.

ZIVOTNO DOBA KAO ETIOLOSKI FAKTOR BOLESTI

MirjanaDerii
U toku Zivotnog veka ljudske
jedinke znaiajno
se menjaju telesna grada, fizioloSke funkcije kao i
svi unutra5nji etioloiki faktori koji uslovljavaju na-
stanak bolesti. Zbogtoga i samo Zivotno doba moZe
igrati ulogu unutraSnjeg etioloSkog faktora i znat'aj-
no uti cati na razvoj bol esti . U tom pogl edu narodi to
su znaiajna dva perioda u ljudskom Zivotu, period
razvoja i period starenja, pa 6e stoga ovde biti raz-
motrene speci fi dnosti ova dva Zi votna doba.
POREMECAJI
RASTA I RAZVOJA
Zivotnivek viSecelijskih organizama koji se raz-
vi j aj u i z
j edne opi odene
j aj ne i el i j e koj a sadrZi kom-
pl etan genetski materi j al odvi j a se kroz tri peri oda.
Prvi se sastoji u razmnoLavanju ielija i tastu t raz-
voiu organizma kao celine. Drugi
je period u kojem
j edi nka treba da ostvari svoj u osnovnu bi ol o5ku
funkciju, a to
je reprodukcija llipreno5enje genetskog
n-rateri j al a vrste u novu
j edi nku. I konadno, trei i i l i
er nbr | on
0
1 0
I NTRAUTERI NI RAZVOJ
f e t a l n o d o b a
*' l- J-.!!!-r--r-r-J
neoerl e
0,
! : POSTNATALNI RAZVOJ
c
Ol
o d o r c
s
12 per i od mal og24 det el a 36
t!, .
'
_-.J*.' -*"
"*r r"*' *-' "r+r
kal endarski mesecl
nrort_
p.bertet
SI k ; k o O s k o l s k o d e t ' e
1 4 a o c i e s c e n t . l 8
2 5
- , ! - - } - , f ,
godi ne
5 L d t u 5 t
ZS
odr asl o doba
65 75
duboka starosl
J L ! - i - - + J
godr ne
Sl i ka
-1. 1.
Peri odi u 2i vot nom veku doveka
20
zavrSni
j e peri od i nvol uci j e i postepene regresi j e gra-
de i svih funkcija, koji se nakon odredenog vremena
zavr5ava smriu.
Humani razvoj zapoi i nj e fuzi j om hapl oi dnog
broj a odevi h i maj di ni h hromozoma kada nastaj e
zi got. Impl antaci j om bl astoci ste podi nj e prenatal ni
peri od. Embri onal ni peri od traj e od druge do osme
nedel j e gestaci j e i karakteri Se ga formi ranj e germi -
nati vnog sl oj a, rana tki vna di ferenci j aci j a i razvi tak
gl avni h organa i si stema u tel u. Fetai ni peri od se pro-
stire od devete nedelje do rodenja i odlikuje se rapid-
nim rastom i diferencijacijom tkiva, organa i telesnih
si stema.
Postnatalni period obuhvata uzrast odojieta
(od
rodenja do 18 meseci) koji karakteri5e rapidan fizidki
rast i sazrevanj e, rano deti nj stvo
(18 meseci do 5 go-
di na) i srednj e deti nj stvo
(6-12 godi na) kao peri ode
konti nui ranog rasta i razvoj a, adol escentni peri od
(13-19 godi na) kao vreme rapi dni h promena tel esne
vel i di ne i obl i ka i fi zi dkog, psi hol oSkog i socrj al nog
funkci oni sanj a, adul tni i l i reprodukti vni peri od
(20-
64 godi na) i konai no starost
(
2
65 godi na)-
Rast i rczvoj
Fraza rast i razvoj podrazurneva proces putem
koj eg opl odena
j aj na cel i j a postaj e odrasl a osoba. Fi -
zidki rast opisuje
Promene
u telu kao celini ili u Irjego-
vi m poj edi ni m del ovi rna a razvi tak obuhvata druge
aspekte diferencijacge kao Sto su promene u teiesnoj
funkci j i i psi hosoci j al ni m navi kama.
Fi zi tki rdsr se odvr.;a u cefal okaudal non smeru
uz i stovremenu pronenu tel esr"ri h proporci j a. Pro-
sei na tei i na novorodenceta
j e 3 000-4 000 g a duZi -
na 50-53 cm. Prva godi na Zi vota
j e
peri od rapi dnog
rasta sa i zduZi vanj etn trupa i depozi caom supkutane
72
Zvorrlo D)BA KAO ETIOLOSKI FAKTOR BOLESTI
masti. Do pojave puberteta najbrLe rastu noge. S pu-
bertetom nastupa nagli rast iizduLivanje trupa koje
najvi5e doprinosi porastu visine u adolescenciji. Line-
arni rast postaj e kompl etan kada se zavrSi matura-
ci j a skel eta.
Teiesna te2ina se rapidno poveiava nakon rode-
nj a. U uzrastu Sest meseci j e udvostrudena, u prvoj
godi ni
j e utrostrudena a potom postepeno raste do
puberteta kada dol azi do nj enog nagl og porasta.
Mozak takode prol azi peri od brzog rasta. Na
rodenju
je teZak 250/o teLine odraslog mozga, u prvoj
godi ni 50o' o a sa pet godi na oko 9070.
Rast i razvoj obuhvataju kompleksnu interak-
ci j u i zmedu genetski h uti caj a i faktora sredi ne. Po-
stoje znatne individualne varijacije. Evaluacija rasta i
razvoja zahteva poredenje sa standardima. Pri tome,
kao parametri se mogu kori sti ti srednj a vrednost i
standardna devijacija
(medijana i percentilna distri-
buci j a).
Deca ni su mal i l j udi . Fi zi i ki i psi hol oSki raz-
voj i maturaci j a snaZno uti i u na ti p bol esti koj e se
javljaju i njihov odgovor na te bolesti. Neke bolesti i
kompl i kaci j e i eSce se vi daj u kod dece.
Poremecaji intrauterinog rasta i razvoja
Opti mal ni /etal ni rast zavi si od del otvornosti
pl acentarne funkci j e, adekvatnog pri l i va energi j e i
supstrata, odgovaraj uceg hormonskog statusa i ade-
kvatnog sme5taj a u uterusu. Vari j abi l nost tel esne
teZi ne na rodenj u prvenstveno
j e determi ni sana
maj di ni m heredi tetom
(tel esna konsti tuci j a, pari tet
i etni dka pri padnost), sopstveni m potenci j al om za
fetal ni rast
(nasl edna osnova, pol deteta, enzi mski i
hormonski status) i faktorima sredine
(priliv hranlji-
vi h materi j a i ki seoni ka zavi san od i shrane maj ke i
ci rkul aci j e). Rast j e l i nearan do 36. nedel j e kada se
usporava zbog fiziolo5kog smanjenja priliva hranlji-
vih materija iz posteljice. Glavni izvor energije za fe-
tus
j e gl ukoza ti j i se vi 5ak pretvara u masti -
Poremecaj i i ntrauteri nog rasta i razvoj a obu-
hvataj r"r poremecaj e f' etal ne mase i mane razvi tka.
Fetusno hi potrofi j n. Oznadava radanj e deteta
koj e
j e
l aki e od 2 800 g i l i od l 0 percenti l a za datu
dob trudni ce. Kod hroni tne pothranj enosti fetusa
bi ce smanj ena i teZi na organa, s i zuzetkom mozga
i srca, a testa
j e i hi pogl i kemi j a. Hi potrofri u i zazi va
mtrl nutri ci j a rnaj ke i smanj eni pri l i v krvi . MoZe bi ti
povezana sa fetal ni m mal formaci j ama. UdruZena
j e
s vei i m ri zi kom peri natal nog morbi di teta i kompl i -
kaci j a i usporeni m postnatal ni m razvi tkom.
F etu sn a hip er trofl a. Oznadava radanj e deteta te-
Legod4 100 g i l i od 90 percent i l a za dat u dob t rud-
ni ce. Uzrok prekomernog rast a j e hi pergl i kemi j a
maj ke kao traj na
(pri marni di j abetes) i l i postpran-
di j al na
(gestaci j ski di j abetes i prekomerna i shrana
majke) pojava koja uslovljava fetusnu hiperinsuline-
miju i ispoljavanje njegovih anaboliikih dejstava.
Ter at o ge n e z a. Manifestuj e se p oj avom mana r az-
vi tka i l i mal formaci j a. Obuhvata gametopatUe
(hro-
mozomopatije i genopatije), o5tecenje blastogeneze
u kojoj obidno vaZi zakon ,,sve
ili ni5ta", embriogene-
ze koja
je najvulnerabrlnija faza razvitka, i o3tecenje
fetogeneze. Nastaj e pod uti caj em razl i di ti h noksi .
Tabela 4.1. Teratoqene nokse
Grupa Vrsta nokse
Fizitke
Toplota, hipoksija, mehaniiko delovanje,
ultrazvuk,
jonizujute zratenje i elektritna
strui a
Hemijske
Endogene (majiinske): metabolitki
produkti , hormoni i anti tel a
Egzosene: i shrana mai ke, l ekovi i otrovi
Bioloike Vi rusi , bakteri i e i
parazi ti
Za delovanje noksi karakteristidno je da sa viso-
kom specifidno5iu pogadaju pojedine organe
(terato-
gene determinacijske zone) i da postoje faze razvitka
posebno osetljive na delovanje nekih noksi
(terato-
gene determinacij ske faze).
Po re m efuj i postn ata I n og ra sta
Rast
j e kvanti tati vna promena koj a podrazu-
meva povei anj e broj a i i i proSi renosti cel i j a nekog
organa i l i organi zma i mo2e se meri ti duZi nom
(cm)
i l i masom
(kg). Uop3teno, brzi na rasta se smanj uj e
nakon rodenj a. Svaki deo tel a, tki vo i organ i ma ka-
rakteristidnu vremensku krivu rasta koja
je
genetski
determi ni sana. Za normal an rast neophodno
j e si -
nergi j sko dej stvo genetske komponente, i shrane i
endokri nog si stema. Do puberteta j e neophodno
pri sustvo hGh, ti roksi na i i nsul i na a u pubertetu se
pri druZuj u i pol ni hormoni kao podstrekadi rasta
na podetku puberteta, a nakon pet godi na postaj u
kodni dari rasta.
/ J
OSN OV I KLI N ICKE PATO F I ZI OLOGI J E
VI SI NA
, ^ao. i . 3
6
g
12 15 18 2' 2a 27 3A 33 36
'
starost mesecl
Sl i ka' 1.2. Zaostaj anj e u rastu (l evo);
dedaci i ste starosti i nomogram vi si ne za prai enj e razvoj a detaka (desno)
Tabel a
.1.2.
Eti opatogeza ni skog rasta
Et i ol oi ki
f akt or i
Karakteristike
L Gettski
Jaktor
Konsti tuci onal no usporeni e Nai te5i i obl i k usporeni a rasta i odl oZenog
pubertetal
kasni i i rast
j e
normal an.
Porodi i no snt ani eni e Nastaje u ranom detinistvu; razvitak puberteta
i ko5tana starost su obiino normalni.
Pri rr.rord i j al n i ( genetski )
patul j ak
Postoj i ni zak rast na rodenj u; to su mal i l j udi s normal ni m tel esni m razmerama i
koi tanom starosti .
2. Obol i enj a
Bol est i sr ca s ci i anozom Hi poksi j a ometa i el i j ski metabol i zam.
Bubre2ne bol esti Del ovani e uremi i ski h retenci oni h materi i a
poremecai a
i zohi dri i e
Hromozomske abnormal nosti Tarnerov (45,X) i Daunov si ndrom (tri zomi i a
G21)
Mal nut r i ci i a Def i ci t pr ot ei na, vi t ami na i ol i goel emenat a
Skel etne bol esti Tuberkuloza i ahondroplazija
Psi hol o3ki por emecai i
I
Hr oni i r r e bol est i
l
t)ei i ci t hormona r:rsta
Hi pot i r eoi di zanr
Mal nutri ci i a
Mal nutri ci j a
Nanosomi a pi tui tari a i Laronov patui j asti rast
Nast aj e ni zak rast sa i nf ant i l ni m t el esni m proporci j ama, zakasnel a dent i ci t a
sazrevani e kost i .
Prepubert al no poveci rnl e
pol ni h hor mona
Prevremeni pubertet, kongeni tal ni adrenogeni tal ni si ndrom, sekretorni tunrori
Poremetn.j i rzsra obuhvataj u ni zak rast, vi sok
rnst i poremecaj e tel esni h proporci j a.
l''.izok rast. N{o2e biti posledica delovanja genet-
ski h f-aktora, razl i i i ti h obol j enj a i endokri nopati j a.
l,'isok rrr-sf. Razlikuju se konstitucionalno visok
rast koj i j e
genetski determi ni san, gi ganti zam koj i
j e
posl edi ci r hi persekreci j e hGH u deti nj stvu i evnu-
hoi dan ri rst i zazvan manj kom pol ni h hormona zbog
71
pri marnog i l i sekundarnog hi pogonadi znra usl ed ko-
j eg
kasni zatvaranj e epi fi zni h pukoti na.
Promene u rastu se lako zapai.aju uporedivar-rjern
sa drugom decom istog Zivotnog doba ili kori5c'enjen-r
nomograma rasta.
Poremei aj i tel esni h prop orc i j o. Tel esne propor-
ci j e se menj aj u tokom Zi vota od i nfanti l ni h razmera
(gornj i
deo tel a u odnosu na donj i 1,7:1) do i zj edna-
ZIvorNO DOBA KAO ETIOLOSKI FAKTOR BOLESTI
i avi rnj a or.i h proporci j a
(odnos 1:l ) oko 12. godi ne.
Pri tone tel esna vi si na bude
j ednaka rasponu ruku.
U mani ku ti roksi na zaostaj u i nfanti l ne proporci j e. U
pri marnom i sekundarnom hi pogonadi zmu Si ri na
ruku biva veca od telesne visine a donji segment tela
veci od eorni eg.
Suprotnu sl i ku, smanj en rast i i nfan-
ti l ne proporci i e dal e prerana akti vnost pol ni h hor-
monar
(prevretneni pubertet, kongenitalni adrenoge-
ni tal ni si ndrom, sekretorni tumori ). Hi perkorti zo-
l i zam dovodi do ni skog rasta zbog supresi j e l utenj a
hch i l i anti rgoni sti tkog del ovanj a na hGH.
Porem e caji pol n e dife renciiaciie
(sta
nj a i nte rse ks u a I n o st i)
Pol nt tl i .ferenci .i oci i nj e veoma sl oZen proces,
j oS
nerazj aSnj eu u neki m svoj i m del ovi ma. Sastoj i se od
tri j u procesa koj i sl ede
j edan za drugi m. To j e stvara-
nje ge rr-skog pola koje
je
zadano u dasu oplodnje, stva-
r ltt'fe go r tultrog pola koje podrazumeva diferencijacrju
pri mi ti vne neodredene pol ne Zl ezde bi l o u j aj ni k i l i
u testis i stvaranje f-enotipskog pola odnosno razvlja-
nje polnih organa i tbrrliranje odgovarajuceg oblika
ponai anj a i fr-rnkci j a
j edi nke
koj e se de5ava pod ne-
posredni m uti caj em di ferentovani h gonada. Unutra-
Tabel a
-1. 1.
Poren. recai i di t erenci i aci j e
poi a
Snj i pol ni organi stvaraj u se i z Mi l erovi h
(Mri l l er)
(Zene)
i Vol fovi h
(Wol ff) kanal a
(muSkarci ).
Spol j a5nj i pol ni organi razvi j aj u se kod oba
pol a i z zaj edni i ke osnove: urogeni tal nog trabekul a,
nabora i i zboi enj a. Razvoj mu5kog 1-enoti pa
j e re-
zul tat del ovanj a tri j u fetal ni h horntona koj i poti tu
i z gonada
(MIF, testosteron i di hi drotestosteron).
Suprotno, razvoj Zenskog fenoti pa
j e pasi van proces
zbog dega postoj i pri marna skl onost za razvr4 feno'
ti pa Zenski h pol ni h organa.
Sl i ka 4.3. Dvopol nost spol j a5nj i h pol ni h organa
u hermat l odi t i znru
Por r ' t t t e ca
j Karakteri sti ke
l . Hrt t rrrt t : t t t rrski i
qonot l t i poret net ai i
Hern.rafrocl i ti zarn
(16,XX i 46, XY) Dvopol nost spol i aSnih
pol ni h organa
\ l ci r r n. r
g, r r t i t t l t t . t r l i sqel t e
i a
(as,X/a6,XY) Dvopol nost spol i ai nih pol ni h organa
Ci st r r
qonr t r l nr r di sgenezi l a46,XX i l i 46,XY) Zenski i zel ed spol i aSni i h
pol ni h organa
I{uci i mentarni testi si
(anorhi j a) kari oti pa
.16,x\-
Fenoti pski mui karci sa mi kropeni sorn
odsutni m testi si ma abdomi nal no, i nqv
hi popl ast i i ni m i l i
nal no i l i u skroturnu
2. Zenski
pseudol t er t r t af i ' odi t i zam
nri rj i i r. rog porekl a
(j at rogeno, t umori )
t ' et r, rsnos
porekl a (adrenal na hi perpl azi i a)
Maskul i ni zaci j a spol j a5nj i h pol ni h organa genetski 2er"rski h osoba
(46,XX)
koi e i mai u
l ai ni ke
i odgovaraj uce unutra5nj e pol ne organe
-1. -\ I r ri A i r, . i , r t , / t ri i , ' r' rt t r I l -t ' o d i I i z, n r t
Nerci rkt i ' , ' nost Lal di govi h cel i j a na
hCl G i LH
( nema
si nt eze t est ost er ona)
Nedovol j na maskul i ni zi rci j a genetski muSki h osoba
(46,XY) koj e
i mai u
gonade
Uroci eni cr. rzi rr. rski poremecaj si nt eze
t cst ost er oni l
Dvopol ni spol j ai nj i pol ni organi i rnuSki unutrai ni i pol ni orgal ri
Net l ost at ak et t zi mi i 5
- al l a
r edukt aze
(
nc-ni a rrcri l ' erne konverzi
j
e t est ost erona)
Dvopol ni spol j aSnj i pol ni or gani i nr ui ki unul r aSnj i pol ni or gani
\ crea kt i Vnost recept ori l zzr cl ehi drot est ost eronPot puna i l i nepot puna t est i kul arna l en. ri ni zac i i a
Porc' nrecaj i u si nt c' zi i l i ocl govoru na
. 1.
P o r t ' t r t r' t ' t t
i
i r' rt t I t rl o. qot c: e
Normal ni muSki spol j a5nj i pol ni organ
pol nj h or gl na
N* i l nr r t i * r i r r n, , l r . * t i l , t t , l ni
iVIIF
i dvopoh.rost unutrai nj i h
llil or
75
OSN OV I KLI N ICKE PATO F I ZI O LOG IJ E
P o r e m e fuj i d ife re n c ij a c ij e p ol a obuhvataj u hro
-
mozomske i gonadne poremei aj e, Zenski pseudo-
hermafrodi ti zam, muSki pseudohermafrodi ti zam i
embri ol oSke poremecaj e.
Hromozomski i gonadni poremetaj i . Osnovna
karakteri sti ka ovi h poremecaj a j e
da i stovremeno
dolazi do razvoja i Milerovih i Volfovih kanala te za-
visno od vrste poremecaja, polne Llezde ovih bolesni-
ka pokazuj u razl i ti t stepen razvoj a zametnog epi -
tel a, poremei aj e endokri nog l udenj a i i esto mal i gne
t umore.
Z e n ski p s e u doh er m afr o diti zam.' Do ovih stanj a
dolazi kada je testis intrauterino izloLen uticaju an-
drogeni h hormona maj ti nog i l i fetusnog porekl a.
Muiki pseudohermafroditizam. Ovo
je hetero-
gena grupa poremei aj a genetski mu5ki h osoba koj u
karakteri5e dvopolni izgled spolja5njih polnih organa
a unutrainji polni organi mogu biti normalno razvi-
jeni ili moZe postojati dvopolnost. Uzroci poremeiene
rnaskul i ni zaci j e mui ki h osoba dati su u Tabel i 4.3.
Po re m efuj i po I n og ra zvitka
U pubertetu pod uticajem brojnih hormonskih
zbivanja koja se odvijaju po uglavnom pravilnom ras-
poredu dol azi do ubrzanj a somatskog rasta i razvo-
ja, sazrevanja polnih LIezda i razvoja sekundarnih
seksual ni h karakteri sti ka, Sto predstavl j a prel az od
deteta do polno zrele odrasle osobe sposobnezarepro-
dukcijtr. Ovaj proces je vezan za sazrevanje hipota-
Iamo-l -ri pofi zne osovi ne. S godi nama se smanj uj e
osetl j i vost na supresi j sko del ovanj e pol ni h steroi da
koji se do puberteta luie u veoma malim kolidinama
i s poi etkom puberteta dol azi do l udenj a LH-RH i
gonodotropi na pod i i j i m uti caj em dol azi do pove-
fabel a 4..1. \rrste i naj teSci uzroci preuranj enog puberteta
i anj a si nteze pol ni h hormona, razvoj a sekundarni h
seksual ni h karakteri sti ka, ubrzanj a rasta i koStanog
sazrevanja.
Poremetaji polnog sazrevanja obuhvataju pre-
uranj eni i zakasnel i pubertet.
Preuranjeni pubertet (pubertas
praecox). Podra-
zumeva poj avu sekundarni h pol ni h karakteri sti ka
pre 8,5 godi na kod devoj i i ca i pre 9,5 godi na kod
dei aka. MoZe bi ti pravi , l aZni i nepotpun.
Pravi j e uvek i zoseksual an i pracen povecanj em
pol ni h Ll ezda i razvoj em sekundarni h seksual ni h
karakteri sti ka, obel eZen j e povecani m l utenj ern go-
nadotropina i polnih hormona. LainikarakteriSe po-
vi 5en ni vo pol ni h hormona uz ni ske gonadotropi ne,
izostanak r azv oja gonada i r azvoj sekunda rn ih i zo
-
seksualnih ili heteroseksualnih (nije
u skladu sa dete-
tovim polom) karakterist ika. Irl e p o t p un preu ra nj en i
polni razvoj podrazumeva pojavu samo nekih sekun-
darni h seksual ni h karakteri sti ka. Tai an uzrok se
ne zna. Ne zaht eva l ecenj e.
Zakasneli pubertet (pubertas
tarda). Postoji kada
se sekundarne seksual ne karakteri sti ke ne razvi j aj u
do 14 godina kod devojiica i do 15 godina kod deda-
ka. NajdeSie dolazi i do zaostajanja u rastu i ko5tanom
sazrevanj u. Ugl avnom se j avl j a porodi tno, zbog za-
ostaj anj a sazrevanj a hi potal amo
-h
i pofi zne osovi ne.
Vremenom nastupa normal an pubertetski razvoj .
PATOFIZIOLOG IJA STAR E NJA
St ar a popul aci j a ( >65
godi na) , koj a se r azyr -
stava na ml ade-stare (65-74),
srednj e-stare (75-8a)
i stari j e-stare (85+),
dramati tno j e povecana tokom
posl ednj eg veka i odekuj e se da ce nastavi ti da raste.
l . Prar.,i i l i i zoseksttl an
(pubertas
Draecox
vera)
-
Prerano dozrevanj e hi pot al amo-hi pof i zne osovi ne: i est o j e (80-90% devoj t i ca i oko 509ro det aka), naj t e 5cc j e
i ci i opat ski , obi dno
j e pri sut no
u
porodi ci ,
konat na t el esna vi si na i e ni ska
- ( ) St ecen j e
cent r al nog ner vnog si s t ema: t umor i
2. Lol t t i (pseudopubert t t s praecox)
-
\' i ri l i zaci j a muSkaraca (i zoseksual ni razvoj ): adrenal na hi perpl azi j a (adreno-geni tal ni
si ndronr), turnori koj i
l ui e androsene i terapi i ska
pri mena
androsena
-
Ft ' nri ni zaci j rr ni uskaraca (het eroseksual ni
razvof ): t umori koj i l ui e est rogene i t erapi i ska
pri mena
est rogeni i
-
Fenri ni zaci i a devoj t i ca (i zoseksual ni razvoj ): t umori koj i l ude est rogene i t erapi j ska pri rnena est roge ni l
-
\ ' i ri l i zaci j a devoj i i ca (het eroseksual ni razvoj ): adrenal na hi perpl azi j a (adreno-geni t al ni
si ndror. n), t urnorr koj i
I t ri e androgene i t erapi l ska
pri mena
androgena
1. \ ' r ' p( ) / f i or
Pr ( ur t l ni cni
pol t t i r azvoj
76
ZIvorNo D)BA KAO ETIOLOSKI FAKTOR BOLESTI
Najveci broj starih
je u razvijenom svetu, prevalent-
no u Aziji, gde se ispoljava i najveci procentni po-
rast. Veci j e procenat stari h Zena nego muSkaraca.
Starenje
je prirodan, doZivotni proces koji nosi
sa sobom
j edi nstvene
bi opsi hosoci j al ne promene.
Dovodi do progresivnog, univerzalnog sniZenja funk-
cione rezerve a potom i funkcije organizma, ali nije
si noni m za bol esti i nesposobnost. Meduti m, tokom
starenj a se povecava ri zi k od razvi tka bol esti a mor-
tal i tet raste eksponenci j al no sa godi nama.
Biologija starenja
(teorije
starenja)
Postoj e dve gl avne teori j e za obj aSnj enj e bi o-
lo5kih promena koje se deiavaju sa starenjem: teorije
programiranog starenja koje pretpostavljaju da su pro-
mene genetski programi rane, i stohasti dke teori j e,
koje smatraju da promene nastaju kao rezultat aku-
mul aci j e nasumi dni h o5tei enj a od strane razl i di ti h
agenasa i uticaja iz okruZenja i iz samog organizma.
Prema teori)i programiranog starenj a, glav ni uz-
rok starenj a na cel ul arnom ni vou j e ograni dena spo-
sobnost replikacije ielija koja bi bila ili genetski deter-
mi ni sana i l i posl edi ca skrai enj a tel omera
(enzi mi
tel omeraze), Sto dovodi do i nhi bi ci j e i el i j ske repl i -
kaci j e i ekspresi j e gena udruZeni h sa starenj em. Od
stohastiikih teorija najistaknutije su teorija somatskih
mutaci j a koj a smatra da starenj e rezul tuj e i z stanj a
koja dovode do mutacije u DNA ili do deficita u me-
hani zmi ma DNA popravka
(reparatorni enzi mi ), i
teori j a sl obodni h oksi dati vni h radi kal a koj a pret-
postavlja ulogu oksidativnog metabolizma i efekata
oStecenj a sl obodni m radi kal i ma.
Tabel a 4.5. Neke teori j e starenj a
Mol ekul arna osnova starenj a
j oi ni j e rasvetl j e-
na, al i se pretpostavl j a da postoj e mul ti pl i uti caj i . U
animalnim studijama, genetski doprinos
je manji od
35o/o, a faktori okruZenja doprinose sa preko 65%.
Prevremeno starenj e moZe se i zazvati promenom
gena ukljudenih u reparaciju DNA i razliditim inter-
venci j ama koj e akti vi raj u ekspresi j u
j ednog i l i vi 5e
genai z fami l i j e si rtui na koj i i maj u funkci j u poti ski -
vanj a ekspresi j e neki h drugi h gena. S druge strane,
produZenj e prosednog i maksi mal nog Zi votnog ve-
kaizaziva se kalorijskom restrikcijom i promenama
gena ukl j udeni h u i nsul i nske si gnal e.
Izutavanja kliniikih sindroma koji stvaraju fe-
notip prevremenog starenjapokazala su da do prevre-
menog starenja mogu dovesti poremecaji odrZavanja
i ntegri teta genoma. To su retki nasl edni si ndromi
udruZeni s povi5enim rizikom maligniteta i pojavom
prevremene ateroskleroze. Kod Vernerovog
(Werner),
Kokejnovog
(Cockayne), i Rotmund-Tomsonovog
(Rothmund-Thomson) si ndroma postoj i mutaci j a
DNA hel i kazakoj e su ukl j ui ene u DNA reparaci j u
i rekombi naci j u a kod Hadi nson-Gl i ford
(Hutchi n-
son-Gl i ford) progeri j anaca postoj i mutaci j a u kom-
ponenti nukl earnog omotai a.
Dugovetnosf kao odl oZeno i l i uspe5no starenj e
moZe se pripisati uticaju genetskih faktora
(pribliZno
30%o), bi hevi oral ni h i faktora sredi ne. Kod stogodi 5-
nj aka i nj i hovi h rodaka ustanovl j eno
j e postoj anj e
narodi ti h adapti vni h fenoti pova: manj a udestal ost
apo E e 4 al el a; vei e HDL i LDI- i esti ce; ni Za preva-
lencija hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti i me-
tabolidkog sindroma, i veia uiestalost gena zahole-
sterol -estar transfer protei ne
(CETP).
Hipoteza
Mehani zam
Genetska
Starenje
je genetski program koji se aktivira u postreproduktivnom periodu kada
je
evolutivna misiia individue ostvarena.
Oksi doti vnog stresa
Akumulacija oksidativnog o5teienja DNA, proteina i lipida interferira s normalnom
funkciiom i dovodi do sniZenia odqovora na stres.
X'[itohondrijttlna
dis,fttnkcija
Obi tna del eci i a mi tohondri j al ne DNA koj a se dogada tokom godi na kompromi tuj e
funkciju i menja telijske metabolidke procese i adaptabilnost na promene uslova
okruZeni a.
Ht t rrt ronski st at us
Sni Zenj e i gubi tak ci rkadi j al nog ri tma sekreci j e neki h hormona dovodi do stanj a
funkcionalne hormonske deficiienciie.
Skrateni e tel omere Stareni e i e u odnosu sa sposobnoi i u i el i ta da se repl i ci rai u.
D e. f ekt a n ot l b rat rt b e ni si st errt
Sl abost i munskog si stema u odgovoru na i nfekti vne agense i prekomerna akti vnost
pri rodnog
i muni teta krei ra vul nerabi l nost na stresore i z okru2enj a.
Akum ul nc i i a ost nrel i h tel i i a Obnavl i ani e tki va
postai e
di sfunkci onal no kroz eubi tak
sposobnosti za obnavl i anj e.
77
OSN OV I KLI N ICKE PATOF I ZI OLOGI J E
Fi zi ol oi ke
promene st arenj a
Svi stari mo vec od momenta rodenj a, al i di ni
se da
j e
starenj e heterogeno, sa Si roki m vari j aci j ama
kod razl i ti ti h osoba i u razl i di ti m organi ma kod
j ed-
ne osobe, Sto
j e
naj vi Se u I' ezi s potenci j al om repl i ka-
ci j e i rezi stentnoscu na defektnu repl i kaci j u koj a se
dcl gada sa starenj en.
Postoj e probl emi u defi ni sanj u normal nog sta-
rc'nja
jer promene koje se vidaju u starosti reflektuju
ne samo proces starenj a vec i efekte dugotraj ne eks-
pozicrje na agense iz okruZenla i efekte patolo5kih pro-
cesa. General no sni Zenj e u strukturi i funkci j i tel a
dovodi do sni i en.i a rezervnog kapaci teta razl i di ti h
organskih sistema, 5to izaziva redukciju homeostatske
sposobnosti i i nei i stare osobe mnogo vul nerabi l ni -
j i m na stresore
(bol est, trauma, operaci j a, medi ka-
ci j e i prornene okru2enj a).
Joi
j edan probl em vezan
sa starenj enl
j e i taj Sto
j e tei ko razl i kovati bol est od
pr onr cne l ' unkci j e t okor t l st ar enj a.
Posledice starenia
Sa starenjem dolazi do poremecaja cehjskog me-
tabol i zma i energetske ravnoteZe i do morfol oSki h
prornena u vidu degenerativnih promena i smanjenja
broi a cel i i a u svi m tki vi ma, Sto dovodi do atrofi j e
organa i progresi vnog smanj enj a nj i hove funkci j e.
Koia. Sastarenjem koZa postaje naborana, suva'
pi gmenti sana, tanj a, transparentna i smanj ene el a-
sti dnosti , zbog sni Zenj a debl j i ne dermi sa i degenera-
cije i preuredenja vlakana dermalnog kolagena. Celu-
l arnost i vaskul arnost dermi sa opadaj u, 5to i zazi va
vaskl l l arnu fi agi l nost, seni l nu purpuru i sporo zace-
l j i vanj e. Sni 2ava se funkci j a l oj ni h i znoj ni h Ll ezdat
vaskul ari teta kori ta nokta . Zbogpada produkci j e me-
l ani na u tbl i kul u dl ake u starosti predomi ni ra seda
kosa, a nastaj u i promene u rastu i di stri buci j i kose
i dl aka. Ko2ne bol esti su teste
(rak ko2e, keratoza,
bradavi i aste l ezi j e, kseroza, dermati ti s i pruri tus).
Statttra i muskul oskel etna
funkcrya'
Starenj e
j e
udruZeno s progresi vni rn sni Zenj em tel esne vi si ne
(kompresi j a ki dmenog stuba) i promenom tel esnog
sastava. Kol i i i na masti raste, a mr3ava masa i ukupna
tel esr-ra voda se sni Zavaj u. Postoj i redukci j a mi Si 6ne
mase i snage zbog gubi tka mi 5i i ni h vl akana i reduk-
ci j e vel i i tne postoj ei i h, Sto
j e praceno usporenj em
pokreta. Proces tbrn-ri ranj a kosti
j e usPoren te dol azi
do gubi tka ko5tane mase i sl abl j enj a strukture kosti
78
sve do nastanka osteoporoze koj a povecavari zi kza
frakture. Povei ava se preval enci j a zgl obni h bol esti ,
prvenstveno osteoartritisa, 3to dovodi do ogranidenja
pokreta, nestabi l nosti zgl oba, bol ova i i nfl arnaci j e'
Faktori ri zi ka su mehani dki uti caj i na zgl obove to-
kom vr emena, povr ede, goj aznost , kongeni t al ni
deformi teti , depozi ci j a kri stal a u hrskavi ci zgl oba i
nasl ede.
Sl i ka 4.,1. Starost ni j e si noni m za bol est
al i smanj uj e mnoge funkci j e
Kar di o v a skul ar n a
fu
nk cr;c. Stare nj em a rteri j e
zadebljavaju i manje su rastegljive, ali se hipertenzija
ne smatra normal nom promenom i ako postoj i kod
proseino 40% starih. lzraLenijaje elevacija sistolnog
pritiska, verovatno kao rezultat aortnog zadebljanja.
Kardi ovaskul arni kompenzatort-ri mehani zmi su od-
l oZeni i l i i nsufi ci j entni pa i esto postoj i pad pri ti ska
nakon konzumi ranj a hrane i sa uspravni m pol o2a-
j em tel a
(ortostatska hi potenzi j a). Srtani mi Si c sta-
ri h ti pi tno i spol j ava sni Zen odgovor na ci rkul i Suce
katehol ami ne i ni ski stepen di j astol ne rei aksaci j e.
Vol umeni punj enj a su i pak oi uvani verovatno zbog
povecane atri j al ne kontrakci j e. Otpor ej ekci j i l eve
komore postoj ano raste kako ascendentna aorta po-
staje rigidnija i kako se povecava rezistencija perifer-
ni h krvni h sudova. MoZe doci do zadebl j an)a zi da
l eve komore al i se vel i ti na srca ne povecava. Srdana
frekvencija u miru ostaje nepromenjena iii blago sni-
Lena, al i se sni Zava u naporu. I pored toga, udarni
vol umen se odrZava oi i gl edno zbog povecanog end-
-di j astol nog
vol umena tokom napora.
t
''1.
ZvorNo D)BA KAO ETIOLOSKI FAKTOR BOLESTI
Respirtttorna
_funkcija.
S godinama opada mak-
si mal na potrosnj a ki seoni ka, nastupa progresi vni
gubi tak al veol arne strukture i el asti dni h si l a u pl u-
ci ma kao rezul tat promena u kol i di ni el asti na i sa-
stavu kol ageni h vl akana, a kal ci fi kaci j e meki h tki va
grudnog koSa povecavaj u di saj ni rad. Konsekvence
su porast rezi dual nog vol umena pl uca i funkci onog
rezervnog kapaci teta a sni 2enj e vi tal nog kapaci teta.
Kao rezul tat poremecaj a venti l aci ono-perfuzi onog
odnosa nastaj e l i nearno sni Zenj e PaOr.
Neurol ol ke
funkci j e.
Sa starenj em se sni Zava
teZi na mozga i broj neurona u mbzgu i ki dmenoj
moZdi ni . Atrofi j a neuronski h dendri ta i promene u
hemi i ski m neurotransmi teri ma dovode do uspore-
ne si napti i ke transmi si j e. Senzori motorne promene
obuhvataj u sni Zenj e motorne snage, usporeno reak-
ci ono vreme, usporene refl ekse i propri ocepti vne
promene koje mogu izazvati poremecaje ravnoteZe
i spore hoti mi dne pokrete. Ukupne kogni ti vne spo-
sobnosti ostaj u netaknute. MoZe doi i do opadanj a
kratkoroi ne memori i e.
Specijolno c'ulri. Postoji generalno sniZenje vidne
o5trine, zbog manjeg drjametra pupile, gubitka refrak-
ti vne snage soti va i povei anj a rasi panj a svetl osti .
Naj dei ci vi zuel ni probl em
j e presbi opi j a i zazvana
ugl avnom sni 2enj em el asti ci teta soti va i atrofi j om
ci l i j arni h mi 5i ca. Oftal mol o5ke bol esti su deste
(kata-
rakta, glaukom i rnakularna degeneractja). Gubitak
sl uhaj e dest, gotovo nei zbeZan, i odnosi se na tonove
vi soke fi ekvenci j e. Obi i no i ma i peri fernu i central -
nu komponentu. Govorna di skri mi nci j a
j e
obi dno
umanj ena. Cesta
j e
i npakcrj a cerumena u spol j nom
sl uSntrrrr kanal u zbog atrofi j e | l ezda. Cul o mi ri sa opa-
drr zbog ge' neral i zovane atrofi j e ol f-aktorni h bul busa
i umerenog gubi tka ol f-aktorni h neurona.
I t n t r n ske
_fi
nr kci
i e.
Sveukupno sni Zenj e sposob-
nosti i r.nunskog si stema dovodi stare u povecan ri -
zi k za i nf-ekci j e. Invol uci j a ti musni h Ll ezdaj e kom-
pl etna, pa postoj e promene u funkci j i Th tel i j a, Sto
rnenj n cel ul arni i muni odgovor stari j i h. Povei an j e
ri zi k ;rutoi rrunski h bol esti verol ' atno zbog povei a-
nj a razl i ci ti h autoanti tel a.
Gnst r oi r t t est i nahr i t r akt . Cest o
j e pr i sut an gu-
bi tak zuba koj i nroZe uti cati na nastanak mal nutri -
ci j e. Ti ,rkocl e, i esta
j e
kserostomi j a
(suva usta) zbog
sni Zene si rl i varne sekreci i e i medi kaci i e
(anti hol i ner-
gi ci i trankvi l ansi ). Dol azi do sni Zenj a moti l i teta ezo-
fagusa i neadekvatne relaksacije donjeg ezofagealnog
sfi nktera
(presbi oezofagus) verovatno usl ed neuro-
patije. Zbogatroflje gastriine mukoze moie nastati
atrofi j ski gastri ti s sa ahl orhi dri j om i defi ci j enci j om
B,, vitamina. Razvija se mukozna atrofija tankog cre-
va, al i se smanj uj e
j edi no apsorpcrj a kal ci j uma zbog
istovremenog deficita dihidroholekalciferola kod sta-
rih. eesta
ie
divertikuloza kolona i konstipacija, zbog
rnal og unosa di j etski h vl akana, fi zi i ke akti vnosti ,
unosa tednosti i motori ke kol ona, medi kaci j e, sl a-
bljenja defekacijskog refleksa i kancera.
Renal na
funkci j a.
General no, postoj i sni Zenj e
mase bubrega, predomi nantno u renal nom kortek-
su udruZeno s padom renal nog protoka krvi i j ati ne
glomerulske filtracije koji nije praien ekvivalentnim
porastom kreatinemije zbog redukcije miSiine mase.
Zbog opadanj a tubul arne funkcrj e smanj uj e se kon-
centraci ona i di l uci ona sposobnost pa postoj i skl o-
nost za dehi draci j u, hi ponatri j emi j u, hi per- i hi po-
kalijemiju.
G e ni to ur i n ar na
funkc
i j a. Zb og atrofi j e peri ne
-
al ni h struktura i pel vi dni h organa kod Zena se pove-
i ava i nci denci j a vagi nal ni h i nfekci j a, pruri tusa i bol -
ni h odnosa. Kod stari h mu5karaca veoma
j e
desta
benigna hipertrofij a prostate.
Endokri ni si stem. Pri sutan
;e
manj i i l i veci ste-
pen hipofunkcije skoro svih endokrinih Zlezda usled
redukci j e broj a speci fi dni h sekretorni h ceh1a.
Krv i hematopoezno tki vo. U starosti se sma-
nj uj e koncentraci j a serumski h protei na, odnos al -
bumi ni /gl obul i ni i kol oi do-osmotski pri ti sak. Kon-
centraci j a fi bri nogena raste i dovodi do povecanj a
vi skoznosti krvi i ubrzanj a sedi mentaci j e eri troci ta.
Eri troci ti se postepeno povecavaj u, u nj i ma se sma-
nj uj e sadrZaj kal i j urna, postaj u osetl j i vi j i na rneha-
ni dka o5tei enj a a otporni j i na osmotska. Neutrofi l i
su poj adano segment i rani , smanj eno granul i rani i
poreme6ene osmotske akti vnosti . Bl ago se sl nanj uj e
vol umen krvi .
Fu nkcion alni problemi sta re nj a
Sa povei anj em hronol oSke starosti verovatno-
i a za mul ti pl e hroni i ne bol esti raste. Zbog sni Zene
sposobnosti za odri .avanj e honreostaze, bol esti se
obi dno mani festuj u u ati pi tnon-i sr-ni sl u. Nqde6ce su
kardi ovaskul arne bol esti , mal i gni tet, hroni i ne bo-
l esti pl uca i di j abetes.
OSNOVI KLI N I CKE PATO F IZIO LOGIJ E
Osim hroniinih bolesti, prisutna
je funkcional-
na i nval i dnost i l i nesposobnost da i zvedu svoj e sop-
stvene dnevne akti vnosti .
NajvaZniji funkcionalni problemi ili gerijatrijski
si ndromi su uri narna i nkonti nenci j a, nestabi l nost i
padovi , depresrj a, demenci j a i del i ri j um.
(Jri narna
i nkonti nencrTa. Promene u mi kturi -
cionom ciklusu udruZene sa starenjem dini stare pred-
odredeni m za i nkonti nenci j u. Uzrodni faktori su
sni2enje kapaciteta beSike, tonusa be5ike i sfinktera,
i sposobnosti za i nhi bi ci j u kontrakci j e detruzora, u
kombi naci j i s povei anom vari j abi l no5i u nervnog
sistema, smanjenom pokretljivoSiu i sporijim reak-
ci oni m vremenom. Prol aznu i nkonti nenci j u mogu
izazv ati broj ni lekovi.
Nestabi l nost i padovi . Stopa padova i ri zi k po-
vredi vanj a rastu s godi nama. Iako j e ve6i na padova
mul ti faktorska, nekada su oni si mptom druge bol e-
sti i l i neZel i eni efekti l ekova.
Depresi j a. Karakteri sti dno
j e i zveStavanj e vi Se
somatski h Zal bi , povecana anksi oznost i si mptomi
kogni ti vnog smanj enj a. Depresi vno stanj e mogu i n-
dukovati neke bol esti i medi kaci j a. Stopa smrtnosti
j e vi soka zbog povecanj a sui ci da.
Demenci j a. Demenci j a
(seni l nost) ni j e norma-
l an proces starenj a. To j e si ndrom perzi stentnog po-
gorianja u nekoliko oblasti intelektualnih funkcija,
ukljuiujuci memoriju,
jezik, vizuoprostorne sposob-
nosti i kogniciju, iesto sa promenama lidnosti i pona-
Sanja. Demencija mo2e nastati usled degenerativnih,
neopl asti i ki h, vaskul arni h, demi j el i ni zaci oni h, i n-
fekti vni h, i nfl amatorni h, toksi dni h, metabol i dki h,
psi hi j atri j ski h, a posebno vel i ki probl em predstavl j a
velika udestalost demencije koja se razvlja u sklopu
Al chai merove
(Al zhei mer) bol esti .
Delirijum. Delirijum je akutno konfuziono sta-
nj e koj e se razvi j a dei i e kod stari h hospi tal i zovani h
i dementni h osoba. Defi ni Se se kao organski men-
tal ni si ndrom sa gl obal ni m kogni ti vni m sni Zenj em,
poremeiajimapai.nje, redukcijom nivoa svesti i po-
remei aj em ci kl usa spavanj a i budnog stanj a. MoZe
biti slika prezentacije psihidke bolesti i trovanja leko-
vima. MoZe ga precipitovati sniZenje kapaciteta cen-
tralnog nerynog sistema, slabljenje vida i sluha, mal-
nutri ci j a, psi hol oSki stres i bol esti drugi h organski h
si stema. Ima vi sok stepen mortal i teta.
Dekubi tusne rane.Yi dai u se kod redukovane
pokretljivosti, naroiito kod imobilizacije, onda kada
postoji poviSen pritisak izmedu koZe i prominencija
kosti koji dovodi do tkivne nekroze. Njihove mor-
bi dne kompl i kaci j e su osteomi j el i ti s i sepsa. Faktori
ri zi ka su i nkonti nenci j a, protei nsko-kal ori j ska mal -
nutricija, edemi i bolesti u kojima dolazi do promene
osetl j i vosti . U di j abetesu dopri nosno del uj e neuro-
patrja, mikro- i makrovaskulna bolest. Ulkusi venske
staze nastaj u usl ed i nkompetentni h venski h val vu-
l a, arteri j ski i shemi j ski ul ceri nastaj u na mesti ma
smanj enog protoka krvi .
P reve n cij a i zd ravo sta re nj e
Centralno mesto u zbrinjavanju starih
(medici-
na protiv starenja
-
antiaging medicine) ima preven-
cija propadanja funkcionalnih sposobnosti, prevenci-
ja
bolesti i odr2avanje samostalnosti za dnevni iivot.
Fundamentalno zazdravo starenje
je
odrZavanje ade-
kvatne nutri ci j e, sprovodenj e fi zi tki h i kogni ti vni h
ve2bi, imunizacija i rana detekcija osteoporoze i ma-
Ii gni teta.
Literatura
1. Bel esl i n B, Proti c S, Dordevi c-Deni c G, et al , eds. Speci j al na patol o5ka fi zi ol ogi j a, Il i zdanj e. Beograd; Data Stat us:
2008
2. Far.rci AS, Kasper DL, Longo DL, Braunwal d E, Hauser SL,
Jameson l L,
et al , eds. Harri son s pri nci pl es of Internal
r.nedi ci ne. 17' f edi ti on. Nei .v York-Toronto; The McGraw-Hi l l Compani es: 2008
3. Gal .rul i n S, IvIaru5i i M, Kovat Z, eds. Patofi zi ol ogi j a. Knj i ga prva. Sedmo obnovl j er.ro i i zmenj eno i zdanj e. Zagreb;
l vl edi ci nska nakl ada Zagr eb 2011.
.1.
Zi vani evi c-Si monovi i S, ed. Opi ta patol o5ka fi zi ol ogi j a. Drugo i zdanj e. Kraguj evac; Nl edi ci nski l :i kul tet u Kra-
guj evcu: 2006.
5. Porrh Ci vl et al . Pathophysi ol ogy 7th edi ti on. Li ppi ncot Wi l l i ams & Wi l ki ns, 200,5.
80