ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ПРЕРОМАНИЧКА (ПРЕРОМАНСКА) АРХИТЕКТУРА

ОПШТИ УСЛОВИ РАЗВОЈА СРЕДЊОВИЈЕКОВНЕ АРХИТЕКТУРЕ НА

ЗАПАДУ ЕВРОПЕ
• НАКОН ПОДЈЕЛЕ РИМСКЕ ИМПЕРИЈЕ НА ИСТОЧНО И
ЗАПАДНО РИМСКО ЦАРСТВО, СУДБИНА ОВА ДВА ДИЈЕЛА
БИЛА ЈЕ РАЗЛИЧИТА. КАКО ЈЕ ЗАПАДНО РИМСКО
ЦАРСТВО ПРОПАЛО 476.год. ДОШЛО ЈЕ ДО СТВАРАЊА
НОВИХ ДРУШТВЕНИХ И ДРЖАВНИХ ПРИЛИКА УНУТАР
КОЈИХ СУ СЕ УОБЛИЧИЛЕ И НОВЕ ГРАДИТЕЉСКЕ ИДЕЈЕ.
УСЛОВИ КОЈИ СУ ТО ОМОГУЋИЛИ СУ, ПРИЈЕ СВИХ:
- пропаст Западног римског царства од стране Гота, 476.г.
- насељавање варварских племена унутар некадашњег
Римског лимеса. (Сеоба народа)
- формирање велике Франачке државе под Карлом Великим
(крај VIII-IX вијек)
- подјела Франачког царства на више мањих држава, након
смрти цара Карла Великог
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ПРЕРОМАНИЧКА АРХИТЕКТУРА

ОВА АРХИТЕКТУРА РАЗВИЈАЛА СЕ ПОД СЉЕДЕЋИМ УСЛОВИМА:

- ПАРАЛЕЛНО СА ПОЧЕТНИМ ФОРМИРАЊЕМ
ФЕУДАЛНОГ ДРУШТВЕНОГ ЖИВОТА
- НА ТРАДИЦИЈИ МЈЕСТА КОЈА СУ БИЛА ОСВОЈЕНА ОД
СТРАНЕ ВАРВАРА. ОВА ТРАДИЦИЈА ЈЕ БИЛА НАЈЈАЧА
НА ПОДРУЧЈУ ИТАЛИЈЕ.
- АСИМИЛАЦИЈОМ УМЈЕТНОСТИ КОЈЕ СУ ВАРВАРСКИ
НАРОДИ ДОНИЈЕЛИ (ПОСЕБНО ИНСПИРАЦИЈА УКРАСИМА У
МЕТАЛУ)
- ИНСПИРАЦИЈОМ ПОЈЕДИНИМ ЕЛЕМЕНТИМА КОЈИ СУ
ПРЕУЗИМАНИ ИЗ ВИЗАНТИЈСКЕ УМЈЕТНОСТИ, КОЈА ЈЕ
СВОЈ УТИЦАЈ ШИРИЛА НА ЗАПАД ДУЖ ВЕЛИКИХ
ТРГОВАЧКИХ ПУТЕВА И КРОЗ ВЕЛИКЕ ЦЕНТРЕ КАО
ШТО СУ РАВЕНА, ВЕНЕЦИЈА, МАРСЕЉ И ДРУГИ У
КОЈИМА СУ ВИЗАНТИНЦИ И НАРОДИ ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ
ДОЛАЗИЛИ У НЕПОСРЕДАН КОНТАКТ.
ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

Током периода прероманике могу

се разлучити и поједине етапе у
развоју, које се махом везују за
дјеловање ауторитативних владара

Подјела прероманике:
1. VI-VIII вијек – Култура варвара,
доба Меровинга
2. VIII-IX вијек – Каролиншка
уметност
3. X-XI вијек – Отонска уметност

Најзначајнија личност
франачки владар Карло Велики, по
којем је цјелокупна уметност настала
у периоду његове владавине нози
назив “каролиншка уметност”
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

• ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРЕРОМАНИЧКЕ

АРХИТЕКТУРЕ МОГУ СЕ СВЕСТИ НА СЉЕДЕЋЕ:

1. РАЗНОВРСНОСТ ТИПОВА И ОБЛИКА

2. ВЕЛИКИ БРОЈ ИЗГРАЂЕНИХ ОБЈЕКАТА
3. СКРОМНЕ ДИМЕНЗИЈЕ ОБЈЕКАТА И ЛОША
ТЕХНИКА ГРАЂЕЊА
4. СЛОБОДА ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ ПОЗНАТИХ
АРХИТЕКТОНСКИХ ОБЛИКА
5. ИЗУЗЕТНО БОГАТА ПРИМЈЕНА
СКУЛПТОРАЛНЕ ДЕКОРАЦИЈЕ
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

1. РАЗНОВРСНОСТ ТИПОВА И ОБЛИКА

У прероманици се потпуно равноправно граде:

- једнобродне цркве
- тробродне без базиликалног освјетљења
(дворанске цркве)
- тробродне типске базилике
- грађевине централног типа разних облика
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

-ГРАЂЕВИНЕ ПОДУЖНОГ ТИПА-ЈЕДНОБРОДНЕ ЦРКВЕ-

ЈЕДНОБРОДНЕ ЦРКВЕ СУ ЈЕДНОСТАВНЕ УНУТРАШЊОСТИ,
ПОКУШАЈИ ДА СЕ УВЕДУ СВОДНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ, ЧЕСТО
НЕПРАВИЛНОГ ОБЛИК
ДАЛМАЦИЈА, ДИО ШПАНИЈЕ И ЊЕМАЧКЕ
ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

САН БАУДЕЛИО ДЕ БАРЛАНГА, ШПАНИЈА (XI ВИЈЕК)

ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

САН БАУДЕЛИО ДЕ БАРЛАНГА (XI ВИЈЕК)

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ЦРКВА СВ. ЛОРЕНЦА, БРЕДФОРД НА ЕЈВОНУ (975?)

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ЦРКВА СВ. ЛОРЕНЦА, БРЕДФОРД НА ЕЈВОНУ (975?)

ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

БОРГУНД – ТИП “STAVE“ ЦРКВЕ

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

-ГРАЂЕВИНЕ ПОДУЖНОГ ТИПА-ТРОБРОДНЕ ЦРКВЕ-

ТИПСКЕ ТРОБРОДНЕ ЦРКВЕ ДВОРАНСКЕ ЦРКВЕ

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

• ТИПСКЕ ТРОБРОДНЕ БАЗИЛИКЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ СА

ТРАНСЕПТОМ, ДЕБЕЛИХ ЗИДОВА КОЈИ НОСЕ ГАЛЕРИЈУ
• ДВОРАНСКЕ ЦРКВЕ СУ БАЗИЛИКЕ ЧИЈИ СУ БРОДОВИ НА
ИСТОЈ ИЛИ СКОРО ИСТОЈ ВИСИНИ, ПА СЕ ОСВЕТЉАВАЈУ
КРОЗ ОТВОРЕ НА ГАЛЕРИЈАМА (ЕМПОРЕ)
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

САН ЈУЛИАН ДЕ ЛОС ПРАДОС У ОВИЕДУ (~830)

ЗВОНИК НA ПРЕСЛИЦУ
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

САН ЈУЛИАН ДЕ ЛОС ПРАДОС У ОВИЕДУ (~830)

ТРАНЗЕНЕ НА ПРОЗОРИМА
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ЦРКВА СВ. ЂОРЂА У РАЈХЕНАУ (836 И КАСНИЈЕ)

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

• Међу грађевинама централног плана из овог

раздобља најпознатија је палатинска капела у
Ахену (Aix-la-Chapelle). Ова црква је настала по
угледу на цркву Сан Витале у Равени. Појава
инспирисања или потпуног обнављања познатих
грађених облика у литератури је позната као
“ренесанса Каролинга” и односи се, прије свега, на
оживљавање или непосредну примјену бројних
елемената насталих у касној антици и
ранохришћанској архитектури.
• Царска капела у Ахену грађена је крајем VIII
вијека, тачније од 790. до 805. године, када је
освећена. Као њен градитељ се спомиње Одо из
Меца.
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ПАЛАТИНСКА КАПЕЛА У АХЕНУ

ДВОРСКА КАПЕЛА КАРЛА ВЕЛИКОГ

ВЕСТВЕРК
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ПАЛАТИНСКА КАПЕЛА У АХЕНУ

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ПАЛАТИНСКА КАПЕЛА У АХЕНУ

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ПАЛАТИНСКА КАПЕЛА У АХЕНУ

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

• Капела у Жермињи-де-Пре (Germigny-des-Pres)

• Каролиншки градитељ комбиновао римске, ранохришћанске,
византијске и германске облике
• Наручилац - Теодулф, бискуп града Орлеана
• Основа - квадрат у комбинацији са тетраконхосом, са
назначеним развијеним уписаном крстом
• Кула на квадратној основи уместо куполе у средини.
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

• Капела у Жермињи-де-Пре (Germigny-des-Pres)

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

• Капела у Жермињи-де-Пре (Germigny-des-Pres)

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ЦРКВА СВЕТОГ МИХАИЛА (РОТОНДА) У ФУЛДИ, 820. год.

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

SANTA MARIA DE MELQUE (~900)

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ПРИМЈЕРИ У КОЈИМА СУ СЕ ОЧУВАЛЕ ПРЕРОМАНСКЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ:
- црква у Центули
- црква Светог Мартина у Туру
- црква у Корвеју на ријеци Весер
- катедрала у Мајнцу
- катедрала у Ремсу
- катедрала у Хилдесхајму
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ЦРКВА МАНАСТИРА ЦЕНТУЛЕ

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ЦРКВА СВЕТОГ МАРТИНА У ТУРУ

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ЦРКВА У КОРВЕЈУ НА РИЈЕЦИ ВЕСЕР

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ОСТАЦИ ПРЕРОМАНИЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ У ЦРКВИ У ХИЛДЕСХАЈМУ

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРЕРОМАНИЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ:

• СКРОМНЕ ДИМЕНЗИЈЕ ОБЈЕКАТА СУ РЕЛАТИВНЕ;

• БАЗИЛИКЕ КОД КОЈИХ СЕ ЈАВЉА СВОДНИ
КОНСТРУКЦИЈСКИ СИСТЕМ СУ ЗДЕПАСТЕ, ЗБОГ МАЛИХ
РАЗМАКА И ШИРИНЕ БРОДОВА, КАО И ВЕЛИКЕ ДЕБЉИНЕ
ЗИДОВА, КОЈИ ПРЕУЗИМАЈУ ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОД
СВОДОВА.
• ИСТО СЕ ОДНОСИ НА ЦЕНТРАЛНЕ ИЛИ ЗАПАДНЕ КУЛЕ И
ЗВОНИКЕ КОЈИ СУ, ТАКОЂЕ, У ОДНОСУ НА КАСНИЈЕ
РОМАНИЧКЕ, А НАРОЧИТО ГОТСКЕ ФОРМЕ, ЗНАТНО
НИЖИ И ДЕБЉИ.
• ТЕХНИКА ЗИДАЊА ДОСТА СЛАБА, УГЛАВНОМ СЕ
ЗИДАЛО КАМЕНОМ КОЈИ НИЈЕ ПОСЕБНО ТЕСАН И
ОБРАЂИВАН;
• ИМА И ПОЈЕДИНИХ ОБЈЕКАТА ОД ОПЕКЕ КОЈИ СУ СЕ
ОЧУВАЛИ, АЛИ ЈЕ ТО РИЈЕТКОСТ.
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

КАПИЈА МАНАСТИРА ЛОРШ (~800)

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

КАДА СЕ ГОВОРИ О СЛОБОДИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ

ОНДА СЕ ТУ ПРЕВАСХОДНО МИСЛИ НА НАПОРЕ КОЈЕ СУ
ГРАДИТЕЉИ УЛАГАЛИ ДА ОПОНАШАЈУ КАНОНЕ
ПРЕТХОДНИХ ЕПОХА, КОЈЕ НИСУ ДОБРО ПОЗНАВАЛИ.
УСЉЕД ТОГА СУ БИЛИ ПРИНУЂЕНИ ДА САМИ,
ИСКУСТВЕНО, ФОРМИРАЈУ ПРОПОРЦИЈСКЕ ОДНОСЕ КАО
И УЗАЈАМНО ДЈЕЛОВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА. ТУ СУ, ЗАТИМ,
УНЕСЕНЕ БРОЈНЕ НОВИНЕ КОЈЕ СУ ДОНИЈЕЛА
ВАРВАРСКА ПЛЕМЕНА. ЊИХОВА УМЈЕТНОСТ ОБРАДЕ
МЕТАЛА ПОСЕБНО ЈЕ УТИЦАЛА НА СПЕЦИФИЧНЕ ОБЛИКЕ
ПЛАСТИЧНЕ ДЕКОРАЦИЈЕ У КАМЕНУ И НА СКУЛПТУРУ.
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

• У скулптури се примјењују синтетизовани

традиционални и нови елементи.
• Основа прероманичке умјетности је симболика,
односно симболичне форме.
• Таквом схватању погодовао је плитки рељеф у
којем су највише долазили до изражаја преплети са
геометризованим и вегетабилним мотивима, који су
понекад били прекидани зооморфним ликовима.
• Под утицајем антике, односно, облика из Италије,
током обнове римских форми које је иницирао Карло
Велики, скулптура постаје све чешће
тродимензионална и ти ријетки примјери су ембрион
чувене романске скулптуре.
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

• Дијелови који се обрађују каменим украсом, који је

изванредно клесан, су довратници, прозорски оквири,
црквени намјештај. Нарочито богато су обрађиване
олтарске преграде - плутеји или канчели.
• Разлог за скулптуру сведену по форми, а бујну по
мотивима, лежи у посебном поимању материје и
духа у раном средњем вијеку. Ствари се, наиме, не
приказују како се заиста виде, већ су представа
какву човјек има о њима.
• Општа концепција начела скулптуре иста је као у
Византији, само се тамо скулптура није развила, јер је
постојала одбојност према иконичној форми.
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ОЛТАРСКА ПРЕГРАДНА ПЛОЧА

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

САНТА МАРИА ИН ВАЛЕ ЋИВИДАЛЕ (~762-76?) /IL “TEMPIETTO“/

ЛОМБАРДИЈСКО КРАЉЕВСТВО
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ПРЕРОМАНИЧКА АРХИТЕКТУРА НА ПРИМОРЈУ (ПОМОРЈУ)

Најтамнији период средњовијековне историје, за јужне

Словене, трајао је од насељавања Словена на Балкан до
пред крај XI вијека. Готово једини опширнији извор за овај
период је De administrando imperio цара Константина VII
Порфирегенита (945-959). Византијски хроничари VIII и IX
вијека нису показивали велико занимање за простор
Балканског полуострва, јер су за Царство од животне
важности били догађаји на Истоку који су бацили у сјену мање
битна дешавања на Западу.
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

Више је типова прероманичких цркава саграђених на тлу

Приморја и у његовом залеђу у прероманичком периоду;
централне грађевине, лонгитудиналне грађевине које се
појављују у много варијанти.

У познијем периоду лонгитудиналне грађевине се граде са

куполом што је посебна варијанта подужног типа. На подручју
јужне и дијелу средње Далмације, које су биле у саставу
византијске теме Далмација те словенских кнежевина,
Неретванске, Захумске и Травунијске, са формалном
византијском влашћу, граде се многе цркве.

Углавном су скромних димензија а њихове основе показују

схеме од једноставне до развијене градитељске концепције.

Посебно се истиче једнобродни тип са куполом, који у суштини чини

спој централног и подужног облика а који се среће и под називом
јужнодалматински куполни тип или зетско-захумска скупина
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ЦРКВА СВЕТОГ МИХАИЛА У СТОНУ

Црква Светог Михаила се налази недалеко
од Стона на Пељешцу. Сматра се да је
задужбина зетског краља Михаила
Војислављевића (око1050-1081). Подигнута
је и живописана око 1080. године .
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

ЦРКВА СВЕТОГ ДОНАТА У ЗАДРУ

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

Упоредо са градитељством прероманичких цркава

настала је и декоративна, плиткорељефна пластика
ком су прекриване, углавном, олтарске преграде,
допрозорници и довратници.
Налази се и на, каменим, црквеним предметима и
намјештају, посудама за освећену воду,
крстионицама, саркофазима.
Линија је основно средство изражаја а преставе су
сведене на површину. На каменим плохама плео се
богати орнамент чији је најистакнутији мотив
трочлана трака, чији су дијелови исте ширине.
Није ријетка појава двочлане и вишечлане траке,
увијек подједнако одвојене од основе. Тако скулптура
посједује два плана и одликује се једноставном
љепотом.
 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

Црква Светог Томе у Кутима, парапетна плоча

 ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА II

Завала