Византијска уметност

Византијска уметност обухвата уметност која је настајала и развијала се на

простору Источног римског царства (Византије) од 5. века до пада Цариграда под
Османлије 1453. године и потпуног слома Византије. Њено деловање није било само
ограничено на простор Византије, већ и на просторе држава које су биле под њеним
директним утицајем (Српске области, Бугарска, Руске државе, Млетачка
република, Напуљска краљевина).

 Унутар десетак векова царевина је преживела више фаза:

 Златно или класично доба (527—726.),
 доба иконоборства (забрана људског лика унутар сакралне грађевине) (726—843. године);
 доба Македонске и Комненовске династије (11. и 12. века)
 доба Палеолога (време пропадања и распада царевине).

Византијска архитектура

У најзначајнија дела византијске архитектуре спадају цркве Аја Софија у Инстанбулу и

Сан Витале у Равени

Слика 1. Сан Витале у Равени

 Слика 2. Аја Софија у Инстанбулу

Важан чинилац у архитектури је било осветљење које се уводи као елеменат композиције
у унутрашњост објекта и прозори су смештени испод куполе у виду великих лунета Црква
је у унутрашњости просто и једноставно декорисана богатом декорацијом. Развија се тип
централне цркве типа уписаног крста. Црква Сан Витале у Равени је на осамугаоној
основи и покривена је куполом и декорисана мозаицима.

Византијско сликарство

У Византији се развија бујно сликарство мозаика Најлепши мозаици се налазе у

византијским црквама, Константиноипоља, у Равени. У очуване мозаике спада мозаик
цара Јустинијана и његове жене Теодоре у цркви Сан Витале у презбиторијуму објекта.
Позе и гестови су достојанствени и схематизовани иако су лица индивидуализована и
одговарају цртама царског пара и донстојанственицима.

У Византији се развија сликарство икона која служе молитви. Постоје прописи за њихово
сликање. Композиција је централна и статична и контуре су наглашене црном бојом
а гестови су одмерени и достојанствени.
Уметност византијског сликарства је утицала на средњовековно сликарство у Србији, која
има богату ризницу са византијским фрескама, иконама и другим реликвијама.

Почетком 10. века потпуно ће се развити типична грађевина Византиона, то је црква

основе уписаног грчког крста (равнокраког) на основу квадрата. Куполе ће повећати свој
тамбур (доњи оквир куполе) и на том високом тамбуру отворити ће се многи прозори и
осветлити грађевину грађену потпуно без прозора на зиду.

Слика 3 „Бели Анђео“ фреска у манастиру Милешева

 Романички стил

Романика је уметнички правац који се развио у средњовековној уметности у 11. и 13.

веку и раширио се у архитектури и сликарству. Почетком новог миленијума долази до
великих промена у Европи. Потпуна христијанизација, феудални систем владавине,
коначан раскол између источне Православне и западне Римокатоличке цркве 1054. године,
Света земља под Исламом, Римокатоличка црква започиње крсташке ратове, ходочашће се
премешта према западу где почињу да се граде цркве. Све то доводи до развијања
романичког стила, или романике, у архитектури на територији данашње Француске,
Енглеске, Немачке Италије, Далмације, на Балкану и Блиском истоку.

Слика 4 Сантијаго де Компостела Слика 5 Унутрашњост цркве у Везеу

Архитектура романичког стила је инспирисана античком уметношћу. У инат модерним

представама о животу у ово време, не само властеле и витезови већ и купци, занатлије,
свештенство, мисионари, путују Европом и разносе знања потребна за конструкцију
зграда. Романичке цркве су у основи задржале тлоцрт латинског крста и распоред
ранохришћанске базилике. Испочетка су имале равни дрвени плафон, а касније се развио
камени полукружни и бачвасти свод. Средњи црквени брод је одељен од бочних ступова
са капителима, који добијају коцкасти облик и украшени су клесаним биљним и
фигуралним мотивима. Главна карактеристика романичког стила су полукружни лукови,
који имали своју градитељску функцију као носачи горњих делова зидова, али и чисто
естетску јер су се користили свуда, код портала, прозора, па и тамо где нису имали
никакву функцију осим естетске, као код слепих аркада које су украшавале спољне делове
зидова испод горњег кровног венца. Уз прочеље романичких цркава, се обично подижу по
два звоника, у Италији је био обичај градње само једног који је стајао по страни од саме
цркве. У Романици долази до великог процвата грађевинске делатности, посебно изградња
цркви, манастира, племићких утврђења (донжон). У црквеном градитељству превладавају
једноставне грађевине масивних зидова, богата хоризонтална рашчлањеност, камени
полукружни и бачвасти сводови, полукружни лукови и коцкасти капители често урешени
биљним и фигуралним мотивима. Најчешће употребљивани материјали били су камен и
опека, а спољашњи зидови се нису 5малтерисали.

Слика 6 Кружни лук Слика 7 Ентеријер романске базилике у Триру

Карактеристике романске архитектуре : Тешки сводови, чврсти и широки зидови у

малтеру, подупирачи- велики, моћни пиластери и стубови, мали отвори за врата и прозоре,
велика маса и мала разчлањеност, кружни лук (за разлику од изломљеног лука који се
појављује у Готици).

У архитектури а нарочито у сакралној нису се дешавале значајне промене које би се

могле кратко карактерисати у прероманско доба, када можемо утврдити одређену кратку
стагнацију и само наизглед варварско прекидање да би прешли од ранохришћанске
базилике ка једном новом типу храма којег карактеристише углавном метрум и модул
тако да и дужина базилике и ширина њена стоје у сразмери још више о томе налазимо у
доба готске архитектуре.

Сликарство романичког стила се инспирише у римској архитектури као и каролиншкој

и отонској ренесанси. У сликарству се гаји зидно сликарство, јавља се мотив Христа у
мандорли. Прозори се украшавају витражима а у Италији се развија сликарство на плочи.
У књижном сликарству употребљава се гваш боја и златна боја- материјал је од
пергамента или магареће коже. Средњовековни уметник полази од идеје и тражи у
природи оно што би му помогло и послужило не интересујући се за законе у природи, већ
га интересује логика слике и законе у природи јој подређује. Људска фигура нема улогу да
фасцинира посматрача већ је дата сведено и у оној мери доречено да би слика била
разумљива. Пропорцијски су већи и по хиерархији важности дати су ликови, па и прст
који показује јесте већи и пажња треба да буде увучена у језгро догађања. Сликарство се
развијало као зидно сликарство или као фреска а ређе као мозаик, а присутно је и књижно
осликавање и икона као и таписерије. Не постоје велики културни центри.

Вајарство романичког стила - Пропашћу Римског царства, изумрла је и традиција

клесања великих скулптура у камену и ливења у бронзи, у Западној Европи из економских
разлога, а у Византији због верских разлога (Иконоклазам). За читаво то време од готово
пет векова, направљено је врло мало скулптура у природној величини, а и оне су рађене од
јефтиних материјала; штука, гипса или дрва тако да је мало примерака остало до данас.
Најпознатији преживели велики скулпторски рад протороманике у Европи је дрвено
распело у природној величини, које је наручио надбискуп Геро у Келну око 960-65, то
распело постало је прототип за сва каснија распела. Први пут након касне антике, се
поновно појављује јак осећај за пластично тек у романичком вајарству. Кипарске теме су
искључиво религиозног карактера, - с нагласком на страшну судбину оних који нису
верници (крштени); најчешћи призори на порталима и венцима цркава су Страшни суд, и
последице по оне који нису верници; призори из Пакла, као и призори мартирија светаца.
То је високо шематизовано вајарство, у којем се знало где који лик треба да стоји, и шта
завређује коју величину.
 Слика 8 Тимпанон из опатије Везле из 1130. са приказом Страшног суда, честог мотива
романичког вајарства

Слика 9 - Триптих из манастира Ставелот, Мосан, Белгија, Морганова библиотека, Њујорк

Примењене уметности у романици - Током романике се развила трговина реликвијама,

које су постале изузетно цењена роба, тако да се реликвијаријима (кутијице, ковчези и
слични предмети) посвећивало јако пуно времена и није се штедело новаца за њихову
израду. Чак су и мајстори који су их израђивали били на већој цени од сликара или
архитеката тога времена, јер се за многе од њих зна. То су најчешће били предмети од
племенитих метала, украшени драгуљима, слоновачом и емајлом, техником која је тад
била на великој цени. Најпознатији реликвијари тог времена су Ковчег три краља из
катедрале у Келну, рад мајстора Николе из Вердуна и његових сарадника (око 1180–1225),
триптих из манастира Ставелот (у којем се чувао остатак правог крста) и реликвијаријум
св. Маура из катедрале у Ремсу (данас у Чешкој, Бечов над Теплу), које су направили тад
изузетно цењени белгијски златари из долине Месе. Ти предмети су такође били и мала
скулпторска дела, рађена потпуно у складу са укусом романике, сваки лик имао је јасно
одређен простор, своју лунету.

Кључне речи : Крсташки ратови, ранохришћанска базилика, црква, манастир,

донжон, опека, кружни лук, зидно сликарство, витраж, дрвено распело, реликвије,
триптих.
 Готички стил уметности

• Јавио се средином 12. века око Париза, када грађанство добија све већи економски
и политички утицај.
• Највећи уметнички израз је катедрала
• Архитектура је слична романичкој базилици, али је разлика у следећем:
• источни, хорски део је продузен
• наглашена вертикалност и стремљење у висину
• крстасти ребрасти сводови, преломљени луци и потпорни ступци чине да је
простор изгледа високо, широко и светло
• Унутрашњост катедрале одликује витраж (мали комади обојеног стакла спојени
оловним тракама у велики прозор). Витраж пропушта светлост интезивних боја: плаве
жуте и црвене, и она се рефлектује на суседне зидне површине.

Слика 10 Катедрала у Шартру Слика 11 Катедрала Нотр Дам у Паризу

 Слик а 12
Катедрала у Ремсу Слика 13Катедрала у Солзберију

• Катедрале у Енглеској:
• дуже и ниже грађевине у односу на француске катедрале
• декоративна обрада свода у облику лепеза, мрежа и сталактита

• Катедрале у Приморју су под утицајем стила из Италије.

Готику са југа Италије донео је у Дубровник Онуфтио из места
Каве код Напуља. По његовој замисли изграђени су у
Дубровнику: водовод, две чесме и Кнежев двор (готичко-
ренесансна палата; у средини има атријум са импонзантим
степеништем)

Слика 14Катедрала на Птујској гори

 Слика 15 Кнежев двор у Дубровнику Слика
16 Атријум са степеништем

Јурај Далматинац био је најпознатији

представник готике у Приморју то јест у нашим
просторима. Он је представник венецијанске
“цветне готике” која се одликује израженом

декоративношћу. Он је катедралу у Шибенику

пројектовао. Она је касније била завршена у
ренесансном стилу, али основна замисао
грађевине остаје његова заслуга.
 Слка 17 Јурај Далматинац Слика 18 Сусрет Марије и Јелисавете

Готичка архитектура осим витража има и скулпторалну декорацију. За готички стил

катедралне скулптуре значајна је тежња ослобађања од архитектуре. Скулптура катедрала
у Ремсу и Амијену не зависи више толико од зида као романтичка култура. Већим
волумен масе кипови освајају простор иза себе. Људска се фигура хуманизује не само
већом телесношћу него и природнијим ставовима, лепшим пропорцијама, већом
осећајношћу и изразом унутрашњег живота. У групи Сусрет Марије и Јелисавете са
катедрале у Ремсу непознати скулптор супротставио је два идеална лика: фигуру младе и
фигуру старе жене. Обе скулптуре пропорцијама, положајем и обрадом драперије
подсећају на античку римску културу.

Још већу слободу и оригиналност у односу на француске узоре показује мајстор уз

Наумбурга, непознати скулптор који је урадио више статуа и рељефа за унутрашњост
катедрале у Намбургу, Немачкој. У рељефе Тајна вечера и Јудин пољубаш унео је
снажну драматику, а статуама племићког пара Екехарт и Ута утиснуо је портретне
особине. Иако те личности нису биле савременици скулптора , захваљујући интересовању
за покрет, уметник је створио снажне ликове не само по физичком изгледу већ и
карактеру.

Слика 19 Тајна вечера

У приморју у готичкој катедралној скулптури суверено је владала уметничка личност

Јурија Далматинца. Катердали у Шибенику он је дао већи део скулптуралне декорације.
Он је такође створио ремек дело цветна готика. Скоро да ниједна површина ове мале
просторије није остала необрађена, било фигуративним или орнаменталним мотивима.
Оштро окарактерисане и индивидуализиране ликове исклесао је у камену и на спољној,
апсидалној страни Шибенске катедрале. Фриз од седамдесет и четири главе, од који ни
две чак нису исте, показује људе различитог узраста, пола и занимања. Лепотом ових
глава Јурај је досегао уметност ренесансе.

Осим сликарства витража, у периоду готике стваране су и минијатуре у књигама, као и

олтарске слике сликане темпером на дрвету. Најлепше минијатуре настале су у Дижону,
престоници Бургундије. Насликала су их у Молитвенику војводе од Берија тројица браће,
сликари из Лубурга. Минијатуре су илустрације по црквеном календару по месецима, на
којима су приказани пољски радови и светковине и гозбе феудалаца. Дворски и ритерски
дух, карактеристичан за уметност позног средњег века, достигао је врхунац у
минијатурама, иако се простор на њима састоји из три плана: фигура у првом, пејзажа у
другом и сликане архитектуре у трећем - светле и чисте боје локалног тона, облици танки
и лаки, без убедљиве тежине, припадају средњевековној уметности, коју мало интересује
права, физичка тродимензионалног простора и фигуре. Сликане су, такође, и фреске на
зидовима, нарочито оних горичких грађевина које су задржале велике зидне површине,
какав је случај са црквама Италије и Истре (Истра је увек и била под Италијанским
утицајем). У малој гробљанској цркви Свете Марије на Шкрлинах код Берама у Истри
сликар Винцет из Кастра покрио је све зидове фрескама. Изнад улазних врата на западном
зиду насликао је мртвачки плес, симболичан приказ пролазности свега земаљског, али и
једнакости свих пред смрт. Војник и краљ, трговац и бискуп, жена и дете - сви су у пратњи
костура својих. Та тема је била омиљена у уметности позног средњег века, али у цркви код
Берама има своју локалну варијанту, решену графички подвученом линијом и равним
површинама боје.

Слика 20 Црква Свете Марије на Шкрлинах код Берама

 Рашка уметност

Србија се оснажује као држава током крсташких освајања Цариграда 1204. године. Крајем
12. века настаје рашки стил на територијама везаним за византијску уметност и трпи
утицај западњачке, романичке и готичке уметности. Током 13. века овај стил даје
споменике највишег квалитета.

Немањићи су за изградњу својих задужбина доводили приморске грађевинаре и клесаре,

па је у архитектури доминирао западњачки стил грађења. Док је сликарство засновано на
византијским традицијама.

Слика 21Богородичина црква, Студеница, ХII век

Један облик рашке културе јесте управо Богородичина црква, која је изграчена у 12. веку
од стране Стефана Немање. Одликује је једнобродна и једнокуполна грађевина, северно и
јужно од поткуполног простора има ниске просторије са улазима. Цела спољна грађевина
обложена је блоковима глачаног мермера, изузев куполе, која је од опеке и камена.

Све задужбине 13., као и неке из 14. века припадају типу рашке архитектуре, нпр.
Дечани код Пећи. Ова црква има облик петобродне базилике са куполом и тробродном
припратом. Романичка култура у Италији, утицала је на боју блокова која је жућкаста и
љубичастоцрвена.
 Слика 22Дечани код Пећи

Фасаде рашких грађевина су мирне и широке са прозорима, порталима, пиластрима и

фризовима слепих аркадица подухваћени конзолама, које се налазе испод хоризонталних
и косих венаца крова. Прозори са јендим стубићем називају се бифоре, а са два се називају
трифоре. Портали имају стубове и ступце бочно од улаза, који се степеничасто увлаче
према улазу, а изнад њега полукружни забат и лукове.

Скулптуралну декорацију можемо видети на неким од

рашких споменика као што су на Богородичној цркви у
Студеници и на Дечанима где су веома богате. Могу бити
дубоке, бојеног рељефа... Обрађена је у романтичком стилу.
Њени мотиви су најчешће биљни и животињски.

Слика 23 Олтарски
прозор

Фреске чине унутрашњу декорацију рашких грађевина. Фреске које су великог формата
имају једноставну тематику, где је главни мотив људска фигура која је крупних облика
мирних покрета. Неохеленизму рашког сликарства припадају телесна лепота и
пропорције, широке површине светлих боја и широк потез четкице. Позадине фигура су
најчешће плава или златна.
Врхунац рашког сликарства представља сликарство Сопоћанске цркве. Превазилази све
што је у 13. веку насликано, са својом универзалношћу, јаким утицајем античке уметности
и чистим сликарским вредностима.. Његове слике остављају утисак стабилности,
чврстине, светлости. Композиција сопоћанских слика је у облику троугла са наглашеном
фигуром Христа. Ту шему има и Успење Богородице изнад улазних врата, само што је
још више ојачана централност пратњом анћела у облику овала. Глава анђела са траком у
коси има јагодице исликане црвеном бојом, а сенке око очију и косе у зелене.

Слика 24 Сопоћанска
Слика 25 Успење црква
пресвете
Богородице
Кључне речи: рашки стил; западњачке, романичке и готичке уметности; сликарство;
Богородичина црква; архитектуре; Дечани код Пећи; Скулптуралну декорацију; Фреске;
неохеленизам; Успење Богородице; анђео.
 Српска уметност између 1300. и 1371.

- Од краја 13. века па све до почетка 14. века границе Србије се шире преко Епира,
Македоније и Тесалије до Егејског мора.
- Српска уметност је под непосредним утицајем византијске традиције.
- ада грађевине имају облик и основу грчког крста са 1 или 5 купола.

Слика 26 Византијска архитектура

- У односу на рашке грађевине, ове су уже и више.

- Силуете грађевина су немирне и живописне.
- Користе се : опека, камен и малтер.
- Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу
Пресвете Богородице.
- Степеничаста игра маса жива је и динамична, усмерена од коцкасте основе ка централној
куполи.
- Четири мање и ниже куполе теже ка централној као највишој тачки грађевине и доприносе
да цела грађевина расте у висину.
- Манастир се налази у селу Грачаница који је удаљен 10 км. од Приштине.

Слика 27. Манастир Грачаница

Слика 28. Унутрашњост Манастира Грачаница

 Слика 29. План Манастира Грачанице

- Сликарство Милутинових задужбина чини посебну целину на почетку 14. века.

- Милутинови најпознатији сликари су : Михаило, Астрап и Еутихије
- Слике се надовезују једна на другу или се вуше догађаја приказују на једној слици.
- Пре него што су постали дворски сликари, они су 1295. године насликали фреске у Цркви
Св. Климента у Охриду.

Слика 30.
Фреска у Цркви Св. Климента у Охриду
Слика 31 Фреска у Цркви Св. Климента у Охриду Слика 32. Климент Охридски

Поједине слике нису одвојене већ се надовезују једна на другу, или се више догађаја
приказује у једној слици.

Слика 33. Михаил, Астрап и Еутихије

КЉУЧНЕ РЕЧИ : Византијска архитектура, Милутин, Манастир Грачаница, Фреска,

Сликарство, Црква Св. Климента у Охриду, Климент Охридски
 Моравска уметност

Моравски стил у српској архитектури током средњег века, обухвата временски период од
седме деценије XIV (често се као преломни догађај узима Маричка битка 1371.) до 1459.
године односно до пада Србије под османлијску власт.Симболички почетак епохе
Моравског стила означава Лазарево подизање манастира Раванице (1375-1377) и Лазарице
(1377-1388).Сам стил је назив добио по реци Морави у чијем сливу су подизани скаларни
објекти.

Моравска архитектура је оригинална и смела комбинација већ познатих архитектонских

елемената.Нова оригинална концепција грађевина различита је и од византијеске од
оријенталне и од западњачке,која ипак садржи елементе и утицаје
византијеске,оријенталне,грузијске,романске и готске културе.

Карактеристичан облик грађевина је облик триконхоса,који се јавља на два начина :

уписани крст с певачким апсидама са стране, које заједно са олтарском апсидом чине
облик тролиста , и сажети уписани крст са апсидама које такође образују тролист.

Грађевине са крововима различитих висина и с кубетом које доминира,обликоване су тако

да се постепено пењу према небу.И код ових цркава градитељ је већу пажњу посветио
спољашњем ефекту грађевине него организацији унутрашњег простора.

Цркве су озидане најчешће наизменичним редовима опеке,малтера и камена и богато су

украшене.Фасаде су врло пажљиво компоноване,богато декоративно издељене, како по
вертикали тако и по хоризонтали.Зона под архиволтама код неких споменика испуњена је
шаховским пољима.Много се примењују крстасти лончићи од печене земље који
украшавају фасаду најчешће око прозора.Прозори су вишеделни,лучно завршени , а
понекад су у облику готског изломњеног лука.Јављају се и розете у горњим зонама
фасаде.Прозори и портали богато су украшени орнаментима у плитком рељфу на камнену.
Украси на фасадама су у облику преплета трака , биљних елемената и људских и
животињских фигура.Преплет се развија у геометријске цртеже и састоји се од две траке
које наизменично прелазе једна преко друге.Декоративни мотив листа је античког
порекла,различит,стилизован и комбинован с преплетима.Људске и животинске фигуре су
стилизоване и фантастичних су облика и стоје по две постављене симетрично као слике у
огледалу.

Моравско сликарство има коларистичко-декоративне вредности.Људске фигуре су

витке,обучене у раскошну одећу са много веза и накита,сликани су интензивним бојама -
зеленом,плавом и црвеном са доста злата.

Моравски уметници су ставарали грађевине са једном или пет купола.Петокуполним

грађевинама припадају манастири Раваница и Манасија ,а једнокуполне грађевине
Љубостиња,Каленић и Лазарица.

Манастир Раваница је задужбина кнеза Лазара Хребељановића,налази се у подножју

Кучајских планина , поред села Сења код Ћуприје.Манастир је саграђен између 1375. и
1377.

По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак

моравксе школе.Црква представља оргинално архитектонско решење настало спајањем
светогорске традиције тролисне основе и модела уписанног крста са пет купола.

Основа Манастира Раваница: 1. црква, 2.

пирг, 3. трпезарија, 4. лазарет, 5. кула
Милоша Обилића, 6. економија, 7. улазна
капија, 8. гостопријемница, 9. данашњи
конак.

Слика

34
 Слика 35

Црква је зидана наизменичним редовима камена и поеке,украшена је керамопластичним

декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.

Стубови који носе куполу украшени су богато мотивом везаних ланчаних

медаљона.Кругови су у богатим оквирима,на плавој позадини,украшеној раскошним
орнаментима изведеним златом, пењу се ка небу и ритмом линија, новом применом
орнамената дају специфичан печат живопису Раванице.

Слика 36 Слика 37

Манастир Манасија (Ресава) је задужбина деспота Стефана Лазаревића,почео је да се зида

1407. а градња је завршена 1418.године.Налази се на територији Поморавског округа
близу Деспотовца.
Манастир Манасија је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне кулуре и
најзначајнија грађевина такозваној ,,Моравској школи“.

Слика 38

Слика 39

Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану.То је била утврђена
целина која се састојала од 11 кула , од којих се истицала донжон кула,познатија као
деспотова кула..
 Слика 40

Главни објекат манастирског објекта је црква Свете Тројице која према свом просторном
сколпу и архитектонском решењу спада међу најлепше цркве моравског стила.

Слика 41

Утврђење представља посебност манастира Манасије која спада у врхунска остварења

српске архитектуре касног средњег века.Манастир окружује 11 кула,а размаци међу
кулама су већи на источној , а мањи на западној страни због лакше одбране од напада
непријатеља.Куле се повезане одбрамбеним зидовима да би браниоци могли да се
крећу.Једнио је Донжон кула изузетак јер се у њу може ући са бедама.На удаљености од
два метра,око читавог утврђења подигнут је још један одбрамбени зид.Он је омогућавао
двостепеност одбране манастира.Касније је овај ничин примењен приликом градње
Смедеревске тврђаве.
Манастир Љубостиња је задужбина књегиње Милице,саграђен је крајем 14.века.Манастир
се налази на левој обали реке Западне Мораве,северно од Трстеника у атару села Прњавор.

Слика 42 Слика 43

Манастир је граћен у облику слободно уписаног крста и тролиста с јрдним кубетом и с

припратом засведеном калотом.

Слика 44

Манастирска црква је тролисне основе развијенпг типа,са правоугаоним припратом и

куполом коју држе четири ступца.
 Слика 45

Зидана је притесаним каменом,док су фасаде премалетерисане и исликане тако да

имитирају зидање каменом и опеком.Градња у Моравском стилу обогатила је манастирски
храм каменском орнаментиком, и то криновима у доњој,а розетама у горњој
зони.Завршеци прозора са два отвора (бифоре) оцртани су шиљатим луцима по узору на
венецијанску готику и исламску архитектуру.

Слика 46 Слика 47

Француски византолог Габријел Мије рекао је за љубостињски храм да је њиме моравска

школа доведена до савршенства.
Манастир Каленић је женски манастир и задужбина је протовестијера Богдана , његове
жене Милице и брата Петра.Налази се код места Рековац близу Трстеника и саграђен је у
15. веку.

Слика 48

Основа манастира је триконхос сажетог типа с једном куполом, посе дује припрату са
слепим кубетом.За Каленић се каже да је најраскошнији манастир моравског стила који
одликује богата архитекотонкса камена пластика и наизменично ређање камена и опеке.

Слика 48

Централно кубе се уздиже изнад простора оивиченог

конхама.Над централним , средишњим делом главне
цркве се уздиже купола , која је прилично издужена,
а изнад припрате се налази купола без прозора.Олтарска апсида је посебно занимљива-
полукружна у унутрашњем делу,док је у спољашњем петострана.

Слика 49

Фасада главне цркве Каленић је врло занимљива,јер је за декорисање коришћена црвена

опека у комбинацији са сивим блоковима,а сви заједно су повезани дебелим слојем белог
малтера.На фасади су присутне различите декорације,попут оне која се налази изнад
прозора.Реч је о плитко урезаној декорацији које се налазе слике птица и лавова.

Слика 50

Слика 51 Слика 52
Рељефна дфекорација је такође изузетно занимљива јер њен основ чини двочлана
испреплетана трака , те стилизовани љиљани и многе друге преставе различитих биљака и
животиља.

Међу занимљивости везане за манастир Какленић је и податак да је манастир Каленић је

један од ретких српских средњовековних манастира који над прозорским отворима има
исклесане не само животињске, већ и људске ликове.

Црква Светог Првомученика Стефана,познатија као Лазарица налази се у

Крушевцу,подигао ју је кнез Лазар између 1377. и 1388.

Слика 53
Црква Лазарица има основу триконхоса сажетог типа са три травеја и кубетом над
средњим.На западној страни се налази артекс који је прво има три улаза,али су бочни
касније сазидани.

Спољашњостцркве карактерише византијски начин идања смењивањем реда жутог

тесаника са три реда црвене опеке,а урађене су и широке спојнице малтера,које избијају из
равни коју ствара зид.

Слика 54
 Исламска уметност

-Исламска уметност се по много чему разликује од уметности Европе и Запада, вероватно

више него било која друга уметност.

-Исламска религијска архитектура, одвојен је и једноставно покривен простор у коме се

верници окупљају на заједничку молитву.

Слика 55 - Аја Софија, Истанбул - 2020. турске власти понставају одлуку

Кемал Мустафе Ататурка и до тадашњи музеј поново постаје џамија.

-Џамија оставља утисак скромности и једнакости, изузев проповедаонице, мимбара, јер

простор џамије нема намештај.

-Особина исламске уметности је скоро потпуно одсуство фигуративности у сликаној и

стуко-декорацији џамије, односно фигуративност коју обично прате душевност и осећања.

-Декорација џамије се искључиво своди на орнаментику, геометријску, биљну и

животињску стилизовану сару.
 Слика 56 - унутрашњост Султан Ахмедове џамије
-Исламска декоација негира масу и волумен и једино истражује вредност површине.

-У исламској религијској архитектури јасно се разликују два типа џамије:

-арапски
-турски

-Арапски тип одликују: сдфгхјкјхгфдфгхјјхгфдфгхјкјхгфдфгхјклкјхгфдфгхјкјхгфгхјккјхгф

-велики број подупирача њседфргтхзјуолјсодвовјвјвјдјводјводјводјвјдвовојвгодфвгд
-танки стубови, који некад могу бити један на другом, повезани разноликим, често
полихроним луковима, који унутрашњи простор деле на бродове

-У простору се такође може приметити сложена структура мрежа лукова и стубова.

-У Шпанији се издваја посебан маварски стил,који нагласак ставља на

декоративности,раскошу и сликовитости. Богатство полихромије штукатуре даје
унутрашњости џамије у Кордови источњачку раскош.
 Слика 57 - Џамија у Кордови, један од најзначајнијих представника
Арапскогстила (њена изградња почиње у 8. веку)

-Турски (Османски) тип џамије: едсџдцфгхнјмкккдвкдкдвкдвкдвклдвклдквјлјкддфду

-има јасан квадратни простор са главном куполом у средини, проширен са четири
полукуполе на свакој од четири стране, а у угловима квадрата се налази још по једна мања
купола фгхјкјхгфдтјдгјдттдјјдтјдтдтјтдггтјгтјгјгјгјцгјдгјдтјдгтгдтјгдтјгтдјгтдгтдјгтј
-има степенасто распоређење куполе које, гледане споља, одсликавају унутасњи
простор
-минаритет, танки, витки, при врху зашиљени, а једна од представника таквих џамија је
џамија Ахмеда I, изграђена у Цариграду у 17. веку, са зидном декорацијом биљним
мотивима плаве и беле боје од керамичких плочица (Плава џамија – други назив)

Слика 58 - Плава џамија

-После пада српских земаља (Босне, Србије, Црне Горе), Турци шире исламску културу на
тим просторима.

-Вода је изузетно значајна у исламској култури, тако Турци на тим просторима граде
чесме, јавна и приватна купатила.

-Даут-пасин хамам у Скопљу изграђен у 15. веку је карактеристичан због стила зидања,
односно визаантијским начином комбиновањем камена и опеке, такође, имао је богату
декорацију и он представља једну од најзначајнијих грађевина на овим просторима

Слика 59 - Даут-пасин хамам

-Џамије су грађене у турско-османском стилу и биле су једноставне: сдфгхјкјгтфредфг

-Гази Хусрев-бегова џамија (Сарајево, БиХ) гхгфдфгхјјхгфдфгхјкјхгффгхјкјхгфгхјјхгхјкјх
-Синан-Пасина џамија (Призрен, Србија)
 Слика 60 - Синан-Пасина џамија, Призрену

-Џамије имају доста каменог рељефа као декорацију.

-Рума декорација означава селџучки стил и има мотиве биљног и животињског света.

-Хатај декорација је кинеског порекла са истим мотивима, али јачом реалистичном нотом.

-Код муслиманског становништва на балкану били су веома развијени уметнички занати.

-Украшавали су их истим мотивима као и у сликарству, само су коришћене друге технике.

-За предмете од метала користили су технику гравирања, искуцавања, интрустракције и

филиграна.

-За кожне предмете користили су технике извлачења боје, веза и бојења.

-Уметнички занати којима су се такође бавили су били обрада дрвета ћилимарство и вез.

-Кључни појмови: џамија,мотиви биљног и животињског света,калиграфија,арапски и

турски тип џамије,ширење исламске уметности и културе,камени реље,руми и хатај
декорације,уметнички занати.
 Ренесанса

Ренесанса настаје у Италији и траје од 1350. до 16. Века, а носиоци нове културе која се
ствара у ово доба називају се хуманисти. У том периоду изражава се интересовањеза
антику, а предмет проучавања је било тело, његова анатомска структура, покрет,
пропорције. Ткође, за време ренесансе развија се линеарна перспектива.

Италија:

- Претеча ренесансене уметности у Италији је био Ђото,

сликар
- У Италији за хуманисте средиште универзума више
није Бог, већ човек
- За архитектуру ренесанси узор је била античка
архитектура
- Скулптуре се током 15. века одвајају од архитектуре и
постају смостално дело
- Значајан вајар ране ренесансе је Донатело, а нека од
његових дела у: Давид, Гатамелата, Свети Марко, Слика 61 Брамантеа – Капела
Светог Петра у Монторију
Пророк (обележава место распећа )

Слика 62 Давид –
Гатамелата (прва Слика 63 Донатело –
коњаничка статуа) Свети марко
- Значајан сликар ране ренесансе био је Мазачо, он је отишао у Фиренцу како би
учио од Мазолина и заједно са њим 1425-1428. осликало капелу Бранкачи у
фирентинској цркви Санта Марија дел Кармине. Једна од значајнијих дела је
Порески новчић које је упечатљиво по својој експресивности и употреби
перспективе тј. боје, тако да је служило као инспирација загенерације каснијих
уметника, попут Микеланђела.

Слика 64 Мазачо – Порески

- Најзначајнији сликар италијанске ренесаснсе је Леонардо да

Винчи. Његова чувена техника је била сфумато која у првом
плану истиче светло – тамно, али без оштрих граница.
Његова најпознатија слика је Мона Лиза која се данас
налази у Лувру, Париз, али такође једна од значајних дела је
и Тајна вечера.

Склика 65 Леонардо –
Мона Лиза

Слика 66 Леонардо – Тајна

вечера
- Рафаел, такође, значајан је сликар високе ренесансе. Нека његова дела су: Атинска
школа (на њој су приказани филозофи, Аристотел и Платон, који су главне фигуре,
али се на слици налази и његов аутопортрет), Сикстинска мадона...

Слика 67 Рафаел – Атинска

школа
- Микеланђело, такође, је један од значајни скулптора, али и сликара. Неке од
његових значајних статуа су Давид, Мојсије, Пиета, Гробница Ђулијана Медичија.
Микеланшело је доста био посвећен људској анатомији у жељи да што боље остави
утисак реалности својих статуа. Његове статуа су препознатљиве по детаљности и
изражености мишића. Међутим, то се може приметити и на његовим сликама.

Слика 69 Микеланђело –
Слика 68 Микеланђело – Гробница Ђулијана
Мојсије Медичија
 Слика 70 Микеланђело – Стварање Адама

Низоземска:

- Сликарство ране ренесансе обележили су фкамански сликари'који су у готички

натурализам унели крајњи реализам појединости, тако да су ликови на њиховим
портретима имали карактеристичне особине.
- Најзначајнији уметници су били браћа Хуберт и Јан ван Ајк. Започињу сликарску
револуцију техником уљаних боја, која ће се касније проширити.
- Јаронимус Бош је сликар религиозних композиција у које уноси елементе маште и
то се највише изражава на његовом деи Врт уживања.

Слика 70 Јеронимус Бош – Втр уживања

 - Бош је доста утицаја имао на сликара
Питера Бројгела Старијег који је био
доста окренут свакодневном животу.
Он се касније потпуно посветио
природи, толико да је чак и људске
фигуре сликао птичијом перспективом
како би ставио акценат на пејзаж
Слика 71 Питер Бројгел – Слепац води
слепог

Немачка:

- Пред крај 15. века у Немачкој из Италије почиње да утиче ренесанса. Пошто је до
тада била заступљена готичка уметност долазидо мешања готичких и ренесансних
елемената
- Алберт Дирер је најзначајнији немачки ренесансни уметник. Био је најближи
италијанској ренесансии и по универзалности образовања и стваралаштва близак
Леонарду да Винчију. Његово најпознатије дело је Аутопортрет у кожуху које има
нестварну позадину са загонатношћу која наликује Мона Лизи, Леонарда да
Винчија.

Слика 72 Дирер – Аутопортрет у Слика 73 Дирер – Четири апостола

кожуху
Кључне речи: ренесанса, хуманисти, античка култура, људска фигура, линеарна
перспектива,