

POBOLJŠANJE POUZDANOSTI
8.2 UTICAJ LOKATORA NA KVALITET UPRAVLJANJA DEM

8. ZAŠTITA I DISTRIBUTIVNA AUTOMATIKA
Ciljevi primene distributivne automatike:
 smanjenje gubitaka i potrošnje u DEM,
 smanjenje dnevnog pika opterećenja,
 poboljšanje pouzdanosti i kvaliteta usluge,
 odlaganje gradnje nove opreme.

Distributivna automatika sadrži kombinaciju daljinskog nad realnom vremenu,

detaljno modelovanje DEM, izbor optimalne konfiguracije mreže, daljinsku
kontrolu opreme, prekidaĉa i rastavljaĉa i podešavanje lokalnih kontrolera.
Tu spada niz funkcija distributivne automatike kao što je:
 Rekonfiguracija sistema (cilj je da se smanje gubici, da se smanje opterećenja
na pojedinim vodovima ili da se približno ujednaĉe opterećenja na svim
vodovima, da se postigne viša pouzdanost, poboljšaju naponi ĉvorova, ...),
 Restauracija dela sistema nakon izolacije dela sistema u otkazu, uz uvažavanje
zadatih kriterijuma,
 Menadžment tokom i nakon otkaza (Outage management),
 Automatika vodova (skraćenje trajanja otkaza),
 Analize dojave potrošaĉa o otkazima i drugim problemima,
 Upravljanje opterećenjem.
Funkcije distributivne automatike:
 Kontrola napona,
 SCADA i DMS arhitektura,
 Baze podataka i grafika,
 Tehniĉke i ekonomske studije,
 Praktiĉne primene.
Relejna zaštita se isto tako svrstava u automatika jer omogućuje zaštitu elemenata od:
 MeĊufaznih kratkih spojeva,
 Od jednopolnih kratkih spojeva,
 Od preopterećenja,
 Dojavljuju prekide faze vodova,
 Ocenjuju distancu do mesta kvara.

i. Optimalna kontrola napona
Osnovni zadatak funkcije kontrole napona je da se napon potrošaĉkih

ĉvorova drţi unutar, propisima, dopuštenih granica.
Vn kV 110 35 20 10 0,4
Vteh min - 10% kV 99 31,5 18 9 0,36
Vteh max + 10% kV 121 38,5 22 11 0,44


ŠTETA ELEMENTARNOG POTROŠAĈA
Š [n.j.]
E=const.
Š[n.j.]  c(u  uopt )2 E
0 uopt = unom u [%]
c – konstanta štete potrošaĉa; izraženo u [n.j./kWh];

E – elektriĉna energija koju potrošaĉ preuzima, u [kWh];
u – modul realizovanog napona na potrošaĉu, u [r.j.];
uopt – modul optimalnog napona potrošaĉa, u [r.j.];
(u – uopt) – odstupanje realizovanog od optimalnog napona [r.j.].
8. ZAŠTITA I DISTRIBUTIVNA
AUTOMATIKA
 matematiĉki model:
kriterijum – minimuma štete koju potrošaĉi trpe
L
Š s, d , m
T m
C j {uSs,Nd1,m  u sj,d ,m  u sj,d ,m  b j (t j )  (u sj,opt
d , m  2 s, d , m 
) } (i j ) (cos s, d , m 
j ).
j 1
TS VN/SN
t=11
RTPO t=12
t=11
SN
A TS SN/NN
Distributivna
mreţa
ograniĉenje – napona unutar tehniĉkih granica
u dj  u sj,d ,m  u gj , 1  t j  t max
j .

 Osnovni zadatak funkcije kontrole napona je da se napon potrošaĉkih ĉvorova
drži unutar, propisima, dopuštenih granica.
REZULTAT
- Optimalne pozicije regulacionih sklopki TS SN/NN
- Optimalan zakon regulacije
VSN [kV]
max
21.6
min
20.2 ISN [A]
200 400
CENTRALIZOVANA DMS URN
Dispeĉerski centar TS VN/SN

t=11
RTPO t=12
t=11
Distributivna
A
mreţa
DMS Softver
+1
-1 t ISN V
– URN
VSN
Daljinska
VSNopt≈<
: VSN
> stanica
SCADA sistem Centralizovana DMS URN

DMS sistem
Podaci (ISN, VSN, t, …)
INTEGRACIJA REGULACIJE NAPONA U DMS
LOKALNA DMS URN
TS VN/SN
RTPO
Dispeĉerski centar t=11
t=10
t=11
Distributivna
A
mreţa
DMS Softver
+1
-1 t ISN
- URN - planiranje V
VSN
PLC RN
Algoritam
:≈≈> VSN
VSN [kV] VM
Vmax Vref <
max
VVref
ref
Vmin
Daljinska stanica
Vmin min ISN[A] SCADA
Imin Imax
DMS sistem I SN
sistem Centralizovana DMS URN
Lokalna DMS URN
Parametri lokalne DMS URN
Podaci (ISN, VSN, t, …)
ii. Optimalna VAR kontrola

Kontrola reaktivne snage ima znaĉaja u sluĉaju da potrošaĉi zahtevaju veće iznose
reaktivne snage, a pri tom su rasporeĊeni u većini potrošaĉkih ĉvorova. Pravilnom
kontrolom baterija kondenzatora se smanjuju snage gubitaka aktivne i reaktivne
energije i poboljšavaju naponske prilike.
Rezultat
Objekti u koje se postavljaju kondenzatorske baterije

su markirani sledećim simbolima:
Marker za oznaĉavanje lokacije kondenzatora
sa konstantnom snagom u SN ili NN mreži.
Marker za oznaĉavanje lokacije kondenzatora
sa promenljivom snagom u SN ili NN mreži.
iii. Rekonfiguracija fidera

Koristi od automatske rekonfiguracije:
- Smanjenje snage i energije gubitaka;
- Uravnoteženo opterećenje fidera;
- Kritiĉan pad napona.
Ova funkcija takodje odreĊuje meru uticaja pojedinaĉne manipulacije rasklopnim

ureĊajima na uspostavljanje odreĊene konfiguracije distributivne mreže. Na ovaj
naĉin funkcija omogućava izbor samo onih manipulacija koje imaju najveći uticaj
na poboljšanje performansi distributivne mreže.
Na kraju, funkcija obezbeĊuje optimalni redosled manipulacija za prevoĊenje
mreže iz razmatrane u ciljnu (optimalnu) konfiguraciju.
iii. Rekonfiguracija fidera

Korist
iv. Izolacija delova u kvaru i obnavljanje napajanja opterećenja
Ovom funkcijom se skraćuje trajanje

otkaza potrošaĉa. To skraćenje se
postiže ubrzanjem postupka traženja
kvara.
Rezultat
Uoĉavaju se dve razliĉito obojene
zone . Deo mreže bez napona je
obojen plavom bojom.
Lokalna mreža je obojena žutom
bojom i predstavlja skup izvoda koji
su susedni delu mreže bez napona. Za
restauraciju su od interesa samo izvodi
lokalne mreže, jer jedino oni mogu
preneti opterećenje do dela mreže bez
napona.
iv. Izolacija delova u kvaru i obnavljanje napajanja opterećenja
Složene varijante se rangiraju kao i proste

varijante. Složenim varijantama se
obezbeĊuju bolje performanse, ali one
zahtevaju više manipulacija rasklopnim
ureĊajima.
v. Uravljanje telefonskim pozivima potrošaĉa, kojim obaveštavaju dispeĉera

da se desio kvar
Ovom funkcijom se skraćuje trajanje otkaza potrošaĉa. To skraćenje se postiže

ubrzanjem postupka traženja kvara.
A C
B
vi. Distributivna –linijska automatika ĉiji je cilj da skrati trajanje otkaza

Ovom funkcijom se skraćuje trajanje otkaza potrošaĉa. To skraćenje se postiže
ubrzanjem postupka traženja kvara.
 indikatori prolaska struje kvara,
 reklozeri,
 sekcionalizeri,
 daljinski komandovani rastavljaĉi.

vii. Automatsko ĉitanje brojila

Sistem oĉitavanja omogućuje:
 Smanjenje troškova oĉitavanja brojila;
 Praćenje neuobiĉajenih promena u ponašanju potrošaĉa;
 Otkrivanje prepodešanja brojila i kraĊe elektriĉne energije.
Na ovaj naĉin se mogu smanjiti troškovi koji nastaju kao posledica zakasnelog
plaćanja. Osim toga se ĉešće dobijaju informacije o potrošnji koje se koriste kod
ocene stanja u mreži.
8. ZAŠTITA I DISTRIBUTIVNA AUTOMATIKA STS “Spomen Muzej”
RP “SON ĆANSKA”
A dubinsko merenje 20 kV struje

ZTS “Most”
ZTS “Crpka”
A kontrolno merenje 20 kV struj e
STS “Bara ĉka 1”
STS “Šebešvok” ZTS “ Robna kuća” dubinsko merenje 0 , 4 kV struje
STS “Ken Ċija” ZTS “M . Popovića” A
o ptere ćenja transformatora
STS “Korlato š”
A A
kontrolno merenje 0 ,4 kV struj e
STS “Pazmanj” A
STS “Dušana Staniĉkova” opterećenja transformatora
STS “ Ĉvorak 2” STS “Dalmatinska”
POZORI ŠTE
MBTS “B . Kidriĉa”
RP BEZDAN STS “ Vukica Mitrović”

STS “Ribnjak” MBTS “Dubrovaĉka”
ZTS “Sutjeska” A A
STS “Lovište”
STS “Bezdanska” STS “Pionirska”

MBTS “ Ĉvorak 3” MBTS “Stevana Mokranjca ”
ZTS “Pošta”
STS “Vase Pelagića”
STS “Dunavska - STS “L . Ribar -

V . Nazora” P . Drap šina”
MBTS “Pariska”
A A
ZTS “Elektrovojvodina”
MBTS “V .Nazora ”
A A
Dovod “ Dom Starih ”
A A
A A
Dovod “ Vodovod” MBTS “Dom Starih”
STS “Oslobo Ċenja - STS “ Dolska”

STS “Pionirska-Nova ”
P . Drapšina”
A A MBTS “Blagojevićeva “
STS “Kupalište” ZTS “Crpka ZTO ”
STS “ Vodovod”
MBTS “ Inpro”
MBTS “V . Guconje
S .SinĊelića”
-
STS “Blok 273 ”
STS “Opaljenik” STS “Dolska - Ba štovanska”
A A
STS “ Karlica”
ZTS “Kosovska ” STS “Šikara 1” ZTS “Šikara 2”
A
A STS “Josić VIII”
MBTS “Juranovi ć” A A Odvod “Pariska ”
STS “Stanka Paunovića”
MBTS “ Ĉitaoniĉka” STS “Josić VI” STS “Robna kuća”
Odvod “Ĉitaoniĉka A” A A A Odvod “M . Obilić ”

MBTS “Venac R .
Putnika”
A A STS “Mostonga”
ZTS “M . Obilića”
MBTS “Dinarska”
A A A A A A
A A A A A A
Izvod “Aerodrom” Izvod “Bezdan” Izvod “Kosovska” Izvod “Selen ĉa 1 ” V

V
Izvod “B .Mono štor” Izvod “Centar 3” AA
ET 1
TS 110 /20 kV /kV “SOMBOR 2”
Legenda : STS - stubna transformatorska stanica , MBTS - montazno betonska transformatorska stanica , ZTS - zidana transformatorska stanica .
viii. Daljinsko merenje

Varijanta/grešku u %
Merena struja 1/B 2/C 3/C 4/C 5/C
SCADA Prosek 20 kV 11,9 1,9 1,9 1,9 1,9

20 kV 14,8 12,7 11,5 2,3 11,9
ZTS V. Nazor 0,4 kV 10,6 10,7 13,1 10,6 0,8
20 kV 30,9 12,5 5,0 5,7 12,0
Dubinska ZTS Kosovska 0,4 kV 10,2 14,2 20,7 21,1 3,7

20 kV 16,1 9,9 9,7 1,9 9,1
ZTS Elektrovojvo.
0,4 kV 24,6 14,4 14,4 12,0 5,1
STS Blok 273
0,4 kV 13,2 9,9 10,1 15,2 13,0
STS Pionir.-Nova
20 kV 18,0 7,6 11,7 9,9 8,0
ZTS Kosovska
20 kV 12,5 15,9 9,3 10,9 14,0
ZTS Kosovska
0,4 kV 32,5 23,5 13,2 13,1 24,2
MBTS Pariska
Kontrolna ZTS M. Popovića 0,4 kV 14,7 14,1 22,4 15,6 12,3
ZTS M. Obilića 0,4 kV 14,2 9,6 7,2 7,2 9,0
MBTS Ĉvorak 0,4 kV 7,3 14,0 14,0 21,4 13,9
Prosek 16,1 13,8 12,6 12,1 13,6

I [A]
90
1/B 12,5 %
80 2/C 1,4 %
3/C 1,5 %
4/C 1,5 %
70 5/C 1,4 %
merena 20 kV struja
60
preestimirana 20 kV struja-varijanta 1
estimirana 20 kV struja-varijanta 2
estimirana 20 kV struja-varijanta 3
50 estimirana 20 kV struja-varijanta 4
estimirana 20 kV struja-varijanta 5 t [h]
0 6 12 18 24
20 kV struja izvoda Kosovska

vii. Automatsko ukljuĉenje i iskljuĉenje prekidaĉa
Ovim se izbegava odlazak ekipe u RTS u svim situacijama (normalnim i

poslehavarijskim stanjima). Uobiĉajeno je da ekipa posle delovanja zaštite pokuša
da ponovo ukljuĉi prekidaĉ i proveri da li je zaštita delovala bezrazložno. Ovom
tehnikom se skraćuje vreme prekida, zato što se pomenuta provera uĉini vrlo brzo
bez izlaska ekipe na teren.
viii. Upravljanje opterećenjem
Kontroliše stanje ukljuĉenosti dela ureĊaja odreĊenog broja potrošaĉa.
 Najĉešće se daljinski komanduje grejaĉima vazduha i vode
 u letnjim mesecima se komanduje erkondišnima;

Kontroliše stanje ukljuĉenosti dela ureĊaja odreĊenog broja potrošaĉa.
 upravljanjem opterećenja potrošaĉa,

 automatsko daljinsko merenje i prenos podataka od potrošaĉa u kontrolni
centar
 izolovanje kvara i obnavljanje napajanja,
 upravljanje mrežom radi minimizacije gubitaka,
 kontrola uliĉnog osvetljenja.

 upravljanje energetskim kondenzatorima radi regulisanja napona,
U SAD je u toku eksperimentalna primena automatskog upravljanja DEM sa tri

podsistema:
 automatika razvodnih
transformatorskih stanica
(VN/SN)
 distributivnu automatiku tj.

"automatiku fidera",
 upravljanje opterećenjem.
1 TS VN/SN 2 TS VN/SN
Vrsno opterecenje 23
21 MW Vrsno opterecenje 19
21 MW
MW
Placeno 23 MW Placeno 23 MW
8.1. PRIMERI PRIMENE DISTRIBUTIVNE
AUTOMATIKE ZA POBOLJŠANJE
POUZDANOSTI
Proseĉno vreme koje protekne od trenutka nastanka kvara do ponovnog obnavljanja
napajanja redukuje od, za klasiĉne DEM sa ruĉnom manipulacijom, 20 minuta, na 3
minuta za mreže sa lokatorima deonice u kvaru.
Najbolji rezultati se mogu postići:

 poboljšati obuĉenost ekipa za održavanje, povećati njihov broj i opremljenost;
 razviti takva konfiguracija mreže koja ima veći broj mogućnosti povezivanja u
sluĉaju kvara,
 povećati obim primenjene automatike i daljinske kontrole opreme i opreme za

nadzor.
POUZDANOSTI
8.1.1. Neselektivna signalizacija ZS
t1
uk.
t
is .
t2 t vod 1
a
uk.
t b
is . c
t2 t vod 2
uk.
is .
t vod 3
uk.
is .
t vod 4
POUZDANOSTI
8.1.1. Neselektivna signalizacija ZS
t1
uk.
t
is .
t2 t vod 1
a
uk.
t b
is . c
t2 t vod 2
uk.
is .
t vod 3
uk.
is .
t vod 4
8.2. UTICAJ LOKATORA NA KVALITET
UPRAVLJANJA DEM
Postupak traženja deonice u kvaru:
- Postupkom polovljenja
- Pomoću lokatora kvara koji imaju

daljinsku signalizaciju
- U Francuskoj pomoću javljaĉa i signalne

lampe
- U Engleskoj pomoću pretvaraĉa koji putem kabela i 10 Khz struje dostavlja

informaciju u TS.
UPRAVLJANJA DEM
8.2.1. Opis primene lokatora kvara - Lokator nije aktivan,

struja kvara nije prošla
- Lokator aktivan, struja
kvara prošla
EV
prekidaĉ
TR VN/SN
TS bez napajanja
1 TS SN/NN 2TS SN/NN 3 TS SN/NN

UPRAVLJANJA DEM
AUTOMATSKO PONOVNO UKLJUĈIVANJE VODOVA (APU)
- Velik broj kvarova su prolaznog karaktera
- Uredjaji za APU se kategorizuju prema:
- Brzini delovanja (trajanja beznaponske pauze)

- Broju faza obuhvaćenim APU
- Broju uzastopnih ciklusa
- Većina prolaznih kvarova se eliminise u prvom ciklusu 80 %
- U drugom ciklusu 3-4 %

- Višestruki APU napreže prekidaĉe u sluĉaju trajnog kvara
UPRAVLJANJA DEM
Na izbor vrste tehnike i ureĊaja za APU, beznaponske pauze utiĉe:

- Vreme potrebno za dejonizaciju kvara,
- Dozvoljeno trajanje beznaponske pauze uvažavajući stabilnost prenosa,
- karakteristike, kao i mogućnost podešenja zaštite,
- Naponski nivo i oblik mreže.
Posledice kratkotrajnih prekida:
- Osete svi graĊani,

- Prekid u radu raĉunara,
- Prekid u radu procesne industrije.
Rešenje: besprekidno napajanje kod potrošaĉa, Zemljospojni prekidaĉ

prekidaĉ
110/20 kV
Kvar 1
t
0
Stanje
prekidaĉa Automatsko ponovno ukljuĉenje
Ukljuĉen
Definitivno iskljuĉenje
t
Iskljuĉen
0,3 s 0,3 s 3 min

I, II i III beznaponske pauze
prekidaĉ
110/20 kV
Kvar 1
t
0
Stanje
prekidaĉa Automatsko ponovno ukljuĉenje
Ukljuĉen
Definitivno ukljuĉen
t
Iskljuĉen
0,3 s
I beznaponska pauza
UPRAVLJANJA DEM
Linijska distributivna automatika
Riklozer
Riklozer je prekidaĉ koji se najĉešće stavlja na vrh stuba dugih nadzemnih vodova.
Taj prekidaĉ ima svoju relejnu zaštitu i sistem za APU.
Zaštita, u okviru riklozera, posle pojave kratkog spoja KS daje nalog za prekidaĉu i
sistemu za automatsko ponovno ukljuĉenje. Ukoliko je KS prolaznog karaktera biće
uklonjen uspešnim dejstvom APUa.
UPRAVLJANJA DEM
Riklozer
UPRAVLJANJA DEM
Riklozer
Struja KS B
Prekidač sa APU C
Riklozer A
Stanje prekidaĉa
Ukljuĉen
t
Iskljuĉen
UPRAVLJANJA DEM
Sekcionalizer (autosekcionalizer)
Auto sekcionalizer omogućuje detekciju i izolaciju većeg dela voda, na primer grane
sa više TS. Sekcionalizeri generalno mogu da omoguće veoma brzu detekciju i
izolaciju deonice u kvaru. Za uzvrat se trenutno malo koriste radi visoke cene.
U sastavu sekcionalizera je:

- prekostrujni relej,
- podnaponski relej i
- brojaĉ prorada podnaponskog releja.
UPRAVLJANJA DEM
StrujaKS
Prekidač sa APU
Sekcionalizer
Stanje prekidaĉa
Ukljuĉen
Iskljuĉen
0,3 s 3 min
UPRAVLJANJA DEM
Kao što se vidi efekti delovanja auto sekcionalizera su sliĉni onim kod
riklozera, ali je sekcionalizer znaĉajno jeftiniji ureĊaj.
AUTOMATIKA
AUTOMATIKA
AUTOMATIKA
Jo>
APU 0,3s
A POTROŠAĈ...
 SLEDI ANIMACIJA ISTOG DOGAĐAJA

U TRANSFORMATORSKOJ STANICI
110/X KV OPREMLJENOJ
ZEMLJOSPOJNIM PREKIDAĈEM
AUTOMATIKA
AUTOMATIKA
AUTOMATIKA
AUTOMATIKA
A POTROŠAĈ…
 ZAKLJUĈAK:
 KAO REZULTAT ISTRAŢIVANJA I ISKUSTAVA ED SOMBOR

OD 2000-TE GODINE PREDLAŢEMO OVO TIPSKO REŠENJE.
RAZLOZI SU SLEDEĆI:
 Ugradnja zemljospojnog prekidaĉa omogućava veću pouzdanost
isporuke elektriĉne energije i kreativan pristup dispeĉera pri
traţenju kvara,
 daljinska signalizacija pruţa niz korisnih informacija,
 usporavanje automatike i blokada na zemljospoj sa kablovskog

izvoda daje manji broj neuspešnih prorada,
 ugradnja dodatnih strujnih transformatora povećava sigurnost,
 merenje struje kvara u perspektivi pruţa mogućnost da se otkriju

slaba mesta na mreţi.
HVALA NA PAŢNJI

Zaštita I Distributivna Automatika: 8.1 Primeri Primene Distributivne Automatike Za Poboljšanje Pouzdanosti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zaštita I Distributivna Automatika: 8.1 Primeri Primene Distributivne Automatike Za Poboljšanje Pouzdanosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

8.

ZAŠTITA I DISTRIBUTIVNA AUTOMATIKA

8.1 PRIMERI PRIMENE DISTRIBUTIVNE AUTOMATIKE ZA

8.2 UTICAJ LOKATORA NA KVALITET UPRAVLJANJA DEM

Ciljevi primene distributivne automatike:

 smanjenje gubitaka i potrošnje u DEM,

 smanjenje dnevnog pika opterećenja,

 poboljšanje pouzdanosti i kvaliteta usluge,

 odlaganje gradnje nove opreme.

Distributivna automatika sadrži kombinaciju daljinskog nad realnom vremenu,

Funkcije distributivne automatike:

 SCADA i DMS arhitektura,

 Baze podataka i grafika,

 Tehniĉke i ekonomske studije,

 MeĊufaznih kratkih spojeva,

 Od jednopolnih kratkih spojeva,

 Dojavljuju prekide faze vodova,

 Ocenjuju distancu do mesta kvara.

i. Optimalna kontrola napona

Osnovni zadatak funkcije kontrole napona je da se napon potrošaĉkih

Vteh min - 10% kV 99 31,5 18 9 0,36

Vteh max + 10% kV 121 38,5 22 11 0,44

i. Optimalna kontrola napona

Š[n.j.]  c(u  uopt )2 E

0 uopt = unom u [%]

c – konstanta štete potrošaĉa; izraženo u [n.j./kWh];

ograniĉenje – napona unutar tehniĉkih granica

i. Optimalna kontrola napona

20.2 ISN [A]

Dispeĉerski centar TS VN/SN

SCADA sistem Centralizovana DMS URN

ii. Optimalna VAR kontrola

Objekti u koje se postavljaju kondenzatorske baterije

iii. Rekonfiguracija fidera

Ova funkcija takodje odreĊuje meru uticaja pojedinaĉne manipulacije rasklopnim

iii. Rekonfiguracija fidera

Ovom funkcijom se skraćuje trajanje

Složene varijante se rangiraju kao i proste

v. Uravljanje telefonskim pozivima potrošaĉa, kojim obaveštavaju dispeĉera

Ovom funkcijom se skraćuje trajanje otkaza potrošaĉa. To skraćenje se postiže

vi. Distributivna –linijska automatika ĉiji je cilj da skrati trajanje otkaza

 indikatori prolaska struje kvara,

 daljinski komandovani rastavljaĉi.

vii. Automatsko ĉitanje brojila

 Smanjenje troškova oĉitavanja brojila;

 Praćenje neuobiĉajenih promena u ponašanju potrošaĉa;

 Otkrivanje prepodešanja brojila i kraĊe elektriĉne energije.

A dubinsko merenje 20 kV struje

RP BEZDAN STS “ Vukica Mitrović”

STS “Bezdanska” STS “Pionirska”

STS “Dunavska - STS “L . Ribar -

STS “Oslobo Ċenja - STS “ Dolska”

Odvod “Ĉitaoniĉka A” A A A Odvod “M . Obilić ”

Izvod “Aerodrom” Izvod “Bezdan” Izvod “Kosovska” Izvod “Selen ĉa 1 ” V

viii. Daljinsko merenje

SCADA Prosek 20 kV 11,9 1,9 1,9 1,9 1,9

Dubinska ZTS Kosovska 0,4 kV 10,2 14,2 20,7 21,1 3,7

ZTS M. Obilića 0,4 kV 14,2 9,6 7,2 7,2 9,0

MBTS Ĉvorak 0,4 kV 7,3 14,0 14,0 21,4 13,9

Prosek 16,1 13,8 12,6 12,1 13,6

20 kV struja izvoda Kosovska

vii. Automatsko ukljuĉenje i iskljuĉenje prekidaĉa

Ovim se izbegava odlazak ekipe u RTS u svim situacijama (normalnim i