-USTAVNO PRAVO KAO PRAVNA GRANA I NAUCNA DISCIPLINA

Zacetke ustavnog prava nalazimo jos u prvim drzavama. Vecina pisaca uzima da je
ustavno pravo dobilo karakter posebne pravne grane pred kraj 18. veka, kada se donose
pisane dekleracije o pravima coveka a zatim i prvi pisani ustavi. Nauka ustavnog prava
javila se nesto kasnije, pocela je svoj razvoj u francuskoj 1834 na pravnom fakultetu u
parizu. Ustavno pravo kao pravna grana obuhvata norme ustava, zakona i drugih pravnih
izvora koji se odnose na organizaciju i vrsenje najvise drzavne vlasti i njenopravno
ogranicenje putem individualnih i kolektivnih ljudskih prava. Ustavno pravo je pre svega
pravna ali i politicka disciplina jer se bavi proucavanjem pravnih normi i njihovog
sadrzaja, a politicka zato sto se te norme odnose na politicke fenomene. Proucava norme
koje se nalaze na vrhu pravnog sistema, poseduju najjacu pravnu snagu i zato je
fundamentalna pravna grana. Spada u untrasnje pravu a u okviru njega u javno pravo.

-PREDMET I SADRZINA USTAVNOG PRAVA

Predmet ustavnog prava cini pravno uoblicenje politickih institucija. Moris Diverze je
konkretnije objasnio da se ustavno pravo bavi politickim institucijama drzave. Prema
Vedelu predmet ustavnog prava je organizacija i aktivnost drzave, dok su to prema
Esimenu forma drzave, forma i organi vlade, granice prava drzave. Po nekim autorima
ustavno pravo se bavi osnovnim drustveno ekonomskim institucijama, pre svega
svojinom, porezima, finansijama i planiranjem. Sadrzaj ustavnog prava zavisi od
istorijske epohe u kojoj se ono stvara i od konkretnih politickih prilika u jednoj zemlji.
Sadrzina ustavnog prava u stvari predstavlja razradu i konkretizaciju njegovog predmeta.
Takodje sadrzaj ustavnog prava jedne zemlje zavisi od sadrzine njenog ustava. Ustavno
pravo obuhvata istorijsku i ideolosko teorijsku problematiku te je stoga njegov sadrzaj
nuzno siri od sadrzaja ustava.

-NAZIV USTAVNOG PRAVA-

Danas u svetu preovladjuje izraz ustavno pravo. Stari naziv je bio drzavno pravo, zato sto
se glavni elementi sadrzaja ove pravne discipline odnose na drzavu tj na organizaciju i
vrsenje vlasti i njene pravne granice. Ovim je Hegel hteo da naglasi da je ustav delo
drzave i izraz njene volje. Liberalizam je kao ideoloski predstavnik apsolutne drzave
odbacio izraz drzavno pravo, jer je smisao ustava da ogranici drzavnu vlast i afirmise licne
slobode i prava, stoga naziv mora odgovarati smislu i svrsi ustava. Termin drzavno pravo
je isuvise sirok jer obuhvata sve norme koje se odnose na organizaciju i vrsenje drzavne
vlasti, a ne samo one koje su ustanovljene ustavom ili se na njega neposredno oslanjaju,
ali je sa druge strane isuvise uzak i nedovoljno naglasava cinjenicu da se norme ove
pravne discipline odnose, ne samo na drzavu, vec i na pravni polozaj coveka i njegove
slobode i prava.

-IZVORI USTAVNOG PRAVA

Pod izvorima ustavnog prava ovde se podrazumevaju formalni pravni izvori tj norme ili
opsti akti iz kojih izviru ustavne norme. Najvazniji izvor ustavnog prava je nesumnjivo
ustav. Norme ustavnog prava nalaze se i u drugim opstim pravnim aktima a pre svega
zakonima i drugim propisima kao i odlukama ustavnih sudova. Ustavno pravo moze
postojati i kada nema ustava. U izvore ustavnog prava spadaju:
-ustav i drugi pravni akti ustavnog karaktera a to su ustavni zakoni, ustavne povelje,
amandmani ili aneksi.
-zakoni,
-delegirani zakoni i dekreti zakoni, uredbe izvrsne vlasti, poslovnik parlamenta, odluke
ustavnog suda, ustavni obicaji i ustavne konvencije
Postoje i takozvani osobeni izvori ustavnog prava, a tu spada sudska presuda kao
pojedinacan pravni akt i narocito je karakteristican za zemlje anglosaksonskog pravnog
podrucija. Navodi se da su izvori prava jos i ideologija, politicki programi vaznih partija i
pokreta kao i pravno politicka teorija. Znacajan uticaj tu imaju idologija i pravno politicka
teorija.

-METODI USTAVNOG PRAVA

Kao pravna nauka kojoj je cilj saznanje i interpretacija sadrzaja pravnih normi, ustavno
pravo se sluzi pravnim, dogmatskim odnosno egzegetickim metodom i metodama
politickih nauka. Ustavno pravo nastoji da objasni cilj politickih institucija u konkretnom
drustvu. Ono takodje nastoji da utvrdi uzroke i razloge ali i posledice postojecih pravnih
pravila. Ustavno pravo je donkele povezano sa politickom filozofijom, jer su ustavi nastali
kao pokusaj da se organizuje rezim ogranicene vlasti i uspostave politicke slobode.
Socioloskim pristupom i metodama se ocenju saglasnost realnog ustavnog poretka u
zemlji sa ustavnim tekstom. Filozofskim pristupom i filozofsko politickim metodama se
ocenjuje saglasnost postojece ustavne konstrukcije sa idealnim, pozeljnim drustvenim
vrednostima.

-PRAVNI POJAM USTAVA

Kao i svaki drugi pravni akt, ustav se definise sa formalne i materijalne strane. Dve
definicije koje obuhvataju formalna i materijalna svojstva ustava. Ustav u formalnom
smislu predstavlja pravni akt koji je donet u formi ustava sto znaci da nosi naziv ustava i
da ga je donela ustavotvorna vlast u ustavotvornom postupku. Sadrzi samo glavni deo
ustavne materije i u nekim slucajevima je siri od ustava u materijalnom smislu. Po formi
ustav je pisani akt i svecano je proklamovan. Ustav moze doneti obicna skupstina ali po
posebnom postupku i kvalifikovanom vecinom ili ustavotvorna skupstina. Donosenje
ustava je slozenije od donosenja zakona. Ustav je po pravilu kodifikovan, a to znaci da su
njegova pravila ne samo najvisa vec i jedina u svom rodu pa su i osnovna. Ustav u
materijalnom smislu odredjuje se na osnovu svoje materije. Materiju ustava cine opste
pravne norme koje se odnose na ustavnu materiju. tu se podrazumeva materija koja
koja po svojoj prirodi spada u sadrzinu ustav odnosto koju ustavi obicajno regulisu ili bi
trebali da regulisu. Ober je dao uzu i siru definiciju ustava u materijalnom smislu. Ustav u
materijalnom smislu obuhvata sva opsta pravna pravila, bez obzira na njihovu formu i
pravnu snagu.

POLITICKI POJAM USTAVA

Politicka strana ustava izrazava se politikoloskim pojmom ustava, odnosno politikoloskom
definicijom. Ustav je po svom poreklu i po svojoj sadzini politicki akt. Donose ga
odredjene politicke snage rukovodjene svojim interesima i svojom politickom
ideologijom. Sa politckog gledista ustav se donosi da bi se ucvrstio i zastito politicki i
ekonoski poredak odredjene vrste. Prvi ustavi su nastali kao proizvod politicke borbe
liberalne gradjankse klase. Cilj ustava je da se putem institucionalizacije i objektivizacije
vrsenja drzavne vlasti sprece samovolja i zloupotreba pri njenom vrsenju. Ustav
uspostavlja opsta pravila koja vaze za sve.

SOCIOLOSKI POJAM USTAVA

Socioloski pojam ustava stavlja naglasak na neminovni raskorak izmedju ustava i stvarnog
politickog stanja. Po Lasalu pravi ustav koji postoji u jednoj zemlji nije ono sto pise u
odredjenom pravnom aktu koji se tako zove, vec je to stvarni odnos izmedju politickih
sila odnosno odredjeno politicko stanje. Ustav je kao pravni akt jedna stvar, a njegova
realnizacija druga. Treba razlikovati ustav i ustavni poredak, jer tu uvek postoji odredjeno
manje ili vece nepodudaranje. Ustav-osnovni zakon jedne zemlje, ustavni poredak-
poredak drustvenih odnosa.

SINTETICKI POJAM USTAVA

Ustav je osnovni i najvisi pravni akt kojim se uspostavljaju i uredjuju politicki, drzavni,
pravni i ekonomski poredak uz istovremeno ogranicenje drzavne vlasti u cilju ocuvanja
slobode coveka i njegovih kolektiviteta. Jedna od najvaznijih drustvenih funkcija ustava je
da on stabilizuje i stiti postojeci drustveni poredak. Ustav sadrzi pravna pravila za
resavanje drustvenih sukoba i sukoba izmedju politickih institucija. Kljucan je instrument
obezbedjenja vladavine prava i ogranicenja i kontrole politicke vlasti.

VRSTE USTAVA
U teoriji postoje razlicite klasifikacije ustava. Najpoznatije su klasifikacije britanskog
konstitucionaliste Brajsa koji ustave deli na: PISANE I NEPISANE, KODIFIKOVANE I
NEKODIFIKOVANE, CVRSTE I MEKE. Klasifikacija ustava prema donosiocu: OKTROISANE,
USTAVE PAKTOVE, NARODNI USTAVI.
Pisani i nepisani ustavi-Ustavi u formalnom smislu su po prirodi stvari pisani ustavi.
Suprotno tome obicajni ustavi su nepisani. Danas su retki ustavi koji su u celini nepisani.
U uzem znacenju ustav moze biti samo pisan jer je tada najjaci pravni akt.
Kodifikovani su oni ustavi ciji se celokoupan tekst sadrzi u jednom unikatnom aktu.
Najzastupljeniji su. Postojali su i ustavi koji su se sastojali iz dva ili tri dela a svaki deo je
ispunjavao sve formalne uslove da bude akt.
Ustav se smatra cvrstim ukoliko se njegovo donosenje i promena razlikuje od donosenja i
promene obicnih zakona. Meki ustavi su oni koji se donose i menjaju po proceduri koja
se odnosi na zakone. Stepen pravne cvrstine treba razlikovati od politicke stabilnosti.
Dovoljno cvrsti ustavi su oni koji za svoju promenu zahtevaju dvotrecinsku vecinu clanova
ustavotvornog organa. Postoje i politicki cvrsi i politicki meki ustavi, a tu spadaju stabilni i
fleksibilni ustavi.
Oktroisani ustavi su oni koje monarh donosi samostalno, odnosno on ih podaruje narodu
i oni su izraz monarhijskog suvereniteta, donoseni u fazi prelaska apsolutne na ustavnu
monarhiju.
Ustavi paktovi donose se u situaciji politicke ravnoteze izmedju monarha i parlamenta
kada ni jedan ni drugi nisu u stanju da nametnu svoju politicku volju. Donose se u
ustavnoj monarhiji. Narodni ustavi su izraz politickog stanja u kome postoji narodna
suverensot, i usvaja ih narod.

NUZNOST MENJAJA USTAVA

Opajt Sjejes je izneo ideju o razlikovanju ustanovljavajuce vlasti i ustanovljene vlasti.

Menjanje ustava moze da podrazumeva cak i izmenu celokupnog teksta ali ono ipak
ostaje u okviru duha postojeceg prava i njegovih principa. Promenu karaktera ustava
moze izvesti samo ustavotvorna vlast. Ideja o razlici o ustanovljavajuce i ustanovljene
vlasti odrzala se sve do danas ali modernizovana. Jedan od glavnih ciljeva ustava je da se
putem posebne ustavne forme i posebnog postupka za promenu ustava postigne
politicka i pravna stabilnost. Stoga se predvidja donosenje ustava kvalifikovanom
vecinom, jer se tako onemogucuje olako i ucestalo menjanje ustava. Drustvo je stako u
pokretu pa se neophodne ustavne promene moraju omoguciti. U nekim slucajevima
nova ustavotvorna vlast nije vezana odredbama prethodnog ustava, ali u ostalim
prilikama ustavotvorac promene ustava mora izvrsiti onako kako je to predvidjeno
prethodim ustavom.

ZABRANA MENJAJA USTAVA

U praksi pojedini ustavi sadrze jedan neobicni pravni institut, zabranu promene ustava
koje je po pravilu delimicna ali se ponekad srecu i generalne zabrane. Zabrana ustava
moze biti trajna ili privremena tj za odredjeni period. U praksi su se sretale zabrane koje
su formulisane tako da sprecavaju promenu ustava dve naredne legistrature ili za
odredjeno vreme. Zabrana promene ustava tj nekih njegovih principa ili institucija je
motivisana politickim razlozima. Staro ustavno nacelo prema Tomasu Dzefersonu glasi da
svaka nova generacija ima pravo da preispituje i menja svoj ustav. To pravo proizlazi iz
nacela narodne suverensoti i ne moze biti ograniceno.

POSTUPAK PROMENE USTAVA

Prema organu nadleznom da menja ustav razlikujemo promenu koju vrsi:

-redovna zakonodavna skupstina,posebna ustavotvorna skupstina, promenu u kojoj
pored skupstine ucestvuje i narod putem referenduma. Sto se tice samog postupka za
usvajanje promene ustava on je po pravilu takodje slozeniji od postupka za promenu
zakona. Neki ustavi predvidjaju obavezno raspustanje skupstine koja je prihvatila predlog
za promenu ustava, pri cemu se konacno usvajanje promena vrsi od novoizabrane
skupstine. Jedno resenje je da promenu ustava vrsi napredna novoizabrana skupstina,
drugo je da ustav donosi i menja posebna ustavotvorna skupstina a prema trecem ustav
donosi i menja predstavnicko telo a promena je konacna tek kada je potvrdi narod na
referendumu. Donosenje i promena ustava u federalnim drzavama se obavlja jos
slozenije.

PROMENA USTAVA U SRBIJI

Prema novom ustavu Srbije iz 2006 promena ustava je regulisana devetim delom ustava
clanovima 203-205. O promeni ustava odlucuje se u dve faze. Prvo se odlucuje o
predlogu za promenu ustava koje si usvaja dvotrecinskom vecinom od uk broja narodnih
poslanika. Ako se ovaj predlog ne usvoji, novi predlog vezan za ista pitanja ne moze se
podneti u narednih godinu dana. Izrada teksta se vrsi tek po usvajanju predloga za
promenu ustava od strane Narodne skupstine. Gradjani mogu potvrditi promenu na
referendumu. Referendum je obavezan ako se preomena ustava odnosi na preambulu,
nacela ustava, ljudska i maninska prava i slobode...Ustav ne moze biti promenjen za
vreme ratnog ili vanrednog stanja.

PRVI PISANI USTAVI

Prvi pistani ustavi su doneti u SAD i Francuskoj i njima su prethodili preavno politicki
dokumenti u Svedskoj i Engleskoj koji su imali obelezja ustava i u formalnom i u
materijalnom smislu. U Svedskoj je 1634. usvojen pravni akt pod nazivom Forma
vladavine. Taj akt je donet da bi se njime uredio politicki tj drzavni rezim za vreme
maloletstva kraljice katarine. Imao je 65 clanova. 1719 u Svedskoj je donet novi ustav koji
je bio slican prvom i utvrdio odredjene principe. U Engleskoj je prvi i jedini ustav donet
1653 pod nazivom Instrument vladanja- Kromvelov ustav. On je bio posledica
revolucionarnih dogadjaja u kojima je 1649 proglasena republika a kraj Carls 1
pogubljen. Imao je 42 clana. Taj ustav nije bio primenjan i u Engleskoj nije vise donosen
pisan ustav. Engleski ustav je danas mesovit. U SAD ustavi su prvo doneti od strane 13.
drzava a potom je donet konfederalno a kasnije i federalni ustav. Virdzinija je prva donela
svoj ustav 1776 a ostale su donele ustave 1776 i 1777 dok je Masacusets tek 1780. Na
drugom kongresu u Filadelfiji usvojen je pravni akt pod nazivom Clanovi konfedereacije
1777. Vec 1787 na ustavotvornoj skupstini u Filadelfini u cilju stvaranja savrsenog saveza
donet je novi ustav-SAD-federalna drzava.

FRANCUSKA

9. jula 1789 francuska nacionalna skupstina donela je odluku da se pretvori u

ustavotvornu skupstinu. Skupstina je usvojila predlog Lafajeta da se pre konacnog
donosenja ustava usvoji Dekleracija prava coveka i gradjanina. Ustav je usvojen 1791 dve
godine posle dekleracije koji je njegov sastavni deo. Ustav je bio ustavni pakt i
predstavlja izvestan politicki kompromis. Ustav je proklamovao nacionalni suverenitet i
predstavnicki sistem uz primenu principa podele vlasti. Ustav je predvidjao postojanje
jednodome skupstine koja nije mogla uticati na kralja niti pozivati ministre na politicku
odgovornost. Kralj je imao izvrsnu vlast a ministi koji nisu mogli biti imenovani iz reda
poslanika su mu bili politicki odgovorni. Ustav je bio kratko na snazi jer je monarhija
ukinuta vec 1792.

USTAV CETVRTE REPUBLIKE IZ 1946

Ovaj ustav je usvojen na referendumu. Nije doneo radikalne novine vec samo odredjena
poboljsanja u odnosu na cistiji parlamentarni rezim. Cetvrta republika je pokusala da
otkloni nedostatke u orgnizaciji vlasti ali nije uspela. Najvaznija promena sastojala se u
slabljenju uloge Senata. Ustav je uveo izvesna sredstva racionalizacije. Skupstina po prvi
put u svom mandatu obara vladu i ne mora izlaziti pred biracko telo. Skupstina je bila u
povlascenijem polozaju od vlade. Uvesto vecinskog, uveden je proporcionalni izborni
sistem koji pogoduje stranackoj fragmentaciji. Prosek trajanja svake vlade bio je ispod
sedam meseci a bilo ih je 22.-gore stanje od trece republike. te slabosti nestaju sa petom
republikom.

VAJMARSKI USTAV IZ 1919

Ovaj ustav je usvojen u specificnim okolnostima a karakterisu ga ratni poraz, propast

carstva i pokusaj komunizma. To je prvi ustav u Evropi koji je uveo racionalizovani
parlamentarizam preko jacanja sefa drzave. Taj racionalizam obnovila je ideju o
dualistickom parlamentarizmu koju je u monarhijskom obliku zastupao Konstan. Ovakav
parlamentarizam se tumaci i kao kombinacija parlamentarne i predsednicke vlade.
Izbore predsednika se vrsio na sedam godina i bio je poveren gradjanima. Predsednik je
imao pravo da imenuje kancelara i da dobije njegovu politicku odgovornost. Predskednik
je bio ovlascen za raspustanje parlamenta jednom u mandatu istim povodom.Vajmarski
model je inteligentno zamisljena inovativna konstrukcija. Prilikom donosenja ustava
postojala je saglasnost svih stranaka u vezi proporcionalnih izbora za pravednije glasanje.
1933 se desava novo raspustanje i tako je formalno zakonito doslo do ustolicenja
diktature i kraja vajmarske republike.

SOVJETSKI SAVEZ

Posle uspesno izvrsene oruzane revolucije u Rusiji je 1918 donet prvi ustav drzave.
Umesto narodne suverensoti ustav predstavlja diktaturu tj da sva vlast pripada radnom
narodu. Osnova je bila nova politicka forma zvana sovjeti. Najvisi organ vlasti je sveruski
kongres sovjeta a sovjeti su birani putem ogranicenog i nejednakog prava glasa. Ustav je
izbegao da garantuje pravnu jednakost gradjana. Sovjeti su se birali posredno tako sto su
visi proizlazili iz nizih. Rusija se preobrazila u Sovjetski savez Osnovnim zakonom 1924.
Ovaj ustav je sadrzao dekleraciju o obrazovanju i ugovor o obrazovanju. Dekleracija se
sadrzala objasnjenje potrebe stvaranja SSSR i utvrdjivala principe ravnopravnosti naroda
i pravo istupanja iz saveza. Drugi deo ugovora je bio ustavno pravni akt kojim je
definisano federalno uredjenje zemlje. Ovaj ustav se oslanjao na Lenjinov ustav. 1936 za
vreme Stanjina donet je novi ustav SSSR. Proklamuje vec ostvarenu prvu fazu socijalizma.
Ustav definise drzavu kao socijalisticku drzavu radnika i seljaka u kojoj sva vlast pripada
sovjetima. Vrhovni sovjet je iamo dvodomu strukturu i bio je najvisi organ drzavne vlasti.
Do raspada Sovjetskog saveza ustav je vise puta menjan i dopunjavan.

USTAVI KNEZEVINE I KRALJEVINE SRBIJE

Tu spadaju prvi ustavni akti i Sretenjski ustav od 1835, ustav knjazevstva Serbie od
1838(turski ustav), ustav za knjazevstvo Srbije od 1869 (Namesnicki ustav),
Za medjusobne odnose izmedju vozda i sovjeta najvaznija je odredba akta od 1808. u
kojoj se kaze da ce sve zapovesti izdavati gospodar Djordje Petrovic preko sovjeta
narodna i u dogovoru sa Sovjetom narodnim. Posle drugog srpskog ustanka Srbija ima
status posebnog pasaluka u Turskoj. Vec 1835 Srbija je samostalno donela svoj prvi ustav
bez ucesca turskih organa pravde i sultana. Prema ustavu postoje tri vrhovna organa
drzavne vlasti: knjaz, Drzavni sovjet i Narodna skupstina. Knjaz je bio postavljen kao
pretezan cinilac i u izvrsnoj i u zakonodavnoj vlasti. Narodna skupstina nije imala pravo
ucesca u zakonodavstvu. Istice se nacelo gradjana i garancije slobodne licnosti privatne
svojine itd. Turski ustav je nastao 1838 kada je sultan svojim hatiserifom oktronisao novi
ustav. Nastao je posle pregovora srpske delegacije sa predstavnicima Turske i Rusije u
Carigradu. Najveci deo ustava je posvecen uredjenju drzavne vlasti. Najvisi organi vlasti u
okviru Srbije su knjaz i Drzavni sovjet . U ustavu nema odredbi o narodnom
predstavnistvu a odredbe o pravima gradjana su malobrojne. Dolazi do odvajanja sudova
od upravne vlasti i organizovanja posebne mreze prvostepenih sudova na celu sa
Apelacionim sudom. Namesnicki ustav nastaje posle ubistva kneza Mihajla 1868 nastaje
od strane namesnistva uz saglasnost politickih cinioca. Usvojen je ustav u Kragujevcu
1869 poznat kao namsnicki. Glavni organi drzavne vlasti su knez i narodna skupstina.
ustavom se uspostavlja jedna vrsta ogranicene ustavne monarhije nemackog tipa. Knez
je imao pravo da u skupstini postavi odredjeni broj poslanika. Ustav je garantovao
nezavisnost sudstva a pomenuta je sloboda misli, reci stampe i biracko pravo.

USTAVI KRALJEVINE SRBIJE

Srbija je medjunarodno priznata kao suverena drzava na Berlinskom kongresu 1878 i

time je stekla samostalnu ustavotvornu vlast i realizovala je prilikom donosenja novog
ustava od strane Velike narodne skupstine 1888. Prema novom parlamentarnom modelu
vlasti Narodna skupstina je dobila pravu zakonodavnu vlast, budzetsko pravo i politicku
kontrolu nad radom vlade i pravo na njeno smenjivanje. Skupstina je bila jednodoma.
Drzavni savet je dobio pravo da o svakom predlogu zakona da svoje misljenje. Poslanici
su mogi da postavljaju pitanja i podnose interpelaciju. Upravnu vlast vrsi kralj preko
vlade koju on formalno postavlja i razresava. U odnosu na prava coveka ustav obuhvata
sva licna i politicka prava. Sudstvo je bilo nezavisno a sudije su uzivale stalnost. Mrezu
sudova su cinili prvostepeni i apelacioni sudovi i Kasacioni sud. Pod ustavom od 1888
nisu postojali povoljni politicki uslovi za funkcionisanje parlamentarnog sistema. Drugim
drzavnim udarom od 1894 Kralj Aleksandar je suspendovao ustav iz 1888 vracajuci na
snagu ustav od 1869 koji vazi narednih sedam godina. 1901 kralj je oktronisao novi ustav
koji je bio znatno kraci od proslog. Imao je 107 clanova i predstavlja kombinaciju
Namesnickog ustava i ustava 1888 i kompromis izmedju kralja i Napredne i Radikalne
stranke.Ustav je uspostavio dvodomu skupstinu. Kralj je poglavar drzave njemu pripada
upravna vlast i postavljanje i razresenje ministara i imenuje clanove drzavnog saveta (15).
Posle zaostravanja sukoba sa radikalima Kralj Aleksandar 1903. je na 45 minuta
suspendovao vazeci ustav da bi on doneo novi izborni zakon. Posle njegovog ubistva
Narodna skupstina je vratila na snagu ustav iz 1888 pod nazivom novog ustava od 1903
Petar Karadjordjevic prihvata novi ustav i stupa na presto.

USTAV KRALJEVINE SRBA HRAVATA I SLOVENACA 1921-VIDOVDANSKI USTAV

Ideja o ujedinjenju srba hrvata i slovenaca u jedno bila je aktuelna jos u 19. veku. Prvi
svetski rad i napad austro ugarske na srbiju stvorio je priliku za ostvarenje te ideje ako
austro ugarska izgubi rad. Srpska vlada je sa Nikolom Pasicem podnela izjavu Narodnoj
skupstini kako mora da izvrsi zadatak a to je ujedinjenje. Na tu inicijativu srpske vlade
obrazovan je jugoslovenski odbor u parizu sastavljen od SHS. 1917 predstavnici spske
vlade i jugoslovenskog odbora su usvojili krfsku dekeleraciju koja je proklamovala zahtev
za ujedinjenje i utvrdila principe zajednicke drzave. 1918 hrvatska proglasava stvaranje
drzave. iste godine u zenevi je usvojena zenevska dekleracija od Srba, Jugoslovenskog
odbora i Narodnog veca SHS. Konacno ujedinjenje se desilo 1918. a ustavotvorna
skupstina kraljevine SHS izabrana je 1920 a ustav izglasan 1921 na Vidovdan. Kraljevina
SHS je ustavom ustrojena kao unitarna drzava. Preovladalo je glediste da su srbi hrvati i
slovenci tri plemena jednog istog naroda pa je toga ustavom stvorena jednostavna
nacionalna drzava. Ustav je predvidjao da se podela na oblastima izvrsi prema prirodnim,
socijalnim i ekonosmkim prilikama, a ne prema istorijskim i nacionalnim obelezijma te je
ogranicen broj stanovnika oblasti na najvise 800000. Vidovdanski ustav je bio dosta
slican ustavu Kraljevine srbije. Upravna vlast bila je poverena kralju ali je on to vrsio
preko ministara koje je imenovao i razresavao. oni su mu bili odgovorni a pored njega i
skupstini. Po ustavu sudovi su nezavisni i sude po zakonu. Ovaj ustav je bio dosta
napredan i demokratski.

USTAV KRALJEVINE JUGOSLAVIJE OD 3 SEPTEMBRA 1931-SEPTEMBARSKI USTAV.

Ubistvom poslanika Radica raspustena je skupstina od strane kralja i suspednovan je
ustav. Istog dana donet je zakon o kraljevskoj vlasti i o vrhovnoj drzavnoj upravi. Period
politicke krize okoncan je donosenjem oktroisanog ustava Kraljevine Jugoslavije 1931 i
njime je uspostavljena monarhija sa pojacanom pozicijom kralja. Narodno
predstavnistvo dobija drugi dom, Senatak koji je imao za cilj da poveca kraljev uticaj u
predstavnickom telu. Ovakav sastav senata uz cinjenicu da je bio ravnopravan sa
Narodnom skupstinom dokazuje da je kralj lako mogao da paralise svaku samostalnu
politicku akciju Skupstine. Izbori za Narodnu skupstinu obavljali su se putem javnog
glasanja. Ustav je uveo upravni spor pred prvostepenim upravnim sudovima i Drzavnim
savetom. U dosta odredbi ovaj ustav je sledio Vidovdanski ustav, Kralj Aleksandraj biva
ubijen 1934 godine i Namesnistvo uzima njegovu vlast i donosi uredbu o banovini
hrvatskoj. Tokom 26-27 marta 1941 vojska je je izvela drzavni udar u kome je primorala
da namesnistvo i vlada podnesu ostavke. Usled kapitulacije Jugoslavije ustav je prestao
da se primenjuje.

USTAV TRECE JUGOSLOVENSKE DRZAVE

Ovaj ustav donet je od strane saveznog veca skupstine SFRJ tj preostalih delegata na
onsovu predloga i saglasnosti Narodne skupstine RS i Supstine RCG. Bilo je primedbi na
nacin kako je ustav usvojen, ali je ipak stupio na snagu i njime je stvorena Savezna
Republika Jugoslavija. Ovaj ustav pociva na klasicnoj koncepciji o ustavnoj materiji i
nacelu podele vlasti. Ustav kvalifikuje SR Jugoslaviju kao suverenu saveznu drzavu
zasnovanu na ravnopravnosti gradjana i ravnopravnosti republika clanica. Ustav sadrzi
svega nekoliko veoma apstraktnih nacela o organizaciji vlasti. Savezna skupstina je kao i u
svim drugim drzavama dvodoma. Cine je vece gradjana i vece republika. O izboru i
razresenju predsednika Savezne vlade odlucivalo je ne samo vece gradjana vec i vece
republika. Sistem vlasti federacije uredjen je kao jedan oblik racionalizovanog
parlamentarizma uz primenu kancelariskog principa. Savezna skupstina je nosilac
zakonodavne vlasti i svih drugih ovlascenja za suverenost. Izvrsna vlast je bicefalna i
sastoji se od predsedika republike i savezne vlade. predsednika bira Savezna skupstina.
Izvrsnu vlast ima Savezna vlada a njenog predsednika bira i rasputa Savezna skupstina.
Savezni sud i Savezni drzavni tuzilac imaju po ustavu iste nadleznosti. Savezni sud se
sastoji od sedam sudina biranih na devet godina. Poboljsanje ustava se vidi u pravima
coveka. Nova prava su uvedena a postojeca prosirena. Nacionalne manjine imaju prilicno
siroka prava.