Средњошколски центар

„GAUDEAMUS“

Уредба
(рад из Право)

Ментор: Ученик:
Проф. Тања Каурин Сања Дошен

Бањалука, јун 2023.

Садржај:
1.Подзаконски акти ..................................................................................................................2
2. Уредба....................................................................................................................................3
3.Врсте уредби...........................................................................................................................3
4. Уредбе према важећем праву...............................................................................................4
.

1
 1.Подзаконски акти
Подзаконски акти представљају посебну категорију општих аката, различитих по називу,
доносиоцима и правној природи. То су општи правни акти ниже правне снаге од закона.

Правна снага подразумева меру утицаја коју један правни акт има на друге акте. У том смислу,
акт ниже правне снаге мора да буде сагласан са актом више правне снаге, као што сви закони и
други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом Републике
Србије, тако и сви подзаконски акти морају бити у складу са законом (хијерархија извора
права).
Пример  хијерархије извора права: Статут Универзитета у Београду мора бити у складу са
Законом о високом образовању, који мора бити у складу са Уставом Републике Србије.

Врсте и доносиоци:
Подзаконске опште акте доносе: Влада, органи државне управе, имаоци јавних овлашћења, а
изузетно их може доносити и Народна скупштина. За разлику од Владе, која може да донесе
подзаконски акт када процјени да је потребно донети такав пропис (без посебног овлашћења),
органи државне управе могу донети подзаконски пропис само ако су посебно овлашћени законом
или прописом Владе.
Међу подзаконским актима, посебан значај имају општи акти које доносе шеф државе или Влада
(уредбе, декрети, ордонансе, извршне наредбе). Подзаконски акти су они акти који не утврђују
нова права и обавезе субјеката, већ их само разрађују и допуњавају. Подзаконски акти потичу из
закона и доносе се са циљем примене закона. Подзаконским прописима се не могу установљавати
права и обавезе грађана.
Подзаконски акти могу бити:
Уредбе
Одлуке
Правилници
Наредбе
Упутства

2
 2.Уредбе
Ово је најважнији подзаконски акт владе или шефа државе којом се извршава закон.Као таква
уредба је у потпуности потчињена закону и у том смислу мора у потпуности поштовати дух и
слово закона. Њоме се само разрађује или употпуњује закон чиме се олакшава његова
имплементација. Мора бити у сагласности са законом.
Оквирно гледано у регулисању друштвених односа законодавна власт је примарна правна власт,
јер може дјеловати у свим сферама друштвене регулације. Удредбом се не могу регулисати они
друштвени односи који на основу уставних овлаштења и закона представљају предмет регулисања
законодавне власти, осим у случајевима када је извршна власт изричито овлаштена (законом или
уставом) да такву материју регулише уредбом. Уредбе се могу доносити на темељу уставне
извршне клаузуле и на темељу специјане законске изврсшне клаузуле.
Под извршном клаузулом подразумјева се одредба закона кили другог прописа којом се орган
позива да донесе подзаконски акт.
Она мозе имати двојно значење:1. мозе садрзавати само одредбу о надлежности за доношење
подзаконског прописа (обавезхно или факултативно) и 2. Одредбу којом се доносилац нижег
прописа само позива да изда пропис за чије доношење је иначе надлежан
3.Врсте уредби
У теорији је најчешће присутна посјела према:
1. овлаштењима за њихово доношење
2. њиховој садржини
3. доносиоцу удредбе
Почетна диоба уредби темељи се на акту у којем је садржано овлаштење за њихово доношење а то
су устав и закон, па се у том смилсу дијеле на уставне(спонтане) и законске. Прве могу бити
самосталне и несамосталне.
Самосталне уредбе за предмет свог регулисања имају оне друштвене односе које им је устав
повјерио нпр. организација питања државне управе, дакле ван оквира законодавне материје. Овдје
се издвајају уредбе које се издају умјесто закона такозване уредбе по нужди којима се због
ванредних околности у земљи (из којих се законодавно тијело не може састати) регулишу она
питања која су иначе резервисана за законодавну власт. У односу на закон односно устав оне су
чесрто контра закона па чак и устава па из тога разлога искачу из теоријског модела уредбе као
акта за извршење закона.
Несамосталне уредбе се издају ради извршења закона, раздрађујући његове принципе и одредбе.
Ове Уредбе морају бити у скалду са законом, њима се не могу кршити поједине одредбе закона.
Законске уредбе могу се издавати за разлику од уставних само на основу специјаног законског
обвлаштења и то путем генералног овлаштења или путем разматрања сваког појединачног случаја.
Теорија зна за подјелу законских уредби на самосталне и несамосталне. Код првих се ради о
делегираном законодавству па зато тероијски гледано оне нису уредбе. У другом случају ради се о
класичном виду уредби за извршење закона.
Полазећи од садржине уредбе се дијеле на правне и административне:

3
Правне су намјењене грађанима и другим правним субјектима. По садржају су идентичне закону
или су везане законом. Могу се појавити у улози допуне закона или имати карактер привременог
закона.
Административне уредбе су општа правила која непосредно не регулишу понашање појединаца и
организација већ се односе на рад институција (управних органа) који су дужни да поступају по
њиховим одредбама и ту се исцрпљује њихово дјеловање. Оне не дјелују према трећим лицима већ
су интерне ствари управе па зато немају својство правног прописа
Подјела уредби према њиховом доносиоцу:
1. уредбе које доноси шеф државе
2 уредбе које доноси влада као извршна власт
4. Уредбе према важећем праву
Устав БиХ не садржи одредбе о уредбодавној власти када су у питању институције БиХ.
Устав РС изричито утврђује нормативна овлаштења предсједника Републике и владе у погледу
урдбодавне власти. Уредбодавна овлаштења предсједника у такозваном стању нужде сведена су на
доношење уредби са законском снагом из домена надлезности народне скупштине и аката којима
се могу суспендовати и одређене одредбе Устава Републике Српске. Ови последњи би се могли
означити као акти са уставном снагом и везани су са уставном материјом, док су први из домена
законодавне надлежности па су по свом садржају идентични закону.
Уставом је утврђено да влада доноси уредбе, одлуке и друге акте за извршење закона, што значи
да влада има генерално овлаштење да доноси акте уредбодавне власти.
Устав РС установљава уредбодавни домен у коме влада неподредно регулише одређене материје.
Ту се ради о уредбама којима се утврђују начела за унутрашњу организацију министарстава и
других републичких органа управе и управних организација... Са становишта овлаштења за
њихово доношење ова врста уредби спада у самосталне уставне уредбе а по својој садржини у
административне уредбе.

Литература: Подзаконски акти — Википедија (wikipedia.org), Петар Кунић, Управно право, Бања
Лука 2010. године.