Ученик: Сања Дошен

Реферат из предмета КУЛТУРА РЕЛИГИЈА

Религија и умјетност

Религија је током историје имала најшири и најдубљи утицај на све облике

људског живота, па тако и на умјетничко стваралаштво. У ишчезлим религијама
Месопотамије и Египта откривамо глинене плочице са ликом богова и пирамиде грађене у
част богова. Стари Грци су вјеровали да Олимп насељава 12 богова, а позоришна
књижевност и умјетност су приказивале човјека у власти судбине. Богови играју
најважнију улогу у животу Рима. И источњачка умјетност је сва прожета религијом:
конфучијанизам, таоизам, хиндуизам, будизам. И афричке племенске религије суштински
одређује карактер умјетничког стваралаштва.
Али умјетност се није развила из религије. Умјетност је чулни израз човјекове
мисли и осјећања, а религија није само осјећање човјека, већ и потреба за истином и
добротом, тежња за бјечним животом,трагање за смислом постојања. Религија је старија и
није зависна од умјетности, религија је шира и не може да да одговоре на сва питања која
интересује човјеков дух. Религија помаже умјетницима јер им даје инспирацију својим
темама,а такође критикује умјетнике кад њихова умјетност да маха распламсавању
грешних страсти и ниских осјећања.
Религија је оставила дубок утицај на све гране умјетности: књижевност,
архитектуру, музику, ликовну и сценску умјетност... Утицај религије на умјетност се
одвијао кроз двије фазе:
1. Раздобље принуде и обавезности обликовања умјетности по религијским темама,
2. Раздобље слободног односа умјетника према вјерским симболима. Нема сумње да је
проучавање умјетности немогуће без довођења религије с њом у везу.
Јеврејске свете књиге, синагога, симболи (мезуза-Мезуза је комад пергамента,
познат као клаф, који се налази у украсној кутији и на којем су исписани специфични
хебрејски стихови из Торе, менора-је седмерокраки или осмерокраки свијећњак који је
важан за Жидове, од којих је деветокраки особито важан за вријеме Хануке, док је
седмерокраки свећњак био један од главних објеката у шатору за времена лутања Хебреја
по пустињи која је трајала много година, и касније, у Храму у Јерузалему., Давидов знак),
календар,празници све то се може препознати у умјетничком стваралаштву Јевреја али и
других писаца.
Ислам у својој умјетности нема скулптуре и фигуративности због негативног става
пророка Мухамеда према идолима али има арабеске тј. украсе или шаре као основне
ликовне форме. У исламској музици вокални израз је заступљенији од инструменталног.
Хрићанство је дало инспирацију многим областима умјетности европских народа
средњег вијека: архитектури средњег вијека, музици- црквена појања и инструментална,
са религијским темама, књижевности од петог до седамнаестог вијека са јеванђељским и
библијским темама и симболима, позоришту девестотих година уз богослужбене радње са
наглашеним мотивима чуда и моралне поруке.
 Књижевност и религија

Књижевност која је повезана са религијом може да се разграничи на:

1. црквену и
2. умјетничку која је инспирисана религијом.
У примјере прве врсте можемо уборојати Библију и Нови завјет. Библија је
најпродаванија књига на свијету. Такође ту можемо уврстити књигу Куран. Књижевност
православља Миросављево јеванђеље као најстарији споменик српске писмености,
написано у дванаестом вијеку.

Миросављево јеванђеље

Религијски мотиви се налазе у свим великим књижевним дјелима нпр. Књига Звонар
богородичне цркве у Паризу француског писца Виктора Игоа, затим књига Јосиф и
његова браћа њемачкој писца Томаса Мана у коме говори о изласку Јевреја из ропства
описаног у Библији. Такодје Браћа Карамазов је књига руског писца Достојевског у
коме он умјетнички разрађује питања постојања Бога, и говори о вјерујућим и
невјерујућим људима. И у нашим епским пјесмама мотив бога је сталан. Свети Сава је
светац који је родначелник наше књижевности.У нашој новијој књижевности истиче се
роман Доротеј који говори о животу монаха у једном манастру. Свако поглавље романа
Дервиш и смрт почиње са по једном реченицом из Курана. Главни јунак овог славног
романа је дервиш Ахмед Нурудин који се у свом понашању руководи вјерским поукама
али унаточ томе он доживљава патњу и страх као и запитаност према вјечним тајнама
живота. У овом роману је повезана стара религијска мудрост са мисаоним упитавностима
и немирима.

Филмска умјетност и религија

Ислам забрањује приказивање лика пророка Мухамеда али снимљено је доста

филмова који приказују лик Исуса Христа и филмова са мотивима Старог и Новог завјета.
Ти филмови на умјетнички начин приказују лик Господњи и не придржавају се строго
иконографске представе. Неки филмови су појачали мотиве и доживљај вјере као нпр.
филм Мела Гибсона под називом Страдање Христово, док други су на искривљен и
површан начин приказали догађаје из историје хришћанства као нпр. филм Да Винчијев
код .
 Мел Гибсон режира Страдање Исусово

Утицај религије на архитектуру и сликарство

Јеврејска синагога је као и црква и  џамија свето мјесто за оне који вјерују у
бога. Најстарије синагоге су изграђене у Јерусалиму, медјутим тај град је свето мјесто иза
хришћане и за муслимане. Синагога може да буде свака зграда која служи за молитву и
нема украса већ само шестокраку звијезду тј. Давидову звијезду. У њој нема ликова као у
црквама. Као најстарија синагога узима се синагога у Мосади, изгдађена у Масади око
тридесет година прије нове ере, у вријеме владавине Римског царства.

Давидова звијезда, мезуза и менора

У свим великим религијама дуго се водио спор око тога да ли у молитвеним

храмовима треба сликати и ликове људи тј. Светаца и вајати кипове , јер је постојала
бојазан да ће они постати предмет обозавања. Међутим у хришћанству и у католичанству
и у православљу се допушта сликање као начин да се појача побожност.
У православљу доминира плава боја као поглед у небо на коме је васкрсао Исус
Христос, а у католичком иконописању акценат се ставља на рођење Исуса Христа и Мајке
Божије. У јеврејским синагогама и исламским ђамијама нема ликова и кипова.
Прве хришћанске цркве биле су базилике од којих су најпознатије Светог Петра у
Риму. У бизантији најпознатија је црква Света Софија, подигнута у шестом вијеку а у
петнаестом вијеку је претворена у џамију.
Католичка ликовна умјетност је изражена кроз неколико умјетничких стилова:
1. Романички у 11. и 12 вијеку, катедрала у Пизи, у Италији.
2. Готички у 13., 14., 15. вијеку, катедрала у Ремсу, Француска
3. Ренесансни 15., и 15. вијеку , градови Фиренца и Венеција
4. Барокни 17., и 18. вијек
У 19. вијеку умјетност пролази кроз класицизам, роматизам, реализам, импресионизам а у
20. вијеку ликовна умјетност се ослобађа религиозних утицаја и ослобађа све форме
израза.
У црквеној архитектури романике доминира катедрала и опатија-манастирска црква.
У ликовној умјетности ренесансе Леонардо да Винчи и Микеланђело сликају религијске
мотиве. Барокна умјетност се јавља са реформацијом цркве вјерскополитичким ратовима.
У српској православној црквеној архитектури посебан значај имају манастири-
задужбине, прва великз задужбину Хиландар подижу Свети Сава и Симеон Немања на
Светој гори крајем десетог вијека.
У раздобљу до дванаестог и петнаестог вијека подигнути су велики православни
манастири, од којих најпознатији су:
1. Пећка патријаршија ,
2. Грачаница од стране краља Милутина,
3. Високи Дечани од стране Стефана Дечанског,
4. Студеница од стане Стефана Немање,
5. Сопоћани од стране Уроша
6. Раваница од стране цара Лазара,
7. Жича од стане стефана првовјенчаног.
Оно што је важно рећи јесте да су сви ови храмови осликани ФРЕСКО сликама, на којима
су слике из догађаја и светаца из Старог и Новог завјета.

Позната фреска Бијелог анђела

Исламска архитектура се темељи на учењима ислама, прије свега забрани сликања

ликова а обухвата ђамије, медресе,ханове и стамбене зграде. Све ђамије свијета су
окренуте према Каби и граду Меки, а прву је изградио Мухамед у Медини. Пошто ислам
не дозвољава осликавање и вајање људских ликова, сликани украс у исламској ликовној
умјетности изражен је кроз АРАБЕСКУ тј. геометријску шару биљног или геометријског
порјекла, са дугим вијугавим линијама. Испреплетеност линија симболизује бесмртност и
вјечни живот. Линија као основни израз исламске ликовне умјетности дошла је до пуног
израза у калиграфији односно у лијепом писању књига.
 Арабеске и калиграфија

Са доласком Турака у Босни разбија се исламска архитектура. Гази Хусрев-бегова

џамија у Сарајеву подигнута је 1531. године а поред џамије дјело исламске културе су и
мостови на Дрини и Мостару.

Музика и религија

Музика покреће све емоције, преображава стање душе и таласа његово понашање.
Она је доживљај у времену и важан је чинилац богослужења. Најприје је то била гласовна
(вокална) музика. Пјесме које су се прве појавиле у хришћанским црквама воде порјекло
из старе јеврејске музике.У почетку су их пјевали сви вјерници а касније професионални
хорови. У синагогама се пјева без инструменталне музике.. У католичким црквама се
користе оргуље као инструмент пратње пјесме, а у православној цркви само пјесма-
химне, тропи, канони. И велике композиције су настале инспирацијом религије: Бахова
Муке по Матеју и Муке по Јовану, Хендлов Месија.
У православној црквеној музици највеће име је Василије Мокрањац и његова дјела
Опело, Акатист, и Богородици, Литургија светог Јована Златоустог.
У исламској музици се највише цијени људски глас а у џамијама се пјева молитвено
рецитовање или учење Курана.

Оргуље

На дворовима се изводила умјетничка музика а народ је имао своју музику.

И у савременој музици аутори помињу Бога нпр. Дино Мерлин у пјесми Дабогда
казе: „Дабогда кћери да добри Алах срећу да/ Боже дај ми ти своје милости а не онолико
колико сам заслужио“, и Бајага у пјесми тишина „Ајде боже Буди друг па окрени један
круг уназад планету/ Ноћ је кратко трајала а нама је требала најдужа на свијету“

Шта из овога свега моземо да закључимо? Религија је снажно надахнуће умјетника и

значајан садржај умјетничких дјела али нека умјетничка дјела су успјешна нека нису а за
то је одговоран умјетник а не религија. Религија је имала огроман утицај нтоком старог и
средњег вијека на све умјетничке гране и облике. Црква је задовоњавала духовне,
музичке, ликовне , књижевне потребе али са развојем капитализма и грађанског друштва
умјетничке потребе се задовољавају изван цркве у другим институцијама друштва. Од
деветнаестог вијека религија није више доминантна у музици, сликовним формама,
сценској умјетности, књижевности. Јављају се нови стилови а да ли ће се користити
религијски мотиви остаје слободан избор аутора и његовог стваралачког талента.

Извори: "Култура религија за средње школе" од аутора: Проф.др. Рајко Куљић, Проф. др.
Лазо Ристић, Проф.др. Зоран Аврамовић.
Слике-google images