ОПШТЕ ЗАКОНИТОСТИ НАДОГРАЂИВАЊА

ЗГРАДА

1. УНИВЕРЗАЛНА ЗАКОНИТОСТ (ЈЕДИНСТВО

ГРАЂЕВИНЕ)-ЉЕПОТА ЈЕ КАРАКТЕРИСТИКА СВАКОГ
ОБЈЕКТА САСТАВЉЕНОГ ОД РАЗЛИЧИТИХ ЕЛЕМЕНАТА
КОЈИ СТВАРАЈУ ЈЕДИНСТВО ЕФЕКТА КОЈИМА ДЈЕЛУЈУ
НА ОСЈЕЋАЊА ПОСМАТРАЧА

ЗАКОНИТОСТИ (ПРАВИЛА УМЈЕТНИЧКЕ КОМПОЗИЦИЈЕ)

1. РАВНОТЕЖА
2. РИТАМ
3. ДОБРЕ ПРОПОРЦИЈЕ
4. КЛИМАКС (ЦЕНТАР ИНТЕРЕСОВАЊА НА ГРАЂЕВИНИ)
5. ХАРМОНИЈА
 ОПШТЕ ЗАКОНИТОСТИ НАДОГРАЂИВАЊА
ЗГРАДА

УНИВЕРЗАЛНА ЗАКОНИТОСТ (ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕВИНЕ)

• ШТА ЈЕ ЈЕДИНСТВО ИЛИ ЈЕДИНСТВЕН ИЗРАЗ У
АРХИТЕКТУРИ?
• КВАЛИТЕТ ОБЈЕКТА КОЈИМ СЕ ОН ИСКАЗУЈЕ КАО
КОНАЧНА И ОРГАНСКА ЦЈЕЛИНА

• “E PLURIBUS UNUM”-ЈЕДИНСТВО МНОЖИНЕ (ЗАХТЈЕВ

ЉЕПОТЕ)

• НАЧИН ДА СЕ ОСТВАРИ ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕВИНЕ

• ПОНАВЉАЊЕ ИСТОГ МОТИВА

• Погрешна примјена-монотонија, нападна конфузија

• ПОВЕЗИВАЊЕ СВИХ РАЗЛИЧИТИХ ЈЕДИНИЦА У

ЦЈЕЛОВИТО ДЈЕЛО НАЈВЕЋИ ЈЕ ЕСТЕТСКИ ПРОБЛЕМ

• УСПОСТАВЉАЊЕ ОДНОСА МЕЂУ РАЗЛИЧИТИМ

ЈЕДИНИЦАМА (СВАКА ЗАДОВОЉАВА ЗАХТИЈЕВАНИ
ЕСТЕТСКИ НИВО)
 ОПШТЕ ЗАКОНИТОСТИ НАДОГРАЂИВАЊА ЗГРАДА

ЗАКОН РАВНОТЕЖЕ

• ПРВИ ЗАКОН ЕСТЕТИКЕ ЈЕ ЗАКОН РАВНОТЕЖЕ

• СВАКА ГРАЂЕВИНА ТРЕБА ДА БУДЕ
КОМПОНОВАНА ТАКО ДА ЊЕНИ ДИЈЕЛОВИ СА
ЈЕДНЕ ИМАГИНАРНЕ, ЗАМИШЉЕНЕ ЛИНИЈЕ
ИЗРАЖАВАЈУ ВИДНО ИСТУ ТЕЖИНУ (НЕ
СИМЕТРИЈУ!)

• СИМЕТРИЧНОСТ-ТАЧНИ ОДНОС ДВИЈЕ

ПОЛОВИНЕ ЗГРАДЕ
• МОЖЕ ПОСТОЈАТИ САМО УКОЛИКО ЈЕ ГРАЂЕВИНА У
САВРШЕНОЈ РАВНОТЕЖИ
• ЈЕДНОСТАВНИЈЕ ШЕМЕ-УСПЈЕШНИЈЕ И
СИГУРНИЈЕ

• ТЕЖИ ЗАДАТАК КОД НЕСИМЕТРИЧНИХ ГРАЂЕВИНА

• НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ ОБЛИК СИМЕТРИЈЕ ЈАСНО
НЕДОСТАЈЕ, ПОСТОЈИ ЈЕДНА ВРСТА СЛОБОДНЕ
СИМЕТРИЈЕ
 ОПШТЕ ЗАКОНИТОСТИ НАДОГРАЂИВАЊА
ЗГРАДА

ЗАКОН РИТМА

• СВАКА ЛИЈЕПА ГРАЂЕВИНА МОРА БИТИ

КОМПОНОВАНА ТАКО ДА ЊЕНЕ ЈЕДИНИЦЕ
ПОСЈЕДУЈУ НЕКЕ РИТМИЧКЕ ОДНОСЕ МЕЂУ СОБОМ

• У СЛУЧАЈУ ДОГРАДЊЕ ТО НИЈЕ САМО НАЧИН

ПОСТАВЉАЊА НОВИХ ОТВОРА У ОДНОСУ НА
ПОСТОЈЕЋЕ, КАО НИ ДРУГИ ЕЛЕМЕНТИ ФИЗИЧКЕ
СТРУКТУРЕ ВЕЋ УПОТРЕБА СВЈЕТЛОСТИ И СЈЕНКЕ,
БОЈЕ ПРЕКО РАЗЛИЧИТИХ ПОВРШИНА И ОТВОРА

• КОД ДОГРАДЊЕ ЛАКШЕ ЈЕ “УХВАТИТИ”

ХОРИЗОНТАЛНИ РИТАМ ОД ВЕРТИКАЛНОГ

• ВЕРТИКАЛНИ РИТАМ ЈЕ ПОСЕБНО ВАЖАН КОД

ВИСОКИХ ЗГРАДА
 ОПШТЕ ЗАКОНИТОСТИ НАДОГРАЂИВАЊА
ЗГРАДА

ЗАКОН ПРОПОРЦИЈЕ

• KВАЛИТЕТ ОДНОСА СВИХ ДИЈЕЛОВА ГРАЂЕВИНЕ ВИШЕ

НЕГО КВАЛИТЕТ СВАКЕ ЈЕДИНИЦЕ ПОСЕБНО
• НАЈБОЉИ ПРОЈЕКАТ СЕ СТВАРА КОНСТАНТНИМ
СЛОБОДНИМ УСКЛАЂИВАЊЕМ ВЕЛИЧИНА И ОДНОСОМ
ЕЛЕМЕНАТА У ГРАЂЕВИНИ СВЕ ДОК НОВА ЦЈЕЛИНА (СА
ДОГРАЂЕНИМ ДИЈЕЛОМ) НЕ ДОБИЈЕ ЈЕДИНСТВЕНИ
ОБЛИК

ЗАКОН ХАРМОНИЈЕ

• ПРОПОРЦИЈСКА ХАРМОНИЈА
• ХАРМОНИЈА ИЗРАЗА (КАРАКТЕР И НАМЈЕНА ГРАЂЕВИНЕ)
• ХАРМОНИЈА СТИЛА (УПОТРЕБЉЕНИ ОБЛИЦИ, ДЕТАЉИ..)

ЗАКОН КЛИМКСА

• КОД НАДОГРАДЊЕ МОРА СЕ УКЛОПИТИ НЕКИ ОД

ЕЛЕМЕНАТА КОЈИ ЈЕ ИНТЕРЕСАНТНИЈИ ОД ОСТАЛИХ
(ТИМПАНОН, КУПОЛА…)
• ЗАМОР ОКА КОЈЕ НЕМА ГДЈЕ ДА СЕ ЗАДРЖИ НА
ГРАЂЕВИНИ ФАТАЛАН ЈЕ ЗА ЊЕНУ АРХИТЕКТОНСКУ
ВРИЈЕДНОСТ
 НАЧИНИ РЈЕШАВАЊА НАДОГРАДЊЕ

1. ПРИВИД АУТЕНТИЧНОСТИ

• СВИ НАДОГРАЂЕНИ ДИЈЕЛОВИ И ДЕТАЉИ

ОБРАЂУЈУ СЕ НА НАЧИН КОЈИ БИ ПРИМИЈЕНИО
АУТОР ДА ЈЕ ПРВОБИТНО ЗАМИШЉЕНО ДА ЗГРАДА
БУДЕ ТЕ ВЕЛИЧИНЕ
• САВРЕМЕНА ПРЕДСТАВА О ПРЕТПОСТАВЉЕНОМ
ИСТОРИЈСКОМ ИЗГЛЕДУ
• ИЗБЈЕЋИ ФАЛСИФИКОВАЊЕ (КОПИРАЊЕ,
ИМИТАЦИЈУ) И ПОКУШАТИ НАПРАВИТИ СВЈЕСНУ
РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ СТАРОГ И НОВОГ

2. ИЗРАЗИТ КОНТРАСТ

• НАСТОЈАЊЕ ДА СЕ НОВИ ДИО ВИЗУЕЛНО

СТРИКТНО ОДИЈЕЛИ ОД ПОСТОЈЕЋЕ СТРУКТУРЕ
• ПРИМЈЕНА ПОТПУНО СУПРОТНИХ МАТЕРИЈАЛА

3. СУЗДРЖАНА КРЕАТИВНОСТ

• НАЈКОМПЛЕКСНИЈИ ПРИСТУП
• НАДОГРАДЊОМ СЕ, НА ИЗВЈЕСТАН НАЧИН СТВАРА
СВОЈЕВРСНА ВРИЈЕДНОСТ КОЈА
ОБЈЕДИЊАВАЈУЋИ СТАРО И НОВО ИЗРАЖАВА
СВОЈУ ПОСЕБНОСТ
• ПАЖЉИВО ОДМЈЕРИТИ ГРАНИЦУ ИЗМЕЂУ
ИМИТАЦИЈЕ И СУПРОСТАВЉАЊА
ПАЛАТА ФАРНЕЗЕ, РИМ
•Antonio da Sangallo
•Michelangelo

•РАЗЛОГ НАДОГРАДЊЕ-НАПРЕДОВАЊЕ У СЛУЖНИ

КАРДИНАЛА АЛЕСАНДРА ФАРНЕЗЕА
•САНГАЛО СЕ КОРИСТИО ФАСАДНИМ ЗИДОМ КАО
НЕУТРАЛНОМ ДВОДИМЕНЗИОНАЛНОМ ПОВРШИНОМ, НИЗАО
ПРОЗОРЕ СИМЕТРИЧНО ЛИЈЕВО И ДЕСНО ОД ЦЕНТРАЛНЕ
ОСОВИНЕ
•СНАГОМ СВОГ ТАЛЕНТА МИКЕЛАНЂЕЛО НИЧИМ НИЈЕ
УГРОЗИО, НИТИ ПОРЕМЕТИО АРХИТЕКТУРУ ПРВОБИТНОГ
АУТОРА, ДРУГОМ СПРАТУ ДАО СВОЈ ЛИЧНИ ПРЕПОЗНАТЉИВ
ПЕЧАТ
•ПРИСУСТВО СНАЖНОГ МЕТАФОРИЧКОГ ИЗРАЗА НАПОНА
КОЈИ ВЛАДАЈУ У СТРУКТУРИ ГРАЂЕВИНЕ
•ТРИ ПРОМЈЕНЕ-ОБЛИК ЦЕНТРАЛНОГ ПРОЗОРА, НОВИ
КРОВНИ ВИЈЕНАЦ, ПОВЕЋАЊЕ ВИСИНЕ СПРАТА
ПАЛАТА ФАРНЕЗЕ, РИМ
•Antonio da Sangallo
•Michelangelo

•ДВОРИШНО КРИЛО ПАЛАТЕ

•ЗАДРЖАВА ИЗВОРНИ ЈОНСКИ РЕД
•ДОДАЈЕ ПРОЗОРЕ ОБОГАЋЕНЕ ПЛАСТИЧНИМ УКРАСИМА
КОЈЕ ЈЕ ПОДВУКАО ФРИЗОМ ОБИЛАТО УКРАШЕНИМ
МАСКЕРОНИМА И ГИРЛАНДАМА
•УБАЦУЈЕ МЕЂУСПРАТ
•НА ДРУГОМ СПРАТУ НАГЛАШАВА ВЕРТИКАЛНОСТ
ПОВЕЋАЊЕМ ПРОЗОРА
 ИЗВОРНА ЕЛЕВАЦИЈА МЕТОДА ПОНАВЉАЊА ЕЛЕМЕНАТА

АСОЦИЈАТИВНА МЕТОДА МЕТОДА КОНТРАСТА

 ИНТЕГРАЦИЈА СТАРО-НОВО

•ИНТЕГРАТИВНИ ПРОЦЕС ЈЕ ЈЕДАН ОД

НАЈСЛОЖЕНИЈИХ И НАЈОСЈЕТЉИВИЈИХ
ПРОБЛЕМА СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАЈУ ЉУДИ У
ДОМЕНУ БРИГЕ ЗА КУЛТУРНО НАСЉЕЂЕ

•ЛАТИНСКА РИЈЕЧ INTEGER ОЗНАЧАВА

СПАЈАЊЕ НЕКИХ ДИЈЕЛОВА У ЦЈЕЛИНУ;

•ТО ПОДРАЗУУМИЈЕВА ОРГАНИЗОВАЊЕ

ДИЈЕЛОВА (ИЛИ ЕЛЕМЕНАТА) У ЦЈЕЛИНУ
(ОДНОСНО СТРУКТУРУ) КОЈА ХАРМОНИЧНО
ДЈЕЛУЈЕ У ПОСТИЗАЊУ ЗАЈЕДНИЧКИХ
ЦИЉЕВА, ОДНОСНО КОЈА САДРЖИ СКЛАД
ИЗМЕЂУ ПОЈЕДИНАЧНИХ И ОПШТИХ ОБЛИКА
 ИНТЕГРАЦИЈА СТАРО-НОВО

• ИНТЕГРАТИВНИ ПРОЦЕС ПРЕДСТАВЉА СУШТИНУ

ГРАДИТЕЉСКОГ СТВАРАЛАШТВА ОД ТРЕНУТКА
КАДА ЈЕ ПРАИСТОРИЈСКИ ЧОВЈЕК УЛОЖИО
НАПОР ДА ФОРМИРА НЕШТО ВИШЕ ОД ЈЕДНЕ
КУЋЕ, ДВИЈЕ КУЋЕ НАСТАЛЕ СУКЦЕСИВНО ВЕЋ
ГЕНЕРИШУ ИНТЕГРАТИВНИ ПРОЦЕС

• ПРОЦЕС ИНТЕГРАЦИЈЕ СТАРОГ И НОВОГ КРОЗ

ИСТОРИЈУ ЈЕ УГЛАВНОМ НЕУПАДЉИВ ЈЕР СЕ
ИОДВИЈАО У ДУГИМ ВРЕМЕНСКИМ ПЕРИОДИМА
И НЕ УВИЈЕК СА РАДИКАЛНИМ КОНТРАСТИМА

• ГРАЂЕВИНЕ СУ СЕ НИЗАЛЕ ЈЕДНА УЗ ДРУГУ,

СКОРО НИКАДА ИСТОВЈЕТНЕ АЛИ СЛИЧНЕ ПО
ОБЛИКУ МАТЕРИЈАЛУ, КОНСТРУКЦИЈИ И
СТИЛСКИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА
 ИНТЕГРАЦИЈА СТАРО-НОВО

• ЗНАЧАЈНИЈЕ ПРОМЈЕНЕ, РЕАЛИЗАЦИЈА НОВИХ

ИДЕЈА КОЈЕ СУ ЗНАЧАЈНО ОДСТУПАЛЕ ОД
СТАРИХ, ПРИЈЕ СВЕГА У СТИЛУ, ПО ПРАВИЛУ СУ
НАИЛАЗИЛЕ НА ОТПОР ВЕЋИНЕ, А ЗАТИМ СУ
БИЛЕ ПРИХВАЋЕНЕ КАДА ЈЕ ЊИХОВ БРОЈ
ДОСТИЗАО КРИТИЧНУ МАСУ ИЛИ КАДА СУ ИХ
АРБИТРИ МОДЕ ЈАВНО ХВАЛИЛИ
 ИНТЕГРАЦИЈА СТАРО-НОВО

•ДАНАС ЈЕ ТУМАЧЕЊЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ СТАРО-

НОВО ПОПРИМИЛО ДИСКУРЗИВНИ КАРАКТЕР

•ПОСТОЈИ НЕКОЛИКО СТАВОВА КОЈИ

ПАРАЛЕЛНО ДЈЕЛУЈУ И КОЈИ ОБУХВАТАЈУ НИЗ
РЈЕШЕЊА:

- ОД СТВАРАЊА КОПИЈЕ СТАРОГ ОБЈЕКТА КОЈИ

СЕ НАЛАЗИО НА МЈЕСТУ НОВОГ ИЛИ НЕКОГ
ДРУГОГ У БЛИЖЕМ ОКРУЖЕЊУ

- ПРЕКО ПРИМЈЕНЕ АСОЦИЈАТИВНОГ МЕТОДА

- ПРЕКО СТВАРАЊА УПАДЉИВОГ КОНТРАСТА

- ДО ЕКСЦЕСА У ПРОСТОРУ
 Kunsthaus, Graz
Peter Cook and Colin Fournier 2003
 Hearst tower
New York
Norman Foster
Daniel Libeskind - Victoria & Albert Museum, London
Ексцес у простору
Daniel Libeskind – Toronto
Royal Ontario Museum
BRITISH MUSEUM
Norman Foster
 Alsop Architects
Sharp Centre for Design
Toronto, Canada
Delfshaven, Rotterdam
Didden Village
Rotterdam
Букурешт
ARA PACIS, РИМ
Стара индустријска зона Ротерман, Талин, HGA (Hayashi – Grossschmidt Arhitektuur)