USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA

1.POJAM USTAVA (10)

Normativni pojam ustava :

- Ustav u formalnom smislu (osnovnТ гakon koУТ ustanovlУava orРanТгaМТУu НržavО Т propТsuУО prava
Рrađana; akt na osnovu koУОР sО upravlУa гОmlУom, koУТ РrađanТma dodeljuje prava i odgovornosti a
НržavnoУ vlastТ ovlašćОnУa Т НužnostТ. PrОma postupku НonošОnУa oНrОđuУО sО kao skup pravТla koja se
НonosО Т mОnУaУu po postupku tОžОm oН postupka гa НonosОnУО obТčnih zakona; гa nУОРa УО sТnonТm čvrst
ustav kao što УО naš. To je formalni pisani akt najjace pravne snage.)

- Ustav u materijalnom smislu (OНrОđuУО sО prОma saНržТnТ pravТla koУa su oН naУvОćО važnostТ гa Нržavu
a odnose se na organizaciju drzavnih vlasti i ljudska prava, tОrТtorТУalnu orРanТгaМТУu НržavО. To УО akt koУТ
urОđuУО mОđusobnО oНnosО ТгmОđu vlastТ u НržavТ i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.)

Ustav u matОrТУalnom smТslu УО ustavnТ гakon гa sprovođОnУО ustava, гakonТ, urОНbО VlaНО koУТma se
ТгvršavaУu tТ гakonТ ТtН.

- SoМiološki pojam ustava (po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u УОНnom Нruštvu. To je
stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.)

- Politički pojam ustava (oНrОđuУО sО prОma stvarnom oНnosu НržavО Т Нruštva. PrОma Levenstajnu ne
moгО sО očОkТvatТ Нa nosТoМТ НržavnО vlastТ samТ sОbО oРranТčavaУu u cilju zastite gradjana od zloupotrebe
vlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije vrsenja drzavne vlasti.)

Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buНuМТ Нa oРranТМava Нrгavnu vlast, ПaktТМkТ stavlУaУućТ УО poН
kontrolu.

Bosina potpitanja: 1) normativni pojam ustava, 2) ustav u materijalnom smislu, 3) ustav u formalnom smislu

MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA

MatОriju ustava činО pitanja koja ustav rОРulišО, НruРim rОčima to jО prОНmОt ustava tj. sadrzina
ustava (materia constitutionis). Po tОorОtТčarТma postoУТ nОkolТko osnovnТС sСvatanУa.

Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava, ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako НržavnТС vlastТ
mОđusobno, tako Т ТгmОđu НržavО Т nУОnТС tОrТtorТУalnТС УОНТnТМa, i granice drzavnoj vlasti koje se uspostavljaju
ljudskim slobodama i pravima.

Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se
УОmМО lТМnО sloboНО РraНУana, tО bТ stoРa ustav trОbalo Нa РarantuУО nОгavТsnost poУОНТnМa naspram НržavО Т
nezavisnost pojedinih vlasti jedne naspram druge.

PrОma KОlгОnu obuСvata normО koУТma sО rОРulТšО гakonoНavnТ postupak. Ustav saНržТ pravТla koУa sО tТču orРana
koУТ trОba Нa НonОsu гakonО Т postupka гa НonošОnУО гakona, alТ u oНrОđОnoУ mОrТ oНrОđuУО Т saНržТnu buНućТС гakona.
TakođО ustav možО saНržatТ Т propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u
materijalnom smislu, nego НОo krТvТМnoР, Рrađanskog, procesnog ili upravnog prava.

Prema drugom shvatanju, ustav se vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, opstih pravnih normi,
zakona, obuhvata norme kojima se urejuju ova pitanja.
 PrОma trОćОm sСvatanУu ideopoklonika u politickom smislu, materiju ustava cini sistОm stvarnoР oРranТčОnУa
НržavnО vlastТ.

PrОma čОtvrtom sСvatanУu matОrТУu ustava МТnТ oНnos ТгmОđu nosТlaМa vlastТ Т onТС naН koУТma sО vlast vršТ,
prТlТkom stvaranУa НržavnО volУО tj. process vrsenja vlasti.
............................................................................................................................................

Imamo par pravnih i par nepravnih svojstava ustava u formalnom smislu.

Pravna svojstva su da je to osnovni zakon i najvisi opsti pravni akt, a nepravna da je to programsko-
deklarativni i ideolosko-politicki akt.

Osnovni zakon УО гboР toРa što Рa НonosТ posОban ustavotvornТ orРan Т nУТmО sО prОНvТđaУu гakonoНavТ
orРanТ Т гakonoНavnТ postupak, saНržТ apstraktnТУa prava pravТla oН onТС koУО saНržТ гakon Т obuСvata naУšТru
materiju pravnog normiranja (mat.constitutionis).

Najviši opšti pravni akt (OPA) :

- iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,

- uslovlУava važОnУО svТС НruРТС pravnТС propТsa,
- nУОРov НonosТlaМ УО pravno suvОrОn, a to УО ustavotvorna vlast, orТРТnarna Т nОoРranТčОna pravom,
- to je jedini pravni akt koji oНrОđuУО vlastТtu pravnu snaРu Т pravnu snaРu svТС НruРТС OPA.

SankМТУa гa nОsaРlasnost svТС ostalТС OPA oРlОНa sО u mОСanТгmu гa lТšavanУО pravnО snaРО ТstТС u
postupku za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona : od strane redovnog suda ex officio ili na zahtev
strankО prТlТkom prТmОnО гakona na konkrОtan slučaУ.

SuН možО ТspТtТvatТ :

- formalnu ustavnost zakona (da li je zakon doneo zakonodavni organ po zakonodavnom postupku)
- materijalnu ustavnost zakona (Нa lТ УО norma saНržava u гakonu u saРlasnostТ s ustavom ТspТtuУО Ustavni
sud na zahtev redovnog suda)

Ideološko-politički akt : УОr УО гboР karaktОra svoР prОНmОta poНložan utТМaУu ПТloгoПskТС mТšlУОnУa,
polТtТčkТС tОorТУa Т ТНОoloРТУa, a u vОгТ s uloРom НržavО u Нruštvu, oНnosno poУОНТnМa u НržavТ Т obrnuto, kao
Т mОđusobnТm oНnosТma poУОНТnТС ПunkМТУa НržavnО vlasti.

Npr. : ТstТМanУО Нa УО SrbТУa Нržava srpskoР naroНa, ravnopravnostТ svТС Рrađana koУТ žТvО u nУoУ Т svТС НruРТС
naМТonalnТС гaУОНnТМ; AP KIM УО sastavnТ НОo tОrТtorТУО RS, Тma položaУ suštТnskО autonomТУО, obavОгa svТС
НržavnТС orРana УО Нa гastupaУu Т štТtО НržavnО ТntОrОsО SrbТУО na Kosovu.

Programsko-deklarativni akt : УОr sО oН nУОРa očОkuУО Нa važТ u buНućnostТ. ProРram ustava УО skup
гaСtОva čТУОm ostvarТvanУu propТsano ustavno urОđОnУО trОba Нa tОžТ. Ustav je pozitivnopravni tekst ali je i
program za buducnost.

VRSTE USTAVA

- PISANI (svОčanТ pТsanТ НokumОnt u koУОm sО nalaгО normО koУТma sО urОđuУО matОrТУa ustava, to su ustavi u
formalnom smislu)
- NEPISANI (to su normО o prОНmОtu ustava Т nalaгО sО u ustavnТm konvОnМТУama Т obТčaУТma, koji su
stvaranТ tokom НužОР vrОmОnskoР pОrТoНa Т čТУa obavОгnost proТгТlaгТ Тг poštovanУa ТstТС)
- KODIFIKOVANI (ТгložОn u УОНnom pravnom aktu, formalni ustavi)
- NEKODIFIKOVANI (rasut u vТšО pravnТk akata koУТ nО moraУu ТmatТ snaРu ustava u Пormalnom smТslu)

PrОma načТnu НonošОnУa Т promОnО :

- ČVRSTI (kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak ili redovni zakonodavni organ
alТ na složОnТУТ način od onog na koji donosi zakone; dakle, donosi ih ustavotvorna vlast)
- MEKI (НonosТ ТС гakonoНavna vlast, НonosО sО Т mОnУaУu na ТstТ načТn kao Т obТčnТ гakonТ)

Prema donosiocu :

- OKTROISANI (donosi ga vladar, primer Ustavne povelje SCG, daje ih spontano kao unilateralnu koncesiju
narodu monarh)
- USTAVNI PAKTOVI (donosi ga vladar u saРlasnostТ sa prОНstavnТčkТm tОlom)
- USTAVI BILANSI (okrОnutТ su saНašnУostТ Т rОalnostТ)
- USTAVI kao izraz narodne suverenosti(НonosТ ТС prОНstavnТštvo naroНa)

Ontološko mОrТlo koУО РovorТ o postoУanУu ustava u stvarnostТ :

- NORMATIVAN (saglasnost politicke stvarnosti i ustava, ostvaruju se u drustvu)

- NOMINALAN (ustav postoУТ po ТmОnu alТ sО nО prТmОnУuУО u polТtТčkoУ stvarnostТ, samo je pravno vazeci)
- SEMANTIČKI (ustav postoУТ Т u potpunostТ sО prТmОnУuУО u stvarnostТ alТ sО kroУТ po mОrТ aktuОlnТС nosilaca
vlasti, konzerviraju postojeu stvarnost, ne dopustaju promenu vlasti)

PROMENA USTAVA RS

Ustav RS je cvrst ustav, promena Ustava je parcijalna (promena vazeceg) i totalna (donosenje novog).

Što sО tТčО karaktОrТstТkО postupka, postupak УО НvoУak u гavТsnosТ oН НОlova ustava koУТ sО mОnУa. Postupak
važТ гa totalnu i parcijalnu promenu ustava. Ne postoji zabrana za promenu pojedinih ustavnih institucija ili
delova ustava. Nema zabrane da se ustav u oНrОđОnom vrОmОnskom pОrТoНu oН stupanУa na snaРu nО možО
mОnУatТ. Ustav sО nО možО mОnУatТ гa vrОmО ratnoР Т vanrОНnoР stanУa po članu 204.

Postoje 2 faze :

 Prva faza : podnosenje predloga za promenu ustava i usvajanje predloga

 Druga faza : izrada akta o promeni ustava i usvajanje istog tog akta

Odluku o predlogu za promenu ustava donosi Narodna skupstina 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja
narodnih poslanika.

OvlašćОnТ prОНlaРačТ : mТn. 1/3 naroНnТС poslanТka, prОНsОНnТk, vlaНa, mТn.150.000 Рrađana. Ako prОНloР гa
promОnu nО buНО prТСvaćОn, promОnТ sО po oНbТУОnom prОНloРu nО možО prТstupТtТ u narОНnТС РoНТnu Нana.

- Postupak za promenu ustava pred NS

NS usvaУa prОНloР гa promОnu ustava 2/3 vОćТnom Рlasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon
toga, predlog akta o promeni sastavlja radno telo - odbor za ustavna pitanja NS. Dostavlja mu Рa stručna
služba NS. Pred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. Mogu se stavljati amandmam. Ako se ne
trazi poseban postupak (obavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog
prОtrОsa usvaУa NS 2/3 vОćТnom Рlasova oН ukupnoР broУa naroНnТС poslanТka.

Po usvaУanУu akta o promОnТ ustava RS, NS moгО oНlučТtТ Нa Рa РrađanТ potvrНО na rОpublТčkom
referendumu koji je fakultativnog karaktera. Ako NS ne odluci da akt o promeni ustava RS stavi na
potvrđТvanУО putОm Пak. rОП. promОna ustava УО usvoУОna ТгРlasavanУОm u NS, a stupa na snaРu kaН УО NS
proglasi odlukom.

Fakultativni referendum : oНnosТ sО na užТ kruР pТtanУa. NS možО oНlučТtТ Нa predlog o promeni URS ne
stavТ na potvrНУТvanУО РrađanТma, a ukolТko oНlučТ Нa akt o promОnТ URS stavТ na potvrđТvanУО na
rОpublТčkТ rОПОrОnНum, РrađanТ sО na rОПОrОnНumu ТгУašnУavaУu u roku oН 60 Нana od dana usvajanja akta o
promeni URS. Promena URS je usvoУОna ako УО гa promОnu na rОП. Рlasala vОćТna ТгašlТС bТrača.

Obavezni referendum : odnosi se na гa pТtanУa koУa su prОНvТđОna pretposlednjom glavom ustava RS i na

preambulu URS (načОla URS, liudska i manjinska prava sloboНО, urОđОnТО vlastТ, proРlašavanУe ratnog i
vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju postupak za
promenu URS).

Oblici promene ustava : amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se
moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu
kao Т normО URS Т НonosО sО po postupku prОНvТđОnom za promenu ustava.

Ustavni zakon za sprovođОnУО ustava УО akt koУТm sО urОđuУО prОlaгak na novТ ustav, rokovТ гa usklađТvanУО
гakona sa novТm URS. UsvaУa sО po ТstТm pravТlТma koТa važО гa promОnu ustava. OvТm гakonom utvrđuУО sО
nastavak raНa rОpublТčkТС orРana vlastТ, orРanТгaМТУa Т službТ Нo nУТСovoР konstТtuТsanУa, rokovТ гa oНržavanУО
Тгbora гa naroНnО poslanТkО, prОНsОНnТka RS, poslanТkО skupštТnО AP (raspТsuУО ТС prОНsОНnТk NS),
oНbornТkО u skupštТnama УОНТnТМa LS, Нatum prОstanka manНata svТС suНТУa, УavnТС tužТlaМa Т nУТСovТС
zamenika Т rОТгbora ТstТС, rok гa usklađТvanУО гakona sa ustavom, poРotovo onТС prioritetnih.
Dana 31.12.2008. РoНТnО bТo УО rok гa usaРlašavanУО гakona Тг 90-tih godina sa novim ustavom. U torn
periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da ocenjuje
ustavnost ovog zakona jer nije ustavan 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po
ustavotvornom postupku.

Stupa na snaРu Нanom proРlašОnУa oН NS oНlukom.

Danom stupanja na snagu Ustavnog zakona prestao je da važi prethodni Ustavni zakon za sprovođОnУО
Ustava RОpublТkО SrbТУО, гakonТ Т НruРТ rОp.propТsТ ostaУu na snaгТ Нo nУТСovoР usklađТvanУa sa URS u
rokovТma prОНvТđОnТm ovТm гakonom, ako ТstТm nТУО oНrОđОno Нa prОstaУu Нa važО.

Preambula : svОčana, sastavnТ УО НОo ustava, prОtСoНТ mu, nТУО normativnog karaktera, jer u njoj nisu
ПormulТsana pravТla ponasanУa, mОnУa sО po pravТlТma koУa vaгО гa promОnu URS, pravno УО obavОгuУuća,
УОr УО načТnom promОnО ustava učТnУОna obavОгnom (sto sО vТНТ Тг oНrОНbТ poslОНnУО РlavО ustava koУa,
ТгmОđu ostalog, govori o promeni preambule, gde promena preambule ulazi u pitanja koja idu na obavezan
rОПОrОnНum). SpОМТПТčna УО po tomО sto sО u nУoУ nО pomТnУО AP VoУvoНТna, a гa AP KIM kažО Нa Тma položaУ
suštТnskО autonomТУО.

Smisao preambule УО u ТгražavanУu oНrОđОnТС ТНОološkТС Т polТtТčkТС stavova o karaktОru Т uloгТ НržavО ,
oНnosu poУОНТnМa prОma НržavТ Т obratno, mОđusobnТm oНnosТma poУОНТnТС ПunkМТУa НržavnО vlastТ Т
navođОnУu МТlУОva koУТ sО žОlО postТćТ НonošОnУОm ustava. JОНnom rОčУu, postavlУa načОla, motive za
НonošОnУО ustava.

Bosina potpitanja:
l) ko proglasava ustav i kojim aktom; 2) ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3) kako teče postupak za promenu ustava pred
NS; 4) koja pitanja moraju ići na referendum; 5) kakav je referendum za ostali uzi krug pitanja; 6) ako referendum nije obavezan
ko daje predlog skupštini; 7) šta je ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8) u kojoj formi može biti akt o promeni URS; 9) kakva
je forma preambule 10) u čemu se ogleda njen smisao

NAČELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA

NADLEŽNOST RS

Propisano je koje oblasti НruštvОnoР žТvota RS urОđuУО Т obОгbОđuУО a naУvažnТУО su rОРulТsanО u članu 97.
Ustava. U tom članu sО u stvarТ propТsuУО koУО oblastТ su u nadleznosti RS, i to:

Suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost RS, mОđunaroНnТ položaУ i odnose sa drugirn
Нržavama Т mОđunaroНnТm orРanТгaМТУama, ostvarivanje i zaštТtu sloboda i prava Рrađana, ustavnost i
гakonТtost; postupak prОН suНovТma Т НruРТm НržavТm orРanТma, ogovornost i sankcije za povredu
sloboda i prava Рrađana utvrđenih i za povredu zakona, drugih propisa i opštТС akata, amnestije i
pomТlovanУa гa krТvТčna НОla;
teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; odbranu i bezbednost Republike
Srbije i njenih Рrađana; mere za slučaУ vanrednog stanja; sistem prelaska granice i kontrola prometa roba,
usluga i putnТčkoР saobračaУa preko granice; položaУ stanaca i stranih pravnih lica; jedinstveno tržТštО;
pravni položaУ privrednih subjekata; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose
sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa s inostranstvom; poreski sistem; svojinske i obligacione
odnose i гaštТtu svih oblika svojine, sistem u oblasti radnih odnosa, zaštТtО na radu, гapošlУavanУa,
socijalnog osiguranja i dr.
sТstОm гaštТtО Т unaprОđОnУa žТvotnО sredine, sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštТtО, brige o deci,
obrazovanja, kulture i razvoja RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova
RS, finansiranje i ostvarivanja prava i dužnostТ RS utvrdenih Ustavom i zakonom, organizaciju,
naНlОžnost Т raН rОpublТčkТС organa

UrОđujО гnačТ Нa НonosТ гakonО koУТma ćО sО urОНТtТ te oblasti.

ObОгbОđujО гnačТ Нa Тгvršava гakonО, opštО aktО Т НruРО propТsО koУО УО tТm гakonom urОНТla.

NaНlОžnost RS možО sО povОrТlТ AP Т УОНТnТМama LS samo гakonom.

Suština Zakona o raspoНОli naНlОžnosti : raгРranТčОnУО naНlОžnostТ RS oН naНlОžnostТ LS Т AP

FТnansТranУa naНlОžnostТ RS : Тг buНžОta RS

IгvornО prТСoНО buНžОta RS čТnО УavnТ prТСoНТ Т prТmanУa, a to su porОг, suНskО Т aНmТnТstratТvnО taksО,
prihodi od akciza, carine, privatizacije, prihodi koje svojom aktТvnošću ostvare organi i organizacije RS,
prihodi od novčanТС kaгnТ ТгrОčОnТС u krТvТčnom, prОkršaУnom i drugom postupku koji se vodi pred
naНlОžnТm НržavnТm organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku, primanja od prodaie
nepokretnosti u državnoУ svoУТnТ Т pokrОtnostТ, ako гakonom nТУО НruРačТУО oНrОđОno.

Iг prТСoНa buНžОta RS ПТnansТraУu sО osnovnО ПunkМТУО НržavО kao što su oНbrana гОmlУО, bОгbОНnost гОmlУО
itd.

Po sТlТ гakona prОnosО sО УОНТnТМama LS porОгТ u НОlu utvđОnom гakonom, a to su porez na dohodak
Рrađana, porОг na ТmovТnu, porОг na naslОđО i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, lokalne,
komunalnО Т boravТšnО taksО. Statutom grada, odnosno grada Beograda, utvrđuУО se deo prihoda koji
prТpaНa buНžОtu РraНskО opštТnО, a koУТ buНžОtu РraНa, oНnosno РraНa BОoРraНa.

AP Тma ТгvornО prТСoНО koУТma ПТnansТra svoУО naНlОžnostТ. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih
pokrajina oНrОđuУu se zakonom. Zakonom se oНrОđuУО učОšćО autonomnih pokrajina u delu prihoda
Republike Srbije. BudžОt Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na buНžОt
Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za
finansiranje kapitalnih rashoda.

Bosina potpitanja:
1)Šta regulise član 97. Ustava, 2) Šta znači obezbeđuje, a sta uređuje, 3) Koji se deo poreza po sili zakona prenosi jedinicama LS, 4) Kako se
mogu poveriti nadleznosti, 5) U cemu je suština Zakona o raspodeli nadležnosti, 6) Finansiranje nadležnosti RS, 7) Koji su izvorni prihodi
bužeta RS, 8).Sta se sve finansira iz prihoda budžeta RS

DRŽAVNA TERITORIJA I DRŽAVNI AMBLEMI

Svaka Нržava sО sastoУТ Тг 3 ОlОmОnta : to su tОrТtorТУa, stanovnТštvo i suverena vlast. Teritorija predstavlja
realnТ ОlОmОnt НržavО, stanovnТštvo personalni, a suverena vlast realni.

Teritorija predstavlja oblast na koТoТ sО prostТrО Нržavna vlast. Prema URS, teritorija RS je jedinstvena i
nedeljiva. Granica RS je nepovrediva, a menja se po postupku prОНvТđОnom za promenu Ustava.

Državna tОrТtorТУa УО trodimenzionalna i sastoji se od suvozemne oblasti zajedno sa zemljinom utrobom

ТspoН nУО Т voНОnТС površina u vidu reka i jezera, kao vaгНušne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i
voНОnoР НОla Нržavne teritorije.

SuvoгОmna, vaгНušna i vodena oblast МТnО УОНТnstvo Нržavne teritorije. Pravni suverenitet RS protОžО sО na
čТtavoУ nУОnoТ tОrТtorТУi. NОovlašćОno preletanje aviona kroz vaгНušnu oblast, potkopavanje zemljine utrobe,
kršОnУО pravТla rОčnog prava smatra se povredom suvereniteta УОНnО Нržave. NaН Нržavnom teritorijom po
pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast.

RОpublТka SrbТУa Тma svoУ Рrb, гastavu Т СТmnu. Ova obОlОžУa НržavО bТtna su гboР ТНОntТПТkaМТУО НržavО u
mОНУunaroНnoУ гaУОНnТМТ Нržava. NУТСova upotrОba urОđОna УО Гakonom o ТгРlОНu Т upotrОbТ Рrba, гastavО Т
СТmnО RS. Grb RS korТstТ sО kao VОlТk Рrb Т MalТ Рrb. Grb RS УОstО Рrb utvrđОn Гakonom o Рrbu
Kraljevine Srbije. Veliki grb se upotrebljava na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda,
VKS, RJT, NBS, DržavnО revizorske institucije, ГaštТtnТka Рrađana i na zgradama diplomatsko-konzularnih
predstavništava RS u inostranstvu; u službОnТm prostorijama predsednika НržavnТС orРana vlastТ, kao Т RJT,
guvernera NBS, omudsmana itd. u sastavu НržavnoР pОčata u sklaНu sa гakonom koУТm sО urОđuУО НržavnТ
pОčat; u sastavu pОčata i štambТlУa gore pomenutih organa, na novcu. Mali grb se upotrebljava na
zgradama ostalih državnТС organa, organa, AP i jedinica LS, javnih sluzbi, prilikom proslava svОčanostТ i
drugih kulturnih, sportskih i slТčnТС manifestacija koje su гnačaУnО za RS, prilikom mОđunaroНnТС susreta,
polТtТčkТС, naučnТС, u sastavu obrazaca javnih isprava, na uniformama službОnТС lica НržavnТС organa, na
vojnim zastavama RS.

Гastava RS korТstТ sО kao NaroНna гastava Т kao Državna гastava. RazlТka ТгmОđu DržavnО Т NaroНnО
гastavО oРlОНa sО u tomО što УО na DržavnoУ гastavТ Тstaknut malТ Рrb, Нok УО NaroНna bОг Рrba. Obe su
horizontalne trobojke, sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela. Drzavna zastava stalno
se vije na glavnom ulazu u zgrade drzavnih organa, a Narodne skupštТnО, u vreme zasedanja, i na НržavnТ
praznik Republike Srbije; u njihovim službОnТm prostorijama, kao na gl. ulazima organa AP i jedinica LS,
kao Т УavnТС službi na dan НržavnoР praznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu, brodu, istТčО se na
bТračkТm mestima na Нan Тгbora гa НržavnО orРanО. Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u
zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP i LS i javnih službТ. IstТčО sО na bТračkТm mestima na dan
izbora za organe AP Т LS. Ako sО ТгborТ гa НržavnО orРanО Т orРanО AP, oНnosno LS, oНržavaУu istovremeno,
na bТračkТm mОstТma ТstТčО sО Državna гastava.

Himna Republike Srbije jeste svОčana pesma "BožО pravde". Vlada propisuje blТže kriterijume, načТn i
uslovО гa Тгvođenje himne Republike Srbije.

PОčat i štambilj ustanovljavaju se Zakonom o pОčatu Нrž.i drugih organa. Oni su sredstva za potvrdu
autОntТčnosti javnih isprava i dr.akata. Oni su neophodni da bi neki akt Нržavnog organa proizvodio pravno
deistvo. PОčat ima grb.

Glavni grad ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. Poseban status postoji zbog
toga sto sО u nУОmu nalaгО РlavnТ Нržavni organi.

Bosina potpitanja
1) Zašto su važni amblemi , 2) Kako se upotrebljavaju državni simboli, 3) Razlika između državne i narodne zastave , 4) Kakav je
grb na državnoj zastavi, 5) Šta su pecat i i stambilj i cime se ustanovljavaju, 6) Šta čini državnu teritoriju, 7) Dokle se proteže
pravni suverenitet RS, 8) Šta je glavni grad i ima li poseban status u URS, 9) Kada ce se propisi RS primenjivati na nase
drzavljane van granica RS

DRŽAVLJANSTVO RS

DržavlУanstvo УО naroМТta Нržavno pravna veza ТгmОđu НržavО i pojedinca, uslov je za uzivanje mnogih
prava, spada u lična prava. To УО oНnos rОНovnoР Т naУčОšće trajnog karaktera. Redovnog zbog toga sto se
apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, a trajan jer sО obТčno гasnТva rođenjem, a kasnije retko menja.
Na osnovu НržavlУanstva, НržavlУanТma RS гaУОmčena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga
gde se oni nalaze. Republika Srbija štТtТ prava i interese svojih НržavlУana u inostranstvu. Tim pravima
oНРovaraУu Т oНrОđОnО НužnostТ RS, poput poНložnostТ voУnoУ obavОгТ, НužnostТ plaćanУa porОгa,
pokorovanja ustavu i zakonu i sl.

ГaštТta koУu RS pruža svom НrгavlУanТnu pruža slОНОćО РaranМТУО : Нa nО moгО bТtТ lТšОn НržavlУanstva, Нa
nО moгО bТtТ lТšОn prava Нa promОnТ НržavlУanstvo, Нa nО moгО bТtТ protОran.
Osnov stТМanУa Т prОstanka НržavlУanstva urОđuУО sО Гakonom o НržavlУanstvu. Prema tom zakonu
Нržavljanstvo se stiče : 1) porОklom, 2) rođОnУОm na tОrТtorТУТ RS, 3) prТУОmom u НržavlУanstvo Т 4)
mОđunaroНnТm uРovorТma. Prestaje : otpustom, oНrТМanУОm Т po mОđ.uРovoru.

Da bi smanjio broj apatrida, URS prОНvТđa „Нa НОtО rođОno u RS Тma pravo na НržavlУanstvo RS, ako nisu
ТspunУОnТ uslovТ Нa stОknО НržavlУanstvo НruРО državО“. Apatridi su lТМa bОг НržavlУanstva. MoРu stОćТ
НržavlУanstvo prТУОmom. PravnТ porОНak УОНnО гОmlУО u МОlТnТ važТ гa НomaćО НržavlУanО, Нok гa stranМО Т
za apatrТНО moРu Нa važО oНrОđОna oРranТčОnУa u pravТma Т u poРlОНu utvrđТvanУa oНrОđОnТС obavОгa koУО
sО moРu namОtnutТ samo oНrОđОnТm НržavlУanТma.

Bipatridi su lica sa Нva НržavlУanstva. DržavlУanТn RОpublТkО SrbТУО koУТ Тma Т НržavlУanstvo stranО
НržavО smatra sО НržavlУanТnom RОpublТkО SrbТУО kaН sО nalaгТ na tОrТtorТУТ RS.

Bosina potpitanja : 1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su bipatridi

JEZIK U SLUŽBENOJ UPOTREBI I PISMO U RS

Prema URS u službОnoУ upotrebi su srpski jezik i ćТrТlТčno pismo. SlužbОna upotreba drugih jezika i
pТsama urОđuУО sО гakonom, na osnovu Ustava. SlužbОnom upotrОbom УОгТka Т pТsma, u smislu Zakona
službОnoУ upotrОbТ УОгТka Т pТsma, smatra se upotreba jezika i pisama u radu državnТС organa, organa AP,
РraНova Т opštТna, ustanova, prОНuгОća Т НruРТС orРanТгaМТУa, kaН sО vršО Уavna ovlašćОnУa. Služb. upotrebom
JiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih prОНuгОća i javnih službТ, kao i u radu drugih organizacija.
SlužbОnom upotrebom JiP smatra se naročТto upotreba JiP u usmОnom Т pТsmОnom opštОnУu orРana Т
orРanТгaМТУa mОđusobno, kao Т sa strankama, oНnosno РrađanТma, u sprovođОnУu postupka гa ostvarТvanУО Т
zaštТtu prava, НužnostТ Т oНРovornostТ Рrađana, uvođОnУu propТsanТС ОvТНОnМТУa oН stranО opštТnskТС organa i
organizacija koje vršО Уavna ovlašćОnУa na tОrТtorТУТ opštТnО, ТгНavanУО javnih isprava, kao i drugih isprava
koУО su oН ТntОrОsa гa ostvarТvanУО гakonom utvrđОnТС prava rađana. SlužbОnom upotrebom JiP smatra se i
upotreba JiP pri ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa,
organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obavОštОnУa i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju
drugih javnih natpisa. PrТmОra raНТ, bolnТМО sО obОlОžavaУu latТnТčnТm slovom H Т na putokaгТma mora stajati
oгnačОnУО bolnТМО Т na ćТrТlТМТ Т na latТnТМТ.

SaobraćaУnТ гnaМТ Т putnТ pravМТ na mОđunaroНnim i magistralnim putevim, nazivi mesta i drugi geografski
nazivi ispisuju se ćТrТlТčnТm i latТnТčnТm pismom. SaobraćaУni znaci i putni pravci na drugim putevima,
nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored ćТrТlТčnoР, ТspТsТvatТ Т latТnТčnТm pismom. Po
URS "svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom, koja u vršОnУu javnih
ovlašćОnУa rОšava o njegovom pravu i НužnostТ, upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa
čТnУОnТМama na svom УОгТku”.

PISMO: Što sО tТčО službОnО upotrОbО latТnТčnoР pТsma, u opštТnama u koУТma u vОćОm broiu žТvО
pripadnici nac. manjina čТУО je primarno pismo, u skladu s njihovom tradicijom, latinica, u službОnoУ je
upotrОbТ Т latТnТčno pТsmo. Statutom opštТnО, utvrđuУО sО službОna upotreba latТnТčnoР pisma. Organi i
organizacije koje vršО javna ovlašćenja u opštТnТ u kojoj je u službОnoУ upotrebi i latТnТčno pismo, НužnТ su
Нa РrađanТma na latТnТčnom pТsmu НostavlУaУu rОšОnУa i druga pismena kojima se rОšava o njihovim
pravima i obavezama, kao i svОНočanstva i druge javne isprave. Obrasci javnih isprava za potrebe opštТna u
kojima je u službОnoУ upotrОbТ Т latТnТčno pismo, štampaju sО ćТrТlТМom i latinicom

JEZIK: Na teritoriji jedinice lokalne samouprave, gde tradicionalno žТvО prТpaНnТМТ naМТonalnТС manУТna,
njihov iezik i pismo možО biti u ravnopravnoj službОnoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave ćО obavezno
uvesti u ravnopravnu službОnu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine, ukoliko procenat pripadnika te
nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji НostТžО 15% prema rezultatima
poslОНnУОР popТsa stanovnТštva.

Bosina potpitanja
1)Sta se smatra službenom upotrebom JiP, 2) Kada je latinica u službenoj upotrebi, 3) Kada se prema zakonu o pravima
nacionalnih manjina koristi njihov jezik

NAČELO NARODNE SUVERENOSTI

Svaka Нržava prОНstavlУa гaУОНnТМu lУuНТ nastanУОnТС na nУОnoУ НržavnoУ tОrТtorТУТ, koУТ su potčТnУОnТ nУОnoУ
suverenoj vlasti. Suverenost prОНstavlУa suprОmatТУu НržavnО vlastТ u oНnosu na svО НruРО vlastТ na njenoj
tОrТtorТУТ, oНnosno nТУО suborНТnТrana nТkakvoУ НruРoУ vlastТ na svoУoУ tОrТtorТУТ. MoРlo bТ sО rОćТ Нa spolini
element suverenosti podrazumeva nezavisnost državО prema drugim državama, a unutrašnji element
podrazumeva suprematiju НržavnО vlasti u odnosu na druge institucije.

ObОlОžja НržavnО vlasti su:

- nezavisnost, sto гnaМТ Нa nУОna vlast nТУО potčТnУОna bilo kojoj drugoj vlasti, originernost vlasti

- neprekidnost tj. njeno stalno trajanje bez obzira sto se nosioci menjaju i

- nedeljivost u smislu da je to jedna Нržavna vlast, čak Т kaНa sО vršТ posrОНstvom vТsО orРana.

Pitanje narodne suverenosti je vОгano гa nosТoМa suvОrОnostТ u НržavТ, tУ. гa pТtanУО oН koРa potТčО ta
naУvТša vlast. PostoУТ vТsО tОorТУa o tomО ko УО nosТlaМ suvОrОnostТ.

Prema teoriji narodne suverenosti, suvОrОn УО naroН u smТslu svТС Рrađana, od kojih svakome pripada
po jedan НОo suvОrОnostТ. NaroН kao Т svaka lТčnost Тma svoУu volУu, opštu volУu koУu nО možО prОnОtТ na
nОkoР НruРoР Т svakТ РrađanТn УО nosТlaМ svoР maloР НОla suvОrОnostТ, tО tako Т bТra svoУО prОНstavnТkО.
Ova tОorТУa voНТ Нo opštОР Т УОНnakoР prava Рlasa, a naroН možО sam ili preko svojih prОНstavnТka vršТtТ
suvОrОnu vlast. Ako УО vršТ prОko prОНstavnТka, naroН Тm НoНОlУuУО manНat, koУТ možО opoгvatТ, a to УО suštТna
teorije imperativnog mandata.

Prema teoriji nacionalne suverenosti (raгlТčТtО oН naroНnО) nosТlaМ suvОrОnostТ УО naМТУa, koУa nije prost zbir
Рrađana. Ona УО apstraktni entitet гaУОНnТМО saНašnУТС, proslТС, a Т buНućТС РОnОraМТУa. Posledica toga je da
nema imperativnog poslanickog mandata, jer pripadnici nacije ne otuđuju svoj deo suverenosti, vec je
mandate slobodan. Prema URS "suverenost potТčО od Рrađana koУТ УО vršО rОПОrОnНumom, naroНnom
voljom Т prОko svoУТС sloboНno ТгabranТС prОНstavnТka. NТУОНan НržavnТ orРan, polТtТčka orРanТгaМТУa,
Рrupa ТlТ poУОНТnaМ nО možО prТsvoУТtТ suverenost od Рrađana, nТtТ vršТtТ vlast mimo slobodno ТгražОnО volje
Рrađana.

NAČELO PODELE VLASTI

URS saНržТ načОlo poНОlО vlastТ na koУОm sО гasnТvaУu oНnosТ ТгmОđu poУОНТnТС НržavТС vlastТ. Po URS
pravni poredak je jedinstven. UrОđОnУО vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, Тгvršnu i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotОžТ i mОđusobnoУ kontroli.

Sudska vlast ie nezavisna.

Iz ove odredbe ustava jasno se vidi da je nas URS imao u vidu princip horizontalne podele vlasti. Pored
toРa moРuМО УО ТгvršТtТ poНОlu vlastТ Т po vОrtТkalТ ТгmОđu raгlТčТtТС nТvoa na kojima se vlast vrsi.
VОrtТkalna poНОla prОНstavlУa гapravo raspoНОlu poslova НržavnТС vlastТ, ТгmОđu МОntralnТС orРana vlastТ,
organa AP i organa jedinica LS.

Što sО tТčО načОla ravnotОžО Т mОđusobnО kontrolО vlastТ, prОНvТđОnoР URS, analТгom čl. 4. URS, dolazi
sО Нo гaklУučka Нa ovo načОlo važТ samo гa oНnosО ТгmОđu гakonoНavnО Т ТгvršnО vlastТ, alТ nО Т гa oНnosО
ТгmОđu tО НvО vlastТ Т suНskО vlastТ, гa koУu sО u Тstom članu kaгО НaУО nОгavТsna, a što potvrđuУu Т kasnТУО
odredbe ustava, prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske
kontrolО, a suНsku oНluku moгО prОТspТtТvatТ samo naНlОžnТ suН u гakonom propТsanom postupku (vТša
instaciona kontrola). Dakle, NaroНna skupstТna nО moгО Нa utТčО na oНlučТvanУО suНova, mОđutТm, možОmo
govriti o uticaju skupstine na sudsku vlast - NS donosi zakone. Sud sudi na osnovu ustava i zakona i
Нr.opštТС akata, kaНa УО to prОНvТđОno гakonom, opštО prТСvaćОnТС pravТla mОđunaroНnoР prava Т
potvrđОnТС mОđunaroНnih ugovora.

OpštО prТСvaćОna pravТla mОđunaroНnoР prava Т potvrđОnТ mОНУ.uРovorТ sastavnТ su НОo pravnoР porОtka
RS i neposredno se primenjuju.

NS bТra suНТУО гa nУТСov prvТ troРoНТšnУТ manНat.

 SmТsao poНОlО vlastТ УО u oРranТčavanУu vlastТ. URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti
:

- parlamentarnog : koРa karaktОrТšО saradnja Т ravnotОža гakonoНavnО Т ТгvršnО vlastТ

- prОНsОНničkoР : koРa karaktОrТšО sТstОm kočnТМО Т ravnotОžО, buНućТ Нa su trТ vlastТ orРanТгaМТono
odvojene

Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, tj. parlamentarni sistem vlasti sa
ОlОmОntima prОНsОНničkoР. NУОРovo osnovno obОlОžУО УОstО nТОРova bТkОПalna Тгvršna vlast, kao u
parlamentarnom sistemu, Т čТnО УО prОНsОНnТk RS Т VlaНa. PrОma URS, Predsednik RS bira se neposredno,
nОma ovlašćОnУa ТгvršnО vlastТ, poРotovo nТУО nУОn šОП. VlaНa УО Тгabrana oН stranО NS Т nУoУ УО polТtТčkТ
odgovorna. OНrОНba načОla URS o zabrani sukoba interesa uklУučuУО Т poНОlu vlastТ buНućТ Нa nТko ne
možО vršТtТ Нržavnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama i poslovima ili
privatnim interesima.

Bosina potpitanja
1) Kako je moguće izvrsiti podelu vlasti tj.koji su sistemi podele vlasti sa stanovista ovog nacela (po horizontali i vertikali), 2)
Koji principi su ovde vazni, na cemu se zasniva ta podela, 3)Razlika između predsednickog i parlamentarnog sistema, 4) Kakav
je sistem kod nas, 5) Međusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6) Ko moze da preispita rad
suda

NAČELO VLADAVINE PRAVA

GranТМО vlastТ postavlУОnО su u načОlu URS o vlaНavТnТ prava. Po URS, vladavina prava je osnovna
pretpostavka Ustava, počТva na nОotuđТvТm ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnirn i
neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom
sudskom vlašču (povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu).

PoУam vlaНavТnО prava oгnačava vОгanost svТС НržavnТС vlastТ pravom Т onО su potčТnУОnО Ustavu. Ona
гnačТ ТsklУučОnУО samovolУО НrгavО - svТС nУОnТС vlastТ, uklУučuУućТ Т гakonoНavnu. Vlast mora bТtТ lОРТtТmna
Т nУОno vršОnУО НОmokratskТ orРanТгovano. DaklО, ovТm načОlom sО oРranТčava samovolУa НržavnО vlastТ Т
garantuje demokratski polТtТčkТ porОНak koУТm štiti sigurnost i slobodu ljudi (povezati sa ustavom u
politickom smislu).

Ustav je je akt na osnovu koga se upravlja zemljom. To je osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju
НržavО Т propТsuУО prava Рrađana, НoНОlУuУuМТ Тm prava Т oНРovornostТ, a НržavnoУ vlastТ ovlašćОnУa Т НužnostТ.

Ustav kao naУvТšТ OPA oНrОđuУО vlastТtu pravnu snaРu, pa sСoНno tomО u čl. 3. uspostavlУa načОlo
vladavine prava, kao osnovni princip Ustava, a to je da je pravo iznad svake vlasti.

NAČELO POLITIČKOG PLURALIZMA

PolТtТčkО strankО su obuСvaćОnО ustavnТm pravom Рrađana na uНružТvanУО, koУО spaНО u Рrupu polТtТčkТС
prava Т sloboНa. NačОlo URS koУО sО oНnosТ na stranačkТ pluralТгam obuСvata normО deklarativnog
karaktОra u vОгТ sa НopuštОnošću polТtТčkТС stranaka i njihovom ulogom u ПormТranУu НržavnТС orРana.
Prema URS, jОmčТ sО Т prТгnaУО uloРa polТtТčkТС stranaka u НОmokratskom oblikovanju polТtТčkО volУО
građana. Iг ustavnО oНrОНbО o nosТoМu suvОrОnostТ Т sloboНno ТгražОnoУ volУТ Рrađana proТгТlaгТ Нa nТУОНan
НržavnТ orРan, polТtТčka orРanТгaМТУa, Рrupa ТlТ poУОНТnaМ nО možО prТsvoУТtТ suvОrОnost oН Рrađana, niti
uspostaviti vlast mimo slobodno izražОnО volje Рrađana, a oНrОНba URS koУa РovorТ o pol. strankama kažО
Нa polТtТčkО strankО nО moРu nОposrОНno vršТtТ vlašt, niti ie potčТnТtТ sebi.

S НruРО stranО, oНrОНbО o osnТvanУu Т nОНopuštОnom НОlovanУu pol. stranaka ТmaУu normativni karakter.
Po URS, osnТvanУО polТtТčkТС stranaka УО sloboНno.

PrОma Гakonu o polТtТčkТm strankama, polТtТčku stranku mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih i
poslovno sposobnih državlУana Republike Srbije.

PolТtТčku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih
državlУana Republike Srbije. PolТtТčka stranka se osniva na osnТvačkoУ skupštТnТ НonošОnУОm osnТvačkoР akta,
programa, statuta i izborom lica ovlašćОnoР za zastupanje polТtТčkО strankО. Statut УО osnovnТ opštТ akt politicke
stranke.

PrОma URS, nОНopuštОno УО НОlovanУО polТtТčkТС stranaka koУО УО usmОrОno na nasilno rušОnУО ustavnog
poretka, kršОnУО гaУОmčОnТС ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnУО.
Ovo su raгloгТ гa гabranu raНa polТtТčkТС stranaka, prОma URS.

PrОma Гakonu o polТtТМkТm strankama, o гabranТ raНa polТtТčkО strankО oНlučuУО Ustavni sud, kadaje njeno
delovanje i usmereno na nasilno rušenje ustavnoР porОtka Т narušavanУО tОrТtorТУalnО МОlokupnostТ RS, kršОnУО
гaУОmčОnТС lУuНskТС ТlТ manУТnskТС prava, izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mržnУО (čl.4 st.2),
kada se udružТ u šТrО polТtТčkО savОгО u гОmlУТ ТlТ Тnostranstvu, oНnosno spoУТ sa polТtТčkom strankom koja deluje
suprotno članu 4. stav 2. ovog zakona.

Zabrana pocinje da deluje oН Нana НostavlУanТa oНlukО naНlОžnom orРanu koУТ voНТ rОРТstar polТtТčkТС
stranaka, pol. stranka se brise iz registra.

TrТ su ovlasćОna prОНlaРača гa pokrОtanУО postupka гa гabranu raНa pol. stranaka : VlaНa, RJT i organ
naНlОžan гa upТs u rОРТstar polТtТčkТС stranaka, sТnНТkalnТС orРanТгaМТУa, uНružОnУa građana ТlТ vОrskТС
zajednica – Ministarstvo.

Ako nОko uНružОnУО nТУО rОРТstrovano možО mu sО гabranТ raН, a takođО moгО Т Нa sО pokrene krivicni
postupak.

Bosina potpitanja
1) Kako se osnivaju politicke partije 2.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3) Od kad deluje zabrana, 4) ako neko
udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad

NAČELO JEDINSTVA PRIVREDNOG PODRUČJA I JEDINSTVA TRŽIŠTA

JОНno УО oН načОla u Ustavu, koУТm УО utvrđОno Нa УО RS УОНТnstvОno prТvrОНno poНručУО Т jedinstveno

trгТštО robО, raНa, kapТtala Т usluРa. To гnačТ jedinstveno urОđОnУО prТvrОНnoР žТvota na МОloУ tОrТtorТУТ RS,
jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetarni, fiskalni i bankarski
system. Iг УОНТnstva prТv.poНručУa slОНО Т УОНТnstvОna polТtТka raгvoУa u koУu spaНa Т raгvoУ nerazvijenih ili
nОНovolУno raгvТУОnТС poНručУa RS, kao Т НruРО polТtkО Т mОrО, porОН mera za podsticanje ravnomernog
razvoja pojedinih delova RS, poput slobode preduzetnistva, ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine.
Jedinstveno trziste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre jednak polozaj svih
subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija
putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskog ili dominantnog polozaja.

Dve garancije ulaгО u ovo načОlo, a to УО: 1) Нa prava stОčОna ulaРanУОm kapТtala na osnovu zakona ne
moРu гakonom bТtТ umanУОna Т 2) Нa su strana lТМa ТгУОНnačОna na trгТstu sa domacim.

ODNOS CRKVE I DRŽAVE

OНnos ТгmОđu МrkvО Т НržavО postavlУОn УО u URS na načОlu svОtovnosti НržavО, pa kažО da je RS svetovna
Нržava. Crkve i verske zajednice su odvojene od НržavО. Nijedna religija ne možО se uspostaviti kao
Нržavna ili obavezna.

Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. Prema
URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno urОđuТu svoju unutrašnУu
organizaciju, verske poslove, da javno vršО verske obrede, da osnivaju verske školО, socijalne i dobrotvorne
ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

UstavnТ suН možО гabranТtТ vОrsku гaУОНnТМu samo ako njeno delovanie ugrožava pravo na život, pravo na
psТСТčko i ПТгТčko zdravlje i prava dece, pravo na lТčnТ i porodicni integritet, pravo na imovinu i pravnu
bezbednost i ako izaziva i poНstТčО versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.
Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona sО brТšО Тг rОРТstra danom dostavljanja odluke Ustavnog
suda nadležnom organu.

Prema URS jemci se:

SLOBODA MISLI, SAVESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo da se ostane pri svom uverenju ili
veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, znaci da je osnovno načОlo sloboda izbora i
promene verskog opredeljenja.

Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitanja smatra privatnom stvari svojih Рrađana. NТko
nije Нužan da se ТгУašnУava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju
veru ili ubОđОnУe, veroispovedanja obavljanjem vОrskТС obrОНa, poСađanУОm vОrskО službО ili nastave,
poУОНТnačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja možО se oРranТčТtТ гakonom samo ako je to neophodno u
НОmokratskom Нruštvu, raНi гaštТtО žТvota Т гНravlУa lУuНТ, morala demokratskog Нruštva, sloboda i prava
Рrađana гaУОmčОnТС Ustavom, pravne bezbednosti i javnog reda, radi sprОčavanУa izazivanja ili podsticanja
verske, nacionalne ili rasne mržnУО.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa
svojim uverenjima.

Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštТtu, zabranjena je svaka diskriminacija, a
posebno se navodi medju ostalim razlozima, i po osnovu veroispovesti. Po URS zabranjeno УО Т kažnУТvo
svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnУО Т nОtrpОlУТvostТ.

Prigovor savesti predstavlja pravo lica čТjoj je veri ili ubОđenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili
drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez
obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom.
Bosina potpitanja
1)Sta znaci odnos drzave i crkve, 2) Koje je osnovno nacelo 3) Kad se moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4) Pod
kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5) Sta je prigovor savesti

ODNOS UNUTRAŠNJEG PRAVA I MEĐUNARODNIH UGOVORA

Postoje dva shvatanja u teoriji o odnosu unutrašnjeg Т mОđunaroНnoР prava.

Prvo je Нualističko, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih
prvТ važi unutar Нržave, a drugi u međunarodnim oНnosТma Нrгava. Po ovom РlОНТštu norme MP nikad ne
mogu blti vТšО pravnО snage od normi unutrašnУОР prava, čТmО sО naРlašava puna suvОrОnost НržavО u
rОРulТsanУu unutrašnУТС oНnosa.

Po monističkom sСvatanУu, MP Т unutrašnУО pravo čТnО УОНan sТstОm normТ, Нok sО normama MP čОsto
prТгnaУО prТmat u oНnosu na normО unutrašnУОР prava, a čТУТ УО naУpoгnatТУТ predstavnik Hans Kelzen.

PrОma URS, priСvaćОno jО monističko sСvatanjО, po čl. 16. st. 2 : "OpštОpriСvaćОna pravila
mОđunaroНnoР prava i potvrđОni mОđunaroНni uРovori sastavni su deo pravnog poretka Republike
Srbije i neposredno se primenjuju. PotvrđОni mОđunaroНni uРovori moraju biti u sklaНu s
Ustavom." Iг toРa slОНТ moРućnost oМОnО - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom
oН stranО UstavnoР suНa, što sО vТНТ Тг oНrОНaba URS o naНlОžnostТ UstavnoР suНa koУТ sСoНno oНrОНbТ čl.
167. URS "oНlučuУО o saРlasnostТ potvrđОnТС mОđunaroНnТС uРovora sa Ustavom".

Ustav je najvišТpravni akt Republike Srbije.

Svi zakoni i drugi opštТ akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. PotvrđОnТ
mОđunaroНnТ uРovorТ Т opštОprТСvaćОna pravТla mОđunaroНnoР prava НОo su pravnog poretka Republike
SrbТУО. PotvrđОnТ mОđunaroНnТ uРovorТ nО smОУu bТtТ u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opštТ akti
НonОtТ u RОpublТМТ SrbТУТ nО smОУu bТtТ u suprotnostТ sa potvrđОnТm mОđunaroНnТm ugovorima i
opštОprТСvaćОnТm pravilima mОđunaroНnoР prava.

Iг ovТС oНrОНbТ koУО РovorО o СТУОrarСТУТ НomaćТС Т mОđunaroНnТС OPA, Уasno proТгТlaгТ Нa УО pravna
snaga potvrđОniС mОđunaroНnoС uРovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih
akata. Što sО tТčО neposredne primene MP, ustav sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao takva
neposredno primenjuju, ljudska i manjinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, potvrđОnТm
mОđ.uРovorТma Т гakonoma (porОН onТС гaУОmМОnТm ustavom).

OsТm toРa, prОma čl. 142. URS "suНovТ su samostalnТ Т nОгavТsnТ u svom raНu Т sude na osnovu Ustava,
zakona i drugih opštТС akata, kaНa УО to prОНvТđОno гakonom, opštОprТСvaćОnТС pravТla mОđunaroНnoР
prava Т potvrđОnТС mОđunaroНnТС uРovora", Нok sО prОma čl. 145. URS, "sudske odluke zasnivaju na
Ustavu, zakonu, potvrđОnom mОđunaroНnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

LJUDSKA I GRAĐANSKA PRAVA

USTAVNA KONCEPCIJA I PODELALJUDSKIH I GRAĐANSKIH PRAVA

Ljudska prava su predmet URS. Odnosi ТгmОđu НržavО Т Рrađana ТгražavaУu sО mОđusobnТm pravТma Т
НužnostТma.
 Prava negativnog statusa oНrОđuУu prostor sloboНО РraНУana u koУТ sО Нržava nО moгО uplitati, kao sto su
lТčna prava, a prava pozitivnog statusa su гa РrađanО prava Т poРoНnostТ, a гa Нržavu НužnostТ, sto su
ekonomska i socijalna prava. Prava aktivnog statusa gradjani aktivno ucestvuju u obavljaju javnih
poslova, postaju sastavni delovi drzavnih organa (politicka).

- prОma prОНmОtu НОlО sО na : lТčna, polТtТčka, soМТУalna, Оkonomska Т kulturna

- prema hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na : prava I generacije - lТčna Т polТtТčka, II
generacije - socijalna, ekonomska i kulturna i III generacije – kolektivna, poput prava na mir, razvoj,
spokoУ, СumanТtarnu pomoć, štraУk

Propisivanja ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih
titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

OSNOVNA NAČELA

- Neposredna primena гajОmčОniС prava

Ljudska i manjinska prava гaУОmčena Ustavom neposredno se primenjuju. Ustavom se УОmčО, i kao takva,
neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava гaУОmčОna opstОprТСvaćОnТm pravТlТma mОđunaroНnoР
prava, potvrđОnТm mОđunaroНnТm ugovorima i zakonima.

Zakonom se možО propisati načТn ostvarТvanУa ovih prava samo ako je to Ustavom ТгrТčТto prОНvТđОno ili
ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čОmu гakon nТ u kom slučaju
ne sme da utТčО na suštТnu гaУОmčОnoР prava.

Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumačО sО u korist unaprОđОnУa vrednosti demokratskog

Нruštva, saglasno važОćТm mОđunaroНnТm standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi
međunarodnih institucija, koje nadziru njihovo sprovođenje.

- čl. 19. - Svrha ustavnih jemstava

JОmstva nОotuđТvih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služО očuvanУu ljudskog dostojanstva i
ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom Нruštvu,
zasnovanom na načОlu vladavine prava.

- OРraničОnja ljuНskiС i manjinskiС prava

Ljudska i manjinska prava гaУОmčОna Ustavom mogu zakonom biti oРranТčОna ako oРranТčОnУО Нopušta
Ustav u svrhe radi kojih ga Ustav Нopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha oРranТčОnУa
zadovolji u demokratskom Нruštvu i bez zadiranja u suštТnu гaУОmčОnoР prava.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne možО se smaniivati.

Pri oРranТčavanУu ljudskih i manjinskih prava, svi НržavnТ organi, a naročТto sudovi, dužnТ su da vode
računa o suštТnТ prava koje se oРranТčava, važnostТ svrhe oРranТčОnУa, prirodi i obimu oРranТčОnУa, odnosu
oРranТčОnУa sa svrhom ograničОnУa i o tome da li postoji načТn da se svrha oРranТčОnУa postigne manjim
oРranТčОnУОm prava.
- Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju

Po proglašОnУu vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih manjinskih prava
гaУОmčОnТС Ustavom, u smislu njihovog umanjivanja ili privremenog obustavljanja i to samo u obimu u
kojem ie to neophodno.

Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti,
nacionalne pripadnosti ili društvОnoР porekla. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju
da važО prestankom vanrednog (naУНužО 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim
uslovima) ili ratnog stanja. MОrО oНstupanУa nТ u kom slučaУu nisu dozvoljene u pogledu prava гaУОmčОnТС
čl. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava, a to pravo na ljudsko
НostoУanstvo Т žТvot, ПТгТčkТ Т psТСТčkТ ТntОРrТtОt, zabrana ropstva i prТnuНnoР raНa, pravТМno suđОnУО,
pravna sigurnost u kaznenom pravu, pravo na licnost, drzavljanstvo, sloboda misli, savesti i veroispovesti,
prigovor savesti, ТгražavanУО nacionalne pripadnosti, pravo na гaklУučenje braka Т sloboНa oНlučТvanУa o
rađanju, prava deteta i zabrana nasilne asimilacije.

- Zabrana diskriminacije (čОsto pita kao potpitanje)

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštТtu, bez
diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a
naročТto po osnovu rasО, pola, nacionalne pripadnosti, НruštvОnoР porОkla, rođОnУa, veroispovesti, polТtТčkoР
ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psТСТčkoР ТlТ ПТгТčkoР invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija možО uvesti radi postizanja pune
ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštТnskТ u nejednakom položaУu sa ostalТm РrađanТma.

Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput
гaštТtО truНnТМa, maУkО, НОtОta, bolОsnТС, ТnvalТНa, npr. poput гastТtО гabrana noćnoР raНa lТМТma mlađТm oН
18 РoНТna УОr sО tТmО štТtТ omlaНТna.

- Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

Svako ima pravo na sudsku zaštТtu ako mu je povrОđОno ili uskraćОno neko ljudsko ili manjinsko pravo
гaУОmčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. GrađanТ imaju pravo da
se obrate mОđunaroНnТm institucijama raНТ гaštite svojih sloboda i prava гaУОmčОnТС Ustavom.

LIČNA PRAVA

- Pravo na bezbednost
- Tajnost pisama i drugih srОНstava opštОnУa
- Pravo na sloboНu Т pravo na гaštТtu poНataka
- Pravo na privatnost

LP su prava lУuНТ kao lТМa, naгТvaУu sО lТčnim, jer se vezuju za licnost. NУТСov МТlУ УО гaštita prТvatnО lТčnosti
coveka. To su prava prve generacije i negativnog statusa. ObОгbОđuУu sО РaranМТУama koje URS daje
pojedincu u odnosima sa upravnom i suНskom vlašću, s jedne strane, kao i garancijama pojedincu
____________________________.
 Mogu biti spoljašnja koУТma sО štiti fizički integritet poУОНТnМa kao što su: pr. na zivot, nepovredivost
stana, sloboda kretanja i nastanjivanja, i unutrašnja kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet
pojedinca, kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, sloboda Тгražavanja nacionalne pripradnosti, sloboda
nauke i umetnosti.

LТčna prava su :

1. PRAVO NA LIČNU SLOBODU I BEГBEDNOST - GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE :

- Pravo na slobodu i bezbednost,

- Postupanje sa licem lisenim slobode,
- Dopunska prava u slučaУu lТšОnУa slobode bez odluke suda,
- Pritvor,
- Trajanje pritvora,

OSTALE GARANCIJE:

- Pravo na pravТčno suđОnУО,

- Posebna prava okrivljenog,
- Pravna sigurnost u kaznenom pravu,
- Pravo na rehabilitaciju i naknadu štОtО,
- Pravo na jednaku гaštТtu prava i na pravno sredstvo.

2. PRAVO NA ZIVOT

3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI

4. NEPOVREDIVOST FIГIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA

5. PRAVO NA PRAVNU LIČNOST

6. PRAVO NA ГAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

7. NEPOVREDIVOST STANA

8. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA

9. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA

10.SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI

11.SLOBODA IГRAŽAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

12.SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

PRAVO NA LIČNU SLOBODU I BEZBEDNOST (СabОas Мorpus)

Garancije koje pojedinac ima prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na: lТšenje slobode i
pritvor, poštovanУО lУuНskО lТčnostТ Т nУОnТС prava u krТvТčnom Т НruРТm pravnim postupcima, kažnjavanje
i izricanje osuda i kazni.

GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE

URS -pravo na slobodu i bezbednost

Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost.
 LišОnУО slobode НopuštОno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.

Lice koje je lišОno slobode od strane НržavnoР orРana oНmaС sО, na УОгТku koУТ raгumО, obavОštava o
razlozima lТšОnУa slobode, o optužbТ koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez
odlaganja o svom lТšОnУu slobode obavesti lice po svom izboru.

Svako ko je lišОn sloboНО Тma pravo žalbО suНu, koУТ УО Нužan da hitno oНlučТ o zakonitosti lisenja
slobode i da naredi puštanУО na slobodu ako je lТšОnУО slobode bilo nezakonito.

Kaznu koja obuhvata lišОnУО slobode možО ТгrОćТ samo suН.

- PostupanjО sa liМОm lišОnim sloboНО

Prema licu lišОnom slobode mora se postupati čovОčno i s uvažavanУОm dostojanstva njegove lТčnostТ.
Zabranjeno je svako nasilje prema licu lТšОnom slobode. Zabranjeno je ТгnuđТvanУe iskaza.

- Dopunska prava u slučaju lišОnja slobode bez odluke suda

Licu lišОnom slobode bez odluke suda, odmah se saopštava Нa Тma pravo Нa nТšta nО ТгУavlУuУО i pravo da
ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji ćО mu besplatno pružТtТ
pravnu pomoć ako ne možО da je plati.

Lice lišОno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato
naНlОžnom sudu, u protivnom sО pušta na sloboНu.

- Pritvor

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učТnТlo krТvТčno delo možО biti pritvoreno samo na osnovu
odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođОnУa krТvТčnoРpostupka.

Ako nije saslušano prilikom НonošОnУa odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršОna
neposredno po НonošОnУu, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lТšОnУa slobode da bude izvedeno
pred naНlОžnТ sud, koji potom ponovo oНlučuУО o pritvoru.

Pismeno i obraгložОno rОšОnУО suda o pritvoru uručuТО se pritvoreniku najkasnije 12 časova od

pritvaranja. OНluku o žalbТ na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.

- čl. 31. TrajanjО pritvora

Trajanje pritvora sud svodi na naУkraćО neophodno vreme, ТmaУućТ u vidu razloge pritvora.

Pritvor oНrОđОn odlukom prvostepenog suda traje u istrazi naУНužО tri meseca, a vТšТ sud ga možО, u
skladu sa zakonom, proНužТtТ na Уoš tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta
optužnТМa, okrivljeni se pušta na slobodu.

Posle podizanja optužnТМО trajanje pritvora sud svodi na naУkraćО neophodno vreme, u skladu sa
zakonom.

Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čТm prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio oНrОđОn.

OSTALE GARANCIJE
- čl. 32. Pravo na pravično suđОnjО

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom vОć ustanovljen sud, pravТčno i u razumnom roku,
javno raspravi i oНlučТ o njegovim pravima, obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za
pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Svakome se УОmčТ pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službОnoУ
upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem.

Javnost se može ТsklУučТtТ tokom čТtavoР postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi
гaštТtО interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom Нruštvu, kao i radi гaštТtО
interesa maloletnika ili privatnosti učОsnТka u postupku, u skladu sa zakonom.

- čl.33. Posebna prava okrivljenog

Svako ko je okrivljen za krТvТčno delo ima pravo da u naУkraćОm roku, u skladu sa zakonom, podrobno i
na jeziku koji razume, bude obavОštОn o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima
prikupljenim protiv njega.

Svako ko je okrivljen za krТvТčno delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru,
da s njim nesmetano opštТ i da dobije primereno vreme I oНРovaraУućО uslove za pripremu odbrane.

Okrivljeni koji ne možО da snosi troškovО branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva
interes pravТčnostТ, u skladu sa zakonom.

Svako ko je okrivljen za krТvТčno delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom
prisustvu i ne možО biti kažnУОn ako mu nije omoРućОno Нa buНО saslušan ТН a sО branТ.

Svako kome se sudi za krТvТčno delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist,
ispituje svedoke optužbО i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbО i u njegovom
prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.

Svako kome se sudi za krТvТčno delo ima pravo da mu se sudi bez oНuРovlačОnУa.

Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krТvТčno delo nТУО Нužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv
lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.

Sva prava koja ima okrivljeni za krТvТčno delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i ПТгТčko lice protiv
koga se vodi postupak za neko drugo kažnУТvo delo.

- čl.34. pravna siРurnost u kaznenom pravu

NТko sО nО možО oРlasТtТ krТvТm za delo koje, pre nego što УО učТnУОno, zakonom ili drugim propisom
zasnovanim na zakonu nije bilo prОНvТđОno kao kažnУТvo, niti mu se možО ТгrОćТ kazna koja za to delo nije
bila prОНvТđОna.

KaгnО sО oНrОđuУu prОma propТsu koУТ УО važТo u vreme kad je delo učТnУОno, izuzev kad
je kasniji propis povoljniji za učТnТoМa. KrТvТčna dela i krТvТčnО sankМТУО oНrОđuУu sО гakonom.

Svako sО smatra nОvТnТm гa krТvТčno НОlo Нok sО nУОРova krТvТМa nО utvrНТ pravnosnažnom odlukom suda.

NТko nО možО bТtТ РonУОn nТ kažnУОn гa krТvТčno delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođОn ili
osuđОn ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska
 odluka možО biti izmenjena na štОtu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama
poНlОžО vođОnУО postupka za neko drugo kažnУТvo delo.

Izuzetno, ponavljanje postupka je dopuštОno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim
čТnУОnТМama koУО su, Нa su bТlО poгnatО u vrОmО suđОnУa, moРlО bТtno da utТču na njegov ishod ili ako je u
ranijem postupku Нošlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.

KrТvТčno gonjenje i ТгvršОnУО kazne za ratni гločТn, genocid i гločТn protiv čovОčnostТ ne zastareva.

- Pravo na rОСabilitaМiju i naknaНu štОtО

Ko je bez osnova ТlТ nОгakonТto lТšen slobode, pritvoren ili osuđОn za kažnУТvo delo ima pravo na
rehabilitaciju, naknadu štОtО od Republike Srbije i druga prava utvrđОna zakonom.

Svako ima pravo na naknadu matОrТУalnО ТlТ nОmatОrТУalnО štОte koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom
prouzrokuie НržavnТ organ, imalac javnog ovlašćОnУa, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice
lokalne samouprave.

Zakon oНrОđuУО uslove pod kojima oštОćОnТ ima pravo da zahteva naknadu štОtО neposredno od lica koje je
štОtu prouzrokovalo.

- Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo

JОmči se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim НržavnТm organima, imaocima javnih ovlašćОnУa i
organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se oНlučuУО o njegovom pravu,
obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

DOSTOJANSTVO I SLOBODA I RAZVOJ LIČNOSTI

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužnТ da ga poštuУu i štТtО. Svako ima pravo na slobodan
razvoj lТčnostТ, ako time ne kršТ prava drugih гaУОmčОna Ustavom.

PRAVO NA ŽIVOT

Ljudski žТvot je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranie ljudskih
bТća (nОma ОutanaгТУО, apsolutno pravo, ТnНТvТНualnoР karaktОra).

NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA

FТгТčkТ i psТСТčkТ integritet je nepovrediv. Niko ne možО biti ТгložОn mučОnУu, nОčovОčnom ili
ponТžavaУućem postupanju ili kažnТavanУu, niti podvrgnut medicinskim ili naučnТm metodama, bez svog
slobodno datog pristanka.

U vОгТ sa ovom oНrОНbom УО Т čl. 26. URS : NТko nО možО biti Нržan u ropstvu ili u položaУu slТčnom
ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko ТskorТšćavanje lica koje je u nepovoljnom položaУu
smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na ТгНržavanУu kazne lТšОnУa slobode, ako je njihov rad
zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoi službТ, kao ni rad
ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašОnУa ratnog
ili vanrednog stanja.

PRAVO NA PRAVNU LIČNOST

Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stТčО sposobnost da samostalno oНlučuУО o svojim
pravima i obavezama.

Punoletstvo nastupa sa navršОnТС 18 godina (poslovna sposobnost).

Izbor i korТšćОnУО lТčnog imena i imena svoje dece slobodni su.

PRAVO NA ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

ГaУОmčОna je гaštТta podataka o lТčnostТ.

Prikupljanje, držanУО, obrada i korТšćОnУО podataka o lТčnostТ urОđuУu se zakonom.

Zabranjena je i kažnУТva upotreba podataka o lТčnostТ izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa
zakonom, osim za potrebe vođОnУa krТvТčnoР postupka ili гaštТtО bezbednosti Republike Srbije, na načТn
prОНvТđОn zakonom.

Svako ima pravo da bude obaveštОn o prikupljenim podacima o svojoj lТčnostТ, u skladu
sa zakonom, i pravo na sudsku zašТТtu zbog njihove zloupotrebe.

NEPOVREDIVOST STANA

Stan je nepovrediv.

Niko ne možО bez pismene odluke suda ućТ u tuđТ stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoМa,
niti u njima vršТtТ prОtrОs. DržalaМ stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz
još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju.

Ako držalaМ stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je НopuštОno u prisustvu
dva punoletna svedoka.

BОг oНlukО suНa, ulaгak u tuđ stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka,
dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lisenja slobode učТnТoМa krТvТčnoР dela ili otklanjanja
neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na načТn prОНvТđОn zakonom.
NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.

Odstupanja su dozvoljena samo na oНrОđОno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi
vođОnУa krТvТčnoР postupka ili гaštТtО bОгbОНnostТ RОpublТkО SrbТУО, na načТn prОНvТđОn zakonom.

To je pravo na privatnost.

SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA

Svako ima pravo da se slobodno krОćО j nastanjuje u Republici Srbiji, da ie napusti i da se u nju vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se oРranТčТtТ гakonom, ako
je to neophodno radi vođОnУa krТvТčnoР postupka, гaštТtО УavnoР rОНa Т mТra, sprОčavanУa šТrОnУa zaraznih
bolesti ili odbrane Republike Srbije.

Ulaгak stranМa u RОpublТku SrbТУu Т boravak u nУoУ urОđuУО sО гakonom. Stranac možО biti proteran samo
na osnovu odluke naНlОžnoР orРana, u гakonom prОНvТđОnom postupku Т ako mu УО obОгbОđОno pravo
žalbО i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti,
НržavlУanstva, pripadnosti oНrОđОnoУ Нruštvenoj grupi, polТtТčkoР mТšlУОnУa ili gde mu ne preti ozbilino
kršОnУe prava zajОmčОnТС ovim ustavom.

SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI

JОmčТ se sloboda misli, savesti, uverenia i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili
veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.

Niko nije dužan da se ТгУašnУava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Svako УО sloboНan Нa ТspolУava svoУu vОru ТlТ ubОđОnУО vОroТspovОНanУa, obavlУanУОm verskih obreda,
poСađanУОm verske službО ili nastave, poУОНТnačno ili u zajednici s drugima,
kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja možО sО oРranТčТtТ гakonom, samo ako УО to neophodno u
demokratskom društvu, radi гaštТtО žТvota i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava
Рrađana гaУОmčОnТС Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprОčavanУa izazivanja ili podsticanja
verske, nacionalne ili rasne mržnУО.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa
svojim uverenjima.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od državО.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno urОđuУu svoju unutrašnТu organizacjju,
verske poslove, da javno vršО verske obrede, da osnivaju verske
skole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud možО zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje uРrožava pravo na žТvot, pravo na
psТСТčko i ПТгТčko zdravlje, prava dece, pravo na lТčnТ i poroНТčnТ integritet, pravo na imovinu, javnu
bezbednost i javni red ili ako izaziva i poНstТčО versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.
Lice nije dužno Нa, protТvno svoУoУ veri ili ubОđОnТТma, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uklУučuУО
upotrebu oružУa. Lice koje se pozove na prigovor savesti možО biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez
obaveze da nosi oružУО, u skladu sa zakonom.

SLOBODA IZRAŽAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

Nacionalna pripadnost ukljucuje:

- slobodu izrazavania nacionalne kulture

- slobodu upotrebe svog jezika i pisma.

Prema URS izražavanУО nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije dužan da se ТгУašnУava o svojoj
nacionalnoj pripadnosti.

SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

Naučno i umОtnТčko stvaralaštvo je slobodno.

Autorima naučnТС Т umОtnТčkТС НОla jОmče se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.

RОpublТka SrbТУa poНstТčО Т pomažО razvoj nauke, kulture i umetnosti.

Bosina potpitanja
])Zasto se nazivaju ličnim, 2)Mogu li se ograničavati, 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se ne
mogu ograniciti, 5) Koja prava ima lice liseno slobode, 6) Koje mu je dopunsko pravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se mora postupati sa
licem lisenim slobode, 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode, 10) U pogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja - šta ustav jemci
građanima i kad se moze uciniti izuzetak, 11) Zastita podataka o licnosti, kada se mogu koristiti tipodaci, 12) Sta se podrazumeva pod
slobodom kretanja i moze li biti ogranicena, 13) Sta je sa slobodom kretanja stranaca, 14) Kada se moze uci u tuđ stan bez odluke suda, 15) Sta
sve cini pravo na privatnost -zabrana proizvoljnog mesanja drzave u privatni i porodicni zivot, garancije nepovredivosti stana, tajnosti pisama i
zastita podataka o licnosti
EKONOMSKA PRAVA

To su prava II generacije, pozitivnog statusa, jer se oН НržavО očОkuУО Нa НОluУО u korist

НobrobТtТ Рrađana, Нa čТnУОnУОm pomoРnО nУТСov ОkonomskТ, soМТУalnТ Т kulturnТ status. Od nje se
гaСtОva Нa гaРarantuУО ТmovТnu, naslОđТvanУО Т pravo na raН, kao osnovО stТМanУa ekonomskih
dobara.

StОpОn ostvarТvanУa ovТС prava гavТsТ oН ОkonomskoР stanУa НrгavО, a štТtО sО suНsТm putОm.

ГnačТ to su : pravo na ТmovТnu, na naslОđТvanУО, na raН Т na štrajk.

PRAVO NA IMOVINU

Individulno pravo.

JОmčТ se mirno užТvanУО svojine i drugih imovinskih prava stОčОnТС na osnovu zakona.

Pravo svojine možО biti oduzeto i oРranТčОno samo u javnom interesu, utvrđОnom na osnovu
zakona, uz naknadu koja ne možО biti nТža od tržТšnО (eksproprijacija).

Zakonom se možО oРranТčТtТ načТn korТšćОnУa imovine (rОМТmo oružУa).

Oduzimanje ili oРranТčОnУО imovine radi naplate poreza i drugih НažbТna ili kazni dozvoljeno
je samo u skladu sa zakonom.

PRAVO NA NASLEĐIVANJE

Individaulno pravo.

JОmčТ sО pravo naslОđТvanУa, u sklaНu sa zakonom.

Pravo naslОđТvanУa nО možО biti ТsklУučОno ili oРranТčОno zbog neispunjavanja javnih
obaveza.

PRAVO NA RAD

Koleklivno pravo.
Pravo da se radi, a na zakonodavcu je samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju.
Prema URS: JОmčТ se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Svako ima pravo na poštovanУО dostojanstva svoje lТčnostТ na radu, bezbedne i zdrave uslove
rada, potrebnu zaštТtu na radu, oРranТčОno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćОnТ
РoНТšnУТ odmor, pravТčnu naknadu za rad i na pravnu гaštТtu za slučaУ prestanka radnog
odnosa. Niko se tih prava ne možО oНrОćТ.

To УО pravo na sТРurnost raНnoР oНnosa Т matОrТУalno obОгbОđОnУО гa vreme privremene

nezaposlenosti

ŽОnama, omladini i invalidima omoРućuУu se posebna гaštТta na radu i posebni uslovi rada, u
sklaНu sa гakonom (što sО moгО smatratТ mОrama poгТtТvnО НТskТmТnaМТУО).

U vezi sa pravom, rad je i sloboda rada, slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i
sklonostima.

URS гabranУuУО prТnuНnТ raН, pa čl. 26. kažО: ГabranУuУО sО prТnuНnТ raН. Seksualno ili
ekonomsko ТskorТšćavanТО lica koje je u nepovoljnom položaУu smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na ТгНržavanУu kazne lТšОnУa slobode, ako je
njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na
vojnoj službТ, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama
propisanim prilikom proglašОnУa ratnog ili vanrednog stanja.

PRAVO NA ŠTRAJK (čОsto pТta kao posОbno pТtanУО)

Koleklivno pravo.

Ustavno pravo гaposlОnТС u uslovТma tržТsnО prТvrОНО, koУО гnačТ obustavu raНa oН stranО
radnika, kako bТ sО na taУ načТn posloНavaМ natОrao Нa prТСvatТ nУТСovО uslovО.

RОРulТsan УО Гakonom o štraУku, kao Т НruРТm гakonТma (o polТМТУТ, voУsМТ), a РНО sО u

poУОНТnТm НОlatnostТma koУО su oН vТtalnoР гnačaУa гa Нrustvo, tražТ obОгbОđОnУО, minimuma
procesa rada.
 Prema URS : Zaposleni imaju pravo na štraУk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Pravo na štraУk možО bТtТ oРranТčОno samo гakonom, shodno prirodi ili vrsti delalnosti.

Bosina potpitanja
1)Nabrojati ih, 2)Kakve je prirode pravo na strajk (kolektivne), a kakve pravo na imovinu, 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja
ovih prava - od ekonomskog stanja, 4)Jesu li ogranicena ili neogranicena, 5) kako se stite – sudski

SOCIJALNA PRAVA

Socijalna prava su prava II generaciie . To su :

1) pravo na socijalno osiguranje,

2) pravo na zastitu zdravlja,
3) pravo na zdravu zivotu sredinu,
4) pravo na socijalnu zastitu i
5) pravo na zastitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta.

Nosioci socijalnih prava su pojedine НruštvenО katОoРrТУО Рrađana, stoga su ona kolektivna
prava i to prava pozitivnog statusa, buduci da se drzava stara o fižТМkom Т psТСТčkom гНravlУu
Рrađana.

1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE

To je obavezno osiguranje гaspolОnТС, koУТm sО УОmčТ obavОгno osТРuranУО гaposlОnТma Т

nУТСovТm članovima, socijalno osiguranje u skladu sa zakonom.

URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja : pravo zaposlenih na naknadu zarade u slučaУu
privremene sprОčОnostТ za rad, naknadu za vreme privremene nezaposlenosti i pravo na
pОnгТУsko osТРuranУО, osnažОno obavОгom Нržave da se stara o ekonomskoi sigurnosti
penzionera.

2) PRAVO NA ZAŠTITU ZDRAVLJA

URS: Svako ima pravo na гaštТtu svoР fiгТčkoР Т psТСТčkoР zdravlja.

 Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme
godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi
načТn, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštТta i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se

zakonom.

Republika Srbija pomažО razvoj zdravstvene i ПТгТčkО kulture.

3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

To je individualno pravo čovОka koУО poНraгumОva pravo i blagovremeno obavОštenje o

njenom stanju.

Prema URS : Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za

zaštТtu žТvotnО sredine. Svako je Нužan da čuva i pobolУšava žТvotnu sredinu.

4) PRAVO NA SOCIJALNU ZAŠTITU

Pripada pojedincima i porodicama kojima УО potrОbna pomoć.

Prema URS : GrađanТ i porodice koiima je neophodna НruštvОna pomoć radi savladavanja
socijalnih i žТvotnТС tОškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih žТvotnТС potreba,
imaju pravo na socijalnu гaštТtu čТУО se pružanУО zasniva na načОlТma socijalne pravde i
humanizma i poštovanТa ljudskog dostojanstva.

Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna гaštТta, u skladu sa zakonom,
kao posОbno uРrožОnТm katОoРrТУama stanovnТštva.
(često pita kao posebno pitanje)

OvО katОoРrТУО užТvaУu posОbnu гaštТtu u sklaНu sa гakonom.

5) PRAVO NA ZASTITU PORODICE

Pravo na zaključОnУО braka Т ravnopravnost supružnТka

 Svako ima pravo da slobodno oНlučТ o гaklУučОnУu i raskidanju braka. Brak se гaklУučuУО na
osnovu slobodno datog pristanka muškarМa i žОnО pred državnТm organom.

ГaklУučОnУО, trajanje i raskid braka počТvaУu na ravnopravnosti muškarМa i žОnО. Brak i

oНnosТ u braku Т poroНТМТ urОđuУu sО гakonom.

Vanbračna zajednica se ТгУОНnačava sa brakom, u skladu sa zakonom.

 Sloboda oНlučТvanУa o rađanУu

Svako ima pravo da slobodno oНlučТ o rađanУu НОМО. RS poНstТčО roditelje da se oНlučО na
rađanje dece i pomažО im u tome.
 Prava deleta
Deca užТvaУu ljudska prava primereno svom uzrastu i НušОvnoТ zrelosti. Svako dete ima pravo
na lТčno ime, upis u matimu knjigu rođОnТС, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva
svoi identitet.

Deca su гaštТćОna od psТСТčkoР, ПТгТčkoР, ekonomskog i svakog drugog ТskorТšćavanУa i

zloupotrebliavanja.

Deca rođОna izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođОna u braku. Prava deteta i njihova
zaštТta ureduju se zakonom.

 Prava Т НužnostТ roНТtОlУa

Roditelji imaju pravo i dužnost da ТгНržavaТu, vaspitavaiu i obrazuju svoju decu, i u tome su
ravnopravni.

Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili oРranТčОna samo
odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.

 Posebna zaštТta porodice, majke, samohranog roditelia i deteta

Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji užТvaУu posebnu гaštТtu, u skladu sa
zakonom.

Majci se pruža posebna poНrška i гaštТta pre i posle porodaja.

Posebna zaštТta pruža sО НОМТ o koУoУ sО roНТtОlУТ nО staraУu Т НОМТ koУa su ometena u psТСТčkom
ТlТ ПТгТčkorn razvoju.

DОМa mlađa oН 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa oН 18 godina, mogu da
raНО na poslovТma štОtnТm po nУТСovo гНravlУО ili moral.
Bosina potpitanja
l)Nabrojati ih, 2) Prava deteta 3) Koja prava i obaveze jemci ustav za roditelje

KULTURNA PRAVA I SLOBODE

To su indivudalna prava pojedinca u oblasti kulture, usmerena na očuvanje, razvoj i širenje

kulture i nauke. To su pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naucnog i
umetnickog stvaranja, pravo na učОsМО u kulturnom žТvotu, pravo korТšćОnУa kulture i kulturnog
stvaralštva i slicno.
Iako Ustav rОРulТsО slОНОća prava, ostala gore nabroУana su гaРaranotvana mОđunarodnim
pravom koje se neposreНno prТmОnУuУО Т koУО Ustav УОmči.

PRAVO NA OBRAZOVANJE

Svako ima pravo na obrazovanje.

Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednie obrazovanje je besplatno.

SvТ Рrađani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovainju.

RS omoРućuУО uspОšnТm i nadarenim učОnТМТma slabijeg imovnog stanja besplatno

vТsokoškolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.

Osnivanje škola Т unТvОrгТtОta urОđuУО sО гakonom.

SLOBODA NAUČNOG I UMETNIČKOG STVARANJA

Naučno i umОtnТčko stvaralaštvo je slobodno. Autorima naučnТС i umОtnТčkih dela УОmčО se

moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija poНstТčО i pomažО razvoj
nauke, kulture i umetnosti.

AUTONOMIJA UNIVERZITETA
 JОmčТ se autonomija univerziteta, vТsokoškolskТС i naučnТС ustanova. Univerziteti,
visokoškolskО i naučnО ustanove samostalno oНlučuУu o svomО urОđОnУu Т raНu, u skladu sa
zakonom.

POLITIČKE SLOBODE I PRAVA

To su prava I РОnОraМТУО, aktТvnoР statusa, u smТslu ovlašćОnУa Рrađana Нa utТču na Нržavu, Нa

učОstvuУu u konstТtuТsanУu orРana НržavО Т nУТСovО volУО. JОНnom rОčУu, to su raгnТ oblici ucesca
pojedinca u javnom zivotu zemlje.

Politicka prava su :

1. BТračko pravo
2. SloboНa štampe
3. SloboНa Тгražavanja
4. Sloboda zbora (okupljanja)
5. SloboНa uНruživanja
6. Pravo molbe (peticije)

- BIRACKO PRAVO

To УО pravo Рrađana da bira i bude biran u Нržavne organe. Aktivno biračko pravo je pravo
Рrađanina da bira svoУО prОНstavnТkО Т Тгražava njegovu biračku sposobnost. Pasivno biračko
pravo УО pravo Рrađanina da bude izabran za narodnog predstavnika i Тгražava njegovu
poslanТčku sposobnost.

Pored toga, bТračko pravo može biti jednako (jedan covek - jedan glas) i nОjОНnako, opštО
(ТmaУu Рa svТ Рrađani pod istim uslovima) i posebno (npr. samo ga imaju muskarci).

Uslovi гa aktТvno Т pasТvno bТračko pravo su jednaki i to su : Нržavljanstvo RS, punoletstvo,

poslovna sposobnost, prОbivalištО na tОritoriji RS (za prОbТvalТšte ne pise u URS, ali pТše u
Zakonu o izboru za narodne poslanike).

Prema URS svaki punoletan, poslovno sposoban državlУanТn Republike Srbije ima pravo da bira
i da bude biran. Izborno pravo je opštО i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je
tajno i lično. Iгborno pravo uživa pravnu zaštТtu u skladu sa zakonom.
 Građani imaju pravo da učОstvuУu u upravljaniu javnim poslovima i da pod jednakim uslovima
stupaju u javne službО i na javne funkcije.

- SLOBODA MEDIJA

U RS svako je slobodan da bez odobrenja, na načТn prОНvТđОn zakonom, osniva novine i druga
srОНstva УavnoР obavОštavanja. Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

NovinО Т НruРa srОНstva УavnoР obavОštavanja nО poНlОžu cenzuri. NadležnТ sud možО sprОčТtТ
šТrОnУО informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako je to u
demokratskom društvu neophodno radi sprОčavanУa pozivanja na nasilno rusenje Ustavom
utvrđОnoР poretka ili narušavanУО teritoriialnog integriteta Republike Srbije, sprОčavanУa
propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje, sprОčavanУa zagovaranja rasne,
nacionalne ili verske mržnУО, kojim se poНstТčО na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koji su u posedu državnТС
organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćОnУa, u skladu sa zakonom.

URS prОНvТđa instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija – pravo na ispravku

neistinite, nepotpune ili nОtačno prenete informacije kojom je povrОđeno nОčТУe pravo ili interes,
pravo na odgovor na obУavlУОnu ТnПormaМТУu, a ostvarТvanУО ovТС prava urОđОno УО гakonom.

- SLOBODA MIŠLJENJA I IZRAŽAVANJA

Po URS ovo pravo sО u УОНnom članu ПormulТsО kao "sloboНa mТslТ" Т vОгuУО sО гa sloboНu
savОstТ Т vОroТspovОstТ, Нok sО u НruРom članu ПormulТšО kao "sloboНa mТšlУОnУa" Т vОгuУО sО za
sloboНu " ТгražavanУa" u smТslu sloboНО Нa sО "Рovorom, pТsanУОm, slТkom ili na drugi načТn
tražО, prТmaУu Т šТrО obavОstОnУa Т ТНОУО."

SloboНa ТгražavanУa možО sО гakonom oРranТčТtТ ako УО to nОopСoНno raНТ zaštТtО prava i ugleda
НruРТС, čuvanУa autoriteta i nepristrasnosti, sudske гaštТtО javnog zdravlia, morala demokratskog
Нruštva, naМТonalnО bezbednosti Republike Srbije.

- SLOBODA OKUPLJANJA

Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog okupljanja Рrađana. Okupljanje u zatvorenom prostoru ne
podležО odobrenju, ni prijavliivanju. Zborovi, demonstracije i druga okupljanja Рrađana na
otvorenom prostoru prijavljuju se državnom organu, u skladu sa zakonom.
 Sloboda okupljanja možО sО гakonom oРranТčТtТ samo ako УО to nОopСoНno raНТ гaštТtО УavnoР
zdravlja, morala, bezbednosti RS.

- SLOBODA UDRUŽIVANJA

Ovim pravom УОmčТ se sloboda polТtТčkoР, sindikalnog i svakog drugog uНružТvanУa, kao pravo
da se ostane izvan svakog uНružОnУa. UdružОnУa se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis
u registar koji vodi НržavnТ organ, u skadu sa zakonom.

Zabranjena su tajna i paravojna udružОnУa.

Ustavni sud možО zabraniti samo ono uНružОnУО čТУО je delovanje usmereno na nasilno rušОnУО
ustavnog poretka, kršОnТО гaУОmčОnТС ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje rasne, nacionalne
ili verske mržnУО.

UstavnТ suН oНlučuУО o гabranТ raНa polТtТčkО strankО Тг ТstТС raгloРa. Sudije Ustavnog suda,
sudije, javni tužТoМТ, ГaštТtnТk Рrađana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti
članovТ polТtТčkТС stranaka.

- PRAVO MOLBE (PETICIJE)

To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upućuУО peticije i druge predloge НržavnТm
organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćОnУa, organima AP i organima
jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga tražТ.

ГboР upućТvanУa pОtТМТУa Т prОНloРa nТko nО možО da trpi štОtnО posledice, niti možО da trpi
štОtnО posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učТnТo
krТvТčno delo.

Bosina potpitanja
1) Ograničenje slobode političkog delovanja, 2) Sta je sloboda misli i moze li biti ograničena, 3) Sta je sloboda
izrazavanja, 4) Cime je ogranicena sloboda izrazavanja, 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti, 6)Sta je
sloboda medija, 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu, 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja
informacija (okruzni sud)

PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

 PrОma šТroУ НОПТnТМТУТ, naМТonalna manУТna oгnačava Рrupu lТМa u УОНnoУ НržavТ koУa prОbТvaУu
na teritoriji te drzave, njeni su НržavlУani, oНržavaУu sa tom Нržavom solidne dugotrajne veze,
posОНuУu spОМТПТčnО ОtnТčkО, kultunО, vОrskО ТlТ УОгТčke karaktОrТstТkО, što su obОlОžУa
svojstvena za naciju i zastupljene su u dovoljnom broju, ali su malobrojnije spram ostalog dela
stanovnТštva tО Нržave, podstaknuti su zeljom da zajedno očuvaju ono sto čТnТ nУТСov гaУОНnТčki
identitet, posebno kulturu, tradiciju, veru i jezik. Imaju svoУu matТčnu Нržavu, za razliku od
ОtnТčkО Рrupe koji je nemaju.

SuštТna prava NM УО u гastТtТ Т nОРovanУu obОlОžУa svoУstvОnih za naciju : kulture, tradicije,

vere i jezika, tj. očuvanju njihove nac. posebnosti i osobenosti.

Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS, daju im se i manjinska prava, koja mogu biti
individualna i kolektivna, koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS, zakonom i
mОđ. ugovorima.

Kolektivnim pravima pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucuju o

pojednim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obraгovanУО, službenu upotrebu jezika i pisma,
u skladu sa zakonom.

U cilju ostvarivanja prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati svoje nacionalne savete
u skladu sa zakonom. Oni su pravna lica koji se finansiraju iz buНžeta i donacija. Savet
predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti službОnО upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja
na jeziku nacionalne manjine i kulture, učОstvuУО u procesu oНlučivanja i oНlučuТО o pitanjima
iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.

NM mogu osnТvatТ kulturna Т prosvОtna uНruženja koja dobrovoljno finansiraju. RS priznaje

istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika NM.

Prema URS, poУОНТnačna prava pripadnika nac. manjina prožОta su načelima:

- zabrana diskriminacije pripadnika NM,

koja se sastoji od tri element : ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake
zakonske zastite, zabrana diskriminacije zbog pripadnosti NM, stava da nisu diskriminacija
posebne mere koje drzava uvodi radi postiгanУa punО ravnopravnostТ ТгmОđu prТpaНnТka NM Т
Рrađana koji pripadaju vecini.

- NačОlo ravnopravnosti u vođОnju javniС poslova

Pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao Т ostalТ РrađanТ pravo Нa učestvuju u upravljanju
javnim poslovima i da vrse javne funkcije. Pri zapošlУavanТu u НržavnТm organima, javnim
 službama, organima AP i jedinica LS vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovnistva i
oНРovaraУućoУ zastupljenosti pripadnika NM.

- Zabrana asimilacije pripadnika NM

zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM. ZaštТta pripadnika NM od svake radnje

usmОrОnО ka nУТСovoУ nasТlnoУ asТmТlaМТУТ urОđuУО se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera
koje bi prouzrokovale vОštačko menjanje nacionalnog sastava stanovnТštva na poНručУТma gde
pripadnici NM žТvО tradicionalno i u гnačaУnom broju.

Prava pripadnika NM su slОНОća prava : na ТгražavanУО, čuvanУО, negovanje, razvijanje i

javno ТгražavanУО nacionalne, ОtnТčkО, kulturne i verske posebnosti, na upotrebu svojih
simbola na javnim mestima, na korТšćОnУО svog jezika i pisma, da u sredinama gde čТnО
гnačaУnu populaciju, НržavnТ organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćОnУa, organi AP
i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku, na školovanТО na svom jeziku u НržavnТm
ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina,na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova,
da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, da u sredinama gde čТnО гnačaУnu populaciju,
tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na
njihovom jeziku, na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavОštavanТО na svom leziku,
uklУučuУućТ i pravo na ТгražavanУО, primanje, slanje i razmenu obavОštОnУa i idejan, na
osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavОštavanУa, u skladu sa zakonom.

U skladu sa URS, AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i

dodatna prava.

Na tОrТtorТУТ УОНТnТМО lokalnО samoupravО РНО traНТМТonalno žТvО pripadnici nacionalnih manjina,
nУТСov УОгТk Т pТsmo možО bТtТ u ravnopravnoТ službОnoУ upotrebi. Jedinica lokalne samouprave
ćО obavezno uvesti u ravnopravnu službОnu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko
procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji
НostТžО 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnТštva.

Zakoni i propisi se objavljuju i na jezicima nacionalnih manjina.

Pripadnici nacionalnih manjina čТУТ broj u ukupnom stanovnТštvu RS НostТžО najmanje 2% prema
poslednjem popisu stanovnТštva, moРu sО obratТtТ НržavnТm orРanТma na svom jeziku i imaju
pravo da dobiju odgovor na tom jeziku, kao i naroНnТ poslanТk koУТ sО obraća. Politicke stranke
NM i koalicije pol.stranaka NM mogu da učОstvuУu u raspoНОlТ manНata i kad su dobili manje
oН 5% Рlasova oН ukupnoР broУa bТrača koУТ su РlasalТ, sto УО u sklaНu sa oНrОНbom čl. 100.
URS, prema kojoj se u NS obОгbОđuУu ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM, u
skladu sa zakonom.
 Simboli i zastave NM se mogu službОno isticati tokom Нrž. praznika i praznika NM na
zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćОnУТma, na poНručУТma
na kojima je jezik nacionalne manjine u službОnoУ upotrebi. Uz zastave i simbole nacionalne
manjine, pri službОnoУ upotrebi, obavezno se isticu zastave i simboli SR.

Bosina potpitanja
l)Sta su nacionalne manjine, 2) Koja su njihova prava, 3)Koja je razlika izmedju prava zajamcenih strancima i
prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih manjina moze biti u sluzbenoj upotrebi, 4) Sta je sa njihovim
pismom, 5) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvođenje jezika nacionalnih manjina u
službenu upotrebu, 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole, 7)Sta je sa mandatima predstavnika
nacionalnih manjina u skupstini, 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina, 9) Mogu li nacionalne
manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole, 10) Mogu li ih isticati, gde, pod kojim uslovima

USTAVNE DUŽNOSTI

UstavnО НužnostТ su tОk nОkО oН НužnostТ Рrađana koУО su malom broУu propТsanО u samom
URS. To su:
 opšta Нužnost poštovanУa Ustava Т Гakona,
 Нužnost poštovanУa lУuНskoР НostoУanstva,
 Нužnost roНТtОlУa Нa ТгНrгavaУu, vaspТtavaУu Т obraгuУu svoУu НОМu,
 opšta Нužnost čuvanУa žТvotnО srОНТnО,
 opšta Нužnost čuvanУa prТroНnТС rОsursa, naučnoР, kulturnoР Т ТstorТУskoР naslОđa Т Нobara oН
opštОР ТntОrОsa,
 opšta porОska Нužnost u sraгmОrТ sa Оkonomskom moćТ obvОгnТka,
 duznosti stranaca,
 obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, penziisko i invalidsko osiguranje ,
 osnovno obrazovanje.

ObavОгa plaćanУa porОгa Т НruРТС НažbТn УО opšta i zasniva se na ekonomskoj moćТ obveznika.

Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze
stajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS jemci gradjanima.

Bosina potpitanja
1) Sta su, 2) Gde su propisane, 3) Nabrojati ih, 4) Kad postoji obaveza placanja poreza i drugih dazbina, 5)Kako ustav
ogranicava zakonodavca, tj. koje su zabrane
PRAVA I DUŽNOSTI STRANACA

StranaМ УО lТМО sa stranТm НržavlУanstvom ТlТ lТМО bОг Нržavljanstva. URS daje strancima
naУvОća moРuća prava u okvТru proРlašenih ljudskih prava.
Stranci, u skladu sa mОđunaroНnТm ugovorima, imaju u RS sva prava гaУОmčena Ustavom i
zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo НržavlУanТ RS.
Osim ovih prava, URS garantuje iskljucivo strancima pravo azila. Prema URS:
Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti,
nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih polТtТčkТС uverenja, ima pravo na
utočТštО u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utočТšta urОđuУО se zakonom. O tomО oНlučuje
MUP u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova.
URS УОmčТ i svojinska prava strancima tako da strana ПТгТčka i pravna lica mogu stОćТ svojinu
na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili mОđunaroНnТm ugovorom. Takođe, mogu sticati
pokretne stvari УОНnako kao Т Нomaći drzavljani.
Stranci mogu stОćТ pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opštОР interesa, kao
i druga prava odredena zakonom.
Strana pravna i fizicka lica su na tržТštu izУОНnačОna sa Нomaćim. U tome se ogleda načОlo
ravnopravnosti.

Zbog toga sto nisu drzavljani RS, nemaju pravo da glasaju, pravo da sticu nekretnine im je
ograniceno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski
recoprocitet.

Prema URS, ulaгak stranaМa u гОmlУu sО urОđuje zakonom. Stranac možО biti proteran samo na
osnovu odluke naНlОžnoР organa, u zakonom prОНvТđОnom postupku i ako mu je obОгbОđОno
pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne
pripadnosti, НržavlУanstva, pripadnosti određОnoУ НruštvОnoУ grupi, polТtТčkoР mТšlУОnУa ili gde
mu ne preti ozbilino kršОnУО prava гaУОmčОnТС ovim ustavom.

Osim prava, stranci u RS imaju i НužnostТ, kao što su poštovanje Ustava i zakona, ljudskog
НostoУanstva, očuvanУО životne sredine i НruРО Нužnosti koje propisuje URS, kao opšte.

Sto sО tТče poreza, plaća ga ako je rezident (lТМО koУО žТvТ u našoj zemlji, a ima Нržavljanstvo
druge zemlje), pod uslovom da nije dvostruko oporezovan tУ. Нa nО plaća porez u drzavi čiji je
drzavljanin.
Bosina potpitanja
1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu, 2) Moze li stranac biti proteran, 3) Sta je diskriminacija, primer pozitivne i
zastita -pogledati čl. 21. u skripti, 4) Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako, 5) Imaju li prava
vezana za cinjenicu drzavljanstva, 6) Mogu li sticati pokretne stvari, 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze
biti - formalni (u potpunosti izjednacava domace i strane drzavljane) i materijalni (koliko oni nama, toliko mi njima) ili
diplomatski, zakonski i fakticki, 9) Kakav reciprocitet je potreban kod nas - zakonski ili diplomatiski, 10) Koje su duznosti
stranaca, 11) Kad stranac placa porez

OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA

Ustavom je uspostavljen mОСanТгam гa гaštitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP). Taj

mehanizam deluje dvostruko : preventivno tako sto unaprОН osuУОćuУО povredu prava i
represivno, samТm tТm sto prОНvТđa pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava.
UstavnТ mОСanТгmТ гa гaštТtu Ustavom proРlašenih LjiMP su: nУТСova nОposrОНna prТmОna, što
važТ Т гa LУТMP гaУОmčОna opštОprТСvaćОnТm pravТlТma mОđunaroНnoР prava, potvrđОnТm mОđ.
ugovorima i zakonima.

Zakonom se možО propisati načТn ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom ТгrТčТto
prОНvТđОno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri
čОmu гakon nТ u kom slučaУu ne sme da utТčО na suštТnu гaУОmčОnoР prava.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku гaštТtu bez diskriminacije.

JОmčТ se jednaka гaštТta prava pred sudovima i drugim НržavnТm organima, imaocima javnih
ovlašćОnУa Т orРanТma AP i jedinica LS. PoУОНТnačnТ akti i radnje НržavnТС organa, organizacija
kojima su poverena javna ovlašćОnУa, organa AP i jedinica LS, moraju biti zasnovani na zakonu.
Svako Тma pravo na suНsku гaštТtu ako mu УО povrОđОno ТlТ uskraćОno nОko LjiMP гaУОmčОno
Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

GrađanТ ТmaУu pravo Нa sО obratО mОđunaroНnТm ТnstТtuМТУama radi гaštТtО svojih sloboda i
prava гaУОmčОnТС Ustavom.

Svako Тma pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se oНlučuУО o njegovom
pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Pravo na vođОnУО upravnoР spora tУ. pravo Нa o гakonТtostТ konačnТС poУОНТnačnТС akata oНlučuУО
naНlОžnТ suН u upravnom sporu, ako гakonom nТУО prОНvТđОna druga sudska zaštТta.
Pravo na pravnu pomoć koУu РrađanТma Т pravnТm lТМТma pružaУu advokatura, kao samostalna i
nezavisna služba, i službО pravne pomoćТ koje se osnivaju u jedinicama LS, s tim sto se
zakonom oНrОđuУО kada je pravna pomoć besplatna.

OРranТčОnУО LJiMP i sloboda samo ako oРranТčОnУО Нopušta Ustav i u svrhe radi kojih ga
dopušta.

Svako Тma pravo na naknaНu matОrТУalnО Т nОmatОrТУalnО štОtО koУu mu nezakonitim ili
nepravilnim radom prouzrokuje državnТ organ, imalac javnog ovlašćОnУa, organ AP ili organ
jedinice LS, pri cemu oštОćОnТ ima pravo da zahteva naknadu štОtО neposredno od lica koje je
štОtu prouzrokovalo.

Pravo na ustavnu žalbu koja se možО ТгУavТtТ protТv poУОНТnačnТС akata ТlТ raНnУТ državnТС organa ili
organizacija kojima su poverena javna ovlašćОnУa, a kojima se povrОđuУu ТlТ uskraćuУu LУТMP Т
slobode гaУОmčОnО Ustavom, ako su ТsМrplТОna ТlТ nТsu prОНvТđОna druga pravna sredstva za
njihovu zaštТtu.

ГaštТtnТk Рrađana je nezavisan НržavnТ organ koji štТtТ prava Рrađana oН povrОНa počinjenih
aktima organa državnО uprave, kao i drugih nosioca javnih ovlašćОnУa.

Bosina potpitanja
1) Kako se ostvaruju – neposredno, 2)Koji je izuzetak, 3) Kako se stite, 4) Ko im sve pruza zastitu – sudovi, međ.
Insititucije, ombudsman, Ustavni sud, 5) Sta Ustav garantuje kod zastite ovih prava – jednakost, 6) Koji su sudovi
za njih nadlezni - opste nadleznosti, 7) O cemu se mora voditi racuna pri ogranicavanju ljudskih prava, 8) Koja
se ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti - pr. na zivot, na rad, pravicno suđenje, postovanje dostojnastva
licnosti, savesti i veropispovesti, 9) Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja - sloboda kretanja i sl. tj.
sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu, 10) Ko ih i kako ogranicava, 11) Kako se tumace Odredbe o
ljud. i manj.pravima - tumace se u korist unapređenja vrednosti demokrat. društva, saglasno važećim
međunarodnim standardima ljud. i manj. prava, kao i praksi međ. instituciia koje nadziru njihovo sprovođenje.

EKONOMSKO UREĐENJE

SVOJINSKI ODNOSI PO URS

Ustav УОmčТ УОНnaku pravnu гaštТtu svТС oblТka svoУТnО, prТ čОmu raгlТkuУО privatnu, гaНružna
i javnu svojinu.
Javnu svoУТnu čТnО državna svojina, svojina AP i svojina jedinice LS. Sredstva iz javne svojine
otuđuУu sО na načТn Т poН uslovТma utvrđОnТm гakonom.

PostoУОća НruštvОna svoУТna prОtvara sО u prТvatnu svoУТnu poН uslovТma, na načТn i u

rokovТma prОНvТđОnТm zakonom o privatizaciji, s tim sto je 31.12.2008. bio krajnji rok, nakon
čОРa УО prОНvТđОno Нa sО ТНО na prТnuНnu lТkvТНaМТУu. (videti Zakon o privatizaciji)

Državnu svoУТnu čТnО prТroНna boРatstva, Нobra гa koУО УО гakonom oНrОНОno Нa su oН opštОР
interesa i imovina koju koriste organi RS. U НržavnoУ imovini mogu biti i druge stvari i prava,
u skladu sa zakonom.

FТгТčka i pravna lica mogu stОćТ pojedina prava na oНrОđОnТm dobrima u opštoУ upotrebi, pod
uslovТma Т na način predviden zakonom.

Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na načТn predviden zakonom. Stranci mogu stОćТ
pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opštОР interesa, kao i druga prava
oНrОđОna zakonom.

Imovina AP i jedinica LS, načТn njenog korТšćОnУa i raspolaganja, urОđuУu se zakonom, s

tim da s obzirom na to da jos nije odgovarajuci zakon, imovina jedinica LS je drzavna imovina.
(videti Zakon o lok. samoupravi)

Kada je rec o stvarima u privatnoj svojini konkretno polioprivredno zemliištО, šumsko

гОmlУТštО i gradsko РrađОvТnsko гОmlУТštО, njihovo korТšćОnУО i raspolaganje je slobodno.
Гakonom sО moРu oРranТčТtТ oblТМi korišćenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za
korТšćОnУО i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošОnТa štОtО žТvotnoТ sredini ili
da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.

Strana ПТгТčka i pravna lica mogu stОćТ svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili
mОđunaroНnТm ugovorom.

Cuvanje nasledja: Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko
naslОđО, kao dobra od opštОР interesa, u skladu sa zakonom, sto je jedna od ustavnih duznosti
(koju Bosa narocito voli da cuje).

Posebna odgovornost za očuvanУО naslОđa je na RS, AP i jedinicama LS.

Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tТm sto prОpusta trгТstu Нa oНrОНТ koУТ ćО oblici
svojine postojati u privrednoj stvarnosti.

Bosina potpitanja
1) Koje vrste svojine stiti ustav, 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu, 3) Koji je rok za privatizaciju, 4)
Sta cini javnu svojinu, 5) Sta spada u drzavnu svojinu, 6) Ko moze dobiti koncesiju, 7) Moze li po
novom Ustavu gradsko građevinsko zemljiste biti u privatnoj svojini, 8) Koja sve prava koriscenja
imaju AP i LS prema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti, pokretnosti, novac, 9) Nacin
korsicenja sredstava u drzavnoj svojini - Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i
organizacije i organi teritorijalnih jedinica, koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS, odnosno
teritorijalnih jedinica.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanje privrednih i drugih delatnosti u
zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda. Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se
njihovim otuđenjem, davanjem na korsicenje ili u zakup, plasiranjem novcanih sredstava i HOVna
trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom.

SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA

RS je jedinstveno privredno podrucje sa jedinstvenim trzistem robe, rada, kapitala i usluga.

Ekonomsko urОđОnУО u Republici Srbiji počТva na tržТšnoУ privredi, otvorenom i slobodnom

tržТštu, slobodi preduzetnistva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i
drugih oblika svojine.

PrОНuгОtnТštvo je slobodno, ali se moze oРranТčТtТ zakonom, radi гaštТtО zdravlja ljudi, žТvotnО
sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. U vezi sa slobodom
prОНuгОtnТštva su i slОНОća dva prava :

1) Strana ПТгТčka i pravna lica mogu stОćТ svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili
mОđunarodnim ugovorom.

2) Stranci mogu stОćТ pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opštОР interesa,
kao i druga prava određena zakonom.

U suštini sloboda privrednog delovanja jО moРućnost privrednih subjekata da se samostalno

organizuju i delaju, a raНТ raгvoУa tržТšne privrede, otvorenog i slobodnog trzista u RS, što УО
orУОntaМТУa naše zemlje.

SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA

Radi se o ekonomskoj autonomiji koja je УОНna oН bТtnТС obОlОžja ustavne konepecije slobodne
privrede. URS nО oНrОđuУО saНržinu ove samostalnosti. Ipak nesporno je da ono obuhvata
sledece elemente: slobodno organizovanje preduzeca i drugih organizacija, samostalnost u
obavljanju delatnosti, povezivanju i udruzivanju, jednak polozaj u pogledu uslova prТvrОđivanja
i pravne zastite za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju sredstvima kojima raspolazu.

ElОmОnt ОkonomskoР urОđenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje
usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrosaca, kao i sve nОčasnО radnje na tržТštu.

BUDŽETSKO FINANSIRANJE DRŽAVE I DRŽAVNIH DELATNOSTI

I DELATNOSTI OD OPŠTEG INTERESA

NaУčОšćО, НržavnТ buНžОt je УОНnoРoНТšnУТ dokument. koga priprema ministarstvo finansija u

saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skupštТna u obliku zakona.
BudžОt ima karakter finansijskog plana НržavО za jednu godinu. SaНržaУ НržavnoР buНžОta
čТnО spisak prihoda i rashoda, sa njihovim planiranim iznosima za slОНОću godinu, kao i
pratОćТm procesnim i slТčnТm odredbama.
Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani НržavnТ prihodi, kao što su svi pojedini
porezi. naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje НržavnО imovine i slТčno.
Na rashodnoi stani, koja takođО uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve
podele. Prva je administrativna, odnosno po НržavnТm institucijama kao nosiocima rashoda
(skupštТna, ministarstva, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga po ekonomskim
funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni troškovТ, investicije, otplata
dugova, subvencije, buНžОtska rezerva itd. ObТčno se ove dve podele kombinuju i dobija
složОna klasifikacija.

RS, AP i jedinica LS imaju budžОtО u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi
kojima se finansiraju njihove nadležnostТ.

Zakonom se utvrđuУu rokovi u kojima buНžОt mora biti usvojen i načТn privremenog
ПТnansТranУa. Ako sО buНžОt nО usvoУТ u roku, a važnost staroР buНžОta УО ТstОkla, prОlaгТ sО na
privremeno finansiranje (obicno 3 meseca).

Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnostТ RS, AP i jedinica LS obОгbОđuУu se iz poreza i

drugih prihoda utvrđenih zakonom. Obaveza plaćanУa poreza i drugih НažbТna je opšta i zasniva
se na ОkonomskoУ moćТ obvОгnТka.

Javni dug: RS, AP i jedinica LS mogu da se zadužuУu. Uslovi i postupak гaНužТvanУa urОđuУu se
zakonom.

PokraУТnО, opštТnО Т РraНovТ НonosО svoУО buНžОtО Т гavršnО računО na prОНloРО nУТСovТС
ТгvršnТС orРana.

AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnostТ. Vrste i visina izvornih prihoda AP
oНrОđuУu se zakonom, Zakonom se oНrОđuУО učОšćО AP u delu prihoda RS.

BuНžОt AP Vojvodine iznosi naУmanУО 7% u oНnosu na buНžОt RS, s tim što se 3/7 od buНžОta
AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

PoslovТ УОНТnТМО LS ПТnansТraУu sО Тг ТгvornТС prТСoНa УОНТnТМО LS buНžОta RS. U sklaНu sa

гakonom, Т buНžОta AP, kaНa УО AP povОrТla УОНТnТМama LS obavlУanУО poslova Тг svoУО
nadležnostТ, u skladu sa odlukom skupštТnО AP.

Narodna skupstina usvaja buНžОt ТгavršnТ račun RS, na predlog Vlade.

IzvršavanУe svih buНžОta kontrolТšО Državna revizorska institucija.

Državna revizorska institucija je naУvТšТ НržavnТ organ revizije javnih sredstava u RS,
samostalna je i podležО nadzoru NS kojoj i odgovara. O državnoУ revizorskoj instituciji donosi se
zakon.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od Vlade. NS razmatra predlog гavršnoР računa
buНžОta po pribavljenom mТšlУОnУu НržavnО revizorske institucije.

NBS je centralna banka RS, samostalna je i podležО nadzoru NS, kojoj i odgovara. To je
ТnstТtuМТУa УavnТС ПТnansТУa sa svoУstvom НržavnoР organa. NBS rukovodi guverner, koga
bira i razresava NS i nadzire njegov rad. NS bira i razresava i Savet guvernera NBS. O Narodnoj
banci Srbije donosi se zakon.

Ujednacavanje razvoja: Republika Srbija stara se o ravnomОrnom Т oНržТvom rОРТonalnom

razvoju, u skladu sa zakonom.

Bosina potpitanja
l) Sta se sve finansira iz budžeta - rad državnih organa, organa AP, nadležnosti RS, 2) U kojoj formi se
donosi – u formi zakona, a u obliku završnog računa, 3)Sta je specifično kod zakona o budžetu, tj.
svojstva - temporalnog je karaktera jer se donosi za svaku godinu, ne sadrži opšte norme, ima formu
zakona i pokazuje prihode i rashode RS za jednu godinu.

ZAKONODAVNA VLAST
 NARODNA SKUPŠTINA – NADLEŽNOST I NAČIN RADA

PrОma URS, NaroНna skupštТna УО naУvТšО prОНstavnТčko tОlo Т nosТlaМ ustavotvornО Т

гakonoНavnО vlastТ u RОpublТМТ SrbТУТ. NaroНna skupštТna vršТ naНlОžnost u svoУstvu :

- Nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti,

- PrОНstavnТka suvОrОnostТ Рrađana u RS,
- U sklaНu sa sСvatanУОm načОla o poНОlТ vlastТ, prОma komО sО oНnos tru РranО vlastТ zasniva
na ravnotОžТ Т mОđusobnoУ kontrolТ.

NaroНna skupštТna kao nosТlaМ ustavotvornО Т гakonoНavnО vlastТ :

- Donosi i menja ustav,

- OНlučuУО o promОnТ РranТМО RS,
- PotvrđuУО mОđunaroНnО uРovorО kaН УО гakonom prОНvТđОna obavОгa nУТСovoР potvrđТvanУa
(potvrđuУО ТС гakonom),
- DonosТ гakonО Т НruРО opštО aktО Тг naНlОžnostТ RS Т na taУ načТn vršТ гakonoНavnu vlast,
- DaУО prОtСoНnu saРlasnost na statut AP, Нok sam statut НonosТ SkupštТna AP VoУvoНТnО,
- Usvaja plan razvoja i prostorni plan u formi zakona i po postupku гa НonošОnУО гakona,
- UsvaУa buНžОt Т гavršnТ račun RS, na prОНloР VlaНО Т u ПormТ гakona, po postupku гa
НonošОnУО гakona,
- DaУО amnОstТУu гa krТvТčna НОla, u ПormТ гakona.

NS vršТ ustavotvornu vlast kaН :

- Donosi i menja Ustav,

- Donosi poseban zakon koУТm sО urОđuУО suštТnska autonomija na KiM,
- Donosi odluku o osnivanju novih AP i o ukidanju i spaУanУu vОć osnovanТС,
- OНlučuУО o promОnТ РranТМО RS.

U slučaУu promОnО URS, NS saučОstvuУО u vršОnУu ustavotvornО vlastТ, s obгТrom na to Нa

možО oНlučТtТ Нa usvoУОnТ akt o promОnТ URS stavТ na rОpublТčkТ, ustavotvornТ rОПОrОnНum
raНТ potvrđТvanУa, Нok УО oНrОđОna pТtanУa prОНvТđОna URS Нužna Нa stavТ na rОpublТčkТ
rОПОrОnНum raНТ potvrđТvanУa (vТНОtТ РorО).

Kao prОНstavnТk suvОrОnstТ Рrađana u RS, NS :

- RaspТsuУО rОpublТčkТ rОПОrОnНum,

- OНlučuУО o ratu Т mТru,
- ProРlašava ratno Т vanrОНno stanУО,
- NaНгТrО raН službТ bОгbОНnostТ,
- Usvaja strategiju odbrane,
- RaspТsuУО rОПОrОnНum o pТtanУТma Тг svoУО naНlОžnostТ na гaСtОv vОćТnО svТС naroНnТС
poslanika ili najmanje 100.000 bТrača.

Prema URS, predmet referendum ne mogu biti :

- ObavОгО koУО proТгТlaгО Тг mОđunaroНnТС uРovora,

- Zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode,
- Poreski i drugi finansijski zakoni,
- BuНžОt Т гavršnТ račun,
- UvođОnУО vanrОНnoР stanja,
- Amnestija,
- PТtanУa koУa sО tТču ТгbornТС naНlОšnostТ RS.

Prema URS, NS proglašava vanrОНno stanУО kada javna opasnost uРrožava opstanak НržavО ili
Рrađana. Odluka o vanrednom stanju važТ naУНužО 90 dana. Po isteku ovog roka, NS odluku o
vanrednom stanju možО proНužТtТ za Уoš 90 dana, vОčТnom od ukupnog broja narodnih
poslanika (126).

Za vreme vanrednog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne možО biti raspuštОna. U
slučaУu proРlašОnУa vanrОНnoР stanУa, raspuštОnoУ NS ponovo sО uspostavlУa nУОna puna
naНlОžnost, koja traje do okončanУa vanrednog stanja. ProРlašavaУućТ vanredno stanje NS
možО propisati mere kojima se odstupa od Ustavom гaУОmčОnТС ljudskih i manjinskih prava,
vОćТnom Рlasova svih narodnih poslanika. Kad NS nije u moРućnostТ da se sastane, odluku o
proРlašОnУu vanrОНnoР stanУa poН ТstТm uslovТma kao Т NS НonosО гaУОНno prОНsОНnТk
Republike, predsednik NS i predsednik Vlade.

Kad NS nije u moРućnostТ da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava
možО propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike. Mere odstupanja od
ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važО naТНužО 90 dana, a po isteku ovog
roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.

Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupštТna, NS je potvrđuУО u roku od 48
sati od njenog donošОnУa, odnosno čТm bude u mogucnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi ovu
odluku, odluka prestaje da važТ гavršОtkom prve sednice NS oНržanО po proglašОnТu vanrednog
stanja.

Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS, Vlada je dužna
da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu
NS u roku od 48 sati od njenog donošОnУa, oНnosno čТm NS buНО u moРuМnostТ Нa sО sastane.
Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu, mere odstupania prestaju da važО 24 sata od počОtka
prve sednice NS oНržanО po proРlašОnУu vanrОНnoР stanУa.

Prema URS, NS proglašava ratno stanje. Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, odluku o
proglasenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik
Vlade.

Za vreme ratnog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne možО biti raspuštОna. U slučaУu
proРlašОnУa ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna naНlОžnost, koja
traje do okončanУa ratnog stanja.

ProРlašavaУućТ ratno stanje, NS možО propisati mere kojima se odstupa od Ustavom гaУОmčОnТС
liudskih i manjinskih prava. Kad NS ne možО da se sastane, mere odstupanja od Ustavom
гaУОmčОnТС ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuТu predsednik Republike, predsednik
NS i predsednik Vlade.

Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuУО NS kad bude u mogucnosti da se sastane
(odstupanju od LJiMP videti gore).

U okvТru svoУТС ТгbornТС naНlОžnostТ, NS raspolažО oНrОđОnТm ТnstrumОntТma гa postТгanУО

ravnotОžО Т mОđusobnО saraНnУО trТ РranО vlastТ : bТra VlaНu, naНгТrО nУОn raН Т oНlučuУО o
prestanku mandata Vlade i ministara, bТra Т raгrОšava suНТУО UstavnoР suНa, bТra prОНsОНnТka
VrСovnoР kasaМТonoР suНa, prОНsОНnТkО suНova, RОpublТОkoР УavnoР tužТoМa, u sklaНu sa
Ustavom, bТra Т raгrОšava РuvОrnОra NBS i nadzire njegov rad, bira i raгrОšava ГaštТtnТka
Рrađana Т naНгТrО nУОРov raН, (Т РuvОrnОr Т ombuНsman sО bТraУu na 5 РoНТna), bТra Т raгrОšava Т
НruРО ПunkМТonОrО oНrОđОnО гakonom.

NS vršТ i druge poslove oНrОđОnО Ustavom i zakonom (poput ponovnog izglasavanja zakona).
Iz ovoga slОНТ Нa su ТnstrumОnt ravnotОžО Т mОđusobne kontrole tri grane vlasti u rukama NS :
izbor ili učОšže u izboru nosilaca druge dve vlasti, kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca
drugih vlasti.

S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna, NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne
tuzioce, na predlog Vlade, ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tužilaca.

*funkcije NS su zakonodavna, izborna, predstavnicka i kontrolna

NAČIN RADA NARODNE SKUPŠTINE

NS vršТ svoУu naНlОžnost na sednicama plenuma, tj. svih narodnih poslanika, i na sednicama
odbora, kao užih radnih tela NS, kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koУТ su članovi
odbora.
Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS.

Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. Prvo redovno гasОНanУО počinje prvog radnog dana
u martu, a drugo počinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana.

NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade, sa
unaprОН utvrđenim dnevnim redom. Predlog dnevnog reda sОНnТМО NS, koУa sО oНržava u vreme
redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS.

Predsednik NS pТsanТm putОm oНrОđuУe dan, čas i mesto oНržavanУa sednice NS, sa predlogom
dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.

Da bi sОНnТМa NS otpočela potrebno je da joj, u sali, prisustvuie 1/3 narodnih poslanika. Rasprava
o pojedinim tackama, Тг utvrđenog dnevnog reda NS, vodi se bez obzira na broj prisutnih
narodnih poslanika.
NS oНlučuУО u danima za glasanje. Predsednik NS odreduje dane za glasanje po гavršОtku
rasprave o svim tackama dnevnog reda.

Kvorum za rad NS u danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i

utvrđТvanУa НnОvnoР rОНa, kao i na konstitutivnoi sednici NS, postoji ako je na sednici NS
prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS, dok se kvorum ne
obezbedi.

Pre utvrđТvanУa dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. NS o
zapisniku oНlučuУО bez rasprave.
O dnevnom redu u celini, NS oНlučuУО bez pretresa. Potom se otvara pretres svake tačkО
dnevnog reda sednice NS, ponaosob. Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učОšćО u pretresu,
predsednik NS гaklУučuУО pretres. Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i
oНlučТvanУО po njima, predsednik NS гaklУučuУО sednicu NS.
 NAČIN ODLUČIVANJA U NARODNOJ SKUPŠTINI

Prema URS, NS donosi odluke vОćinom Рlasova naroНniС poslanika na sОНniМi na kojoj jО
prisutna vОćina naroНniС poslanika.

VОćinom Рlasova sviС poslanika NS :

- DaУО amnОstТУu гa krТvТčna НОla

- ProРlašava Т ukТНa vanrОНno stanУО
- Propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju
- Donosi zakon kojim republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje
naНlОžnostТ
- Daje prethodnu saglasnost na statut AP
- OНlučuУО o poslovnТku NS, o svom raНu
- Ukida imunitet narodnТm poslanТМТma, prОНsОНnТku rОpublТkО Т гaštТtnТku Рrađana
- UsvaУa buНžОt Т гavršnТ račun
- VršТ svО svoУО ТгbornО naНlОžnostТ
- OНlučuУО o oНРovoru na ТntОrpОlaМТУu
- Glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje

NS donosi zakone i druge opštО akte Тг naНlОžnosti Republike Srbije vОćТnom Рlasova narodnih
poslanТka na sОНnТМТ na koУoУ УО prТsutna vОćТna naroНnТС poslanТka. Izuzetak od ovog pravila
je zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje
naНlОžnosti.

VОćinom Рlasova sviС narodnih poslanika NS oНlučujО o zakonima kojima sО urОđuju:

1) referendum i narodna inicijativa,
2) užТvanУО individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina,
3) plan razvoja i prostorni plan,
4) javno гaНužТvanУО,
5) teritorija AP i jedinica LS,
6) гaklУučТvanУО Т potvrđivanje mОđunaroНnТС ugovora,
7) druga pitanja oНrОđОna Ustavom.

NS 2/3 vОМinom oНlučujО o :

1) promeni URS,
2) pТtanУТma o koУТma, prОma URS oНlučuУО po postupku prОНvТđenom za promenu URS,
 3) promeni granice RS,
4) donosi zakon kojim sО urОđuje suštТnska autonomija AP KiM,
5) oНlučuje o osnivanju noviС AP Т ukТНanУu ТlТ spaУanУu vОć osnovanih AP,
6) НonosТ UstavnТ гakon гa sprovođОnУО URS,
7) oНlučuУО o raгrОšОnУu Predsednika RS.

U svom radu NS НonosТ slОНОćО aktО : гakon, buНžОt, plan razvoja, prostorni plan, гavršnТ
račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, гaklУučak i autОntТčno tumačОnУО
akta koji donosi.

Bosina potpitanja:
1) Koji su akti koje donosi, 2) Kako odlučuje NS – po pravilu kvorumskom većinom, tj. većinom glasova
na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlučuje 2/3 većinom glasova, 4)
Kako odlučuje o ratu i miru – većinom glasova svih narodnih poslanika, 5) Kojom većinom bira sudije
za njihov prvi trogodišnji mandat, 6) Kad pocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje, 7) Nabrojati
najvaznije nadleznosti NS, 8) Šta je ombudsman i na koliko godina se bira

IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA

Prema URS, Narodna skupštТna (NS) je naУvТšО prОНstavnТčko telo i nosilac ustavotvorne i
zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. NS čТnТ 250 narodnih poslanika, koji se biraju na
neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika U
NS obОгbОđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u
skladu sa zakonom.

Građani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opštОР, jednakog i neposrednog izbornog

prava, tajnim glasanjem. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo
da, po bilo kom osnovu, sprОčava Т prТmorava Рrađanina da glasa, da ga poziva na odgovornost
zbog glasanja i da od njega tražТ da se izjasni za koga je glasao ili гašto nije glasao.

Prav da bira poslanika da bude biran za poslanika ima РrađanТn sa prОbТvalТštОm u Republici
Srbiji koii je istovremeno državlУanТn RS, koji je punoletan i poslovno je sposoban.

BТrači se upisuju u bТračkТ spТsak, koУТ УО javna isprava i vodi se po službОnoТ НužnostТ.
Gradanin ima pravo uvida u bТračkТ spisak i pravo da zahteva njegove ispravke (upis, brisanje,
izmenu ili dopunu bТračkoР spiska) od nadleznog suda u upravnom sporu, nakon obracanja
organu koji vodi biracki spisak.

BТračkТ spТsak УО jedinstven i stalan i obavezno se ažurТra svake kalendarske godine,

najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u njega, nezavisno od konkretnih izbora,
upТsuУu svТ РrađanТ sa bТračkТm pravom. JОНТnstvОn УО УОr važТ гa svО ТгborО. BТračkТ spisak se
zakljucuje najkasnije 15 dana pre dana oНržavanТa Тгbora, rОšОnУОm organa koji vodi bТračkТ
spisak.

RešОnУО kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se RОpublТčkoУ izbornoj komisiji (RIK)
najdocniie u roku od 24 časa oН časa nТОРovoР НonošОnja, a RIK objavljuje u " SlužbОnom
glasniku RS" ukupan broУ bТrača.

Narodni poslanici biraju se u RS kao jednoj izbornoj jedinici. Biraju se na osnovu lista
polТtТМkТС stranaka, stranačkТС koalТМТУa lista kojО prОНložО РrupО Рrađana. DaklО, polТtТčkО
strankО, stranačkО koalТМТУe, kao Т РrupО Рrađana naгТvaУu sО podnosioci izbornih lista.

IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE

Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata
Narodne skupštТnО, tako da se izbori okončaУu u narednih 60 dana odlukom koУom sО oНrОđuУО
Нan oНržavanУa Тгbora Т Нan oН koУОР počТnУu Нa tОku rokovТ гa oНržavanУО ТгbornТС raНnУТ Т ona
se objavljuje u "SlužbОnom РlasnТku RS". Od dana raspisivanja do dana odrzavanja ne moze
proteci manje od 45 ni vise od 60 dana.

PrОma ГINP poslanТčkТ manНat raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci
da je kod nas prihvacen sistem sraгmОrnoР prОНstavnТštva.

IгborТ sО sprovoНО na osnovu ТгbornТС lТsta. Na ТгbornoУ lТstТ mОđu svaka tri kandidata po
redosledu na listi (prva 3 mesta, druga 3 mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan
kandidat - pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi. Ako izborna lista ne ispunjava
navedene uslove smatraćО se da saНržТ nedostatke za proРlašОnУО ТгbornО lТstО, a prОНlaРač lТstО
bТćО pozvan da otkloni nedostatke liste. Ako prОНlaРač lТstО nО otklonТ nОНostatkО RIK ćО
odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS o ravnopravnosti
polova.
Podnosilac izborne liste možО povućТ listu najkasnije do dana utvrđТvanУa zbirne izborne liste.
Izborna lista je utvrđОna kad je svojim potpТsТma poНržТ naУmanУО 10.000 bТrača. BТrač možО
svojim potpisom poНržatТ izbornu listu samo jednog prОНlaРača. Svaki potpis mora biti overen
u opštТnskom sudu. Izborna lista dostavlja se RIK najkasnije 15 dana pre dana oНrОđОnoР za
održavanУО izbora. Uz izbornu listu, RIK se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana
ovim zakonom.

RIK rОšОnУОm proglašava izbornu listu jedne polТtТčkО stranke (stranačka izborna lista), listu
dve ili vise polТtТčkТС stranaka (koalТМТona Тгborna lТsta), oНnosno РrupО Рrađana (izborna lista
РrupО Рrađana), odmah po prijemu izborne liste i oНРovaraУućО dokumentacije, a najkasnije u
roku od 24 časa od prijema izborne liste. RОšОnУО o proglašОnУu izborne liste RIK bez
odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proРlašОnТС izbornih lista sastavlja se РlasačkТ
lТstТć.
Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, НonОćО rОšОnУО o njenom
odbacivanju. Ako RIK utvrdi da izborna lista sadržТ nedostatke koji su smetnja za proРlašОnУО
izborne liste НonОćО, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, гaklУučak kojim se
podnosiocu izborne liste nalažО da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja
гaklУučka otkloni te nedostatke. Tim гaklУučkom istovremeno ćО se podnosiocu izborne liste
ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. Ako RIK utvrdi da
nedostaci izborne liste nisu otklonjeni ili da oni nisu otklonjeni u prОНvТđОnom roku, НonОćО u
narednih 48 časova rОšОnУО kojim se odbija proРlašОnУО izborne liste.

Zbirnu izbornu listu utvrđuУО RIK. Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na
zbirnoj izbornoj listi utvrđuУО se prema redosledu njihovog proglašavanУa. Zbirnu izbornu listu
RIK objavljuje u "SlužbОnom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana
oНrОđОnoР гa
održavanУО izbora. Za dan proglašОnУa zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u
"SlužbОnom glasniku Republike Srbije".

ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA

(RIK)

OrРanТ гa sprovđОnУО Тгbora su RIK i bТračkТ odbori. Organi za sprovođОnУО izbora su

samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za
svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom
i prošТrОnom sastavu.
Organi za sprovođОnУО izbora rade u prošТrОnom sastavu oН Нana utvrđТvanУa toР sastava Нo
гavršОtka izbora.
Organi za sprovođОnУО Тгbora oНlučuУu vОćТnom glasova članova u stalnom, odnosno
prošТrОnom sastavu.
Nijedna polТtТčka stranka, stranačka koalicija ili druga polТtТčka organizacija ne moze imati
vТšО oН polovТnО članova u stalnom sastavu svТС orРana гa sprovođОnУО izbora. ČlanovТ
organa za sprovođОnУО izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imati izborno
pravo.
ČlanovТma orРana гa sprovođОnУО Тгbora Т nУТСovТm гamОnТМТma prОstaУО ПunkМТУa u ovТm
organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike.
RIK u stalnom sastavu čТnО predsednik i 16 drugih članova koie imenuje NS na predlog
poslanТčkТС Рrupa NS, a prošТrОnom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste.
RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnТС radnika svoje službО, koji učОstvuУО u
raНu komТsТУО bОг prava oНlučТvanТa. RIK Тma Т УОНnoР člana, predstavnika rОpublТčkО
organizacije nadležnО za poslovО statТstТkО, koУТ uОčstvuУО u raНu komТsТУО bОг prava
oНlučТvanУa.
Predsednik, članovТ RIK i njen sekretar imaju zamenike. Predsednik, članovТ RIK i njihovi
zamenici moraju biti diplomirani pravnici.
RIK rОšОnУОm utvrđuУО da podnosilac izborne liste ispunjava uslove za oНrОđТvanТО svojih
predstavnika u prošТrОnТ sastav ovog organa u roku od 48 časova od proРlašОnУa izborne liste.
RОšОnУО o ТspunУОnУu, oНnosno nОТspunУОnУu uslova гa oНrОđТvanУО prОНstavnТka poНnosТoМa
ТгbornО lТstО RIK НostavlУa poНnosТoМu ТгbornО lТstО u roku oН 24 časa oН časa НonošОnУa
rОšОnУa.
PrОНstavnТk poНnosТoМa ТгbornО lТstО postaУО član RIK u prošТrОnom sastavu najkasnije 24 časa
od НonošОnУa rОšОnУa.
Sastav RIK objavljuje se u "SlužbОnom glasniku RS".

BIRACKI ODBORI

RIK obrazuje i imenuje bТračke odbore, njihove prОНsОНnТkО Т članove.

BТrački odbor u stalnom sastavu čine: predsednik i najmanie 2 člana, a u
prošТrОnom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. Predsednik i
članovТ bТračkoР odbora imaju zamenike najkasnije 10 Нana prО Нana oНrОđОnoР гa
oНržavanje izbora.
BТračkТ odbor imenuje se najkasniie 10 dana pre dana oНrОđОnoР za oНržavanТО izbora. RIK u
roku od 48 časova od časa НonošОnУa rОšОnУa o proРlašОnТu izborne liste rОšОnУОm utvrđuje koji
podnosilac izborne lТstО ТspunУava uslovО гa oНrОđivanje svojih predstavnika u prošТrОnТ sastav
bТračkoР odbora.
Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član bТračkoР odbora u prošТrОnom sastavu
najkasnije 24 sata od časa НonošОnУa tog rОšОnУa.
BТračkТ odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na bТračkom mestu, 2) obОгbОđuje pravilnost i
tajnost glasanja, 3) utvrđuУe rezultate glasanja na bТračkom mestu i obavlja druge poslove
odredene ZINP. BТračkТ odbor se stara o oНržavanТu rОНa na bТračkom mestu za vreme
glasanja.
S obгТrom na to Нa УО u RS prТСvaćen sТstОm sraгmОrnoР prОНstavnТštva, svaki bТrač glasa za 1
od izbornih lista sa zbirne izborne liste.
Glasanje za narodne poslanike obavlja se na bТračkom mestu. Na jednom bТračkom mestu
možО da glasa naУvТšО 2.500, a najmanje 100 bТrača.
Glasanje je tajno. Glasa se na overenim РlasačkТm lТstТćТma, samo za jednu izbornu listu sa
glasačkog lТstТća, гaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.
Na bТračkom mestu i na 50 metara od bТračkoР mesta zabranjeno je isticanje simbola
polТtТčkТС stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se u toku glasanja narušО neka od
pravila prОНvТđena ZINP bТračkТ odbor se raspušta, a glasanje na tom bТračkom mestu se
ponavlja.
Po završОnom glasanju bТračkТ odbor pristupa utvrđТvanУu rezultata glasanja na birackom
mestu. Na osnovu izvoda iz bТračkoР spiska, bТračkТ odbor utvrđuУО ukupan broj bТrača koji su
glasali.
BТračkТ odbor konstatuje broj nОvažОćТС РlasačkТС lТstТća i broj glasova za svaku izbornu listu, što
unosi u zapisnik.
NОvažОći Рlasački listić jeste nepopunjeni Рlasački listić, listić koji je popunjen tako da se
ne možО utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je гaokružОno vise od
jedne izborne liste.
Ako se utvrdi da je broj РlasačkТС lТstТća u Рlasačkoj kutiji vОćТ od broja bТrača koji su glasali,
biracki odbor se raspušta i imenuje novТ, a РlasanУО na torn bТračkom mestu se ponavlja.
SvakТ bТrački odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga RIK. RIK na osnovu tih zapisnika
utvrđuje rezultate izbora Т o tomО sačinjava poseban zapisnik.
Po utvrđivanju rezultata izbora sledi raspodela mandata.
U raspoНОlТ manНata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od
ukupnog broja glasova bТrača koji su glasali u izbornoj jedinici.
PolТtТčke stranke nacionalnih manjina i koalicije polТtТčkТС stranaka nacionalnih maniina
učОstvuУu u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja bТrača
koji su glasali.
Političke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čТУТ je osnovni cilj predstavljanje i
zastupanje interesa nacionalne manjine i гaštТta i pobolУšanУО prava pripadnika nacionalnih
manjina, u skladu s mОđunaroНnopravnТm standardima. O tome da li podnosilac izborne liste ima
položaУ politicke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije polТtТčkТС stranaka nacionalnih
manjina oНlučuУО RIK pri proРlašОnУu izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji
mora biti stavljen prТ poНnošОnУu izborne liste.
Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obОгbОđuУО ravnopravnost Т
zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
RIK raspodeljuje mandate primenom sistema naУvОćОР kolТčnТka. Mandati se raspodeljuju tako
što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do
гaklУučno sa brojem 250. Dobijeni kolТčnici razvrstavaju se po vОlТčТnТ a u obzir se uzima 250
naУvОćТС kolТčnТka. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata kolТko tТС kolТčnТka na nУu
otpada. Ako dve izborne liste ili vise izbornih lista dobiju iste kolТčnТkО na osnovu kojih se
НoНОlУuУО УОНan manНat a nОma vТšО nОraspoНОlУОnТС manНata, mandat ćО se dodeliti listi koja je
dobila ukupan vОćТ broj glasova.
Mandati koji pripadaju oНrОđОnoУ izbornoj listi dodeljuju se kandidatima sa te liste. Kad
oНrОđОnoУ izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi prОНložОno kandidata za
poslanike, mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima slОНОćТ naУvОćТ kolТčnТk.

RIK ce u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, sve dobijene
mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, pocev od 1.
kandidata.

RОгultatО Тгbora RIK obУavlУuУО u roku oН 96 časova oН časa гavršОtka glasanja. Rezultati
izbora objavljuju se u "SlužbОnom glasniku RS". RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran.

ZASTITA IZBORNOG PRAVA

Tokom Тгbora гa naroНnО poslanТkО moгО НoćТ Нo raгlТМТtТС povrОНa ТгbornoР prava. Stoga,
svaki bТrač, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na гaštТtu izbornog
prava. OnТ ТmaУu aktТvnu lОРТtТmaМТУu Нa tražО гaštТtu ТгbornoР prava. SvakТ bТrač, kandidat i
podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor RIK zbog povrede izbornog prava u
toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora.
Prigovor protiv odluke, radnje ili propusta bТračkoР odbora podnosi se RIK u roku od 24 časa
od časa kad je doneta odluka odnosno ТгvršОna radnja koju podnosilac prigovora smatra
nОpravТlnom, oНnosno oН časa kaН УО učТnУОn propust.
RIK donosi rešОnУО u roku od 48 časova oН časa prТУОma prТРovora Т НostavlУa Рa poНnosТoМu
prigovora i svim podnosiocima izbornih lista. Ako RIK usvoji prigovor, ponТštТćО odluku ili
raНnУu. MОđutТm, ako RIK nО НonОsО rОšОnУО po prТРovoru u rokovТma prОНvТđОnТm ГINP,
smatraćО se da je prigovor usvojen. Protiv svakog rОšОnУa RIK donetog po prigovoru možО se
izjaviti žalba Upravnom sudu Srbije. Žalba se podnosi preko RIK u roku od 48 časova od
prijema rОšОnУa. RОpublТčka izborna komisija Нužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbО
dostavi Upravnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise.
Upravni sud Srbije oНlučuУО po žalbТ shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim
sporovima, koУТma sО urОđuУО postupak u upravnТm sporovТma. OНluka po žalbТ НonОćО se
najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbО sa spisima.
Odluka doneta u postupku po žalbТ pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podneti vanredna
pravna sredstva prОНvТđОna Zakonom o upravnim sporovima.
Ako sud usvoji žalbu i ponТštТ izbornu radnju, odnosno izbore, oНРovaraУuća izborna radnja,
odnosno izbori ponovТćО se najkasnije za 10 dana.
Ponovni izbori sprovode se ako RIK poništТ izbore po službОnoУ НužnostТ zbog nepravilnosti u
sprovođОnУu Тгbora u slučaУОvТma utvrđОnТm ZINP, bez poНnošОnУa prigovora ovlašćОnoР
podnosioca.

Ti razlozi su slОНОćТ:

- povreda pravila po kome bТrač glasa lТčno, jednom u toku oНržavanУa izbora, tajno, na
overenim РlasačkТm lТstТćТma,
- ako su protivno zabrani na bТračkom mestu i na 50 metara od bТračkoР mesta istaknuti simboli
politickih stranaka i drugi propagandni materijal,
- ako je u РlasačkoУ kutiji broj РlasačkТС lТstТća vОćТ od broja bТrača koji su glasali.

Ako RIK poništТ izbore na pojedinom bТračkom mestu, glasanje se ponavlja samo na torn
bТračkom mestu. Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešОnУО o ponavljanju glasanja. U tom
slučaУu rezultat izbora se utvrđuУО po гavršОtku ponovljenog glasanja.

Ponovni izbori se sprovode na načТn i po postupku koji su utvrđОnТ ZINP. Ponovljene izbore
raspisuje RIK. Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistenja izbora u
Republici Srbiji, odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na bТračkom mestu. Ponovni izbori
se sprovode po listi kandidata koja je utvrđОna za izbore koji su ponТštОnТ, osim kad su izbori
ponТštОnТ гboР nОpravТlnostТ u utvrđТvanУu ТгbornО lТstО.

MANDAT NARODNIH POSLANIKA

Mandat narodnog poslanika je zapravo ovlaščenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja
bТračО.
 Mandat narodnog poslanika (NP) počТnУО tОćТ Нanom potvđТvanУa - verifikaciie mandata u NS
i traje 4 godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS.
Prema ZINP, NP prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
 podnošОnУОm ostavke,
 ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuđОn na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od
najmanje 6 meseci,
 ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lišОn poslovne sposobnosti,
 preuzimanjem posla ili funkcije koji su, prema ovom zakonu, nespojivi sa funkcijom poslanika
poput funkcije sudije, tuzioca, clana vlade, predsednika,
 gubitkom državlТanstva,
 ako mu prestane prОbТvalТštО na teritoriji Republike Srbije,
 ako nastupi smrt narodnog poslanika.

NP prestaje manНat Нanom nastupanУa nОkoР oН navОНОnТС slučaУОva. Dan prestanka mandata
konstatuje NS odmah posle prijema obavestenja o razlozima za prestanak mandata, na sednici
koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici.

JОНnom ТгabranoР NP bТračТ nОmaУu pravo Нa opoгovu, vОć je NS ta koja ima pravo da svom
NP oduzme mandat.

NP licno podnosi ostavku, overenu kod nadleznog organa za overu potpisa, predsedniku NS, u
roku od 3 dana od dana overe.
Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom
sledecem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen mandat poslanika.
Kad poslaniku koji je biran sa koalicione izborne liste prestane mandat pre isteka vremena na
koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledecem kandidatu na izbornoj listi kome nije bio
dodeljen mandat (pripadniku iste politicke stranke).
Kandidatu kome je bio dodeljen mandat poslanika, a prestao zbog preuzimanja funkcije clana
Vlade, mandat se ponovo dodeljuje u istom sazivu NS: ako jr kandidatu prestala funkcija
clana Vlade, ako postoji upraznjeno poslanicko mesto sa iste izborne liste, ako je kandidat
podneo zahtev RIK.
Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je NP
bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat
pripada podnosiocu izborne liste koii ima slОНОćТ naУvОćТ kolТčnТk a za njega nije dobio
mandat.
ManНat novoР NP traУО Нo ТstОka manНata NP komО УО prОstao manНat. U oba slučaУa oН
kanНТНata sО prО utvrđТvanУa manНata prТbavlУa pТsmОna saРlasnost Нa prТСvata manНat.
Mandat NP morao bi da bude slobodan, s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja
mandata nezavisni od bТrača.
BТračТ nemaju pravo da im izdaju obavОгuУuća uputstva o tome kako ćО glasati, šta ćО govoriti
na sednicama NS, ne mogu vršТtТ kontrolu nad njihovim radom, niti im mogu oduzeti - opozvati
mandat.

Bosina potpitanja
1) Ko moze da se kandiduje za narodnog poslanika; 2)Kako tece postupak kandidovanja; 3) Sta radi RIK
- proglasava izbornu listu RESENJEM ;4)Ko resava u prvom stepenu; 5) Sta biva kada se podnese
prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava; 6) Kako tece spor pred Vrhovnim sudom o tome da li je odluka
RIK zakonita; 7) Kako se rasporedjuju mandati; 8)Ko postavlja poslanike; 9) Da li se postaje poslanik
pre nego sto mandat bude verifikovan - ne; 10) Sta znaci verijikacija mandata -potvrda; 11) Na bazi
cega se verifikuje mandat narodnog poslanika - uverenja i izvestaja RIK, 12) Sta RIK izdaje narodnim
poslanicima - uverenje o izboru Nar.poslanika; 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika; 14) Kad
poslaniku moze prestati mandat pre tog roka; 15) Van toga, kada prestaje mandat narodnih poslanika;

KONSTITUISANJE NS

Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je Нa sО oНržТ prva sОНnТМa NS. Prvu sОНnТМu

Narodne skupštТnО zakazuje predsednik NS iz prethodnog saziva, tako da se sednica oНržТ
najkasnije 30 dana od dana proРlašОnУa konačnТС rezultata izbora.

Prvoj sednici NS, do izbora predsednika Narodne skupštТnО, predsedava najstariji narodni
poslanik, kome u radu pomažu po УОНan naУmlađТ NP sa čОtТrТ ТгbornО lТstО koУО su dobile
naУvОćТ broj poslanТčkТС mesta i sekretar Narodne skupštТnО. Kvorum za rad na konstitutivnoj
sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP.

Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuje mandat

novoizabranim NP, da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS koji
pomažu predsedniku NS u radu, da se iz reda NP izaberu članovТ radnih tela NS radi
prethodnog proučavanУa pitanja koja ćО NS u plenumu pretresati i o kojima ćО oНlučТvatТ,
odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuje sekretar NS.
Prema URS, NS na prvoj sednici potvrđuУО poslanТčkО mandate. Narodni poslanici stТču prava
Т НužnostТ u NS danom potvrđТvanУa mandata. PotvrđТvanУО manНata NP vršТ se na osnovu
uverenja o izboru za narodnog poslanika i ТгvОštaУa RIK o sprovedenim izborima, u roku od 30
dana od dana proglasenje konacnih rezultata izbora.

Narodna skupštТna, na konstТtutТvnoУ sОНnТМТ, na prОНloР lТМa koУО prОНsОНava, vОćТnom glasova
prТsutnТС naroНnТС poslanТka, obraгuУО komТsТУu oН trТ člana, Т to oН po УОНnoР člana sa tri izborne
liste koje su dobile naУvОćТ broj poslanТčkТС mandata u NS. Komisija, na osnovu ТгvОštaУa RIK
utvrđuУО da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnog poslanika istovetni sa podacima
iz izveštaУa RIK i o tome podnosi ТгvОštaУ Narodnoj skupštТnТ.

Na osnovu izveštaУa komisije, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom NS konstatuje

da je RIK podnela izveštaУ o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za
narodne poslanike u saglasnosti sa izveštaУОm, čТmО je potvrđОn mandat tim narodnim
poslanicima. NS je konstituisana potvrđТvanУem mandata 2/3 narodnih poslanika. Na odluku
donetu u vezi sa potvrđТvanУОm mandata НopuštОna je žalba Ustavnom sudu, zbog povrede
izbornog prava, koji o njoj oНlučuУО u roku od 72 sata.

PotvrđТvanУОm mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva

Narodne skupštТnО.

Bosina potpitanja
1) Sta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju, 2) Da li se svim NP verifikuju mandati na konstitutivnoj
skupstini - ne, ako je nesto sporno, 3) Sta moze biti sporno - da li su podaci iz uverenja o izboru narodnog
poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK, 4) Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS, 5) Sta
se jos radi na konstitutivnoj sednici NS.

RASPUŠTANJE NS

RaspuštanУО NS je protТvtОža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako lТšТ mandata.

OvlašćОnУО za raspuštanУО NS poНОlУОno УО ТгmОđu prОНsОНnТka RS Т VlaНО, a bОг njihove
saglasne volje nema raspuštanУa NS.

Predsednik Republike možО, na obraгložОnТ predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštТnu.

Svako raspuštanУО NS povlačТ za sobom prestanak mandata Vlade.

 VlaНa nО možО prОНložТtТ raspuštanУО NS, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili
ako je Vlada u NS postavila pitanje svoga poverenja.

Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade, prТstupТćО se glasanju
o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, u kom slučaУu predsednik RS nОćО razmatrati predlog da se
NS raspusti.

NS se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. NS ne možО biti
raspuštОna za vreme ratnog i vanrednog stanja.
Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučaУОvТma oНrОđОnТm Ustavom.
Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuje da je nastupio slučaУ za koji
je URS vezao raspuštanУe NS po sili Ustava. To su slОНОćТ slučaУОvТ :

- ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu,

- ako Narodna skupštТna nО ТгabОrО novu VlaНu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja
Vladi,
- ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja Vladi,
- ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika
Vlade.

Istovremeno sa raspustanjem NS, u svim slučaУОvТma, predsednik Republike raspisuje izbore

za narodne poslanike, tako da se izbori okončaУu najkasniie za 60 dana od dana raspisivanja.

NS koja je raspuštОna vršТ samo tОkućО i nОoНložnО poslove, oНrОđОnО zakonom.

U slučaУu proglašОnУa ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna
nadležnost, koja traje do okončanУa ratnog, odnosno vanrednog stanja.

Bosina potpitanja
1) Kada se NS ne moze raspustiti - za vreme ratnog i vanrednog stanja

IMUNITET NARODNIH POSLANIKA

Dva osnovna obeležУa pravnog položaУa NP su imunitet - nepovredivost NP i nespojivost

njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. Imunitet NP oгnačava niegovu
neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstavnik naroda. On je izraz narodne
suverenosti, te je stoga neprikosnoven. Dakle, osnov njegove neprikosnovenosti je u načelu
narodne suverenosti.

NačОlo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. Kako zakonodavnu vlast
vršТ NS, koУu čine NP, ovo načОlo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu
na Тгvršnu i sudsku vlast. Poslanički imunitet obuhvata materijalni imunitet -
neodgovornosti i procesni imunitet - nepovredivosti. Prema URS, narodni poslanik ne
možО biti pozvan na krТvТčnu ili drugu odgovornost гa ТгražОno mТšlУОnУО ili glasanje u vršОnУu
svoje poslanТčkО funkcije. Dakle, materijalni imunitet štТtТ NP od odgovornosti za izgovoreno
mТšlУОnУe ili pak glasanje u NS, pa i po prestanku mandata, Нa bТ sО ТsklУučila bilo kakva vrsta
pritiska.

U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanУa, koja je гaУОmčОna NP u cilju

obОгbОđenja slobode pretresa u NS.

Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Dakle, nije potrebno da se NP

pozove na njega. Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne možО biti
pritvoren, niti se protiv njОРa možО voНТtТ krТvТčnТ ТlТ НruРТ postupak u komО mu sО možО
ТгrОćТ kaгna гatvora bОг oНobrОnУa NS.

Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne ТsklТučuУe pravo NS da mu uspostavi

imunitet. Ovo je loРТčna posledica čТnУОnТМe da se radi o imunitetu i nezavisnosti NS, zbog
čОРa se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava.

Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obraća predsednika NS, koji ga
upućuУО Administrativnom odboru. Odbor je Нužan da svoj ТгvОštaУ, sa predlogom o
uspostavljanju imunitetnog prava, podneseNS. Narodna skupštТna, na predlog Admistrativnog
odbora, možО uspostavТtТ, ako УО to potrОbno raНТ vršОnУa poslanТčkО ПunkМТУО. Ako NaroНna
skupštТna uspostavТ ТmunТtОtno pravo naroНnoР poslanТka koУТ sО nТУО poгvao na ТmunТtОt,
postupak koУТ УО protТv nУОРa bТo pokrОnut ćО sО obustavТtТ.

Narodni poslanik koji je гatОčОn u ТгvršОnУu krТvТčnoР dela za koje je propisana kazna zatvora
u trajanju НužОm oН pОt РoНТna možО biti pritvoren bez odobrenja NS. MОđutim, ni u tom
slučaju se protiv tog NP ne možО voНТtТ krТvТčnТ postupak bez odobrenja NS. Ukoliko je NP
pritvoren, sudija je Нužan da u roku 48 sati o tome obavesti NS koУa ćО oНlučТtТ o
uspostavlУanУu ТmunТtОta tom NP. Ako NaroНna skupštТna ne da odobrenje za gonjenje
naroНnoР poslanТka prОma komО УО oНrОđОn prТtvor, pritvor čО se ukinuti, a narodni poslanik
pustiti na slobodu.
Imunitet nepovredivosti, dakle, ne deluje automatski i nije apsolutan. Ovo stoga što bТ NP bТo
prТtvorОn Т protТv nУОРa bТ sО voНТo krТvТčnТ ili drugi postupak da se nije pozvao na imunitet,
odnosno da NS nije uskratila odobrenje.

ZaštТta koУa sО pruža NP ТmunТtОtom nОpovrОНТvostТ prТvrОmОnoР je karaktera i vezana

je za traУanУО poslanТčkoР manНata. KrТvТčno ili drugo gonjenje privremeno se obustavlja,
dok NP traje mandat.

Prema URS, u krТvТčnom ТlТ НruРom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku
rokovi propisani za taj postupak.

Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbije da da odobrenie za pokretanje krТvТčnog

postupka nastupa zastoj zastarelosti. U suprotnom, imunitet nepovredivosti vodio bi u krТvТčnu
nОoНРovornost uslОН moРućnostТ nastupanТa гastarОlostТ гa krТvТčno delo ili prekršaУ. To bi
nadalje гnačТlo izrazito ozbiljnu povredu načОla URS o УОНnakostТ Рrađana.

Kada je u pitanju disciplinska odgovornost, ona ne podležО imunitetu, buНućТ da se po Poslovniku

NS narodnim poslanicima ТгrТču mere koje važО za sve poslanike.

Kada je rОč o poslanТčkom ТnkompatТbТlТtОtu, prОma URS, NP nО možО biti poslanik u

skupštТnТ AP, niti funkcioner u organima ТгvršnО vlasti i pravosuđa. niti možО obavljati druge
funkcije, poslove i НužnostТ za koje je zakonom utvrđОno da predstavljaju sukob interesa.
Svrha ove zabrane je vršОnУО poslanТčkО funkcije u interesu bТrača, a jedini načТn da se to
postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslanТčku vršТ Уoš neku funkciju ili posao koji su u
sukobu sa interesima bТrača.

Bosina potpitanja
l) Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika, 2)Sta je sa disciplinskorn odgovornoscu,
- ne podleže imunitetu, to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika, 3) Sta
radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet, 4) Sta radi sudija ukoliko NP bude pritvoren,
5) Kad poslanik, izuzetno, može biti pritvoren, 6) Ko odlucuje o ukidanju imuniteta narodnim
poslanicima - NS, 7) Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti

UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS - RADNA TELA I FUNKCIONERI

 Dva su oblika rada NS, u plenumu, na sednici svih NP, u kome se pretresa i oНlučuУО i u
radnim telima, odborima, na sednicama članova odbora, u kojima se prethodno proucavaju
pitanja o kojima ćО se oНlučТvatТ u plenumu.
ČlanovО svakog odbora predlažu poslanТčkО grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje
imaju u Narodnoi skupštТnТ.

Narodni poslanik možО bТtТ član vise odbora.

Odbor je izabran ako je za niega glasala vОćТna prisutnih narodnih poslanika.

Prvu sednicu odbora saziva predsednik NS.

Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava naУstarТУТ član odbora. Odbor na
prvoj sednici bТra, Тг rОНa svoУТС članova, predsednika i zamenika predsednika odbora. Odbor
ima i svog sekretara.

Predsednik odbora saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. Dužan je da sazove sednicu
odbora na zahtev najmanje trОćТnО od ukupnog broja članova odbora, kao i na zahtev predsednika
NS. Ako to ne učТnТ u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili
predsednik NS.
Rasprava na sОНnТМТ oНbora, prОma utvrđОnom НnОvnom rОНu, voНТ sО bОг obгТra na broУ prisutnih
članova odbora.
Odbor oНlučuУО vОćТnom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje vecina
članova odbora.
Neke od najvažnТУТС funkcija odbora su :
- razmatranje i pretresanje pitanja iz naНlОžnostТ NS,
- predlaganje akata i ТгvršavanУО zakona, drugih propisa i opštТС akata VladeRS
- vršОnУО drugih poslova oНrОđОnТС poslovnikom o radu NS (PoRNS).
Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koje su formirana ministarstva.
BroУ članova odbora utvrđuУО se PoRNS, a broj članova drugih raНnТС tОla utvrđuje se odlukom
o njihovom obrazovanju. Odbor možО imati naimanje 11, a naУvТšО 25 clanova. (proveriti u
Poslovniku)

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra:

- predlog za promenu Ustava;
- predlog akta o promeni Ustava;
- prОНloР гakona, НruРoР propТsa Т opštОР akta sa stanovТšta usklađОnostТ s Ustavom Т pravnТm
sТstОmom Т opravНanostТ nУТСovoР НonošОnУa;
- statutО autonomnТС pokraУТna u postupku НavanУa saРlasnostТ NaroНnО skupštТnО;
- predlog za pokretanje postupka za razrОšОnУО prОНsОНnТka RОpublТkО;
- načОlna pТtanУa prТmОnО Ustava;
- pТtanУa u vОгТ s Тгborom Т ТmОnovanУОm suНТУa UstavnoР suНa, Тгborom ГaštТtnТka Рrađana Т
drugih funkcionera, u skladu sa zakonom;
OНbor Тma 17 članova.
NS možО odlukom obrazovati anketne odbore i komisije za vršОnУe posebnih zadataka
oНrОđОnТС oНlukom o nУТСovom obrazovanju. Narodna skupštТna možО obrazovati, iz reda
narodnih poslanika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u oНrОđОnoТ oblasti. Odlukom o
obraгovanУu ankОtnoР oНbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora. Odbor ima pravo da tražТ od
НržavnТС organa i pojedinih organizacija podatke, isprave i obavОštОnУa. Predstavnici НržavnТС
organa i organizacija, kao i РrađanТ, НužnТ su da daju istinite izjave, podatke, isprave i
obavОštОnУa u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi NS izveštaТ sa predlogom mera. Anketni odbor
prestaje sa radom danom oНlučТvanУa o njegovom ТгvОštaУu na sednici NS.
Poslanička Рrupa je oblik organizovanja NP za učОšćО u radu NS. PoslanТčku grupu
predstavlja predsednik poslanТčkО grupe, koji ima svog zamenika. Obrazuju se najkasnije 7 dana
od dana izbora predsednika NS. PoslanТčku Рrupu čТnО NP УОНnО polТtТčkО stranke, druge
polТtТčkО organizacije ili grupe Рrađana koja ima najmanje pet NP. PoslanТčku grupu od
najmanje pet članova mogu uНružТvanУОm da obrazuju i NP polТtТčkТС stranaka, drugih
poСtТčkТС orРanТгaМТУa ТlТ Рrupa Рrađana koje imaju manje od pet NP. PoslanТčka Рrupa sО
konstТtuТšО tako što sО prОНsОНnТku NS poНnosТ spТsak članova koji je potpisao svaki član
poslanТčkО grupe. Na spisku se posebno naгnačava predsednik poslanТčkО grupe i njegov
zamenik.
NaroНnТ poslanТk možО bТtТ član samo jedne poslanТčkО РrupО.

PrОНsОНnТka poslanТčkО grupe Т nУОРovoР гamОnТka oНrОđuУО poslanТčka Рrupa, predsednici

odbora a u šТrОm smislu i sekretar NS Т prОНsОНnТМТ poslanТčkТС Рrupa.

NS bira predsednika УОНnoР ТlТ vТšО potpredsednika vОćТnom Рlasova svТС NP (126).

Funkcioneri u NS, u užem smislu su: predsednik NS, potpredsednici NS.

 Predsednik NS : 1) predstavlja NS, 2) saziva sednice NS, 3) predsedava njima, 4) vršТ Т НruРО
poslovО prОНvТđОne Ustavom, 5) stara se o primeni Poslovnika NS, 6) stara se o
blaРovrОmОnom Т usklađОnom raНu raНnТС tela NS, 7) vršТ Т НruРО poslovО prОНvТđОnО
zakonom i ovim poslovnikom.

Pored ovih, predsednik NS Тma Т oНrОđena samostalna ovlašćОnja. Tako on: 1) raspisuie izbore za
predsednika RS, 2) raspisuje izbore za odbornike, 3) zajedno sa predsednikom RS i
prОНsОНnТkom VlaНО učОstvuУО u НonošОnУu oНlukО o proРlašОnТu ratnoР ТlТ vanrОНnoР stanУa
kaН NS nТУО u moРućnostТ Нa sО sastanО Т 4) u НonošОnУu mОra oНstupanУa od ljudskih i
manjinskih prava гaУamčОnТС URS, u vreme ratnog stanja kad NS nije u moРućnostТ da se
sastane.
Potpredsednici NS pomažu predsedniku NS u vršОnУu poslova Тг njegovog delokruga.
Predsednika NS, u slučaУu prТvrОmОnО sprОčОnostТ, гamОnУuУО Уedan od potpredsednika NS,
koРa on oНrОНТ, o čОmu obavОštava sve potpredsednike i sekretara NS. Ako predsednik NS ne
oНrОНТ koУТ Рa oН potprОНsОНnТka гamОnУuУО, u slučaУu prТvrОmОnО sprОčОnostТ zamenjТvaćО ga
najstarij i potpredsednik.

NS ima najvišО 6 potpredsednika (proveriti), a nУТСov broУ sО utvrđuУО prТlТkom svakoР

konstituisanja posebnom odlukom, na predlog predsednika NS.
Kandidata za sekretara NS predlažО predsednik NS, a imenuje ga NS. Njegova funkcija
prestaje konstituisanjem novoizabrane NS, pri čОmu on vršТ svoje zadatke do imenovanja
novog sekretara. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS.

Bosina potpitanja
1) Sta su odbori, 2) Koja su stalna, a koja povremena radna tela NS, 3) Kako se formiraju, 4) Za šta su
nadležni, 5) Mogu li radna tela donositi zakone – ne, ona ih samo pripremaju. 6) Koliko potpredsednika
ima, 7) Ko predlaže predsednika NS.

POSTUPAK DONOŠENJA ZAKONA

DonošОnУО гakona УО naУvažnТУa naНlОžnost NS. ГakonoНavnТ postupak oНvТУa sО u nОkolТko

Пaгa. To su ПaгО : prОНlaРanУa гakona, prОtrОsa, oНlučТvanУa o гakonu, prРlašavanУa гakona,
objavljivanja zakona i stupanja zakona na snagu.
 Pravo predlaganja zakona, НruРТС propТsa Т opštТС akata ТmaУu :

1. Vlada,
2. Svaki narodni poslanik,
3. SkupštТna AP,
4. NaУmanУО 30.000 bТrača,
5. NBS iz oblasti bankarskog sistema, kreditne, monetarne i devizne politike.
6. OmbuНsman Тг svoУО naНlОžnostТ.

VlaНa prОНlažО NS гakonО Т НruРО opštО aktО Т НaУО o nУТma mТšlУОnУО kaН ТС poНnОsО НruРТ
prОНlaРač, гato što УО upravo VlaНa ta koУa tО гakonО Тгvršava.

OvlašćОnТ prОНlaРač гakona poНnosТ prОНloР гakona u oblТku u komО sО гakon НonosТ sa
obraгložОnУОm koУО mora Нa saНržТ :
1. Ustavni osnov,
2. RaгloРО гa НonošОnУО гakona,
3. ObУašnУОnУО osnovnТС pravnТС ТnstТtuta Т poУОНТnačnТС rОšОnУa,
4. ProМОnu Тгnosa ПТnansТУskТС srОНstava potrОbnТС гa sprovođОnУО гakona,
5. OpštТ ТntОrОs гboР koРa sО prОНlažО povratno НОУstvo, ako prОНloР гakona saНržТ oНrОНbО гa
koУО sО prОНvТđa povratno НОУstvo,
6. PrОРlОН oНrОНaba гakona koУО sО mОnУaУu, oНnosno НopunУuУu, ako sО prОНlažО гakon o
izmenama, odnosno dopunama.
Predlog zakona koji je upucen NS, predsednik NS odmah po prijemu dostavlja narodnim
poslanТМТma, naНlОžnТm oНborТma Т VlaНТ, ako ona nТУО prОНlaРač.

Predlog zakona pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS me se uvrstiti u dnevni red

sОНnТМО NS kaНa УО ona u rОНovnom гasОНanУu u roku nО kraćОm oН 15 Нana Т nО НužОm oН 60
dana oН Нana nУОРovoР НonošОnУa.

PrОНloР гakona, prО raгmatranУa u NS, raгmatraУu naНlОžnТ oНbor Т VlaНa, ako nТУО prОНlaРač
zakona.

Na sednicu odbora na kojoj se razmatraju predlozi zakona i amandmani na predloge zakona,

pozivaju se Т poНnosТoМТ tТС prОНloРa Т amanНmana, oНnosno nУТСovТ ovlašćОnТ prОНstavnТМТ.

O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načОlnТ pretres, a zatim pretres o
pojedinostima. Pretres o pojedinostima obavlja se po članovТma predloga zakona na koje su podneti
amandmani i o amandmanima kojima se prОНlažО uvođОnУО novih odredaba, a u pretresu mogu
da učОstvuУu: članovТ odbora, prОНlaРač zakona ili njegov predstavnik, predstavnik Vlade, ako
ona nije prОНlaРač, i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici
odbora.
Nakon završОtka pretresa, odbor podnosi NS ТгvОštaj koji saНržТ mТšlУОnУe i predloge
odbora. Odbor odrОđuУО ТгvОstТoМa koji po potrebi na sednici NS obraгlažО ТгvОštaУ odbora.

NaНlОžnТ oНbor Т VlaНa, ako nТУО prОНlaРač гakona, u svoУТm ТгvОštaУТma Т mТšlУОnУu, naУkasnТУО
5 Нana prО počОtka sОНnТМО NS na koУoУ sО prОНloР гakona raгmatra, moРu prОНložТtТ NS Нa
prТСvatТ ТlТ nО prТСvatТ prОНloР гakona u načОlu. UkolТko naНlОžnТ oНbor ТlТ VlaНa prОНložО
prТСvatanУО гakona u načОlu, НužnТ su Нa navОНu Нa lТ гakon prТСvataУu u МОlТnТ ТlТ sa ТгmОnama
koУО prОНlažu u ПormТ amanНmana.

O predlogu zakona na sednici NS , najpre se vodi načОlnТ prОtrОs. NS možО oНlučТtТ da obavi
zajОНnТčkТ načОlnТ pretres o vise predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a
mОđusobno su uslovljeni ili su rОšОnУa u nУТma mОđusobno povezana, s tim što se oНlučТvanУe o
svakom predlogu obavlja posebno.

Po гavršОnom načОlnom prОtrОsu, NS prОlaгТ na načОlnТ prОtrОs o prОНloРu zakona, a zatim

prelazi na pretres o pojedinostima.

Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budžОtu Republike Srbije, po гavršОnom načОlnom
pretresu, NS prelazi na pretres u pojedinostima.

Od гavršОnoР načОlnoР pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora

da prođО najmanje 24 časa.

U vremenu ТгmОđu гavršОnoР načОlnoР pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u

pojedinostima, naНlОžnТ odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.

Pretres u pojedinostima obavlja se po članovТma na koje su podneti amandmani,

amandmanima kojima sО prОНlažО unošОnУО novih odredaba.

Kada se završТ pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na гavršnu rОč Тma prОНlaРač,
odnosno ovlašćОnТ prОНstavnТk prОНlaРača. PrОНlaРač zakona ima pravo da povučО predlog
zakona iz procedure sve do гavršОtka pretresa predloga zakona na sednici NS. Ako je
predložОnТ akt prТСvaćОn u načОlu, NS oНlučuУО o amandmanima.

Kada predlog zakona sadržТ oНrОНbО гa koУО sО prОНvТđa povratno НОУstvo, prТlТkom glasanja o
tТm oНrОНbama, NS ćО posОbno oНlučТtТ Нa lТ гa to НОУstvo postoУТ opštТ interes.

Nakon oНlučТvanУa o amanНmanТma, NS prТstupa РlasanУu o predlogu zakona u celini.

Na РlasanУu NS oНlučuУО o гakonu u načОlu, pojedinostima i u celini.

Amandman : predlog za izmenu i dopunu predloga zakona podnosi se predsedniku NS u
pisanom obliku, sa obraгložОnУОm, počОv od dana dostavljanja predloga zakona, a najkasnije
pet dana pre dana oНrОđОnoР za oНržavanУe sednice za koju je prОНložОno razmatranje tog
predloga zakona. PoНnОtО amanНmanО prОНsОНnТk NS upućuУО prОНlaРaču zakona, narodnim
poslanicima, nadležnТm odborima i Vladi. PrОНlaРač zakona, naНlОžnТ odbori i Vlada, НužnТ
su da, pre sednice NS, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS
obaveste za koje amandmane predlažu da ih NS prihvati, a za koje da ih odbije.

NS u danima za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u načОlu, oНlučuУО o podnetim

amandmanima po redosledu članova predloga zakona. Ako УО poНnОto vТšО amanНmana na ТstТ
clan predloga zakona, prvo se oНlučuУО o amandmanu kojim se predlažО brisanje odredbe toga
člana, a zatim o amandmanu kojim se predlažО izmena celog člana.

Amandmani koje je podneo prОНlaРač zakona, a koje su prihvatili naНlОžnТ odbori i Vlada, kao i
amandmani koje su prihvatili prОНlaРač zakona, naНlОžnТ odbori i Vlada, postaju sastavni deo
predloga zakona i o njima NS posebno ne oНlučuУО.

NS posebno oНlučuУО o svakom amanНmanu koУТ prОНlaРač гakona, naНlОžnТ odbor ili
Vlada nisu prihvatili.

Izuzetno, zakon se možО doneti po hitnom postupku. Predlog zakona za čТУО se НonošОnУО
prОНlažО hitan postupak možО se staviti na dnevni red sednice NS ako je podnet najkasnije 24
časa prО počОtka tО sОНnТМО. HТtnost postupka sО oРlОНa u гnatno krraćТm rokovТma гa
poНnošОnУО ТгvrštaУa naНlОžnoР oНbora, УОr ukolТko ТгvОštaУ ТгostanО, prОНloР гakona ćО sО
raгmatratТ Т bОг ТгvОštaУa, Нok sО amandmani na predlog zakona mogu podneti najkasnije do
pošОtka prОtrОsa prОНloРa гakona.

PrОma PoRNS, po СТtnom postupku možО Нa sО НonОsО samo гakon koУТm sО urОđuУu pТtanУa Т
oНnosТ nastalТ uslОН okolnostТ koУО nТsu moРlО Нa sО prОНvТНО, a nОНonošОnУО гakona po
СТtnom postupku moРlo bТ Нa prouгrokuУО štОtnО poslОНТМО po žТvot Т гНravlУО lУuНТ,
bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.

PrОНlaРač гakona УО Нužan Нa, u pТsmОnom obraгložОnУu prОНloРa гakona, navОНО štОtnО
posledice koje bi nastale zbog nОНonošОnУa ovoР гakona po СТtnom postupku.

ProРlašОnУa гakona УО НОklaratТvnТ akt koУТ НonosТ prОНsОНnТk RS.

Prema URS, predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja
zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku,
donese ukaz o proglašОnУu zakona, ili da zakon, uz pismeno obraгložОnУО, vrati NS, na
ponovno oНlučТvanУО.
Ako NS oНlučТ Нa ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na oНlučТvanУО,
zakon se izglasava vОćТnom od ukupnog broja poslanika. Predsednik Republike je Нužan Нa
proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašОnУu
zakona u Ustavom prОНvТđОnom roku, ukaze donosi predsednik Narodne skupštТnО.

Ukaгom o proРlašОnУu zakona konstatuje se autОntТčnost i formalna ustavnost zakona. ProglašОnУО

zakona je ustavna Нužnost prОНsОНnТka RS, čТУО neispunjenje predstavlja povredu URS, kojom
se otvara moРućnost za raгrОšОnУО predsednika RS.

Zakon dobija obaveznu snagu objavljivanjem, zato što tek tada zakon možО počОtТ da se primenjuje.

Prema URS, zakoni i svi drugi opštТ akti, objavljuju se pre stupanja na snagu.

Ustav, zakoni i podzakonski opštТ akti RS objavljuju se u rОpublТčkom službОnom glasilu.

Statuti, odluke i drugi opštТ akti AP objavljuju se u pokrajinskom službОnom glasilu.
Statuti i opštТ akti jedinica LS objavljuju se u lokalnim službОnТm glasilima.

Zakoni i drugi opštТ akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu
Нa stupО na snaРu ranТУО samo ako гa to postoУО naročТto opravНanТ raгloгТ, utvrđОnТ prТlТkom
niihovog donošОnУa.

Bosina potpitanja
l) Ko su ovlašćeni predlagači, 2) Kome se podnosi predlog zakona, 3) Podnošenje predloga zakona NS, 4) Šta sadrži
svaki predlog zakona, 5) Rasprava u nacelu, 6) Rasprava o pojedinostima, 7) Kad se smatra da je predlog zakona
usvojen, 8) Kad zakon stupa na snagu - 8. dana u ponoć, po proteku roka od 7 dana , 9) Retroaktivno dejstvo zakona,
10) Kakva je procedura kada Vlada hoce da donese neki zakon - nadležno ministarstvo priprema nacrt, zatim se
taj nacrt zakona usvaja na sednici vlade i tek nakon toga on postaje predlog zakona koji ulazi u skupštinsku
proceduru.

REPUBLIČKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA

Referendum i narodna inicijativa jesu oblici neposrednog izjašnУavanУa i neposrednog

učОšća Рrađana u vršОnУu vlasti.

To УО ustanova pomoću koУО bТračko tОlo Тгražava nОposrОНnТm РlasanУОm svoТО РlОНТštО ili
svoУu volУu u oНnosu na mОrО НržavnО vlastТ koУО УО prОНuгОla ТlТ tОk trОba Нa prОНuгmО Т to
ТгУašnУavanУОm гa НvО ponuđОnО altОrnatТvО : гa Т protТv.

Prema vremenu primene referendum moze biti :

 prОtСoНnТ, kaН prОtСoНТ aktu НržavО Т utvrđuУО opšta načОla гa taУ akt Т
 naknaНnТ, kaН СronoloskТ slОНТ poslО akta НržavО.

Prema pravnom osnovu, referendum moze biti :

 obavОгan, kaН УО kao takav prОНvТđОn Ustavom, prema kome odnosnog akta nema bez pristanka
bТračkoР tОla Т
 fakultativni, kaНa Рa moгО гaСtОvatТ oНrОđОnТ broУ bТraМa.

Ustavotvorni referendum je obavezan onda kada je NS dužna da akt o promeni Ustava stavi na
rОpublТčkТ referendum radi potvrđТvanУa. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na
preambulu Ustava, načОla Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uredjenje vlasti,
proРlašavanУО ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u
vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

UstavotvornТ rОПОrОnНum moРuć УО Т kao fakultativan s obzirom na to da je, kod pitanja гa čТУu
rОvТгТУu nТУО nОopСoНna potvrНa na rОПОrОnНumu, ostavlУОna moРućnost NS Нa oНlučТ Нa lТ ćО
promenu koja se na ta pitanja oНnosТ ТгnОtТ na rОpublТčkТ rОПОrОnНum raНТ potvrđТvanУa.

Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđТvanУО, РrađanТ se na referendumu ТгУašnУavaУu

najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je
usvojena ako je za promenu na referendumu glasala vОćТna ТгašlТС bТrača. Akt o promeni Ustava
koji je potvrđОn na rОpublТčkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NS. Ako NS ne
oНlučТ da akt o promeni Ustava stavi na potvrđТvanУО, promena Ustava je usvojena
izglasavanjem u NS, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi NS.

Prema URS, na zahtev vОćТnО svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 bТrača, NS
raspisuje referendum o pitanju Тг svoУО naНlОžnostТ.

Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz :

 mОđunaroНnТС uРovora,
 zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode,
 poreski i drugi finansijski zakoni, budžОt i гavršnТ račun, uvođОnУО vanrОНnoР stanУa,
 amnestija,
 kao ni pitanja koja se tТču izbornih naНlОžnostТ NS.

Prema URS, nove AP mogu se osnivati, a vОč osnovanО ukТНatТ ТlТ spaУatТ popostupku
prОНvТđОnom гa promОu Ustava. PrОНloР гa osnТvanУО novТС, oНnosno ukТНanУО ТlТ spaУanУО
vОć postoУОćТС utvrđuУu РrađanТ na rОПОrОnНumu. Dakle, radi se o prethodnom i obaveznom
 rОПОrОnНumu. Konačnu oНluku НonosТ NS u postupku prОНvТđОnom гa promОnu Ustava, u
sklaНu sa volУom Рrađana.

Teritorija AP i uslovi pod kojima se možО promeniti granica ТгmОđu AP oНrОđuУО se

zakonom. Teritorija AP ne možО se menjati bez saglasnosti njenih Рrađana ТгražОnО na
referendumu, u skladu sa zakonom, sto znaci da je referendum obavezan. Osnivanju, ukidanju i
promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritoriji te jedinice LS.

Postoje 3 vrste referenduma, s obzirom na teritorijalni princip :

 rОpublТčkТ koУТ sО tТčО RS,

 pokrajinski koji postoji u AP,
 Нok u opštТnama postoУТ opštТnskТ referendum.

Akt o raspisivanju rОpublТčkoР referendurna donosi NS.

Pravo izjašnУavanja na referendumu imaju РrađanТ koii ТmaТu bТračko pravo. Na
referendumu РrađanТ sО ТгУašnУavaУu lТčno Т taУno, na РlasačkТm lТstТćТma. Od dana raspisivanja
do Нana sprovođenja referenduma nО možО protОćТ manje od 15 ni vТšО oН 90 dana.

OrРanТ гa sprovođenje referenduma jesu komisija i РlasačkТ oНbor. Komisiju obrazuje organ
koji je raspisao referendum, a komisija obrazujО РlasačkО odbore.

Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS, AP i grada ili njihov deo, komisije se obrazuju i
u opštТnama.

PТtanУО o komО sО РrađanТ rОПОrОnНumom ТгУašnУavaУu mora bТtТ ТгražОno jasno tako da se na
njega možО oНРovorТtТ rОčju "za" i "protiv", odnosno "da" ili "ne". Kad se referendumom
oНlučuУО ТstovrОmОno o vТšО pТtanУa, svako pТtanУО mora bТtТ posОbno formulisano na
Рlasačkom lТstТću. Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnУavanУa Рrađana, pТtanУО
o kome РrađanТ treba da se izjasne možО biti formulisano tako da se u odgovoru na njega
РrađanТn oprОНОlУuУО гa УОНnu oН vТšО prОНložОnТС moРućnostТ. Glasa sО гaokružТvanУОm na
Рlasačkom lТstТću УОНnoР oН moРućТС oНРovora. Po гavršОnom РlasanУu,РlasačkТ oНbor
utvršuУО rОгultatО РlasanУa na Рlasačkom mОstu Т o tomО sastavlУa гapТsnТk.

Referendum je punovažan ako je na njemu glasala vОćТna Рrađana koji imaju bТračko pravo i
koУТ su upТsanТ u bТračkТ spТsak u sklaНu s ovТm гakonom. Odluka o pitanju koje je bilo predmet
ТгУašnУavanУa na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju glasala vОćТna Рlasača i ova
odluka je obavezna.

KaН su sО РrađanТ rОПОrОnНumom prОtСoНno ТгУasnТlТ o oНrОđОnom pТtanУu, orРan koУТ НonosТ
akt koУТm sО urОđuУО to pТtanУО dužan je da ga donese u skladu s voljom Рrađana ТгražОnom na
referendumu, u roku oНrОđОnom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnije u roku od 60
dana od dana oНržavanУa referenduma.

Ako РrađanТ rОПОrОnНumom nТsu potvrНТlТ akt, oНnosno nТsu sО ТгУasnТlТ гa pТtanУО koУО УО bТlo
predmet izjašnУavanУa, o tom aktu, odnosno pitanju, ne možО sО ponovo oНlučТvatТ na
referendumu u roku kraćОm od sest meseei od dana glasanja na referendumu. Ako su sО РrađanТ
rОПОrОnНumom ТгУasnТlТ гa potvrđТvanУО akta, akt ТО usvoУОn Нanom oНržavanУa referendum,
odnosno danom proРlašavanУa tog akta. Ako РrađanТ referendumom nisu potvrdili akt, smatra
se da taj akt nije ni donet.

GrađanТn Тma pravo, u roku oН 24 sata oН trОnutka kaН УО НonОta oНluka, oНnosno ТгvršОna radnja
ili je učТnУОn propust, Нa poНnОsО prТРovor komТsТУТ гa sprovođОnУО rОПОrОnНum, ako smatra da
su time učТnУОnО nОpravТlnostТ u sprovođОnУu rОПОrОnНuma, a ona oНlučuУО o prigovoru u roku
od 48 sati od njegovog poНnošОnУa. Ako je nepravilnost učТnУОna na jednom ili vТsО РlasačkТС
mesta bitno uticala na rezultate glasanja, naНlОžna komТsТУa гa sprovođОnУО Тгbora ponТštТćО
izjašnУavanУО na tim РlasačkТm mestima i odrediti vreme ponovnog izjašniavanja. Protiv
rešОnУa opštТnskО, gradske, pokrajinske ili RОpublТčkО komisije donetog po prigovoru, kao i u
slučaУu kaН naНlОžna komisija nije oНlučТla po prigovoru u propisanom roku, podnosilac
prigovora možО podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji rОšava po žalbТ u roku od 48
sati od prijema žalbО i njegova odluka je konačna.

NARODNA INICIJATIVA

Narodna inicijativa je ovlašćОnУО jednog dela bТračkoР tela da pokrene postupak za promenu
ustava ili НonošОnУО formalnog zakona. Pri tome, donosilac tih akata ima obavezu da po
predlogu bТrača postupi, tj. da pokrene postupak za donošОnУО takvog akta.

Narodna inicijativa možО bТtТ sprovОНОna kao rОpublТčka. pokraУТnska Т u УОНТnТМТma LS, kada
nosТ naгТv Рrađanska.

Predlog za promenu URS (ustavotvorna narodna inicijativa) možО podneti 150.000, a pravo
predlaganja zakona, drugih propisa i opštТС akata (zakonodavna narodna inicijativa) ima najmanje
30.000 bТrača.

Prema URS, NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100.000 bТrača o pitanjima iz svoje
nadležnostТ.
Prema statutu APV, pravo predlaganja odluka i opštТС akata koje donosi skupštТna APV, ima
najmanje 7.000 bТrača, dok predlog za promenu statuta APV možО podneti najmanje 40.000
bТrača. (proveriti)

GrađanТ raНТ ostvarТvanУa naroНnО ТnТМТУatТvО obraгuУu ТnТМТУatТvnТ oНbor oН naУmanУО trТ
člana koji imaju bТračko pravo. Inicijativni odbor možО obrazovati posebne odbore za
prikupljanje potpisa na pojedinim mestima.
Predlog za promenu ili НonošОnУО oНРovaraУućОР akta, odnosno drugi predlog obuСvaćОn
narodnom inicijativom mora biti sačТnТОn tako da se iz njega jasno vide pravci promena,
odnosno rОšОnУa o kojima naНlОžnТ organ treba da se izjasni i potpisuju ga članovТ
inicijativnog odbora.
Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za НonošОnУО akta, odnosno za
rОšavanУО o pitanju na koji se predlog odnosi, radi obavОštОnУa da se za taj predlog prikupljaju
potpisi. Inicijativni odbor prijavljuje prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašnТТС poslova -
organizacionoj jedinici u opštТnТ na čТУoУ ćО se teritoriji prikupljati potpisi. PotpТsТ Рrađana
stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative, čТУa je saНržТna propisana Zakonom o
referendumu i narodnoj inicijativi. Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve
zakona, a pri tom je prikuplien potreban broi potpisa, nadležnТ organ Нužan je da o predlogu za
koji su prikupljeni potpisi oНlučТ na načТn i po postupku utvrđОnom Ustavom i zakonom,
odnosno oНРovaraУućТm statutom i poslovnikom
Kad nadležnТ organ ne prihvati predlog, Нužan je da o tome obavesti inicijativni odbor, a ako
inicijativni odbor smatra da naНlОžnТ organ nije pravilno postupio možО podneti žalbu
Vrhovnom kasacionom sudu, koji rОšava po žalbТ u roku od 15 dana od prijema žalbО i ta
odluka je konačna.

Bosina potpitanja
1) Šta ne moze biti predmet referendum, 2) Koji su organi za sprovođenje republičkog referenduma 3) Razlika
između iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako - građanin. udruženje itd. a NS
odlučuje samo po predlogu ovlašćenog predlagača.
 IZVRŠNA VLAST

PREDSEDNIK REPUBLIKE - NADLEŽNOST I AKTI

Predsednik izrazava drzavno jedinstvo RS.

NaНlОžnosti predsednika RS se moРu poНОlТtТ u 3 РrupО: 1) klasТčna, 2) naНlОžnost u okviru koje

predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmОđu Тгvršne i zakonodavne vlasti i 3)
supsiНТУarnu koУa sО ostvaruУО u slučaju ratnog i vanrednog stanja, kada NS ne moze da se sastane.

KlasТčnu naНlОžnost МТnО slОНОći poslovi :

- predstavlja RS u zemlji i inostranstvu;
- ukaгom proРlašava гakonО,
- prОНlažО NS nosТoМО ПunkМТУa;
- postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade;
- prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika;
- daje pomilovanja i odlikovanja;
- komanduje Vojskom i postavlja, unaprОđuУО i raгrОšava oficire Vojske RS.

OvlašćОnja prОНsОНnika kao posrОНnika iгmОđu iгvršnО i гakonoНavnО vlasti su:

- PrОНlažО NS kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mТšlУОnУО predstavnika izabranih izbornih
lista i Нužan je da NS prОНložТ onog kandidata za predsednika Vlade koji možО da obezbedi
izbor Vlade,

- Pravo suspenzivnog veta :

Predsednik RS je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno 7

dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proРlašОnУu zakona, ili da zakon,
uz pismeno obraгložОnУО, vrati NS, na ponovno oНlučТvanУО ako smatra da zakon nije saglasan
sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđОnТm mОđunarodnim ugovorima ili opštОprТСvaООnТm
pravТlТma mОđunarodnog prava ili da pri НonošОnУu zakona nije poštovana procedura propisana
za НonošОnУО zakona ili da zakon nО urОđuУО nОku oblast na oНРovaraУučТ načТn.
Predsednik RS ne možО NS vratiti na ponovno oНlučТvanУО zakon o kome su se gradani
izjasnili na referendumu pre njegovog donošОnУa Т гakon koУТ su Рrađani potvrdili na
referendumu. Ako NS oНlučТ da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na
oНlučТvanУО, zakon se izglasava vОćТnom od ukupnog broja poslanika. Predsednik RS je dužan
 da proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašОnУu
гakona u Ustavom prОНvТđenom roku, ukaz donosi predsednik NS.

- Pravo predsednika da raspusti NS na obrazložОni predlog Vlade :

Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obraгložОn predlog

Vlade raspušta NS, МОnОćТ opravНanost Т НovolУnost raгloРa navОНОnТС u prОНloРu, ili da
Vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade.
Ukaг УО НТskrОМТonТ akt prОНsОНnТka Т nО možО bТtТ prОНmОt oМОnО ustavnostТ prОН Ustavnim
suНom, alТ prОНsОНnТk moгО bТtТ raгrОšОn гboР povrОНО URS, ako nТУО postovao ustavne uslove
гa raspuštanУО NS.
Predsednik RS nОćО razmatrati predlog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da
se Vladi izglasa nepoverenje, ako je Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako
NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju.
PrОНsОНnТk RS Нužan УО da raspusti NS u slučaУОvТma oНrОđОnТm Ustavom: ako NS u roku od
90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30
Нana oН Нana kaН УО prОtСoНnoУ VlaНТ prОstao manНat (u slučaУОvТma izglasavanja nepoverenja
Vladi, neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade).
U oba slučaУa, sa ukazom o raspuštanУu NS predsednik RS donosi odluku kojom raspisuje
ТгborО гa naroНnО poslanТkО, tako Нa sО onТ okončaУu naУkasnТУО 60 Нana oН Нana raspТsТvanУa.
Predsednik RS ne možО da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje. MОđutТm, kaНa
PrОНsОНnТk RS raspustТ NS, ona vršТ tОkućО Т nОoНložnО poslovО, a u slučaУu proРlasОnУa ratnoР
ТlТ vanrОНnoР stanУa, uspostavlУa sО nУОna puna naНlОžnost, koУa traУО Нo okončanУa ratnoР ТlТ
vanrednog stanja i tada se ona sastaje bez poziva.
SupsТНТУarna naНlОžnost Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. Kad NS nije u
moРućnostТ da se sastane, odluku o proРlašОnУu vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno
predsednik RS, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i NS, kao i mere
odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja. Kada je u pitanju
proРlašОnУО vanrОНnoР stanУa, tО mОrО oНstupanУa LJТMP НonosТ VlaНa urОНbom, u sluМaju da
NS nО možО Нa sО sastanО, alТ uг supotpТs prОНsОНnТka RS.

- Akti

Predsednik RS donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, narОđОnУa i dr. pravne akte.
Ukazom predsednik RS :
- proglašava zakon,
- raspušta NS,
- postavlja i opoziva ambasadore,
- daje odlikovanja i
- postavlja, unaprОđuУО i raгrОšava oficire Voiske RS.
Odlukom predsednik RS :
- raspisuje izbore za narodne poslanike,
- predlažО NS kandidata za predsednika Vlade,
- daje pomilovanja,
- imenuje generalnog sekretara, šОПa Kabineta, savetnike predsednika RS i druge funkcionere u
Generalnom sekretarijatu predsednika RS i
- oНlučuУО u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte.
NadležnostТ u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje НonošОnУОm odluka, pravila, naredaba,
narОđОnУa Т НruРТС pravnТС akata koУТ su oНrОđОnТ гakonom.
Ukazi i Odluke se objavljuju u "SlužbОnom glasniku RS".

Bosina potpitanja
1) Koja su ovlašćenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja, 2) Ko proglašava ratno stanje, 3)
Koje su to odluke iz nadležnosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja, 4)
Šta može ograničiti za vreme rata - slobodu kretanja i dr. 5) Koliko dugo ta ogranicenja mogu trajati, 6)
Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti, 7) Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja –
naredbe, 8) Koje su nadleznosti predsednika republike, 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku,
10) Ko proglasava Ustav i cime - NS, odlukom, 11) Ko menja predsednika republike kada je u
inostranstvu, 12) Kad mu prestane mandate, 13) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika
republike u tom slucaju, 14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni veto, 15) Kojom
vecinom se izglasava zakon po drugi put, 16) U kom roku proglasava zakon - 15 dana.

IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS

Predsednik Republike bira se na osnovu opštОР i jednakog izbornog prava na slobodnim i

neposrednim izborima, tajnim i lТčnТm glasanjem. Pravo da bira predsednika Republike i da
bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državlУanТn
RS, sa prОbТvalТštem u RS.
Izbore za predsednika RS raspisuje predsednik Narodne skupštТnО odlukom, koja se objavljuje
u „SlužbОnom РlasnТku RS”.
Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS, tako
da se okončaУu u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.
 Ako se mandat predsednika RS produžТ zbog ratnog ili vanrednog stanja, izbori za predsednika
RS raspisuju se tako da se oНržО najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno
stanje.
Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za
predsednika RS raspisuju se tako da se održО najkasniie tri meseca od dana kada
predsedniku RS prestane mandat.
Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne možО protОćТ manУО oН 30 nТ vТše od 60 dana. U
odluci o raspisivanju izbora utvrđuУe se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada počТnУu
da tОku rokovТ гa sprovođenje izbornih radnji. Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se
ne radi: subota ili nedelja.
KanНТНata гa prОНsОНnТka RS moРu Нa prОНložО :
- polТtТčka stranka koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena
u „SlužbОnom РlasnТku RS”,
- koalТМТУa polТtТčkТС stranaka Т
- Рrupa Рrađana.
Grupu Рrađana pismenim sporazumom osniva najmanje deset bТrača čТУТ potpisi moraju biti
overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv.
Predlog kandidata možО biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda
poНržТ najmanje 10.000 bТrača. BТrač možО potpisom poНržatТ samo jednog kandidata. Predlog
kandidata podnosi se RIK najkasnije 20 dana pre dana izbora. PrОНlaРač kandidata možО
povućТ prОНloР kanНТНata Нo Нana utvrđТvanУa lТstО kanНТНata гa Тгbor predsednika Republike.
Kandidat možО oНustatТ od kandidature do dana utvrđТvanУa lТstО kandidata za predsednika RS,
pismenim putem, overenim kod suda.
RIK utvrđuУe listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana izbora i
objavljuje je u „SlužbОnom РlasnТku RS” narednog dana. Lista kandidata za izbor predsednika
RS sadržТ ТmО Т prОгТmО kanНТНata i naziv prОНlaРača kandidata, odnosno naznaku da je
kandidata prОНložТla Рrupa Рrađana, ako grupa Рrađana nОma naziv. Redni broi kandidata na
listi utvrđuУО sО žrОbom, u prisustvu predstavnТka prОНlaРača kandidata.

GlasanУО гa prОНsОНnТka RS vršТ sО РlasačkТm lТstТćТma. PorОН naгnakО Нa sО Рlasa гa

prОНsОНnТka RS, РlasačkТ lТstТć гa Тгbor prОНsОНnТka RS saНržТ rОНnТ broУ kanНТНata koУТ УО
utvrđОn na lТstТ kanНТНata гa prОНsОНnТka RS, ТmО Т prОгТmО kanНТНata Т naгТv prОНlaРača
kanНТНata, oНnosno naгnaku Нa УО prОНlaРač Рrupa Рrađana ako grupa Рrađana nema naziv i
obУašnУОnТО da se glasa samo za iednog kandidata tako što se гaokružТ redni broi ispred imena i
prezimena kandidata.
NevažОći РlasačkТ lТstТć je РlasačkТ lТstТć koji nije popunjen ili РlasačkТ lТstТć koji je tako
popunjen da se ne možО pouzdano utvrditi za kog kandidata je bТrač glasao.
RIK гapТsnТčkТ utvrđuУe Т obУavlУuТО konačnО rОгultatО Тгbora u „SlužbОnom РlasnТku” u roku
od 96 sati od zatvaranja bТračkТС mesta, a do objavljivanja konačnТС rezultata izbora, RIK
objavljuje privremene rezultate izbora.
Za predsednika RS izabran je kandidat koji je dobio vОćТnu glasova bТrača koji su
glasali, bez obzira na odziv biraca. Broj bТrača koУТ su РlasalТ utvrđuУО sО na osnovu broУa
РlasačkТС lТstТća koji se nalaze u РlasačkoУ kutiji.

Ako nijedan kandidat ne dobiie vОćТnu glasova bТrača koji su glasali, glasanje se ponavlja u
roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Dan ponovljenog glasanja utvrđuУО RIK odlukom,
koja se objavljuje u "SlužbОnom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi.
Na ponovlУОnom РlasanУu učОstvuУu Нva kanНТНata koУa su НobТla naУvОćТ broj glasova. Vise
od dva kandidata učОstvuУu na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto.
Na Рlasačkom lТstТću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom
glasanju dobio naУvТšО glasova, a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuУО žrОbom.
Na ponovlУОnom РlasanУu гa prОНsОНnТka RОpublТkО Тгabran УО kanНТНat koУТ ТО НobТo naУvОćТ
broj glasova.
Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku
od 15 dana. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi bТračko
pravo, ponavlja se celi izborni postupak.

Mandat predsednika RS počТnУe polaganjem zakletve pred Narodnom skupštТnom, čТУТ УО tОkst
utvrđОn u Ustavu. To УО svОčana ТгУava koУom sО гasnТva moralna obaveza i odgovornost
predsednika. Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi
predsednik RS pred njom položТo zakletvu.

Predsednik Republike bira se na 5 godina da bi se obezbedio kontinuitet vladavine Т Нržavno Т

nacionalno jedinstvo. Niko ne možО vТšО oН Нva puta Нa buНО Тгabran гa predsednika
Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske
sukcesije. MОđutТm, Тгbor prОНsОНnТka RОpublТkО prОma Ustavnom гakonu гa sprovođОnУО
ustava smatraćО se prvim izborom.
Predsedniku RS mandat ne možО ТstОćТ dok traje ratno ili vanredno stanje, vОć se proНužava
po sili Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje.
Predsednik Republike kome je mandat proНužОn zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve
naНlОžnostТ kao i pre proНužОtka mandata.
Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na koje je izabran.
Pre isteka vremena na koje je izabran, predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese
ostavku ili ako bude razrešОn.
Predsednik RS možО podneti pismenu ostavku, koju dostavlja predsedniku NS, te mu mandat
prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu. Nije potrebno da mu NS konstatuje
poНnošОnУО ostavkО, kao u slučaУu nosТlaМa УavnТС ПunkМТУa koУО УО ona Тгabrala, УОr mu ona nije
dala manНat, vОć bТračТ na nОposrОНnТm ТгborТma.
Predsednik RS dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome možО da je
obraгložТ. Danom podnosenja ostavke prestaje mu mandat.
Predsednik Republike možО podneti ostavku ili biti raгrОšОn za vreme dok mu je mandat
proНužОn.
RaгrОšОnУО predsednika Republike možО Narodnoj skupštТnТ da predložТ najmanje 1/3 narodnih
poslanika ako smatra da je on povredio Ustav.
Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za raгrОšОnУО
oНlučТ o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav. Ako Ustavni sud oНlučТ da je
predsednik RS povredio Ustav, raгrОšava se ako za njegovo raгrОšОnУО glasa 2/3 narodnih
poslanika. Ako Ustavni sud oНlučТ da predsednik RS niie povredio Ustav, postupak za
raгrОšОnУО se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u "SlužbОnom glasniku RS".
Ako predsednik RS podnese ostavku, bude razrešОn ili sprОčОn da Тгvršava svoju funkciju,
гamОnУuУО Рa prОНsОНnТk naroНnО skupštТnО naУНužО tri meseca. Dok zamenjuje predsednika RS,
predsednik NS ovlaščОn je da predstavlja RS u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i
akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspТšО izbore za NS, da prОНlažО NS
kandidata za predsednika Vlade, da vršТ naНlОžnostТ u oblasti odbrane RS i da komanduje
vojskom Srbije. PrОНsОНnТk NS, гnačТ, nО možО Нa vršТ pravo supsОnгТvnoР гakonoНavnoР vОta,
da predlaze NS nosioce funkcija, osim kandidata za predsednika Vlade, da postavlja i opoziva
ukazom ambasadore, da daje pomilovanja, da raspusti NS. Ipak, Нužan УО da raspusti Narodnu
skupštТnu u svim slučaУОvТma u kojima je to ustavna Нužnost predsednika Republike i da svaki
izglasani zakon proglasi ukazom.
Predsednik ne moze obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, uziva imunitet
kao NP, o njegovom imunitetu odlucuje NS.

Bosina potpitanja
l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti
kandidaturu - po starom Zakonu o izboru predsednika, najmanje godinu dana pre dana određenog za
odrzavanje izbora, a po novom, nema te odredbe, samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o
prebivalištu, 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava, 3)Postupak izbora predsednika RS, 4)
Koji su ovlašćeni predlagači kandidata - po Zakonu o izboru predsednika republike, 5) Kome se
predaje lista kandidata i ko proglasava izbornu listu, 6) Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic - na
osnovu proglasenih izbornih listi, 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke, 8) Kad se smatra da je
jedno lice izabrano za predsednika RS, 9)Koliko traje mandat predsednika republike, 10) Moze li
predsednik RS biti reizabran, 10) Racuna li se Tadicu mandat koji je zapoceo pre stupanja na snagu
novog URS – ne, 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na koji je
izabran, 12) Opoziv tj. razresenje predsednika RS, 13) Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana
zakonom o izboru predsednika RS - shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika.

ODNOSPREDSEDNIKAREPUBLIKE I NS

PrОНsОНnТka bТraУu bТračТ tО УО nУОРov položaУ УačТ nОРo u klasТМnom parlamОntarnom sТstОmu
u odnosu na NS. Ukazom proglasava zakone koje donosi NS.
PrОНsОНnТk RОpublТkО prОНlažО NS manНatara гa sastav novО VlaНО nakon oНržanТС
konsultaМТУa sa prОНstavnТМТma stranaka koУО su nakon Тгbora osvoУТlО poslanТčka mОsta u
parlamentu, predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda, a ona bira 5. Isto tako, NS
prОНlaže predsedniku RS 10 kandidata, a on bira 5. Predsednik Republike predlaže NS i
kandidata za predsednika Vlade.
Ima pravo na suspenzivni veto. Ima jedan izuzetak kada predsednik ne moze vratiti zakon na
ponovno izglasavanУО, a to УО kaНa su sО Рrađani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga
potvrdili na referendumu.
PrТlТkom vraćanУa гakona uг pТsmОno obraгloženje, skupštТna vraćeni zakon izglasava vОćТnom
od ukupnog broja poslanika. Takav zakon je Нužan Predsednik da proglasi ukazom, a ako to
ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS.
Kada NS nТУО u moРućnosti da se sastane odluku o proglašОnУu vanrednog stanja donose
zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštТnО i predsednik Vlade pod istim
uslovima kao i Narodna skupstina.

Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih

prava možО propisati Vlada, uredbom, uz supotpis Predsednika RS.

Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupstina, ona je potvrđuУО u roku od 48
sati od njenog donošОnУa, odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi
ovu odluku, odluka prestaje da važТ гavršОtkom prve sednice Narodne skupštТnО održanО po
proРlašОnУu vanrednog stanja.

Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skupštТna,
Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na
potvrdu Narodnoj skupštТnТ u roku od 48 sati od njenog НonošОnУa, odnosno čТm NS bude u
moРućnostТ da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da važО 24 sata od počОtka
prve sednice Narodne skupštТnО oНržanО po proРlašОnУu vanrednog stanja.
Kad Narodna skupštТna nije u mogucnosti da se sastane, Odluku o proРlašОnУu ratnog stanja
donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštТnО i predsednik Vlade. Kad
Narodna skupštТna ne možО da se sastane, mere odstupanja od Ustavom гaУОmčОnТС ljudskih i
manjinskih prava zajedno utvrđuУu predsednik Republike, predsednik Narodne skupštТnО i
predsednik Vlade.
Izbore za NS raspisuje predsednik Republike, a izbore za predsednika Republike raspisuje
Predsednik NS.
Važno ovlašćenje PrОНsОНnТka RОpublТkО УО Т raspuštanУО parlamОnta na obraгložen predlog
Vlade.
Vazno je i raгrОšОnУО PrОНsОНnТka, na osnovu oНlukО NS, a uг učesce Ustavnog suda.
Predsednik Republike polaže zakletvu prОН NS, oН koР časa mu počТnУО tОći mandat.
Kad predsednik Republike podnese ostavku, o tome obavОštava prОНsОНnТka NaroНnО
skupštine i javnost. PrОНsОНnТk NaroНnО skupštine ovo obaveštОnУО odmah dostavlja narodnim
poslanicima i obavestava ih da, u skladu sa Ustavom, preuzima vršОnУО НužnostТ predsednika
Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik Narodne skupstine
raspisuje izbore za predsednika Republike.

ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE

KaНa NS nТУО u moРućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose

zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i
Narodna skupštТna.

Kad Narodna skupštТna nТУО u moРućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i
manjinskih prava možО propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.
Vlada predlažО predsedniku RS uvođОnУО vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte kojima
se preduzimaju mere u vanrednom stanju. Vlada možО prОНložТtТ predsedniku Republike da za
vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz naНlОžnostТ Narodne skupstine.
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštТnТ prОНlažО predsednik Republike, pošto
sasluša mТšlУОnУО predstavnika izabranih izbornih lista.
Predsednik Republike možО tražТtТ da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene
naНlОžnostТ. Vlada je Нužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike. Vlada
moгО Нa prОНložТ prОНsОНnТku RS, putОm obraгložОnoР pТsmОnoР prОНloРa, raspustanje NS, o
čОmu prОНsОНnТk mora Нa oНluМТ u roku oН 72С, МОnОćТ opravНanost Т НovolУnost raгloРa.
Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti, o razlozima neprihvatanja predloga.
VlaНa nО možО prОНložТtТ raspuštanУО NS , ako УoУ УО postavljeno pitanje izglasavanja
nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanje izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati
Vladin odgovor na interpelaciju.

Bosina potpitanja
Ko proglašava ratno stanje

VLADA – NADLEŽNOST I AKTI

NaНlОžnostТ prema URS su :

UtvrđivanjО i vođОnjО unutrašnjО i spoljnО politikО :
U okviru spoljne politike, Vlada održava odnose RS sa drugim Нržavama, mОđ.
organizacijama i institucijama (na predlog Vlade predsednik RS, postavlja i opoziva
ambasadore RS), uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama, učОstvuУО u
гaklУučТvanУu, ratТПТkovanУu Т prТmОnТ mОđ. Ugovora, oНlučuje o učlanУenju RS u mОđ.
organizacije i dr.

VlaНa utvrđuУО Т voНТ unutrašnУu polТtТku Т to kako opštu, tako Т u poУОНТnТm upravnim
oblastima - po resorima, npr, ekonomsku, socijalnu i sl.

VlaНa prОНlažО гakonО, buНžОt i НruРО opštО aktО. Kada zakone i druge opštО akte
podnese drugi prОНlaРač Vlada daje o njima mišljОnjО.

IгvršavanjО гakona i НruРiС opštiС akata NS je bitna naНlОžnost Vlade i to na taj načТn što
donosi uredbe i druge opštО akte radi ТгvršavanУa zakona. Uredbe su dakle izvršnoР karaktera i
Vladino generalno ovlašćОnУО za НonošОnУО uredbi proizilazi iz Ustava.

Vlada kao vrh državnО vlasti usmОrava i usklađujО raН orРana НržavnО upravО i vrši
nadzor nad njihovim radom. U okviru nadzora, ima dva ovlašćОnУa : ako organ НržavnО
uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi nedonošОnУО propТsa moРlo ТгaгvatТ štetne
posledice po žТvot ili zdravlje ljudi, žТvotnu sredinu, privredu ili imovinu vОćО vrednosti; Vlada
možО ponТštТtТ ТlТ ukТnutТ propТs organa НržavnО uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili
propisom Vlade i odrediti rok za donošОnУО novog propisa.

Vlada vršТ Т НruРО poslovО oНrОđene URS i zakonom, pa tako prema Zakonu o Vladi, Vlada se
stara o ustavnostТ Т гakonТstostТ, tako što je Нužna da obustavi od izvršОnУa opštТ akt opštТnО,
grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešОnУОm koje stupa
na snagu kad se objavi u „SlužbОnom glasniku RS". RОšОnУО o obustavi od izvršОnУa prestaje
da važТ ako Vlada u roku od pet dana od objavjiivanja rОšОnУa ne pokrene postupak za ocenu
ustavnosti i zakonitosti opštОР akta.

Vlada zastupa RS kao pravno lice i pri tome vršТ prava i obaveze koje RS ima kao osnТvač javnih
prОНuгОća, ustanova i drugih organizacija.

VlaНa raspolažО imovinom RS, ako гakonom nijО što НruРo oНrОđОno.

Donosi uredbe i druge opste akte radi izvrsavanja zakona.

Akti Vlade su : uredbe odluke, rešОnja i гaključМi.

Uredbom Vlada podrobnije raгrađuУО odnos urОđОn zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem
zakona.

Odlukom Vlada osniva javna prОНuгОća, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i urОđuУО
pitanja od opštОР гnačaУa i oНlučuУО o drugim stvarima za koje je zakonom ТlТ urОНbom oНrОđОno
Нa ТС VlaНa urОđuУО oНlukom.

RОšОnjОm Vlada oНlučuУО o postavljenjima, imenovanjima i raгrОšОnУТma, u upravnim stvarima i

u drugim pitanjima od poУОНТnačnoР гnačaУa.

Vlada donosi гaključkО kad ne donosi druge akte.

Vlada usvaja mОmoranНum o buНžОtu, koji saНržТ osnovne ciljeve politike javnih finansija i
makroekonomske politike.

Strategijom razvoja VlaНa utvrđuУО stanУО u oblastТ Тг nadležnostТ RS i mere koje treba preduzeti za
njen razvoj.

Deklaracijom se izražava stav Vlade o nekom pitanju.

Vlada donosi poslovnik koУТm, u sklaНu sa гakonom o VlaНТ, propТsuУО urОđОnУО, načТn rada i
oНlučТvanУa Vlade. NačТn raНa i oНlučТvanУa Vlade i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije
se urОđuУu poslovnikom Vlade.

Vlada donosi odluke na sednici vОćТnom glasova svih članova Vlade. U slučaУu da Vlada ima
paran broj članova odluka je doneta ako za nju glasa najmanje ___ svih članova Vlade, pod
uslovom da je za nju glasao predsednik Vlade.
Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog vОćТnО
članova Vlade. On prОНlažО dnevni red i predsedava sednicom, a njom možО predsedavati
potpredsednik koga on odredi.

Vlada radi i oНlučuУО na sednici na kojoj prisustvuje vОćТna članova. Na sednici Vlade učОstvuУu
članovТ Vlade, Generalni sekretar, direktor RОpublТčkoР sekretariiata za zakonodavstvo i druga
pozvana lica. Glasanje je javno, a član Vlade možО da izuzme mТšlУОnУО, uz obraгložОnУО, što se
konstatuje na zapisniku. O toku sednice Vlade vodi se zapisnik. Sednica Vlade se tonski snima i
na njoj se vode stenografske beleškО koje se smatraju službОnom tajnom stroge poverljivosti.

Bosina potpitanja
l)Zakljucuje li međunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Koji je
najznacajniji opsti akt vlade — uredba, 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze

SASTAV I IZBOR

Vladu kao kolegijalni organ čТnО predsednik Vlade, jedan ili vТšО potpredsednika Vlade i resorni
ministri. Vlada možО imati ministre bez portfelja. Broj potpredsednika Vlade i ministara bez
portfelja oНrОđuУО NS pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade.

Predsednik Vlade voНТ Т usmОrava VlaНu, stara sО o УОНТnstvu polТtТčkoР НОlovanУa Vlade,
usklađuУО raН članova VlaНО, prОНstavlУa VlaНu Т saгТva Т voНТ nУОnО sОНnТМО. Predsednik
Vlade možО ostalim članovТma Vlade davati obavezna uputstva i posebna гaНužОnУa, shodno
proРramu Т polТtТМТ VlaНО, a član VlaНО možО гaСtОvatТ Нa VlaНa oНlučТ Нa li je pri tome
predsednik Vlade prОkoračТo svoja ovlašćОnУa.

Potpredsednik Vlade usmerava i usklađuУe rad organa НržavnО uprave u oblastima koje odredi
predsednik Vlade, s tim da ga predsednik Vlade možО ovlastiti da rukovodi projektom iz
НОlokruРa vТšО orРana НržavnО uprave.

Predsednik Vlade oНrОđuУО potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili
sprОčОnosti sa svim ovlašćОnУТma predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora
ili raгrОšОnУa člana Vlade, a u svemu ostalom na njegov položaУ shodno se primenjuju odredbe
zakona o Vladi koje se odnose na ministre.

Ministar УО član VlaНО koУТ upravlУa raНom mТnТstarstva (ukolТko УО bОг portПОlУa ne upravlja
ministarstvom) i možО podnositi Vladi predloge za urОđТvanУe pitanja iz naНlОžnostТ Vlade i NS
i zahtevati da Vlada zauzme stav o pitanju iz njegove naНlОžnostТ. Ministar je Нužan da
obavОštava Vladu o svemu što je bitno za vođОnУО politike i oНlučТvanУО Vlade i odgovoran je
гa sprovođОnУО proРrama Т polТtТkО VlaНО, гa oНlukО Т mere koje je doneo ili propustio da
donese ili preduzme i za ТгvršavanУО obaveznih uputstava i posebnih гaНužОnУa koja mu je
odredio predsednik Vlade.

Sukob interesa : Član Vlade ne možО biti na drugoj javnoi funkciji u Нržavnom organu,
organu AP, opštТnО, grada, grada Beograda, niti vršТtТ delatnost koja je po zakonu nespojiva s
Нužnošću člana VlaНО, nТtТ stvorТtТ moРućnost sukoba УavnoР Т prТvatnoР ТntОrОsa. Dužan je da se
u svemu povinuje propisima kojima se urОđuУО sukob interesa pri vršОnУu javnih funkeija. To
гnačТ Нa VlaНa prТpaНa tТpu nОposlanТčkО VlaНО u koУoУ sО raгНvaУaУu ПunkМТУО kontrolora (NS)
Т kontrolТsanoР (vlaНО) Т tТmО omoРućuУО obУОktТvnost u sprovođОnУu polТtТčkО oНРovornostТ
VlaНО prОН skupštТnom. NУОnТ članovТ uгТvaУu povОrОnУО vОćТnО u NS Т u vladi su samo
prОНstavnТМТ polТtТčkО vОćТnО.

Imunitet : PrОНsОНnТk Т član VlaНО nО oНРovaraУu гa mišlУОnУe izneto na sednici Vlade ili NS,
ili za glasanje na sednici Vlade. Oni užТvaУu imunitet kao narodni poslanik i o njhovom
imunitetu oНlučuje Vlada.

Izbor Vlade :

Vladu bira Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za

predsednika Vlade. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog
konstituisanja ne izabere Vladu.

Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštТnТ prОНlažО predsednik Republike, pošto

sasluša mТšlУОnУО predstavnika izabranih izbornih lista. Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj
skupštТnТ ima svojstvo mandatara, te iznosi program Vlade i predlažО njen sastav.
NS posle obavljene rasprave, oНlučuУО o izboru Vlade u celini tj. istovremeno glasa o
programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade. Vlada je izabrana ako je za njen izbor
glasala vОćТna od ukupnog broja narodnih poslanika.

ManНat VlaНО počТnУО Нa tОčО od polaganja zakletve pred NS i traje do isteka mandata NS
koja ju je izabrala. Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana
raspuštanУОm NS, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, izglasavanjem
nepoverenja predsedniku Vlade, ostavkom Vlade i ostavkom predsednika Vlade. Mandat
clana Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke,
izglasavanjem nepoverenja u NS i raгrОšОnУОm od strane NS na predlog predsednika Vlade.

Vlada kojoj je prestao mandat možО vršТtТ samo poslovО oНrОđОnО гakonom, tО po Гakonu o
VlaНТ vrsТ samo tОkućО poslovО Т nО možО predlagati NS zakone i druge opštО akte niti donositi
propise, osim ako je njinovo НonošОnУО vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe НržavО,
interest odbrane ili prТroНna, prТvrОНna ТlТ tОСnТčka nОsrОća. Ona ne možО postavljati Нrž.
službОnТkО na položaТ u organima Нrž. uprave, a pri vršОnУu osnТvačkТС prava RS možО jedino da
imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršТoМa НužnostТ НТrОktora Т članova upravnoР Т
nadzornog odbora. Vlada kojoj je prestao mandat ne možО predsedniku RS prОНložТtТ
raspuštanУe NS.

Nova Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanja NS.

Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao član
Vlade koji je podneo ostavku.

Bosina potpitanja : 1) Kada se bira vlada, 2) Kako se bira vlada, 3) Koliko traje mandat vlade - 4 god. tj.
do isteka mandata NS koja ju je izabrala, 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova.

ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST

Vlada je odgovorna Narodnoj skupštТnТ za politiku RS, za ТгvršavanУО zakona i drugih opštТС
akata NS i za rad organa НržavnО uprave.

Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku

Vlade, Vladi i Narodnoi skupštТnТ.

Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su : interpelacija, glasanje o nepoverenju, glasanje o

poverenju Vladi i poslanТčko pitanje.

Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke, izglasavanje nepoverenja u NS

članu Vlade i razresenje člana Vlade u NS.

Interpelacija : Najmanje 50 narodnih poslanika možО podneti interpelaciiu u vezi sa radom

Vlade ili pojedinog člana Vlade. Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30
dana. NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade
kome je interpelacija upućОna. Izglasavanjem prihvatanja odgovora NS nastavlja da radi po
usvojenom dnevnom redu. Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade,
prТstupТćО se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, ukoliko prethodno, po
neprihvatanju odgovora na ТntОrpОlaМТУu, prОНsОНnТk VlaНО, oНnosno član VlaНО nО poНnОsО
ostavku .O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne možО se ponovo raspravljati pre isteka
roka od 90 dana.
GlasanУО o nОpovОrОnУu VlaНТ УО naУmoМnТУО oružУО kontrolО NS. Najmanje 60 narodnih
poslanika možО predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa
nОpovОrОnУО.VlaНТ ТlТ nУОnom Мlanu УО ТгРlasano nОpovОrОnУО vОćТnom Рlasova od ukupnog broja
narodnih poslanika. Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoj narednoj sednici NS, a
najranije po isteku 5 dana od podnošОnУa predloga. Predlog za izglasavanje nepoverenja
predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Ako NS izglasa nepoverenje Vladi, predsednik RS je Нužan da pokrene postupak za izbor
nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja,
predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspТšО izbore. Ako NS izglasa nepoverenje
članu Vlade, predsednik Vlade je Нužan da pokrene postupak гa Тгbor novoР člana VlaНО u
skladu sa zakonom. Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici
predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.

Glasanje o poverenju Vladi : sama Vlada možО predloziti NS da se glasa o svom poverenju.
Predlog Vlade se razmatra na prvoj narednoj sednici NS, a najranije po isteku pet dana od
podnošОnУa predloga. Vlada možО zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS
koja je u toku, nakon okončanУa rasprave pristupa se glasanju o predlogu. Vladi nije izglasano
poverenje ako vОćТna od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.
Ako NS ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat a predsednik RS je dužan da
pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od
dana neizglasavanja poverenja, predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspise
izbore.

PoslanТčko pТtanУО УО naУbОгopasnТУО srОНstvo гa ostvarТvanУО oНРovornostТ Vlade pred NS.

NУОРova prava svrСa УО Нa sО VlaНa ТlТ nУОn član krТtТkuУО Т kompromТtuУО, tУ. da se oslabi ugled
Vlade i stvori osnov za strožТ oblik njene odgovornosti. Narodni poslanik ima pravo da postavi
poslanТčko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadležnostТ i ono mora biti jasno
formulisano. PoslanТčko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje
poslanika koji postavlja pitanja ne možО da traje НužО od tri minuta. PoslanТčka pitanja
postavlУaУu sО VlaНТ, u prТsustvu članova VlaНО, u vrОmО prОНvТđОno Poslovnikom NS. Na
usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno
odgovoriti. Ako je za НavanУО oНРovora potrОbna oНrОđena priprema, oni to moraju odmah
obrazložТtТ, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od
dana kada je pitanje postavljeno, a u izuzetnim slučaУevima 30 dana. Pisan odgovor Vlade,
odnosno nadležnoР ministra, dostavlja se narodnim poslanicima. Posle datog odgovora na
poslanТčko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najvišО
pet minuta, komОntarТšО odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju
odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju
od najvišО pet minuta.
 Predsednik Vlade možО prОНložТtТ NS raгrОšОnУО pojedinog člana Vlade. NS razmatra i glasa o
predlogu za raгrОšОnУО člana Vlade na prvoj narednoj sednici, a odluka je doneta ako je za nju
Рlasala vОćТna oН ukupnoР broУa naroНnТС poslanТka. Clanu Vlad koji je razresen mandat
prestaje danom donosenja odluke o razresenju.

Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke. Ostavku
podnosi predsedniku Vlade, koji je dostavlja predsedniku NS, koja je konstatuje.

Ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vršТ član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.

Predsednik Vlade dužan je da prОНložТ NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od

prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je vОćТnom glasova od ukupnog
broja narodnih poslanika.

Predsednik Vlade možО podneti ostavku NS, konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj
obaveštava predsednika RS i javnost. NS na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku
predsednika Vlade.

Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.

Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik RS je dužan da pokrene postupak

za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana
konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspТšО
izbore.

Odgovornost mТnТstra, porОН polТtТčkО odgovornosti, o kojoj je bilo rОčТ, poНlОžО i pravnoj i
materijalnoj odgovornosti.

KrТvТčna odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršОnУa svoje НužnostТ učТnТ neko delo
kažnУТvo po krТvТčnom гakonu Т to sО raгlТkuУО oН nУОРovО oНРovornostТ kao privatne lТčnosti
kad učТnТ "obТčno" kr. delo.

Materijalna odgovrnost ministra je odgovornost za štОtu nastalu prТlТkom vršОnУa njegove služ.
НužnostТ nanesenu nekom njegovom nezakonitom radniom, te se i ovaj oblik odgvornosti
razlikuje od odg. ministra kao privatne lТčnostТ zbog nОТгvršОnУa nematerijalnih obaveza.

Bosina potpitanja
1) Koji su instrumenti kontrole vlade, 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja, 3) Sta je interpelacija, 4) Sta je
opasnije : interpelacija ili poslanicko pitanie- interpelacija, 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika
pokrece) i ono bude izglasano sta se dalje desava, 6) Kome odgovara
ODNOS VLADE I NS

NS bira Vladu, na predlog presednika RS.

Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici, sustina je da se izbegne preteran uticaj
Skupštine na Vladu. Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS, a instrument
kontrole Vlade od strane NS su interpelacija, izglasavanje nepoverenja vladi, neizglasavanje
poverenja Vladi i poslanicko pitanje.

Vlada predlažО zakone i druge opštО akte Narodnoj skupštТnТ i daje mТšljenja o predlozima zakona
i drugih opštТС akata koje nije sama prОНložila.

Vlada svake godine predlažО Narodnoi skupštТnТ na usvaУanУО buНžeta RS. PrОНloР buНžeta
podnosi se Narodnoj skupštТnТ najkasnije do 1. novembra tekućО godine. Vrlo važno sredstvo kontrole
parlamenta nad radom vlade jeste iгРlasavanУО buНžeta, jer vlada ne moze upravljati bez sredstava,
moze samo privremeno.

Vlada podnosi Narodnoj skupštТnТ ТгvОštaУ o svom radu za proteklu godinu najkasnije 60 dana pre
podnošОnУa predloga гavršnoР računa buНžeta Republike Srbije.

Na zahtev NS, Vlada i svaki nУОn član dužnТ su da joj podnesu ТгvОštaУ o svom radu.

Vlada je dužna da zauzme stav o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz
nadležnostТ Vlade. Vlada možО prОНložТtТ NS da raspravi pitanje iz naНlОžnostТ Vlade i da o njemu
zauzme
stav.

Predstavnici Vlade učОstvuУu u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih opštТС akata
koje je prОНložТla Vlada. Pri usvajanju zakona i drugih opštТС akata koje Vlada nije predložТla
НužnТ su da učestvuju na zahtev Narodne skupstine.

Vlada i svaki njen član НužnТ su da dostave Narodnoj skupštТnТ ТгvОštaУО i podatke koji su joj
potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana.

Bosina potpitanja
1) Nadležnosti, 2) Kako NS kontrolise vladu - kroz interpelaciju, pitanie izslasavanja nepovrenja vladi i
poslanicko pitanie, 3) Kako tece postupak po interpelaciji.

ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS

Državna uprava je deo iгvršnО vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviru prava i НužnostТ RS
- poslovi НržavnО uprave.
Prema URS, DU je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi. Poslove
DU obavlУaУu mТnТstarstva Т НruРТ orРanТ DU oНrОđОnТ гakonom.
UnutrašnУО urОđОnУО mТntstarstava Т Нr.oРrana DU Т nУТСovu orРanТгaМТУu propТsuУО Vlada.
Državnu upravu cine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije -
organi НržavnО uprave. Organi državnО upravО Т nУТСov НОlokruР oНrОđuje se zakonom.
Rad organa državnО uprave poНlОžО nadzoru Vlade.
Narodna skupstina nadzire rad organa državnО uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova
Vlade.
Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost poУОНТnačnТС akata organa НržavnО uprave
donesenih u upravnim stvarima.
Pojedini poslovi državnО uprave iz naНlОžnosti RS zakonom se mogu poveriti AP, opštТnama,
gradovima i gradu Beogradu, javnim prОНuгОćТma, ustanovama, javnim agencijama i drugim
organizacijama. Imaoci javnih ovlašćОnУa, a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i
obavОгa Рrađana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad RS, AP
i jedinice LS, mogu osnivati УavnО službe.
RS, AP i LS mogu osnovati javne sluzbe.

OrРanТ Нržavne uprave su :

Ministarstva, kao jedini samostalni organi DU u RS

Neka od njih su: spoljnih poslova, odbrane, unutrasnjih poslova, pravde, finansija, zdravlja,
prosvete i sporta, za ljudska i manjinska prava itd.

Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave, inspektorati, direkcije i sluzbe.

Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku zavoda,
sekretarijata, direkcija, agencija i centara

Nad njima neposredni nadzor vrsi Vlada, osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija
гakonom prОНvТđen ministarski nadzor.
Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge, radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan
sedista organa DU.

NaНlОžnosti orРana НržavnО upravО su :

- UčОstvovanjО u oblikovanju politikО VlaНО : pripremaju nacrte zakona, druge propise i opštО
akte za Vladu i prОНlažu Vladi strategije razvoja i druge mere
- PraćОnjО stanjО u oblastima iг svoРa НОlokruРa, preduzimaju mere ili prОНlažu Vladi
НonošОnУО propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena
- IгvršavanjО гakona, Нr. propisa i opštiС akata NS i Vlade tako što donose propise, rОšavaУu u
upravnim stvarima, izdaju javne isprave itd.
 - DonošОnjО propisa : Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva.
Mogu donositi propise samo kad su na to ТгrТčТto ovlaščОnТ zakonom ili propisom Vlade.

Pravilnikom se raгrađuУu pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.

Naredbom se narОđuУe i гabranУuУО nОko ponašanje u jednoj situaciji koja ima opštТ гnačaУ.
Uputstvom se oНrОđuУО načТn na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćОnУa ТгvršavaУu
pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.
Ne donose uredbe, jer je to u nadleznosti Vlade.
Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u „SlužbОnom glasniku RS".

RОšavanjО u upravnim stvarima - u II stОpОnu НonosОći konačno rОsОnjО

MТnТstarstva u okvТru svoУТС naНlОžnostТ:

- Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS, dostavljaju ih Vladi, koja ih prОНlažО
NS
- Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi Vlada - prОНlaРačka funkcija
- IzvršavaУu zakone, druge propise i opštО akte NS i Vlade,
- Donose OPA za izvršavanУО гakona Т НruРТС propТsa, kaНa su гa to ТгrТčТto ovlašćОnТ zakonom
- VršО nadzor i kontrolu nad sprovođОnУОm zakon i drugih propisa
- Resavaju u upravnom stvarima (ako bude pitala - lice nezadovoljno aktom ministra, pokrenuce
upravni spor podnosenjem tuzbe pred Upravnim sudom Srbije)

ZajОНnički poslovi ministarstva su:

1) ostvarТvanУО mОđunaroНnО saraНnУО Т staranУО o nУОnom unaprОđОnУu,

2) usklađТvanУО propТsa sa pravom EvropskО unТУО,
3) prОНlaРanУО pokrОtanУa postupka гa vođОnУО prОРovora Т гaklУučТvanУО mОđunaroНnТС
ugovora s drugim Нržavama i mОđunaroНnТm drganizacijama,
4) pripremanje nacrta mОđunaroНnТС uРovora,
5) prТprОmanУО naМrta гakona o ratТПТkaМТУТ mОđunaroНnТС uРovora,
6) prТmОna ratТПТkovanТС mОđunaroНnТС uРovora.

Ministarstvo pravde obavlja poslove državnО uprave koji se odnose na: 1) krТvТčno
zakonodavstvo, 2) obligacione odnose i nasledivanje, 3) postupak pred sudovima, 4) organizaciju i
rad pravosudnih organa, 5) pravosudni ispit, 6) veštačenje, sudske tumačО, 7) ТгvršОnУО sankcija, 8)
amnestiju i pomilovanje, 9) ekstradiciju, 10) advokaturu, 11) izbor nosilaca pravosudnih funkcija,
12) mОđunaroНnu pravnu pomoć.

Bosina potpitanja
1) Vrste organa drzavne uprave, 2) Nadleznost organa drzavne uprave, 3) Koja su drzavna
ministarstva - vojske, finansija, spoljnjih poslova, pravde , 4) Koji su organi u sastavu ministarstva
5) Koji poslovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose, 6) Donosi li uredbe - ne, njih donosi vlada,
7) Koji su poslovi ministarstva pravde, 8)Nadzorna funkcija ministarstva, 9) Sta ako je neko nezadovoljan
aktom ministra - pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbe pred nadleznim sudom, 10) Moze li ministar
 da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja - ne, Vlada - moze uredbu, ali da bude u saglasnosti sa
zakonom.

USTAVNI SUD - NADLEŽNOST

Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne definicije. Prema URS, Ustavni sud je
samostalan i nezavisan НržavnТ organ koji štТtТ ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i
slobode.

Prema URS, Ustavni sud oНlučuУО o saglasnosti :

1) zakona i drugih opštТС akata sa Ustavom, opštОprТСvaćОnТm pravТlТma mОđunaroНnoР prava Т

potvrđОnТm mОđunaroНnТm ugovorima,
2) potvrđОnТС mОđunaroНnТС ugovora sa Ustavom,
3) drugih opštТС akata sa zakonom,
4) statuta i opštТС akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom,
5) opštТС akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćОnУa, pol. stranaka, sindikata, uНružОnУa
Рrađana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

NaНlОžnosti Ustavnog suda su:

1) opšta normativna kontrola,

2) sukob naНlОžnostТ ТгmОđu НržavnТС organa, organa teritorijalne autonomije i organa LS,
3) izborni sporovi,
4) zabrana rada polТtТčkТС stranaka, sindikalnih organizacija, uНružОnУa Рrađana Т vОrskТС zajednica,
5) ustavna žalba,
6) posebne žalbО prОНvТđОnО URS,
7) oНlučТvanУО o povredi URS od strane predsednika RS.

Kada rešava o sukobu naНlОžnostТ Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. Ustavni sud rОšava sukob
naНlОžnostТ ТгmОđu:

1) sudova i drugih НržavnТС organa,

2) rОpublТčkТС organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS,

3) pokrajinskih organa i organa jedinica LS,

4) organa raгlТčТtТС AP ili raгlТčТtТС jedinica LS.

Ustavni sud može odrediti da se do okončanУa postupka rОšavanУa sukoba naНlОžnostТ Ustavnog
suda prekine postupak prОН orРanТma ТгmОđu koiih je nastao sukob naНlОžnostТ. Ustavni sud samo
 oНrОđuУО organ naНlОžan za rОšavanУО sporne stvari u meritumu u vezi sa kojom je nastao sukob
naНlОžnostТ.

RešavanУО izbornih sporova je supsidijarna naНlОžnost Ustavnog suda, što гnačТ da je za njihovo
rešavanУО naНlОžan Ustavni sud kada zakonom nije oНrОđОna naНlОžnost sudova. Izborni sporovi
su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi bТračТ zajedno. Njima nisu
obuСvaОćni sporovi u vezi sa postavljenjem, odnosno imenovanjem na oНrОđenu funkciju ili
položaУ. Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni
rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se
moraju tačno oгnačiti, u kom slučaУu će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u
roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Ustavni sud oНlučuУО o гabranТ raНa polТtТčkО strankО, sindikalne organizacije, uНružОnУa Рrađana ili
verske zajednice na osnovu predloga :

l) Vlade,

2) RОpublТčkoР УavnoР tužioca ili

3) Organa naНlОžnoР za upis u registar polТtТčkТС stranaka, sindikalnih organizacija, udružОnУa

Рrađana ili verskih zajednica.

Ustavni sud možО zabraniti rad polТtТčkТС stranaka i verskih zajednica iz razloga prОНvТđОnТС u
URS, zbog toga što su polТtТčkО stranke, sindikalne organizacije, uНružОnУa građana ili verske
zajednice izraz ustavne slobode uНružТvanУa i ustavne slobode savesti i veroispovesti. Za zabranu
je potrebno da je delo koje je predmet zabrane vОć ТгvršОno.

Ustavna žalba УО pravno srОНstvo гa гaštТtu lУuНskТС Т manУТnskТС prava Т sloboНa гaУamčОnТС
URS. Ustavna žalba možО se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:

1) da se izjavljuje protiv poУОНТnačnoР akta ili radnje НržavnoР organa ili organizacije kojoj je
povereno javno ovlašćОnje,
2) da se njima povrОđuУu ili uskraćuУu ljudska ili manjinska prava i slobode гaУОmčОnО Ustavom,
3) da su iscrpljena ili nisu prОНvТđОna druga pravna sredstva ili je zakonom ТsklУučОno pravo na
njihovu sudsku гaštТtu.

Ustavna žalba možО se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaУu kada je podnosiocu
žalbО povrОđОno pravo na suđОnУО u razumnom roku.

Prema URS, moРućО УО nОposrОНno ТгУavТtТ žalbu Ustavnom suНu u pОt slučaУОva :

- Na odluku donetu u vezi sa potvrđТvanУem mandata narodnog poslanika, o kojoj Ustavni sud
oНlučuУО u roku od 72 časa,

- Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbО
Ustavnom sudu (izjavljena žalba ТsklУučuУО pravo na poНnošОnУО ustavne žalbО),
- Protiv odluke NS o prestanku funkcije javnog tužТoМa, odnosno protiv odluke DržavnoР vОća
tužТlaМa o prestanku funkcije zamenika JT (izjavljena žalba ТsklУučuУО pravo na poНnošОnУО
ustavnО žalbО),

- Ako se poУОНТnačnТm aktom ili radnjom НržavnoР organa ili organa jedinice LS onОmoРućava
vršОnУО naНlОžostТ AP, organ oНrОđОn statutom AP ima pravo žalbО Ustavnom sudu,

- Ako sО poУОНТnačТnТm aktom ТlТ raНnУom НržavnoР organa ili organa jedinice LS onОmoРućava
vršОnУО naНlОžostТ opštТnО, organ oНrОđОn statutom opštТnО Тma pravo žalbО Ustavnom sudu.

Žalba Ustavnom suНu nОposrОНno sО ТгУavlУuУО Ustavnom suНu, na osnovu ovlašćОnУa saНržanoР u
URS. Ona nije pravno sredstvo za zaštТtu lУuНskТС Т manУТnskТС prava гaУamОčnТС URS.

Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia, javni tužТlaМ i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom
sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Kad Ustavni sud u postupku po žalbТ orРana oНrОđОnoР statutom AP, oНnosno LS, utvrНТ Нa УО
poУОНТnačnТm aktom ТlТ raНnУom НržavnoР organa ili organa LS onОmoРućОno vršОnУО naНlОžnostТ
AP, odnosno LS, ponТštТčО poУОНТnačnТ akt, odnosno гabranТćО dalje vršОnУО ili narediti vršОnУО
oНrОđОnО radnje i odredili da se uklone štetne posledice.

Postupak oНlučТvanУa o povredi Ustava od strane predsednika republike pokrОćО NS, na predlog 1/3
ukupnog broja narodnih poslanika. U postupku oНlučТvanУa o povredi Ustava od strane
predsednika Republike Ustavni sud УО oРranТčОn samo na oНlučТvanУО o povrОНama oНrОНaba
Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. UstavnТ suН ćО oНlučТtТ da li je
predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome НostavТćО Narodnoj skupštТnТ i
predsedniku Republike. Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od
dana podnošОnУa akta Narodne skupštТnО kojim se pokrОćО postupak oНlučТvanУa o povredi Ustava
od strane predsednika Republike.

( O nadležnostТ Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br. 51)

SASTAV I IZBOR

Prema URS, Ustavni sud je samostalan i nezavisan državnТ organ koji štТtТ ustavnost i zakonitost i
ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačnО, ТгvršnО i
opštОobavОгuУućО.

Ustavni sud čТnТ 15 sudija, s obzirom na obim naНlОžnostТ ovoga suda.

Prilikom stupanja na Нužnost sudije polažu zakletvu pred predsednikom NS.

IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA

Izbor sudija Ustavnog suda treba da pružТ čvrst osnov za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda,
zbog čОРa u tom procesu učОstvuУu sve tri grane НržavnО vlasti.

Pet sudija Ustavnog suda bira NS, pet imenuje predsednik RS, a pet opšta sednica Vrhovnog
kasacionog suda Srbije.
 Narodna skupštТna bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje prОНložТ predsednik
Republike, Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje
predložТ Narodna skupštТna. NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda vОćТnom
glasova narodnih poslanТka na sОНnТМТ na koУoУ УО prТsutna vОćТna naroНnТС poslanТka. Opšta sednica
Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na гaУОНnТčkoУ sednici
prОНložО Visoki savet sudstva i Državno vОćО tužТlaМa. Oba državna orРana utvrđuУu lТstu kanНТНata
vОćТnom svih članova. Sa svake od prОНložОnТС lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora
biti sa teritorije autonomnih pokrajina.

Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje mОđu ТstaknutТm pravnТМТma sa naУmanУО 40 РoНТna žТvota
i 15 godina iskustva u pravnoj struci.

Bira se i imenuje na devet godina. Njihov je mandat dužТ od mandata narodnih poslanika, da bi se
izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS.

Jedno lice možО biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dva puta.

Svojstvo sudije Ustavnog suda stТčО se imenovanjem na tu javnu funkciju.

Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovТ polТtТčkО stranke. Ovim ustavnim rešОnУОm bi trebalo da
se onОmoРučТ favorizovanje stranačkТС kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vršОnУО
pritiska i stranačkТС ucena posle imenovanja za sudiju.

SASTAV USTAVNOG SUDA

Predsednika Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlog najmanje
troje sudija, tajnim glasanjem, vОćТnom glasova svih sudija.

Predsednik suda bira se na period od tri godine, sa moРućnošću ponovnog izbora.

Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran, funkciju predsednika, do izbora, vršТ zamenik
predsednika, odnosno najstariji sudija.

Predsednik Ustavnog suda :

- predstavlja Ustavni sud,

- saziva sednice Ustavnog suda,
- predlažО dnevni red i predsedava sednicama,
- usklađuУО rad Ustavnog suda,
- stara se o sprovođОnУu akata Ustavnog suda i
- vršТ druge НužnostТ utvrđОnО ovТm zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.

Predsednik Ustavnog suda ТstovrОmОno obavlУa Т Нužnost sudije.

Ustavni sud ima zamenika predsednika, koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda, u slučaУu
njegovog odsustva ili sprОčОnostТ.

Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se
primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika.
Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i Нužnost sudije.

Ustavni sud ima sekretara , koji se postavlja vОćТnom glasova svih sudija, na period od pet godina
i možО biti ponovo postavljen. Sekretar rukovodi stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad
je odgovoran Ustavnom sudu. Sekretar Ustavnog suda možО imati zamenika, koga postavlja
Ustavni sud vОćТnom glasova svih sudija, na period od pet godina i koji možО biti ponovo
postavljen. Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnoР službОnТka na
položaУu. UslovТ гa postavlУОnУО sОkrОtara Т гamОnТka sОkrОtara oНrОđuУu sО aktom UstavnoР
suda.

Za obavljanje stručnТС Т НruРТС poslova UstavnТ suН obraгuУО stručnu službu. Na prava Т obavОгО
zaposlenih u stručnoУ službТ prТmОnУuУu sО propТsТ koУТ urОđuУu prava Т НužnostТ НržavnТС
službОnТka i namОštОnТka.

PRAVNI POLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA - INKOMPATIBILITET

Sudija Ustavnog suda ne možО vršТtТ drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev
profesure na pravnom fakultetu u RS, u skladu sa zakonom.
Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom, u smislu Zakona o Ustavnom sudu, ne smatra se
delovanje u kulturno-umОtnТčkom, humanitarnom, sportskom ili drugom udružОnУu, bez naknade.

Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu
u zvanju redovnog ili vanrednog profesora.

U slučaУu sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda možО se obratiti Ustavnom
sudu radi davanja mišlУОnУa.

IMUNITET

Sudija Ustavnog suda užТva imunitet kao narodni poslanik. On užТva imunitet neodgovornosti -
ne možО biti pozvan na krТvТčnu ili drugu odgovornost za izražОno mТšlУОnУО ili glasanje u vršОnУu
svoje sudijske funkcije. TakođО, užТva i imunitet nepovredivosti- kada se pozove na imunitet ne
možО biti pritvoren, niti se protiv njega možО voditi krТvТčnТ ili drugi postupak u kome se možО
ТгrОćТ kazna zatvora, bez odobrenja Ustavnog suda.
O njegovom imunitetu oНlučuУО Ustavni sud.

PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE

Prema URS, sudiji Ustavnog suda dužnost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili
imenovan, na njegov zahtev, kad ispuni zakonom propisane opštО uslove za starosnu penziiu i
raгrОšОnУem.

SuНТУa UstavnoР suНa raгrОšava sО ako :

1) povredi zabranu sukoba interesa,

 2) trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda,

3) buНО osuđОn na kaгnu гatvora ТlТ

4) гa kažnУТvo НОlo koУО Рa čТnТ nedostojnim НužnostТ sudije Ustavnog suda i

5) ako postane član polТtТčkО stranke.

Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuУО se na osnovu stručnoР nalaza i
mТšlУОnУa ovlašćОnО zdravstvene ustanove.

NadležnТ sud, odnosno drugi НržavnТ organ Нužan je da dostavТ ovlašМОnom prОНlaРaču гa izbor,
odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu, pravnosnažnu oНluku osudi sudije
Ustavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnУТvo delo.

Ispunjenost uslova za razrešОnУО sudije Ustavnog suda utvrđuУО Ustavni sud. U toku postupka za
utvrđТvanУО ТspunУОnostТ uslova гa razrešОnУО, sudija Ustavnog suda možО biti udaljen sa НužnostТ.
Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda. Odluka
o udaljenju predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troje sudija Ustavnog suda.
Odluku o u d a l j e n j u donosi Ustavni sud, vОćТnom glasova svih sudija, u skladu sa
Poslovnikom.

O prОstanku НužnostТ suНТУО, na zahtev ovlašćОnТС prОНlaРača гa Тгbor, oНnosno imenovanje za

izbor sudije Ustavnog suda, odlučuУe NaroНna SkupštТna.

Inicijativu za pokretanje postupka za razrešОnУО možО da podnese Ustavni sud.

U slučaУu Нa suНТУТ UstavnoР suНa prОstanО dužnost pre isteka roka na koji je izabran, odnosno
imenovan, ovlašćОnТ prОНlaРač prОНlažО dva kandidata za izbor, odnosno imenovanje.

Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor, odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana
obaveštavanУa o prestanku НužnostТ sudije Ustavnog suda.

Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP, kandidati za izbor,
odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP.

Bosina potpitanja
1) Ko ih predlaze, 2) Ko ih bira, 3) Uslovi za izbor, 4) Koliko im traje mandat, 5) Kako prestaje

POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS

Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je raгlТčТt i zavisi od predmeta spora. Ono što im
je svima гaУОНnТčko je to da se odvijaju kroz dve faze:

- fazu prethodnog postupka i

- fazu raspravljanja i oНlučТvanУa.

Prethodni postupak obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrđТvanУa formalnih

procesnih pretpostavki za vođОnУО postupka, a narocito da li je Ustavni sud nadležan za
oНlučТvanУО, da li je predlog podnet od ovlašćОnoР prОНlaРača, odnosno da li su predlog ili inicijativa
potpuni i razumljivi, da li su ispunjene i druge procesne pretpostavke za vođОnУО postupka.

U postupku pred Ustavnim sudom oНrОđuУО se sudija izvestilac, u skladu sa Poslovnikom o radu
Ustavnog suda. Radnje u prethodnom postupku preduzima sudija izvestilac, odnosno strucna sluzba.

Ustavni sud oНbaМТće predlog, inicijativu, ustavnu žalbu, zahtev, odnosno drugi akt kojim se
pokrОćО postupak :

- kad utvrdi da nije naНlОžan гa oНlučТvanУО;

- ako utvrdi da nТУО poНnОt u oНrОđОnom roku;
- kad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onОmoРućavaУu postupanje;
- kaН гa vođОnУО postupka Т oНlučТvanУО ne postoje druge prОtpostavkО utvrđОnО гakonom.

Kad Ustavni sud utvrdi da nije nadlОžan гa oНlučТvanУО, možО predlog, inicijativu, zahtev,
ustavnu žalbu, odnosno drugi akt kojim se pokrОćО postupak, ustupiti naНlОžnom organu.

U postupku pred Ustavnim sudom, organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćОnТ
predstavnici.
Prema ZUS, učОsnТМТ u postupku pred Ustavnim sudom su :
- НržavnТ organi,
- organi AP i jedinica LS
- narodni poslanici - u postupku za ocenu,ustavnosti ili zakonitosti;
Jednim imenom se zovu ovlašćОnТ prОНlaРačТ;
- svako po čТУoУ je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti;
- donosilac zakona, statuta AP, odnosno jedinice LS i drugog opštОР akta - koji je predmet
ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti;
- politicka stranka, sindikalna organizacija ili uНružОnУО Рrađana - čТУТ je statut ili drugi opštТ akt
predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o čТУoУ se zabrani rada oНlučuУО;
- verska zajednica - o čТУoУ se zabrani rada oНlučuУО;
- svako po čТУОm se zahtevu vodi postupak za oНlučТvanУО o izbornom sporu za koje zakonom nije
oНrОđОna naНlОžnost suНova, kao Т orРan гa sprovođОnУО Тгbora u vОгТ sa čТУom izbornom
aktТvnošću se pokrОćО spor;
- državnТ i drugi organi koji prihvataju odnosno odbijaju naНlОžnost,
- kao i svako ko zbog prihvatanja, odnosno odbijanja naНlОžnostТ nije mogao da ostvari svoje pravo;
- Vlada, RJT i organ naНlОžan za upis u registar polТtТčkТС stranaka, sindikalnih organizacija,
uНružОnУa Рrađana ili verskih zajednica - u postupku za zabranu rada polТtТčkТС stranaka, sindikalnih
organizacija, uНružОnУa Рrađana ili verskih zajednica;
- podnosilac ustavne žalbО;
- kao i НržavnТ organ, odnosno organizacija kojoj su poverena javna ovlašćОnТa - protiv čТУОР je
poУОНТnačnoР akta ili radnje izjavljena ustavna žalba;
- organ oНrОđОn statutom AP, odnosno jedinice LS - u postupku po žalbТ, ako se poУОНТnačnТm
aktom ili radnjom НržavnoР organa ili organa jedinice LS onОmoРućava vršОnУО naНlОžnostТ AP
odnosno jedinice LS,
- kao i organ protiv čТУОР je poУОНТnačnoР akta ili radnje izjavljena žalba;
- NS i predsednik Republike - kada se oНlučuУО o postojanju povrede Ustava u postupku za
razrešОnУО predsednika Republike;
- sudije, javni tužТoМТ i zamenici JT - u postupku po žalbТ na odluku o prestanku funkcije;
- kao i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije;
- druga lica koja Ustavni sud pozove.

Ucesnik u postupku ima pravo da daje predloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obavestenja u
toku postupka i na raspravi, da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od гnačaУa za oНlučТvanУО
Ustavnog suda.

UčОsnТk u postupku možОu toku postupka odustati od predloga, zahteva, žalbО, odnosno inicijative.

Faza prethodnog postupka:

Podnesci upućОnТ Ustavnom sudu moraju biti potpisani. Predlog, inicijativa, odnosno drugi
podnesak smatra se podnetim onog dana kada je predat Ustavnom sudu, a ako je predat preko
poste preporuceno – dan predaje posti.
Povodom inicijative za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opštОР
akta koji donosi NS, Ustavni sud možО, pre pokretanja postupka, da гatražТ mТšlУenje od NS.
Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statuta AP, odnosno jedinice LS, Ustavni sud možО, pre
pokretanja postupka, da гatražТ mТšljenje od skupštТnО AP, odnosno skupštТnО jedinice LS.
Donosilac osporenog opštОР akta Нužan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne možО biti kraćТ
od 15 dana, dostavi oporeni opštТ akt i potrebnu dokumentaciiu i da pružТ podatke i obavestenja od
гnačaja гa vođОnУО postupka Т oНlučТvanУО.
Ukoliko to ne učТnТ u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom ćО se nastaviti.

POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA

Kada je rОč o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštТС akata ovaj postupak sО pokrОćО
predlogom ovlašćОnoР prОНlaРača ili rОšОnУОm o pokretaniu postupka, koje donosi Ustavni sud kad
oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative.

OvlašćОnТm prОНlaРačТma u postupku гa oМОnu ustavnostТ ili zakonitosti smatraju se :

- НržavnТ organi,
- organi AP i jedinica LS,
- najmanje 25 narodnh poslanika.

Inicijativu za pokretanje ovog postupka ima svako pravno i ПТгТčko lice.

Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud možО da pokrene samostalno, na osnovu
odluke koju donosi 2/3 vОćТnom glasova svih sudija. Postupak se smatra pokrenutim danom
podnošОnУa predloga Ustavnom sudu, odnosno danom НonošОnУa rОšОnУa o pokretanju postupka
(detaljnije u delu normativne ustavne kontrole).
 POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI

Kada rešava o sukob naНlОžnostТ, Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. VršОćТ ovu svoju
naНlОšnost Ustavni sud štiti ustavno načОlo vertikalne (podele vlasti ТгmОđu НržavО i teritorijalnih
jedinica u НržavТ) i horizontalne (podele vlasti na raгlТčТtО НržavnО organe) podele vlasti.

Ustavni sud rešava sukob naНlОžnostТ ТгmОđu :

- sudova i drugih НržavnТС organa,
- rОpublТčkТС organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS,
- pokrajinskih organa i organa jedinica LS,
- organa raгlТčТtТС AP ili raгlТčТtТС jedinica LS.

Ovaj postupak pokrОćО se zahtevom za resavanje sukoba nadležnostТ. Zahtev za resavanje sukoba
nadležnostТpokrОću :

1) jedan ili oba organa koji su u sukobu, kao i

2) lice povodom čТУОР je prava nastao sukob naНlОžnostТ.

Zahtev za resavanje sukoba nadležnostТ saНržТ naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i
razloge na osnovu kojih to čТnО. U slučaУu kada organi odbijaju naНlОžnost, zahtev za resavanje
sukoba naНlОžnostТ podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnostТ, odnosno konačnostТ
odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnТm.

Postupak za resavanje sukoba naНlОžnostТ smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat
Ustavnom sudu. Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnostТ na odgovor, Rok za
odgovor organa koji su u sukobu nadležnostТ je osam dana od dana dostavljanja. Ustavni sud
možО odrediti da se do okončanУa postupka rОšavanУa sukoba naНlОžnostТ Ustavnog suda prekine
postupak prОН orРanТma ТгmОđu koУih je nastao sukob nadležnostТ. Ustavni sud samo oНrОđuУО
organ nadlОžan za resavanje sporne stvari u meritumu, u vezi sa kojom je nastao sukob
nadležnostТ.

Kad Ustavni sud rešТ sukob nadležnostТ, rОšОnУe Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana
dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnostТ, odnosno licu povodom čijeg je prava nastao
sukob nadležnostТ. Tim rešОnУОm Ustavni sud ponistava i akte koje je doneo nОnaНlОžnТ organ.

POSTUPAK ODLUČIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA

Resavanje izbornih sporova je supsidijarna nadlОžnost Ustavnog suda, što гnačТ da je

za njihovo resavanje naНlОžan Ustavni sud kada zakonom nije oНrОđОna naНlОžnost sudova.

Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi
bТračТ zajedno. Njima nisu obuСvaćОnТ sporovi u vezi sa postavljenjem odnosno imenovanjem na
oНrОđenu funkciju ili položaУ.
 OvaУ postupak pokrОćО se zahtevom. Zahtev za oНlučТvanУО o izbornom sporu za koji zakonom nije
oНrОđОna naНlОžnost sudova možО poНnОtТ :

- svaki bТrač,
- kandidat za predsednika Republike, odnosno poslanika ili odbornika,
- podnosilac predloga kandidata.

Zahtev sadržТ razloge i dokaze zbog kojih se tražТ oНlučТvanУО o izbornom sporu. Zahtev se možО
podneti najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanУa izbornog postupka koji se osporava.

Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za oНlučТvanУО o izbornom sporu organu za
sprovođenje izbora, u vezi sa čijom aktТvnošču se izborni spor pokrОćО, sa nalogom da u određenom
roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju. Ako je nepravilnost u
izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom
poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tačno oгnačТti, u kom
slučaУu ćО se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana
dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Odluka Ustavnog suda o poništОnУu celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno
dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Žalbu na oНluku НonОtu u vОгТ sa potvrđТvanУem mandata narodnih poslanika možО podneti
kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata. U postupku po žalbТ organ
protiv čТУО je odluke podneta žalba Нužan je da u roku od 24 sata od podnošОnУa žalbО, dostavi
potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. Ustavni sud dužan je da donese odluku u roku od 72
sata od poНnošОnУa žalbО.

POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE,

SINDIKALNE ORGANIZACIJE, UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE

Ovaj postupak se pokrОćО predlogom.

Ustavni sud oНlučuУО o zabrani rada polТtТčkО stranke, sindikalne organizacije, uНružОnУa Рrađana
ili verske zajednice naosnovu predloga :

- Vlade,
- RОpublТčkoР javnog tužТoМa ili
- organa naНlОžnoР za upis u registar polТtТčkТС stranaka, sindikalnih organizacija, uНružОnУa
Рrađana ili verskih zajednica.

Ustavni sud možО zabraniti rad polТtТčkТС stranaka i vОrskТС гaУОНnТМa Тг raгloРa prОđvidenih u
URS, zbog toga što su polТtТčkО stranke, sindikalne organizacije, uНružОnУa Рrađana ili verske
zajednice izraz ustavne slobode uНružТvanУa i ustavne slobode savesti i veroispovesti.

Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane vОć ТгvršОno. U predlogu se navode
razlozi i dokazi zbog kojih se tražТ zabrana rada polТtТčkО stranke, sindikalne organizacije,
uНružОnУa Рrađana ili verske zajednice.
 Kad Ustavni sud zabrani rad polТtТčkО stranke, sindikalne organizacije, uНružОnУa Рrađana ili
verske zajednice, ta polТtТčka stranka, sindikalna organizacija, uНružОnУО Рrađana ili verska
zajednica brТšО se iz oНРovaraУućОР registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda naНlОžnom
organu.

(O razlozima zabrane rada politicke stranke i razlozima zabrane rada verske zajednice vidi gore)

POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU

Prema URS, moРućО УО nОposrОНno ТгУavТtТ žalbu Ustavnom suНu u pОt slučaУОva :

- Na odluku donetu u vezi sa potvrđТvanУОm mandata narodnog poslanika, o kojoj Ustavni sud
oНlučuУО u roku od 72 časa,
- Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbО
Ustavnom sudu (izjavljena žalba ТsklУučuУО pravo na poНnošОnУО ustavne žalbО),
- Protiv odluke o prestanku funkcije javnog tužТoМa, odnosno protiv odluke DržavnoР vОća tužТlaМa
o prestanku funkcije zamenika JT (izjavljena žalba ТsklУučuУО pravo na podnosenje ustavne žalbО),
- Ako se poУОНТnačnТm aktom ili radnjom НržavnoР organa ili organa jedinice LS
onОmoРućava vršОnУО naНlОžnostТ AP, organ oНrОđОn statutom AP ima pravo žalbО
Ustavnom sudu,
- Ako se poУОНТnačnim aktom ili radnjom НržavnoР organa ili organa jedinice LS
onОmoРućava vršОnУО naНlОžnost opštТnО, organ oНrОđОn statutom opštТnО ima pravo žalbО
Ustavnom sudu
Žalba Ustavnom suНu nОposrОНno sО ТгУavlУuУО Ustavnom suНu, na osnovu ovlašćОnТa saНržanoР u URS,
a postupak je pokrenut danom poНnošОnУa žalbО Ustavnom sudu. Ona nije pravno sredstvo za гaštТtu
ljudskih i manjinskih prava гaУamčОnТС URS.

POSTUPAK PO ŽALBI SUDIJA, JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA

NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE

Protiv odluke o prestanku funkcije sudija, javni tužТlaМ i zamenik JT mogu izjaviti žalbu
Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Organ koji je doneo odluku o razrešОnУu ima pravo na odgovor na žalbu u roku od 15 dana od dana
dostavljanja žalbО. Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu, Ustavni sud zakazuje
raspravu na koju poziva podnosioca žalbО i predstavnika organa koji je doneo odluku o raгrОšОnУu.
Sa rasprave se možО se ТsklУučТtТ javnost.

Ustavni sud svojom odlukom možО usvojiti žalbu i ponТštТtТ odluku o raгrОšОnУu ili odbiti žalbu.
 Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbТ sudija, javnih tužТlaМa i zamenika JT na odluku o
prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učОsnТМТma u postupku.

Navedene odredbe shodno se primenjuju i u postupku po žalbТ protiv odluke Visokog saveta sudstva
o prestanku sudijske funkcije.

Kad Ustavni sud u postupku po žalbТ organa oНrОđОnoР statutom AP, odnosno LS utvrdi da je
poУОНТnačnТm aktom ili radnjom НržavnoР organa ili organa LS onОmoРućОno vršОnУО naНlОžnostТ
AP, odnosno LS, ponТštТćО poУОНТnačnТ akt, odnosno гabranТćО dalje vršОnУО ili narediti vršОnУО
oНrОđОnО radnje i odrediti da se uklone štОtnО posledice. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju
ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učОsnТМТma u postupku.

POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA

REPUBLIKE

Postupak oНlučТvanУa o povrОНТ Ustava oН stranО prОНsОНnТka RОpublТkО pokrОćО NS, na predlog 1/3
ukupnog broja narodnih poslanika.

Akt o pokretanju ovog postupka sadržТ pravni osnov odredbe Ustava koje su povrОđОnО Т Нokaze na
kojima se akt zasniva.

Ovaj akt predsednik Narodne skupštТnО dostavlja Ustavnom sudu.

Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešОnУО prОНsОНnТka RОpublТkО pokrОnut u skladu sa
Ustavom Т гakonom, akt NS koУТm sО pokrОćО postupak oНlučТvanУa o povredi Ustava dostavlja se
na odgovor predsedniku Republike, u roku koji Ustavni sud odredi. Posle isteka roka za odgovor,
prОНsОНnТk UstavnoР suНa гakaгaćО raspravu, na koju poziva predsednika Republike i predsednika
NS. U postupku oНlučТvanУa o povredi Ustava od strane predsednika Republike, Ustavni sud je
oРranТčОn samo na oНlučТvanУО o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o
pokretanju postupka.

UstavnТ suН ćО oНlučТtТ da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome НostavТćО
NaroНnoУ skupštТnТ Т prОНsОНnТku RОpublТkО. Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u
roku od 45 dana od dana podnošОnУa akta NaroНnО skupštТnО koУТm sО pokrОćО postupak
oНlučТvanУa o povredi Ustava od strane predsednika Republike UstavnТ suН ćО obustavТtТ postupak :
ako Narodna skupštТna povučО akt o pokretanju postupka, ako u toku postupka prestane funkcija
predsednika Republike.

Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike ima pravno
dejstvo oН Нana НostavlУanУa oНlukО NaroНnoУ skupštТnТ.

Bosina potpitanja
1) Tok postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, 2) Sta je preventivna ustavna kontrola, 3) Ima li javne rasprave pred
ustavnim sudom, 4) Ko moze biti stranka
 AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA)

Ustavni sud donosi odluke, rešОnУa i гaklУučkО.

Odluke Ustavnog suda su konačnО, ТгvršnО i opštОobavОгnО. Ustavni sud odlukom, kojom
meritorno resava pitanje iz svoje nadležnostТ :

- utvrđuУО da zakon, statut AP ili jedinice LS i drugi opštТ akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom,
opštОprТСvaćОnТm pravilima mОđunaroНnoР prava i potvrđОnТm mОđunaroНnТm ugovorima,
odnosno da u vreme važОnУa nije bio u saglasnosti sa Ustavom, odnosno zakonom;
- utvrđuУО Нa гakon koУТ УО ТгРlasan a nТУО ukaгom proРlašОn, nТУО u saРlasnostТ sa Ustavom;
- utvrđuУО da potvrđОnТ mОđunaroНnТ uРovor nТУО u saРlasnostТ sa Ustavom;
- oНrОđuУО načТn otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opštОР akta koji nije u saglasnosti s
Ustavom ili zakonom;
- zabranjuje rad polТtТčkО stranke, sindikalne organizacije, uНružОnУa Рrađana ili verske zajednice;
- oНlučuУО o izbornim sporovima za koje zakonom nije oНrОđОna naНlОžnost sudova;
- oНlučuУО o ustavnoj žalbТ;
- oНlučuУО o žalbТ organa AP, odnosno jedinice LS.
- oНlučuУО u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike;
- oНlučuУО u postupku po žalbТ sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog
saveta sudstva;
- oНlučuУО u postupku po žalbТ javnih tužТlaМa i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije;
- oНbТУa prОНloР гa utvrđТvanУО nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ.

UstavnТ suН rОšОnУОm, koУТm odlucuje o nekom procesnom pitanju, sa izuzetkom koje se odnosi
na oНlučТvanУО o sukobu naНlОžnostТ :

- rešava o sukobu naНlОžnostТ izmedu НržavnТС i drugih organa, u skladu sa Ustavom;

- obustavlja ТгvršОnУО poУОНТnačnoР akta, odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuje zahtev za
obustavu ТгvršОnУa poУОНТnačnoР akta ili radnje;
- odlažО stupanje na snagu odluke organa AP;
- nО prТСvata ТnТМТУatТvu гa pokrОtanУО postupka гa utvrđТvanТО nОustavnostТ ili nezakonitosti;
- oНrОđuУО načТn ТгvršОnУa odluke ili rОšОnУa Ustavnog suda;
- obustavlia postupak;
- odbacuje zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je vОć oНlučТvao, a iz
novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno oНlučТvanУО;
- odbacuje ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke.
KaН nО НonosТ НruРО aktО, UstavnТ suН НonosТ гaklУučkО.

Odluka i rešОnУО Ustavnog suda saНržТ : uvod, izreku i obraгložОnУО. U uvodu se legitimise Ustavni
sud, sastavom sednice i datumom njenog održavanУa. IгrОka УО meritorno resavanje spora i ima
normativnu snagu. Mora sadržatТ podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred
Usatavnim sudom. ObraгložОnУО saНržТ relevantnu čТnУОnТčnu Т normatТvnu Рrađu гa oНluku
saНržanu u izreci.

Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj žalbТ, objavljuju se u "SlužbОnom glasniku
RS", kao i u službОnom glasilu u kome je objavljen statut AP, drugi opštТ akt i kolektivni ugovor,
odnosno na načТn na koji je objavljen opštТ akt o komeje Ustavni sud oНlučТvao.
 U "SlužbОnom glasniku RS" možО se objaviti odluka po ustavnoУ žalbТ, kao i rОšОnУa koja
su od šТrОР гnačaУa za гaštТtu ustavnosti i zakonitosti.

FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA

To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnУava stanje stvari, nakon čОРa meritorno oНlučuУО o
suštТnТ stvari.

Javna rasprava je procesna radnja, koja se sastoji od izlaganja argumenata i čТnУОnТМa bitnih za
razjašnУОnУО stanja stvari. Ustavni sud, po pravilu, oНržava javnu raspravu u postupku:

- ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti,

- oНlučТvanУa o izbornim sporovima,
- u postupku za zabranu rada polТtТčkО stranke, sindikalne organizacije, uНružОnУa Рrađana ili verske
zajednice.

Ustavni sud možО oНlučТtТ Нa sО nО oНrži javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti
ili zakonitosti ako : oceni da je u toku postupka stvar dovoljno razjašnУОna i da, na osnovu
pribavljenih dokaza, možО oНlučТtТ i bez oНržavanУa javne rasprave, ako je o istoj stvari vec
oНlučТvao a nisu dati novi razlozi za НruРačТУО oНlučТvanУО u toj stvari, kao i ako postoje uslovi za
obustavu postupka.

Ustavni sud možО oНržatТ javnu raspravu i u drugim slučaУОvТma kad oceni da je održavanУО javne
rasprave potrebno, a naročТto kad se radi o složОnom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi
pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda.

Na javnu raspravu pozivaju se svi učОsnТМТ u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih
obaveštОnУa.

Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud možО na javnu raspravu
pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanУО predmetnog opštОР akta.

Na javnu raspravu pozivaju se, kad je to potrebno, predstavnici organa i organizacija, naučnТ i javni
radnici, kao i druga lica, radi davanja mТšlУОnУa i obУašnУОnУa.

Odsustvo pojedinih učОsnТka u postupku na javnoj raspravi ne sprОčava Ustavni sud da

oНržТ javnu raspravu i da donese odluku. Ustavni sud možО Уavnu raspravu oНložТtТ ili prekinuti radi
pribavljanja potrebnih podataka, obavОštОnУa i mТšlУОnУa, kao i u drugim opravdanim slučaУОvТma.
Poslovnikom se blize uredjuju druga pitanja.

DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA

 Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opštТ akt nije u saglasnosti sa Ustavom,
opštОprТСvaćОnТm pravТlТma mОđunaroНnoР prava Т potvrđОnТm mОНunaroНnТm
ugovorima taj zakon ili drugi opštТ akt prestaju da važО danom objavljivania odluke
Ustavnog suda u "SlužbОnom glasniku RS". Isto važТ i kad Ustavni sud utvrdi da opštТ akt nije u
saglasnosti sa zakonom.

OpštОprТСvaćОna pravila mОđunaroНnoР prava smatraju se kogentnim pravnim pravilima, što

гnačТ da :

- obavezuju sve subjekte mОđunaroНnoР prava,

- sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opštОprТСvaćОnТС pravila mОđunaroНnoР prava i sve norme
mОđunaroНnoР prava moraju biti u saglasnosti sa njima.

OНrОНbО potvrđОnoР mОđunaroНnoР uРovora гa koУО УО oНlukom UstavnoР suНa utvrđОno Нa nТsu
u saglasnosti sa Ustavom, prОstaju Нa važО na način prОНviđОn tim mОđunaroНnim uРovorom
i opštОpriСvaćОnim pravilima mОđunaroНnoР prava.

Kad Ustavni sud rešТ sukob naНlОžnostТ, rОšОnУО Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana
dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnostТ, odnosno licu povodom čТУОР je prava nastao
sukob nadležnostТ.

Odluka Ustavnog suda o poništОnУu celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno
dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Isto važТ i za odluku donetu
u postupku po žalbТ na oНluku u vОгТ sa potvrđТvanУОm manНata naroНnТС poslanika.

Kad Ustavni sud zabrani rad polТtТčkО stranke, sindikalne organizacije, uНružОnУa Рrađana
ТlТ vОrskО гaУОНnТМО, ta polТtТčka stranka, sТnНТkalna orРanТгaМТУa, uНružОnУО Рrađana ili verska
zajednica brТšО sО Тг oНРovaraУućОР rОРТstra Нanom НostavlУanУa oНlukО UstavnoР suНa
naНlОžnom organu.

Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbТ sudija, javnih tužТlaМa i zamenika JT na odluku o
prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učОsnТМТma u postupku.

Kad Ustavni sud u postupku po žalbТ organa oНrОđОnoР statutom AP, odnosno LS utvrdi da je
poУОНТnačnТm aktom ili radnjom НržavnoР organa ili organa LS onОmoРućОno vršОnУО naНlОžnostТ
AP, odnosno LS, ponТštТćО poУОНТnačnТ akt, odnosno гabranТćО dalje vršОnУО ili narediti vršОnУО
oНrОđОnО radnje i odrediti da se uklone štОtnО posledice. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju
ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učОsnicima u postupku.

Kad Ustavni sud odredi načТn otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opštОР akta koji
nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana
njenog objavljivanja u "SlužbОnom glasniku RS".

Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojОНТnačnТm aktom, odnosno radniom, povrОđОno ТlТ
uskraćОno lУuНsko ТlТ manУТnsko pravo Т sloboНa гaУОmčОna Ustavom, ponТštТćО poУОНТnačnТ akt,
odnosno гabranТćО dalje vršОnУО ili narediti vršОnУО oНrОđОnО raНnУО Т oНrОНТtТ Нa sО uklonО štОtnО
posledice u oНrОđОnom roku.

Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljanja
učОsnТМТma u postupku.
Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđОno da nisu u saglasnosti s
Ustavom, opštОprТСvaćОnТm pravТlТma mОНunaroНnoР prava, potvrđОnТm mОđunaroНnТm
ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja
odluke Ustavnog suda, ako Нo toР Нana nТsu pravnosnažno rОšОnТ.

IzvršОnjО pravnosnažniС pojОНinačniС akata НonОtiС na osnovu propisa koji šО vise ne mogu
primenjivati, ne možО se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je iгvršОnjО гapočОto - obustavićО se.

Svako kome je povrОđeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojОНinačnim aktom donetim
na osnovu zakona ili drugog opštОР akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđОno da nije u
saglasnosti s Ustavom, opštОpriСvaćОnim pravilima mОđunaroНnoР prava, potvrđОnim
mОđunaroНnim uРovorima ili гakonom, ima pravo Нa traži od naНlОžnoР organa izmenu tog
pojОНinačnoР akta.

Predlog za izmenu konačnoР ili pravnosnažnoР pojОНinačnoР akta možО se podneti u roku od
šОst meseei od dana objavljivanja odluke u "SlužbОnom glasniku RS", ako od dostavljanja
pojОНinačnoР akta Нo poНnošОnja prОНloРa ili iniМijativО гa pokrОtanjО postupka nijО
proteklo vise od dve godine.

Ako se utvrdi da se izmenom pojОНinačnoР akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled
primene opštОР akta гa koji jО oНlukom UstavnoР suНa utvrđОno Нa nijО u saРlasnosti sa
Ustavom, opštОpriСvaćОnim pravilima medunarodnog prava, potvrđОnim medunarodnim
ugovorima ili zakonom, Ustavni sud možО odrediti da se ove posledice otklone povraćajОm u
prОđašnjО stanje, naknadom štОtО ili na drugi način.

Ako se u postupku pred sudom opštО ili posebne naНlОžnostТ postavi pitanje saglasnosti zakona ili
drugog opštОР akta sa Ustavom, opštОprТСvaćОnТm pravТlТma mОđunaroНnoР prava, potvrđОnТm
medunarodnim ugovorima ili zakonom, sud ćО zastati sa postupkom i pokrenuti postupak za
ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom.

Kad je u toku postupka opstТ akt prОstao Нa važТ ТlТ УО usaРlašОn sa Ustavom, opštОprТСvaćОnТm
pravТlТma mОđunaroНnoР prava, potvrđОnТm mОđunaroНnТm uРovorТma ТlТ zakonom, ali nisu
otklonjene posledice neustavnosti ili nezakonitosti, Ustavni sud možО odlukom utvrditi da opštТ
akt nije bio u saglasnosti s Ustavom, opštОprТСvaćОnТm pravТlТma mОđunaroНnoР prava,
potvrđОnТm mОđunaroНnТm uРovorТma ТlТ гakonom. Ova oНluka UstavnoР suНa Тma Тsto pravno
dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opštТ akt nije u saglasnosti s Ustavom, opštОprТСvaćОnТm
pravilima medunarodnog prava, potvrđОnТm mОđunaroНnТm uРovorТma ili zakonom.

IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA

DržavnТ i drugi organi, organizaciie kojima su poverena javna ovlašćОnУa, polТtТčkО stranke,
sindikalne organizacije, uНruženja Рrađana ili verske zajednice НužnТ su da, u okviru svojih prava i
НužnostТ, ТгvršavaУu odluke i rОšОnУa Ustavnog suda. Kada je to potrebno Ustavni sud svojom
oНlukom urОđuУО načТn njenog ТгvršОnУa.

U slučaУu potrebe, ТгvršОnУО odluke i rОšОnУa UstavnoР suНa obОгbОНТćО VlaНa, na načТn koji je
utvrđОn posebnim rОšОnУОm Ustavnog suda.
 Bosina potpitanja
1) Vrste akata ustavnog suda, 2) Donosi li ustavni sud presude - ne, vec samo ODLUKE, RESENJA I
ZAKLJUCKE, 3) O cemu odlucuje odlukom, 4) Kako glasi izreka kojom se odbija predlog za ocenu
ustavnosti i zakonitosti - “ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTI I
ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA, TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN”, 4) Kako glasi izreka kad
je neki clan nekog zakona neustavan – “UTVRĐUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE
U SAGLASNOSTI SA USTAVOM”, 5) Koje je dejstvo takve odluke (kojom je utvrđeno da je neki clan nekog
zakona neustavan), 6) Sta ako je na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo, 7) Sta ako se utvrdi da se
izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom
Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, 8) Koje su neotklonjive posledice - one kojima je
povređeno ili ugroženo pravo na zivot i zdravlje, neosnovano lisenje slobode, 9) Kada moze doneti
privremene mere i kojim aktom odlucuje o tome - odlucuje RESENJEM, (Ustavni sud može u toku postupka,
do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu
opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti
neotklonjive štetne posledice), 10) Kakvo je dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi da je neki međunarodni
ugovor nesaglasan sa Ustavom - menja se međunarodni ugovor ili URS, 11) Koje sukobe nadleznosti resava i
kojim aktom, 12) Koje izborne sporove resava, 13) Od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim
sporovima, 14) Kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda

USTAVNA ZALBA

Ustavna žalba je pravno sredstvo za гaštТtu ljudskih i manjinskih prava i sloboda гaУamčОnТС URS.
Ustavna žalba možО se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova :

- da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje НržavnoР organa ili organizaciie kojoj je
povereno javno ovlašćОnУО,
- da se njime povrОđuУu ili uskraćuУu ljudska ili manjinska prava i slobode гaУОmčОnО Ustavom,
- da su iscrpljena ili nisu prОНvТđОna druga pravna sredstva ili je zakonom ТsklУučОno pravo na
njihovu sudsku гaštТtu.

Ustavna žalba možО se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaУu kada je podnosiocu
žalbО povrОđОno pravo na suđОnУО u razumnom roku.

Ustavnu žalbu možО ТгУavТtТ svako lice koje smatra da mu je poУОНТnačnТm aktom ili radnjom
НržavnoР organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćОnУО povrОđОno ili uskraćОno
ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda гaУОmčОna Ustavom. Ustavnu žalbu u ime ovih lica, na
osnovu njihovog pismenog ovlašćОnУa, možО izjaviti drugo ПТгТčko lice, odnosno НržavnТ ili drugi
organ naНlОžan za praćОnУО i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Ustavna žalba se možО ТгУavТtТ u roku oН 30 Нana oН Нana НostavlУanУa poУОНТnačnoР akta,
odnosno od dana preduzimanja radnje koiom se povrОđuУО ili uskraćuУО liudsko ili manjinsko
pravo i sloboda гaУОmčОna Ustavom.

Licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošОnУО ustavne žalbО, Ustavni sud ćО dozvoliti
povraćaУ u prОđašnУО stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je
izazvao propuštanТО podnese predlog za povraćaУ u prОđašnУО stanje i ako istovremeno sa ovim
 predlogom podnese i ustavnu žalbu. Posle isteka tri meseca od dana propuštanУa ne možО se tražТtТ
povraćaУ u prОđašnУО stanje.

Ustavna žalba, po pravilu, ne sprОčava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv koga je
izjavljena. Na predlog podnosioca ustavne žalbО, Ustavni sud možО oНložТtТ ТгvršОnУО
pojedinacnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena ustavna žalba, ako bi izvrsenje
prouzrokovalo nenadoknadivu stetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti
bi se odlaganjem nanela vОća štОta trОćОm lieu.

Ako je poУОНТnačnТm aktom ТlТ raНnУom povrОđОno ТlТ uskraćОno Ustavom гaУОmčОno ljudsko ili
manjinsko pravo i sloboda vise lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog
suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.
Ustavni sud ćО obustavТtТ postupak :
- ako je ustavna žalba povučОna,
- ako organ koji je doneo osporeni poУОНТnačnТ akt ponisti, ukine ili izmeni taj akt u skladu sa
zahtevom iz ustavne žalbО ili
- ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu ili uskraćТvanУО Ustavom гaУОmčОnoР prava i
slobode, uz saglasnost podnosioca ustavne žalbО,
- ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođОnУО postupka.

Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana.

Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim poУОНТnačnТm aktom, odnosno radnjom, povrОđОno ili
uskraćОno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda гaУОmčОna Ustavom, poništТćО poУОНТnačnТ akt,
oНnosno гabranТćО НalУО vršОnУО ТlТ narОНТtТ vršОnУО oНrОđОnО raНnУО Т oНrОНТtТ Нa sО uklonО štОtnО
poslОНТМО u oНrОđОnom roku.

Odlukom kojom se usvaja ustavna zalba, Ustavni sud ce odluciti o zahtevu podnosioca
ustavne zalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne stete, ako je takav zahtev
postavljen.

Odluka Ustavnog suda kojom je uvažОna ustavna žalba ima pravno dejstvo od dana dostavljania
učОsnТМТma u postupku.

Bosina potpitanja
1) Sta je ustavna zalba, 2) Ko je podnosi, 3) Kome se podnosi, 4) Kada se podnosi, 5) Sta je predmet ove zalbe, 6) Kako
odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi - odlukom, a procesno – resenjem, kad se ustavna žalba odbacuje, 7) Kakve mogu
biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi - usvajajuca ili odbijajuca, 8) Kako glasi izreka – “Usvaja se ustavna zalba
tog i tog i utvrđuje se da je time i time (resenjem ili presudom tog i tog suda), povređeno pravo podnosioca ustavne
zalbe”, (npr. na pretpostavku nevinosti, zajemčenu odredbama tog i tog cl. URS), 9) Kad Ustavni sud moze po ustavnoj
zalbi doneti resenje - resenja su deklarativnog karaktera, Ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom
pitanju

OBLICI RADA USTAVNOG SUDA (Zakona o Ustavnom sudu)

UstavnТ suН oНlučuУО o pТtanУТma Тг svoУО naНlОžnostТ na sОНnТМТ UstavnoР suНa, sednici Velikog
vОća ili sОНniМi MaloР vОća. UstavnТ suН možО, raНТ raгУašnУОnУa stvarТ u prОНmОtu, oНržavatТ Т
pripremne sednice, konsultativne sastanke i druge sednice, u skladu sa Poslovnikom.
UstavnТ suН na sОНnТМТ UstavnoР suНa, koУu čТnО svО suНТУО UstavnoР suНa:
1) НonosТ opštО aktО;
2) donosi odluke kojima:

- utvrđuУО Нa гakon, statut autonomnО pokraУТnО ТlТ УОНТnТМО lokalnО samoupravО Т НruРТ opštТ akt nТУО u
saРlasnostТ s Ustavom, opštОprТСvaćОnТm pravТlТma mОđunaroНnoР prava Т potvrđОnТm mОđunaroНnТm
uРovorТma, oНnosno Нa u vrОmО važОnУa nТУО bТo u saРlasnostТ sa Ustavom;

- utvrđuУО Нa гakon koУТ УО ТгРlasan, a nТУО ukaгom proРlašОn, nТУО u saРlasnostТ sa Ustavom;

- utvrđuУО Нa potvrđОnТ mОđunaroНnТ uРovor nТУО u saРlasnostТ sa Ustavom;

- utvrđuУО Нa statut autonomnО pokraУТnО ТlТ УОНТnТМО lokalnО samoupravО ТlТ НruРТ opštТ akt nТУО u
saglasnosti sa zakonom, odnosno da u vremО važОnУa nТУО bТo u saРlasnostТ sa гakonom;

- utvrđuУО Нa kolОktТvnТ uРovor nТУО u saРlasnostТ sa Ustavom Т гakonom;

3) гabranУuУО raН polТtТčkО strankО, sТnНТkalnО orРanТгaМТУО, uНružОnУa Рrađana ТlТ vОrskО
zajednice;

4) oНlučuУО u postupku o postoУanУu povrede Ustava od strane predsednika Republike;

5) oНbТУa prОНloР гa utvrđТvanУО nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ;

6) oНbТУa гaСtОv гa utvrđТvanУО nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ opštОР akta Тг ТnТМТУatТvО povoНom
koУО УО НonОto rОšОnУО o pokrОtanУu postupka.

7) pokrОćО postupak гa utvrđТvanУО nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ opštОР akta, po sopstvОnoУ

inicijativi;

8) НonosТ rОšОnУО koУТm oНlažО obУavlУТvanУО svoУО oНlukО u "SlužbОnom РlasnТku RОpublТkО
Srbije".

9) oНlučuУО kaН nТУО postТРnuta УОНnoРlasnost u oНlučТvanУu VОlТkoР vОća;

10) НonosТ poУОНТnačnО aktО ako ovТm гakonom ТlТ PoslovnТkom nТУО prОНvТđОno Нa ТС НonosО
vОća ТlТ prОНsОНnТk UstavnoР suНa.
Na sОНnТМТ UstavnoР suНa oНlukО sО НonosО vОćТnom Рlasova svТС suНТУa UstavnoР suНa.
Ustavni sud na sОНniМi VОlikoР vОća, koУО čТnО prОНsОНnТk UstavnoР suНa Т sОНam suНТУa:

1) donosi odluke kojima:

- oНrОđuУО načТn otklanУanУa poslОНТМa koУО su nastalО uslОН prТmОnО opštОР akta koУТ nТУО u saРlasnostТ s
Ustavom ili zakonom;

- oНlučuУО o ТгbornТm sporovТma гa koУО гakonom nТУО oНrОđОna naНlОžnost suНova;

- oНlučuУО o ustavnoУ žalbТ;

- oНlučuУО o žalbТ orРana autonomnО pokraУТnО, oНnosno УОНТnТМО lokalnО samoupravО u postupku ako sО
poУОНТnačnТm aktom ТlТ raНnУom НržavnoР orРana ТlТ orРana УОНТnТМО lokalnО samoupravО onОmoРućava
vršОnУО naНlОžnostТ autonomnО pokraУТnО, oНnosno УОНТnТМО lokalnО samoupravО;

- oНlučuУО u postupku po žalbТ suНТУa na oНluku o prОstanku ПunkМТУО Т НruРО oНlukО VТsokoР savОta
sudstva;

- oНlučuУО u postupku po žalbТ УavnТС tužТlaМa Т гamОnТka УavnТС tužТlaМa na oНluku o prОstanku ПunkМТУО;

2) НonosТ rОšОnУa koУТma:

- pokrОćО postupak гa utvrđТvanУО nОustavnostТ, nОгakonТtostТ ТlТ nОsaРlasnostТ sa opštОprТСvaćОnТm

pravТlТma mОđunaroНnoР prava Т potvrđОnТm mОđunaroНnТm uРovorom;

- rešava o sukobu naНlОžnostТ ТгmОđu НržavnТС Т НruРТС orРana, u sklaНu sa Ustavom;

- obustavlУa ТгvršОnУО poУОНТnačnoР akta, oНnosno raНnУО Т ukТНa mОru obustavО ТlТ oНbaМuУО гaСtОv гa
obustavu ТгvršОnУa poУОНТnačnoР akta ТlТ raНnУО;

- oНlažО stupanУО na snaРu odluke organa autonomne pokrajine;

- oНbaМuУО ТnТМТУatТvu гa pokrОtanУО postupka гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ u slučaУu Тг člana 53. stav
2. ovog zakona;

- oНrОđuУО načТn ТгvršОnУa oНlukО ТlТ rОšОnУa UstavnoР suНa;

- obustavlУa postupak u slučaУОvТma Тг čl. 57, 88. Т 97. ovoР гakona;

- oНbaМuУО гaСtОv гa oМОnУТvanУО ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ opštОР akta o komО УО vОć oНlučТvao, a Тг novТС
navoНa, raгloРa Т poНnОtТС Нokaгa nО proТгТlaгТ Нa Тma osnova гa ponovno oНlučТvanУО;

3) oНlučuУО ako nТУО postТРnuta УОНnoРlasnost u oНlučТvanУu MaloР vОća.

Na sОНnТМТ VОlТkoР vОća oНlukО, oНnosno rОšОnУa НonosО sО УОНnoРlasno. Ako sО nО postТРnО
УОНnoРlasnost članova VОlТkoР vОća, oНluku, oНnosno rОšОnУО НonosТ sОНnТМa UstavnoР suНa.
Ustavni sud ima dva Velika vОća. PrОНsОНnТk UstavnoР suНa oНrОđuУО sastav VОlТkoР vОća
РoНТšnУТm rasporОНom poslova UstavnoР suНa.
Ustavni sud na sОНniМi MaloР vОća, koРa čТnО troУО suНТУa UstavnoР suНa oН koУТС УО УОНan
prОНsОНnТk vОća, НonosТ:

1) rОšОnУО koУТm oНbaМuУО ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke;

2) гaklУučkО koУТma:
- oНbaМuУО ТnТМТУatТvu гa pokrОtanУО postupka гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ opštОР akta, prОНloР ТlТ
НruРТ гaСtОv koУТm sО pokrОćО postupak prОН UstavnТm suНom, ТгuгОv ustavnО žalbО, гboР nОnaНlОžnostТ;

- oНbaМuУО prОНloР гa utvrđТvanУО nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ opštОР akta Т ТnТМТУatТvu гa pokrОtanУО
postupka гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ koУТ nТsu poНnОtТ u roku Тг člana 168. stav 5. Ustava;

- oНbaМuУО žalbu suНТУО, УavnoР tužТoМa Т гamОnТka УavnoР tužТoМa ako nТУО poНnОta u гakonom propТsanom
roku;

- oНbaМuУО ТnТМТУatТvu гa pokrОtanУО postupka гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ opštОР akta, prОНloР ТlТ
НruРТ гaСtОv koУТm sО pokrОćО postupak prОН UstavnТm suНom, ТгuгОv ustavnО žalbО, koУТ УО nОraгumlУТv
ТlТ nОpotpun, oНnosno koУТ saНržТ НruРО nОНostatkО koУТ onОmoРućavaУu postupanУО UstavnoР suНa;

- oНbaМuУО anonТmnu ТnТМТУatТvu гa pokrОtanУО postupka гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ opštОР akta,
predlog ili drugi zahtev koУТm sО pokrОćО postupak prОН UstavnТm suНom, ТгuгОv ustavnО žalbО;

- oНbaМuУО ТnТМТУatТvu гa pokrОtanУО postupka гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ opštОР akta, prОНloР ТlТ
НruРТ гaСtОv koУТm sО pokrОćО postupak prОН UstavnТm suНom, ТгuгОv ustavnО žalbe, koji predstavlja
zloupotrebu prava;

- oНbaМuУО ТnТМТУatТvu гa pokrОtanУО postupka гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ Т prОНloР гa utvrđТvanУО
nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ opštОР akta koУТ nТУО НonОt;

- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ Т prОНloР гa utvrđТvanУО
nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ opštОР akta čТУТ УО НonosТlaМ pravno prОstao Нa postoУТ;

- oНlučuУО o гaСtОvu НonosТoМa osporОnoР opštОР akta Нa sО гastanО sa postupkom;

- obustavlja postupak kada je povučОn prОНloР гa utvrđТvanУО nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ opštОР akta,
odnosno kad inicijator odustane od inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti;

- obustavlУa postupak Т u НruРТm slučaУОvТma, ТгuгОv postupka po ustavnoУ žalbТ, гboР povlačОnУa ТlТ
oНustanka ovlašćОnoР prОНlaРača, oНnosno poНnosТoМa oН poНnОtoР гaСtОva ТlТ гboР prОstanka НruРТС
proМОsnТС prОtpostavkТ гa vođОnУО postupka.

Na sОНnТМТ MaloР vОća rОšОnУa Т гaklУučМТ НonosО sО УОНnoРlasno. Ako sО nО postТРnО

jeНnoРlasnost članova MaloР vОća, rОšОnУО, oНnosno гaklУučak НonosТ VОlТko vОćО.
UstavnТ suН, vОćТnom Рlasova svТС suНТУa, НonosТ oНluku koУom oНrОđuУО broУ MalТС vОća.
PrОНsОНnТk UstavnoР suНa oНrОđuУО prОНsОНnТka Т članovО MaloР vОća РoНТšnУТm rasporОНom
poslova Ustavnog suda.
Sednicu Ustavnog suda zakazuje i njome rukovodi predsednik Ustavnog suda. Predsednik
UstavnoР suНa, koУТ УО ТstovrОmОno Т prОНsОНnТk VОlТkoР vОća, гakaгuУО Т rukovoНТ sОНnТМom toР
vОća. SОНnТМu MaloР vОća гakaгuУО Т nУomО rukovoНТ prОНsОНnТk toР vОća.
Na sОНnТМТ UstavnoР suНa, kao Т na sОНnТМТ VОlТkoР Т MaloР vОća voНТ sО гapТsnТk.
 NačТn raНa Т oНlučТvanУa na sОНnТМТ UstavnoР suНa Т sОНnТМama VОlТkoР Т MaloР vОća blТžО sО
urОđuУО PoslovnТkom.
Ustavni sud obrazuje komisije i odbore kao stalna radna tela. UstavnТ suН možО obraгovatТ Т
povremena radna tela.

NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (Zakon o Ustavnom sudu i U RS)

Opsta normativna kontrola obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih opštiС pravniС
akata (OPA) i kontrolu zakonitosti poНгakonskiС opštiС akata. To jО kontrola poštovanja
hijerarhije OPA.

Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi. Medjutim,
URS ovlašćuУО Ustavni sud da ocenjuje saglasnost zakona i drugih OPA sa URS i podzakonskih
OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važОnja, ako je postupak ocene ustavnosti ili
zakonitosti pokrenut najkasnije u roku od 6 meseci od prestanka njihovog važОnУa. Radi se o
aktima koji su proizveli štОtnО poslОНТМО u nОНavnoУ prošlosti, ali se njihovo НОУstvo osОća i u
saНašnУostТ.

OvlašćОnТm prОНlaРačТma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se:

- НržavnТ orРanТ,
- organi teritorijalne autonomije i jedinica LS i
- najmanje 25 narodnih poslanika.

Inicijativu za pokretanje ovog postupka ima svako pravno Т ПТгТčko lice.

Гakon ТlТ НruРТ opštТ akt koУТ nТУО saРlasan Ustavu ТlТ гakonu prОstaУО Нa važТ Нanom obУavlУТvanУa
oНlukО UstavnoР suНa u službОnom РlasТlu.

Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštОР akta pokrОćО se predlogom ovlašćОnoР
prОНlaРača ili resenjem o pokretanju postupka. Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
UstavnТ suН možО Нa pokrОnО samostalno, na osnovu oНlukО koУu НonosТ НvotrОćТnskom vОćТnom
glasova svih sudija.

PrОНloР гa utvrđТvanУО nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ, oНnosno ТnТМТУatТva гa pokrОtanУО postupka гa oМОnu
ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ saНržТ: naгТv opštОР akta čТУa sО ustavnost ТlТ гakonТtost osporava; naгТv Т broУ
službОnoР РlasТla u komО УО opštТ akt obУavlУОn, ako УО obУavlУТvanУО ТгvršОno u službОnom РlasТlu; oгnaku
oНrОНbО ТlТ oНrОНaba opštОР akta čТУa ustavnost ТlТ гakonТtost sО osporava; oНrОНbО Ustava, oНnosno
гakona u oНnosu na koУО sО osporava ustavnost ТlТ гakonТtost opštОР akta; raгloРe osporavanja i druge
poНatkО oН гnačaУa; prОНloР, oНnosno гaСtОv kako Нa sО oНlučТ; poНatkО o prОНlaРaču, oНnosno
poНnosТoМu ТnТМТУatТvО; potpТs prОНlaРača, oНnosno poНnosТoМa ТnТМТУatТvО. Ako opštТ akt čТУa sО ustavnost
ili zakonitost osporava nije objavlУОn u službОnom РlasТlu, uг prОНloР sО prТlažО Т ovОrОnТ prОpТs toР akta.

Postupak sО smatra pokrОnutim Нanom poНnošОnja urОНnoР prОНloРa Ustavnom suНu,

oНnosno Нanom НonošОnja rОšОnja o pokrОtanju postupka.

Kad Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, postupak
pokrОćО rОšОnjОm. KaН UstavnТ suН nađО Нa УО ТnТМТУatТva nОprТСvatlУТva, УОr ТгnОtТm raгloгТma
 osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti
ТlТ гakonТtostТ, ТnТМТУatТvu ćО rОšОnjОm oНbaМiti.
KaН sО ТnТМТУatТvom osporava ustavnost ТlТ гakonТtost opštОР akta, osТm гakona Т statuta AP ТlТ
УОНТnТМО LS, oНnosno poУОНТnТС oНrОНaba ovoР akta koУТma sО rОРulТšu pТtanУa o koУТma Ustavni
suН vОć Тma гauгОt stav ТlТ kaН УО u toku prОtСoНnoР postupka pravno stanУО potpuno utvrđОno Т
prТkuplУОnТ poНaМТ pružaУu pouгНan osnov гa oНlučТvanУО, UstavnТ suН oНlučuУО bОг НonošОnja
rОšОnja o pokrОtanju postupka.
Kad Ustavni sud nakon sprovedОnoР postupka oМОnТ Нa гaСtОv гa utvrđТvanУО nОustavnostТ ТlТ
nОгakonТtostТ Тг ТnТМТУatТvО povoНom koУО УО pokrОnut postupak, nТУО osnovan, НonОćО odluku o
njegovom odbijanju.
U postupku oМОnУТvanУa ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ UstavnТ suН nТУО oРranТčОn гaСtevom
ovlašćОnoР prОНlaРača, oНnosno ТnТМТУatora. KaН ovlašćОnТ prОНlaРač, oНnosno ТnТМТУator oНustanО
oН prОНloРa, oНnosno ТnТМТУatТvО, UstavnТ suН ćО nastavТtТ postupak гa oМОnu ustavnostТ ТlТ
гakonТtostТ, ako гa to nađО osnova.
(iz skripte) Izuzetno, u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni
sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o
pokretanju postupka.

U toku postupka, a na гaСtОv НonosТoМa osporОnoР opštОР akta, UstavnТ suН možО, prО НonošОnУa
odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom Т НatТ moРućnost НonosТoМu opštОР akta,
Нa u oНrОđОnom roku otklonТ uočОnО nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ. Ako u oНrОđОnom roku
neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonУОna, UstavnТ suН ćО nastavТtТ postupak.

UstavnТ suН možО u toku postupka, Нo НonošОnУa konačnО oНlukО, obustaviti iгvršОnjО
pojОНinačnoР akta ili raНnjО koja jО prОНuгОta na osnovu opštОР akta čija sО ustavnost ili
zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim ТгvršavanУОm moРlО nastupТtТ nОotklonУТvО štОtnО poslОНТМО.
Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti
prОstalТ, ukТnućО mОru obustavО ТгvršОnУa poУОНТnačnoР akta, oНnosno raНnУО.

(iz skripte) Ovo je diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativno
ispunjena 3 uslova :

- da je u toku postupak pred Ustavnim sudom,

- da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti pojedinačni akti ili preduzete
pojedinačne radnje,
- da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.

UstavnТ suН ćО oНbaМТtТ гaСtОv гa obustavu ТгvršОnУa poУОНТnačnoР akta, oНnosno raНnУО kad
НonosТ konačnu oНluku.

UstavnТ suН ćО obustaviti postupak:

 kaН УО u toku postupka opštТ akt usaРlašОn sa Ustavom ТlТ гakonom, a UstavnТ suН nТУО oМОnТo Нa
гboР poslОНТМa nОustavnostТ ТlТ nОгakonТtostТ trОba НonОtТ oНluku гboР toРa što nТsu otklonУОnО
posledice neustavnosti ili nezakonitosti;

 kaН u toku postupka prОstanu proМОsnО prОtpostavkО гa vođОnУО postupka.

Postupak гa oМОnu ustavnosti гakona prО njОРovoР proРlašОnja

Prema URS, na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika, Ustavni sud je dužan Нa u roku od sedam
dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a predsednik Republike ga još nije proglasio
ukaгom. RОč je o prethodnoj ustavnoj kontroli. Ova moРućnost je moćno sredstvo u rukama
parlamentarne manjine da sprОčТ parlamОntarnu vОćТnu da svesno glasa i za neustavne zakone. Njen
smisao je da se sprОčТ proРlašОnУО neustavnog zakona.

Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašОnУa poНnosТ sО Т tОkst izglasanog
zakona. Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašОnУa sО nО НostavlУa na mišlУОnУО
NS niti se o njemu vodi javna rasprava. O tome da je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti
zakona pre njegovog proglašОnУa, Ustavni sud obaveštava prОНsОНnТka RОpublТkО.

Prema URS, ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog
proglašОnja, ova odluka ćО stupiti na snaРu Нanom proРlašОnja гakona, iгuгОv ako гakon
prО proРlašОnja nО buНО povučОn. Ovo nТУО loРТčno rОšОnУО iz dva razloga: suprotno je logici
ovog instituta, koja se oРlОНa u nОmoРućnostТ proРlašОnУa zakona za koji je Ustavni sud u postupku
prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan; kršТ pravТlo po koУОm oНluka
UstavnoР suНa proТгvoНТ НОУstvo tОk Нanom obУavlУТvanУa oНlukО u “Sl. РlasnТku” RS.

Prema URS, ako zakon bude proglašОn prО НonošОnja oНlukО o ustavnosti, Ustavni suН ćО
nastaviti da postupa prema zahtevu u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti
zakona. RОč je o naknadnoj ustavnoj kontroli. To гnačТ da ćО odluka Ustavnog suda u slučaУu
eventualne neustavnosti zakona, u postupku koУТ УО otpočОo kao prethodna kontrola ustavnosti
zakona, imati kasatorno dejstvo u tom smТslu što ćО odnosni zakon ili pojedine odredbe tog zakona
prОstatТ Нa važО.

Postupak za ocenu ustavnosti ne možО biti pokrenut protiv zakona čТУa je usklađОnost sa Ustavom
utvrđОna prО nУОРovoР stupanУa na snaРu, УОr bТ sО u suprotnom ustavnost istog zakona cenila dva
puta.

Mana ovog rešОnУa, prОtСoНnО ustavnО kontrolО, УО to što sО na taУ načТn abolira neustavnost i
eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole.

OНluka koУom sО utvrđuУО Нa гakon koУТ nТУО proРlašОn nТУО u saРlasnostТ sa Ustavom proТгvoНТ
pravno НОУstvo oН Нana proРlašОnУa гakona.
Postupak oНlučivanja o oНlaРanju stupanja na snagu odluke organa AP

VlaНa možО u prОНloРu гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ oНlukО orРana autonomnО pokraУТnО
koУa Уoš nТУО stupТla na snaРu prОНložiti Ustavnom suНu Нa oНloži stupanje na snagu osporene
oНlukО Нok UstavnТ suН nО oНlučТ o njenoj ustavnosti ili zakonitosti. VlaНa УО Нužna Нa uг prОНloР
dostavi tekst osporene odluke organa autonomne pokrajine.

UstavnТ suН naУprО oНlučuУО o prОНloРu VlaНО Нa sО oНložТ stupanУО na snaРu osporОnО oНlukО, s
tТm što osporОnu oНluku nО НostavlУa na mТšlУОnУО orРanu koУТ Уu УО НonОo, nТtТ o prОНloРu voНТ
Уavnu raspravu. Ako UstavnТ suН НonОsО rОšОnУО Нa oНložТ stupanУО na snaРu osporОnО oНlukО
orРana autonomnО pokraУТnО, Нužan УО Нa postupak oМОnУТvanУa ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ СТtno
sprovede. RešОnУО koУТm UstavnТ suН oНlažО stupanУО na snaРu osporОnО oНlukО orРana
autonomne pokrajine, proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu autonomne pokrajine
koji je odluku doneo.

Bosina potpitanja
1) Postupak - pokretanje i tok

TERITORIJALNA AUTONOMIJA

POJAM I JEDINICE

JОНno oН načОla Ustava УО Нa УО državna vlast oРranТčОna pravom Рrađana na pokrajinsku

autonomТУu Т lokalnu samoupravu. Pravo Рrađana na pok. autonomТУu Т LS podležО samo nadzoru
ustavnosti i zakonitosti.

Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima

Рrađani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.

Autonomija je oblik tОrТtorТУalnО samoupravО koУa ТsklУučuУО obОlОгУa НržavnostТ. Ona Тma
autonomne organe i autonomni НОlokruР, a pokraУТnskТ orРanТ potčТnУОnТ su Ustavu Т гakonТma RS.

Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Nove AP mogu se osnivati a vОć
osnovanО ukТНatТ ТlТ spaУatТ po postupku prОНvТđОnom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje
novih ili ukidanje, odnosno spajanje postoУОćТС autonomnih pokrajina utvrđuУu РrađanТ na
referendumu, u skladu sa zakonom.

Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se možО promeniti granica ТгmОđu
autonomnih pokrajina oНrОđuУО se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne možО se menjati
bez saglasnosti njenih Рrađana, ТгražОnО na referendumu, u skladu sa zakonom.

Osnovna obelezja pok.autonomije prema URS su :

1) asimtОrično Нrž. urОНjОnjО RS (гato sto nТУО МОla tОrТtorТУa poНОlУОna na AP, vОć samo
jedan njen deo),

2) nОjОНnak položaj AP u Нržavi ( u AP KТM ostvaruУО sО "suštТnska autonomТУa" čТУa ćО se

saНržТna urОНТtТ posОbnТm гakonom koУТ sО НonosТ po postupku prОНvТđОnom гa promenu Ustava,
Нok sО u APV ostvaruУО obТčna),
3) otvoren proces konstituisanja AP гboР postoУanУa moРućnostТ osnТvanУa novТС Т ukidanja ili
spaУanУa vОМ osnovanТС, po postupku prОНvТđОnom гa promОnu URS.

Statut APV:

( , ), ђ .
ђ , .
ђ
. ђ .

ђ . ,
, ђ
,
ђ .

ђ ,
6 .

. .

, .
. ђ
. ,
ђ , .

, ђ .
, ,
, ,
ђ .
ђ
a ђ .

ђ
, ђ
.

, ,

ђ ,
,
.
 ,
.

- – ;

- – К , , ;

- – .

PRAVA I DUŽNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA

PokraУТnskТ orРanТ potčТnУОnТ su URS Т гakonu RS.

Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da sarađuУu sa oНРovaraУućТm teritorijalnim

jedinicama drugih drzava, u okvТru spolУnО polТtТkО RS Т uг poštovanУО nУОnoР teritorijalnog
jedinstva i pravnog poretka.

AP imaju pravo na finansijsku autonomiju, a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima

ПТnansТraУu svoУО naНlОгnostТ. Vrsta Т vТsТna tТС prТСoНa urОđuУО sО гakonom, kao Т vТsТna učОšća
prihoda AP u delu prihoda RS.

DonosО svoУ buНžОt Т гavršnТ račun.

AP upravlУa pokraУТnskom ТmovТnom na načТn prОНvТđОn гakonom.

Svojina AP je oblik javne svojine.

AP ТmaУu svoУstvo pravnoР lТМa Т pravo Нa sО гaНužuУu.

AP, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, urОđuУu naНlОžnost, izbor, organizaciju i rad organa i
službТ koУО osnТvaУu, a prОko koУТС РrađanТ u AP na posrОНan načТn ostvaruУu svoУО pravo na
pokrajinsku autonomjju.

AP imaju svoju iгvornu naНlОžnost. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne
naНlОžnostТ povОrО УОНТnТМТma LS na svom poНručУu uг ТstovrОmОno obОгbОđТvanУО sredstava za
obavljanje poverenih poslova.

TakođО, pravo УО AP Нa НonosО oНlukО Т Нr. opštО aktО Тг pТtanУa svoУО naНlОžnostТ.

AP ТmaУu pravo Нa utvrđuУu sТmbolО pokraУТnО Т načТn nУТСovoР korТšćОnУa.

AP НužnО su Нa obavlУaУu poslovО koУО Тm povОrТ RS Тг kruРa svoУО naНlОžnostТ, sto su poverene
nadleznosti. SrОНstva гa obavlУanУО tТС poslova obОгbОđuУО RS Тг svoР buНгОta Т orРanТ RS ТmaУu
punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova.
 TakođО, НužnО Нa sО staraУu o ostvarТvranУu, гastТtТ Т unaprОđОnУu lУuНskТС Т manУТnskТС prava u
skladu sa zakonom.

Statut APV:

џ
. џ 7% џ
. џ .

ђ ђ
. ђ
ђ .

- , ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- џ ;
- ;
- . ђ .

џ .

ђу и ал а а а ња: ђ

ђ .

.
Е , ,
, ђ , , ,
.

Bosina potpitanja
1) Koje akte donose AP, 2) U kojim oblastima AP imaju ovlašćenja, 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP, 4)
Zastita prava autonomne pokrajine

ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA, NADLEŽNOST I AKTI

 GrađanТ ТmaУu pravo na pokraУТnsku autonomТУu, koУu ostvaruУu nОposrОНno ТlТ prОko svojih
slobodno izabranih predstavnika.

Organi su :

- Skupstina,
- Pokrajinska Vlada i
- Pokrajinski organi uprave – pokrajinski sekretarijati,

S K U P Š T I N A j e najvišТ orРan AP kao nosТlaМ normatТvnО vlastТ Т prОНvТđОna УО samТm URS.

SkupštТnu AP čТnО poslanici, koji se biraju na period od čОtТrТ godine, na neposrednim izborima
tajnim glasanjem, u skladu sa odlukom skupštТnО AP.

SkupštТna AP УО nosТlaМ гakonoНavnО ТnТМТУatТvО u NaroНnoУ SkupstТnТ RS.

Prema Statutu, Skupstina ima 120 poslanika, s tim da РrađanТ svake opštТnО sa teritorije APV biraju
najmanje jednog poslanika. Poslanik predstavlja РrađanО izborne jedinice u kojoj je izabran. Izbor i
prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina urОđuУО oНlukom.

Statut APV:

- ;
- , , , , , ;
- ђ ;
- ;
- ;
- , , , ,
;
- џ ;
- ;
- ;
- ђ ђ ;
- , ,
, ,
;
- ;
- ;
- , ђ ,
, ,
, ;
- , ;
- , ;
- ;
- ;
- ђ , .

, 90 ,
60 .
 ,
30 .
ђ . ђ
. ђ ,
72 . ђ
.

.
ђ
.

, ,

,
.

, .
.

,
, ,
ђ .

,
ђ .

.
30 .
,
,
. ,

, , ,
,

.
ђ
.

, ђ .

- ;
- ђ ;
- .

:
- џ ;
- ;
- , ;
- ;
- ;
- ;
- ђ .

, .

, ,
. ,

, 10 .

90
. .
, ђ
.

,
, .

, , 15 000 .

,
, 30 000 .

ђ
– .
30 000 .
.

. ђ
.

POKRAJINSKA VLADA : (Statut APV)

( : )
.
.

:
- ђ
, ђ ;
- ;
- ;
- ,
, ;
- ;
- ;
- , џ ;
- ;
- ,
;
- ђ
, ;
-
;
- , ;
- ;
- ђ , .

, .
, ђ
, ,
ђ , .

Ч , ,
, .

К ,
.K
.

, ,
.
.
.

:
, .
.

Ч :
, ,
.

30 .
30 . ,
. ,
, ,
, ,
.
90 .
30 .
, .
, .

. ,
.
30 ,
.
,
,
.
,
180 .

.
, ,
, ,
, .
.
.
, ,
.
30 ,
.

.
.
, .
.

К ,
.

К ,
.
30 ,
.

Ч .

.
.
.

Ч ,
, .

,
,
.
 , .

.
ђ .

POKRAJINSKI ORGANI UPRAVE su pokrajinski sekretarijati i drugi pokrajinski organi

uprave. Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaУu гakonО, НruРО propТsО Т opštО
akte RS za koje su ovlašćОnТ, prТmОnУuУu oНlukО Т opštО aktО SkupštТnО Т aktО pok. Vlade i
obavlУaУu НruРО poslovО utvrđОnО oНlukom SkupštТnО.

(Statut APV)

; ,
, .

ђ .
ђ .

, .

, ђ
,
,
.

,
, , ђ
ђ .

К ЈИ КИ УД
,
, , ђ ђ
, ђ , .

, ,
, ,
, .

, , ,
ђ .
. o
.

.
NADLEŽNOSTI AP

Statut APV:

- ;

- , ,
ђ , ;

- ђ ;

- ђ , ђ ;

- ђ , ,
;

- ђ , , ,
;

- , ђ
;

-
;

- ;

- ;

- ;

- ;

- џ ;

- , , , ,
;

- ;

- ђ , .

AP imaju izvorne i poverene nadleznosti.

OrРanТ AP VoУvoНТnО stvaruУu saraНnУu sa rОpublТčkТm orРanТma Т orРanТma УОНТnТМО lokalnО

samouprave.
AP Vojvodina ima izvorne prihode koУТma ПТnansТra svoУО naНlОžnostТ. VrstО Т vТsТna ТгvornТС
prТСoНa AP VoУvoНТnО oНrОđuУu sО posОbnТm гakonom. SrОНstva гa vršОnУО povОrОnТС poslova
obОгbОđuУО RОpublТka SrbТУa.
PrОma uopštОnom krТtОrТУumu, AP naНlОžnО su u pТtanУТma koУa sО, na svrsТsСoНan načТn, mogu
ostvarivati unutar AP, u kojima nije naНlОžna Republika Srbija.

Kad su u pitanju pov e r e n e n a Н l О ž n o s t Т : RS možО zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz

svoУО naНlОžnostТ. AP možО odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja Тг svoУО naНlОžnostТ.
Sredstva za vršОnУО poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP, zavisno od toga ko je poverio
nadleznosti.

Kad su u pitanju i z v o r n e n a d l e z n o s t i prema URS, AP u skladu sa Ustavom i statutom AP,

samostalno propТsuУu urОđОnУО Т nadležnost svojih organa i javnih službТ.

AP imaju sirok krug normatТvnО naНlОžnostТ u sklaНu sa URS Т гakonom, urОđuУО pitanja od
pokraУТnskoР гnačaУa u oblastТ:

1. prostornog planiranja i razvoja,

2. poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lОčТlТšta,

гaštТtО žТvotnО sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rОčnoР i žОlОгnТčkoР saobraćaУa i urОđТvanУa
puteva, prТrОđТvanУa sajmova i drugih privrednih manifestacija,

3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštТtО i javnog informisanja na pokrajinskom

nivou.

Statut APV:

-
, ђ ;

- ђ
, ,

-
;

- ђ
;

- ;

- ;

- .

AP upravljaju pokrajinskom imovinom na načТn prОНvТđОn zakonom.

AP u sklaНu sa Ustavom Т гakonom, ТmaУu ТгvornО prТСoНО, obОгbОđuУu srОНstva УОНТnТМama lokalnО
samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj buНžОt i гavršnТ račun.

AKTI

Statut APV:

- e;
- , , ,
ђ ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .

. ,
.
,

.
,
.
.

, ,
, „ ”.

: ,
-
40 000 .

. , ,
. ђ

, .
" ”.

ZAŠTITA PRAVA AUTONOMNE POKRAJINE

RaН pokraУТnskТС orРana poНlОžО samo naНгoru ustavnostТ Т zakonitosti.

1) SvТ opštТ aktТ pokraУТnskТС orРana poНlОžu oМОnТ ustavnostТ Т гakonТtostТ prОН UstavnТm sudom
prОma postupku гa oМОnu ustavnostТ Т гakonТtostТ, opštТС akata uopštО.

2) Vlada možО prОН UstavnТm suНom pokrОnutТ postupak гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ
oНlukО skupstТnО AP, prО nУОnoР stupanУa na snaРu. U tom slučaУu, UstavnТ suН možО, Нo
НonošОnУa svoУО oНlukО, oНložТtТ stupanУО na snaРu osporОnО oНlukО autonomnО pokraУТnО.
(privremena mera)

3) Organ oНrОđОn Statutom AP ima pravo žalbО Ustavnom sudu ako se poУОНТnačnТm aktom ili
radnjom НržavnoР orРana ТlТ orРana УОНТnТМО lokalnО samoupravО onОmoРućava vršОnУО naНlОžnost
autonomne pokrajine.

4) Organ oНrОđОn Statutom AP možО pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
zakona i drugog opštОР akta Republike Srbije ili opštОР akta jedinice lokalne samouprave
kojim se povreduje pravo na pokrajinsku autonomiju.

Statut APV:

,
,

ђ .

Bosina potpitanja
1) Organizacija, 2) Koje akte donosi AP, 3) Kako se donosi statut AP i kako se menja, 4) Zastita prava AP

LOKALNA SAMOUPRAVA

Ustav RS
 JОНТnТМО lokalnО samoupravО su opštТnО, РraНovТ Т РraН BОoРraН. TОrТtorТУa Т sОНТštО УОНТnТМО lokalnО
samouprave odredjuje se zakonom.

Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave,
buНžОta RОpublТkО SrbТУО, u sklaНu sa гakonom, Т buНžОta autonomnО pokraУТnО, kaНa УО autonomna
pokraУТna povОrТla УОНТnТМama lokalnО samoupravО obavlУanУО poslova Тг svoУО naНlОžnostТ, u sklaНu sa
oНlukom skupštТnО autonomnО pokraУТnО.

Položaj jОНiniМa lokalnО samoupravО

OpštТnО sО osnТvaУu Т ukТНaУu гakonom. GraН sО osnТva гakonom. GraН Тma naНlОžnostТ koУО su Ustavom
povОrОnО opštТnТ, a гakonom mu sО moРu povОrТtТ Т НruРО naНlОžnostТ.

Statutom РraНa možО sО prОНvТНОtТ Нa sО na tОrТtorТУТ РraНa obraгuУu НvО ТlТ vТšО РraНskТС opštТna. Statutom
РraНa sО urОНУuУu poslovТ Тг naНlОžnostТ РraНa koУО vršО РraНskО opštТnО.

PoložaУ РraНa BОoРraНa, РlavnoР РraНa RОpublТkО SrbТУО, urОНУuУО sО гakonom o Рlavnom РraНu Т statutom
РraНa BОoРraНa. GraН BОoРraН Тma naНlОžnostТ koУО su Ustavom Т гakonom povОrОnО opštТnТ Т РraНu, a
гakonom o Рlavnom РraНu mu sО moРu povОrТtТ Т НruРО naНlОžnostТ.

NaНlОžnost opštinО

OpštТna, prОko svoУТС orРana, u sklaНu sa гakonom:

1. uredjuje i obezbedjuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;

2. urОНУuУО Т obОгbОНУuУО korТšćОnУО РraНУОvТnskoР гОmlУТšta Т poslovnoР prostora;

3. stara sО o ТгРraНnУТ, rОkonstrukМТУТ, oНržavanУu Т korТšćОnУu lokalnТС putОva Т ulТМa Т НruРТС УavnТС obУОkata
oН opštТnskoР гanačaУa; urОНУuУО Т obОгbОНУuУО lokalnТ prОvoг;

4. stara sО o гaНovolУavanУu potrОba РraНУana u oblastТ prosvОtО, kulturО, гНravstvОnО Т soМТУalnО гaštТtО,
НОčТУО гaštТtО, sporta Т ПТгТčkО kuturО;

5. stara se o razvoju i unapredjenju turizma, zanatstva, ugostiteljsta i trgovine;

6. stara sО o гaštТtТ žТvotnО srОНТnО, гaštТtТ oН ОlОmОntarnТС Т НruРТС nОpoРoНa; гaštТtТ kulturnТС Нobara oН
гnačaУa гa opštТnu;

7. гaštТtТ, unaprОНУОnУu Т korТšćОnУu polУoprТvrОНnoР гОmlУТšta;

8. obavlja i druge poslove odredjene zakonom.

OpštТna samostalno, u sklaНu sa гakonom, НonosТ svoУ buНžОt Т гavršnТ račun, urbanТstТčkТ plan Т proРram
raгvoУa opštТnО, utvrНУuУО sТmbolО opštТnО Т nУТСovu upotrОbu. OpštТna sО stara o ostvarТvanУu, гaštТtТ Т
unapredjenju ljudskih i manjinskih prava, kao Т o Уavnom ТnПormТsanУu u opštТnТ. OpštТna samostalno
upravlУa opštТnskom ТmovТnom, u sklaНu sa гakonom. OpštТna, u sklaНu sa гakonom, propТsuУО prОkršaУО
гa povrОНО opštТnskТС propТsa.

Pravni akti i orРani opštinО

NaУvТšТ pravnТ akt opštТnО УО statut. Statut НonosТ skupštТna opštТnО.

SkupštТna opštТnО НonosТ opštО aktО Тг svoУО naНlОžnostТ, usvaУa buНžОt Т гavršnТ račun opštТnО, НonosТ plan
raгvoУa Т prostornТ plan opštТnО, raspТsuУО opštТnskТ rОПОrОnНum Т vršТ Нruge poslove odredjene zakonom i
statutom.

OrРanТ opštТnО su skupštТna opštТnО Т НruРТ orРanТ oНrОНУОnТ statutom, u sklaНu sa гakonom.

SkupštТna opštТnО oНlučuУО o Тгboru ТгvršnТС orРana opštТnО, u sklaНu sa гakonom Т statutom.

NaНгor naН raНom opštine

VlaНa УО Нužna Нa obustavТ oН ТгvršОnУa opštТ akt opštТnО гa koУТ smatra Нa nТУО saРlasan Ustavu ТlТ гakonu
i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.

VlaНa možО, poН uslovТma oНrОНУОnТm гakonom, raspustТtТ skupštТnu opštТnО.

IstovrОmОno sa raspuštanУОm skupštТnО opštТnО, VlaНa ТmОnuУО prТvrОmОnТ orРan koУТ obavlУa poslovО Тг
naНlОžnostТ skupštТnО, voНОćТ računa o polТtТčkom Т naМТonalnom sastavu raspuštОnО skupštТnО opštТnО.

Zaštita lokalnО samouprave

OrРan oНrОНУОn statutom opštТnО Тma pravo žalbО Ustavnom suНu ako sО poУОНТnačnТm aktom ТlТ raНnУom
НržavnoР orРana ТlТ orРana УОНТnТМО lokalnО samoupravО onОmoРućava vršОnУО naНlОžnost opštТnО.

OrРan oНrОНУОn statutom opštТnО možО Нa pokrОnО postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i
НruРoР opštОР akta RОpublТkО SrbТУО ТlТ autonomnО pokraУТnО koУТm sО povrОНУuУО pravo na lokalnu
samoupravu.

POJAM I JEDINICE LS

Prema URS, državna vlast oРranТčОna je pravom Рrađana na pokrajinsku autonomjiu i LS. Pravo
Рrađana na pokrajinsku autonomiju i LS poНlОžО samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.

(Zakon o lokalnoj samoupravi)

Lokalna samouprava je pravo Рrađana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog,

гajОНničkoР i opštОР intОrОsa гa lokalno stanovništvo, neposredno preko slobodno izabranih
predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona,
urОđuju poslovО i upravljaju javnim poslovima koji su u njiСovoj nadležnosti i od interesa za
lokalno stanovništvo.

Lokalna samouprava ostvaruje se u opštТnТ, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu : jedinica
lokalne samouprave).

Jedinica LS je administrativno-tОritorijalna jОНiniМa u kojoj Рrađani oНlučuju o гajОНničkim

pitanjima oН lokalnoР гnačaja nОposrОНno ili putem organa koje sami biraju.

TОrТtorТУu УОНТnТМО LS čТnТ poНručУО УОНnoР ili vТšО nasОlУОnТС mОsta.

GrađanТ koУТ ТmaУu bТračko pravo Т prОbТvalТštО na tОrТtorТУТ УОНТnТМО LS, upravlУaУu poslovima LS, u
skladu s Ustavom, zakonom i statutom jedinice LS, a stranТ НržavlУanТ pod uslovima i u skladu sa
zakonom.

Prema ZLS, opština jО osnovna tОritorijalna jОНiniМa u kojoj sО ostvarujО lokalna

samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i Нužnosti iг
svoje nadležnosti i koja ima najmanjО 10.000 stanovnika.

IгuгОtno, kaНa postoУО posОbnТ ОkonomskТ, РОoРraПskТ ТlТ ТstorТУskТ raгloгТ, moţО sО osnovatТ
nova opštТna koУa Тma manУО oН 10.000 stanovnТka.

GraН jО jОНiniМa LS utvrđОna гakonom, koja prОНstavlja Оkonomski, aНministrativni,

geografski i kulturni centar širОР poНručja i ima vise od 100.000 stanovnika.

IгuгОtno, kaНa postoУО posОbnТ ОkonomskТ, РОoРraПskТ ТlТ ТstorТУskТ raгloгТ, moţО sО utvrНТtТ da je grad
i teritorijalna jedinica koja ima manje od 100.000 stanovnika. Teritorija za koju se obrazuje grad,
prОНstavlУa prТroНnu РОoРraПsku МОlТnu, ОkonomskТ povОгan prostor koУТ posОНuУО ТгРrađОnu
komunТkaМТУu mОđu nasОlУОnТm mОstТma sa sОНТštОm РraНa kao gravitacionim centrom.

Položaj grada Beograda urОđujО se posebnim zakonom o gradu Beogradu. On ima status
posebne teritorijalne jedinice.

RОpublТka SrbТУa možО гakonom povОrТtТ УОНТnТМama lokalnО samoupravО poУОНТna pТtanУa Тг
svoУО naНlОžnostТ. Autonomna pokraУТna možО oНlukom povОrТtТ УОНТnТМama lokalnО samoupravО
poУОНТna pТtanУa Тг svoУО naНlОžnostТ.

Гa vršОnУО povОrОnТС naНlОžnostТ srОНstva obОгbОđuУО RОpublТka SrbТУa ТlТ autonomna pokraУТna,
гavТsno oН toРa ko УО povОrТo naНlОžnostТ.

U vršОnУu svoУО naНlОžnostТ, УОНТnТМa lokalnО samoupravО НonosТ propТsО samostalno, u sklaНu sa
svoУТm pravТma Т НužnostТma utvrđОnТm Ustavom, гakonom, НruРТm propТsom Т statutom.

Prava Т obavОгО УОНТnТМa lokalnО samoupravО u vršОnУu povОrОnТС naНlОžnostТ Т ovlašćenja

RОpublТkО SrbТУО Т autonomnТС pokraУТna u naНгoru naН vršОnУОm povОrОnТС naНlОžnostТ urОđuУu
se zakonom.

JОНТnТМa lokalnО samoupravО гa ostvarТvanУО svoУТС prava Т НužnostТ Т гa гaНovolУavanУО potrОba

lokalnoР stanovnТštva možО osnovatТ prОНuгОća, ustanovО Т НruРО orРanТгaМТУО koУО vršО Уavnu
službu, u sklaНu sa гakonom Т statutom. JОНТnТМa lokalnО samoupravО možО uРovorom, na
načОlТma konkurОnМТУО Т УavnostТ, povОrТtТ pravnom ТlТ ПТгТčkom lТМu obavlУanУО tТС poslova.

Teritorija i sedištО jedinice LS oНrОđuУО sО гakonom.

Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritoriji te jedinice LS.

U УОНТnТМТ LS vršТ sО Нržavna vlast kaН Нržava tУ. Нrž. orРan prОnОsО na nУu vršОnУО pojedinih
pТtanУa vlastТ porОН nУОnО osnovnО naНlОžnostТ - rОšavanУО pТtanУa oН lokalnoР гnačaУa.
 U svoУoУ ТгvornoУ naНlОžnostТ, LS poНlОžО samo Нržavnom naНгoru ustavnostТ Т zakonitosti, dok u
НОlОРТranoУ naНlОžnostТ moгО bТtТ poНložna Т oМОnТ МОlТsСoНnoslТ oН stranО НržavО, УОr Нržava
obОгbОđuУО srОНstva гa vršОnУО tО naНlОžnostТ.

IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS

PrОma URS, iгvorni poslovi oНrОđОni su sistОmom ОnumОraМijО. To su poslovi od neposrednog,

гaУОНnТčkoР Т lokalnoР ТntОrОsa гa lokalno stanovnТstvo. BlТžО sО oНrОđuУО statutom jedinice LS.

Prema ZLS, opstina preko svojih organa :

- donosi programe razvoja,

- НonosТ urbanТstТčkО planovО,

- НonosТ buНžОt Т гavršnТ račun,

UrОđuУО Т obОгbОđuУО:

- obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,

- korТšćОnУО РrađОvТnskoР гОmlУТšta Т poslovnog prostora,

- lokalni prevoz,

- oНržavanУО lokalnТС putОva Т ulТМa,

- prosvetu, kulturu, sport, гНrav. Т soМТУalna гaštТta,

- turizam, zanatstvo, ugosititeljstvo i trgovina,

- гaštТta žТvotnО srОНТnО,

- гaštТta Т korТšćОnУО polУoprТvrОНnoР гОmlУТsta,

- urОđuУО Т utvrđuУО načТn korТšćОnУa Т upravlУanУa ТгvorТma, УavnТm bunarТma Т čОsmama,

- utvrđuУО voНoprТvrОНnО uslovО,

- stara se o razvoju i unaprОđОnУu uРostТtОlУstva, гanatstva Т trРovТnО, urОđuУО raНno vrОmО,

- obraгuУО orРanО, orРanТгaМТУО Т službО гa potrОbО opštТnО Т urОđuУО nУТСovu orРanТгaМТУu Т raН ТtН.
 Komunalne delatnosti su prОčТšćavanУО i distribucija vode, linijski gradski i prigradski prevoz
putnika u drumskom saobraćaУu, oНržavanУО čТstoćО u gradovima i naseljima, oНržavanУО deponija,
urОđТvanУО, oНržavanУО i korТšćОnУО pijaca, parkova i drugih javnih površТna, javna rasveta i dr.

Kada je u pitanju РraНsko РrađОvТnsko гОmlУТštО u naНlОžnost УОНТnТМa LS spaНa:

- НonošОnУО proРrama urОđОnУa РrađОvТnskoР гОmlУТšta,

- urОđОnУО Т obОгbОđОnУО vršОnУa poslova uredenja i korТšćОnУa РrađОvТnskoР гОmlУТšta,
- utvrđТvanУО vТsТnО naknaНО гa urОđТvanУО Т korТšćОnУО РrađОvТnskoР гОmlУТšta.

Povereni poslovi :

Prema ZLS, pojedini poslovi državnО upravО гakonom sО mogu poveriti svim ili pojedinim
opštТnama, u ТntОrОsu ОПТkasnТУОР Т raМТonalnТУОР ostvarТvanУa prava Т obavОгa Рrađana Т
zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog ТntОrОsa гa žТvot Т raН.

SrОНstva гa obavlУanУО povОrОnТС poslova obОгbОđuУu sО u buНžОtu RS u sklaНu sa vrstom i

obimom poslova.

OpštТna obavlУa kao povОrОnО poslovО poУОНТnО poslovО ТnspОkМТУskoР naНгora Тг oblastТ prosvete,
zdravstva, zaštТtО žТvotnО srОНТnО, ruНarstva, promОta robО Т usluРa, polУoprТvrОНО,
vodoprivrede i šumarstva Т НruРО ТnspОkМТУskО poslovО u sklaНu sa гakonom, kao Т vođОnУО
ОvТНОnМТУa Т matТčnТС knУТРa i dr.

Raгlika iгmОđu iгvorniС i povОrОniС poslova : Povereni poslovi su i dalje poslovi RS, samo sto
sО nУТСovo vršОnУО povОrava nОНržavnТm orРanТma - LS гa čТУО obavlУanУО УОНТnТМa LS mora imati
spОМТУalno гakonsko ovlašćОnУО, Нok ТгvornТ poslovТ uгТvaУu autonomТУu u oНnosu na Нržavu.

U svojoj izvornoj naНlОžnostТ, LS poНlОžО samo Нržavnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti, dok u
povОrОnoУ naНlОžnostТ možО bТtТ poНložna i oceni celishodnosti od strane НržavО, УОr Нržava
obОгbОđuУО srОНstva гa vršОnУО tО naНlОžnostТ.

Zakonom o raspodeli nadležnosti određeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja, a koji su od opšteg
interesa za RS. U zavisnosti od toga da li je konkretno pitanje od lokalnog, pokrajinskog ili republičkog
značaja zavisi koji će ga organ rešavati.

Bosina potpitanja
1 )Koji su izvorni poslovi po URS, 2) Koji su povereni poslovi, 3) Razlika između poverenih i izvornih
poslova, 4) Gde su utvrđeni ovi poslovi, 5) Kako se zna šta je čija nadležnost, 6) Šta spada u nadležnost
jedinica LS kada je u pitanju gradsko građevinsko zemljište, 7) Koje su komunalne delatnosti, 8) Koji su
putevi od opštinskog značaja - međumesni saobraćaj. npr. BGD -LAZAREVAC do kojih ne voze autobusi
GSP.
 FINANSIRANJE POSLOVA OPŠTINE U RS

Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se jedinice lokalne
samouprave mogu zadužТvatТ, urОđuУu sО Гakonom o ПТnansТranУu УОНТnТМО LS.

Jedinica LS ima svoju imovinu.

Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS, u skladu sa zakonom.

Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS, budžОta RS, u sklaНu sa
zakonom, i budžОta AP, kaНa УО AP povОrТla УОНТnТМama LS obavlУanУО poslova Тг svoУО
naНlОžnostТ, u sklaНu sa oНlukom skupštТnО AP.

Sredstva budžОta УОНТnТМО LS obОгbОđuУu sО Тг ТгvornТС Т ustuplУОnТС prТСoНa, transПОra, primanja

po osnovu zadužТvanУa Т НruРТС prТСoНa Т prТmanУa utvrđОnТС гakonom.

Kad УОНТnТМa LS nТУО u moРuМnostТ Нa obОгbОНТ ПТnansТranУО poslova Тг buНžОta, nУoУ sО obОгbОđuУu
Нopunska srОНstva Тг НržavnoР buНžОta.

Izvori javnih prihoda jedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji, a to su:

- porez na imovinu,
- lokalne administrativne takse,
- lokalne komunalne takse,
- boravišna taksa,
- naknada za korТšćОnУО РrađОvТnskoР гОmlУТšta,
- naknada za urОđТvanУО РrađОvТnskoР гОmlУТšta,
- naknada za zaštТtu Т unaprОđТvanУО žТvotnО srОНТnО,
- novčanО kaгnО ТгrОčОnО u prОkršaУnom postupku.

Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS, poput poreza na dohodak
Рrađana, porОгa na naslОđО Т poklon Т porОгa na prОnos apsoultnТС prava.

LokalnО porОгО na ТmovТnu čТnО svi porezi na imovinu, izvori javnih prihoda, osim poreza na prenos
apsolutnТС prava Т porОгa na naslОđО i poklon, koji predstavljaju ustupljena sredstva.

Lokalne takse :

- administrativne takse,
- lokalne komunalne takse,
- boravТšna taksa.

TransПОrna srОНstva su ona koУa RS prОbaМuУО lokalnoУ samoupravТ u nУОn buНžОt naУčОšćО po
osnovu prihoda od privalizacije.

OpštТna samostalno, u sklaНu sa гakonom, НonosТ svoУ buНžОt Т гavršnТ račun.

 UCESCE GRAĐANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS

Oblici neposrednog učОšća Рrađana u ostvarivanju lokalne samouprave su:

- Рrađanska inicijativa,
- zbor Рrađana i
- referendum.

GrađanТ putОm РrađanskО iniМijativО prОНlažu skupštТnТ УОНТnТМО lokalnО samoupravО НonošОnУО
akta koУТm ćО sО urОНТtТ oНrОđОno pТtanУО Тг naНlОžnostТ УОНТnТМО lokalnО samoupravО, promОnu
statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.

Statutom УОНТnТМО LS utvrđuУО sО broУ potpТsa Рrađana potrОban гa punovažno pokrОtanУО РrađanskО
inicijative, koji ne možО da bude manji od 5% bТrača.

SkupštТna УО Нužna Нa o prОНloРu Рrađana oНržТ raspravu i da dostavi obraгložОn odgovor

РrađanТma u roku od 60 dana od dobijanja predloga.

Zbor Рrađana sО saгТva гa НОo tОrТtorТУО УОНТnТМО LS utvrđОn statutom. Гbor Рrađana raspravlja i
daje predloge o pitanjima iz naНlОžnostТ organa jedinice LS i vОćТnom glasova prisutnih usvaja
zahteve i predloge i upućuУО ih skupštТnТ ili pojedinim organima i službama jedinice LS.

Organi i službО jedinice LS НužnТ su da u roku od 60 dana od oНržavanУa гbora Рrađana razmotre
гaСtОvО Т prОНloРО Рrađana Т o nУТma гauгmu stav, oНnosno НonОsu oНРovaraУuću odluku ili meru i
o tomО obavОstО РrađanО.

SkupštТna jedinice LS možО na sopstvenu inicijativu da raspТšО referendum o pitanjima iz svoje

nadležnostТ. Referendum o pitanju iz svoje nadležnostТ skupštТna УОНТnТМО LS Нužna УО Нa raspТšО
na predlog koji podnese najmanje 10 % bТrača od ukupnog bТračkoР tela u jedinici LS. Odluka
putОm rОПОrОnНuma НonОta УО ako sО гa nУu ТгУasnТla vОćТna Рrađana koja je glasala, pod uslovom
Нa УО Рlasalo vТšО oН polovТnО ukupnoР broУa Рrađana.

Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skupštТna УОНТnТМО LS УО nО možО stavТtТ van snage,
niti izmenama i dopunama menjati njenu suštТnu u narОНnom pОrТoНu oН РoНТnu dana od dana
donošОnУa oНlukО.

OrРani i službО jОНiniМО lokalnО samoupravО НužnТ su Нa obavОštavaУu Уavnost o svom raНu
prОko srОНstava УavnoР ТnПormТsanУa Т na НruРТ prТklaНan načТn. OrРanТ Т službО УОНТnТМО lokalnО
samoupravО НužnТ su Нa РrađanТma u ostvarТvanУu nУТСovТС prava Т obavОгa НaУu potrОbnО
poНatkО, obУašnУОnУa Т obavОštОnУa. OrРanТ Т službО УОНТnТМО lokalnО samoupravО НužnТ su Нa
svТma omoРućО poНnošОnУО prТtužbТ na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih.

RaНТ гaНovolУavanУa potrОba Т ТntОrОsa lokalnoР stanovnТštva u sОlТma sО osnТvaУu mesne

zajednice i drugi oblici mesne samouprave. Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave
moРu sО obraгovatТ Т u РraНskТm nasОlУТma (kvart, čОtvrt, rОУon Т sl.).

Mesna zajednica je oblik stalnog nОposrОНnoР uМОšća Рrađana u ostvarТvanУu LS. To je oblik
interesnog samoorganТгovanУa Рrađana, koУТ su naУtОšОnУО ТntОrОsno povОгanТ, гaУОНnТčkТm žТvotom
 na oНrОđОnoУ tОrТtorТУТ u okvТru УОНТnТМО LS, a svО u МТlУu racionalnijeg i efikasnijeg ostvarivanja
nУТСovТС гaУОНnТčkТС ТntОrОsa Т lУuНskТС prava.

Mesna zajednica možО se osnivati i za dva ill vise sela.

SkupštТna opštТnО, odnosno skupštТna grada oНlučuje uz prethodno pribavljeno mТšlУОnУО Рrađana,
o obraгovanУu, poНručУu гa koУО sО obraгuУО Т ukТНanУu mОsnТС zajednica i drugih oblika mesne
samouprave. Ova odluka donosi se vОćТnom glasova od ukupnog broja odbornika.

Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava
i НužnostТ utvrđОnТС statutom i odlukom o osnivanju.

Odlukom skupštТnО opstine, odnosno skupštТnО grada možО se svim ili pojedinim mesnim
zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršОnУО oНrОđОnТС poslova iz
naНlОžnostТ opštТnО, odnosno grada, uz obОгbОđТvanУО za to potrebnih sredstava.

Sredstva za rad mesne zajednice, odnosno НruРoР oblТka mОsnО samoupravО obОгbОđuУu sО Тг:

1) srОНstava utvrđОnТС oНlukom o buНžОtu opštТnО, oНnosno РraНa, uklУučuУućТ Т samoНoprТnos;

2) donacija;
3) prihoda koje mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ostvari svojom
aktТvnošću.

Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave donosi finansijski plan na koji
saРlasnost НaУО naНlОžnТ orРan opštТnО, oНnosno РraНa.

ORGANIZACIJA, NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS

GrađanТ ТmaУu pravo na pokraУТnsku autonomТУu Т lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno
ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

U opštТnТ sО, raНТ obavlУanУa poslova Тг nУОnО naНlОžnostТ, obraгuУu slОНОćТ orРanТ :

1) Skupstina opstine,
2) Predsednik opstine,
3) OpštТnsko vОćО,
4) OpštТnska uprava.

Isti organi postoje u gradu Beogradu, samo gradski.

Skupština opštinО УО naУvТšО lokalno prОНstavnТčko tОlo koУО obavlУa osnovnu naНlОžnost opštТnО.
To УО УОНТna ustavna katОoРrТУa u ranРu opštТnskТС orРana. OstalТ orРanТ su oНrОđОnТ statutom
opštТnО.
Prema URS, SkupštТna opštТnО donosi opštО akte iz svoje naНlОžnostТ, usvaja buНžОt i гavršnТ
račun opštТnО, donosi plan razvoja i prostorni plan opstine, raspisuje opštТnskТ referendum i vršТ
druge poslove.

SkupštТnu opštТnО čТnО oНbornТМТ koУО bТraУu РrađanТ na nОposrОНnТm ТгborТma, taУnТm glasanjem.
Broj odbornika u skupštТnТ opštТnО utvrđuУО sО statutom opštТnО, s tim što ne možО biti manji od 19,
ni vОći od 75, za skupstinu grada ne moze biti veci od 90, dok Skupstina grada Berograda ima 110
odbornika.

U jedinicama LS u kojima žТvТ stanovnТštvo mОšovТtoР nacionalnog sastava, omoРućuУО se

srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštТnama.

Odbornik ne možО biti pozvan na krТvТčnu odgovornost, pritvoren ili kažnУОn zbog iznetog mišlУОnУa
ili davanja glasa na sednici skupštТnО Т raНnТС tОla, sto гnaМТ Нa УО oНbornТčkТ ТmunТtОt гnatno užТ
oН poslanТčkoР ТmunТtОta, УОr obuСvata samo РaranМТУО nОoНРovornostТ.

SkupštТna opštТnО sО smatra konstТtuТsanom izborom predsednika skupštТnО i postavljenjem

sekretara skupštТnО.

Sednicu skupštТnО opštТnО saziva predsednik skupštТnО, po potrebi, a najmanje jednom u tri
meseca. On organizuje rad skupštТnО opštТnО, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja
druge poslove.

SkupstТna opštТnО НonosТ oНlukО ako sОНnТМТ prТsustvuУО vОćТna od ukupnog broja odbornika.

Odluke se donose vОćТnom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije НrukčТУО
oНrОđОno.

Predsednik skupštТnО na predlog najmanje 1/3 oНbornТka, opštТnskoР vОća, prОНsОНnТka opštТnО,
Нužan УО Нa гakažО sОНnТМu u roku oН 15 Нana oН poНnošОnУa prОНloРa. Ako prОНsОНnТk skupštТnО
nО гakažО sОНnТМu, sОНnТМu možО гakaгatТ poНnosТlaМ гaСtОva.

Bira se iz reda odbornika, na vreme od 4 godine tajnim glasanjem, vОćТnom glasova od ukupnog
broja odbornika. On možО biti raгrОšОn i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti načТn na koji
je biran.

Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaУu njegove odsutnosti i sprОčОnosti da
obavlja svoju Нužnost.

SkupštТna opštТnО osnТva stalna ТlТ povrОmОna raНna tОla гa raгmatranУО pТtanУa Тг nУОnО
naНlОžnostТ. RaНna tОla НaУu mТšlУОnУО na prОНloРО propТsa Т oНluka koУО НonosТ skupštТna opštТnО
Т obavlУaУu НruРО poslovО utvrđОnО statutom opštТnО.

SkupstТna opstТnО Тma sОkrОtara koУТ sО stara o obavlУanУu stručnТС poslova u vezi sa sazivanjem i
održavanУОm sОНnТМa skupstТnО Т nУОnТС raНnТС tОla Т rukovoНТ aНmТnТstratТvnТm poslovima vezanim
za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine. Za sekretara skupštТnО opštТnО možО bТtТ
postavlУОno lТМО sa гavršОnТm pravnТm fakultetom, položОnТm stručnТm ispitom za rad u organima
uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. Sekretar moze imati zamenika, koji se bira na isti
nacin. SkupštТna opštТnО možО, na predlog predsednika skupštТnО, raгrОšТtТ sekretara i pre isteka
mandata.
 SkupštТna opštТnО prОma Гakonu o lokalnoУ samoupravТ:
1) НonosТ statut opštТnО Т poslovnТk skupštТnО;

2) НonosТ buНžОt Т гavršnТ račun opštТnО;

3) donosi program raгvoУa opštТnО Т poУОНТnТС НОlatnostТ;

4) НonosТ urbanТstТčkТ plan opštТnО Т urОđuУО korТšćОnУО РrađОvТnskoР гОmlУТšta;

5) НonosТ propТsО Т НruРО opštО aktО;

6) raspТsuУО opštТnskТ rОПОrОnНum Т rОПОrОnНum na НОlu tОrТtorТУО opštТnО, ТгУašnУava sО o prОНloгТma saНržanТm u
РrađanskoУ ТnТМТУatТvТ Т utvrđuУО prОНloР oНlukО o samoНoprТnosu;

7) osnТva službО, Уavna prОНuгОća, ustanovО Т orРanТгaМТУО,

8) ТmОnuУО Т raгrОšava upravnТ Т naНгornТ oНbor, ТmОnuУО Т raгrОšava НТrОktorО УavnТС prОНuгОća, ustanova,
organizacija i službТ, čТУТ УО osnТvač Т НaУО saРlasnost na nУТСovО statutО, u sklaНu sa гakonom;

9) bТra Т raгrОšava prОНsОНnТka skupštТnО Т гamОnТka prОНsОНnТka skupštТnО;

10) postavlУa Т raгrОšava sОkrОtara skupštТnО;

11) bТra Т raгrОšava prОНsОНnТka opštТnО Т, na prОНloР prОНsОНnТka opštТnО, bТra гamОnТka prОНsОНnТka opštТnО Т
članovО opštТnskoР vОća;

12) НaУО mТšlУОnУО o гakonТma koУТma sО urОđuУu pТtanУa oН ТntОrОsa гa lokalnu samoupravu;

13) НaУО saРlasnost na upotrОbu ТmОna, Рrba Т НruРoР obОlОžУa opštТnО;

14) obavlja i druge poslovО utvrđОnО гakonom Т statutom.

Iгvršni orРani opstine su predsednik opštinО i opštinsko vОćО.

PrОНsОНnik opštinО ima dva svojstva :

- on УО ТnokosnТ ТгvršnТ orРan opštТnО s obгТrom na to Нa sО u opštТnТ vršТ LS,

- on УО po položaУu prОНsОНnТk opštТnskoР vОća, kao kolОРТУalnoР orРana u opštТnТ.

PrОНsОНnТk opštТnО Тma гamОnТka.

Predsednik skupštТnО opštТnО prОНlažО kandidata za predsednika opstine. Kandidat za predsednika

opštТnО prОНlažО kanНТНata гa гamОnТka prОНsОНnТka opštТnО Тг rОНa oНbornТka, koga bira skupštТna
opštТnО na isti načТn kao prОНsОНnТka opštТnО.

PrОНsОНnТka opštТnО bТra skupštТna opštТnО, iz reda odbornika, na vreme od čОtТrТ godine tajnim
glasanjem, vОćТnom glasova od ukupnog broja odbornika skupštТnО opštТnО.

Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skupštТnТ
opštТnО.
 Predsednik opstine :

- predstavlja i zastupa opštТnu,

- prОНlažО načТn rОšavanУa pТtanУa o kojima oНlučuУО skupštТna,
- usmОrava Т usklađuУО raН opštТnskО upravО,
- donosi poУОНТnačnО akte i
- vrsi druge poslove.

Predsednik opštТnО možО biti raгrОšОn pre isteka vremena na koje je biran, na obraгložОn predlog
najmanje 1/3 odbornika, na isti načТn na koji je izabran. Ako skupštТna ne raгrОšТ predsednika
opstine, odbornici koji su podneli predlog za razrešОnУО ne mogu ponovo prОНložТtТ raгrОšОnУО
predsednika opštТnО, pre isteka roka oН šОst meseci od odbijanja prethodnog predloga.

RazrešОnУОm prОНsОНnТka opštТnО prОstaУО manНat гamОnТka prОНsОНnТka opštТnО Т opštТnskoР vОća,
jer je predsednik opstine mandatar ovih lica.

ГamОnТk prОНsОНnТka opstТnО, oНnosno član opštТnskoР vОća, mogu biti razreseni pre isteka
vrОmОna na koУО su bТranТ, na prОНloР prОНsОНnТka opštТnО ili najmanje 1/3 odbornika, na ТstТ načТn na
koji su izabrani. Istovremeno sa predlogom za razrešОnУО гamОnТka ovТС lТМa, prОНsОНnТk opštТnО УО
Нužan da skupštТnТ opštТnО poНnОsО prОНloР гa Тzbor novog zamenika predsednika opstine ili člana
opštТnskoР vОća, koУa ТstovrОmОno НonosТ oНluku o raгrОšОnУu Т o Тгboru.

PrОНsОНnТk opštТnО, гamОnТk prОНsОНnТka opstТnО ili član opštТnskoР vОća koУТ su raгrОsОnТ ili su
podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vršО tОkućО poslove, do izbora novog predsednika opštТnО,
zamenika predsednika opstine ili člana opstinskog vОća.

Opštinsko vОćО УО kolОРТУalnТ ТгvršnТ orРan opštТnО Т čТnО Рa prОНsОНnТk opštТnО, zamenik
prОНsОНnТka opštТnО, kao Т članovТ opštТnskoР vОća čТУТ УО broУ utvrđОn statutom opštТnО Т koУО bТra
skupštТna opštТnО, na pОrТoН oН 4 РoНТnО, taУnТm РlasanУОm, vОćТnom od ukupnog broja odbornika.

Kandidate za članovО opštТnskoР vОća prОНlažО kanНТНat гa prОНsОНnТka opštТnО. Kada oНlučuУО o
izboru predsednika opštТnО, skupštТna opštТnО istovremeno oНlučuУО o izboru zamenika predsednika
opštТnО i članova opstinskog vОća.

PrОНsОНnТk opštТnО УО prОНsОНnТk opstТnskoР vОća. Zamenik predsednika opstine je član

opstinskog vОća po funkciji.

Broj članova opštТnskoР vОća, koУО skupštТna opštТnО bТra na prОНloР prОНsОНnТka opštТnО, nО možО
bТtТ vОćТ oН 11. ČlanovТ opštТnskoР vОća koУО bТra skupštТna opštТnО nО moРu istovremeno biti i
odbornici.

OpštТnsko vОćО :

- prОНlažО statut, buНžОt Т НruРО oНlukО Т aktО koУО НonosТ skupštТna,

- nОposrОНno Тгvršava Т stara sО o ТгvršavanУu oНluka Т НruРТС akata skupštТnО opštТnО,

- vršТ naНгor naН raНom opštТnskО uprave,

- ponТštava ТlТ ukТНa aktО opštТnskО uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim
opštТm aktom ili odlukom koje НonosТ skupštТna opštТnО,

- rОšava u upravnom postupku u НruРom stОpОnu u upravnТm stvarТma Тг naНlОžnostТ opstine,

- stara sО o ТгvršavanУu povОrОnТС naНlОžnostТ Тг okvТra prava Т НužnostТ RS, odnosno AP,

- postavlУa Т raгrОšava načОlnТka opštТnskО upravО, oНnosno načОlnТkО uprava гa poУОНТnО oblastТ.

Predsednik opštТnО prОНstavlУa opštТnsko vОćО, saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za
гakonТtost raНa opštТnskoР vОća. Dužan da obustavi od primene odluku opštТnskoР vОća za koju
smatra da nije saglasna zakonu.

OpštТnsko vОćО možО da donosi odluke ako sednici prisustvuje vОćТna od ukupnog broja njegovih
članova, a oНlučuУО vОćТnom Рlasova prТsutnТС članova, ako гakonom ТlТ statutom opštТnО гa
pojedina pitanja nije prОНvТđОna druga vОćТna.

Prestankom mandata skupštТnО prОstaУО manНat ТгvršnТС orРana opštТnО, s tТm Нa onТ vršО tekućО
poslovО Тг svoУО naНlОžnostТ Нo stupanУa na Нužnost novoР prОНsОНnТka opštТnО Т opštТnskoР vОća,
odnosno predsednika i članova prТvrОmОnoР orРana ako УО skupštТnТ manНatО prestao zbog
raspuštanУa skupštТnО.

Opštinska uprava jО orРan opštТnО koУТ УО nosilac upravne funkcije.

OpštТnska uprava:

- priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skupštТna opštТnО, predsednik opštТnО i opštТnsko
vОćО,

- izvršava odluke i druge akte skupštТnО opštТnО, predsednika opštТnО i opštТnskoР vОća,

- rОšava u upravnom postupku u prvom stОpОnu u upravnТm stvarТma Тг naНlОžnostТ opštТnО,

- obavlУa poslovО upravnoР naНгora naН ТгvršavanУОm propТsa Т Нr. opštТС akata skupštТnО opštТnО.

- izvršava гakonО Т НruРО propТsО čТУО УО ТгvršavanУО povОrОno opštТnТ,

- obavlja stručnО Т НruРО poslovО koУО utvrНТ skupštТna opštТnО, prОНsОНnТk opštТnО Т opštТnsko vОćО.

OpštТnska uprava obraгuУО sО kao УОНТnstvОnТ orРan, a moРu sО obraгovatТ Т opštТnskО uprave za
pojedine oblasti u opštТnama sa prОko 50.000 stanovnТka.

OpštТnskom upravom, kao УОНТnstvОnТm orРanom, rukovoНТ načОlnТk, koga postavlja opštТnsko
vОćО na 5 РoНТna. Гa načОlnТka opštТnskО upravО možО bТtТ postavlУОno lТМО koУО Тma гavršОn
pravnТ ПakultОt, položОn ТspТt гa raН u orРanТma НržavnО upravО Т naУmanУО pet godina radnog
iskustva u struci.

U opštТnskoУ upravТ obraгovanoУ kao УОНТnstvОnТ orРan, гa vršОnУО sroНnТС poslova, moРu se
obrazovati unutrašnУО orРanТгaМТonО УОНТnТМО.
 KaН sО opštТnska uprava orРanТгuУО u vТšО uprava, raНom upravО rukovoНТ načОlnТk koga postavlja
opštТnsko vОćО na 5 РoНТna. Гa načОlnТka upravО možО bТtТ postavlУОno lТМО koУО Тma oНРovaraУućТ
ПakultОt, u oНnosu na НОlokruР upravО, položОn ТspТt гa raН u orРanТma НržavnО upravО Т naУmanУО
pet godina radnog iskustva u struci.

Zamenik načОlnТka opštТnskО upravО sО postavlУa na ТstТ načТn Т poН ТstТm uslovТma kao načОlnТk.
RukovoНТoМО orРanТгaМТonТС УОНТnТМa u upravТ rasporОđuУО načОlnТk. NačОlnТk гa svoУ raН Т raН
upravО oНРovara skupštТnТ opštТnО Т opštТnskom vОću.

Statutom opštТnО možО sО prОНvТНОtТ Нa sО u opštТnskoУ upravТ postavlУaУu pomoćnТМТ

prОНsОНnТka opštТnО гa poУОНТnО oblastТ (ОkonomskТ raгvoУ, urbanТгam, prТmarna гНravstvОna
гaštТta, гaštТta žТvotnО srОНТnО, polУoprТvrОНa Т Нr.). PomoćnТkО prОНsОНnТka opštТnО postavlУa Т
raгrОšava prОНsОНnТk opštТnО. U opštТnskoУ upravТ možО bТtТ postavlУОno naУvТšО trТ pomoćnТka
prОНsОНnТka opštТnО.

OpštТnska uprava u obavlУanУu upravnoР naНгora možО:

1) naložТtТ rОšОnУОm ТгvršОnУО mОra Т raНnУТ u oНrОđОnom roku;

2) izrОćТ manНatnu kaгnu;
3) poНnОtТ prТУavu naНlОžnom orРanu гa učТnУОno krТvТčno НОlo ТlТ prТvrОНnТ prОstup Т poНnОtТ
гaСtОv гa pokrОtanУО prОkršaУnoР postupka;
4) ТгНatТ prТvrОmОno narОđОnУО, oНnosno гabranu;
6) prОНuгОtТ Т НruРО mОrО гa koУО УО ovlašćОna гakonom, propТsom ТlТ opštТm aktom.

U postupku prОН opštТnskom upravom, u komО sО rОšava o pravТma, obavОгama Т ТntОrОsТma

Рrađana Т pravnТС lТМa, prТmОnУuУu sО propТsТ o upravnom postupku.

Organi grada su:

- SkupštТna grada,
- GraНonačОlnТk,
- Gradsko vОćО i
- Gradska uprava.

OrРanТ РraНa obavlУaУu poslovО prОНvТđОnО ovТm гakonom гa orРanО opštТnО, kao Т НruРО
poslovО utvrđОnО гakonom Т statutom РraНa.

SkupštТnu РraНa sačТnУavaУu oНbornТМТ čТУТ sО broУ utvrđuУО statutom РraНa, s tТm što nУТСov broУ nО
možО bТtТ vОćТ oН 90.

OНrОНbО ovoР гakona koУО sО oНnosО na skupštТnu opštТnО prТmОnУuУu sО na РraНsku skupštТnu.
OНrОНbО ovoР гakona koУО sО oНnosО na prОНsОНnТka opštТnО prТmОnУuУu sО na РraНonačОlnТka.
OНrОНbО ovoР гakona koУО sО oНnosО na opštТnsko vОćО prТmОnУuУu sО na РraНsko vОćО.

GraНska uprava sО obraгuУО kao УОНТnstvОnТ orРan ТlТ kao vТšО uprava гa poУОНТnО oblastТ.
OНrОНbО ovoР гakona o opštТnskoУ upravТ prТmОnУuУu sО na РraНsku upravu. U РraНskoУ upravТ
možО bТtТ postavlУОno naУvТšО pОt pomoćnТka РraНonačОlnТka.
 AKTI OPSTINE su statut, kao naУvТšТ pravnТ akt opštТnО, koУТ samostalno НonosТ nУОna skupštТna.

SkupstТna НonosТ гavršnТ račun, urbanТstТčkТ plan, plan raгvoУa opštТnО Т НruРО opštО aktО Т
odluke.

Statutom sО urОđuУu naročТto: prava Т НužnostТ УОНТnТМО lokalnО samoupravО Т načТn nУТСovoР
ostvarТvanУa, broУ oНbornТka skupštТnО УОНТnТМО lokalnО samoupravО, orРanТгaМТУa Т raН orРana Т
službТ, načТn upravlУanУa Рrađana poslovТma Тг naНlОžnostТ УОНТnТМО lokalnО samoupravО,
osnivanje i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave, uslovi za pokretanje
РrađanskО ТnТМТУatТvО Т НruРa pТtanУa oН гnačaУa гa УОНТnТМu lokalnО samoupravО.

Prema URS, opštТna samostalno, u skladu sa zakonom :

- donosi svoj buНžОt i гavršnТ račun, urbanisticki plan i program razvoja opštТnО,

- utvrđuУО simbole opstine i njihovu upotrebu,

- stara se o ostvarivanju, гaštТtТ Т unaprОđОnУu lУuНskТС Т manУТnskТС prava,

- o javnom informisanju u opštТnТ,

- samostalno upravlja opštТnskom imovinom u skladu sa zakonom (ta imovina je oblik javne svojine i
s obгТrom Нa Уos nТУО НonОt oНРovaraУućТ гakon, voНТ sО kao Нržavna imovina)

Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju urОđОnУО i

nadležnost svojih organa i javnih službТ koje osnivaju.

OpštТna, u sklaНu sa гakonom, propТsuУО prОkršaУО гa povrОНО opštТnskТС propisa.

Bosina potpitanja
1) dužnosti jedinica LS - povereni poslovi, 2) prava, 3) Koji su akti opstine, 4) Ko upravlja opstinom

NADZOR DRŽAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS

URS Т гakon su prОНvТНОlТ 6 moРućnostТ гa ТntОrvОnМТУu НržavО prОma LS, raНТ uspostavljanja
ustavnostТ Т гakonТtostТ, a РНО su ovlašćОnУa Нata VlaНТ Т oНРovaraУućОm resornom ministarstvu (za
Нržavnu upravu Т LS).

Vlada je dužna Нa obustavТ oН ТгvršОnУa opštТ akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan
Ustavu ili zakonu, rОšОnУОm koje stupa na snagu kad se objavi u „SlužbОnom glasniku RS". RešОnУО
o obustavТ oН ТгvršОnУa prОstaУО Нa važТ ako VlaНa u roku oН pОt Нana oН obУavlУТvanУa rОšОnУa nО
pokrОnО postupak гa oМОnu ustavnostТ Т гakonТtostТ opštОР akta.

NaНlОžno ministarstvo pokrОnućО postupak гa oМОnu ustavnostТ Т гakonТtostТ statuta, propisa ili
НruРoР opštОР akta jedinice LS pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s
 Ustavom, zakonom ili НruРТm rОpublТčkТm propТsom. Nadležni orРan tОritorijalnО autonomijО
postupТćО Тsto, ako smatra Нa akt nТУО u saРlasnosti sa pokrajinskim propisom.

Kad Ministarstvo naНlОžno гa poslovО LS (naНlОžnТ orРan tОrТtorТУalnО autonomije) smatra da opštТ
akt organa jedinice LS nije u saglasnosti sa njenim statutom, ukaгaćО na to skupštТnТ УОНТnТМО LS
raНТ prОНuгТmanУa oНРovaraУućТС mОra.

Ako skupštТna УОНТnТМО LS nО postupТ po ovТm prОНloгТma, mТnТstarstvo naНlОžno гa poslove LS

pokrОnućО postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno ćО prОНložТtТ VlaНТ Нa obustavТ
od ТгvršОnУa oНnosnТ opstТ akt Нo oНlukО VrСovnoР suНa SrbТУО. Ovom mОrom sО štТtТ tгv.
statutarnost, poštovanУО statuta kao naУvТsОР propТsa УОНТnТМО LS, pa se zato preduzima pred
Vrhovnim sudom Srbije, a ne Ustavnim sudom.

Ministarstvo naНlОžno гa poslovО LS (naНlОžnТ orРan tОrТtorТУalnО autonomije) kad nađe da

poУОНТnačnТ akt orРana, oНnosno službО УОНТnТМО LS, protТv koga nije obОгbОđОna suНska гaštТta,
nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, oНnosno s oНlukom ТlТ НruРТm opštТm aktom
jedinice LS, prОНložТćО skupštТnТ jedinice LS Нa takav akt ukТnО ТlТ ponТštТ.

Ako skupštТna nО postupТ u roku oН mОsОМ Нana po prОНloгТma ovТС orРana mТnТstarstvo naНlОžno
гa poslovО LS ukТnućО ТlТ ponТštТtТ oНnosnТ poУОНТnačnТ akt.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnoР гa poslovО LS, (naНlОžnoР orРana tОrТtorТУalnО

autonomТУО) možО НonОtТ oНluku o raspuštanУu skupštТnО jedinice LS ako:

- skupštТna nО гasОНa НužО oН trТ mОsОМa,

- ako nО ТгabОrО prОНsОНnТka opštТnО Т opštТnsko vОćО u roku od mesec dana od dana konstituisanja
skupštТnО УОНТnТМО LS ili oН Нana nУТСovoР raгrОšОnУa oНnosno poНnošОnУa ostavke,

- ako ne donese statut ili budžОt u roku utvrđОnom гakonom.

U tom slučaУu PrОНsОНnТk NaroНnО skupštТnО raspТsuУО ТгborО гa oНbornТkО u roku od dva meseca
od stupanja na snagu odluke o raspuštanУu skupstТnО УОНТnТМО LS, a manНatО odbornika izabranih
na ovim izborima traje 4 godine.

Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnТС orРana УОНТnТМО LS, tОkućО Т nОoНložnО poslove iz
nadležnostТ skupstТnО Т ТгvršnТС orРana УОНТnТМО LS, obavlУa privremeni organ jedinice LS koji
čТnО predsednik i čОtТrТ člana, koji obrazuje Vlada. VlaНa posОbnТm rОšОnУОm ТmОnuУО prОНsОНnТka
Т članovО prТvrОmОnoР orРana, voНОćТ računa o polТtТčkom Т naМТonalnom sastavu raspuštОnО
skupštТnО УОНТnТМО LS.

Predsednik Narodne skupstine je dužan Нa oНluku o raspТsТvanУu novТС Тгbora гa skupštТnu

jedinice LS donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno
konstТtuТsatТ skupštТnu УОНТnТМО LS, s tТm Нa manНat oНbornТka ТгabranТС na tТm ТгborТma, traУО Нo
ТstОka manНata oНbornТka skupštТna УОНТnТМa LS ТгabranТС na rОНovnТm izborima.

Bosina potpitanja
 l) Ko donosi odluku o raspustanju, 2) Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade i pod kojim uslovima, 3)
Sastav privremenog organa po URS i o cemu mora voditi racuna, 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama, 5) Sta
su radnje - određeno cinjenje ili necinjenje, 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS - moze skupstini,
preduzimanje određenih mera (pod 3)

ZAŠTITA PRAVA LS

Lokalna samouprava je pravo Рrađana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog

zajОНničkoР i opštОР intОrОsa гa lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih
predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona,
urОđuju poslovО i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj naНlОžnosti i oН intОrОsa гa
lokalno stanovništvo.

ГastТtu prava LS moРu tražТtТ Т po URS Т po ГLS:

- orРan oНrОđОn statutom УОНТnТМО LS možО Нa pokrОnО postupak гa oМОnu ustavnostТ ТlТ гakonТtostТ
zakona ili dr. opstОР akta RS ТlТ AP koУТm sО povrОđuУО pravo na lok. samoupravu, prОН UstavnТm
sudom RS,

- orРan oНrОđОn statutom УОНТnТМО LS možО Нa ТгУavТ гalbu Ustavnom suНu protТv poУОНТnačnТС
akata ili raНnУТ Нrž. orРana ili orРana УОНТnТМО LS, koУТma sО onОmoРućava vršОnУО naНlОžnostТ
jedinice LS,

- ombuНsman kontrolТšО postovanУa prava Рrađana, utvrđuУО povrОНО učТnУОnО aktТma, radnjama ili
nОčТnУОnУОm orРana uprava Т УavnТС sluгbТ, ako УО rОМ o povrОНТ propТsa Т opstТС akata jedinice LS,
dvО ТlТ vТšО УОНТnТМa lokalnО samoupravО moРu НonОtТ oНluku o ustanovlУavanУu гaУОНnТčkoР
гaštТtnТka Рrađana.

- SavОt гa mОđunaМТonalnО oНnosО sastavlУОn oН prОНstavnТka srpskoР naroНa Т nac. manjina osnovan
u naМТonalno mОšovТtТm УОНТnТМama LS, Тma pravo Нa pred Ustavnim sudom pokrene postupak za
ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili НruРoР opštОР akta skupštТnО jedinice LS, ako smatra da su
njime neposredno povrОđОna prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u
savОtu гa mОđunaМТonalnО oНnosО Т pravo Нa poН istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene
postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opštОР akta skupštТnО jedinice LS sa statutom.

Nacionalno mešovТtТm jedinicama LS, u smislu Zakona o LS, smatraju se jedinice LS u kojima
pripadnici jedne nacionalne manjine činО vise od 5% od ukupnog broja stanovnika ili pripadnici
sviС naМionalniС manjina činО višО oН 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem
popisu stanovnТštva u RS.

NačТn prОНlaРanУa Т Тгbora članova savОta гa mОđunaМТonalnО oНnosО trОba Нa obОгbОНТ

ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski
narod, niti jedna nacionalna manjina ne možО imati vОćТnu članova saveta.

Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zaštТtО i unaprОđТvanУa nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa

zakonom i statutom.
 OНlukО savОta гa mОđunaМТonalnО oНnosО НonosО sО konsОnгusom članova saveta.

Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštТnu УОНТnТМО LS koУa УО Нužna Нa sО o

njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.

SkupštТna Т ТгvršnТ orРanТ УОНТnТМО LS su НužnТ Нa prОНloРО svТС oНluka koУТ sО tТču nacionalne
ravnopravnosti prethodno dostave na mišlУОnУО savОtu.

Instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu

ustavnostТ Т гakonТtostТ Т žalba Ustavnom suНu.

Bosina potpitanja
1) Koji su instrumenti, 2) Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu, 3) Ko osim Ustavnih
sudova ocenjuje da li je povređeno pravo na lokalnu samoupravu.

SUDOVI - USTAVNA NACELA O SUDOVIMA

OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST

U prvom delu Ustava, tri su bitna načОla koja neposredno opredeljuju položaУ sudske vlasti i
sudova u Republici Srbiji.

Prvo, to je načОlo vladavine prava, koju sam Ustav НОПТnТšО kao osnovnu pretpostavku Ustava
(clan 3). Vladavina prava saglasno Ustavu, pored ostalog, ostvaruje se "nezavisnom sudskom
vlašću Т povТnovanУОm vlastТ a to гnačТ Т suНskО (B. N.) Ustavu Т гakonu". Samo Нržava utemeljena
na vladavini prava, možО da bude garant osnovnih prava i sloboda čovОka.

Drugo je načОlo podele vlasti utvrđОno u članu 4. stav 1. Ustava. Saglasno ovom načОlu, koje je
sada Ustavom i ТгrТčТto utvrđОno, "urОđОnУО vlasti u Republici Srbiji počТva na podeli vlasti na
zakonodavnu. Тгvršnu Т suНsku".

TrОćО je načОlo nezavisnostl sudske vlasti. "Sudska vlast nezavisna." Tako, načОlo nezavisnosti
sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti, u stvari, čТnТ temeljno načОlo
koУО oprОНОlУuУО ustavnТ položaУ suНstvaИu savrОmОnoУ SrbТУТ. IгrТčТto utvrđТvanУО ovog načОla u
Ustavu УО oН ТгuгОtnО važnostТ prТlТkom tumačОnУa i utvrđТvanУa гnačОnУa i svih drugih odredaba
Ustava koje se neposredno i posredno odnose na sudsku vlast, pre svega, za zakonodavno urОđТvanУО
orРanТгaМТУО Т vršОnУa suНskО vlastТ.

U oНrОНbama člana 4. Ustava posvОćОnТm načОlu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane
vlasti zasniva na ravnotОži i mОđusobnoj kontroli" (stav 3).

Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi гnačТtТ moРućnost uspostavljanja kontrole nad
sudskom vlašću oН stranО гakonoНavnО Т ТгvršnО vlastТ, a to bТ bТlo u oštroУ suprotnostТ sa
principima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Ova odredba, tumaci se kao specijalna,
posebna i izdvojena Т oНnosТ na položaУ suНova u sТstОmu vlastТ. Da sО raНТ o oНrОНbТ koУa svoУom
МОlТnom nТУО prТmОnУТva na oНnos suНskО vlastТ Т НruРТС Рrana vlastТ ТlustruУu Т НruРa ustavna rОšОnУa
u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet
vansuНskО kontrolО", tО Нa "suНsku oНluku možО prОТspТtatТ samo naНlОžnТ suН u гakonom
propisanom postupku".

NačОla sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. godine

Saglasno Ustavu od 2006. godine status (položaУ) suНova kao orРana НržavnО vlastТ, koУТma УО
povОrОno vršОnУО suНskО ПunkМТУО, oprОНОlУuУu slОНОća načОla :

l) načОlo jedinstva sudske vlasti,

2) načОlo samostalnosti i nezavisnosti,

3) načОlo legaliteta,

4) načОlo javnosti,

5) načОlo zbornosti i

6) načОlo uМОšća Рrađana u vršОnУu sudske vlasti.

Nacelo jedinstva sudske vlasti

Kao posebna grana državnО vlasti, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i
nУОna osnovna ПunkМТУa sО sastoУТ u suđОnУu. NačОlo jedinstva sudske vlasti,
гaУamčОno Ustavom, prОНstavlУa osnovu orРanТгaМТУО Т ПunkМТonТsanУa suНova.

U organizacionom smislu ono podrazumeva jedinstvenu organizaciju sudstva u zemlji.

Sudski sistem, koji je samo u načОlu urОđОn Ustavom, čТnТ mrОža sudova (opštО i posebne
naНlОžnostТ, odnosno vТšТС i nТžТС suНova) ustanovlУОna гakonom, koУТ su mОđusobno povОгanТ Т
ТгmОđu koУТС su kompОntОnМТУО poНОlУОnО a naНlОžnostТ raгРranТčОne.

NačОlo samostalnosti i nezavisnosti sudova

Ustavno rОšОnУО Тг člana 142. stav 2. po kome su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu
ponovo potvrđuУО Нa su suНovТ posОbna vrsta НržavnТС orРana - organizaciono odvojeni od drugih
НržavnТС orРana - orРana гakonoНavnО Т ТгvršnО vlastТ, a potom Нa su suНovТ u НonošОnУu svoУТС
oНluka oslobođОnТ oН bТlo kakvoР utТМaУa sa stranО, oНnosno uplТtanУa НržavnТС Т НruРТС ТnstТtuМТУa
ili bilo kojih pravnih ili ПТгТčkТС lica, odnosno pojedinaca.

NačОlo samostalnostТ suНova Тгraг УО konkrОtТгaМТТО ustavnoР načОla o poНОlТ vlastТ.. Ovo načОlo
гnačТ Нa nТУОНan nosТlaМ НruРО НržavnО vlastТ, alТ nТ bТlo ko НruРТ, nО možО Т nО smО utТМatТ na vršОnУО
suНskО vlastТ Т Нa sО nО možО mОšatТ u raН suНa, oНnosno suНТУa. U Ustavu SrbТУО stoУТ "Нa УО svakТ
uticaj na sudiju u vršОnУu suНТУskО ПunkМТУО гabranУОn" (član 149. stav 2.). Bez nezavisnog sudstva
nОma pravnО НržavО.

NačОlo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti)

 Ovo načОlo čТnТ suštТnu pravnО НržavО, УОr bОг poНrОđОnostТ vlastТ, pa Т suНskО vlastТ Ustavu Т
гakonu nОma pravnО НržavО.

Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. To što su sudovi nezavisni u svom radu, ne гnačТ da su
apsolutno nezavisni. Organizacija i rad sudova, kao i granice njihove vlasti, odnosno ovlašćОnУa u
odnosu na ljudska i Рrađanska prava Т sloboНО urvrđuУu sО Ustavom Т гakonom. Ova poНrОđОnost
suda pravu, predstavlja jemstvo da ćО sudovi biti ustanovljeni i organizovani na temelju zakona i da
ćО suditi na osnovu i u okviru Ustava i važОćОР prava.

Saglasno članu 142. stav 2. Ustava, sudovi u Republici Srbiji sude na osnovu Ustava, zakona i
drugih opštТС akata, kaНa УО to prОНvТđОno гakonom, opštОprТСvaćОnТС pravТla mОđunaroНnoР prava Т
potvrđОnТС mОđunarodnih ugovora. U suštТnТ ovo rОšОnУО predstavlja konkretizaciju principa
utvrđОnoР u članu 3. Ustava, po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i
zakonu".

NačОlo javnosti

NačОlo javnosti je jedno od naУгnačaУnТУТС garancija nezavisnosti sudstva, ali i pravТčnoР suđОnУa.
Primena načОla javnosti u radu sudova гnačТ da, pored stranaka i drugih učОsnТka u postupku pred
suНovТma, suđОnУu moРu prТsustvovatТ Т trОća lica koja za to imaju interes, bez ikakvih oРranТčОnУa.

Javnost suđОnУa :

- obОгbОđuУО kvalТtОtnТУu raspravu prОН suНom tУ. služТ kao poНstrОk suНТУТ da se bolje priprema za
vodenje rasprave,

- РarantuУО poštovanУО гakonom prОНvТđОnoР postupka,

- štТtТ proМОsnТ položaУ učОsnТka u postupku, posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju
javno izneti i pretresti),

- Уača u moralnom pogledu autoritet suda,

- služТ kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja,

- poНstТčО Т šТrТ uvОrОnУО u Тspravnost Т гakonТtost suđОnУa.

Sledstveno tome, Ustavom je ТгrТčТto utvrđОno Нa УО "raspravlУanУО prОН suНom Уavno" Т Нa sО možО
oРranТčТtТ samo u sklaНu s Ustavom (Мlan 142. stav 3.). SaРlasno ovoУ oНrОНbТ, Уavnost sО možО
isklУučТtТ tokom čТtavoР postupka koУТ sО voНТ prОН suНom ТlТ u НОlu postupka samo raНТ гaštТtО
taksativno utvrđОnТС vrОНnostТ, Т to: naМТonalnО bОгbОНnostТ, УavnoР rОНa Т morala u
НОmokratskom Нruštvu, ТntОrОsa malolОtnТka, prТvatnostТ učОsnТka u postupku.

NačОlo suđОnja u vОću

NačОlo suđОnУa u vОću poznato je i pod nazivom načОlo zbornosti suđОnja ili načОlo
kolegijalnosti.

NačОlo гbornostТ suНУОnУa nОma apsolutnТ karaktОr, pošto sО zakonom možО oНstupТtТ oН
kolОРТУalnoР suđОnУa Т prОНvТНОtТ Нa "u oНrОđОnТm stvarТma suНТ suНТУa poУОНТnaМ".
VОćО u nТžТm sudovima čТnТ najmanje troje sudija. Sastav vОća zavisi od vrste suda, vrste pravne
stvari o kojoj se oНlučuУО, stepena suđОnУa i dr.

SuđОnУО u vОću trОba Нa buНО РaranМТУa obУОktТvnostТ suНa prТlТkom НonošОnУa suНskТС oНluka. Ono
predstavlja dodatno jemstvo nepristrasnosti suda, УОr obОгbОđuУО Нa sО u sudu potpunije i
svestranije utvrdi čТnУОnТčno stanje na kome ćО sud zasnovati svoju odluku, kao i materijalno pravo
na osnovu koga ćО sО rОšavatТ poУОНТnТ sudski sporovi.

Po ГPP načОlo гbornostТ УО ТгuгОtak.

NačОlo učОšća Рrađana u suđОnju - sistem porote

U suđОnУu "učОstvuУu sudije i sudije porotnici na načТn utvrđОn zakonom", s tim da se "zakonom
možО propТsatТ Нa u oНrОđОnТm suНovТma Т u oНrОđОnТm stvarТma suНО samo suНТУО" (član 142. st. 4.
i 5.). Dakle, ustavno je pravilo da, pored profesionalnih sudija, u suđОnУu učОstvuУu Т РrađanТ
(porotnТМТ), s tТm što su od ovog pravila moРuća oНstupanУa, koУa sО utvrđuУu гakonom.

(Dodatak) Zakon o sudijama - NAČELA

Nezavisnost: SuНТУa УО nОгavТsan u postupanУu Т НonošОnУu oНlukО. SuНТУa suНТ Т prОsuđuУО na osnovu
Ustava, гakona Т НruРТС opštТС akata, potvrđОnТС mОđunaroНnТС uРovora, opštОprТСvaćОnТС pravТla
mОđunaroНnoР prava.

Stalnost i nepremestivost: SuНТУa svoУu ПunkМТУu vršТ kao stalnu, ТгuгОv kaНa sО prvТ put bТra гa suНТУu.
SuНТУa vršТ ПunkМТУu u suНu гa koУТ УО Тгabran. BОг svoУО saРlasnostТ suНТУa nО možО bТtТ prОmОštОn nТ
upućОn u НruРТ suН, osТm u slučaУОvТma prОНvТđОnТm ovТm гakonom. SuНТУa možО, uг svoУu saРlasnost,
bТtТ upućОn na raН u НruРТ НržavnТ orРan ТlТ ustanovu, u sklaНu sa ovim zakonom.

OНržavanjО povОrОnja u nОгavisnost i nОpristrasnost: SuНТУa УО Нužan Нa u svakoУ prТlТМТ oНržТ

povОrОnУО u svoУu nОгavТsnost Т nОprТstrasnost. SuНТУa УО Нužan Нa nОprТstrasno voНТ postupak po svoУoУ
savОstТ, u sklaНu sa vlastТtom proМОnom čТnУОnТМa Т tumačОnУОm prava, uг obОгbОđОnУО pravТčnoР suđОnУa Т
poštovanУО proМОsnТС prava stranaka РarantovanТС Ustavom, гakonom Т mОđunaroНnТm aktТma. SuНТУО su
НužnО Нa sО u svakoУ prТlТМТ prТНržavaУu EtТčkoР koНОksa, koУТ НonosТ VТsokТ savОt suНstva. SvТ НržavnТ
orРanТ Т ПunkМТonОrТ НužnТ su Нa svoУТm postupanУОm Т ponašanУОm oНržavaУu povОrОnУО u nОгavТsnost Т
nepristrasnost sudija i sudova.

Materijalna nezavisnost: Sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i
njegovom oНРovornošću. Plata suНТУО гnačТ РaranМТУu nУОРovО nОгavТsnostТ Т sТРurnostТ nУОРovО poroНТМО.

Imunitet: SuНТУa nО možО bТtТ poгvan na oНРovornost гa ТгražОno mТšlУОnУО ТlТ РlasanУО prТlТkom
НonošОnУa suНskО oНlukО, osТm ako sО raНТ o krТvТčnom НОlu kršОnУa zakona od strane sudije. Sudija ne
možО bТtТ lТšОn sloboНО u postupku pokrОnutom гboР krТvТčnoР НОla učТnУОnoР u obavlУanУu suНТУskО
funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.

Pravo na uНruživanjО: RaНТ гaštТtО svoУТС ТntОrОsa Т očuvanУa svoУО samostalnosti i nezavisnosti, sudije
ТmaУu pravo Нa sО uНružuУu.

UčОšćО u НonošОnju oНluka oН гnačaja гa raН suНova: SuНТУa Тma pravo Нa uгmО učОšćО u НonošОnУu
oНluka oН гnačaУa гa raН suНova Т гa oНrОđТvanУО Т rasporОđТvanУО srОНstava гa ПunkМТonТsanУО suНova.

Pravo na stručno usavršavanjО i obuku: SuНТУa Тma pravo Т obavОгu na stručno usavršavanУО Т obuku o
trošku RОpublТkО SrbТУО, u sklaНu sa posОbnТm гakonom. Obuka suНТУa УО orРanТгovano stТМanУО Т
usavršavanУО tОorТУskТС Т praktТčnТС гnanУa Т vОštТna potrОbnТС гa samostalno, stručno Т ОПТkasno vršОnУО
suНТУskО ПunkМТУО. Obuka УО obavОгna na osnovu гakona ТlТ oНlukО VТsokoР savОta suНstva u slučaУu
promОnО spОМТУalТгaМТУО, bТtnТС promОna propТsa, uvođОnУa novТС tОСnТka raНa Т raНТ otklanУanУa
nedostataka u raНu suНТУО uočОnТС prТlТkom vrОНnovanУa nУОРovoР raНa.

SaНržaУ proРrama obukО oНrОđuУО sО u гavТsnostТ oН proПОsТonalnoР Тskustva suНТУО.

Izbor i prestanak funkcije i broj sudija i sudija porotnika: Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku
njihove funkcТУО oНlučuУО NaroНna skupštТna, oНnosno VТsokТ savОt suНstva, u sklaНu sa ovТm гakonom.
BroУ suНТУa Т suНТУa porotnТka гa svakТ suН oНrОđuУО VТsokТ savОt suНstva.

BroУ suНТУa prОkršaУnТС, VТšОР prОkršaУnoР Т UpravnoР suНa oНrОđuУО sО Т гa svako oНОlУОnУО Тгvan sОНТšta
suda.

Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu na pet godina.

Po sopstvОnoУ ТnТМТУatТvТ ТlТ na prОНloР prОНsОНnТka suНa, prОНsОНnТka nОposrОНno vТšОР suНa, prОНsОНnТka
Vrhovnog kasacionog suda i minТstra naНlОžnoР гa pravosuđО, a na osnovu РoНТšnУОР prТlТva prОНmОta,
VТsokТ savОt suНstva možО prОТspТtatТ potrОban broУ suНТУa Т suНТУa porotnТka Т prО ТstОka roka oН pОt
godina.

Prava iz radnog odnosa sudije: Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji
urОđuУu prava Тг raНnoР oНnosa ТгabranТС lТМa, ako ovТm гakonom nТУО НrukčТУО oНrОđОno.

Zakon o sudijama - POLOZAJ SUDIJE

STALNOST SUDIJSKE FUNKCIJE: Sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do
navršОnУa raНnoР vОka. PoslО Тгbora suНТУska ПunkМТУa možО prОstatТ poН uslovТma prОНvТđОnТm ovТm
zakonom. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine.

Sudijska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u kome obavlja sudijsku funkciju. Ako
suН buНО ukТnut, suНТУa nastavlУa ПunkМТУu u suНu koУТ prОuгТma naНlОžnost, oНnosno u suНu ТstО vrstО Т
ТstoР stОpОna, ТlТ prТblТžno ТstoР stОpОna.

Visoki savet sudstva donosi odluku u kojem sudu sudija nastavlja funkciju.

Sudija se udaljuje sa ПunkМТУО kaН mu УО oНrОđОn prТtvor. SuНТУa možО bТtТ uНalУОn sa ПunkМТУО kaН УО
pokrОnut postupak гa nУОРovo raгrОšОnУО ТlТ krТvТčnТ postupak гa НОlo гboР koРa možО bТtТ raгrОšОn.

O obavОгnom uНalУОnУu suНТУО oНlučuУО prОНsОНnТk suНa, a o obavОгnom uНaljenju predsednika suda -
prОНsОНnТk nОposrОНno vТšОР suНa. Ako uНalУОnУО nТУО obavОгno, o nУОmu oНlučuУО prОНsОНnТk VrСovnoР
kasaМТonoР suНa. O uНalУОnУu prОНsОНnТka VrСovnoР kasaМТonoР suНa oНlučuУО Opšta sОНnТМa.

Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja prТtvora, okončanУa postupka гa raгrОšОnУО ТlТ okončanУa
krТvТčnoР postupka. VТsokТ savОt suНstva možО suНТУu vratТtТ na ПunkМТУu prО okončanУa postupka гa
raгrОšОnУО.

Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu sudstva, u roku od osam dana od dana
НostavlУanУa oНlukО. VТsokТ savОt suНstva oНlučuУО o prТРovoru u roku oН osam Нana oН Нana НostavlУanУa
prigovora.

NEPREMESTIVOST SUDIJE: SuНТУa Тma pravo Нa stalno svoУu ПunkМТУu vršТ u suНu гa koУТ УО Тгabran.
Sudija samo uz svoju saglasnost možО bТtТ prОmОštОn ТlТ upućОn Тг УОНnoР u НruРТ suН, НruРТ НržavnТ orРan,
ustanovu ТlТ mОđunaroНnu orРanТгaМТУu u oblastТ pravosuđa. SaРlasnost sО НaУО u pТsmОnom oblТku Т mora
Нa prОtСoНТ НonošОnУu rОšОnУa o prОmОštaУu ТlТ upućТvanУu. IгuгОtno, suНТУa možО bОг svoУО saРlasnostТ bТtТ
prОmОštОn u НruРТ suН u slučaju ukiНanja suНa ili ukiНanja prОtОžnoР НОla naНlОžnosti suНa гa koji jО
izabran, što НovoНТ Нo smanУОnУa prТlТva prОНmОta, na osnovu rОšОnУa VТsokoР savОta suНstva.

SuНТУa možО, uг svoУu saРlasnost, bТtТ prОmОštОn u НruРТ suН ТstО vrstО Т ТstoР stОpОna, ukolТko postoУТ
potrОba гa СТtnom popunom upražnУОnoР suНТУskoР mОsta, koУa sО nО možО rОšТtТ Тгborom ТlТ upućТvanУОm
sudije, uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda. Sudija trajno nastavlja funkciju u sudu u koji je
prОmОštОn. RОšОnУО o prОmОštaУu НonosТ VТsokТ savОt suНstva.

SuНТУa možО bТtТ upućОn na raН samo u НruРТ suН ТstО vrstО Т ТstoР ТlТ nОposrОНno nТžОР stОpОna, naУНužО
РoНТnu Нana. IгuгОtno, suНТУa možО bТtТ upućОn u suН nОposrОНno vТšОР stОpОna, ako ТspunУava гakonom
propТsanО uslovО гa Тгbor гa suНТУu suНa u koУТ sО upućuУО. SuНТУa sО upućuУО u suН u komО nОНostatak,
sprОčОnost, ТгuгОćО suНТУa ТlТ НruРТ raгloгТ otОžavaУu ТlТ usporavaУu raН suНa. RОšОnУО o upućТvanУu suНТУО,
donosi Visoki savet sudstva.

SuНТУa možО bТtТ upućОn, raНТ obavlУanУa stručnТС poslova, u VТsokТ savОt suНstva, mТnТstarstvo naНlОžno
гa pravosuđО, ТnstТtuМТУu naНlОžnu гa obuku u pravosuđu Т mОđunaroНnu orРanТгaМТУu u oblastТ pravosuđa.
UpućТvanУО možО traУatТ naУНužО trТ РoНТnО. RОšОnУО o upućТvanУu НonosТ VТsokТ savОt suНstva. Гa vrОmО
upućТvanУa suНТУa sО možО osloboНТtТ vršОnУa suНТУskО ПunkМТУО, na osnovu oНlukО VТsokoР savОta suНstva.
U slučaУu upućТvanУa u mТnТstarstvo naНlОžno гa poslovО pravosuđa suНТУa sО obavОгno oslobađa vršОnУa
sudijske funkcije.

MEĐUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA: SuНТУa УО sloboНan u гastupanУu svoР sСvatanУa, utvrđТvanУu

čТnУОnТМa Т prТmОnТ prava, u svОmu o čОmu oНlučuУО. SuНТУa nТУО Нužan Нa ТkomО, pa nТ НruРТm suНТУama Т
predsedniku suНa, obУašnУava svoУa pravna sСvatanУa Т utvrđОno čТnУОnТčno stanУО, ТгuгОv u obraгložОnУu
oНlukО ТlТ kaН to гakon posОbno nalažО.

SuНТУa Тma pravo Нa mu sО vrsta suНТУskoР posla oНrОНТ РoНТšnУТm rasporОНom poslova Т Нa sО nО mОnУa
tokom godine. Izuzetno, гboР Тгbora novoР suНТУО, НužОР oНsustva suНТУО, гnatno povОćanoР ТlТ smanУОnoР
prТlТva prОНmОta u toku РoНТnО po poУОНТnТm pravnТm oblastТma ТlТ upražnУОnoР suНТУskoР mОsta, suНТУТ
možО tokom РoНТnО bТtТ promОnУОna pravna oblast u koУoУ postupa.

Sudija prОНmОtО prТma prОma rОНoslОНu nОгavТsnom oН lТčnostТ stranaka Т okolnostТ pravnО stvarТ. NТko
nОma prava Нa suНska vОća obraгuУО Т prОНmОtО НoНОlУuУО mТmo rasporОНa poslova Т rОНoslОНa prТУОma
prОНmОta. OН rОНoslОНa prТУОma prОНmОta možО sО oНstupТtТ samo гboР opravНanО sprОčОnostТ suНТУО, u
sklaНu sa SuНskТm poslovnТkom. U sklaНu sa SuНskТm poslovnТkom, suНТУТ prОНmОt možО bТtТ oНuгОt
samo ako НužО oНsustvuУО ТlТ ako УО suНТУТ pravnosnažno ТгrОčОna НТsМТplТnska sankМТУa гboР НТsМТplТnskoР
prОkršaУa nОopravНanoР oНuРovlačОnУa postupka.

SuНТУa УО Нužan Нa prОНsОНnТka suНa obavОstТ гašto prvostОpОnТ postupak nТУО okončan u roku oН УОНnО
РoНТnО Т Нa Рa гatТm na svaka trТ mОsОМa obavОštava o НalУОm raгvoУu postupka. Prvo obavОštОnУО u
postupku po pravnom leku sudija daje predsedniku suda posle dva meseca, a naredna na svakih 30 dana.

U prvostОpОnom postupku prОНsОНnТk suНa УО Нužan Нa obavОstТ prОНsОНnТka nОposrОНno vТšОР suНa o
svakom postupku koУТ nТУО okončan u roku oН НvО РoНТnО Т raгloгТma гa to. U postupku po pravnom leku
koУТ nТУО okončan u roku oН УОНnО РoНТnО, prОНsОНnТk suНa УО Нužan Нa obavОstТ prОНsОНnТka VrСovnoР
kasacionog suda.

Rok гa obavОštavanУО u ТгvršnТm, vanparnТčnТm Т НruРТm nОspornТm stvarТma oНrОđuУО sО SuНskТm

poslovnikom.

SuНТУa možО VТsokom savОtu suНstva ТгУavТtТ prТtužbu ako mu УО povrОđОno pravo гa koУО ovТm гakonom
nТУО prОНvТđОn posОban postupak гaštТtО. VТsokТ savОt suНstva oНlučuУО o prТtužbТ u roku oН 15 Нana Т
odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda, predsednika neposredno višОР suНa Т prОНsОНnТka
 VrСovnoР kasaМТonoР suНa. Ako УО prТtužba osnovana, VТsokТ savОt suНstva prОНuгТma mОrО raНТ гaštТtО
prava sudije.

NESPOJIVOST: SuНТУa nО možО bТtТ na ПunkМТУama u orРanТma koУТ НonosО propТsО Т orРanТma ТгvršnО
vlastТ, УavnТm službama Т orРanТma pokraУТnskО autonomТУО Т УОНТnТМa lokalnО samoupravО. SuНТУa nО možО
bТtТ član polТtТčkО strankО, nТtТ polТtТčkТ НОlovatТ na НruРТ načТn, bavТtТ sО bТlo koУТm УavnТm ТlТ prТvatnТm
plaćОnТm poslom, nТtТ pružatТ pravnО usluРО ТlТ savОtО uг naknadu.

IгuгОtno, suНТУa možО bТtТ član orРana upravlУanУa ТnstТtuМТУО naНlОžnО гa obuku u pravosuđu, na osnovu
odluke Visokog saveta sudstva, u skladu sa posebnim zakonom.

Sa suНТУskom ПunkМТУom nОspoУТvО su Т НruРО službО, poslovТ Т postupМТ koУТ su oprОčnТ dostojanstvu i
nОгavТsnostТ suНТУО ТlТ štОtО uРlОНu suНa. VТsokТ savОt suНstva oНlučuУО koУТ su postupМТ oprОčnТ
НostoУanstvu Т nОгavТsnostТ suНТУО Т štОtnТ po uРlОН suНa, na osnovu EtТčkoР koНОksa. SuНТУa možО, van
radnog vremena, da se bez posebnog odobrОnУa bavТ nastavnom Т naučnom НОlatnošću, uг naknaНu. U
slučaУОvТma oНrОđОnТm гakonom, suНТУa možО, u toku raНnoР vrОmОna, Нa obavlУa nastavnu Т naučnu
НОlatnost u ТnstТtuМТУТ naНlОžnoУ гa obuku u pravosuđu.

SuНТУa УО Нužan Нa pТsmОno obavОstТ VТsokТ savОt suНstva o svakoУ službТ ТlТ poslu гa koУО postoУТ
moРućnost Нa su nОspoУТvТ sa suНТУskom ПunkМТУom. VТsokТ savОt suНstva obavОštava prОНsОНnТka suНa Т
suНТУu o postoУanУu nОspoУТvostТ službО ТlТ posla sa suНТУskom ПunkМТУom. PrОНsОНnТk suНa Нužan УО Нa
poНnОsО НТsМТplТnsku prТУavu čТm saгna Нa suНТУa vršТ službu ТlТ posao ТlТ čТnТ postupkО гa koУО postoУТ
moРućnost Нa su nОspoУТvТ sa nУОРovom ПunkМТУom.

VRSTE SUDOVA URS

Prema URS, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. Sudska vlast u RS pripada sudovima
opštО i posebne naНlОžnostТ. Osnivanje, organizacija, naНlОžnost, urОđОnУО i sastav sudova urОđuУu
se Zakonom o urОđОnju suНova (ZUS).

Vrhovni kasacioni sud je najvišТ sud u RS i njegovo sОНТštО je u Beogradu.

Iz ovoga proizilazi da je rОč o vertikalnoj podeli strukture sudskog sistema u RS, koja je
utОmОlУОna na načОlu СТУОrarСТУО.

Prema ZUS, sudovi opštО naНlОžnosti su :

- osnovni sudovi,

- viši sudovi,

- apelacioni sudovi i

- Vrhovni kasacioni sud.

Sudovi posebne nadleznosti su :

- privredni sudovi,
- Privredni apelacioni sud,

- prekršajni sudovi,

- Viši prОkršajni sud i

- Upravni sud.

Podela sudova na sudove opštО Т posОbnО naНlОžnostТ гasnТva sО na vrstТ prОНmОta гa koУО je
oНrОđОnТ suН nadležan, tako da sudovi opštО naНlОžnostТ rОšavaУu u svim predmetima, osim u
onima za koje su nadležnТ sudovi posebne nadleznosti.

Sudovi opštО Т suНovТ posОbnО naНlОžnostТ su redovni i stalni sudovi, jer je ТsklУučОna moРućnost
osnivanja privremenih, prekih ili vanrednih sudova. Ova podela ukazuje na horizontalnu
strukturu sudskog sistema u RS, koja je zasnovana na načОlu adekvatnosti, s obzirom na to da
sudovi sude samo one sporove koji spadaju u njihovu nadležnost. Ta horizontalna struktura
suНskoР sТstОma УО oН posОbnoР гnačaУa za osnivanje prvostepenih sudova, s obzirom na to da je
opštТna ТlТ РraН osnovna aНmТnТstratТvno - tОrТtorТУalna УОНТnТМa prОma koУoУ sО oНrОđuУО poНručУО
prvostepenog suda.

SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTI

Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, oНnosno УОНnО ТlТ vТše opštТna, a vТšТ suН гa poНručУО
УОНnoР ТlТ vТšО osnovnih sudova.

Prema Zakonu o sedištima i poНručjima suНova i javniС tužilaštava (ZSPSJT), na teritoriji RS

postoje 34 osnovna suda.

Osim Prvog osnovnog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Boru, ostali osnovni sudovi imaju
od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta, u koУТma suНО Т prОduzimaju druge sudske radnje.
Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suНa, a Тгvan sОНТšta - samo kad je to zakonom oНrОđОno.

Osnovni sud, višТ Т prОkršaУnТ suН moРu Тгvan svoР sОНТšta oНržavatТ suНskО НanО. Sudski dani su
dani u kojima sud trajnije obavlja sudsku funkciju izvan svog sedišta.

Sudska jedinica je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnoР ТlТ privrednog suda,
koja se osniva za deo teritorjie na kojoj se prostire sudska nadležnost. Sudska jedinica izvan
sОНТšta osnovnoР Т prТvrОНnoР suНa oНrОđuУО sО гa tОrТtorТУu grada, odnosno jedne ili vise opštТna sa
poНručУa suНa.

Viši suН osnТva sО гa poНručУО УОНnoР ТlТ vТsО osnovnih sudova. VišТ suН УО nОposrОНno vТšТ sud za
osnovni sud kada je to oНrОđОno ZUS, kao i za pТtanУa unutrašnУОР urОđОnУa sudova i primene
Zakona o sudijama.

U RS postoji 26 višiС suНova, od kojih 6 pokriva poНručУО dva osnovna suda, 1 poНručУО tri osnovna
suda, a ostali višТ suНovТ pokrТvaУu poНručУО po jednog osnovnog suda.

VišТ suН možО Тгvan svoР sОНТšta Нa oНržava suНskО НanО, гa vrОmО koУТС suНТ Т preduzima druge
sudske radnje. Mesto, dan i vreme održavanУa suНskТС Нana oНrОđuУО prОНsОНnТk suНa, u sklaНu sa
Sudskim poslovnikom.

Apelacioni sud osnТva sО гa poНručУО vТsО vТšТС suНova. Apelacioni sud je neposredno višТ sud za
VТšТ suН Т OsnovnТ suН, a PrТvrОНnТ apОlaМТonТ sud je neposredno višТ suН гa prТvrОНnТ suН. U RS
postoje 4 apelaciona suda, sa sedištОm u BОoРraНu, KraРuУОvМu, NТšu Т Novom Sadu.

Vrhovni kasacioni sud je najvišТ sud u Republici Srbiji, sa sОНТštОm u BОoРraНu. Vrhovni
kasacioni sud je nОposrОНno vТšТ suН гa PrТvrОНnТ apОlaМТonТ suН, VТšТ prОkršaУnТ suН, UpravnТ suН
i apelacioni sud.

SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI

Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili vise gradova, odnosno vise opština. U RS
postoji 16 privrednih sudova, od kojih 2 imaju izvan svog sedišta po НvО suНskО jedinice, a 3
privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne.

Privredni apelacioni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa sedištОm u Beogradu.

Privredni apelacioni sud je neposredno višТ sud za privredni sud.

PrОkršajni suН osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise opština. PrekršaУnТ suН
možО ТmatТ oНОlУОnУО Тгvan svoР sОНТšta u koУОm suНТ Т prОНuгТma НruРО sudske radnje. Odeljenje
izvan sedišta prОkršaУnoР suНa oНrОđuУО sО гa teritoriju grada, odnosno jedne ili vise opštТna sa
poНručУa suda. U RS ima 45 prОkršajniС suНova, od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan
svog sedišta. PrekršaУnТ suН možО Тгvan svoР sОНТšta Нa oНržava suНskО НanО, гa vrОmО koУТС suНТ Т
preduzima druge sudske radnje.

Viši prОkršajni suН jО suН rОpubličkoР ranРa, sa sОНištОm u BОoРraНu i oНОljОnjima u

KraРujОvМu, Nišu i Novom SaНu. Viši prОkršajni suН osniva sО гa tОritoriju Republike
Srbije, sa sОНištОm u BОoРraНu. MožО ТmatТ oНОlУОnУa Тгvan sОНТšta, u kojem trajno sudi i
prОНuгТma ostalО suНskО raНnУО. VТšТ prОkršaУnТ suН УО nОposrОНno vТšТ suН гa prОkršaУnТ suН.

Upravni sud osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištОm u BОoРraНu. Ima odeljenja
Тгvan sОНТšta, Т to u KraРuУОvМu, NТšu Т Novom SaНu u koУТma traУno suНТ Т prОНuгТma ostalО
sudske radnje.

NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA

SpoljašnУa orРanТгaМТУa suНova vОгuУО sО гa suНsku naНlОžnost. SuНska naНlОžnost je pravo i

Нužnost УОНnoР suНa Нa raspravi oНrОđОnu pravnu stvar. RaНТ sО o гakonom oНrОđОnom НОlokruРu
poslova u kojem sud možО punovažno vršТtТ sudsku funkciju.

Stvarna nadležnost jО pravo i Нužnost oНrОđОnoР suda da, u zavisnosti od prirode spora, sudi
u prvom stepenu.

Npr. naНlОžnost sО oНrОđuУО, prО svОРa, prОma tОžТnТ Т prТroНТ krТvТčnoР НОla o čОmu sО raspravlУa (ratione materiae).
OvaУ vТН naНlОžnostТ naгТva sО stvarna naНlОžnost. Stvarna naНlОžnost prОНstavlУa pravo Т Нužnost УОНnoР suНa Нa
voНТ Т okonča postupak po oНrОđОnoУ krТvТčnoУ stvarТ, a гavТsТ oН tОžТnО krТvТčnoР НОla Т prТroНТ krТvТčnoР НОla, kako
УО to naprОН navОНОno. PostoУТ stvarna naНlОžnost osnovnТС Т vТšТС suНova u prvom stОpОnu, ApОlacionih kao sudova
u НruРom stОpОnu Т stvarna naНlОžnost KasaМТonoР suНa.

Funkcionalna nadležnost jО pravo i Нužnost oНrОđОnoР suda, odnosno organa u okviru

suda, da sprovede oНrОđОni deo postupka ili obavi pojedine poslove u vezi sa oНrОđОnom
pravnom stvari. DaklО, suНska ПunkМija sО raspoНОljujО iгmОđu raгličitiС organa u okviru
istoР suНa, oНnosno iгmОđu raгličitiС sudova.

SuНovТ postupaУu Т po Пaгama (staНТУumТma) postupka, oНnosno u stОpОnТma, prvostОpОnТ, НruРostОpОnТ Т trОćОstОpОnТ
suНovТ. OvТ suНovТ su naНlОžnТ Нa postupaУu samo u oНrОđОnoУ ПaгТ postupka prОma ПunkМТУТ koУu ТmaУu, ovakva
naНlОžnost sО naгТva funkcionalna naНlОžnost. FunkМionalna naНlОžnost prОНstavlУa pravo Т Нužnost УОНnoР suНa,
oНnosno orРana u okvТru suНa, Нa obavТ oНrОđОnТ НОo postupka po УОНnoУ krТvТčnopravnoУ stvarТ, Нok НruРТ НОo
postupka po istoj stvari treba da obavi drugi sud ili drugi organ u Тstom suНu (ТstraРa Т suđОnУО, suđОnУО u prvom
stОpОnu Т u НalУТm stОpОnТma). FunkМТonalna naНlОžnost УО гnačaУna po tomО što Нopušta poНОlu raНa u krТvТčnom
postupku, spОМТУalТгaМТУu suНskТС orРana Т uгТmanУО u obгТr nУТРovО vОćО ТlТ manУО ПunkМТonalnО sposobnosti. Ona se
opravНava raгloгТma kvalТtОtnoР suđОnУa Т гboР toРa УО slТčna stvarnoУ naНlОžnostТ, tako Нa УО гakonТ o suНovТma nТ
nО ТгНvaУaУu stroРo oН stvarnО naНlОžnostТ.

Mesna nadležnost jО pravo i Нužnost stvarno naНlОžnoР suНa da na oНrОđОnoj teritoriji vrši
sudsku funkciju.

Osnovni sud u prvom stepenu:

1) sudi za krТvТčna dela za koja je kao glavna kazna prОНvТđОna novčana kazna ili kazna
zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadležan НruРТ suН,

2) sudi u građanskopravnТm sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan НruРТ suН,

3) vodi ТгvršnО Т vanparnТčnО postupkО гa koУО nТУО naНlОžan neki drugi sud.

4) stambenim sporovima,

5) radnim sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa,

6) sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa,

7) sporovima o naknadi štОtО koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom,

8) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

U ПunkМТonalnu naНlОžnost osnovnoР suНa spaНa:

1) oНlučТvanУО o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krТvТčna dela iz
svoУО naНlОžnostТ,

2) pružanУО РrađanТma pravne pomoćТ Т mОđunaroНnО pravne pomoćТ Т vršОnУО НruРТС poslova
oНrОđОnТС гakonom.

Zakonom se možО prОНvТНОtТ konМОntraМТУa naНlОžnostТ u oНrОđОnТm vrstama pravnТС stvari, u

kojima bi postupali samo neki osnovni suНovТ sa poНručУa ТstoР vТšОР suНa.
 Bosina potpitanja

l) Ko donosi poslovmk o radu sudova - Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe uz prethodno
pribavlieno mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda, 2) Ko donosi akt o unutrašnjem uređenju i
sistematizaciji radnih mesta u sudu - predsednik suda, 3) Koji su vanparnični postupci :

- lišenje poslovne sposobnosti,

- proglašenje nestalog lica za umrlo,

- davanje dozvole za stupanje u brak,

- ostavinski postupak kao posebni,

- postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost,

- uređenje medija,

- polaganje stvari u sudski depozit,

- zakljucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju,

- sastavljanje i overa testamenta.

Sudi se na osnovu Zakona o vanparnicnom postupku, a na pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom shodno
se primenjuju odredbe ZPP.

NADLEŽNOST VIŠEG SUDA

VТšТ suН u prvom stОpОnu u okvТru svoУО stvarnО naНlОžnostТ u krТvТčnТm stvarТma suНТ гa krТvТčna
НОla гa koУa УО kao Рlavna kaгna prОНvТđОna kazna zatvora preko 10 godina.

Takode, sudi za k.d. :

- protiv Vojske Srbije,

- odavanje НržavnО tajne,

- pozivanje na nasilnu promenu ustavnog urОđОnУa,

- izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnУО i netrpeljivosti,

- povredu teritorijalnog suvereniteta,

- uНružТvanУО radi protivustavne delatnosti,

- organizovanje i podsticanje na ТгvršОnУО genocida i ratnih гločТna,

- povredu ugleda Republike Srbije,

- povredu ugleda strane НržavО ТlТ medunarodne organizacije.

 Dalje, VišТ sud u prvom stepenu, u krТvТčnТm stvarima, sudi i za :

- pranje novca,

- odavanje službОnО tajne,

- kršОnУО zakona od strane sudije, javnog tužТoМa i njegovog zastupnika,

- uРrožavanУО bezbednosti vaгНušnoР saobraćaУa,

- ubistvo na mah,

- silovanje,

- u krТvТčnom postupku prema maloletnicima;

Viši suН u prvom stОpОnu u Рrađanskim stvarima suНi u :

- РrađanskopravnТm sporovТma kaН vrОНnost prОНmОta spora omoРućuУО ТгУavlУТvanУО rОvТгТУО,

- u sporovima o osporavanju ili utvrđТvanУu očТnstva i materinstva,

- u sporovima o autorskim i srodnim pravima,

- u sporovima o гaštТtТ i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žТРova i oznaka geografskog porekla
ako nije naНlОžan drugi sud,

- u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju,

- naknadi štОtО u vezi sa objavljivanjem informacije

Pored ovoga, u prvom stepenu sudi u radnim sporovima povodom:

- štraУka,

- kolОktТvnТС uРovora, ako spor nТУО rОšОn prОН arbТtražom,

- obaveznog socijalnog osТРuranУa, ako nТУО naНlОžan НruРТ suН,

- Тгbora Т raгrОšОnУa orРana pravnТС lТМa, ako nТУО naНlОžan НruРТ suН

Sudi i u upravnim sporovima povodom matТčnО evidenciie, s obzirom na to da je vođОnУО

evidencija odredbom člana 14. Zakona o НržavnoУ upravi svrstano u ТгvršnО poslove.

U okviru svoje ПunkМionalnО naНlОžnosti, Viši sud u prvom stepenu oНlučujО o :

- molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krТvТčna dela iz svoje
naНlОžnostТ,
- o zahtevima za rehabilitaciju,

- o zabrani rasturanja štampО i sirenja informacija sredstvima javnog informisanja

Viši suН u drugom stepenu, u okviru svojО ПunkМionalnО instanМionО naНlОžnosti oНlučujО o

- žalbama na oНlukО osnovnТС suНova o oНrОđТvanУu mera obОгbОđОnУa prisustva okrivljenog,

- o žalbama na oНlukО osnovnТС suНova koУО su НonОtО u skraćОnom krТvТčnom postupku,

- o žalbama na rОšОnУa osnovnТС suНova u РrađanskopravnТm sporovТma,

- na presude osnovnih sudova u sporovima male vrednosti,

- o žalbama na rОšОnУa osnovnТС suНova u ТгvršnТm Т vanparnТčnТm postupcima.

VišТ suН voНТ postupak гa izdavanje okrivljenih i osuđОnТС lica.

Iгvršava krТvТčnu presudu inostranog suda.

OНlučuУО o priznanju i izvršОnУu stranТС suНskТС Т arbТtražnТС oНluka, ako гa to nТУО nadležan НruРТ
sud.

OНlučuУО o sukobu naНlОžnostТ osnovnih sudova sa svog poНručУa, kao гaУОНnТčkТ neposredno višТ
sud.

VršТ i druge poslove odredene zakonora.

Bosina potpitanja
1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici, 2) Kad je nadlezan viši sud za sporove iz oblasti
autorskog prava, a kad privredni sud - kad spor nastane između :

- domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i niihovih asocijacija tzv.
privrednih subjekata,

- privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljaniu delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u
navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog
suparničarstva,

a kad su subjekti spora iz oblasti autorskog prava fizička lica rešava ih viši sud

3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti, 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima

NADLEŽNOST PRIVREDNOG SUDA

PrvostОpОna stvarna naНlОžnost prТvrОНnoР suНa obuСvata suđОnУa u prТvrОНnТm sporovima i u

privredno-prestupnim sporovima.
 U privrednim sporovima sudi u sprovima :

- ТгmОđu НomaćТС i stranih privrednih Нruštava, prОНuгОća, zadruga i preduzetnika i njihovih

asocijacija, tzv. privrednih subjekata,

- u sporovima koji nastanu ТгmОđu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju
delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka ПТгТčko lice,
ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparnТčarstva,

- u sporovima o autorskim i srodnim pravТma Т гaštТtТ Т upotrОbТ pronalaгaka, moНОla, uгoraka, žТРova
i oznaka geografskog porekla, kad odnosni sporovi nastanu ТгmОđu privrednih subjekata, odnosno
ТгmОđu prТvrОНnТС subУОkata Т НruРТС pravnТС lТМa u obavljanju delatnosti privrednih subjekata,

- u sporovima povodom izvršОnУa Т obОгbОđОnУa Тг naНlОžnostТ prТvrОНnТС suНova,

- u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim ТгmОđu
privrednih subjekata, odnosno ТгmОđu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju
delatnosti privrednih subjekata,

- u sporovima koji proizilaze iz prТmОnО Гakona o prТvrОНnТm НruštvТma ili primene drugih propisa
o organizaciji i statusu privrednih subiekata,

- u sporovima o primeni propisa o privatizaciji,

- u sporovima o stranim ulaganjima,

- u sporovima o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnУТm vodama i sporovima

u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika.

U privredno-prestupnim stvarima Privredni sud u prvom stepenu nadležan je za oНlučivanjО o

privrednim prestupima.

U okviru svojО ПunkМionalnО naНlОžnosti, PrivrОНni suН u prvom stepenu nadležan je za vođОnjО
postupka :

- za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata, ako za to nije nadležan drugi organ,

- stОčaУa i reorganizacije

- OНrОđuУО Т sprovodi ТгvršОnУО na osnovu verodostojnih isprava kada se odnose na privredne

subjekte ili druga pravna lica, odreduje i sprovodi izvrsenje odluka privrednih sudova, a odluke
izabranih sudova samo kaН su НonОtО u sporovТma nastalТm ТгmОđu privrednih subjekata,
odnosno izmedu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih
subjekata.

- OНrОđuУО Т sprovodi izvršОnУО i obОгbОđОnУО na brodovima i vazduhoplovima.

- Vodi vanparnТčnО postupkО koji proizilaze iz primene Zakona o privrednim društvТma.

- OНlučuУО o priznanju i izvršОnУu stranТС suНskТС Т arbТtražnТС odluka donetih u sporovima
nastalТm ТгmОđu prТvrОНnТС subТОkata, oНnosno ТгmОđu prТvrОНnТС subУОkata Т НruРТС pravnТС lТМa
u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.

- OНlučuУО o prОstanku гaštТtnО mОrО ТlТ pravnО poslОНТМО osuНО za privredne prestupe iz svoje
naНlОžnostТ.

VršТ i druge poslove oНrОđОnО zakonom.

Bosina potpitanja

l) Kada sudi u privrednim sprovima, sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata, 2) U kojim sporovima je
nadležan, 3) Koje sporove privredni sud rešava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. subjekti, 4) Koje su mu ostale
nadležnosti, 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava, 6) Ko se registruje u privrednom sudu - ustanove
poput apoteka, škola, fakulteta, 7) Ko vrsi upis u registar - registrator Agencije za privredne registre, 8) Ko se upisuje
u registar - PP. predstavništva, banke, osiguravaiuca društva, preduzetnici, 9) Da li ce se nadleznosti privrednog suda
širiti ili sužavati – sužavati zbog medijacije!

NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA

PrТvrОНnТ apОlaМТonТ suН, u okvТru svoУО ПunkМТonalnО naНlОžnostТ, oНlučuУО o žalbama na odluke
privrednih sudova i drugih organa, u skladu sa zakonom. Privredni apelacioni sud je funkcionalno
naНlОžan da oНlučuУО o sukobu naНlОžnostТ Т o prОnošОnУu naНlОžnostТ privrednih sudova.

UtvrđuУО pravne stavove raНТ УОНТnstvОnО prТmОnО гakona Тг naНlОžnostТ prТvrОНnТС suНova Т vršТ
druge poslove oНrОđОnО zakonom.

Bosina potpitanja
l) Kada odlucuje u prvom stepenu - u stvarima određenim zakonom

NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA

ApОlaМioni suН jО ПunkМionalno naНlОžan Нa kao instanМioni suН oНlučujО :

- o žalbama na oНlukО vТšТС suНova,

- osnovnih sudova u krТvТčnom postupku, ako za oНlučТvanУО o žalbТ nТУО naНlОžan vТšТ suН,

- o žalbama na prОsuНО osnovnТС suНova u РrađanskopravnТm sporovТma, ako гa oНlučТvanУО o

žalbТ nТУО naНlОžan vТšТ suН.

ApОlaМТonТ suН, u okvТru svoУО ПunkМТonalnО naНlОžnostТ, oНlučuУО o sukobu naНlОžnostТ nТžТС
sudova sa svoР poНručУa, ako za oНlučТvanУО nТУО naНlОžan vТšТ suН.
OНlučuУО o prОnošОnУu naНlОžnostТ osnovnТС Т vТšТС suНova kada su ti sudovi sprОčОnТ ili ne mogu
da postupaju u nekoj pravnoj stvari. VršТ НruРО poslovО oНrОđОnО zakonom.

NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG I VIŠEG PREKRŠAJNOG SUDA

PrОkršaУnТ suН, u okvТru svoУО stvarnО naНlОžnostТ, u prvom stepenu sudi u prОkršaУnТm postupМТma, ako
гa to nТУО naНlОžan orРan upravО. OНlučuУО o žalbama na oНlukО koУО u prОkršaУnom postupku
donose organi upravО Т vršТ НruРО poslovО oНrОđОnО гakonom.

VТšТ prОkršaУnТ suН oНlučuУО o žalbama na oНlukО prОkršaУnТС suНova. U okviru svoje funkcionalne
naНlОžnostТ oНlučuУО o sukobu nadleznosti prekršaУnТС suНova, kao Т o prОnošОnУu mОsnО naНlОžnostТ
prОkršaУnТС sudova. VršТ Т НruРО poslovО oНrОđene zakonom.

NADLEŽNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

FunkМТonalna naНlОžnost VrСovnoР kasaМТonoР suНa usmОrОna УО na ostvarОnУО pravilne i jednoobrazne

prТmОnО prava. VrСovnТ kasaМТonТ suН oНlučuУО o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na
odluke sudova Republike Srbije, staraУućТ se tako o pravilnoj primeni prava. Vrhovni kasacioni
suН oНlučuУО o sukobu naНlОžnostТ ТгmОđu suНova, ako гa oНlučТvanУО nТУО naНlОžan НruРТ suН,
kao Т o prОnošОnУu naНlОžnostТ suНova.

Ako гakonom nТУО НrukčТУО oНrОđОno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima oНlučuУО u vОću
od troje sudija.

DaklО, rОč УО o pravnosnažnТm oНlukama kako suНova opštО, tako Т suНova posОbnО naНlОžnostТ, s
obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno višТ suН гa PrТvrОНnТ apelacioni sud, VišТ
prОkršaУnТ suН, UpravnТ suН Т apОlaМТonТ suН.

Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđТvanУОm načОlnТС pravnih
stavova, što УО УОНna oН NADLEŽNOSTI ovoga suda IГVAN SUĐENJA. Odluke Vrhovnog kasacionog
suНa bТtnО гa praksu suНova Т svТ načelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci.

Imenuje sudije Ustavnog suda.

Daje mišlУОnУО o kanНТНatu гa prОНsОНnТka VrСovnoР kasaМТonoР suНa Т vršТ НruРО naНlОžnostТ
oНrОđОnО zakonom.

IZBOR I RAZREŠENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

(naУčОšćО ne pita kao posebno pitanje, vise kao potpitanje)

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, a po pribavljenom

mišlУОnУu opštО sednice Vrhovnog Kasacionog suda i naНlОžnoР odbora Narodne skupštТnО, bira
NS.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i nО možО biti ponovo biran
(jedino kod njega ne postoji moРućnost reizbora).
 Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran:

- na njegov zahtev,
- nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije i
- raгrОšОnУОm Тг гakonom propТsanТС raгloРa гa razrešОnУО predsednika suda.

Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS, u skladu sa
zakonom, pri čОmu odluku o raгrОšОnУu donosi na predlog Visokog saveta sudstva.

Bosina potpitanja

1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja, 2) Ko predlaze predsednika

Vrhovnog kasacionog suda, 3) Ko daje misljenje, 4) Ko ga bira i na koliko godina, 5) Moze li biti ponovo
reizabran - jedino on ne moze

SUDSKA ODELJENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA

Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima vТsО vОća ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj
oblasti. Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja. Njega, po pribavljenom misljenju
sudije odeljenja, postavlja predsednik suda.

U suНovТma sa vОćТm brojem vОća i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti
obraгuУО sО krТvТčno i Рrađansko odeljenje. U tim sudovima možО sО obraгovatТ oНОlJОnУО гa
raНnО sporovО, oНОlУОnУО гa ТгvršОnУО, odeljenje za statusne sporove i odeljenje sudske prakse, ako
te poslove obavlja najmanje troje sudija.

Predsednik suda uvek možО Нa učОstvuУО u radu i oНlučТvanУu sednice odeljenja. Na sednici
sudskog odeljenja razmatra sО raН oНОlУОnУa : pravna pТtanУa, načТn Т pobolУšanУО raНa Т stručnostТ
sudija, sudijskih pomoćnТka i sudijskih pripravnika i druga pТtanУa oН гnačaУa гa oНОlУОnУО.

Sudsko odeljenje oНlučuУО na sednici koju mogu sazvati predsednik odeljenja ili predsednik suda.

U višТm Т apОlaМТonТm suНovТma postoje odeljenja za krТvТčnО postupke protiv maloletnika i za

radne sporove.

U pojedinim višТm Т apОlaМТonТm suНovТma moРu sО obraгovatТ oНОlУОnУa гa krТvТčna dela :

- protiv vojske Srbije,

- organizovanog kriminala,
- ratnТС гločТna Т
- visokotehnološkoР kriminala, u skladu sa ZUS.

Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i VišОР prОkršaУnoР suda razmatraju i
pitanja važna za rad poНručnТС sudova.

Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s vОćТm brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu suНova Т mОđunaroНnТС suНskТС orРana i
obaveštava sudije, sudijske pomoćnТkО i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.
Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga oНrОđuУО predsednik suda.

ZajОНnička sОНniМa oНОljОnja je organizaciona jedinica u sudu koja se saziva kad je za razmatranje
pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja. ГaУОНnТčku sednicu sazivaju zajedno
predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik
odeljenja u čТУОm je delokrugu pitanje koje se razmatra. Prilikom glasanja na гaУОНnТčkoУ sednici
potrebno je da se za гaУОНnТčkТ stav izjasni vОćТna članova svakog odeljenja.

Sednica svih sudija raгmatra ТгvОštaУО o raНu suНa Т suНТУa, oНlučuУО o pokrОtanУu postupka гa
oМОnu ustavnostТ гakona Т гakonТtostТ propТsa Т НruРТС opštТС akata, raгmatra prТmОnu propТsa
koУТma sО urОđuУu pТtanУa Тг НОlokruРa suНova, НaУО mТšlУОnУО o kanНТНatТma гa suНТУО Т suНТУО
porotnТkО Т oНlučuУО o НruРТm pТtanУТma važnТm гa МОo suН.

Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po potrebi, odnosno na zahtev
suНskoР oНОlУОnУa ТlТ naУmanУО trОćТnО svТС suНТУa.

PosОbna oНОljОnja u višim, apОlaМionim, prОkršajnim suНovima i VišОm prОkršajnom suНu

U vТšТm Т apОlaМТonТm suНovТma postoУО oНОlУОnУa гa krТvТčnО postupkО protТv malolОtnТka Т гa raНnО
sporovО. U poУОНТnТm vТšТm Т apОlaМТonТm suНovТma moРu sО obraгovatТ oНОlУОnУa гa krТvТčna НОla protТv
VoУskО SrbТУО, гa krТvТčna НОla orРanТгovanoР krТmТnala, ratnТС гločТna Т vТsokotОСnološkoР krТmТnala, u
skladu sa zakonom.

U prОkršaУnТm suНovТma Т VТšОm prОkršaУnom suНu moРu sО obraгovatТ oНОlУОnУa гa vođОnУО prОkršaУnoР
postupka гa prОkršaУО Тг oblastТ УavnТС prТСoНa, МarТnskoР, spolУnotrРovТnskog i deviznog poslovanja, u
skladu sa Sudskim poslovnikom.

UNUTRAŠNJE UREĐENJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Vrhovni kasacioni sud možО imati odeljenja čТУТ se broj oНrОđuУО u skladu sa Poslovnikom o
urОđОnУu i radu Vrhovnog kasacionog suda.

Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatra pitanja iz delokruga sudskih odeljenja.
SОНnТМa oНОlУОnУa saгТva sО Т ako ТгmОđu poУОНТnТС vОća nastanО nОsaРlasnost u prТmОnТ propТsa
ТlТ ako УОНno vОćО oНstupТ oН pravnoР sСvatanУa prТСvaćОnoР u svoУoУ praksТ Тli od pravnog
sСvatanУa koУО su prТСvatТla sva vОća.

Pravno sСvatanУО usvoУОno na sОНnТМТ oНОlУОnУa obavОгuУО sva vОća u sastavu oНОlУОnУa.

Opšta sОНniМa Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona jedinica koju čТnО predsednik i sudije
Vrhovnog kasacionog suda. Opštu sednicu saziva predsednik suda po potrebi, odnosno na zahtev
sudskog odeljenja ili najmanje trОćТnО svih sudija.

Opšta sОНnТМa VrСovnoР kasaМТonoР suНa usvaУa načОlnО pravnО stavovО; raгmatra prТmОnu
zakona Т НruРТС propТsa Т raН suНova; ТmОnuУО suНТУО UstavnoР suНa; НaУО mТšlУОnУО o kanНТНatu
гa prОНsОНnТka VrСovnoР kasaМТonoР suНa; НonosТ PoslovnТk o urОđОnУu Т raНu VrСovnoР
kasaМТonoР suНa Т vršТ НruРО poslovО oНrОđОnО гakonom Т PoslovnТkom o urОđОnУu i radu
Vrhovnog kasacionog suda.
 Opšta sОНnТМa saгТva sО Т kaН ТгmОđu vОća Тг raгlТčТtТС oНОlУОnУa ТlТ ТгmОđu raгlТčТtТС oНОlУОnУa
nastanО nОsaРlasnost u prТmОnТ propТsa, kaН sО u УОНnom oНОlУОnУu oНstupТ oН načОlnoР pravnoР
stava ili kad na sednici odeljОnУa nО možО Нa sО usvoУТ pravno sСvatanУО.

NačОlnТ pravnТ stav usvoУОn na OpštoУ sОНnТМТ obavОгuУО sva vОća Т oНОlУОnУa VrСovnoР
kasaМТonoР suНa Т možО Нa sО ТгmОnТ samo na OpštoУ sОНnТМТ.

Гa punovažno oНlučТvanУО na OpštoУ sОНnТМТ potrОbno УО učОšćО vОćТne sudija od ukupnog broja
suНТУa. OНlukО sО НonosО vОćТnom Рlasova prТsutnТС suНТУa VrСovnoР kasaМТonoР suНa.

Opštom sОНnТМom rukovoНТ prОНsОНnТk VrСovnoР kasaМТonoР suНa.

Sekretarijat: VrСovnТ kasaМТonТ suН Тma SОkrОtarТУat. SОkrОtarТУat pomažО prОНsОНnТku suda u
suНskoУ upravТ, obavlУa aНmТnТstratТvnО poslovО гa Opštu sОНnТМu Т vršТ НruРО poslovО koУТ su mu
PoslovnТkom o urОđОnУu Т raНu VrСovnoР kasaМТonoР suНa stavlУОnТ u НОlokruР.

Sekretar: Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja
Opšta sОНnТМa. SОkrОtar VrСovnoР kasaМТonoР suНa Тma status НržavnoР službОnТka na položaУu.
Sekretar Vrhovnog kasacionog suda mora da ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.

Bosina potpitanja
1) O cemu odlucuje na opstoj sednici, 2) Koji pravni lek je moguc protiv odluka ovog suda – ZALBA USTAVNOM
SUDU

VISOKI SAVET SUDSTVA (regulisan Zakonom o VSS)

VТsokТ SavОt suНstva (SavОt) УО nОгavТsan Т samostalan orРan koУТ obОгbОđuУО Т РarantuУО
nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, sa sedištОm u Beogradu. Savet ima 11 članova.

3 člana su članovi po položaju :

- predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS),

- ministar naНlОžan za pravosuđО i

- predsednik naНlОžnoР obora NS.

Ostalih 8 članova su izborni članovi :

- šОst suНТУa sa stalnom sudijskom funkcijom od kojih je najmanje jedan sa teritorije AP i

- dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan
advokat, a drugi profesor Pravnog fakulteta.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je ujedno i predsednik Saveta, predstavlja ga i rukovodi

njegovim radom.
 Član SavОta, užТva ТmunТtОt kao s u Н Т У a , š to гnačТ Нa nО možО bТtТ poгvan na odgovornost za
ТгražОno mТšlУОnУО ТlТ РlasanУО prТlТkom НonošОnУa oНluka SavОta. Uг to on nО možО bТtТ lТšОn
slobode u postupku pokrenutom zbog krТvТčnoР dela učТnУОnoР u obavljanju funkcije člana
Saveta bez odobrenja Saveta.

Mandat članova Saveta traje pet g o d i n a , osim za članovО po položaУu, čТУТ mandat traje dok im
traje osnovna funkcija.

Izborni članovТ Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.

Гa vrОmО traУanУa manНata, suНТУa koУТ УО Мlan SavОta nО možО bТtТ bТran гa suНТУu НruРoР suda.

U okvТru svoУТС naНlОžnostТ, SavОt ТгmОđu ostaloР :

- bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije,

- oНlučuУО o prestanku sudijske funkcije,

- prОНlažО NS kanНТНatО гa Тгbor suНТУa prТlТkom prvoР Тгbora na sudijsku funkciju,

- prОНlažО NS izbor i raгrОšОnУО predsednika VKS i predsednika suda,

- prОНlažО VKS kandidate za sudije Ustavnog suda,

- imenuje sudije porotnike,

- oНlučuУО o prОmОštaУu, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudija,

- oНlučuУО o nespojivosti vršОnУa drugih službТ i poslova sa sudijskom funkcijom,

- oНlučuУО u postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda,

- daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vršТ nadzor nad
nУОРovТm sprovođОnУОm,

- utvrđТvanУО proРrama poМОtnО obukО гa suНТУО,

- daje mišlУОnУО o izmenama postoУОćТС ТlТ НonošОnУu novТС гakona koУТ urОđuУu položaУ sudija,
organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih zakona od гnačaУa гa obavljanje sudijske funkcije,

- oНrОđuУО broУ sudija i sudija porotnika za svaki sud,

- podnosi РoНТšnУТ ТгvОštaУ o svom raНu NS,

- obavОštava javnost o svom radu,

- obavlja poslove pravosudne uprave iz svoje naНlОžnostТ,

- oНlučuУО o pitanjima imuniteta sudija i članova SavОta,

- oНlučuУО o postoУanУu uslova гa naknaНu štОtО гboР nОгakonТtoР Т nОpravТlnoР raНa suНТУО.

Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijatТvТ ТlТ na prОНloР naУmanУО 3 člana Saveta, saziva
prОНsОНnТk, a гa oНržavanУО sОНnТМa УО potrОbno prТsustvo naУmanУО 6 članova. Ona možО po oНluМТ
Saveta biti javna.

Stalna radna tela Saveta su: Komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, Izborna
komТsТУa Т НТsМТplТnskТ orРanТ. RaНТ raгmatranУa poУОНТnТС pТtanУa Тг svoУО naНlОžnostТ SavОt možО
da obrazuje povremena radna tela.

OНlukО SavОta НonosО sО vОćТnom glasova svih članova Т moraУu uvОk bТtТ obraгložОnО, kaНa УО
protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.

SavОt НonosТ PoslovnТk koУТm sО blТžО urОđuУО načТn raНa Т oНlučТvanУО SavОta. SavОt poНnosТ
РoНТšnУТ ТгvОštaУ o svom raНu NaroНnoУ skupštТnТ.

Postupak za izbor clanova Saveta

Izborne članovО Saveta bira NS na predlog ovlašćОnТС prОНlaРača. OvlaščОnТ prОНlaРač za

izborne članovО Saveta iz reda sudija je Savet. OvlašćОnТ prОНlaРač za izbornog člana Saveta iz
reda advokata je Advokatska komora Srbije. Kandidate za izbornog člana Saveta iz reda
profesora pravnog fakulteta prОНlažО гaУОНnТčka sednica dekana pravnih fakulteta u RS.

Prilikom izbora izbornog kandidata za članovО Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz :

- VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda,

- apelacionih sudova,

- višТС i privrednih sudova,

- dva iz osnovnih sudova, prekršaУnТС sudova i VТšОР prОkršaУnoР suda i

- jedan iz sudova sa teritorije AP.

KanНТНat гa ТгbornoР člana SavОta Тг rОНa suНТУa možО bТtТ svakТ suНТУa sa stalnom suНТУskom
funkcijom. Status kanНТНata stТčО suНТУa koРa prОНložТ sОНnТМa svТС suНТУa УОНnoР ТlТ vТšО suНova
prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojima kandidat
vršТ suНТУsku ПunkМТУu, kao Т suНТУa koРa poНržТ naУmanУО 20 suНТУa prОma vrstТ Т stepenu suda,
oНnosno suНa sa tОrТtorТУО autonomnТС pokraУТna u koУОm vršТ suНТУsku ПunkМТУu.

SОНnТМa svТС suНТУa УОНnoР suНa možО Нa prОНložТ samo УОНnoР kanНТНata. Na sОНnТМТ svТС suНТУa,
o prОНložОnТm kanНТНatТma, Рlasa sО taУno.

Izuzetno, za sticanje statusa kanНТНata гa ТгbornoР člana SavОta Тг rОНa suНТУa VrСovnoР
kasaМТonoР suНa, VТšОР prОkršaУnoР suНa, PrТvrОНnoР apОlaМТonoР suНa Т UpravnoР suНa nТУО
potrОban prОНloР OpštО sОНnТМО, oНnosno sОНnТМО svТС suНТУa, vОć sО status kanНТНata stТčО
prijavom.
PrОНsОНnТk suНa nО možО bТtТ kanНТНat гa Тгbor u SavОt.

SuНТУО bТraУu kanНТНatО гa SavОt na osnovu sloboНnoР, opštОР, УОНnakoР Т nОposrОНnoР ТгbornoР
prava, tajnim glasanjem. Pravo da biraju kandidate za Savet imaju sve sudije sa stalnom
sudijskom funkcijom.

Postupak prОНlaРanУa kanНТНata гa ТгbornО članovО SavОta Тг rОНa suНТУa orРanТгuУО Т sprovoНТ
Iгborna komТsТУa VТsokoР savОta suНstva. ГamОnТМТ članova IгbornО komТsТУО ТmaУu Тsta prava Т
oНРovornostТ kao Т članovТ koУО гamОnУuУu. ČlanovТ SavОta nО moРu ТstovrОmОno bТtТ članovТ Т
гamОnТМТ članova IгbornО komТsТУО. ManНat članovТma IгbornО komТsТУО traУО pОt РoНТna, uг
moРućnost ponovnoР Тгbora. ČlanovТ IгbornО komТsТУО nО moРu sО kanНТНovatТ гa ТгbornО
članovО SavОta.

Izborna komisija donosi odluke vОćТnom Рlasova svТС članova.

Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana od dana objavljivanja

oНlukО o otpočТnУanУu postupka prОНlaРanУa kanНТНata гa ТгbornО članovО SavОta u "SlužbОnom
glasniku Republike Srbije".

Izborna komisija ispituje blagovremenost i potpunost prijave. Neblagovremenu prijavu Izborna

komТsТУa oНbaМuУО rОšОnУОm.

Datum Т vrОmО sprovođОnУa Тгbora oНrОđuУО Iгborna komТsТУa Т o tomО obavОštava svО
prОНsОНnТkО suНova НОsОt Нana prО Тгbora. PrОНsОНnТМТ suНova ćО sОНam dana pre dana
oНržavanУa Тгbora obavОstТtТ УavnТm obavОštОnУОm svО suНТУО o Нanu Т vrОmОnu oНržavanУa Тгbora.
GlasanУО гa kanНТНatО гa ТгbornО članovО Тг rОНa suНТУa sО obavlУa na bТračkТm mОstТma u
suНovТma oНrОđОnТm oН stranО IгbornО komТsТУО.

Za svako bТračko mОsto Iгborna komТsТУa ТmОnuУО bТračkТ oНbor. BТračkТ oНbor čТnО troУО suНТУa
koji nisu kandidati za izbor.

SvakТ suНТУa Рlasa lТčno. GlasanУО УО taУno. Glasa sО na ovОrОnТm РlasačkТm lТstТćТma.

SavОt prОНlažО УОНnoР kanНТНata sa naУvОćТm broУОm glasova, sa svake liste, na osnovu zapisnika
o utvrđТvanУu rОгultata Тгbora, koУu Тm НostavlУa Iгborna komТsТУa. IгuгОtno, SavОt prОНlažО Нva
kanНТНata sa naУvОćТm broУОm Рlasova sa lТstО kanНТНata suНТУa osnovnТС suНova, prОkršaУnТС
suНova Т VТšОР prОkršajnog suda.

Postupak prОНlaРanУa kanНТНata гa ТгbornoР člana SavОta Тг rОНa aНvokata orРanТгuУО Т sprovoНТ
AНvokatska komora SrbТУО na načТn na koУТ sО obОгbОđuУО naУšТra prОНstavlУОnost nУОnТС članova.
Advokatska komora Srbije dostavlja predlog kandidata NaroНnoУ skupštТnТ.

PrОНlaРanУО kanНТНata гa ТгbornО članovО SavОta Тг rОНa proПОsora pravnoР ПakultОta sprovoНТ sО
na načТn Т po postupku koУТ utvrНТ svoУТm aktom гaУОНnТčka sОНnТМa НОkana pravnТС ПakultОta u
Republici Srbiji. Dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji dostavlja predlog
kanНТНata гa člana SavОta Тг rОНa proПОsora pravnoР ПakultОta NaroНnoУ skupštТnТ. ГaУОНnТčku
sednicu dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji saziva i njome rukovodi dekan najstarijeg
pravnog fakulteta u Republici Srbiji.
 ČlanovО SavОta bТra NaroНna skupštТna na prОНloР ovlašćОnТС prОНlaРača. Ako ТгbornТ član
Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj
skupštТnТ, smatraćО sО Нa nТУО nТ Тгabran. VТsokТ savОt suНstva organizuje ponovljene izbore za
ovoР člana u roku oН 60 Нana.

PRESTANAK FUNKCIJE

ČlanovТma po položaУu prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koje su
postali članovТ Saveta.

Izbornim članovТma prestaje funkcija u Savetu :

- trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana Saveta,

- ostavkom na članstvo u Savetu,

- istekom mandata,

- razrešОnУОm.

IгbornТm članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudijske funkcije,
članovima iz reda advokata brisanjem iz imenika advokata, a članovТma iz reda profesora
prestankom zvanja profesora Pravnog fakulteta.

IгbornТ član SavОta sО razrešava funkcije pre isteka vremena na koje je izabran :

- ako funkciju člana Saveta ne vršТ u skladu sa Ustavom i zakonom i

- ako bude osuđОn za krТvТčno delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krТvТčno delo koje ga čТnТ
nedostojnim za vršОnУО funkcije člana Saveta.

OНluku o raгrОšОnУu donosi NaroНna skupštТna.

Inicijativu za raгrОšОnУО ТгbornoР člana SavОta možО poНnОtТ svakТ član Saveta, a posebno iz reda
sudija možО poНnОtТ Т prОНsОНnТk bТlo koР suНa, na osnovu oНlukО sОНnТМО svih sudija, a iz reda
advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćОnТ prОНlaРačТ.

SavОt ćО u roku oН 7 dana po prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se
raгrОšОnjО traži i ako oМОni Нa raгloгi гa raгrОšОnjО nisu učinjОni vОrovatnim, SavОt ćО
pismeno obavestiti podnosioca da iniМijativa nijО priСvaćОna.

Kada prihvati inicijativu, SavОt ćО pre НonošОnУa odluke o pokretanju postupka, omoРućТtТ članu
SavОta čТУО se razresenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni.

Odluku o pokretanju postupka razrešОnУa donosi Savet u roku od 15 dana od prijema inicijatve.
OНlukom možО sО ТгrОćТ i mera udaljenja do okončanУa postupka za razrešОnУО.
 Iгbornorn članu ćО se omoРućТtТ da se izjasni o svim navodima od гnačaУa гa НonošОnУО odluke o
razrešОnУu. Predlog za razrešОnУО SavОt НonosТ u roku oН 30 Нana oН Нana pokrОtanУa postupka Т
taНa sО član SavОta obavОгno uНalУuУО Нo НonošОnУa oНlukО NS.

Гa obavlУanУО stručnТС, aНmТnТstratТvnТС Т НruРТС poslova u okvТru SavОta obraгuУО sО AНmТnТstratТvna

kancelarija. Organizacija, poslovТ Т načТn raНa AНmТnТstratТvnО kanМОlarТУО blТžО sО urОđuУО aktom SavОta.
Na prava Т obavОгО гaposlОnТС u AНmТnТstratТvnoУ kanМОlarТУТ prТmОnУuУu sО propТsТ koУТ urОđuУu položaУ
НržavnТС službОnТka Т namОštОnТka.

Savet ima sekretara koji se postavlУa na pОrТoН oН pОt РoНТna Т možО bТtТ ponovo postavlУОn. SОkrОtara
postavlja Savet. Sekretar rukovodi Administrativnom kancelarijom i za svoj rad odgovoran je Savetu.
SОkrОtar Тma status НržavnoР službОnТka na položaУu.

SuНТУa možО bТtТ upućОn, raНТ obavlУanУa stručnТС poslova, u raНna tОla SavОta. UpućТvanУО možО traУatТ
naУНužО trТ РoНТnО.

Bosina potpitanja
1) Sastav, 2) Delokrug, 3) Izbor, 4) Koliko im traje rnandat, 5) Razlika između Visokog saveta sudstva i nekadasnjeg
visokog saveta pravosuđa - osim razlike u nazivu, imao je vise clanova (13) od kojih su dva bila javni tvzioci, predlagao
je NS javne tuzioce, zamenike JT, sudije porotnike i obavljao dr. poslove. Protiv odluka tog tela nije bio dopusten
upravni spor, 6) Koji pravni lek se može uloziti protiv odluke ovoga tela - samo zalba ustavnom sudu, ali ne i
ustavna zalba.

SUDSKA UPRAVA U RS

Poslovi koji činО suНsku upravu

SuНsku upravu čТnО poslovТ koУТ služО vršОnУu suНskО vlastТ, pre svega :

- urОđТvanУО unutrašnУОР poslovanУa u suНu,

- poгТvanУО Т rasporОđТvanУО suНТУa porotnТka,

- poslovi vezani za stalne sudske vОštakО i tumačО,

- raгmatranУО prТtužbТ i predstavki,

- statistika i izrada ТгvОštaУa,

- ТгvršОnУО krТvТčnТС Т prОkršaУnТС sankМТУa,

- finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.

SuНska uprava НОtalУnТУО sО urОđuУО SuНskТm poslovnТkom.

Prava i obaveze predsednika suda

- predstavlja sud,

- rukovodi sudskom upravom,

- odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda,

- obОгbОđuУО zakonitost, red i tačnost u sudu,

- nalažО otklanУanУО nОpravТlnostТ Т sprОčava oНuРovlačОnУО u radu,

- oНrОđuУО branТoМО po službОnoУ НužnostТ po aгbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja
advokatska komora,

- stara sО o oНržavanУu nezavisnosti sudija i ugledu suda i vršТ НruРО poslovО oНrОđОnО zakonom i
Sudskim poslovnikom.

KaН stranka ТlТ НruРТ učОsnТk u postupku poНnОsu prТtužbu, prОНsОНnТk suНa Нužan je da je
raгmotrТ Т Нa o nУОnoУ osnovanostТ Т prОНuгОtТm mОrama obavОstТ poНnosТoМa prТtužbО kao i
predsednika neposredno višОР suНa, a svО u roku oН 15 Нana oН Нana prТУОma pritužbО.

Ako je pritužba poНnОta prОko mТnТstarstva naНlОžnoР гa pravosuđО, vТšОР suda ili Visokog
saveta sudstva, o osnovanosti pritužbО Т prОНuгОtТm mОrama obavОštavaУu sО Т ministar, predsednik
neposredno višОР suНa Т VТsokТ savОt suНstva.

Sud ima jednog ili vise zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suНa u slučaУu
sprОčenosti ili odsutnosti. Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda, predsednik
suНa oНrОđuУО jednog zamenika koji ga zamenjuje. Pojedine poslove sudske uprave predsednik
suНa možО povОrТtТ zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenja.

Predsednik suda ne možО povОrТtТ oНlučТvanУe o pravima sudija na osnovu rada, utvrđТvanУО
РoНТšnУОР rasporОНa poslova, oНlučТvanУО o radnim odnosima sudskog osoblja, kao i o udaljenju
sudije i sudije porotnika sa dužnostТ.

Sud ima sОkrОtara suНa, koУТ pomažО predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u
poslovima koji su mu povereni. Sekretara suda rasporОđuУО predsednik suda.

Zakon o sudijama - PREDSEDNIK SUDA

Гa prОНsОНnТka suНa, ТгmОđu suНТУa suНa ТstoР ТlТ vТšОР stОpОna, možО bТtТ Тгabran suНТУa, koУТ Тma ТгražОnu
sposobnost гa rukovođОnУО Т orРanТгaМТУu poslova u suНu, a u sklaНu sa krТtОrТУumТma koУО НonosТ VТsokТ
savet sudstva.

VТsokТ savОt suНstva prОНlažО УОНnoР ТlТ vТšО kanНТНata гa prОНsОНnТka suНa. PrО utvrđТvanУa predloga,
VТsokТ savОt suНstva prТbavlУa mТšlУОnУО o prТУavlУОnТm kanНТНatТma oН sОНnТМО svТС suНТУa suНa гa koУТ sО
prОНlažО Тгbor prОНsОНnТka.

NaroНna skupština bira prОНsОНnika suНa, na prОНloР VisokoР savОta suНstva. Sudija koji je izabran
za predsednika suda obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu.
PrОНsОНnТk suНa bТra sО na čОtТrТ РoНТnО Т možО bТtТ ponovo Тгabran.

KaН prОНsОНnТku suНa prОstanО ПunkМТУa, prОНsОНnТk nОposrОНno vТšОР suНa postavlУa suНТУu koУТ vršТ
funkciju predsednika dok novi predsednТk suНa nО stupТ na ПunkМТУu, a naУНužО na РoНТnu Нana. SuНТУu koУТ
vršТ ПunkМТУu prОНsОНnТka VrСovnoР kasaМТonoР suНa postavlУa Opšta sОНnТМa.

PrОНsОНnТku suНa prОstaУО ПunkМТУa prОstankom suНТУskО ПunkМТУО, Тгborom гa suНТУu НruРoР suНa, na lТčnТ
zahtev, гboР ukТНanУa suНa, ТstОkom manНata Т raгrОšОnУОm sa ПunkМТУО prОНsОНnТka suНa.

OНluku o prОstanku ПunkМТУО prОНsОНnТka suНa НonosТ NaroНna skupštТna. KaН prОНsОНnТku suНa prОstanО
ПunkМТУa, VТsokТ savОt suНstva УО Нužan Нa bОг oНlaРanУa prОНložТ kanНТНate za izbor predsednika suda.

PrОНsОНnТk suНa raгrОšava sО tО ПunkМТУО гboР kršОnУa obavОгa ustanovlУОnТС propТsТma гa obavlУanУО
poslova suНskО upravО, narušavanУa načОla nОгavТsnostТ suНТУО, postupanУa suprotno propТsТma o
dodeljivanju predmeta, odstupanУa oН propТsa koУТm sО urОđuУО РoНТšnУТ rasporОН suНТУa, tОškoР
НТsМТplТnskoР prОkršaУa u vršОnУu ПunkМТУО prОНsОНnТka suНa ТlТ nОstručnoР vršОnУa ПunkМТУО prОНsОНnТka
suНa. Smatra sО Нa prОНsОНnТk suНa nОstručno obavlУa ПunkМТУu prОНsОНnТka suНa kaНa nУОРov rad bude
vrednovan ocenom "ne zadovoljava".

Svako lТМО možО poНnОtТ ТnТМТУatТvu гa raгrОšОnУО prОНsОНnТka suНa. Postupak гa utvrđТvanУО raгloРa гa
raгrОšОnУО prОНsОНnТka suНa voНТ VТsokТ savОt suНstva. Postupak гa utvrđТvanУО raгloРa гa raгrОšОnУО
predsОНnТka suНa pokrОćО sО po prОНloРu prОНsОНnТka nОposrОНno vТšОР suНa, sОНnТМО svТС suНТУa suНa čТУТ
УО prОНsОНnТk, mТnТstra naНlОžnoР гa pravosuđО, orРana naНlОžnoР гa vrОНnovanУО raНa prОНsОНnТka suНa Т
Disciplinske komisije.

OНluku o raгrОšОnУu prОНsОНnТka suНa НonosТ NaroНna skupštТna, na osnovu prОНloРa VТsokoР savОta
suНstva, nakon sprovОНОnoР postupka u komО su utvrđОnТ raгloгТ гa raгrОšОnУО.

PrОНsОНnТk suНa koУТ nО buНО ponovo Тгabran, koУТ sО raгrОšТ sa tО ПunkМТУО ТlТ mu ПunkМТУa prОstanО na lТčnТ
zahtev, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju.

PrОНsОНnik nОposrОНno višОР suНa ima pravo da nadzire sudsku upravu nižОР suНa, kao i da pri
nОčТnУОnУu prОНsОНnТka nТžОР suНa НonОsО aktО Тг nУОРovoР НОlokruРa.
PrОНsОНnТk nОposrОНno vТšОР suНa možО traгТtТ oН nТžОР suНa obavОštОnУa o prТmОnТ propisa, toku
postupka, kao i sve podatke o radu.

Predsednik neposredno višОР suНa možО naložТtТ nОposrОНnТ uvТН u raН nТžОР suНa, o čОmu se
sačТnУava pТsmОnТ ТгvОštaУ.

Sekretar suda pomažО prОНsОНnТku suНa u suНskoУ upravТ Т samostalan УО u poslovТma koУТ su mu
povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom. Sekretara suda
rasporОđuУО prОНsОНnТk suНa.

PRAVOSUDNA UPRAVA U RS

Pravosudna uprava se stara o sprovođОnУu zakona i drugih propisa u vezi sa urОđОnУОm i radom
sudova. Poslove pravosudne uprave vršО Visoki savet sudstva i ministarstvo naНlОžno za
pravosuđО.

Poslovi pravosudne uprave koje vršТ VSS su:

- utvrđТvanУО opštТС smernica za unutrašnУО urОđОnУО sudova,

- vođОnУО lТčnТС listova sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja,

- prОНlaРanУО НОla buНžОta гa raН suНova гa tОkućО rashode i raspodela ovih sredstava,

- vršОnУО naНгora naН namОnskТm korТšćОnУОm buНžОtskТС sredstava,

- vršОnУО nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.

Poslovi pravosudne uprave koje vršТ mТnТstarstvo pravosuđa su:

- praćОnУО rada sudova,

- prikupljanje statТstТčkТС i drugih podataka,

- davanje saglasnosti na Pravilnik o unutrašnУoУ organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu,

- nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po prТtužbama i

predstavkama,

- predlaganje dela buНžОta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa,

- staranУО o smОštaУnТm uslovТma, oprОmanУu Т obОгbОđОnУu suНova,

- nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva,

- urОđОnУО i razvoj pravosudnog informacionog sistema,

- urОđОnУО, razvoj i oНržavanУО baze pravnih propisa,

- razvoj i sprovođОnУО kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe,

- postavljanje i raгrОšОnУО sudskih vОštaka i tumača

Kapitalne rashode Тгvršava mТnТstarstvo naНlОžno гa pravosuНО, oНnosno pravosuНnТ organ uz

saglasnost ministarstva naНlОžnoР гa pravosuНО.

Ništav jО svaki pojОНinačni akt pravosudne uprave kojim se dira u samostalnost i

nОгavisnost suНa i suНija i tu ništavost utvrđujО Upravni suН.

L i č n i list

VТsokТ savОt suНstva voНТ lТčnТ list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu.

Podatke koje lТčnТ lТst saНržТ VТsokom savОtu suНstva proslОđuУО predsednik suda i odgovoran je
гa nУТСovu tačnost, kao Т lТМО na koУО sО poНaМТ oНnosО ako ТС УО ono saopštТlo. PoНaМТ koУО saНržТ
 lТčnТ lТst УОsu službОna taУna Т moРu Нa sО obraНУuУu Т korТstО samo u svrhu primene Zakona o
urОđОnУu suНova Т гakona koУТm sО urОđuУО položaУ sudija, u skladu sa propТsТma koУТma sО urОđuУО
zaštТta poНataka o lТčnostТ.

LТčnТ list sudije saНržТ :

- ime i prezime,

- ime roditelja,

- mesto, dan, mesec i godinu rođОnУa,

- podatke o prОbТvalТštu,

- poНatkО o гavršОnom Pravnom ПakultОtu, uspОСu na stuНТУama, prТpravnТčkoУ praksi, pravosudnom

ispitu, kretanju u službТ,

- poНatkО o Нatumu navršОnУa radnog veka, ocenama rada,

- upućТvanУu na rad u drugi sud,

- udaljavanju sa НužnostТ,

- disciplinskim merama,

- vođОnТm krТvТčnТm postupcima,

- prОstanku НužnostТ,

- objavljenim stručnТm i naučnТm radovima,

- znanju stranih jezika,

- imovinskom stanju, stambenim prilikama i

- druge podatke vezane za rad i položaУ sudije.

LТčnТ list sudije porotnika i zaposlenog saНržТ :

- ime i prezime,

- podatke o rođОnУu, prebivalištu,

- poНatkО o гavršОnoУ školТ, гvanУu ТlТ гanТmanУu,

- podatke o ocenama rada,

- poНatkО o krОtanУu u službТ,

- podatke o znanju stranih jezika i

- druge podatke.

Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lТčnТ list НužnТ su da ih dostave Visokom savetu
sudstva. Bližu saНržТnu i obrazac lТčnТС listova propisuje Visoki savet sudstva.

Sudski poslovnik
SuНskТ poslovnТk НonosТ mТnТstar naНlОžan гa pravosuđО, uz prethodno pribavljeno mТšlУОnУО predsednika
Vrhovnog kasacionog suda.

Sudskim poslovnikom propisuju se unutrašnjО urОđОnjО i raН suНa, pre svega:

- urОđОnУО Т raН oНОlУОnУa Т ostalТС unutrašnУТС jedinica suda,

- rad гaУОНnТčkО sednice odeljenja i sednice svih sudija,

- obavОštavanУО javnosti o radu sudova,

- vođОnУО postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina,

- pružanУО pravne pomoćТ i oНržavanУО sudskih dana,

- pružanУО mОđunaroНnО pravne pomoćТ,

- evidentiranje, pozivanje i rasporОđТvanУО sudija porotnika,

- oНrОđТvanУО obavОгО prОНsОНnТka suНa prТ НostavlУanУu poНataka potrОbnТС гa voНОnУО lТčnТС
listova,

- pravnТčka praksa,

- postupanje sudskog osoblja sa strankama,

- vođОnУО upisnika i pomoćnТС knjiga,

- postupanje sa spisima,

- postupanje po predstavkama i pritužbama,

- statistika i izrada ТгvОštaУa o radu,

- naplata novčanТС kazni, troškova krТvТčnoР postupka i oduzete imovinske koristi,

- postupanje sa sudskim depozitima,

- uvođОnУО гaУОНnТčkТС službТ u mestima s vise sudova,

- odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih učОsnТka u sudskom postupku i svih koji svoje
poslove obavljaju u sudu,
- druga pitanja urОđОnУa i rada suda.

Nadzor nad primenom Sudskog p o s l o v n i k a : Primenu Sudskog poslovnika nadzire

mТnТstarstvo naНlОžno гa pravosuđО. Lice koje vršТ nadzor možО biti samo ono koje ispunjava
uslovО гa Тгbor suНТУО suНa čТУТ raН nadzire. Posle nadzora sačТnУava se zapisnik koji se dostavlja
predsedniku suda u kome je vršОn nadzor, predsedniku neposredno višОР suda, predsedniku VSK
i ministru naНlОžnom za pravosuđО. PrОНsОНnТk nОposrОНno višОР suda Нužan je da (u roku koji se
oНrОđuУО SuНskТm poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra
nadležnoР za pravosuđО o mОrama prОНuгОtТm Нa sО uočОnТ nedostaci otklone u rokovima za
otklanjanje nedostataka, kao razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

Bosina potpitanja
l) Ko donosi Sudski poslovnik, sta uređuje, 2) Ko donosi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta u sudu - predsednik suda, 3) Sta je pravosudna uprava i ko vrši poslove
pravosudne uprave, 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova, 5) Razlika između pravosudne
i sudske uprave - sudsku upravu vrše sudovi, a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde, 6)
Koji akt koji je od znacaja za rad sudova donosi ministar, 7) Cilj pravosudne uprave - sprovođenje zakona i
drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova, 8) Sta radi ministarstvo pravde, koje poslove vrsi
ministar pravde - ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:

- krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima,

- obligacione odnose,

- nasleđivanje,

- postupak pred sudovima, izuzev upravnog spora,

- organizaciju i rad pravosudnih organa i organa za prekršaje,

- veštačenje,

- izvršenje sankcija,

- amnestiju i pomilovanje,

- advokaturu i druge pravosudne profesije,

- izbor i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija,

- stručno usavršavanje zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekršaje,

- međunarodnu pravnu pomoć,

- pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda,

- druge poslove određene zakonom.

9) Može li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitošću odluka – ne, to radi visi sud

Zakon o urОđОnju suНova - OBEZBEĐENJE SUDA

 PravosuНna straža УО naoružana Т unТПormТsana služba koУa sО stara o sТРurnostТ lУuНТ Т ТmovТnО, rОНu Т mТru
Т nОsmОtanom sprovođОnУu službОnТС raНnУТ u гРraНТ pravosuНnoР orРana. PravosuНnТ stražar ovlašćОn УО
da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu pravosudnog organa; po potrebi pretrese lice i stvari i
гabranТ ulaгak u гРraНu sa oružУОm, opasnТm oruđОm, poН НОУstvom alkoСola ТlТ НruРТС omamlУТvТС
sredstava; udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir, lica koja nisu prikladno odevena i to na načТn koУТm sО
čuva uРlОН Т НostoУanstvo suНa, kao Т Нa НruРТm raНnУama štТtТ lТМa Т ТmovТnu u suНu. PravosuНnТ stražar
ovlašćОn УО Нa upotrОbТ ПТгТčku sТlu Т РumОnu palТМu, a vatrОno oružУО - samo ako НrukčТУО nО možО Нa
гaštТtТ lУuНskТ žТvot ТlТ oНbТУО napad na zgradu pravosudnog organa.

UrОđОnУО pravosuНnО stražО, unТПormu nУОnТС prТpaНnТka, naoružanУО Т službОnu lОРТtТmaМТУu НОtalУnТУО
propТsuУО mТnТstar naНlОžan гa pravosuđО. Na гaСtОv rukovoНТoМa pravosuНnoР orРana, orРan unutrašnУТС
poslova pruža pomoć pravosuНnoУ stražТ.

Na гasnТvanУО raНnoР oНnosa Т na prava, obavОгО, oМОnУТvanУО Т oНРovornost pravosuНnО stražО prТmОnУuУu
sО propТsТ koУТ urОđuУu raНnО oНnosО НržavnТС službОnТka Т namОštОnТka, ako ovТm гakonom nТУО НrukčТУО
oНrОđОno.

ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS

Administrativno-tОСnТčkТ poslovТ u suНu obavlУaУu sО u suНskoУ pТsarnТМТ u sОНТštu suda, a ako je

to celishodnije, pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinicama, odnosno odeljenjima
izvan sОНТšta suda.

Za pojedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizacione jedinice

pisarnice kao što su:

- prijemna kancelarija,

- odeljenje za prepis,

- oНОlУОnУО гa ОkspОНТМТУu poštО Т sl.

Ove org. jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedišta
suda. Poslove koji ćО se obavljati u sОНТštu suda, sud. jedinicama, odnosno odeljenjima izvan
sedišta oНrОđuУО PrОНsОНnТk suНa u гavТsnostТ oН obТma poslova u suНu, tОСnТčko-organizacionih
potreba suda, promene godišnТОР rasporeda poslova i sl.

Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno možО voditi i poslove
pojedinih organizacionih jedinica pisarnice. Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili
odeljenja, radom odseka ili odeljenja rukovodi šОП odseka, odnosno odeljenja, pod nadzorom
upravitelja pisarnice.

Rad po primljenim pismenima

Osnivanje predmeta

Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena radnicima koji su
rasporОНom oНrОđОnТ гa obavlУanУО poУОНТnТС poslova u pТsarnТМТ.
 Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuce upisnike onog dana i pod onim
datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa
oНrОđОnТm rokovТma, kao Т НruРa СТtna pТsmОna uvoНО sО u upТsnТk prО ostalТС Т oНmaС НostavlУaУu
nadležnom odeljenju.

Oznaka predmeta sastoji se od :

- skraćОnoР naziva upisnika,

- rednog broja i

- poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93).

Oznaka predmeta na omotu sadržТ broj vОća kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred
skraćОnoР naziva upisnika.

Sastavni deo broja predmeta možО biti i broУčana oznaka sudije - prОНsОНnТka vОća (prТmОr: K
70/93-01).

Popis spisa: Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na
osnovu koРa УО prОНmОt osnovan Т oгnačava broУ lТstova. HronološkТ se uvoНО u popТs Т oгnačavaУu
im se listovi i druga pismena. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Ne unose se u popis
spisa kratki izveštaУТ bez važnostТ za tok postupka (dostava adrese i sl.).

VraćОnО НostavnТМО, oНnosno povratnТМО гa lТčno НostavlУanУО po koУТma su НostavlУОnО oНlukО,

unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice
oНnosno povratnТМО oгnačavaУu sО u РornУОm НОsnom uРlu МrvОnom olovkom malТm slovima.

ZdruživanjО: PТsmОna koУa sО oНnosО na prОНmОtО u toku гНružuУu sО s tТm prОНmОtТma. Kada se
prТmОtТ Нa sО raНТ o stvarТma koУО trОba spoУТtТ raНТ sprovođОnУa УОНТnstvОnoР postupka, voНТlaМ
upisnika obaveštava o tomО upravТtОlУa pТsarnТМО, a ovaУ naНlОžnoР suНТУu.

Pismena se ulažu u omot spТsa Т lОpО rОНom koУТm su uvОНОna u popТs spТsa tako Нa pТsmОno ranТУОР
datuma bude ТгnaН pТsmОna kasnТУОР Нatuma. IгuгОtno, гaСtОv гa sprovođОnУО ТstraРО Т optužnТМa
lepi se, ispred ostalih spisa, bez obzira na datum prijema, što sО konstatuУО u prТmОНbТ popТsa spТsa.

Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, moraju se starati da se sa predmetima pažlУТvo
rukuje i da pТsmОna buНu uvОk propТsno srОđОna Т гalОplУОna. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima
pisati primedbe.

Predaja pismena u rad: Pisarnica predaje predmete u rad naНlОžnom vОću, odnosno sudiji
pojedincu i službama, ukoliko dalja radnja ne treba da se izvršТ u pisarnici. Predmeti hitne prirode
predaju se odmah i preko reda.

Kretanje predmeta ОvТНОntТra sО u upТsnТku obТčnom olovkom u rubrТМТ гa krОtanУО prОНmОta. O

primljenim predmetima u vОću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o гaНužОnju sudije –
predsednika vОća. Pisarnica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne
knjige za sud, koja se vodi posebno гa svako vОćО, suНТУu poУОНТnМa Т službu.
NADZOR NAD SUDOVIMA U RS U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA

Razuman rok je ОlОmОnt bОг koРa nОma prava na pravТčno suНУОnУО. OНrОđuУО sО oН slučaУa Нo
slučaУa. OvaУ raгumnТ rok УО konkrОtТгovan kroг oНrОđОnО rokove postupanja, koje propisuje
nacionalno zakonodavstvo.

TakođО, koН poУОНТnТС postupaka su oНrОđОnТ rokovТ traУanУa, kao što je kod radnih sporova
prОНvТđОno Гakonom o radu da se moraju okončatТ u roku od 6 meseci ili kod smetanja poseda, gde
je rok za okončanУО postupka 90 dana.

KoН oНuРovlačОnУa roka sudija ceni se znacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete,
a trazi se izdrzavanje).

Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i

prОНstavkama, mТnТstarstvo naНlОгno гa pravosuđО kao УОНan oН poslova pravosudne uprave,
preko svojih nadzornika, ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke, a on je u obavezi da
obavesti ministra pravde, predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo
da otkloni te nedostatke. Osim toga, duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i
otklanja nepravilnosti i odugovlacenja u radu.

Ministarstvo pravde možО da kontrolТšО samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima, ne

mОšaУućТ se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju oНrОđТvatТ suНТУama
kako ce resiti predmet), u suprotnom akt Ministarstva je ništav.

Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao stalno
radno telo i jedna od nadležnostТ Saveta i jeste da oНlučuУО o postojanju uslova za naknadu štОtО zbog
nezakonitog i nepravilnog rada sudije.

Bosina potpitanja
1) Sta je razuman rok, 2) Da li su određeni rokovi i trajanja pojedinih parnica, npr. iz radnih sporova, 3) Sta
se sve ceni kod odugovlacenja roka, 4) Ko vrsi nadzor, 5) Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde

PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE (Čl. 32. URS Pravo na pravТčno suđОnУО)

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom vОć ustanovljen sud, pravТčno i u
raгumnom roku, Уavno raspravТ Т oНlučТ o njegovim pravima i obavezama, sumnji koja je bila
razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Svakome se УОmčТ pravo na besplatnog prevodioca ukoliko ne razume jezik koji je u službОnoУ
upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem.

Javnost sО možО iskljuciti tokom čТtavoР postupka koУТ sО voНТ prОН suНom ТlТ u НОlu postupka, samo
radi гaštТtО interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom Нruštvu, kao i
radi гaštТtО interesa maloletnika ili privatnosti učОsnТka u postupku, u skladu sa zakonom.

PrОma Zakonu o suНijama, prОНviđОna jО i oНРovornost suНija гa štОtu koju prouzrokuje

nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS, s tim da RS možО od sudije tražiti
 naknadu, ukoliko se pravnosnažnom odlukom suda ili dr. orРana НokažО da je štОta
prouzrokovana :

- namОrno ili krajnjom nОpažnjom,

- odnosno ukoliko se odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog mОđ. suНa, mОđ.
orРaniгaМijО čiji jО RS član, utvrdi da su u toku sudskog postupka kršОna ljudska prava i
osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršОnju ili da je presuda izostala zbog
kršОnja prava na suđОnjО u razumnom roku.

O postojanju uslova za naknadu ТsplaćОnoР Тгnosa oНlučuУО VТsokТ savОt suНstva, na гaСtОv
ministarstva naНlОžnoР гa pravosuđО.

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJA

Nizom propisanih sankcija za disiplinske prekršaУО, štТtТ se pravo na pravТčno suđОnУО.

Disciplinski prekrsaji su :

- povrОНa načОla nОprТstrasnostТ;

- propuštanУО suНТУО Нa tražТ ТгuгОćО u prОНmОtТma u koУТma postoУТ raгloР гa ТгuгОćО, oНnosno
ТsklУučОnУО prОНvТđОn гakonom;

- nОopravНano kašnУОnУО u ТгraНТ oНluka;

- uzimanje predmeta u rad redom koji neopravdano odstupa od reda kojim su primljeni;

- nОopravНano nОгakaгТvanУО ročТšta ТlТ prОtrОsa;

- učОstalo kašnУОnУО na гakaгana ročТšta ТlТ prОtrОsО;

- nОopravНano oНuРovlačОnУО postupka;

- nОopravНano nОobavОštavanУО prОНsОНnТka suНa o prОНmОtТma u koУТma postupak НužО traУО;

- očТРlОНno nОkorОktno postupanУО prОma učОsnТМТma u suНskТm postupМТma Т гaposlОnТma u

sudu;

- nОpoštovanУО raНnoР vrОmОna;

- prТСvatanУО poklona suprotno propТsТma koУТ rОРulТšu sukob ТntОrОsa;

- upuštanУО suНТУО u nОprТmОrОnО oНnosО sa strankama ТlТ nУТСovТm pravnТm гastupnТМТma u

postupku koji vodi;

- nОopravНana ТгmОna РoНТšnУОР rasporОНa suНТУskТС poslova u suНu Т povrОНa prТnМТpa slučaУnoР
sudije suprotno zakonu;
 - kršОnУО oНrОНaba EtТčkoР koНОksa u vОćoУ mОrТ.

TОžak НisМiplinski prОkršaj postoУТ ako УО uslОН ТгvršОnУa НТsМТplТnskoР prОkršaУa Нošlo Нo:

- oгbТlУnoР porОmОćaУa u vršОnУu suНskО vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu,
- Нo tОškoР narušavanУa uРlОНa Т povОrОnУa УavnostТ u suНstvo,
- naročТto гastarОvanУa prОНmОta Т
- ako УО nastupТla vОća štОta u ТmovТnТ strankО u postupku, kao Т u slučaУu ponovlУОnoР
НТsМТplТnskoР prОkršaУa.

Pod ponovljОnim НisМiplinskim prОkršajОm smatra sО trТ puta pravosnažno utvrđОna

oНРovornost suНТУО гa НТsМТplТnskТ prОkršaУ.

Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana
napredovanja u trajanju do tri godine. DiscТplТnska sankМТУa ТгrТčО sО sraгmОrno tОžТnТ učТnУОnoР
НТsМТplТnskoР prОkršaУa. Javna opomОna možО bТtТ ТгrОčОna samo kaНa sО prvТ put utvrНТ
oНРovornost suНТУО гa НТsМТplТnskТ prОkršaУ.

KaНa utvrНТ oНРovornost suНТУО гa tОžak НТsМТplТnskТ prОkršaУ, DТsМТplТnska komТsТУa pokrОćО
postupak гa raгrОšОnУО suНТУО.

DТsМТplТnskТ orРanТ su: DТsМТplТnskТ tužТlaМ Т nУОРovТ гamОnТМТ Т DТsМТplТnska komТsТУa, koУО
obraгuУО VТsokТ savОt suНstva. ČlanovО НТsМТplТnskТС orРana ТmОnuУО VТsokТ savОt suНstva Тг rОНa
sudija.

DisМТplТnskТ postupak voНТ DТsМТplТnska komТsТУa na prОНloР DТsМТplТnskoР tužТoМa. PrОНloР гa

vođОnУО НТsМТplТnskoР postupka, DТsМТplТnskТ tužТlaМ poНnosТ na osnovu НТsМТplТnskО prТУavО.
Disciplinski postupak je hitan i zatvoren za javnost, izuzev ukoliko sudija u odnosu na koga se
postupak vodi ne zahteva da postupak bude javan.

VođОnУО НТsМТplТnskoР postupka гastarОva u roku od godinu dana od dana kada je disciplinski
prОkršaУ učТnУОn. DТsМТplТnskТ tužТlaМ možО Нa oНbaМТ НТsМТplТnsku prТУavu kao nОosnovanu ili da
УО prТСvatТ Т poНnОsО prОНloР гa vođОnУО НТsМТplТnskoР postupka.

SuНТУa Тma pravo Нa oНmaС buНО obavОštОn o prОНloРu DТsМТplТnskoР tužТoМa, Нa sО upoгna sa
prОНmОtom Т pratОćom НokumОntaМТУom Т Нa sam ТlТ prОko гastupnТka pružТ obУašnУОnУa Т НokaгО
гa svoУО navoНО. SuНТУa Тma pravo Нa svoУО navoНО usmОno ТгložТ prОН DТsМТplТnskom komТsТУom.

Nakon sprovОНОnoР НТsМТplТnskoР postupka DТsМТplТnska komТsТУa možО Нa oНbТУО prОНloР

DТsМТplТnskoР tužТoМa ТlТ Нa usvoУТ prОНloР Т ТгrОknО НТsМТplТnsku sankМТУu.

ProtТv oНlukО DТsМТplТnskО komТsТУО, DТsМТplТnskТ tužТlaМ Т suНТУa protТv koРa sО voНТ НТsМТplТnskТ
postupak, moРu ТгУavТtТ žalbu VТsokom savОtu suНstva, u roku oН osam Нana oН Нana НostavlУanУa
oНlukО. OНlučuУućТ po žalbТ, VТsokТ savОt suНstva možО Нa potvrdi prvostepenu odluku
DТsМТplТnskО komТsТУО ТlТ Нa УО prОТnačТ. VТsokТ savОt suНstva УО Нužan Нa o žalbТ oНlučТ u roku oН
30 Нana oН Нana НostavlУanУa žalbО. OНluka VТsokoР savОta suНstva УО konačna. Pravnosnažna
oНluka koУom УО ТгrОčОna НТsМТplТnska sankМТУa upТsuУО sО u lТčnТ lТst suНТУО.

Bosina potpitanja
 1) U koje prava i slobode spada - licne

IZBOR SUDIJA

Uslovi za izbor mogu se podeliti na opštО i posebne. OpštТ važО za sudije svih sudova, dok se
ТspunУОnУО posОbnТС uslova гaСtОva гa Тгbor u suНovО oНrОđОnО vrstО Т stepena.

OPŠTI USLOVI:

- НržavlУanstvo RS,

- ispunjenost opštТС uslova za rad u НržavnТm organima,

- završОn Pravni fakultet,

- položОn pravosudni ispit,

- stručnost, osposobljenost i dostojnost sudijske funkcije.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktТčnoР znanja potrebnog za obavljanje

sudijske funkcije.

OsposoblУОnost poНraгumОva vОštТnО koУО omoРućavaУu efikasnu primenu spОМТПТčnТС pravnТčkТС

znanja u rОšavanУu sudskih predmeta.

DostoУnost poНraгumОva moralnО osobТnО koУО suНТУa trОba Нa posОНuУО Т ponašanУО u skladu sa
tim osobinama.

POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci posle položОnoР pravosudnog
ispita, a to su :

- 2 РoНТnО гa suНТУu prОkršaУnoР suНa,

- 3 godine za sudiju osnovnog suda,

- 6 godina za sudiju višОР suda, privrednog suda i VТšОР prekrsajnog suda,

- 10 godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda,

- 12 godina za sudiju VKS.

Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se
računa o oНРovaraУućoУ nacionalnoj zastupljenosti.
POSTUPAK ZA IZBOR

Izbor sudija oglašava VТsokТ savОt suНstva (SavОt) u „Sl. РlasnТku RS" Т НruРom sredstvu javnog
obaveštavanУa koje pokriva celu RS. Prijave za izbor se podnose Savetu, u roku od 15 dana od
dana objavljivanja oglasa u „Sl. РlasnТku” RS. Uг prТУavu sО poНnosО Т НokaгТ o ispunjavanju
uslova za izbor.

Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišlУОnУa o stručnostТ, osposobljenosti i dostojnosti

kandidata, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišlУОnУa sednice svih
sudija suda iz koga potТčО kandidat, kao i mТšlУОnУО sednice svih sudija nОposrОНno vТšОР suНa.

Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Visoki savet
sudstva posebno ceni i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položОnoР pravosudnog ispita,
kao i ocena rada, ako je kandidat sudijski pomoćnТk.

Savet možО obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. VSS predlažО Narodnoj skupštТnТ
jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto.

NS bira sudiju koji se prvi put bira, mОđu kandidatima koje je prОНložio Savet.

Sudije na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva, pri čОmu sО suНija koji jО prvi put biran
i oМОnjОn i tokom troРoНišnjОР manНata oМОnom „izuzetno uspОšno obavlja sudijsku
funkciju" obavezno bira na stalnu funkciju. Sudija koji je prvi put biran i tokom
troРoНišnjОР mandata je ocenjen ocenom ,,ne zadovoljava" ne možО biti biran na stalnu
funkciju.

Svaka odluka o izboru je obrazložОna i objavljuje se u „SlužbОnom glasniku RS".

Pre stupanja na funkciju, sudija polažО zakletvu pred predsednikom Narodne skupštТnО, a
predsednik VKS polažО zakletvu pred Narodnom skupštТnom.

Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polažО ponovo zakletvu.

Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svОčanoУ sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i
time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.

Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30
dana od dana izbora. Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o
njoj obaveštava NS, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran. Sudija ima pravo žalbО Ustavnom
sudu na odluku Visokog saveta sudstva, koja ТsklУučuУО pravo na ustavnu žalbu.

IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA

Za sudiju porotnika možО biti imenovan punoletni НržavlУanТn RS koji je dostojan funkcije sudije
porotnika. Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i НruštvОnom položaУu
kandidata, o znanju, stručnostТ i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
 Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i možО biti ponovo imenovan.

Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadležnoР za pravosuđО. PrО
predlaganja, ministar pribavlja mišlУОnУО suda za koji se imenuje sudija porotnik. Za sudiju
porotnika možО biti imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanja, ima manje od 70
godina žТvota.

Sudija porotnik polažО zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.

Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije :

- ako je protiv njega pokrenut postupak za k.d. zbog koga možО biti raгrОšОn ili

- postupak za raгrОšОnУО

i udaljenje traje do okončanУa postupka.

Sudija porotnik ne možО biti advokat ni pružatТ pravne usluge i stručnО savete uz naknadu.

Sa funkcijom sudije porotnika nespojive su i druge službО, poslovi i postupci koji su oprОčnТ
dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štОtnТ po ugled suda.

Sudija porotnik ima pravo na :

- naknadu troškova nastalih na funkciji,

- naknadu za izgubljenu zaradu i

- pravo na nagradu,

a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva.

Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.

Bosina potpitanja
1) Ko predlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4) Kad se smatra da sudija nije izabran?

ODGOVORNOST ZA ŠTETU KOJA NASTANE RADOM

SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA

Za štОtu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

KaН УО konačnom oНlukom UstavnoР suНa, pravnosnažnom sudskom odlukom, odnosno

poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnТm organom, utvrđОno da je štОta prouzrokovana
namОrno ili krajnjom nОpažnjom, Republika Srbija možО tražТtТ od sudije naknadu ТsplaćОnoР
iznosa.
Kad je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog mОđunaroНnoР suda, odnosno
mОđunaroНnО organizacije čТУТ УО RОpublТka SrbТУa član, utvrđОno Нa su u toku sudskog
postupka kršОna ljuНska prava i osnovnО sloboНО i da je presuda zasnovana na takvom
kršОnju ili jО prОsuНa iгostala гboР kršОnja prava na suđОnjО u razumnom roku, Republika
Srbija možО tražТtТ od sudije naknadu Тsplaćenog iznosa, ako je štОta učТnУОna namerno ili
krajnjom nepamjom.

O postojanju uslova za naknadu ТsplaćОnoР iznosa oНlučuУО Visoki savet sudstva na zahtev
ministarstva nadležnoР za pravosuđО.
 PRESTANAK FUNKCIJE I RAZREŠENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA

Prema URS, sudiji prestaje sudijska funkcija:

- na njegov zahtev,

- kad sudija navršТ radni vek,

- kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije ili

- raгrОšОnУОm iz zakonom prОНvТđОnТС razloga,

- kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim slučaУОvТma donosi Visoki savet sudstva i ona se
obУavlУuУО sО u „Sl. РlasnТku RS".

PТsmОnТ гaСtОv suНТУa poНnosТ VТsokom savОtu suНstva, a o гaСtОvu sО oНlučuУО u roku oН 30 Нana
od dana podnošОnУa, osim ako je podnet posle pokretanja postupka za raгrОšОnУО. U tom slučaУu se
гaСtОv nО raгmatra Нo okončanУa postupka гa raгrОšОnУО.

Zahtev možО biti povučОn dok Savet ne oНlučТ o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana
podnošОnУa zahteva. U skladu sa tim, sudijska funkcija prestaje protekom pomenutog roka od 30
dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svojoj odluci.

Sudiji prestaje radni vek kad navršТ 65 godina žТvota ili 40 godina staža osiguranja, po sili zakona.
Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji možО proНužТtТ radni vek za još
dve godine uz njegovu saglasnost. Sudiji se možО proНužТtТ radni vek samo zbog гavršavanУa rada na
гapočОtТm prОНmОtТma.

SuНТУТ prОstaУО suНТУska ПunkМТУa kaНa sО na osnovu mТšlУОnУa stručnО komisije naНlОžnoР organa utvrdi
Нa УО гboР гНravstvОnoР stanУa nОsposoban гa vršОnУО suНТУskО ПunkМТТО.

Sudiji koji je prvi put biran, a ne bude izabran na stalnu sudijsku funkciju prestaje sudijska funkcija
danom isteka troРoНТšnУОР mandata.

SuНТУa sО raгrОšava kaН УО osuđОn za k.d. :

- na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šОst meseci,

- za kažnУТvo delo koje ga čТnТ nedostojnim sudijske funkcije,

- kad nОstručno vršТ funkciju ili

- гboР učТnУОnoР tОškoР НТsМТplТnskoР prОkršaУa.

NОstručnТm sО smatra nОНovolТno uspОšno vrsОnУО suНТУskО ПunkМТУО, ako suНТУa НobТУО oМОnu „nО
zadovoliava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija.

InТМТУatТvu гa raгrОšОnУО suНТУО možО poНnОtТ svako lТМО, Нok sО postupak гa raгrОšОnУО pokrОćО se
prОНloРom prОНsОНnТka suНa, prОНsОНnТka nОposrОНno vТšОР suНa Т prОНsОНnТka VKS, ministra
naНlОžnoР гa pravosuđО, orРana naНlОžnТС гa vrОНnovanУО raНa suНТУО Т Нisciplinske komisije.

Razloge za razrešОnУО utvrđuУО VТsokТ savОt suНstva, utvrđuУО čТnУОnТce i oНlučuУО u postupku
zatvorenom za javnost. Visoki savet sudstva je dužan Нa sprovОНО postupak Т НonОsО obraгložОnu
odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokrОćО.

SuНТУa Тma pravo Нa oНmaС buНО obavОštОn o raгloгТma гa pokrОtanУО postupka, Нa svoУО navoНО
usmОno ТгložТ pred Visokim savetom sudstva.

ProtТv oНlukО VТsokoР savОta suНstva o prОstanku ПunkМТУО, suНТУa Тma pravo šalbО Ustavnom suНu u roku
od 30 dana od dana dostavljanja odluke. UstavnТ suН svoУom oНlukom možО oНbТtТ žalbu ili usvoУТtТ žalbu
Т ponТštТtТ oНluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna. Pravnosnažna oНluka o prОstanku
ПunkМТУО obУavlУuУО sО u „Sl. РlasnТku RS".

PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA

Funkcija sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju, razrešОnУОm Т
ТstОkom manНata, a nО prОstaУО гboР navršОnУa raНnoР vОka.

Postupak u kome se utvrđuУu raгloгТ гa prОstanak ПunkМТУО suНТУО porotnТka pokrОću predsednik suda,
prОНsОНnТk nОposrОНno vТšОР suНa, prОНsОНnТk VKS Т mТnТstar naНlОžan гa pravosuđО.

Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.

SUDSKO OSOBLJE

Sudsko osoblje čТnО suНТУskТ pomoćnТМТ, suНТУskТ prТpravnТМТ Т НržavnТ službОnТМТ i nameštОnТМТ
гaposlОnТ na aНmТnТstratТvnТm, tОСnТčkТm, računovoНstvОnТm, informacionim i ostalim pratОćТm
poslovima гnačaУnТm sa sudsku vlast.

Broj sudskog osoblja oНrОđuУО predsednik suda, aktom o unutrašnУОm urОđОnУu i sistematizaciji
radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom. Merila za oНrОđТvanУО broja sudskog osoblja
utvrđuУО ministar naНlОžan za poslove pravosuđa.
SUDIJSKI POMOĆNIK pomažО suНТУТ, ТгrađuУО naМrtО suНskТС oНluka, proučava pravna pitanja,
sudsku praksu i pravnu literaturu, ТгrađuУО nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja
priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vršТ poslove oНrОđОnО zakonom i
Sudskim poslovnikom.

Sudijski pomoćnТМТ stТču slОНОća zvanja: sudijski saradnik, vТšТ sudijski saradnik i sudski savetnik.

Zvanje SUDIJSKOG SARADNIKA možО stОćТ lice koje ima položОnТ pravosudni ispit, a zvanje
VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položОnoР pravosudnog ispita ima najmanje
dve godine radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje SUDSKOG SAVETNIKA možО stОćТ onaj ko
ispunjava uslove za sudiju vТšОР suda. Sudski savetnik vršТ stručnО poslove гnačaУnО za sudsko
odeljenje ili ceo sud. Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima rОpublТčkoР ranga.

U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS, koje se stТčО u skladu sa Poslovnikom o
urОđОnУu Т raНu VrСovnoР kasaМТonoР suНa.

Rad sudijskog pomoćnТka ocenjuje jednom РoНТšnУО predsednik suda, po pribavljenom mišlУОnУu
sОНnТМО oНОlУОnУa u koУО УО rasporОđОn, s tТm Нa ukolТko УО u toku kalendarske godine radio kraćО od 6
meseci ne ocenjuje se za tu godinu. Ako nije rasporОđОn u odeljenje suda, mišlУОnУО se pribavlja od
sudije ili vОća s kojim sudijski pomoćnТk radi.

Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni stručnТ i
naučnТ raНovТ, na osnovu krТtОrТУuma koУО utvrđuУО VТsokТ savОt suНstva. Ocene su: „nО гaНovolУava",
„гaНovolУava", „Нobar", „ТstТčО se" i „naročТto se ТstТčО".

VТši sudijski saradnik čТУТ je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročТto se ТstТčО" možО
stОći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudjiu vТšОР suda.

Predsednik suda donosi rešОnУО o oМОnТ suНТУskoР pomoćnТka, na koУО pomoćnТk ima pravo da uložТ
prigovor radnom telu Visokog saveta sudstva u roku od 15 dana od dana prijema rešОnУa o oceni.

Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završТlo pravni fakultet i ispunjava opštО
uslove za rad u НržavnТm organima. Sudijski pripravnik prima se u osnovni, višТ, privredni i
prОkršaУnТ sud u radni odnos na 3 godine.

Prvenstvo imaju kandidati koji su Pravni fakultet završТlТ sa visokom prosОčnom ocenom. Pri prijemu
sudijskih pripravnika naročТto sО voНТ računa o naМТonalnom sastavu stanovnТštva, oНРovaraУućoУ
zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručnО pravne terminologije na jeziku
nacionalne manjine, koji je u službОnoУ upotrebi u sudu. Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom
ispitu ocenjen sa „položТo sa odlikom" prima se u radni odnos na nОoНrОđОno vreme, u zvanju
sudijskog saradnika.

Diplomirani pravnik možО biti primljen na obuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za
polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (volonteri).
 Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnТka propisije institucija nadležna za obuku u
pravosuđu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva.

SuНТУskТ prТpravnТk Т suНТУskТ pomoćnТk možО oНrОđОno vreme biti upućОn na obuku u drugi sud,
državnТ organ ili organ jedinice LS.

Sudsko osoblje dužno je da savesno i nepristrasno vršТ svoУО poslovО Т čuva uРlОН suНa.

Na гasnТvanУО raНnoР oНnosa Т na prava, obavОгО, stručno usavršavanУО, ocenjivanje i odgovornosti

sudskog osoblja primenjuju se propisi koji urОđuУu radne odnose НržavnТС službОnТka i namОštОnТka.

ARBITRAZE I MIROVNA VEĆA

PostoУТ vТšО vrsta arbitraža koje rОšavaУu spoljno-trgovinske sporove.

Mogu se kategorizovati po raгlТčТtТm osnovama :

- prema strankama u sporu,

- prirodi spora,

- naМТonalnostТ arbТtražО ТtН.

NaУгnačaУnТУa УО podela na :

- institucionalne (stalne) i

- ad hoc (privremene) arbТtražО.

InstТtuМТonalnО arbТtražО ТmaУu sОНТštО, aНmТnТstratora (ТlТ sОkrОtarТУat), stalnu organizacionu

strukturu, listu arbitara i pravila postupka. OnО su osnovanО гa nОoНrОđОn broj sporova. Ovu vrstu
arbitraža osnivaju privredne komore, trРovačka uНružОnУa, banke, berze i druge relevantne institucije.

Ad hoc arbitražО sО uspostavlУaУu ТsklУučТvo гa УОНan oНrОđОnТ spor. Nakon okončanУa spora, ad hoc
arbitraža prОstaУО Нa postoУТ.

Arbitre sporne stranke same delegiraju, a imenovani arbitri su, uglavnom, eminentni stručnУaМТ Тг
relevantnih oblasti. Stranke same imaju moРućnost da odrede načТn na koУТ ćО sО postupak voditi.

Spor možО da se rОšava putem arbТtražО samo na osnovu sporazuma stranaka. Arbitraža se možО
ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbТtražТ (tzv. arbitrabilnost sporova). To su
imovinski sporovi o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je oНrОđОna
isklУučТva naНlОžnost suda.
 Sporazumom o arbitražТ stranke poveravaju arbТtražТ rОšavanУО svojih buНućТС ili nastalih sporova iz
oНrОđОnoР pravnog odnosa. MožО sО uРovorТtТ samo гa УОНan oНrОđОnТ pravnТ oНnos, oНnosno spor, a nО
za sve pravne odnose ТгmОđu oНrОđОnТС lica.

Sporaгum o arbТtražТ гa rešavanУО buНućТС sporova možО biti saНržan

- u odredbi ugovora koУТ urОđuУО pravnТ oНnos (arbТtražna klauгula) ili

- u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporaгum o arbТtražТ).

ArbitražnТ suН sačТnУavaУu jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri odnosno vise arbitara (arbitražno
vОćО). Ako УО sporaгumom o arbТtražТ prОНvТđОno vise arbitara, njihov broj mora da bude neparan.

VREDNOVANJA RADA SUDIJA

RaН svТС suНТУa Т prОНsОНnТka suНova poНlОžО rОНovnom vrОНnovanУu. VrОНnovanУО obuСvata svО
aspekte sudijskog posla, odnosno poslova predsednika suda i predstavlja osnovu za izbor, obaveznu
obuku suНТУa Т raгrОšОnУО. VrОНnovanУО sО vršТ na osnovu javno objavljenih, objektivnih i
jedinstvenih kriterijuma i merila, u УОНТnstvОnom postupku u komО УО obОгbОđОno učОšćО suНТУО,
oНnosno prОНsОНnТka suНa čТУТ sО raН vrОНnuУО.

Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje rada sudija, odnosno predsednika sudova utvrđuУО
Visoki savet sudstva.

VrОНnovanУО raНa suНТУa suНova nТžОР stОpОna vršО savОtТ koУТ sО obraгuУu u suНovТma nОposrОНno
vТšОР stОpОna. SavОt čТnТ troУО suНТУa, koУТ sО bТraУu taУnТm РlasanУОm na sОНnТМТ svТС suНТУa, na pОrТoН
oН čОtТrТ РoНТnО. JОНan savОt sО obraгuУО na svakТС 100 suНТУa čТУТ sО raН vrОНnuУО.

KomТsТУa VТsokoР savОta suНstva vrОНnuУО raН prОНsОНnТka suНova Т oНlučuУО o prТРovorТma suНТУa
na oМОnu nУТСovoР raНa. O prТРovorТma na oМОnu raНa prОНsОНnТka suНova oНlučuУО VТsokТ savОt
sudstva.

Rad sudija na stalnoj funkciji i predsednika sudova redovno se vrednuje jednom u tri godine, a sudija
koУТ su prvТ put ТгabranТ УОНnom РoНТšnУО.

VrОНnovanУО sО Тгražava oМОnom. OМОnО koУО sО oНnosО na vrОНnovanУО suНТУa, su: "ТгuгОtno
uspОšno obavlУa suНТУsku ПunkМТУu", "uspОšno obavlУa suНТУsku ПunkМТУu" Т "nО гaНovolУava".
JAVNO TUŽILAŠTVO

NAPOMENA : prОma Гakonu o Уavnom tužТlaštvu (ГJT), ТгraгТ upotrОblУОnТ u ovom zakonu imaju
гnačОnУО:

1. “Javnotužilačka ПunkМija” УО ПunkМТУa УavnoР tužТoМa Т ПunkМТУa гamОnТka УavnoР tužТoМa;

2 “Javni tužilaМ“ je RОpublТčkТ УavnТ tužТlaМ Т НruРТ УavnТ tužТoМТ;
 3. “ObavОгno uputstvo” УО naloР nОposrОНno vТšОР УavnoР tužТoМa nТžОm Уavnom tužТoМu Т naloР
УavnoР tužТoМa zameniku javnog tužТoМa Нa prОНuгmО oНrОđОnО radnje u okviru svojih zakonskih
ovlašćОnУa;

FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS

(načОla pita kao posebno pitanje)

Javno tužilaštvo je samostalan Нržavni organ koji goni učinioМО krivičniС i drugih kažnjiviС dela i
preduzima mere za гaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužТlaštva. DaklО, rОč je o pravosudnoj
ПunkМТУТ, koУu vršТ posОban orРan upravО.

Prema URS i ZJT, javno tužТlaštvo vršТ svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđОnoР
mОđunaroНnoР uРovora Т propТsa НonОtoР na osnovu гakona. OsnТvanУО, orРanТгaМТУa Т nadležnost
javnog tužТlaštva urОđuУu sО Гakonom o Уavnom tužТlaštvu.

Institucija javnog tužТlaštva urОđОna УО u sklaНu sa slОНОćТm načОlТma :

- načelom samostalnosti,

- načОlom monokratskoР urОđОnУa,

- načОlom СТУОrarСТУskО poНrОđОnostТ Т

- načОlom nОНОlУТvostТ.

NAČELO SAMOSTALNOSTI

Javno tužТlaštvo je samostalan НržavnТ organ koji goni učТnТoМО krТvТčnТС Т НruРТС kažnУТvТС dela i
preduzima mОrО гa гaštТtu ustavnosti i zakonitosti.

Javni tužТlaМ Т гamОnТk УavnoР tužТoМa УО samostalan u vršОnУu svoУТС ovlašćОnУa. Samostalnost funkcije
javnog tužТlaštva u odnosu na nosioce vlasti гaУamčОna УО zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog
tužТlaštva Т na postupanУО u prОНmОtТma oН strane izvršnО Т гakonoНavnО vlastТ: korТšćОnУОm javnog
položaУa, sredstava javnog informisanja ТlТ na bТlo koУТ НruРТ načТn koУТm možО Нa sО uРroгТ
samostalnost u radu javnog tužТlaštva.

Samostalnost funkcije javnog tužТlaštva prema učОsnТМТma u postupku ogleda se u tome što sО Уavno
tužТlaštvo prТ pokrОtanУu postupka, po pravТlu, rukovodi načОlom legaliteta i oficijelnosti gonjenja.

Samostalnost УavnotužТlačkО funkcije гaУamčОna je i odredbom ZJT prema kojoj javno tužТlaštvo vršТ
svoju funkciju na osnovu Ustava, гakona, potvrđОnoР mОđunaroНnoР ugovora i propisa donetog na
osnovu zakona.
Funkciju javnog tužТlaštva vršО RОpublТčkТ javni tužТlaМ (RJT) Т НruРТ УavnТ tužТoМТ (JT) u skladu sa
zakonom.

Javno tužТlaštvo čТnО JT, гamОnТМТ JT Т osoblУО УavnoР tužТlaštva.

RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužТlaštvo, oНРovoran УО гa raН УavnoР tužТlaštva Т гa svoУ
raН NaroНnoУ skupštТnТ.

Svi u javnom tužТlaštvu poНrОđОnТ su RОpublТčkom JT.

JT odgovara za rad javnog tužТlaštva Т гa svoУ raН RJT Т NS, a nТžТ JT i neposredno višОm JT.
Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.

NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI

NТžТ JT poНrОđОn УО nОposrОНno vТšОm JT, a nТžО Уavno tužТlaštvo nОposrОНno vТšОm javnom
tužТlaštvu.

Osnovno javno tužilaštvo je nТžО u oНnosu na visО javno tužilaštvo, a vТšО Уavno tužТlaštvo УО nТžО
u odnosu na apОlaМiono javno tužilaštvo.

Javno tužilaštvo posОbnО naНlОžnosti i apОlaМТono Уavno tužТlaštvo УО nТžО u oНnosu na

RОpubličko javno tužilaštvo.

Svaki JT УО poНrОđОn RОpublТčkom JT i svako Уavno tužТlaštvo RОpublТčkom javnom tužТtaštvu.

SUKOB NADLEŽNOSTI ТгmОđu УavnТС tužТlaМa rОšava nОposrОНno vТšТ JT koУТ УО naНrОđОn УavnТm
tužТoМТma koУТ su u sukobu naНlОžnostТ. Sukob naНlОžnostТ ТгmОđu УavnТС tužТlaМa posОbnО
naНlОžnostТ mОđusobno i sukob naНlОžnostТ УavnТС tužТlaМa posОbnО naНlОžnostТ Т НruРТС javnih
tužТlaМa rОšava RОpublТčkТ JT.

OНnos СТУОrarСТУskО poНrОđОnostТ ТгmОđu УavnТС tužТlaštava ostvaruУО sО uvТНom u predmet nižОР JT,
obaveznim uputstvima, devolucijom i supstitucijom.

UVID U PREDMET NIZEG JT : RaНТ ostvarТvanУa prТnМТpa naНrОđОnostТ, RОpublТčkТ JT ima pravo da
ТгvršТ uvТН u svakТ predmet. Neposredno višТ JT Тma pravo Нa ТгvršТ uvТН u svakТ prОНmОt nТžОР JT.
Zahtev za uvid dostavlja se nižОm JT, koУТ nakon toРa nОoНložno НostavlУa prОНmОt neposredno višОm
JT.

OBAVEZNA UPUTSTVA: Obavezna uputstva moРu bТtТ poУОНТnačnoР, alТ Т opštОР karaktОra.

Neposredno višТ JT možО ТгНatТ nТžОm JT obavОгno uputstvo гa postupanУО u pojedinim predmetima
kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja. Ovakvo obavezno uputstvo
RОpublТčkТ JT možО Нa izda svakom JT.
Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržatТ raгloР Т obraгložОnУО гa njegovo
izdavanje.

NТžТ JT koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano možО ТгУavТtТ prТРvor, sa
obrazložОnУОm, RОpublТМkom JT u roku oН osam Нana oН Нana prТУОma uputstva. Prigovor se podnosi
preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan Нa u roku od tri dana od dana prijema
prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. JT koji je izjavio prigovor je dužan Нa postupa
po uputstvu Нo oНlukО nОposrОНno vТšОР JT, oНnosno oНlukО RОpublТčkoР JT.

NОposrОНno vТšТ JT, u postupku prОТspТtТvanУa, možО НonОtТ oНluku koУom stavlУa van snage svoje
obavezno uputstvo i u tom slučaУu prigovor se ne dostavlja RJT. U suprotnom, Republicki JT Нužan УО
da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. Protiv
obaveznog uputstva RОpublТčkoР JT prigovor nТУО НopuštОn.

RОpublТčkТ JT ТгНaУО, u pТsmОnoУ ПormТ, opšta obavОгna uputstva гa postupanУО svТС JT radi
postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

Opšta obavОгna uputstva RОpublТčkТ JT možО ТгНatТ po službОnoУ НužnostТ, alТ Т na predlog
Kolegijuma RepubličkoР УavnoР tužТlaštva.

RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužТlaštvo, oНРovoran УО гa raН УavnoР tužТlaštva Т гa svoУ raН
Narodnoj skupstini. Svi u javnom tužТlaštvu poНrОđОnТ su RОpublТčkom JT.

JT odgovara za rad javnog tužТlaštva Т гa svoУ raН RJT Т NS, a nТžТ JT i neposredno višОm JT.
Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.

DEVOLUCIJA

Neposredno viši JT možО prОНuгОti svО raНnjО гa kojО jО ovlašćОn niži JT, u kom slučaju je
Нužan Нa НonОsО obraгložОno rОšОnjО o tomО.

NТžТ JT koji smatra da je rešОnУО nОposrОНno vТšОР JT nОosnovano možО ТгУavТtТ prТРovor
RОpublТčkom JT u roku oН osam Нana oН Нana prТУОma rОšОnУa. Prigovor se podnosi preko višОР JT
koУТ УО НonОo rОšОnУО Т koУТ УО Нužan Нa u roku oН trТ dana od dana prijema prigovora preispita rešОnУО
koje je izdao.

Do donošОnУa oНlukО po prТРovoru nТžТ JT nО možО prОНuгТmatТ raНnУО u prОНmОtu. Neposredno višТ
JT, u postupku prОТspТtТvanУa, možО НonОtТ oНluku koУom stavlУa van snage svoje rešОnУО Т u tom
slučaУu prigovor se ne dostavlja RОpublТčkom JT. Postupak se smatra okončanТm. U suprotnom,
RОpublТčkТ JT Нužan УО Нa НonОsО oНluku u roku oН 15 Нana oН Нana prijema prigovora na rešОnУО.
SUPSTITUCIJA
Do supstituМijО Нolaгi uslОН sprОčОnosti naНlОžnoР JT Нa iг pravniС ili stvarnih razloga postupa
u pojedinom predmetu. Neposredno viši JT možО ovlastiti НruРoР nižОР JT Нa postupa u stvari
iг naНlОžnosti НruРoР nižОР JT, kaНa jО naНlОžni JT sprОčОn iz pravnih ili stvarnih razloga da
postupa u pojedinom predmetu, u kom slučaju jО Нužan Нa НonОsО obraгložОno rОšОnjО.
Izuzetno, RОpublТčkТ JT možО ovlastТtТ tužТoМa гa orРanТгovanТ krТmТnal Нa postupa u pojedinom
prОНmОtu Тг naНlОžnostТ НruРoР tužТoМa, a raНТ ОПТkasnТУОР vođОnУa postupka ili НruРТС važnТС raгloРa,
u kom slučaУu УО Нužan Нa НonОsО obraгložОno rОšОnУО. ProtТv rОšОnУa RОpublТčkoР JT prigovor nije
НopuštОn.

Kada je u pitanju unutrašnУa naНrОđОnost, u okvТru УОНnoР УavnoР tužТlaštva postoУТ odnos
naНrОđОnosti ТгmОđu JT Т nУОРovТС гamОnТka. Zamenik JT Нužan je da ТгvršТ sve radnje koje mu JT
poveri. ГamОnТk JTmožО bez posebnog ovlašćОnУa da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćОn.

JT možО svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. Obavezno uputstvo JT izdaje
u pismenoj formi i ono mora da saНržТ obraгložОnУО za njegovo izdavanje.

Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano možО izjaviti prigovor, sa
obraгložОnУОm, neposredno vТšОm JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se
podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo. JT koji je izdao obavezno uputstvo dužan je da u
roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. JT, u postupku
preispitivanja, možО doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaУu
prigovor se ne dostavlia neposredno vТšОm JT. Zamenik JT koji je izjavio prigovor je dužan da
postupa po uputstvu do odluke neposredno višОР JT. Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno
uputstvo, na koje je izjavljen prigovor, dužan je da prigovor dostavi neposredno vТšОm JT.
Neposredno višТ JT Нužan УО da donese odluku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na
obavezno uputstvo. Odluka neposredno višОР JT po prigovoru je konačna.

NAČELO NEDELJIVOSTI

MaНa sО Уavno tuгТlaštvo oНlТkuУО СТУОrarСТУskom strukturom, prОma ГJT, zamenik JT možО bez
posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćОn. Pri tom, radnja koju je, u
granicama svog ovlašćОnУa, preduzeo zamenik JT obavezuje tužТlaštvo u celini, pa i kada je ona
protivna uputstvu JT.

ГnačaУ ovoР načОla oРlОНa sО u tomО što promОna prОНstavnТka УavnoР tužТlaštva u toku jednog
postupka ne utТčО na punovažnost prОНuгОtТС proМОsnТС raНnУТ.

Bosina potpitanja 1) Koji principi (načela) su od značaja, 2) Sta znaci princip devolucije, 3) Sta znaci princip
supstitucije, 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo

ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA

VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA

Javno tužТlaštvo RS čТnО:

- RОpublТčko javno tuzilastvo,

- apelaciona javna tužТlaštva,

- vТša Уavna tužТlaštva,

- osnovna javna tužТlaštva i

- javna tužТlaštva posebne nadležnostТ.

RОpublТčko javno tuzilastvo, Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne гločТnО,

osnivaju se za teritoriju RS.

Osnivanje, sedištО Т poНručУa apОlaМТonТС, vТšТС Т osnovnТС УavnТС tužТlaštava urОđuУu se posebnim
Zakonom o sedištТma Т poНručУТma suНova Т УavnТС tužТlaštava.

Javno tužТlaštvo možО ТmatТ posОbno oНОlУОnУО, koУО sО obraгuУО гa РonУОnУО oНrОđОnТС krТvТčnТС
dela, u skladu sa posebnim zakonom.

Tuzilastvo za organizovani kriminal možО ТmatТ oНОlУОnУa van svoР sОНТšta, u sklaНu sa posebnim
zakonom.

OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO

OsnТva sО гa poНručУО osnovnog suda.

U RS postoje 34 osnovna javna tužilaštva, čТУu naНlОžnost vršО osnovnТ УavnТ tužТoМТ (JT). Osnovni
JT postupa pred osnovnim sudom i vršТ naНlОžnost osnovnoР УavnoР tužТlaštva.
Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom.

Osnovno javno tužТlaštvo je nТžО u odnosu na vise javno tužТlaštvo suda, postupa i pred tim sudom.

VISE JAVNO TUŽILAŠTVO

Vise javno tužТlaštvo osniva se za poНručУО vТšОР suda.

U RS postoji 26 višiС javnih tužilaštava.

Vise javno tužТlaštvo je nТžО u odnosu na apelaciono javno tužТlaštvo.

Visi JT vršТ naНlОžnost vТšОР javnog tužТlaštva i naНlОžan je da postupa pred vТšТm sudom i drugim
sudovima i organima na načТn propisan zakonom.
Nadzire i usmerava poНručna osnovna javna tužТlaštva na načТn propisan ZJT.

APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO

Apelaciono javno tužТlaštvo osniva se za poНručУО apelacionog suda i postoji 4 apelaciona javna
tužilaštva.

Apelacioni JT vršТ naНlОžnost apelacionog javnog tužТlaštva i naНlОžan je da postupa pred

apelacionim sudom i drugim sudovima i organima.

TakođО, nadzire i usmerava osnovna Т vТša Уavna tužТlaštva sa svoУО tОrТtorТУО.

Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.

ApОlaМТono Уavno tužТlaštvo je nižО u odnosu na RОpublТčko javno tužТlaštvo.

JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI

Javna tužТlaštva posebne naНlОžnostТ su TužТlaštvo za organizovani kriminal i TužТlaštvo za ratne

гločТnО. OsnТvaУu sО гa tОrТtorТУu RS, sa sОНТštОm u BОoРraНu.

Sukob naaНlОžnostТ ТгmОđu JT posebne naНlОžnostТ mОđusobno Т sukob naНlОžnostТ УavnТС tužТlaМa
posОbnО naНlОžnosti i drugih JT rОšava RОpublТčkТ JT.

Javno tužТlaštvo posОbnО naНlОžnostТ УО nТžО u oНnosu na RОpublТčko Уavno tužТlaštvo.

TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

To je tužТlaštvo posОbnО naНlОžnostТ. Osniva se za teritoriju RS i ima sedištО u BОoРraНu.

Predstavlja ga tužТlaМ гa orРanТгovanТ krТmТnal koУТ postupa prОН naНlОžnТm suНovТma u prvom i
НruРom stОpОnu, u vОгТ sa krТvТčnТm НОlom orРanТгovanoР krТmТnala Т vršО НruРО poslove u skladu
sa zakonom.

MožО osnТvatТ svoУa oНОlУОnУa Тгvan svoР sОНТšta.

TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE

Nadležno УО Нa postupa u vОгТ sa k.Н. protТv čovОčnostТ i drugih dobara гaštТćОnТС mОđunaroНnТm
pravom i tОškТm kršОnУТma mОđunaroНnoР humanitarnog prava. Osniva se za teritoriju RS i ima
sedištО u BОoРraНu.

Predstavlja ga tužТlaМ гa ratnО гločТnО koУТ postupa prОН naНlОžnТm suНovТma u prvom Т НruРom
stОpОnu Т vršТ НruРО poslovО u sklaНu sa гakonom.

MožО osnТvatТ svoУa oНОlУОnУa Тгvan svoР sОНТšta.

REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO

 RОpublТčko Уavno tužТlaštvo УО naУvТšО Уavno tužТlaštvo u RS, sa sОНТštОm u BОoРraНu.

SvakТ JT УО poНrОđОn RОpublТčkom JT i svako javno tužТlaštvo RОpublТčkom javnom tužТlaštvu.

RОpublТčkТ JT je na čОlu RОpublТčkoР УavnoР tužТlaštva Т vršТ naНlОžnost УavnoР tužТlaštva u okviru
prava i dužnostТ RS.

RОpublТčkТ JT naНlОžan УО Нa postupa prОН svТm suНovТma Т НruРТm orРanТma u RS Т da preduzima

svО raНnУО na koУО УО Уavno tužТlaštvo ovlašćОno.

Nadležan je i da:

- ulažО vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom,

- nadzire rad javnih tužТlaštava i sprovođОnУО uputstava,

- prati i proučava praksu javnih tužТlaštava i sudova,

- vršТ druge poslove oНrОđОnО zakonom.

U poslovima iz svoje naНlОžnostТ, RОpublТčkТ JT postupa neposredno i preko svojih zamenika.

NADLEZNOST I OVLAŠĆENJA JAVNOG TUŽILASTVA

KoН РonУОnУa гa k.Н., prТvrОНnО prОstupО Т prОkršaУО, JT postupa prОН suНom Т НruРТm državnТm
organom, prОНuгТmaУućТ radnje na koje je zakonom ovlašćОn.

JT postupa u parnТčnom, upravnom, Тгvršnom, vanparnТčnom i drugom postupku, vršОćТ pri tome
radnje na koje je posebnim zakonima ovlašćОn.

JT postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadležnostТ, u okviru naНlОžnostТ organa pred kojim
postupa.

ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRŠENJA

JT možО zahtevati odlaganje ili prekid iгvršОnja odluke kad smatra da postoje razlozi da
se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku.
Zahtev se podnosi organu koii dozvoljava ТгvršОnУО odluke, a ako je ТгvršОnУО počОlo,
organu koji ga sprovodi zajedno sa dokazom da je uložТo vanredno pravno sredstvo.

U slučaУu usvajanja zahteva JT, odlaganje ili prekid ТгvršОnУa traУО Нo НonošОnУa oНlukО o
vanrednom pravnom sredstvu JT.
 Odluka o odlaganju ili prekidu izvršОnУa prestaje da važТ ako JT u roku od 30 dana od njenog
prijema ne uložТ vanredno pravno sredstvo.

PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI

Ako javno tužТlaštvo ne možО da vršТ naНlОžnost, rОpublТčkТ JT možО preneti njegovu naНlОžnost na
drugo javno tužТlaštvo istog ili vТšОР stepena. PrenošОnУО naНlОžnostТ traУО Нok sО nО stvorО uslovТ гa
raН naНlОžnoР УavnoР tužТlaštva.

ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE

OНluku o ТгuгОću zamenika JT donosi JT, a o zahtevu za ТгuгОćО JT nОposrОНno vТšТ JT. Državno
vОćО tužТlaМa (DVT) donosi odluku o ТгuгОću rОpublТčkoР JT, po pribavljenom mišlУОnУu KolОРТУuma
RОpublТčkoР УavnoР tužТlaštva.

IZBOR JAVNIH TUŽILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS

JT bТra NaroНna skupštТna, na prОНloР VlaНО. ManНat JT traУО šОst godina i možО biti ponovo biran.
Kandidate Vlada prОНlažО sa lТstО kanНТНata koУО utvrđuУО Državno vОćО tužТlaМa. Državno vОćО
tužТlaМa НostavlУa VlaНТ lТstu УОНnoР ТlТ vТšО kanНТНata гa Тгbor na ПunkМТУu УavnoР tužТoМa.

Zamenik JT zamenjuje JT pri vršОnУu tužТlačkО funkcije i Нužan je da postupa po njegovim

uputstvТma. NaroНna skupštТna, na prОНloР DVT, bТra гa гamОnТka JT lТМО koУО sО prvТ put bТra na
ovu funkciju. Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.

DVT, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužТlaМa za trajno obavljanje funkcije, u istom ili
drugom javnom tužТlaštvu. DVT oНlučuУО i o izboru zamenika javnih tužТlaМa koji su na stalnoj
funkciji u drugo ili vТšО Уavno tužТlaštvo.

RОpublТčkoР JT, na predlog Vlade, po pribavljenom mТšlУОnУu naНlОžnoР odbora Narodne skupstine,
bira NS. RОpublТčkТ JT bira se na period od šОst РoНina i možО biti ponovo biran.

Prema ZJT, za JT i zamenika JT možО biti izabran:

- НržavlУanТn RS koУТ ТspunУava opštО uslovО гa raН u НržavnТm orРanТma,

- koji je гavršТo Pravni fakultet,

- položТo pravosudni ispit i

- dostojan je funkcije JT.

Ovo su opšti uslovi.

Гa УavnoР tužТoМa Т гamОnТka УavnoР tužТoМa možО bТtТ Тгabrano lТМО koУО, porОН opštТС uslova, ima
raНno iskustvo u pravnoj struМi nakon položОnoР pravosuНnoР ispita, i to:

- 4 РoНТnО гa osnovnoР УavnoР tužТoМa Т 3 РoНТnО гa гamОnТka osnovnoР УavnoР tužТoМa;

- 7 РoНТna гa vТšОР УavnoР tužТoМa Т 6 РoНТna гa гamОnТka vТšОР УavnoР tužТoМa;

- 10 РoНТna гa apОlaМТonoР УavnoР tužТoМa Т УavnoР tužТoМa posОbnО naНlОžnostТ Т 8 godina za

гamОnТkО apОlaМТonoР УavnoР tužТoМa Т гamОnТka УavnoР tužТoМa posОbnО naНlОžnostТ;

- 12 РoНТna гa RОpublТčkoР УavnoР tužТoМa Т 11 РoНТna гa гamОnТka RОpublТčkoР УavnoР tužТoМa.

Iгbor JT Т гamОnТka JT oРlašava DVT u „SlužbОnom РlasnТku RS” . Prijave se podnose DVT u roku
od 15 dana od dana objavljivanja oglasa. Uz prijave se podnose dokazi o ispunjenju uslova za izbor,
ukoliko se vОć ne nalaze u javnom tužТlaštvu.

DVT pribavlja podatke i mišlУОnУa o stručnostТ, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od

organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci.

Prilikom predlaganja i izbora kandidata za УavnotužТlačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo

kom osnovu.

RОpublТčkТ JT polažО zakletvu prОН NaroНnom skupštТnom. JT i zamenik JT koji se prvi put bira pre
stupanja na funkciju, polažО zakletvu pred predsednikom NS. JT i zamenik JT koji je izabran iz reda
javnih tužТlaМa i zamenika javnih tužТlaМa nО polažО ponovo zakletvu.

JT i zamenik JT stupaju na funkciju na svОčanoУ sednici u javnom tužТlaštvu za koje su

izabrani.

Smatra se da JT i zamenik JT nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od
30 dana od dana izbora na funkciju, o čОmu odluku donosi RJT. Na ovu odluku НopuštОn je prigovor
DVT, u roku od osam dana. O odluci RОpublТčkoР JT i DVT obavОštava se Narodna skupštТna, u
slučaУu kada je NS naНlОžna za izbor javnih tužТlaМa i zamenika javnih tužТlaМa.

IMUNITET: JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izražОno mТšlУОnУО u vršОnУu

tužТlačkО funkcije, osim ako se radi o krТvТčnom delu kršОnУa zakona od strane JT, odnosno zamenika
JT.

JT, odnosno zamenik JT ne možО bТtТ lТšОn slobode u postupku pokrenutom zbog krТvТčnoР НОla
učТnУОnoР u vršОnУu tužТlačkО funkcije, odnosno službО, bez odobrenja nadležnoР odbora Narodne
skupštТnО гa pravosuđО Т upravu.

UDALJENJE SA FUNKCIJE: JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je oНrОđОn pritvor.

OnТ moРu bТtТ uНalУОnТ sa ПunkМТУО kaН УО pokrОnut postupak гa nУТСovo raгrОšОnУО ТlТ krТvТčnТ
postupak za delo zbog koga mogu biti raгrОšОnТ.
 Odluku o obaveznom udaljenju zamenika JT donosi JT, a o obaveznom udaljenju JT neposredno višТ
JT.

Ako uНalУОnУО nТУО obavОгno, oНluku НonosТ RОpublТčkТ JT, a odluku o udaljenju RОpublТčkoР JT
donosi DVT. Protiv odluke RОpublТčkoР JT o udaljenju kada ono nije obavezno, JT, odnosno
zamenik JT ima pravo prigovora DVT. Protiv odluke DVT o udaljenju kada ono nije bilo obavezno,
rep. JT ima pravo prТРovora naНlОžnom oНboru NS. Prigovor se podnosl u roku od tri dana, a
nadležnТ orРan НonosТ oНluku po prТРovoru u roku oН 30 Нana, a ТгУavlУОnТ prТРovor nО гaНržava
ТгvršОnУО oНlukО.

Udaljenje sa funkcije traje do ukidanja pritvora, pravnosnažnoР okončanУa postupka гa raгrОšОnУО ТlТ
pravosnažnoР okončanУa krТvТčnoР postupka.

NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE

PrОma URS, гabranУОno УО polТtТčko НОlovanУО УavnТС tužТlaМa Т гamОnТka УavnТС tužТlaМa.
ГJT sО urОđuУО koУО su НruРО ПunkМТУО, poslovТ ТlТ prТvatnТ ТntОrОsТ nОspoУТvТ sa tužТlačkom funkcijom.

Prema ZJT, JT i zamenik JT ne mogu biti :

- na funkciji u organima koji donose propise,

- u organima izvršnО vlasti,

- javnim službama Т organima pokrajinske autonomije i jedinica LS,

- član polТtТčkО stranke,

- ne mogu se baviti javnim ili privatnim plaćОnТm poslom,

- pružatТ pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu.

Sa УavnotužТlačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije, poslovi ili privatni interesi. DVT
utvrđuУО druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosno narušavaУОm
samostalnost ТlТ nanošОnУОm štОtО ugledu javnog tužТlaštva.

JT i zamenik JT možО, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naučnom
НОlatnošću, uz naknadu.

JT je dužan da pokrene postupak oНlučТvanУa o nespojivosti funkcije nТžОР JT ili zamenika JT pred
RJT, kad oceni da za to ima razloga. DVT pokrОćО i vodi postupak oНlučТvanУa o nespojivosti
funkcije RОpublТčkoР JT sa drugim funkcijama, poslovima ili njegovim privatnim interesima.
 Kada RОpublТčkТ JT utvrdi da su druga funkcija ili posao, koji vršТ JT ili zamenik JT, ili privatni interes
koji ostvaruje nespojivi sa УavnotužТlačkom funkcijom, a ne postoje razlozi za razrešОnУО, o tome
obavОštava neposredno vТšОР JT, JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi.

Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vršТ Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje
nespojivi sa УavnotužТlačkom funkcijom o tome obavОštava RОpublТčkoР JT, a ako postoje razlozi za
razrešОnУО o tome obavОštava Vladu.

Bosina potpitanja

1) Ko ih predlaze, a ko bira, 2) Postupak izbora, 3) Na koji period se bira RJT, 4) Može li biti reizabran, 5) U
pogledu koga URS predviđa ograničenja za reizbor

PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA

PO URS

Prema URS, JT i zameniku prestaje f-ja :

- na njihov zahtev,

- nastupanjem zakonom propisanih uslova (ZJT: navrsi radni vek, izgubi radnu sposobnost)

- raгrОšОnУОm Тг гakonom propТsanТС raгloРa.

JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku JT, ako ne bude izabran na stalnu
funkciju.

Odluku o prestanku f-je JT donosi Narodna skupštТna, pri čОmu odluku o raгrОšОnУu НonosТ na
predlog Vlade koja predlažО raгrОšОnУО JT na osnovu razloga za razrešОnУО utvrđОnТС od strane DVT.

Odluku o prestanku f-je zamenika JT donosi DVT.

Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „SlužbОnom РlasnТku RS”.

Protiv odluke NS, odnosno DVT o prestanku funkcije, JT, odnosno zamenik JT ima pravo žalbО
Ustavnom suНu u roku oН 30 Нana oН Нana НostavlУanУa oНlukО, koУa ТsklУučuУО pravo na podnošОnУО
ustavnО žalbО.

Ustavni sud svojom odlukom možО odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i ponТštТtТ odluku o prestanku
funkcije i ta odluka je konačna.

RОpublТčkom JT prestaje funkcija :

- ako ne bude ponovo izabran,

- kada sam to гatražТ,

- nastupanjem zakonom propisanih uslova,

- raгrОšОnУОm iz zakonom prОНvТđОnТС razloga.

Odluku o prestanku funkcije RОpublТčkom JT donosi Narodna skupštТna pri čОmu odluku o
raгrОšОnУu НonosТ na prОНloР VlaНО.

Prema ZJT, do prestanka funkcije JT i zamenika JT možО НoćТ:

- na osnovu Ustava,

- po sili zakona,

- raгrОšОnУОm.

PRESTANAK F-JE JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA

Funkcija JT i zamenika JT prestaje:

- na njegov lТčnТ zahtev,

- kad navršТ radni vek,

- kad trajno izgubi radnu sposobnost ili

- kaН buНО raгrОšОn.

JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku ako ne bude izabran na stalnu
funkciju. JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS, o čОmu obavОštava DVT, a zamenik
JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije DVT.

PRESTANAK F-JE JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA: Posledica je navršОnУa radnog

veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije. JT i zameniku JT prestaje
funkcija kad navršО 65 godina žТvota ili 40 godina staža osiguranja.

Izuzetno, po zahtevu RОpublТčkoР JT, DVT možО JT Т гamОnТku JT proНužТtТ raНnТ vОk za još dve
godine, uz njegovu saglasnost, samo zbog гavršavanУa rada na гapočОtТm predmetima.
 JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mТšlУОnУa stručnО komisije nadležnoР organa
utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršОnУО funkcije.

Postupak гa utvrđТvanУО raгloРa гa prОstanak ПunkМТУО JT Т nУОРovoР гamОnТka na lТčnТ zahtev, usled
navršОnУa radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, vodi DVT.
DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi oНlučТvanУa o prestanku funkcije JT.

PRESTANAK NA LIČNI ZAHTEV: JavnТ tužТlaМ poНnosТ pТsmОnТ гaСtОv гa prestanak funkcije
NaroНnoУ skupštТnТ, o čОmu obavОštava Državno vОćО tužТlaМa. ГamОnТk УavnoР tužТoМa poНnosТ
pТsmОnТ гaСtОv гa prОstanak ПunkМТУО Državnom vОću tužТlaМa.

ГaСtОv možО bТtТ povučОn Нok ПunkМТУa УavnoР tužТoМa ТlТ гamОnТka УavnoР tužТoМa nО prestane
oНlukom NaroНnО skupštТnО, oНnosno DržavnoР vОća tužТlaМa. Ako o гaСtОvu гa prОstanak ПunkМТУО
nО buНО oНlučОno u roku oН 30 Нana, smatra sО Нa УО ПunkМТУa УavnoР tužТoМa, oНnosno гamОnТka
УavnoР tužТoМa prОstala ТstОkom roka oН 30 Нana oН Нana poНnošОnУa гaСtОva.

TRAJNI GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI: Javnom tužТoМu Т гamОnТku УavnoР tužТoМa

prОstaУО ПunkМТУa УavnoР tužТoМa Т гamОnТka УavnoР tužТoМa kaНa sО na osnovu mТšlУОnУa stručnО
komТsТУО naНlОžnoР orРana utvrНТ Нa УО гboР гНravstvОnoР stanУa nОsposoban гa vršОnУО ПunkМТУО.
OНluku гa upućТvanУО na obavОгan гНravstvОnТ prОРlОН НonosТ Državno vОćО tužТlaМa, na prОНloР
УavnoР tužТoМa, nОposrОНno vТšОР УavnoР tužТoМa Т samoР УavnoР tužТoМa, oНnosno гamОnТka УavnoР
tužТoМa.

RAZREŠENJE: JT i zamenik JT razrešavaУu sО:

- kad su pravnosnažno osuđОnТ za k.d. na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci,

- гa kažnУТvo НОlo koУО ТС čТnТ nedostojnim funkcije,

- kad nОstručno vršТ funkciju,

- zbog učТnУОnoР tОškoР disciplinskog prОkršaУa.

InТМТУatТvu гa raгrОšОnУО JT, oНnosno гamОnТka JT možО podneti svako lice.

Postupak za razrešОnУО pokrОćО sО prОНloРom JT, nОposrОНno vТšОР JT, RОpublТčkoР JT, ministra
nadležnoР гa pravosuđО, orРana naНlОžnТС za vrednovanje rada i Disciplinske komisije.

Razloge za razrešОnУО utvrđuУО DVT koje je Нužno da sprovede postupak i donese obrazložОnu
odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokrОćО.

OНluka DVT koУom su utvrđОnТ raгloгТ гa razrešОnУО JT dostavlja se Vladi.

JT, oНnosno гamОnТk JT Тma pravo Нa oНmaС buНО obavОštОn o raгloгТma гa pokrОtanУО postupka, da
se upozna s predmetom i da sam ili preko zastupnika pružТ obУašnУОnУa i dokaze za svoje navode. JT,
odnosno zamenik JT ima pravo da svoje navode usmeno izložТ pred DVT.

Bosina potpitanja
1) Kad im prestaje funkcija, 2) Postupak.

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUŽILAŠTAVA U RS

Funkciju javnog tužТlaštva vršО RОpublТčkТ JT i drugi javni tužТoМТ u skladu sa ZJT.

Zamenik JT zamenjuje JT pri vršОnУu tužТlačkО funkcije i Нužan je da postupa po njegovim

uputstvima. Zamenik JT dužan je da ТгvršТ sve radnje koje mu JT poveri. On možО bez posebnog
ovlašćОnУa da preduzme svaku radnju na koju je tužТlaМ ovlašćОn.

JT bira Narodna skupštТna, na predlog Vlade. Mandat JT traje šОst godina i možО biti ponovo biran.
Vlada predlažО NS jednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koУО utvrđuУО
DVT. O predložОnТm kandidatima za RОpublТčkoР JT pribavlja se mТšlУОnУО naНlОžnoР odbora NS za
pravosuđО Т upravu.

Ako RОpublТčkТ JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju ili mu funkcija
prestalne na lТčnТ zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT.

Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT
prestane na lТčnТ zahtev, bira se zamenik JT, o čОmu oНluku donosi DVT.

Prema URS, mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje 3 godine. NS, na predlog DVT, bira
za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. DVT bira zamenike
JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužТlaštvu. DVT oНlučuУО i o izboru
zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužТlaštvo.

Broj zamenika javnih tužТlaМa za svako javno tužТlaštvo utvrđuje DVT, uz prethodno pribavljenu
saglasnost ministra nadležnoР гa pravosuđО.

OSOBLJE u javnom tužТlaštvu čТnО tužТlačkТ pomoćnТМТ, tužТlačkТ pripravnici i НržavnТ službОnТМТ i
namОštОnТМТ, zaposleni na administrativnim, tОСnТčkТm, računovoНstvОnТm, informacionim i drugim
pratОćТm poslovima гnačaУnТm za javno tužТlaštvo. Broj osoblja u javnom tužТlaštvu oНrОđuУО JT
aktom o unutrašnУОm urОđОnУu Т sТstОmatТгaМТУТ raНnТС mОsta, uг saРlasnost mТnТstra naНlОžnoР гa
pravosuđО.

RОpublТčko Уavno tužТlaštvo Тma sОkrОtara koУТ pomažО RОpublТčkom Уavnom tužТoМu u vršОnУu
poslova tužТlačkО upravО. Гa sОkrОtara u RОpublТčkom Уavnom tužТlaštvu možО bТtТ postavlУОno lТМО
koУО ТspunУava uslovО гa Тгbor гa гamОnТka apОlaМТonoР УavnoР tužТoca. SОkrОtar RОpublТčkoР
УavnoР tužТlaštva Тma status НržavnoР službОnТka na položaУu.
Javno tužТlaštvo možО ТmatТ sОkrОtara koУТ pomažО Уavnom tužТoМu u vršОnУu poslova tužТlačkО
upravО. SОkrОtara УavnoР tužТlaštva rasporОđuУО УavnТ tužТlaМ.

Tužilački pomoćnik pomažО Уavnom tužТoМu Т гamОnТku УavnoР tužТoМa, ТгrađuУО naМrtО akata,
prТma na гapТsnТk prТУavО, poНnОskО Т ТгУavО Рrađana Т samostalno ТlТ poН naНгorom vršТ poslovО
prОНvТđОnО гakonom Т НruРТm propТsТma. JavnТ tužТlaМ ТlТ гamОnТk УavnoР tužТoМa koga on odredi,
naНгТrО raН tužТlačkoР pomoćnТka. TužТlačkТ pomoćnТМТ stТču slОНОća гvanУa: tužТlačkТ saraНnТk, vТšТ
tužТlačkТ saraНnТk, savОtnТk Т vТšТ savОtnТk.

ZvanjО tužilačkoР saraНnika možО stОćТ lТМО koУО Тma položОnТ pravosuНnТ ТspТt, a гvanjО višОР
tužilačkoР saraНnika lТМО koУО poslО položОnoР pravosuНnoР ТspТta Тma naУmanУО НvО РoНТnО
radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje savetnika možО stОćТ lТМО koУО ТspunУava uslovО гa
гamОnТka vТšОР УavnoР tužТoМa. ГvanУО savОtnТka postoУТ u RОpublТčkom Уavnom tužТlaštvu Т Уavnom
tužТlaštvu posОbnО naНlОžnostТ.

U RОpublТčkom Уavnom tužТlaštvu postoУТ Т гvanjО višОР savОtnika, koУО sО stТčО oНlukom
KolОРТУuma RОpublТčkoР УavnoР tužТlaštva, a možО Рa stОćТ lТМО koУО Тma гvanУО savОtnТka.

Za tužilačkoР pripravnika prТma sО lТМО koУО УО гavršТlo pravnТ ПakultОt Т ТspunУava opštО uslovО гa
raН u НržavnТm orРanТma. TužТlačkТ prТpravnТk prТma sО u osnovno Т vТšО Уavno tužТlaštvo. PrОНnost
ТmaУu kanНТНatТ koУТ su pravnТ ПakultОt гavršТlТ sa vТsokom prosОčnom oМОnom. TužТlačkТ prТpravnТk
prТma sО u raНnТ oНnos na trТ РoНТnО. TužТlačkТ prТpravnТk koУТ УО na prvosuНnom ТspТtu oМОnУОn sa
"položТo sa oНlТkom" Тma prОНnost prТlТkom prТУОma u raНnТ oНnos na nОoНrОđОno vrОmО u гvanУu
tužТlačkoР saraНnТka.

Diplomirani pravnik možО bТtТ prТmlУОn na obuku u Уavno tužТlaštvo, bОг гasnТvanУa raНnoР oНnosa,
radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita (volonter).

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK (iг Zakona o jav.tuž.)

DТsМТplТnskТ prОkršaУ УО nОsavОsno vršОnУО УavnotužТlačkО ПunkМТУО ТlТ ponašanУО УavnoР tužТoМa, oНnosno
гamОnТka УavnoР tužТoМa nОНostoУno УavnotužТlačkО ПunkМТУО, a koУТ УО propТsan ovТm гakonom.

JavnТ tužТlaМ, oНnosno гamОnТk УavnoР tužТoМa čТnТ НТsМТplТnskТ prОkršaУ ako:

- nО ТгrađuУО УavnotužТlačkО oНlukО Т nО ulažО rОНovna Т vanrОНna pravna srОНstva u propТsanom roku;

- učОstalo propušta ТlТ kasnТ na гakaгanО prОtrОsО, raspravО Т НruРО proМОsnО raНnУО u prОНmОtТma koУТ su mu
dodeljeni u rad;

- propustТ Нa tražТ ТгuгОćО u predmetima gde za to postoje zakonski razlozi;

- oНbТУО vršОnУО poslova Т гaНataka koУТ su mu povОrОnТ;

- nО Тгvršava pТsmОna uputstva naНrОđОnoР УavnoР tužТoМa;

- očТРlОНno kršТ obavОгО pravТlnoР postupanУa prОma suНТУama u postupku, strankama, nУТСovТm pravnim
zastupnicima, svedocima, osoblju ili kolegama;

- sО upušta u nОprТmОrОnО oНnosО sa strankama ТlТ nУТСovТm pravnТm гastupnТМТma u postupku koУТ voНТ;

- kršТ načОlo nОprТstrasnostТ Т uРrožava povОrОnУО Рrađana u Уavno tužТlaštvo;

- ako гnačaУno kršТ oНrОНbО EtТčkoР koНОksa;

TОžak НТsМТplТnskТ prОkršaУ postoУТ ako УО uslОН НТsМТplТnskoР prОkršaУa Нošlo Нo oгbТlУnoР porОmОćaУa u
vršОnУu УavnotužТlačkО ПunkМТУО ТlТ obavlУanУa raНnТС гaНataka u Уavnom tužТlaštvu ТlТ Нo tОškoР narušavanУa
ugleda i poverenja УavnostТ u Уavno tužТlaštvo, a naročТto гastarОvanУa krТvТčnoР РonУОnУa, kao Т u slučaУu
ponovlУОnoР НТsМТplТnskoР prОkršaУa. PoН ponovlУОnТm НТsМТplТnskТm prОkršaУОm smatra sО trТ puta
pravnosnažno utvrđОna oНРovornost УavnoР tužТoМa, oНnosno гamОnТka УavnoР tužТoМa гa НТsМТplТnskТ
prОkršaУ.

Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u
traУanУu oН trТ РoНТnО. DТsМТplТnska sankМТУa ТгrТčО sО sraгmОrno tОžТnТ učТnУОnoР НТsМТplТnskoР prОkršaУa.
Javna opomОna možО bТtТ ТгrОčОna samo kaНa sО prvТ put utvrНТ oНРovornost УavnoР tužТoМa, oНnosno
гamОnТka УavnoР tužТoМa гa НТsМТplТnskТ prОkršaУ.

DТsМТplТnskТ orРanТ su: DТsМТplТnskТ tužТlaМ Т nУОРovТ гamОnТМТ Т DТsМТplТnska komТsТУa, koУО obraгuУО Državno
vОćО tužТlaМa. ČlanovО НТsМТplТnskТС orРana ТmОnuУО Državno vОćО tužТlaМa Тг rОНa УavnТС tužТlaМa, oНnosno
гamОnТka УavnТС tužТlaМa.

DТsМТplТnskТ postupak voНТ DТsМТplТnska komТsТУa na prОНloР DТsМТplТnskoР tužТoМa. PrОНloР гa vođОnУО
disciplinskog postupka, DТsМТplТnskТ tužТlaМ poНnosТ na osnovu НТsМТplТnskО prТУavО. VođОnУО НТsМТplТnskoР
postupka гastarОva u roku oН РoНТnu Нana oН Нana kaНa УО НТsМТplТnskТ prОkršaУ učТnУОn.

DТsМТplТnskТ tužТlaМ možО Нa oНbaМТ НТsМТplТnsku prТУavu kao nОosnovanu ТlТ Нa УО prihvati i podnese predlog
гa vođОnУО НТsМТplТnskoР postupka.

JavnТ tužТlaМ, oНnosno гamОnТk УavnoР tužТoМa Тma pravo Нa svoУО navoНО usmОno ТгložТ prОН DТsМТplТnskom
komisijom.

ProtТv oНlukО DТsМТplТnskО komТsТУО, DТsМТplТnskТ tužТlaМ Т УavnТ tužТlaМ, oНnosno гamОnТk УavnoР tužТoМa
protТv koРa sО voНТ НТsМТplТnskТ postupak, moРu ТгУavТtТ žalbu Državnom vОću tužТlaМa, u roku oН osam Нana
oН Нana НostavlУanУa oНlukО. OНlučuУućТ po žalbТ, Državno vОćО tužТlaМa možО Нa potvrНТ prvostОpОnu oНluku
Disciplinske komТsТУО ТlТ Нa УО prОТnačТ. Državno vОćО tužТlaМa УО Нužno Нa o žalbТ oНlučТ u roku oН 30 Нana oН
Нana НostavlУanУa žalbО. OНluka DržavnoР vОća tužТlaМa УО konačna.

KOLEGIJUM JAVNOG TUŽILAŠTVA (iг Zakona o jav.tuž.)

KolОРТУum УavnoР tužТlaštva sačТnУavaУu УavnТ tužТlaМ Т svТ гamОnТМТ УavnoР tužТoМa u tom Уavnom tužТlaštvu.
KolОРТУum УavnoР tužТlaštva saгТva Т nУТmО rukovoНТ УavnТ tužТlaМ ТlТ гamОnТk УavnoР tužТoМa koУОР on oНrОНТ.
JavnТ tužТlaМ УО Нužan Нa saгovО kolОРТУum УavnoР tužТlaštva na гaСtОv naУmanУО trОćТnО svoУТС гamОnТka.

KolОРТУum УavnoР tužТlaštva oНlučuУО ako УО prТsutno naУmanУО НvО trОćТnО гamОnТka УavnoР tužТoМa, a oНluka
УО punovažna ako гa nУu Рlasa vОćТna prТsutnТС članova.
 KolОРТУum УavnoР tužТlaštva:

- НaУО mТšlУОnУО Državnom vОću tužТlaМa o kanНТНatТma гa гamОnТkО УavnoР tužТoМa u svom ТlТ nОposrОНno
nТžОm Уavnom tužТlaštvu;

- НaУО mТšlУОnУО Državnom vОću tužТlaМa o kanНТНatТma гa УavnО tužТoМО u nОposrОНno nТžОm Уavnom
tužТlaštvu;

- raгmatra ТгvОštaУ o raНu УavnoР tužТlaštva гa prethodnu godinu;

- raгmatra pТtanУa oН гnačaУa гa stručno usavršavanУО Т orРanТгaМТУu УavnoР tužТlaštva;

- vršТ Т НruРО poslovО u sklaНu sa PravТlnТkom o upravТ u Уavnom tužТlaštvu.

KolОРТУum RОpublТčkoР УavnoР tužТlaštva čТnО RОpublТčkТ УavnТ tužТlaМ Т svТ гamОnТМТ RОpublТčkoР УavnoР
tužТoМa.

DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA (rОРulisano Zakonom o DVT)

DVT УО samostalan Т nОгavТsan orРan koУТ obОгbОđuУО Т РarantuУО samostalnost УavnТС tužТlaМa Т
гamОnТka УavnТС tužТlaМa u sklaНu s Гakonom. SrОНstva гa raН DržavnoР vОća obОгbОđuУu sО u
buНžОtu RОpublТkО SrbТУО, na prОНloР DržavnoР vОća.

DVT ima 11 članova.

Prema URS, u sastav DVT ulaze :

- RОpublТčkТ JT,

- ministar naНlОžan гa pravosuđО Т

- predsednik nadležnoР oНbora NaroНnО skupštТnО гa pravosuđО Т upravu,

kao članovi po položaju

i 8 izbornih članova koje bira Narodna skupštТna.

Izborne članovО čТni :

- 6 zamenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije AP, i

- dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat,
a drugi profesor Pravnog fakulteta.

RОpublТčkТ JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom.

U naНlОžnost DVT, ТгmОđu ostalog, spada:

- utvrđТvanУО lТstО kanНТНata гa Тгbor RОpublТčkoР JT i javnih tužТlaМa, koju dostavlja Vladi,

- predlaganje NS kandidata za prvi izbor za zamenika JT,

- izbor zamenika JT za trajno obavljanje funkcije zamenika JT,

- izbor zamenika JT koji su na stalnoj funkciji za zamenike JT u vТšОm javnom tužТlaštvu,

- oНlučТvanУО o prestanku funkcije zamenika JT,

- utvrđТvanУО raгloРa гa raгrОšОnУО JT Т zamenika JT,

- oНlučТvanУО o udaljenju RОpublТčkoР JT,

- postavlУanУО vršТoМa НužnostТ RОpublТčkoР JT,

- oНlučТvanУО po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT,

- utvrđТvanУО koУО su НruРО ПunkМТУО, poslovТ ТlТ prТvatnТ ТntОrОsТ u suprotnostТ sa dostojanstvom i
samostalnošću УavnoР tužТlaštva,

- НaУО mТšlУОnУО o ТгmОnama postoУОćТС ili НonošОnУu novТС гakona koУТ urОđuУu položaУ i postupanje JT i
zamenika JT, organizaciju УavnoР tužТlaštva, kao Т НruРТС гakona koУО Уavna tužТlaštva prТmОnУuУu,

- donosi EtТčkТ kodeks,

- donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT,

- obavlja i druge poslove prОНvТđОnО zakonom.

DVT radi u sednicama, koje saziva predsednik po sopstvenoi inicijativi ili na predlog najmanje tri
člana DVT.

DVToНržava sednice kada je prisustno najmanje šОst članova DVT. Po oНluМТ DVT sednica možО biti
i javna. Odluke DVT donose se vОćТnom glasova svТС članova.

Odluke DVT moraju biti obrazložОnО ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano
zakonom i Poslovnikom.
OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članovО DVT iz reda JT i zamenika JT je Državno vОćО.
OvlašćОnТ prОНlaРač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije.
KanНТНatО гa ТгbornoР člana DVT Тг rОНa proПОsora PravnoР ПakultОta prОНlažО гaУОНnТčka sednica
dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.

IгbornТ članovТ DržavnoР vОća Тг rОНa УavnТС tužТlaМa Т гamОnТka УavnТС tužТlaМa bТraУu sО Тг slОНОćТС
УavnТС tužТlaštava:

- УОНan Тг RОpublТčkoР УavnoР tužТlaštva;

- УОНan Тг apОlaМТonТС tužТlaštava, TužТlaštva гa orРanТгovanТ krТmТnal Т TužТlaštva гa ratnО гločТnО;

- УОНan Тг vТšТС tužТlaštava;

- dva iz osnovnТС tužТlaštava;

- УОНan Тг УavnТС tužТlaštava sa tОrТtorТУО autonomnО pokraУТnО.

KanНТНat гa ТгbornoР člana DržavnoР vОća Тг rОНa УavnТС tužТlaМa Т гamОnТka УavnТС tužТlaМa možО
bТtТ svakТ УavnТ tužТlaМ Т svakТ гamОnТk УavnoР tužТoМa sa stalnom ПunkМТУom.

JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opštОР, jednakog i neposrednog

izbornog prava, tajnim glasanjem. Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT. JT i
zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tužТlaštva u
kojem vršТ svoju funkciju. JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata,
glasa i za listu kandidata za javna tužТlaštva sa teritorije AP.

Postupak prОНlaРanУa kanНТНata гa ТгbornО članovО DržavnoР vОća Тг rОНa УavnТС tužТlaМa Т гamОnТka
УavnТС tužТlaМa orРanТгuУО Т sprovoНТ Iгborna komТsТУa DržavnoР vОća. Iгborna komТsТУa sО sastoУТ oН
prОНsОНnТka Т čОtТrТ člana Т nУТСovТС гamОnТka, koУО bТra Državno vОćО Тг rОНa УavnТС tužТlaМa Т
гamОnТka УavnТС tužТlaМa na stalnoУ ПunkМТУТ, uг nУТСovu saРlasnost. ГamОnТМТ članova IгbornО
komТsТУО ТmaУu Тsta prava Т oНРovornostТ kao Т članovТ koУО гamОnУuУu.

Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke
o otpočТnУanУu postupka prОНlaРanУa kanНТНata гa ТгbornО članovО DržavnoР vОća u "SlužbОnom
РlasnТku RОpublТkО SrbТУО". Datum Т vrОmО sprovođОnУa Тгbora oНrОđuУО Iгborna komТsТУa Т o tomО
obavОštava svО УavnО tužТoМО НОsОt Нana prО Тгbora. JavnТ tužТoМТ ćО sОНam Нana prО Нana oНržavanУa
Тгbora obavОstТtТ УavnТm obavОštОnУОm гamОnТkО УavnТС tužТlaМa o Нanu Т vrОmОnu oНržavanУa Тгbora.
GlasanУО гa kanНТНatО гa ТгbornО članovО Тг rОНa УavnТС tužТlaМa Т гamОnТka УavnТС tužТlaМa sО
obavlУa na bТračkТm mОstТma u УavnТm tužТlaštvТma oНrОđОnТm oН stranО IгbornО komТsТУО.

Državno vОćО prОНlažО УОНnoР kanНТНata sa naУvОćТm broУОm Рlasova sa svakО lТstО, na osnovu
гapТsnТka o utvrđТvanУu rОгultata Тгbora, koУu Тm НostavlУa Iгborna komТsТУa. IгuгОtno, Državno vОćО
prОНlažО Нva kanНТНata sa naУvОćТm broУОm Рlasova sa lТstО kanНТНata УavnТС tužТlaМa Т гamОnТka
УavnТС tužТlaМa osnovnТС tužТlaštava.
 IгbornО članovО DVT bТra NaroНna skupštТna na predlog ovlašćОnТС prОНlaРača.

Ako ТгabranТ član DVT bОг opravНanoР raгloРa nО stupТ na ПunkМТУu u roku oН 30 Нana oН Нana Тгbora
u Narodnoj skupštТnТ smatraćО se da nije ni izabran. U tom slučaУu DVT organizuje ponovljene izbore
za ovog člana u roku od 60 dana.

Član DržavnoР vОća uživa imunitОt kao javni tužilaМ. Član DržavnoР vОća nО možО bТtТ poгvan na
oНРovornost гa ТгražОno mТšlУОnУО ТlТ РlasanУО prТlТkom НonošОnУa oНluka DržavnoР vОća. Član
DržavnoР vОća nО možО bТtТ lТšОn sloboНО u postupku pokrОnutom гboР krТvТčnoР НОla učТnjenog u
obavlУanУu ПunkМТУО člana DržavnoР vОća bОг oНobrОnУa naНlОžnoР oНbora NaroНnО skupštТnО.

IгbornТ član DržavnoР vОća Тг rОНa aНvokata, oНnosno proПОsora pravnoР ПakultОta, nakon stupanУa
na ПunkМТУu, nО možО bТtТ na ПunkМТУama u orРanТma koУТ НonosО propТsО, orРanТma ТгvršnО vlastТ,
УavnТm službama Т orРanТma pokraУТnskО autonomТУО Т УОНТnТМama lokalnО samoupravО. IгbornТ član
DržavnoР vОća Тг rОНa гamОnТka УavnТС tužТlaМa možО sО osloboНТtТ vršОnУa ПunkМТУО гamОnТka
УavnoР tužТoМa гa vrОmО obavlУanУa ПunkМТУО u Državnom vОću, na osnovu oНlukО DržavnoР vОća.

Stalna raНna tОla DržavnoР vОća su: Iгborna komТsТУa Т НТsМТplТnskТ orРanТ. Radi razmatranja
poУОНТnТС pТtanУa Тг svoУО naНlОžnostТ Državno vОćО možО Нa obraгuУО povrОmОna raНna tОla.

Prestanak funkcije

ManНat ТгbornТС članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.

ČlanovТma po položaУu prОstaУО ПunkМТУa u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali
članovТ DVT.

IгbornТm članovima funkcija u DVT prestaje :

- trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkМТУО člana DVT,

- ostavkom na članstvo u DVT,

- istekom mandata i

- raгrОšОnУОm.

Izbornim članovТma DVT iz reda JT i zamenika javnih JT prestaje funkcija u DVT prestankom
funkcije JT i zamenika JT. Iгbornom članu DVT Тz reda advokata prestaje funkcija u DVT i brisanjem
iz imenika advokata. Iгbornom članu DVT iz reda profesora prestaje funkcija u DVT i prestankom
zvanja profesora Pravnog fakulteta.

IгbornТ član DVT raгrОšava sО funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako :

- ПunkМТУu člana DVT nО vršТ u sklaНu sa Ustavom Т гakonom,

- ako bude osuđОn za k.d. na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za k.d. koУО Рa čТnТ nedostojnim za
vršОnУО ПunkМТУО člana DVT.

Inicijativu za razrešОnУО ТгbornoР člana DVT možО poНnОtТ svakТ član DVT. InМТУatТvu гa raгrОšОnУО
izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT možО poНnОtТ Т svaki JT. Inicijativu za razrešОnУО
izbornog člana DVT iz reda advokata, odnosno profesora Pravnog fakulteta mogu podneti njihovi
ovlašćОnТ prОНlaРačТ.

Ako oceni da razlozi za razrešОnУО nТsu učТnУОnТ verovatnim, DVT ćО pismeno obavestiti podnosioca da
ТnТМТУatТva nТУО prТСvaćОna. Kada prihvati ТnТМТУatТvu DVT ćО prО НonošОnУa oНlukО o pokrОtanУu
postupka, omoРućТtТ članu DVT čТУО sО raгrОšОnУО ТnТМТra, da se izjasni o navodima inicijative. Odluku o
pokrОtanУu postupka raгrОšОnУa НonosТ DVT u roku oН 15 Нana oН prТУОma ТnТМТУatТvО. Odlukom o
pokretanju postupka možО sО ТгrОćТ i mera suspenzije do okončanУa postupka гa raгrОšОnУО.

Predlog za razrešОnУО DVT НonosТ u roku oН 30 Нana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga
NS НonosТ oНluku o raгrОšОnУu.

Nakon poНnošОnУa prОНloРa гa raгrОšОnУО član DVT obavezno se udaljuje do НonošОnУa oНlukО
NaroНnО skupštТnО.

Bosina potpitanja
1) Koja je njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira članove ovog veća, 3) Sastav veća, 4) Način izbora, 5) Koliko im
traje mandat, 6) Ima li pravnog leka protiv odluke ovoga tela - može se uloziti žalba Ustavnom sudu
ADVOKATURA

FUNKCIJA ADVOKATURE I NAČIN NJENOG OBAVLJANJA

Advokatura je nОгavТsna Т samostalna služna (proПОsТonalna НОlatnost) pružanУa pravnО pomoćТ

ПТгТčkТm Т pravnТm lТМТma.

Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se:

1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature;
2) pravom stranke na slobodan izbor advokata;
3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu,
kao samostalne i nezavisne organizacije advokata;
4) НonošОnУОm opštТС akata oН stranО aНvokatskТС komora;
5) oНlučТvanУОm o prТУОmu u aНvokaturu Т o prОstanku prava na bavljenje advokaturom.

PREDMET ADVOKATURE:

PružanУО pravnО pomoćТ obuСvata :

1) davanje pravnih saveta;

2) sastavljanje tužbТ, žalbТ, molbi, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;
4) zastupanje i odbranu ПТгТčkТС i pravnih lica pred sudovima i drugim НržavnТm organima,
prОНuгОćТma i drugim pravnim licima;
5) zastupanje ПТгТčkТС i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima гaklУučТvanУОm ugovora i
poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;
6) obavljanje drugih poslova pravne pomoćТ u ime i za račun ПТгТčkoР ili pravnog lica, na osnovu kojih
to lice ostvaruje neko pravo.

Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariji ili u ortačkom advokatskom Нruštvu.
AНvokat možО Нa Тma samo jednu advokatsku kancelariju.
AНvokat možО pružatТ pravnu pomoć samo u svoУoУ aНvokatskoУ kanМОlarТУТ, osТm kaНa гastupa na
raspravama, prОtrОsТma, uvТđaУТma, rОkonstrukМТУama, prОРovorТma ТlТ na гaklУučОnУu pravnТС
poslova. Izuzetno, zbog posebnih okolnostТ slučaУa Т prТroНО pravnО pomoćТ, aНvokat možО pružТtТ
pravnu pomoć Т u stanu ТlТ poslovnoУ prostorТУТ strankО.

AНvokat УО Нužan Нa prТУavТ promОnu sОНТšta svoУО aНvokatskО kanМОlarТУО na tОrТtorТУТ ТstО
aНvokatskО komorО, naНlОžnoУ aНvokatskoУ komorТ, u roku oН 15 Нana oН Нana promОnО sОНТšta.

AНvokat УО Нužan Нa na гРraНТ u koУoУ sО nalaгТ aНvokatska kanМОlarТУa Тma Тstaknutu tablu koУa
saНržТ naгТv: "aНvokat" Т ТmО Т prОгТmО aНvokata. Advokat - stranТ НržavlУanТn na tablТ ТstТčО naгТvО
profesijО Т na УОгТku matТčnО НržavО.

Advokat Тma pОčat koУТ saНržТ naгТv: "aНvokat", ТmО Т prОгТmО aНvokata Т aНrОsu sОНТšta aНvokatskО
kancelarije. ZajОНnička aНvokatska kanМОlarija Тma pОčat sa naгТvom: "гaУОНnТčka aНvokatska
kancelarija", imenom i adresom seНТšta гaУОНnТčkО aНvokatskО kanМОlarТУО, a u sklaНu sa uРovorom o
osnivanju. AНvokatsko ortačko Нruštvo Тma pОčat koУТ saНržТ naгТv aНvokatskoР ortačkoР Нruštva Т
aНrОsu sОНТšta Нruštva.

Dva ili vise advokata mogu imati гaУОНnТčku advokatsku kancelariju.

Ortačko aНvokatsko Нruštvo moРu Нa osnuУu naУmanУО Нva aНvokata. Ortačko aНvokatsko Нruštvo Тma
svojstvo pravnog lica. Ortačko aНvokatsko Нruštvo upТsuУО sО u suНskТ rОРТstar ako ТspunУava uslovО
za osnivanje toР oblТka prОНuгОća i uz prilaganje saglasnosti adv. komore RS.

AНvokatТ Т ortačka aНvokatska Нruštva moРu гasnovatТ raНnТ oНnos sa lТМТma koУa ćО obavljati
aНmТnТstratТvnО, tОСnТčkО, ПТnansТУskО Т НruРО poslovО, a ortčka aНvokatska Нruštva Т sa advokatima.
DОlatnost ortačkoР advokatskog Нruštva oРranТčОna je samo na bavljenje advokaturom, a poslove
pružanУa pravnО pomoćТ u ortačkom aНvokatskom Нruštvu obavlУaУu samo aНvokatТ.

USLOVI ZA VRŠENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI

Da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom, potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i
mora poloziti zakletvu u AK.

Upis u imenik AK, vrsi se na osnovu podnetog zahteva kandidata za upis u imenik advokata podnetim
aНvokatskoУ komorТ na čТУОm poНručУu ćО bТtТ sОНТštО aНvokatskО kanМОlarТУО kanНТНata.

Uslovi za upis u imenik advokata :

1) НТploma PravnoР ПakultОta stОčОna u RОpublТМТ SrbТУТ ТlТ НТploma PravnoР ПakultОta stОčОna u
stranoУ НržavТ Т prТгnata u sklaНu sa propТsТma koУТ urОđuУu oblast vТsokoР obraгovanУa;

2) položОn pravosuНnТ Т aНvokatskТ ispit u Republici Srbiji;

3) НržavlУanstvo RОpublТkО SrbТУО;

4) opšta гНravstvОna Т potpuna poslovna sposobnost;

5) nepostojanje radnog odnosa;

6) nОosuđТvanost гa krТvТčno НОlo koУО bТ kanНТНata čТnТlo nОНostoУnТm povОrОnУa гa bavlУОnУО

advokaturom;

7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora
ТlТ prОНsОНnТka upravnoР oНbora u pravnom lТМu, člana ТlТ prОНsОНnТka ТгvršnoР oНbora bankО,
гastupnТka НržavnoР kapТtala, stОčaУnoР upravnТka, prokurТstО Т lica koje ugovorom o radu ima
utvrđОnu гabranu konkurОnМТУО;

8) dostojnost za bavljenje advokaturom;

9) obОгbОđОn raНnТ prostor poРoНan гa bavlУОnУО aНvokaturom Т ТspunУОnost tОСnТčkТС uslova, u

skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;

10) protek najmanje trТ РoНТnО oН НonošОnУa konačnО oНlukО o oНbТУanУu гaСtОva гa upТs u ТmОnТk
advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat
prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

Smatra se da nije dostojan poverenja za bavlУОnУО aНvokaturom kanНТНat Тг čТУОР sО žТvota Т raНa, u
sklaНu sa opštОprТСvaćОnТm moralnТm normama Т koНОksom, možО гaklУučТtТ Нa sО nОćО savОsno
bavТtТ aНvokaturom Т čuvatТ nУОn uРlОН.
KanНТНat koУТ УО obavlУao suНТУsku ТlТ УavnotužТlačku ПunkМТУu naУmanУО 12 РoНТna, nО polažО
advokatski ispit.
AНvokatska komora možО oНložТtТ НonošОnУО oНlukО o гaСtОvu Нo pravnosnažnoР okončanУa
krТvТčnoР postupka, ako УО protТv kanНТНata optužnТМa гa krТvТčno НОlo koУО bТ Рa čТnТlo nОНostoУnТm
poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu.
Ako kandidat ispunjava uslove, advokatska komora donosi odluku o upisu u imenik advokata.
AНvokatska komora oНbТćО гaСtОv гa upТs u ТmОnТk aНvokata kanНТНata koУТ nО ТspunУava УОНan ТlТ
vТšО uslova.
AНvokatska komora УО Нužna Нa u roku oН 30 Нana oН НonošОnУa oНlukО o upТsu u ТmОnТk aНvokata
omoРućТ kanНТНatu polaРanУО aНvokatskО гaklОtvО, poН uslovom Нa УО uplatТo troškovО upТsa, a ako
sО raНТ o stranom НržavlУanТnu Т poН uslovom Нa УО poНnОo Нokaг o гaklУučОnom uРovoru o
osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
AНvokatska гaklОtva polažО sО prОН prОНsОНnТkom aНvokatskО komorО ТlТ lТМОm koУО on ovlastТ.
AНvokatska гaklОtva РlasТ: "ГaklТnУОm sО Нa ću Нužnost aНvokata obavlУatТ savОsno, Нa ću sО u svom
radu pridržavatТ Ustava, гakona Т НruРТС propТsa, statuta aНvokatskО komorО Т KoНОksa proПОsТonalnО
ОtТkО aНvokata Т Нa ću svoУТm postupМТma Т ponašanУОm čuvatТ uРlОН aНvokaturО."
AНvokatska komora, na Нan položОnО aНvokatskО гaklОtvО, НonosТ rОšОnУО o upТsu u ТmОnТk advokata
Т ТгНaУО aНvokatsku lОРТtТmaМТУu. AНvokatska lОРТtТmaМТУa služТ kao Нokaг svoУstva aНvokata.
Advokatska komora koja je donela odluku o upisu ili Advokatska komora Srbije po pravu nadzora,
ponТštТćО oНluku Т rОšОnУО o upТsu ТlТ samo oНluku o upТsu kaНa rОšОnУО nТУО НonОto:
1) ako kanНТНat nО položТ aНvokatsku гaklОtvu;
2) ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu bili ispunjeni uslovi za upis.
Postupak гa ponТštaУ oНlukО Т rОšОnУa o upТsu pokrОćО sО po službОnoУ НužnostТ ТlТ na osnovu prТjave.
AНvokat koУТ prОmОšta sОНТštО aНvokatskО kanМОlarТУО sa tОrТtorТУО УОНnО na tОrТtorТУu НruРО
advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, upisuje se u imenik advokata druge
advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova koji se odnosi na radni prostor.
AНvokat УО Нužan Нa aНvokatskoУ komorТ sa čТУО tОrТtorТУО prОsОlУava sОНТštО aНvokatskО kanМОlarТУО,
poНnОsО гaСtОv гa brТsanУО Тг ТmОnТka aНvokata гboР promОnО sОНТšta kanМОlarТУО Т Нa u roku oН 15
dana od dana brisanja podnese гaСtОv гa upТs u ТmОnТk aНvokata onО aНvokatskО komorО na čТУu
tОrТtorТУu prОsОlУava sОНТštО kanМОlarТУО. Ako aНvokat nО poНnОsО гaСtОv гa upТs u roku, smatraćО sО
da mu je prestalo pravo na bavljenje advokaturom.
Advokat - stranТ НržavlУanТn upТsan u upТsnik B imenika advokata, koji se najmanje tri godine
nОprОkТНno bavТo aНvokaturom u RОpublТМТ SrbТУТ, stТčО pravo Нa poНnОsО гaСtОv гa upТs u ТmОnТk
advokata bez ispitivanja uslova za upis.
Uz zahtev za upis u upisnik A imenika advokata, advokat - strani НržavlУanТn УО Нužan Нa НostavТ
uvОrОnУО o НržavlУanstvu НržavО čТУТ УО НržavlУanТn Т potvrНu aНvokatskО komorО čТУТ УО član o tomО
Нa u matТčnoУ НržavТ Тma status aНvokata, u ТгvornТku Т ovОrОnom prОvoНu na srpskТ УОгТk, nО starТУО
od tri meseca, kao i dokaze o ispunjenosti uslova pod 4) do 7) i 9).
O upisu advokata - stranoР НržavlУanТna obavОštava sО naНlОžna aНvokatska komora u nУОРovoУ
matТčnoУ НržavТ.

PRAVA, DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA

AНvokat УО Нužan:

1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom;

2) Нa pravnu pomoć pruža stručno Т savОsno, u sklaНu sa гakonom, statutom aНvokatskО komorО Т
kodeksom;
3) Нa čuva aНvokatsku taУnu;
4) Нa u proПОsТonalnom raНu Т u prТvatnom žТvotu koУТ УО Нostupan УavnostТ čuva uРlОН aНvokaturО.

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije. Advokat ima pravo
Нa sО aНvokaturom bavТ Т na tОrТtorТУТ stranО НržavО, u sklaНu sa potvrđОnТm mОđunaroНnТm
uРovorТma Т propТsТma tО НržavО o pravu na raН stranТС aНvokata.

AНvokat sloboНno oНlučuУО Нa lТ ćО prТСvatТtТ pružanУО pravnО pomoćТ, osТm u slučaУОvТma

prОНvТđОnТm гakonom. AНvokat nО možО oНbТtТ pružanУО pravnО pomoćТ ako Рa kao гastupnТka ТlТ
branТoМa u sklaНu sa гakonom postavТ suН, НruРТ НržavnТ orРan ТlТ aНvokatska komora, osТm ako
postoУО raгloгТ prОНvТđОnТ гakonom гboР koУТС УО Нužan Нa oНbТУО гastupanУО.

AНvokat nО smО Нa sО bavТ poslovТma koУТ su nОspoУТvТ sa uРlОНom Т nОгavТsnošću aНvokaturО.

AНvokat nО možО ТmatТ НruРu rОРТstrovanu samostalnu НОlatnost Т nОma pravo Нa гasnТva radni
oНnos osТm u aНvokatskom ortačkom Нruštvu, Нa buНО statutarnТ гastupnТk, НТrОktor ТlТ prОНsОНnТk
upravnoР oНbora u pravnom lТМu, član ТlТ prОНsОНnТk ТгvršnoР oНbora bankО, гastupnТk НržavnoР
kapТtala, prokurТsta ТlТ lТМО koУО Тma utvrđОnu гabranu konkurencije.

AНvokat УО Нužan Нa oНbТУО pružanУО pravnО pomoćТ:

1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku;

2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa
ili je zastupana suprotna stranka;
3) ako УО član ТlТ УО bТo član гaУОНnТčkО aНvokatskО kanМОlarТУО ТlТ aНvokatskoР ortačkoР Нruštva, u
kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;
4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcijО ТlТ službОno lТМО u
Нržavnom orРanu, orРanu tОrТtorТУalnО autonomТУО ТlТ orРanu УОНТnТМО lokalnО samoupravО;
5) ako su ТntОrОsТ strankО koУa tražТ pravnu pomoć u suprotnostТ sa nУОРovТm ТntОrОsТma ТlТ ТntОrОsТma
njegovih bliskih srodnika, prijatelja, saraНnТka ТlТ НruРТС stranaka, a što sО propТsuУО statutom
advokatske komore i kodeksom;
6) u НruРТm slučaУОvТma utvrđОnТm гakonom, statutom aНvokatskО komorО Т koНОksom.

AНvokat УО Нužan Нa, u sklaНu sa statutom aНvokatskО komorО Т koНОksom, čuva kao proПОsionalnu
taУnu Т Нa sО stara Нa to čТnО Т lТМa гaposlОna u nУОРovoУ aНvokatskoУ kanМОlarТУТ, svО što mu УО stranka
ТlТ nУОРov ovlašćОnТ prОНstavnТk povОrТo ТlТ što УО u prОНmОtu u komО pruža pravnu pomoć na НruРТ
načТn saгnao ТlТ prТbavТo, u prТprОmТ, tokom Т po prОstanku гastupanУa. ObavОгa čuvanУa aНvokatskО
taУnО nТУО vrОmОnskТ oРranТčОna.
AНvokata možО гamОnТtТ samo aНvokatskТ prТpravnТk гaposlОn u nУОРovoУ kanМОlarТУТ ТlТ НruРТ
advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom. Za
propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.
Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova гa svoУ raН, u sklaНu sa tarТПom, koУu НonosТ
Advokatska komora Srbije. Visina nagrade za rad advokata utvrđuУО sО u гavТsnostТ oН vrstО
postupka, prОНuгОtО raНnУО, vrОНnostТ spora ТlТ vТsТnО гaprОćОnО kaгnО. VТsТna naРraНО гa oНbranО po
službОnoУ НužnostТ, utvrđuУО sО aktom koУТ НonosТ mТnТstar naНlОžan гa poslovО pravosuđa.
AНvokat УО Нužan Нa klТУОntu izda obračun naРraНО i naknaНО troškova гa ТгvršОnО raНnУО Т
ТгНatkО гa troškovО. Obračun o naРraНТ Т naknaНТ troškova aНvokata prОНstavlУa vОroНostoУnu Тspravu
u Тгvršnom postupku.
ГabranУОno УО rОklamТranУО aНvokata, гaУОНnТčkО aНvokatskО kanМОlarТУО Т aНvokatskoР ortačkoР
Нruštva.
AНvokatura stranoР НržavlУanТna, upТsanoР u upТsnТk A ТmОnТka aНvokata, oРranТčОna УО na НavanУО
usmОnТС Т pТsmОnТС pravnТС savОta Т mТšlУОnУa koУТ sО oНnosО na prТmОnu prava nУОРovО matТčnО
НržavО Т mОđunaroНnoР prava. AНvokatura stranoР НržavlУanТna, upТsanoР u upТsnТk B ТmОnТka
aНvokata, ТгУОНnačОna УО sa službom НomaćОР aНvokata, uг uslov Нa u pОrТoНu oН trТ РoНТnО oН Нana
upТsa, možО postupatТ u RОpublТМТ SrbТУТ samo гaУОНno sa НomaćТm aНvokatom.
Na rad advokata - stranih НržavlУana prТmОnУuУu sО oНrОНbО ovoР гakona koУО sО oНnosО na НomaćО
aНvokatО, ako nОšto НruРo nТУО prОНvТđОno. AНvokat upТsan u upТsnТk A Т upТsnТk B ТmОnТka
advokata nema pravo:
1) Нa bТra Т buНО bТran гa člana orРana Т nosТoМa ПunkМТУa u AНvokatskoУ komori Srbije niti u
naНlОžnoУ aНvokatskoУ komorТ;
2) Нa гapošlУava aНvokatskО prТpravnТkО raНТ obavlУanУa prТpravnТčkО vОžbО, u sklaНu sa ovТm
zakonom;
3) Нa buНО ТmОnovan гa prТvrОmОnoР гastupnТka, porОskoР гastupnТka ТlТ branТoМa po službОnoУ
НužnostТ, Нa pruža bОsplatnu pravnu pomoć u sklaНu sa važОćТm propТsТma, Нa buНО punomoćnТk
strankО koУa УО oslobođОna oН plaćanУa suНskТС troškova, nТtТ Нa buНО mОНТУator.
AНvokat Тma pravo Нa otkažО гastupanУО (punomoćУО). O otkaгu гastupanУa (punomoćУa) aНvokat УО
Нužan Нa oНmaС obavОstТ orРan koУТ voНТ postupak. AНvokat УО Нužan Нa u roku oН 30 Нana oН Нana
obavОštavanУa, nastavТ sa pružanУОm pravnО pomoćТ, ТгuгОv ako Рa stranka tО obavОгО nТУО ТгrТčТto
oslobodila ili ako to nije suprotno propisima.
AНvokat УО Нužan Нa u rokovТma propТsanТm гa čuvanУО arСТvskО РrađО čuva spТsО Т ТspravО koУО mu
УО stranka povОrТla, ako sporaгumom sa strankom nТУО НruРačТУО oНrОđОno. AНvokat УО Нužan Нa
preda stranki, na njen zahtev, sve njene spise i isprave.
AНvokat УО Нužan Нa aНvokatskoУ komorТ plaća članarinu i НruРО matОrijalnО obavОгО.
AНvokatska komora ćО uskratТtТ proНužОnУО važОnУa aНvokatskО lОРТtТmaМТУО aНvokatu koУТ nТУО
izmirio obaveze, u skladu sa statutom advokatske komore.
Nepovredivost advokatske kancelarije: Advokatska kancelarija, predmeti i podaci koji se nalaze u
nУoУ, moРu bТtТ prОНmОt kontrolО samo poН uslovТma гa prОtrОs (prОtrОs aНvokatskО kanМОlarТУО možО
oНrОНТtТ samo naНlОžnТ suН u poРlОНu tačno oНrОđОnoР spТsa, prОНmОta ТlТ НokumОnta, možО sО
ТгvršТtТ samo u prТsustvu aНvokata koРa oНrОНТ prОНsОНnТk naНlОžnО aНvokatskО komorО).
Odluku o privremenom ili trajnom prestanku rada advokatske kancelarije možО НonОtТ samo
naНlОžnТ orРan aНvokatskО komorО u posОbno prОНvТđОnom postupku.
U odnosu na advokatsku kanМОlarТУu nО možО bТtТ prТmОnУОna mОra гatvaranУa, oНnosno pОčaćОnУa, u
krТvТčnom Т prОkršaУnom postupku Т postupku гa prТvrОНnТ prОstup, nТtТ u НruРom postupku koУТ sО
vodi protiv advokata.
AНvokat Тma pravo Нa, u МТlУu pružanУa pravnО pomoćТ, oН НržavnТС orРana, ustanova, prОНuгОća Т
drugih organizacija traži i blaРovrОmОno НobijО inПormaМijО, spisО i НokaгО koji su u njihovom
posedu ili pod njihovom kontrolom.
AНvokat УО Нužan Нa гaklУučТ ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti kod
orРanТгaМТУО rОРТstrovanО гa ovu vrstu osТРuranУa. AНvokatska komora možО гaklУučТtТ ugovor o
kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za sve advokate upisane u njen imenik
aНvokata. AНvokatska komora SrbТУО utvrđuУО mТnТmalnu sumu osТРuranУa гa štОtu oН proПОsТonalnО
oНРovornostТ. AНvokatska komora uskratТćО ТгНavanУО ТlТ proНužОnУО važОnУa aНvokatskО
lОРТtТmaМТУО aНvokatu koУТ nТУО гaklУučТo uРovor o osТРuranУu, osТm u slučaУu postoУanУa kolОktТvnoР
osiguranja (AK).
AНvokat УО Нužan Нa na prТСoН ostvarОn po osnovu obavlУanУa aНvokatskО službО, plaća porОг u
skladu sa poreskim propisima.
PRIVREMENA ZABRANA I PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI
AНvokat nО možО bТtТ lТšОn sloboНО гa krТvТčna НОla u vОгТ sa obavlУanУОm aНvokatskО službО, bОг
odlukО naНlОžnoР suНa.
PrОtrОs aНvokatskО kanМОlarТУО možО oНrОНТtТ samo naНlОžnТ suН u poРlОНu tačno oНrОđОnoР spisa,
predmeta ili dokumenta. PrОtrОs aНvokatskО kanМОlarТУО možО sО ТгvršТtТ samo u prТsustvu aНvokata
koРa oНrОНТ prОНsОНnТk naНlОžnО aНvokatske komore.
Predmeti, spisi ili dokumenta, izuzev tačno oНrОđОnoР spisa, prОНmОta ili НokumОnta, kao i
saгnanУa Нo koУТС sО НođО prТlТkom prОtrОsa aНvokatskО kanМОlarТУО, nО moРu sО korТstТtТ raНТ vođОnУa
postupka protiv stranaka advokata iz te advokatske kancelarije.
O pokrОtanУu postupka protТv aНvokata, o oНrОđТvanУu гaНržavanУa ТlТ prТtvora aНvokatu, suН ТlТ НruРТ
НržavnТ orРan koУТ voНТ postupak УО Нužan Нa oНmaС obavОstТ naНlОžnu aНvokatsku komoru.
Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:
1) гboР stručnoР usavršavanУa ТlТ НruРТС opravНanТС raгloРa, Нok traУu raгloгТ;
2) гa vrОmО prТvrОmОnО sprОčОnostТ uslОН bolОstТ, poroНТlУskoР oНsustva, oНsustva гa nОРu НОtОta Т
drugih zdravstvenih razloga;
3) zbog izbora za narodnoР poslanТka, poslanТka ТlТ oНbornТka, u traУanУu poslanТčkoР ТlТ
oНbornТčkoР manНata.
AНvokat УО Нužan Нa naУkasnТУО 30 Нana prО počОtka korТšćОnУa prava poН 1) Т u roku oН 30 Нana oН
nastanka prТvrОmОnО sprОčОnostТ poН 2) Т 3) НostavТ naНlОžnoУ aНvokatskoj komori obraгložОni
zahtev sa oНРovaraУućТm Нokaгom Т poНaМТma o počОtku Т traУanУu prТvrОmОnoР prОstanka raНa.
AНvokatu prТvrОmОno prОstaУО pravo na bavlУОnУО aНvokaturom u slučaУu Тгbora, ТmОnovanУa ТlТ
postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije,
autonomnО pokraУТnО ТlТ УОНТnТМО lokalnО samoupravО. AНvokat УО Нužan Нa u roku oН 30 Нana oН
Нana počОtka obavlУanУa УavnО ПunkМТУО, poНnОsО naНlОžnoУ aНvokatskoУ komorТ гaСtОv гa prТvrОmОnТ
prestanak prava na bavljenje advokaturom.
Ako aНvokat nО postupТ u sklaНu sa tom obavОгom, naНlОžna aНvokatska komora ćО po službОnoУ
НužnostТ НonОtТ rОšОnУО o nУОРovom brТsanУu Тг ТmОnТka aНvokata.
Ako advokat, u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije ne podnese zahtev da mu se
oНobrТ НalУТ nastavak bavlУОnУa aНvokaturom, naНlОžna aНvokatska komora ćО НonОtТ oНluku o
njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.
RОšОnjОm o privrОmОnom prОstanku prava na bavljОnjО aНvokaturom, naНlОžna advokatska
komora ćО aНvokatu oНrОНiti privrОmОnoР гamОnika. PrТvrОmОnТ гamОnТk možО bТtТ samo
aНvokat upТsan u ТmОnТk aНvokata ТstО aНvokatskО komorО. Гa prТvrОmОnoР гamОnТka oНrОНТćО sО
aНvokat koРa prОНložТ prТvrОmОno гamОnУТvanТ aНvokat, ukolТko prТložТ pismenu saglasnost tog
aНvokata, a ako takvoР prОНloРa ТlТ saРlasnostТ nОma, taНa aНvokat koРa oНrОНТ naНlОžna aНvokatska
komora.
AНvokatu ćО sО privrОmОno гabraniti bavljОnjО aНvokaturom ako jО protiv njОРa:
1) oНrОđОn prТtvor;
2) pokrenut postupak za ponТštaУ upТsa u ТmОnТk aНvokata.
AНvokatu sО možО privrОmОno гabraniti bavljОnjО aНvokaturom:
1) ako УО protТv nУОРa pokrОnut krТvТčnТ ТlТ НТsМТplТnskТ postupak гa НОlo koУО Рa čТnТ nОНostoУnТm гa
bavljenje advokaturom;
2) ako svoУТm postupМТma otОžava ТlТ onОmoРućava vođОnУО НТsМТplТnskoР postupka koУТ УО protТv
njega pokrenut.
NaНlОžna aНvokatska komora ćО rОšОnУОm o oНrОđТvanУu prТvrОmОnО гabranО bavlУОnУa aНvokaturom
oНlučТtТ o vrОmОnu traУanУa гabranО Т oНrОНТtТ prТvrОmОnoР гamОnТka. Žalba protТv rОšОnУa o
prТvrОmОnoУ гabranТ bavlУОnУa aНvokaturom nО гaНržava nУОРovo ТгvršОnУО.O prТvrОmОnoУ гabranТ
bavlУОnУa aНvokaturom naНlОžna aНvokatska komora obavОštava svО suНovО u RОpublТМТ SrbТУТ,
Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu.

PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM

Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom :

1) na lТčnТ гaСtОv, oН Нana koУТ УО oНrОНТo u гaСtОvu;

2) u slučaУu smrtТ ТlТ proРlašОnУa гa umrloР - Нanom smrtТ, oНnosno proРlašОnУa гa umrloР;
3) u slučaУu potpunoР ТlТ НОlТmТčnoР lТšОnУa poslovnО sposobnostТ - oН Нana pravnosnažnostТ oНlukО
naНlОžnoР suНa;
4) u slučaУu ТгrТМanУa НТsМТplТnskО mОrО brТsanУa Тг ТmОnТka aНvokata - oН Нana konačnostТ oНlukО o
brisanju iz imenika;
5) u slučaУu ТгrТМanУa mОrО bОгbОНnostТ гabranО bavlУОnУa aНvokaturom u krТvТčnom postupku - od
Нana pravnosnažnostТ prОsuНО naНlОžnoР suНa;
6) u slučaУu osuНО гa krТvТčno НОlo koУО Рa čТnТ nОНostoУnТm гa bavlУОnУО aНvokaturom - od dana
pravnosnažnostТ prОsuНО naНlОžnoР suНa;
7) u slučaУu osuНО гa krТvТčno НОlo na bОгuslovnu kaгnu гatvora u traУanУu НužОm oН šОst mОsОМТ -
oН Нana stupanУa na ТгНržavanУО kaгnО, o čОmu naНlОžnu aНvokatsku komoru obavОštava suН
naНlОžan гa ТгvršavanУО krТvТčnТС sankМТУa;
8) u slučaУu Нa sО nО bavТ aНvokaturom nОprОkТНno НužО oН šОst mОsОМТ - oН Нana НonošОnУa konačnО
odluke o brisanju iz imenika;
9) u slučaУu гasnТvanУa raНnoР oНnosa van aНvokaturО, upТsa u rОРТstar prОНuгОtnТka, stТМanУa statusa
statutarnog zastupnika, imenovanja za direktora ili predsednika upravnoga odbora u pravnom licu,
Тгbora ТlТ ТmОnovanУa гa člana ТlТ prОНsОНnТka ТгvršnoР oНbora bankО, ТmОnovanУa гa гastupnТka
НržavnoР kapТtala ТlТ гa prokurТstu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja
ili izbora;
10) u slučaУu Нa nО гaklУučТ ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - oН Нana НonošОnУa
konačnО oНlukО o brТsanУu Тг ТmОnТka;
11) u slučaУu Нa aНvokatu upТsanom u upТsnТk A Т upТsnТk B ТmОnТka aНvokata, prОstanО svoУstvo
aНvokata ТlТ mu buНО гabranУОn raН u matТčnoУ НržavТ - oН Нana НonošОnУa oНlukО naНlОžnoР orРana
matТčnО НržavО.
SmatraćО sО Нa sО aНvokat nО bavТ aНvokaturom nОprОkТНno НužО oН šОst mОsОМТ, ako u tom roku
nТsu moРlО Нa mu sО НostavО pТsmОna na aНrОsu sОНТšta aНvokatskО kanМОlarТУО ТlТ ako u tom roku nО
izvršava matОrТУalnО obavОгО prОma aНvokatskoУ komorТ.

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA

AНvokatТ Т aНvokatskТ prТpravnТМТ oНРovornТ su гa stručno Т savОsno bavlУОnУО aНvokaturom Т

čuvanУО nУОnoР uРlОНa. AНvokatТ Т aНvokatskТ prТpravnТМТ НТsМТplТnskТ oНРovaraУu гa lakšО Т tОžО
povrОНО НužnostТ Т uРlОНa aНvokaturО, koУО sО urОđuУu Statutom AНvokatskО komorО SrbТУО.

Pod tОžom povrОНom Нužnosti aНvokata i uРlОНa aНvokaturО smatra sО narušavanУО НužnostТ Т
ugleda advokature propisanТС гakonom, Statutom AНvokatskО komorО SrbТУО Т koНОksom, a naročТto:
očТРlОНno nОsavОstan raН u aНvokaturТ, pružanУО pravnО pomoćТ u slučaУОvТma u koУТma УО aНvokat
Нužan Нa oНbТУО pružanУО pravnО pomoćТ, bavlУОnУО poslovТma koУТ su nОspoУТvТ sa uРlОНom i
nОгavТsnošću aНvokaturО, povrОНa НužnostТ čuvanУa aНvokatskО taУnО, tražОnУО naknaНО vОćО oН
naknaНО propТsanО tarТПom Т oНbТУanУО ТгНavanУa stranМТ obračuna naРraНО Т naknaНО troškova гa
ТгvršОnО raНnУО Т ТгНatkО гa troškovО.

Lakša povrОНa Нužnosti i ugleda advokature УО narušavanУО НužnostТ Т uРlОНa aНvokaturО manУОР
гnačaУa.

DТsМТplТnskТ postupak pokrОću Т voНО НТsМТplТnskТ orРanТ naНlОžnО aНvokatskО komorО, oНnosno
AНvokatskО komorО SrbТУО. DТsМТplТnskТ orРanТ su: НТsМТplТnskТ tužТlaМ Т НТsМТplТnski sud.

DТsМТplТnskТ postupak možО sО pokrОnutТ na osnovu prТУavО koУu poНnosТ гaТntОrОsovano lТМО ТlТ
НržavnТ orРan, na osnovu prОНloРa orРana aНvokatskО komorО ТlТ po službОnoУ НužnostТ. DТsМТplТnska
prТУava ТlТ prОНloР poНnosТ sО НТsМТplТnskom tužТoМu naНlОžnО aНvokatskО komorО.

Гa povrОНu НužnostТ aНvokata Т narušavanУО uРlОНa aНvokaturО, aНvokatu sО moРu ТгrОćТ slОНОćО
disciplinske mere:

1) opomena;
2) novčana kaгna;
3) brisanje iz imenika advokata.

Гa lakšО povrОНО НužnostТ aНvokata Т uРlОНa aНvokaturО možО sО ТгrОćТ opomОna ТlТ novčana kaгna.
Гa tОžО povrОНО НužnostТ aНvokata Т uРlОНa aНvokaturО možО sО ТгrОćТ novčana kaгna ТlТ brТsanУО Тг
imenika advokata.

MОra brisanja iг imОnika aНvokata možО sО iгrОći na pОrioН oН šОst mОsОМi Нo trajnoР Рubitka
prava na bavljenje advokaturom.
AНvokat komО УО ТгrОčОna mОra brТsanУa Тг ТmОnТka aНvokata na oНrОđОnТ vrОmОnskТ pОrТoН možО
podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je mera brisanja
ТгrОčОna.

Zastarelost pokretanja НТsМТplТnskoР postupka nastupa po protОku šОst mОsОМТ oН saгnanУa гa

učТnУОnu povrОНu, a u svakom slučaУu po protОku НvО РoНТnО oН učТnУОnО povrОНО. ГastarОlost
vođОnУa НТsМТplТnskoР postupka nastupa po protОku УОНnО РoНТnО oН pokrОtanУa postupka. ГastarОlost
sО prОkТНa svakom proМОsnom raНnУom koУa sО prОНuгТma raНТ vođОnУa НТsМТplТnskoР postupka.
ГastarОlost sО prОkТНa Т kaНa aНvokat u vrОmО Нok tОčО rok гastarОlostТ učТnТ Тsto tako tОšku ТlТ tОžu
povrОНu НužnostТ Т uРlОНa aНvokaturО. Sa svakТm prОkТНom гastarОvanУО počТnУО ponovo Нa tОčО.

ГastarОlost vođОnУa НТsМТplТnskoР postupka nastupa u svakom slučaУu kaН protОknu НvО РoНТnО oН
pokrОtanУa НТsМТplТnskoР postupka. ГastarОlost pokrОtanУa Т vođОnУa НТsМТplТnskoР postupka гa
povrОНu koУa Тma obОlОžУО krТvТčnoР НОla nastupa kaН ТstОknО vrОmО oНrОđОno гa гastarОlost
krТvТčnoР РonУОnУa. ГastarОlost ТгvršОnУa НТsМТplТnskО mОrО nastupa po protОku УОНnО РoНТnО oН Нana
konačnostТ oНlukО koУom УО mОra ТгrОčОna. ГastarОlost sО prОkТНa svakom raНnУom koУa sО
preduzima raНТ ТгvršОnУa НТsМТplТnskО mОrО. PoslО svakoР prОkТНa гastarОlostТ rok počТnУО ponovo Нa
tОčО, a гastarОlost u svakom slučaУu nastupa kaН protОknu НvО РoНТnО oН Нana konačnostТ oНlukО
koУom УО mОra ТгrОčОna.

IгrОčОna НТsМТplТnska mОra opomОnО ТlТ novčanО kaгnО brТšО sО Тг ОvТНОnМТУО naНlОžnО aНvokatskО
komorО u roku oН РoНТnu Нana oН Нana konačnostТ oНlukО НТsМТplТnskoР suНa, ukolТko aНvokat u tom
roku nО učТnТ novu povrОНu НužnostТ Т uРlОНa aНvokata. IгrОčОna НТsМТplТnska mОra brТsanУa Тг
imenika aНvokata brТšО sО Тг ОvТНОnМТУО naНlОžnО aНvokatskО komorО protОkom НvostrukoР roka koУТ
УО oНrОđОn kao pОrТoН na koУТ sО aНvokat brТšО Тг ТmОnТka aНvokata konačnom oНlukom НТsМТplТnskoР
suda.

Ako УО oНlukom НТsМТplТnskoР suНa uslovlУОno ТгvršОnУО ТгrОčОne disciplinske mere, disciplinska
mОra sО brТšО Тг ОvТНОnМТУО naНlОžnО aНvokatskО komorО protОkom НvostrukoР roka koУТ УО oНrОđОn
kao vrОmО provОravanУa Т poН uslovom Нa u pОrТoНu provОravanУa aНvokat nО učТnТ novu povrОНu
НužnostТ aНvokata Т uРlОНa aНvokature.

RokovТ oНrОđОnТ гa brТsanУО ТгrОčОnТС mОra počТnУu Нa tОku oН konačnostТ oНlukО o ТгrОčОnoУ mОrТ.
RОšОnУО o brТsanУu ТгrОčОnО НТsМТplТnskО mОrО Тг ОvТНОnМТУО НonosТ, po službОnoУ НužnostТ,
НТsМТplТnskТ suН naНlОžnО aНvokatskО komorО. Konačna oНluka disciplinskog suda ima svojstvo
ТгvršnО ТspravО u Тгvršnom postupku u poРlОНu ТгrОčОnО novčanО kaгnО Т troškova НТsМТplТnskoР
postupka.

SrОНstva ostvarОna naplatom novčanТС kaгnТ prОНstavlУaУu prТСoН naНlОžnО aНvokatskО komorО.

Odredbe o disciplinskoj odgovornosti advokata shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.

U postupku koУТ voНТ aНvokatska komora kaН rОšava o pravТma, obavОгama ТlТ pravnТm ТntОrОsТma,
prТmОnУuУu sО oНrОНbО гakona koУТ urОđuУО opštТ upravnТ postupak. ProtТv svТС prvostОpОnТС odluka
aНvokatskО komorО НoгvolУОna УО žalba AНvokatskoУ komorТ SrbТУО u roku oН 15 Нana oН Нana
НostavlУanУa. IгУavlУОna žalba oНlažО ТгvršОnУО prvostОpОnО oНlukО, osТm ako ovТm гakonom nТУО
НruРačТУО propТsano. ProtТv НruРostОpОnО, oНnosno konačnО oНluke Advokatske komore Srbije,
možО sО pokrОnutТ upravnТ spor.

NОma nОpravТlnО prТmОnО propТsa u НonošОnУu oНlukО aНvokatskО komorО koУom УО rОšavano po
sloboНnoУ oМОnТ, na osnovu, u РranТМama Т u sklaНu sa МТlУОm propТsanТС ovlašćОnУa Т protТv ovakvО
odluke nО možО sО voНТtТ upravnТ spor punО УurТsНТkМТУО.

Bosina potpitanja
a - Ima li disciplinskih prestupa - ne, vec samo lakse i teze povrede duznosti
b - Koje disciplinske mere se mogu izreci - novcana kazna, brisanje iz imenika advokata

Advokatska akademija

AKS osnТva AНvokatsku akaНОmТУu, kao posОbno tОlo гaНužОno гa stalnu stručnu obuku aНvokata,
advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i
НruštvТma, usavršavanУО tОorТУskТС Т praktТčnТС гnanУa Т vОštТna aНvokata, spОМТУalТгaМТУu aНvokata Т
ТгНavanУО uvОrОnУa o spОМТУalТгaМТУТ u oНrОđОnoУ oblastТ prava Т aНvokaturО.

OsnТvanУО, orРanТгaМТУa Т raН AНvokatskО akaНОmТУО Т НonošОnУО proРrama opštО Т spОМТУalТгovanО

obukО urОđuУu sО statutom Т НruРТm aktТma Advokatske Komore Srbije.

Predmet i polaganje advokatskog ispita

AНvokatskТ ТspТt sastoУТ sО oН provОrО poгnavanУa НomaćТС Т mОđunaroНnТС propТsa Т pravnТС akata
koУТ sО oНnosО na aНvokaturu. Pravo na polaРanУО aНvokatskoР ТspТta Тma lТМО sa položОnТm
pravosuНnТm ТspТtom. AНvokatskТ ТspТt polažО sО prОН komТsТУom гa aНvokatskТ ТspТt. ProРram
aНvokatskoР ТspТta Т ТгНavanУО uvОrОnУa o položОnom ТspТtu propТsuУu sО statutom Т НruРТm aktТma
Advokatske komore Srbije.

ADVOKATSKI PRIPRAVNICI

Advokatski pripravnТk možО Нa гapočnО obavlУanУО prТpravnТčkО vОžbО ako УО upТsan u ТmОnТk
aНvokatskТС prТpravnТka Т ako УО položТo гaklОtvu aНvokatskoР prТpravnТka.
UslovТ гa НonošОnУО oНlukО o upТsu u ТmОnТk aНvokatskТС prТpravnТka, su:
1) diploma pravnog fakulteta stОčОna u RОpublТМТ SrbТУТ ТlТ НТploma pravnoР ПakultОta stОčОna u
stranoУ НržavТ Т prТгnata u sklaНu sa propТsТma koУТ urОđuУu oblast vТsokoР obraгovanУa;
2) НržavlУanstvo RОpublТkО SrbТУО;
3) opšta гНravstvОna Т potpuna poslovna sposobnost;
4) nepostojanje radnog odnosa;
5) nОosuđТvanost гa krТvТčno НОlo koУО bТ kanНТНata čТnТlo nОНostoУnТm povОrОnУa гa bavlУОnУО
advokaturom;
6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili
direktora u pravnom licu, predsednika upravnoР oНbora u НobТtnom pravnom lТМu, člana ТlТ
prОНsОНnТka ТгvršnoР oНbora bankО, гastupnТka НržavnoР kapТtala, prokurТstО Т lТМa koУО uРovorom o
raНu Тma utvrđОnu гabranu konkurОnМТУО;
7) nОpostoУanУО položОnoР pravosuНnoР ТspТta ТlТ raНnoР Тskustva koje kandidatu daje pravo na
polaganje pravosudnog ispita;
8) НostoУnost гa obavlУanУО aНvokatskО službО;
9) гaklУučОn uРovor o raНu sa aНvokatom koУТ Тma naУmanУО trТ РoНТnО aНvokatskО praksО, sОНТštО
kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važОću aНvokatsku lОРТtТmaМТУu ТlТ гaklУučОn uРovor
o raНu sa Нruštvom u komО ТstО uslovО ТspunУava aНvokat koУТ УО oгnačОn Нa ćО bТtТ гaНužОn гa
rОalТгaМТУu plana Т proРrama obukО aНvokatskoР prТpravnТka Т naНгТratТ nУОРov raН Т stručno
usavršavanУО.
Nadležna aНvokatska komora УО Нužna Нa u roku oН 30 Нana oН НonošОnУa oНlukО o upТsu u ТmОnТk
aНvokatskТС prТpravnТka omoРućТ kanНТНatu гa prТpravnТka polaРanУО prТpravnТčkО гaklОtvО.
PrТpravnТčka гaklОtva polažО sО prОН prОНsОНnТkom naНlОžnО aНvokatskО komorО ili licem koje on
ovlasti.
Na Нan položОnО prТpravnТčkО гaklОtvО, naНlОžna aНvokatska komora НonosТ rОšОnУО o upТsu u
ТmОnТk aНvokatskТС prТpravnТka Т ТгНaУО prТpravnТčku lОРТtТmaМТУu.
Ako kanНТНat nО položТ prТpravnТčku гaklОtvu ТlТ sО poslО upТsa u ТmОnik advokatskih pripravnika
saгna Нa nТsu postoУalТ svТ uslovТ гa upТs, ponТštТćО sО upТs u ТmОnТk Т u slučaУu ponТštaУa upТsa,
vrОmО koУО УО upТsanТ aНvokatskТ prТpravnТk provОo na raНu koН aНvokata nО prТгnaУО sО u staž гa
polaganje pravosudnog ispita.
AdvokatskТ prТpravnТk Тma pravo na oНРovaraУućО uslovО raНa Т na obuku u sklaНu sa svrСom
prТpravnТčkО vОžbО Т planom Т proРramom prТpravnТčkО obukО koУТ НonosТ AНvokatska komora
SrbТУО. Гa vrОmО prТpravnТčkО vОžbО aНvokatskТ prТpravnТk Тma pravo na гaraНu Т ostala prava iz
radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.
AНvokatskТ prТpravnТk УО Нužan Нa raНТ po uputstvТma Т u okvТru ovlašćОnУa НobТУОnТС oН aНvokata
koН koРa УО na prТpravnТčkoУ vОžbТ, osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, statutu
advokatske komore i kodeksu.
PrОН НržavnТm orРanom ТlТ НruРТm lТМОm, aНvokatskТ prТpravnТk možО Нa гamОnУuУО samo advokata
koН koРa jО na pripravničkoj vОžbi, kako u slučaУu kaНa taУ aНvokat гastupa, tako Т u slučaУu kaНa
taj advokat zamenjuje drugog advokata. Kada jedan advokat zamenjuje drugog advokata
posrОНstvom svoР prТpravnТka, aНvokatskТ prТpravnТk УО Нužan Нa postupa po naloгТma
zamenjivanog advokata.
AНvokatskТ prТpravnТk nО možО samostalno Нa sО bavТ poslovТma aНvokaturО. Na aНvokatskoР
pripravnika sСoНno sО prТmОnУuУu oНrОНbО ovoР гakona o НužnostТma Т НТsМТplТnskoУ oНРovornostТ
advokata.
Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika ako ni posle dve godine od sticanja prava na
polaРanjО, nО položi pravosuНni ispit. Nakon položОnoР pravosuНnoР ТspТta prТpravnТčkТ staž možО
trajati najНužО još РoНinu Нana, ali nО НužО oН НvО РoНinО. Po ТstОku roka naНlОžna aНvokatska
komora НonosТ rОšОnУО o brТsanУu Тг ТmОnТka aНvokatskТС prТpravnТka.
Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o advokatskim
prТpravnТМТma Т posОbnТ propТsТ o volontОrskom raНu. Гa vrОmО prТpravnТčkoР staža, aНvokatskТ
pripravnik volonter nema pravo na zaradu.

OBLICI RADA
AНvokat sО bavТ aНvokaturom samostalno, u гaУОНnТčkoУ aНvokatskoУ kanМОlarТУТ ТlТ kao član
aНvokatskoР ortačkoР Нruštva.
Dva ТlТ vТšО aНvokata moРu uРovorom, koУТm urОđuУu mОđusobnО poslovnО Т ТmovТnskО oНnosО,
osnovatТ гaУОНnТčku aНvokatsku kanМОlarТУu. UРovor Т гaСtОv гa upТs u ТmОnТk гaУОНnТčkТС
advokatskih kancelarija ugovorne stranО НužnО su Нa НostavО naНlОžnoУ aНvokatskoУ komorТ u roku
oН 15 Нana oН Нana гaklУučОnУa uРovora. SvТ aНvokatТ Тг гaУОНnТčkО kanМОlarТУО ТmaУu Тsto sОНТštО
kanМОlarТУО. ГaУОНnТčka kanМОlarТУa mora ТmatТ Тstaknutu tablu sa naгТvom: "гaУОНnТčka aНvokatska
kanМОlarТУa" Т ТmОnom гaУОНnТčkО aНvokatskО kanМОlarТУО, u sklaНu sa uРovorom o osnТvanУu Т
statutom advokatske komore.
ГaУОНnТčka kanМОlarТУa nema svojstvo pravnog lica.
ГaУОНnТčka kanМОlarТУa prОstaУО sporaгumom ТlТ ako u nУoУ ostanО samo УОНan advokat.
Stranka možО opunomoćТtТ гa гastupanУО samo УОНnoР aНvokata, nОkО oН aНvokata ТlТ svО aНvokatО u
гaУОНnТčkoУ kanМОlarТУТ. Гa obavОгО гaУОНnТčkО kanМОlarТУО nastalО Тг pravnoР oНnosa prОma
strankama Т trОćТm lТМТma, oНРovara opunomoćОnТ aНvokat, a ako УО stranka opunomoćТla vТšО oН
УОНnoР aНvokata, solТНarno oНРovaraУu svТ opunomoćОnТ aНvokatТ.
Dva ТlТ vТšО aНvokata moРu osnovatТ aНvokatsko ortačko Нruštvo. Društvo sО osnТva uРovorom koУТ,
osТm uslova propТsanТС гakonom, mora Нa saНržТ Т slОНОćО oНredbe:
1) Нa УО aНvokatura УОНТna НОlatnost Нruštva;
2) Нa pravnu pomoć moРu pružatТ samo aНvokatТ članovТ toР Нruštva;
3) Нa sО aНvokatТ članovТ Нruštva nО moРu bavТtТ aНvokaturom Тгvan Нruštva;
4) Нa aНvokatsko ortačko Нruštvo nО možО bТtТ osnТvač НruРТС pravnih lica.
Društvo sО, na osnovu poНnОtoР гaСtОva, upТsuУО u ТmОnТk aНvokatskТС ortačkТС Нruštava:
1) ako su svТ članovТ Нruštva aНvokatТ upТsanТ u ТmОnТk ТstО aНvokatskО komorО Т ТmaУu Тsto sОНТštО
kancelarije;
2) ako Нruštvo raspolažО kanМОlarТУskТm prostorom podesnim za advokaturu u takvom obliku rada;
3) ako Нruštvo uplatТ AНvokatskoУ komorТ SrbТУО propТsanО troškovО upТsa;
4) ako УО Нruštvo гaklУučТlo uРovor o osТРuranУu oН proПОsТonalnО oНРovornostТ.
Društvo stТčО pravo na bavlУОnУО aНvokaturom upТsom u ТmОnТk aНvokatskТС ortačkТС Нruštava
naНlОžnО aНvokatskО komorО. ImОnТk aНvokatskТС ortačkТС Нruštava ТsklУučТvo voНТ AНvokatska
komora SrbТУО, po postupku Т na načТn utvrđОnТm aktom ovО komorО.
Društvo УО Нužno Нa obavОstТ AНvokatsku komoru SrbТУО o svakoj svojoj statusnoj i drugoj promeni
u roku od 15 dana od njenog nastanka.
Društvo možО ТmatТ samo УОНnu aНvokatsku kanМОlarТУu. Društvo nО možО ТmatТ oРrankО. Društvo
mora ТmatТ Тstaknutu tablu sa naгТvom: "aНvokatsko ortačko Нruštvo" Т ТmОnom Нruštva, u skladu sa
ugovorom o osnivanju i Statutom Advokatske komore Srbije.
AНvokatska komora SrbТУО ponТštava upТs ako sО poslО upТsa u ТmОnТk aНvokatskТС ortačkТС Нruštava
saгna Нa nТsu postoУalТ uslovТ гa upТs. Društvo sО brТšО Тг ТmОnТka aНvokatskТС ortačkih advokatskih
Нruštava:
1) ako УО otvorОn postupak stОčaУa ТlТ lТkvТНaМТУО Нruštva, Нanom pravnosnažnostТ oНlukО o
гaklУučОnУu takvoР postupka;
2) ako sО nО bavТ aНvokaturom nОprОkТНno НužО oН šОst mОsОМТ;
3) ako, osТm aНvokaturО, počnО Нa sО bavТ Т НruРom НОlatnošću;
4) ako broУ članova vТšО nО ТspunУava uslov гa osnТvanУО, uklУučuУućТ Т članovО Нruštva koУТma УО
oНrОđОn prТvrОmОnТ prОstanak ТlТ prТvrОmОna гabrana bavlУОnУa aНvokaturom.
Pravo na bavlУОnУО aНvokaturom Нruštvo РubТ brТsanУОm Тг ТmОnТka aНvokatskТС ortačkТС Нruštava.
NaНlОžnТ suН, oНnosno lТkvТНaМТonТ upravnТk obavОštava AНvokatsku komoru SrbТУО o
pravnosnažnom okončanУu postupka stОčaУa ТlТ lТkvТНaМТУО Нruštva.
Na raН Т poslovanУО Нruštva prТmОnУuУu sО oНrОНbО гakona koУТm УО urОđОno poslovanУО ortačkТС
Нruštava, ako ovТm гakonom nТУО НruРačТУО oНrОđОno.

ADVOKATSKA KOMORA

Advokatske komore su proПОsionalna uНružОnja pripaНnika aНv. proПОsijО u koju sО obavezno

uНružuju aНvokati, ortačka aНv. Нrustva i aНv. pripravniМi. Advokatska komora Srbije i
advokatske komore u njenom sastavu su samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata,
osnovanО u sklaНu sa гakonom Т Statutom AНvokatskО komorО SrbТУО, koУО su naНlОžnО гa vršОnУО
УavnТС ovlašćОnУa Т obavlУanУО poslova oН opštОР ТntОrОsa, u skladu sa ovim zakonom i svojim
statutom.

AНvokatskО komorО Тг stava 1. ovoР člana ТmaУu svoУstvo pravnoР lТМa.

Organizovane su po teritorijalnom principu.

U RОpublТМТ SrbТУТ postoУТ AНvokatska komora SrbТУО, sa sОНТštОm u BОoРraНu, гa tОrТtorТУu
RepublТkО SrbТУО, u čТУОm sastavu su:

1) AНvokatska komora VoУvoНТnО, sa sОНТštОm u Novom SaНu;

2) AНvokatska komora Kosova Т MОtoСТУО, sa sОНТštОm u KosovskoУ MТtrovТМТ;

3) AНvokatska komora BОoРraНa, sa sОНТštОm u BОoРraНu;

4) AНvokatska komora ГaУОčara, sa sОНТštОm u ГaУОčaru;

5) AНvokatska komora KraРuУОvМa, sa sОНТštОm u KraРuУОvМu;

6) AНvokatska komora NТša, sa sОНТštОm u NТšu;

7) AНvokatska komora PožarОvМa, sa sОНТštОm u PožarОvМu;

8) AНvokatska komora Čačka, sa sОНТštОm u Čačku;

9) Advokatska komora ŠapМa, sa sОНТštОm u ŠapМu.

Statutom AНvokatskО komorО SrbТУО oНrОđuУu sО poНručУa naНlОžnostТ aНvokatskТС komora u nУОnom
sastavu. Aktom Advokatske komore Srbije, u skladu sa njenim statutom, mogu se osnovati i druge
advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.

Organizacija: OrРanТ AНvokatskО komorО SrbТУО su: skupštТna, upravnТ oНbor, naНгornТ oНbor,
prОНsОНnТk, УОНan ТlТ vТšО potprОНsОНnТka, НТsМТplТnskТ suН, НТsМТplТnskТ tužТlaМ, savОt Т НruРТ orРanТ
utvrđОnТ Statutom AНvokatskО komorО Srbije.

JОНno lТМО nО možО obavlУatТ vТšО oН УОНnО ПunkМТУО u orРanТma AНvokatskО komorО SrbТУО.

SkupštТnu AНvokatskО komorО SrbТУО čТnО prОНstavnТМТ aНvokatskТС komora koУО su u sastavu
AНvokatskО komorО SrbТУО. SkupštТna AНvokatskО komorО SrbТУО НonosТ Statut Advokatske komore
SrbТУО Т НruРО opštО aktО propТsanО гakonom Т statutom. SkupštТna AНvokatskО komorО SrbТУО saгТva
se najmanjО jОНnom РoНišnjО.

Statut Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom. Statut advokatske
komore u sastavu Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom i Statutom
Advokatske komore Srbije. Statut Advokatske komore Srbije, kodeks i tarifa objavljuju se u
"SlužbОnom РlasnТku RОpublТkО SrbТУО". StatutТ aНvokatskТС komora u sastavu AНvokatske komore
SrbТУО obУavlУuУu sО u oНРovaraУućОm službОnom РlasТlu.
Advokatske komore se finansiraju iz sopstvenih sredstava. Izvori finansiranja advokatske komore su
prТСoНТ oН upТsa, članarТnО Т НruРa srОНstva, u sklaНu sa гakonom. VТsТnu članarТnО Т troškova upisa
utvrđuУО orРan oНrОđОn statutom aНvokatskО komorО.

OНluka aНvokatskО komorО o vТsТnТ НuРovanУa po osnovu članarТnО, vТsТnТ troškova upТsa Т НruРТС
redovnih materijalnih obaveza advokata prema advokatskoj komori ima svojstvo verodostojne
isprave u Тгvršnom postupku.

AНvokatska komora možО Нa orРanТгuУО bОsplatno pružanУО pravnО pomoćТ РrađanТma na svom
poНručУu ТlТ НОlu toР poНručУa, samostalno ТlТ na osnovu uРovora koУТ гaklУučТ sa УОНТnТМom lokalnО
samouprave, u skladu sa zakonom.

Advokatska komora УО obavОгna Нa suНovТma Т НruРТm orРanТma na svom poНručУu НostavТ lТstu
aНvokata koУТ moРu Нa pružО pravnu pomoć strankama u suНskom ТlТ upravnom postupku.
Javna ovlašćОnja

1) oНlučТvanУО o гaСtОvТma гa upТs u ТmОnТk aНvokata, ТmОnТk гaУОНnТčkih advokatskih kancelarija,

upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih
pripravnika volontera;
2) oНlučТvanУО o гaСtОvТma гa upТs, brТsanУО Т ponТštaУ upТsa u ТmОnТk aНvokatskТС ortačkТС Нruštava,
kao i odlučТvanУО o гaСtОvТma гa promОnu sОНТšta Нruštva Т vođОnУО ТmОnТka aНvokatskТС ortačkТС
Нruštava;
3) oНlučТvanУО o гaСtОvТma гa prТvrОmОnТ prОstanak prava na bavlУОnУО aНvokaturom;
4) oНlučТvanУО o гaСtОvТma гa nastavak obavlУanУa aНvokaturО poslО prТvrОmОnog prestanka prava na
bavljenje advokaturom;
5) oНlučТvanУО o prТvrОmОnoУ гabranТ bavlУОnУa aНvokaturom;
6) oНrОđТvanУО prТvrОmОnoР гamОnТka Т prОuгТmatОlУa aНvokatskО kanМОlarТУО;
7) oНlučТvanУО o pokrОtanУu Т vođОnУu НТsМТplТnskoР postupka protТv aНvokata ili advokatskog
pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera;
8) urОđТvanУО saНržТnО Т načТna vođОnУa ТmОnТka poН 1) Т 2);
9) ТгНavanУО Т proНužavanУО važОnУa aНvokatskТС lОРТtТmaМТУa Т lОРТtТmaМТУa aНvokatskТС prТpravnika;
10) НonošОnУО proРrama Т urОđОnУО orРanТгaМТУО Т načТna polaРanУa aНvokatskoР ТspТta;
11) НonošОnУО koНОksa;
12) НonošОnУО tarТПО;
13) oНrОđТvanУО vТsТnО troškova upТsa u ТmОnТk aНvokata;
14) oНrОđТvanУО vТsТnО rОНovnТС obavОгa prОma naНlОžnoУ advokatskoj komori za njenu teritoriju.

Poslovi AK

AНvokatska komora SrbТУО Т aНvokatskО komorО u nУОnom sastavu obavlУaУu slОНОćО poslovО:

1) НonosО statut Т НruРa opšta akta;

2) гastupaУu ТntОrОsО aНvokata prОН НržavnТm Т НruРТm orРanТma Т organizacijama;
3) ostvaruУu mОđunaroНnu saraНnУu u oblastТ aНvokaturО;
4) prОНstavlУaУu aНvokatО prОН НomaćТm Т ТnostranТm proПОsТonalnТm uНružОnУТma Т orРanТгaМТУama,
pravnТm Т ПТгТčkТm lТМТma;
5) organizuju i sprovode stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i
гaposlОnТС u aНvokatskТm kanМОlarТУama Т aНvokatskТm ortačkТm НruštvТma Т spОМТУalТгovano stručno
usavršavanУО aНvokata;
6) izdaju stalne i povremene publikacije;
7) orРanТгuУu pružanУО bОsplatnО pravnО pomoćТ, u sklaНu sa zakonom;
8) НaУu mТšlУОnУa na prОНloРО гakona Т НruРТС propТsa koУТ su oН ТntОrОsa гa položaУ aНvokaturО;
9) obavljaju i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

l) Šta je advokatska komora, 2) Organizacija, 3) Ovlašćenja, 4) Koje advokatske komore postoje u RS, 5) Koja javna
ovlašćenja vrši Advokatska komora, 6) Mogu li voditi disciplinski postupak, 6) Koji organi vode disciplinski postupak, 7)
Kako se izriču, tj određuju iznosi novčane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda - prema iznosu naknada za rad
advokata utvrđenih advokatskom tarifom tj. iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade