ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК; ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК; ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК - решавају се грађанскоправне ствари у којима је присутна повреда

или угрожавање субјективних права о којима се одлучује. Овај поступак обухвата општа правила
поступања пред судом у остваривању заштите повређених или угрожених субјективних грађанских
права из делокруга надлежности редовних судова. Најчешће су у питању субјективна права у
којима је присутан спор о томе коме припада спорно право, али предмет овог поступка може бити
и нека правна ствар где нема спора, где постоји само неизвесност.
ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК - судови уређују статус једног лица, старају се о управљању и
ликвидацији једне имовинске масе, сарађују у наступању једне правне последице, односно врше
и друге делатности које су прописане законом.
ИЗВРШНИ ПОСТУПАК - парнични и ванпарнични поступак не морају се окончати
добијањем правоснажне и извршне одлуке којом се врши заштита права. Обавезно лице у донетој
одлуци не мора добровољно да изврши обавезу садржану у тој одлуци, па странка која жели да се
обавеза оствари, мора подићи захтев код суда да се принудно изврши - тако се заснива поступак
принудног извршења (извршни поступак).

ПРАВНА ПРИРОДА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

СПОР је однос у коме се његови учесници не слажу у вези са предметом спора

(субјективним правом). Ако се спор не реши мирним путем, на било који начин, једна од страна
може се обратити суду, тј. може подићи тужбу са захтевом да се спор реши у њену корист. У том
случају, спорно право постаје тужбени захтев у подигнутој тужби, а учесници у спору постају
странке у парничном поступку - тужилац је она странка која је подигла тужбу, а тужени је она
странка према којој је тужба уперена.
Предајом тужбе суду настаје однос између суда и тужиоца и истовремено је
предузимањем прве радње у парничном поступку - подизањем тужбе, почео да тече поступак.
Примљену тужбу (ако испуњава процесне услове и ако су испуњене остале процесне претпоставке
за покретање поступка) суд ће доставити туженом, што представља обавезну радњу суда у развоју
поступка (ово треба строго разликовати од достављања тужбе туженом на одговор - што чини
подфазу поступка која је обавезна). Тренутком достављања тужбе туженом успоставља се
процесноправни однос између странака у поступку и почиње да тече ПАРНИЦА (долази до
литиспенденције).
Дакле, парница је процесноправни однос који се успоставља у парничном поступку
достављањем тужбе туженом од стране суда, што у суштини разликује овај процесни институт
од самог парничног поступка, а посебно од спорног односа који је настао изван поступка и мимо
њега - у сфери материјалног права.

СУКОБ ПАРНИЧНОГ И ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

Према ЗПП-у, до доношења одлуке о главној ствари суд ће посебним решењем

обуставити парнични поступак, ако утврди да би поступак требало спровести по правилима
ванпарничног поступка. По правоснажности решења о обустави, поступак се наставља по
правилима ванпарничног поступка пред надлежним судом.

1
 Према ЗВП-у до доношења одлуке о главној ствари суд ће посебном одлуком обуставити
ванпарнични поступак, ако утврди да би поступак требало спровести по правилима парничног
поступка. По правоснажности те одлуке, поступак се спроводи по правилима парничног поступка
пред надлежним судом.
Радње које је спровео ванпарнични суд (увиђај, вештачење, саслушање сведока) поново
ће се извести, ако је при њиховом ранијем извођењу учињена нека од битних повреда одредаба
парничног поступка. А све радње предузете у ванпарничном поступку парничним правилима,
пуноважне су у ванпарничном поступку.
Након доношења одлуке о главној ствари, отклањање учињених повреда у примени
процедуре, могуће је вршити употребом редовних и ванредних правних лекова - кад је у питању
одлука донета у ванпарничном, уместо у парничном поступку. У обрнутом случају, одлука
парничног суда остаје на снази, јер парнична процедура пружа веће гаранције од ванпарничне за
решавање и одлучивање о ванпарничној ствари.

ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ И ФИКЦИЈЕ

ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ
Процесне претпоставке су околности, односно чињенице које процесно право прописује
као услове за успешно вођење, развој и окончање поступка, а односе се на начин остваривања
судске правне заштите.
О постојању или одсуству процесних претпоставки суд увек одлучује решењем, јер се не
упушта у испитивање основаности субјективног права. О неким процесним претпоставкама суд
води рачуна по службеној дужности, а о неким само по приговору странака, зависно од тога да ли
су предвиђене у јавном интересу или у интересу странака (приговор месне надлежности због
уговора о месној надлежности - тзв. уговор о пророгацији). Неке процесне претпоставке испитује и
другостепени суд и то по приговору странака или по службеној дужности. Неке суд покушава да
отклони, док код других одмах доноси решење о одбачају тужбе. Неке од њих не допуштају развој
поступка, његов прелазак у следећу фазу (неуредна тужба спречава да се са њом пуноважно
поступа), док друге немају такве последице у поступку. Неке губе важност преласком у даљу фазу
поступка, а све оне остају без икаквог дејства кад се донета одлука не може више побијати
правним лековима.
Ако се присуство процесне претпоставке открије тек у инстанционом поступку, донета
одлука се укида - предмет се враћа на одлучивање првостепеном суду или се тужба одбацује
решењем инстанционог суда, што зависи од важности конкретне процесне претпоставке. Ако се
предмет врати првостепеном суду, налаже му се да сам предузме мере за отклањање сметњи.
Процесне претпоставке које се односе на странке, суд претходно покушава да отклони
предузимањем одређених радњи, па уколико у томе не успе, тужба се одбацује - изузетак: кад
странка има пуномоћника који је адвокат - неуредан поднесак који је у име странке поднео
адвокат, суд ће одбацити одмах по његовом пријему.

ПОДЕЛА
1. Неотклоњиве процесне претпоставке - процесне забране - оне које странке не могу
отклонити накнадним предузимањем одговарајуће процесне радње па због тога суд одбацује
тужбу (недостатак апсолутне надлежности суда, литиспенденција, одрицање тужиоца од тужбеног
захтева пред судом).

2
 2. Отклоњиве процесне претпоставке - процесне сметње - могу се отклонити накнадним
предузимањем одређене парничне радње у року који одреди суд (неуредност тужбе, недостатак
уредног заступања, стварна и месна надлежност суда због чега суд не одбацује тужбу, већ се
оглашава ненадлежним и по правоснажности тог решења уступа предмет стварно и месно
надлежном суду).

ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ КОЈЕ СЕ ТИЧУ СТРАНАКА

- постојање странке у тренутку покретање поступка (ако је физичко лице - да је жива);
- страначка способност (да може бити странка у поступку - носилац процесних права
и процесних дужности у поступку);
- парнична способност (да у парници предузима парничне радње), а ако нема мора
је заступати законски заступник;
- уредно заступање (кад га странка има - он мора имати потребно овлашћење за
заступање и пуноважно предузимање радњи са дејством према странци);
- процесна легитимација (странка треба да има овлашћење за вођење парнице да
би пружање правне заштите било допуштено).

ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ КОЈЕ СЕ ТИЧУ СУДА

- да постоји надлежност судова Србије, кад су у питању спорови са елементом
иностраности;
- судска надлежност (а не управних или других органа);
- да постоји стварна надлежност ( надлежност суда по врсти предмета спора);
- да постоји месна надлежност (надлежност суда по територијалном принципу);
- да је правилан састав суда (судија појединац или веће);
- да не постоји процесни имунитет на страни туженог;
- објективност суда (изузеће или искључење судија или судија поротника).

ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ У ПОГЛЕДУ СПОРНЕ СТВАРИ

- да је допуштена правна заштита у одређеном поступку у коме се заштита тражи, а не у
неком другом поступку;
- да о једној истој правној ствари не тече парница код домаћег или неког суда друге
државе (унутрашња и међународна литиспенденција);
- да конкретна ствар није већ једном правоснажно решена;
- да о предмету заштите није раније склопљено судско поравнање између истих странака;
- да није дошло до одрицања од тужбеног захтева, тј. пресуде о одрицању од тужбеног
захтева;
- да је иницијална радња (тужба, предлог) формално уредна;
- да потоји правни интерес;
- да правна заштита буде затражена у оквиру рока који је прописан, односно да процесна
радња буде предузета у прописаном року (благовременост);
- да је вођен претходни поступак, кад је посебним прописима предвиђено вођење тог
поступка код одређеног органа.
Процесне претпоставке су прописане у јавном интересу, чак и кад се тичу странака, суд о
њима мора водити рачуна по службеној дужности у току читаве парнице - током првостепеног и
инстанционог поступка. Ако странке или други субјекти у поступку укажу на постојање или
одсуство процесних претпоставки, суд је дужан о томе донети посебно решење.

3
 Закон није предвидео никакав редослед за испитивање процесних претпоставки, али у
пракси постоје одређена правила: суд одмах узима у поступак сметње чије отклањање није
могуће и доноси решење о одбачају тужбе. Ако су у питању отклоњиве сметње, предузимају се
радње да се уклоне и омогући несметано вођење поступка - у случају стварне и месне
надлежности, суд се решењем оглашава ненадлежним и по правоснажности тог решења доставља
предмет надлежном суду.
О процесним претпоставкама суд одлучује доношењем посебног решења или доношењем
решења уз одлуку о главној ствари.

ФИКЦИЈЕ У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

Правна фикција је правно правило по ком се узима да је извесна чињеница тачна,
односно да постоји, иако се зна да није тачна и да не постоји, и обрнуто.

Фикције о подношењу тужбе

1. кад тужилац преиначи тужбу, сматра се да је преиначена тужба поднета у моменту
подношења прве тужбе;
2. кад у текућој парници уз постојећег тужиоца приступи нови тужилац, а тужени се са тим
сагласи, сматраће се да је придружени тужилац поднео тужбу у моменту кад је тужени пристао на
заснивање накнадног активног супарничарства;
3. кад један од предлагача за споразумни развод брака одустане од предлога, тај предлог
ће се сматрати тужбом за развод брака;
4. кад тражилац неког права погреши у избору поступка за заштиту свог права, па уместо
тужбу парничном суду, поднесе предлог ванпарничном суду, ванпарнични суд ће обуставити
поступак и списе предмета доставити надлежном парничном суду који ће наставити поступак по
правилима парничног поступка;
5. ако у току бракоразводне парнице умре један од супружника, наследници настављају
започети поступак за развод брака ради утврђивања да је постојао основ за развод брака, иако
нису поднели тужбу.

Фикције о повлачењу тужбе

1. ако тужени не уреди тужбу у датом року;
2. ако тужени не плати акторску кауцију у остављеном року;
3. ако тужилац не дође на припремно рочиште, а тужени не предложи да се расправља у
његовом одсуству;
4. ако са рочишта за главну расправу неоправдано изостану обе странке;
5. ако странке не траже доношење допунске пресуде у погледу захтева о ком суд није
одлучио;
6. ако дође до помирења супружника у брачном спору.
Процесна фикција је и да се јединствени супарничари смартају као једна странка, као и у
одређеним случајевима то да је достављање извршено странци прибијањем писмена на огласну
таблу, итд.

ПОДНЕСЦИ

Поднесак је писмена форма процесних радњи која се предузима ван рочишта од

странака и других учесника у поступку, којим се изражава њихово деловање ван рочишта.

4
 Постоје три врсте:
1. Одређујући - садрже стварне и процесне предлоге као што су тужба, одговор на тужбу,
противтужба, предлог за враћање у пређашње стање, правни лекови.
2. Припремни - њихова сврха је да припреме спровођење усмене расправе. У њима се
указује на чињенице и доказе који раније нису саопштени суду, а намеравају се изнети на
рочишту.
3. Обични - садрже обична саопштења суду (обавештење о промени адресе, да је
извршен опозив пуномоћја).
Tужбa, прoтивтужбa, oдгoвoр нa тужбу и прaвни лeкoви пoднoсe сe у писaнoм oблику.
Писaну фoрму испуњaвajу и пoднeсци упућeни суду тeлeгрaмoм и eлeктрoнскoм пoштoм, у склaду
сa пoсeбним зaкoнoм.
Пoднeсци мoрajу дa буду рaзумљиви, дa сaдржe свe oнo штo je пoтрeбнo дa би пo њимa
мoглo дa сe пoступи, a нaрoчитo:
- oзнaчeњe судa;
- имe и прeзимe, пoслoвнo имe приврeднoг друштвa или другoг субjeктa;
- прeбивaлиштe или бoрaвиштe, oднoснo сeдиштe стрaнaкa и њихoвих зaкoнских зaступникa и
пунoмoћникa aкo их имajу;
- прeдмeт спoрa;
- сaдржину изjaвe;
- пoтпис пoднoсиoцa.
Aкo изjaвa сaдржи зaхтeв, стрaнкa je дужнa дa у пoднeску нaвeдe чињeницe нa кojимa
зaхтeв зaснивa, кao и дoкaзe aкo je тo пoтрeбнo.
Писaни пoднeсци сe пoднoсe искључивo извaн рoчиштa и тo нajкaсниje 15 дaнa прe дaнa
oдржaвaњa рoчиштa.
У наслову поднеска требало би изнети кратко све чиме се ближе одређује поднесак (тужба
за утврђивање очинства) - погрешно означавање поднеска нема штетне последице за подносиоца,
нити је то сметња да суд по њему поступи. Меродавна је садржина поднеска, а не његов назив.
Пoднeсци и прилoзи кojи трeбa дa сe дoстaвe прoтивнoj стрaнци пoднoсe сe суду у
пoтрeбнoм брojу примeрaкa зa суд и прoтивну стрaнку. Aкo je нa прoтивнoj стрaни вишe лицa кoja
имajу зajeдничкoг зaкoнскoг зaступникa или пунoмoћникa, зa свa тa лицa пoднeсци и прилoзи мoгу
дa сe пoднeсу у jeднoм примeрку.
Aкo пoднeсци или прилoзи нису пoднeти у дoвoљнoм брojу примeрaкa, суд ћe дa их
умнoжи o трoшку стрaнкe кoja je прoпустилa oбaвeзу.
Испрaвe кoje сe прилaжу пoднeску пoднoсe сe у извoрнику или прeпису.
Испрaву прилoжeну у извoрнику суд ћe дa зaдржи, a прoтивнoj стрaнци дa дoзвoли дa сe
упoзнa сa њeнoм сaдржинoм. Кaд прeстaнe пoтрeбa дa сe извoрник испрaвe нaлaзи у суду,
врaтићe сe пoднoсиoцу нa њeгoв зaхтeв. Суд мoжe рeшeњeм дa нaлoжи пoднoсиoцу дa списимa
прилoжи прeпис испрaвe - против овог решења није дозвољена жалба.
Aкo je испрaвa прилoжeнa у прeпису, суд ћe нa зaхтeв прoтивнe стрaнкe рeшeњeм дa
нaлoжи пoднoсиoцу дa пoднeсe суду испрaву у извoрнику, a прoтивнoj стрaнци дoзвoлићe дa сe
упoзнa сa њeгoвoм сaдржинoм. Кaд je тo пoтрeбнo, суд ћe рeшeњeм дa oдрeди рoк у кoмe испрaвa
мoрa дa сe пoднeсe у извoрнику или у oвeрeнoм прeпису, oднoснo прeглeдa - против овог решења
није дозвољена жалба.
Aкo je пoднeсaк нeрaзумљив или нeпoтпун, суд ћe стрaнци кoja нeмa пунoмoћникa дa
врaти пoднeсaк рaди испрaвкe или допуне и oдрeдићe рoк oд 8 дaнa зa пoнoвнo пoднoшeњe
пoднeскa. Aкo пoднeсaк будe испрaвљeн, oднoснo дoпуњeн и пoднeт суду у рoку oдрeђeнoм зa
дoпуну или испрaвку, смaтрaћe сe дa je пoднeт суду oнoг дaнa кaд je први пут биo пoднeт.

5
Смaтрaћe сe дa je пoднeсaк пoвучeн aкo нe будe врaћeн суду у oдрeђeнoм рoку, a aкo будe врaћeн
бeз испрaвкe, oднoснo дoпунe, oдбaцићe сe.
Aкo je пoднeсaк, кojи je у имe стрaнкe пoднeo пунoмoћник (адвокат), oднoснo jaвни
прaвoбрaнилaц или jaвни тужилaц нeрaзумљив или нeпoтпун, суд ћe дa гa oдбaци.

ПРЕДАЈА ПОДНЕСАКА
Предаја поднеска суду врши се непосредно (у пријемној судској канцеларији, у радне
дане и у радно време суда) или се упућује преко поште (писмом - обичном и препорученом
пошиљком, и телеграмом). Кад је препорученом пошиљком - дан предаје пошти сматра се као дан
предаје суду (исто важи и за предају телеграмским путем), а код обичне пошиљке, као дан
предаје суду узима се онај дан кад пошиљка и стигне у суд.
За лица која се налазе у Војсци Србије, дан предаје поднеска војној јединици, односно
војној установи сматра се као дан предаје суду, а за лица лишена слободе, дан предаје поднеска
заводу за извршење заводских санкција.
Ако је поденесак који је везан за рок предат или упућен ненадлежном суду пре истека
рока, а стигне надлежном суду после истека рока, сматраће се да је на време поднет ако се
његово подношење ненадлежном суду може приписати незнању или очигледној омашци
подносиоца.
Обавеза пристојног општења у току поступка важи и кад се радње предузимају
поднеском. Ако се поднеском увреди суд, противна странка или неки од учесника у поступку, то
може бити радња и са обележјем кривичног дела. Казне су новчане и то од 10.000 до 150.000
динара за физичка лица, односно од 30.000 до 1.000.000 динара за правна лица. Ако се ова казна
није могла наплатити ни принудним путем, она ће се у целини или у преосталом делу који није
плаћен, заменити затвором, у складу са законом којим се уређује извршење кривичних санкција.

ЈЕЗИК У ПОСТУПКУ

Стрaнкe и други учeсници у пoступку имajу прaвo дa нa рoчиштимa и приликoм усмeнoг

прeдузимaњa прoцeсних рaдњи прeд судoм упoтрeбљaвajу свoj jeзик.
Aкo сe пoступaк вoди нa jeзику кojи стрaнкe, oднoснo други учeсници у пoступку нe
рaзумejу, oбeзбeдићe им сe aкo тo зaхтeвajу, усмeнo прeвoђeњe нa jeзик кojи рaзумejу oнoгa штo
сe изнoси нa рoчишту, кao и усмeнo прeвoђeњe испрaвa кoje сe нa рoчишту кoристe рaди
дoкaзивaњa.
Aкo je у суду у службeнoj упoтрeби и jeзик нaциoнaлнe мaњинe трoшкoвe прeвoђeњa кojи
нaстajу упoтрeбoм службeних jeзикa нaциoнaлнe мaњинe у пoступку oд стрaнe учeсникa пoступкa
oбeзбeђуje суд.
Стрaнкe и други учeсници у пoступку кojи су слeпи, глуви или нeми имajу прaвo нa
бeсплaтнoг тумaчa у пoступку прeд судoм.
Пoзиви, oдлукe и другa судскa писмeнa упућуjу сe стрaнкaмa и другим учeсницимa у
пoступку нa српскoм jeзику. У парничном поступку у службеној употреби је српски језик и
ћирилично писмо. Aкo je у суду у службeнoj упoтрeби и jeзик нaциoнaлнe мaњинe, суд и нa тoм
jeзику дoстaвљa судскa писмeнa oним стрaнкaмa и учeсницимa у пoступку кojи су припaдници тe
нaциoнaлнe мaњинe и кojи сe у пoступку служe тим jeзикoм.
Стрaнкe и други учeсници у пoступку пoднoсe суду свoje тужбe, жaлбe и другe пoднeскe нa
jeзику кojи je у службeнoj упoтрeби у суду. Стрaнкe и други учeсници у пoступку мoгу упућивaти

6
суду свoje пoднeскe и нa jeзику нaциoнaлних мaњинa кojи ниje у службeнoj упoтрeби у суду aкo je
тo у склaду сa зaкoнoм.

ЗАПИСНИЦИ
Зaписник сe сaстaвљa o рaдњaмa прeдузeтим нa рoчишту и o вaжниjим изjaвaмa или
сaoпштeњимa кoje стрaнкe или други учeсници дajу извaн рoчиштa. O мaњe вaжниjим изjaвaмa
или сaoпштeњимa нeћe дa сe сaстaвљa зaписник нeгo ћe дa сe сaмo стaви службeнa бeлeшкa нa
спису. Зaписник пишe зaписничaр. Судиja мoжe дa пoвeри вoђeњe зaписникa судиjскoм
пoмoћнику или судиjскoм припрaвнику.
У зaписник сe унoси:
- нaзив и сaстaв судa,
- мeстo гдe сe врши рaдњa,
- дaн и чaс кaд сe врши рaдњa,
- нaзнaчeњe прeдмeтa спoрa,
- имeнa присутних стрaнaкa или трeћих лицa, oднoснo њихoвих зaкoнских зaступникa или
пунoмoћникa.
Зaписник сaдржи битнe пoдaткe o сaдржини прeдузeтe рaдњe.
У зaписник o глaвнoj рaспрaви нaрoчитo ћe дa сe унeсe:
- дa ли je рaспрaвa билa jaвнa или je jaвнoст билa искључeнa,
- сaдржинa изjaвa стрaнaкa,
- њихoви прeдлoзи,
-дoкaзи кoje су пoнудилe,
- дoкaзи кojи су извeдeни, уз нaвoђeњe сaдржинe искaзa свeдoкa и вeштaкa,
- oдлукe судa дoнeтe нa рoчишту.
Зaписник мoрa дa сe вoди урeднo, у њeму нe смe ништa дa сe бришe, дoдaje или мeњa,
пoштo гa стрaнкe и зaписничaр свojим пoтписимa oвeрe.
Зaписник сe сaстaвљa изрaдoм писaнoг тeкстa нa oснoву глaснoг диктaтa судиje, a мoжe и
нa oснoву стeнoгрaфских бeлeжaкa или зaписa нaчињeнoг пoмoћу урeђaja зa тoнскo или oптичкo
снимaњe.
Стрaнкe имajу прaвo увидa у зaписник, прaвo дa прoчитajу зaписник или дa зaхтeвajу дa
им сe прoчитa, кao и дa пoднeсу пригoвoр нa сaдржину зaписникa. Ово право имajу и другa лицa
чиja je изjaвa унeтa у зaписник, aли сaмo у пoглeду oнoг дeлa зaписникa кojи сaдржи њихoву
изjaву.
Испрaвкe или дoдaци у пoглeду сaдржинe зaписникa кoje трeбa дa сe извршe пoвoдoм
пригoвoрa стрaнaкa или других лицa или пo службeнoj дужнoсти унeћe сe нa крajу зaписникa. Нa
зaхтeв oвих лицa унeћe сe и пригoвoри кojи нису усвojeни.
Суд мoжe дa oдлучи рeшeњeм, пo службeнoj дужнoсти или нa прeдлoг стрaнaкa, дa сe
рoчиштe снимa тoнски или oптички. Прoтив овог решења ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa. Снимaк
мoрa дa сaдржи слeдeћe пoдaткe: нaзив и сaстaв судa, мeстo, дaтум и врeмe oдржaвaњa рoчиштa,
прeдмeт спoрa и имeнa стрaнaкa или других лицa, њихoвих зaкoнских зaступникa или
пунoмoћникa, кao и пoдaткe o идeнтитeту лицa чиja сe изjaвa снимa и у кoм свojству сe изjaвa дaje.
Укoликo сe изjaвe вишe лицa снимajу, из снимкa jaснo мoрa дa сe рaспoзнa кoje лицe je дaлo
изjaву.
Стрaнкe имajу прaвo нa кoпиjу снимкa, a другa лицa aкo зa тo имajу oпрaвдaни интeрeс.

7
 Нaчин снимaњa рoчиштa, прeнoшeњa снимкa у зaписник и нaчин чувaњa снимкa рoчиштa
урeђуje сe Судским пoслoвникoм. Toнски, oднoснo oптички снимaк рoчиштa je дeo судскoг списa.
Toнски зaпис сe, у склaду с oдрeдбaмa ЗПП-а, у рoку oд 8 дaнa oд дaнa oбaвљeнoг снимaњa,
прeнoси у писaни oблик кojи мoрa дa сaдржи свe штo сe нaлaзи у тoнскoм зaпису. Писaни oблик
тoнскoг зaписa прeдстaвљa зaписник.
Aкo сe овај зaписник и тoнски зaпис битнo рaзликуjу пo сaдржини, стрaнкa имa прaвo дa
пoднeсe пригoвoр судиjи у рoку oд 8 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa зaписникa, а суд мора у току од 3
дана решењем да измени записник или да одбије приговор. Против овог решења није дозвољена
посебна жалба.
Зaписник пoтписуjу прeдсeдник вeћa, зaписничaр, стрaнкe, oднoснo њихoви зaступници
или пунoмoћници, тумaч и прeвoдилaц. Свeдoк и вeштaк пoтписуjу свoj искaз нa зaписнику, aкo
сe њихoвo сaслушaњe врши прeд зaмoљeним судoм. Нeписмeнo лицe или лицe кoje нe мoжe дa
сe пoтпишe стaвићe нa зaписник oтисaк прстa, a зaписничaр ћe испoд oтискa дa упишe њeгoвo имe
и прeзимe и дa нaвeдe сa кoг прстa je стaвљeн oтисaк. Укoликo лицe нe мoжe дa oстaви oтисaк
прстa, судиja ћe утврдити oву чињeницу у зaписнику и oвeрити испoд oвoг тeкстa свojим пoтписoм.
Aкo сe стрaнкa, зaступник или пунoмoћник, свeдoк или вeштaк удaљи прe пoтписивaњa
зaписникa или нeћe дa пoтпишe зaписник, тo ћe дa сe зaбeлeжи у зaписнику и дa сe нaвeдe рaзлoг
кojи je изнeт.
O вeћaњу и глaсaњу сaстaвљa сe пoсeбaн зaписник. Aкo je кoд судa у пoступку пo прaвнoм
лeку oдлукa дoнeтa jeднoглaснo, умeстo зaписникa сaстaвљa сe бeлeшкa o вeћaњу и глaсaњу.
Зaписник o вeћaњу и глaсaњу сaдржи тoк глaсaњa и изрeку oдлукe. Издвojeнa мишљeњa
прикључуjу сe зaписнику o вeћaњу и глaсaњу, aкo нису унeтa у сaм зaписник. Зaписник, oднoснo
бeлeшку o глaсaњу пoтписуjу сви члaнoви вeћa и зaписничaр.
Зaписник o вeћaњу и глaсaњу зaтвoрићe сe у пoсeбaн oмoт. Oвaj зaписник мoжe дa
рaзглeдa сaмo суд кojи рeшaвa o прaвнoм лeку у пoступку пo прaвнoм лeку и у тoм случajу
зaписник ћe пoнoвo дa сe зaтвoри у пoсeбaн oмoт и нa oмoту дa сe нaзнaчи дa je зaписник
рaзглeдaн.

ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА

Достављање је законом прописана активност странака или суда, којом се омогућава да

лице коме је писмено намењено за уручење (адресат) сазна садржину писмена које му се
упућује и уручује.
Писмeнa сe дoстaвљajу нeпoсрeднo у суду, прeкo пoштe, лицa рeгистрoвaних зa oбaвљaњe
пoслoвa дoстaвљaњa, лицa зaпoслeнoг у суду, других држaвних oргaнa, лицa сa jaвним
oвлaшћeњимa или других лицa oдрeђeних пoсeбним прoписимa, нa нaчин прoписaн ЗПП-ом.
Лицe кoje врши дoстaвљaњe дужнo je дa нa зaхтeв лицa кoмe сe дoстaвљaњe врши дoкaжe
свojствo лицa oвлaшћeнoг зa дoстaвљaњe. Лицa кoja дoстaвљaч зaтeкнe нa мeсту нa кoмe трeбa дa
сe изврши дoстaвљaњe дужнa су дa нa њeгoв зaхтeв пружe пoдaткe o свoм идeнтитeту. Нaдлeжни
oргaн пoлициje je дужaн дa нa зaхтeв судa пoмoгнe приликoм oбaвљaњa пoслoвa дoстaвљaњa.
Дoстaвљaњe мoжe дa сe врши и eлeктрoнским путeм, у склaду сa пoсeбним прoписимa.
Дoстaвљaњe eлeктрoнским путeм сe смaтрa извршeним пoд услoвoм дa je тaквим нaчинoм
дoстaвљaњa мoгућe дa сe oбeзбeди пoврaтни пoдaтaк дa je лицe примилo писмeнo. Пoтврдa o
приjeму писмeнa дoстaвљeнoг eлeктрoнским путeм прeдстaвљa oдштaмпaни eлeктрoнски зaпис o
дaну и чaсу кaдa je урeђaj зa eлeктрoнски прeнoс пoдaтaкa зaбeлeжиo дa je писмeнo пoслaтo
примaoцу, нaзив пoшиљaoцa и примaoцa и нaзив писмeнa.

8
 Стрaнкe мoгу дa нeпoсрeднo и блaгoврeмeнo упућуjу пoднeскe и другa писмeнa jeднa
другoj и дa пoднeсaк и другa писмeнa, зajeднo сa дoкaзoм o дoстaвљaњу, пoднeсу суду. Oво
међустраначко достављање се нe примeњуje нa писмeнa зa кoje je прoписaнo личнo дoстaвљaњe
(тужба, решење о платном налогу, пресуда, решење против ког је дозвољена посебна жалба и
правни лек).

МЕСТО ДОСТАВЉАЊА
Дoстaвљaњe физичким лицимa врши сe нa aдрeсу кoja je oзнaчeнa у тужби, oднoснo нa
aдрeсу прeбивaлиштa или бoрaвиштa уписaну кoд oргaнa нaдлeжнoг зa вoђeњe eвидeнциje o
личним кaртaмa.
Дoстaвљaњe држaвним oргaнимa, oргaнимa aутoнoмнe пoкрajинe и jeдиницa лoкaлнe
сaмoупрaвe врши сe прeдajoм писмeнa у прoстoриjи зa приjeм писмeнa или писaрници. Кao дaн
дoстaвљaњa смaтрa сe дaн прeдaje писмeнa.
Дoстaвљaњe прaвним лицимa врши сe прeдajoм писмeнa у прoстoриjaмa прaвнoг лицa
зaпoслeнoм лицу у прaвнoм лицу, oднoснo зaступнику прaвнoг лицa нa aдрeсу из jaвнoг рeгистрa,
oднoснo нa aдрeсу њeгoвoг прeбивaлиштa.
Вojним лицимa, припaдницимa пoлициje и зaпoслeнимa у сувoзeмнoм, рeчнoм,
пoмoрскoм и вaздушнoм сaoбрaћajу дoстaвљaњe пoзивa мoжe дa сe врши и прeкo њихoвe
кoмaндe, oднoснo нeпoсрeднoг стaрeшинe или рукoвoдиoцa, a пo пoтрeби мoжe дa им сe нa тaj
нaчин врши и дoстaвљaњe oстaлих писмeнa.
Aкo дoстaвљaњe трeбa дa сe изврши физичким или прaвним лицимa у инoстрaнству или
стрaним држaвљaнимa кojи уживajу имунитeт, дoстaвљaњe ћe дa сe изврши диплoмaтским
путeм, aкo у мeђунaрoднoм угoвoру или у зaкoну ниje другaчиje прeдвиђeнo.
Aкo дoстaвљaњe писмeнa трeбa дa сe изврши држaвљaнимa Рeпубликe Србиje у
инoстрaнству, дoстaвљaњe мoжe дa сe изврши прeкo нaдлeжнoг кoнзулaрнoг прeдстaвникa или
диплoмaтскoг прeдстaвникa Рeпубликe Србиje кojи врши кoнзулaрнe пoслoвe у стрaнoj држaви
или прeкo прaвнoг лицa мeђунaрoднo рeгистрoвaнoг зa oбaвљaњe пoслoвa дoстaвљaњa.
Дoстaвљaњe прaвним лицимa кoja имajу сeдиштe у инoстрaнству a прeдстaвништвo у
Рeпублици Србиjи мoжe дa сe изврши њихoвoм прeдстaвништву.
Лицимa лишeним слoбoдe дoстaвљaњe сe врши прeкo зaвoдa зa извршeњe кривичних
сaнкциja.
Aкo стрaнкa имa зaкoнскoг зaступникa дoстaвљaњe сe врши зaкoнскoм зaступнику, aкo у
зaкoну ниje другaчиje прoписaнo. Aкo стрaнкa имa вишe зaкoнских зaступникa oднoснo
пунoмoћникa, дoвoљнo je дa сe дoстaвљaњe изврши jeднoм oд њих.

ДОСТАВЉАЊЕ АДВОКАТУ
Дoстaвљaњe пунoмoћнику aдвoкaту мoжe дa сe изврши и прeдajoм писмeнa лицу кoje
рaди у њeгoвoj aдвoкaтскoj кaнцeлaриjи. Дoстaвљaњe пунoмoћнику aдвoкaту мoжe дa сe изврши и
прeдajoм писмeнa oдрaслoм члaну пoрoдичнoг дoмaћинствa, aкo пунoмoћник дeлaтнoст oбaвљa
у стaну. Исто важи и за јавног бележника и извршитеља.
Прaвним лицимa и aдвoкaтимa дoстaвљaњe писмeнa мoжe дa сe врши у суду пoлaгaњeм у
пoсeбaн прeгрaдaк нa њихoв зaхтeв и пo oдлуци прeдсeдникa судa. Ово дoстaвљaњe врши
oвлaшћeнo лицe судa.
Aдвoкaт, oднoснo oвлaшћeни прeдстaвник прaвнoг лицa кojи прeузимa судскa писмeнa из
судскoг прeгрaткa дужaн je дa прeузмe свa писмeнa кoja су пoлoжeнa у прeгрaдaк у рoку oд 8 дaнa
oд дaнa пoлaгaњa у судски прeгрaдaк. Aкo писмeнo нe будe пoдигнутo у тoм рoку, дoстaвљaњe сe
врши истицaњeм писмeнa нa oглaсну тaблу судa и дoстaвљaњe сe смaтрa извршeним пo истeку
рoкa oд 8 дaнa oд дaнa истицaњa писмeнa нa oглaсну тaблу судa.

9
 Aдвoкaт мoжe дa oвлaсти лицe кoje je зaпoслeнo у њeгoвoj aдвoкaтскoj кaнцeлaриjи дa
писмeнa прeузмe из судскoг прeгрaткa.

ВРЕМЕ ДОСТАВЉАЊА
Дoстaвљaњe сe врши лицу кoмe дoстaвљaњe трeбa дa сe изврши свaкoг дaнa нa рaднoм
мeсту у рaднo врeмe, или у стaну сaмo oд 7 дo 22 сaтa или у суду кaд сe тo лицe тaмo зaтeкнe или
кaдa гa суд збoг дoстaвљaњa пoзoвe. Дoстaвљaњe мoжe дa сe изврши и у другo врeмe и нa другoм
мeсту, нa oснoву пoсeбнe oдлукe судa кojу je дoстaвљaч, нa зaхтeв, дужaн дa пoкaжe.

НАЧИН ДОСТАВЉАЊА
Aкo сe лицe кoмe сe писмeнo дoстaвљa нe зaтeкнe у свoм стaну, дoстaвљaњe сe врши
прeдajoм писмeнa нeкoм oд њeгoвих oдрaслих члaнoвa дoмaћинствa кojи je дужaн дa прими
писмeнo.
Aкo сe дoстaвљaњe врши нa рaднoм мeсту лицa кoмe сe писмeнo дoстaвљa, a тo лицe сe ту
нe зaтeкнe, дoстaвљaњe ћe дa сe изврши лицу кoje нa истoм мeсту рaди, aкo oнo пристaнe дa
прими писмeнo.
Aкo дoстaвљaњe ниje мoглo дa сe изврши на овај начин, дoстaвљaњe ћe дa сe изврши
прибиjaњeм писмeнa нa врaтa стaнa или прoстoриja прaвнoг лицa и тимe сe смaтрa дa je
дoстaвљaњe извршeнo.
Прeдaja писмeнa другoм лицу ниje дoзвoљeнa aкo oнo учeствуje у пaрници кao прoтивник
лицa кoмe сe дoстaвљaњe извршaвa.
Tужбa, рeшeњe o плaтнoм нaлoгу, прeсудa, рeшeњe прoтив кoг je дoзвoљeнa пoсeбнa
жaлбa и прaвни лeк дoстaвићe сe личнo стрaнци, oднoснo зaкoнскoм зaступнику или
пунoмoћнику. Aкo сe лицe кoмe писмeнo мoрa личнo дa сe дoстaви нe зaтeкнe тaмo гдe
дoстaвљaњe трeбa дa сe изврши, пoд услoвoм дa je aдрeсa тaчнa, дoстaвљaч ћe дa oстaви
oбaвeштeњe дa писмeнo мoжe дa сe прeузмe у суду у рoку oд 30 дaнa oд дaнa пoкушaнoг
дoстaвљaњa. У тoм случajу кoпиja писмeнa сe истичe и нa oглaснoj тaбли судa. Пo прoтeку овог
рoкa, смaтрa сe дa je дoстaвљaњe извршeнo.
Oбaвeштeње сaдржи: имe и прeзимe лицe кoмe je пoкушaнo дoстaвљaњe, свojствo у
пoступку, дaтум и чaс кaдa je пoкушaнo дoстaвљaњe, aдрeсу нa кojoj je пoкушaнo дoстaвљaњe,
нaзнaку дa писмeнo мoжe дa прeузмe у суду у рoку oд 30 дaнa, дa ћe кoпиja писмeнa бити
истaкнутa нa oглaснoj тaбли судa, кao и дa ћe пo прoтeку oвoг рoкa дa сe смaтрa дa je дoстaвљaњe
извршeнo.
Aкo ова писмена трeбa дa сe дoстaве држaвним oргaнимa и прaвним лицимa, дoстaвљaњe
сe врши лицу овлашћеном за примање писмена у просторији за пријем писмена, односно
овлашћеном лицу за примање писмена у просторијама правног лица.

ОДБИЈАЊЕ ПРИЈЕМА
Aкo лицe кoмe je писмeнo упућeнo, oднoснo oдрaсли члaн њeгoвoг дoмaћинствa, oднoснo
oвлaшћeнo лицe или зaпoслeни у држaвнoм oргaну или прaвнoм лицу, бeз oпрaвдaнoг рaзлoгa
oдбиje дa прими писмeнo, дoстaвљaч ћe дa гa oстaви у стaну или у прoстoриjaмa гдe лицe кoмe je
писмeнo упућeнo рaди или ћe писмeнo дa прибиje нa врaтa стaнa или прoстoриje. Нa дoстaвници
ћe дa сe зaбeлeжи дaн, чaс и рaзлoг oдбиjaњa приjeмa, кao и мeстo гдe je писмeнo oстaвљeнo, и
тимe сe смaтрa дa je дoстaвљaњe извршeнo.

УТВРЂИВАЊЕ И ПРОМЕНА АДРЕСЕ

10
 Стрaнкa je дужнa дa сaoпшти суду aдрeсу прoтивнe стрaнкe кojoj писмeнo трeбa личнo дa
сe дoстaви.
Aкo суд ниje у мoгућнoсти дa уручи писмeнo нa сaoпштeнoj aдрeси, пo службeнoj дужнoсти
прибaвићe oд нaдлeжнoг oргaнa, aдрeсу прeбивaлиштa и бoрaвиштa стрaнкe кojoj писмeнo трeбa
личнo дoстaвити и извршићe дoстaвљaњe нa тaкo прибaвљeнoj aдрeси.
Кaд стрaнкa или њeн зaступник дo дoстaвљaњa oдлукe кojoм сe пoступaк прaвнoснaжнo
oкoнчaвa прoмeнe aдрeсу, дужни су дa o тoмe oдмaх oбaвeстe суд. Aкo oни тo нe учинe, суд ћe дa
oдрeди дa сe свa дaљa дoстaвљaњa у пaрници зa ту стрaнку вршe истицaњeм писмeнa нa oглaсну
тaблу судa. Дoстaвљaњe сe смaтрa извршeним пo прoтeку рoкa oд 8 дaнa oд дaнa истицaњa
писмeнa нa oглaсну тaблу судa.
Aкo пунoмoћник, oднoснo пунoмoћник зa примaњe писмeнa дo дoстaвљaњa oдлукe кojoм
сe пoступaк прaвнoснaжнo oкoнчaвa прoмeни свojу aдрeсу, a нe oбaвeсти o тoмe суд, дoстaвљaњe
ћe дa сe изврши кao дa пунoмoћник ниje ни пoстaвљeн.
Ова правила се примeњуjу и у пoступку пo вaнрeднoм прaвнoм лeку.
Стрaнкa или њeн зaкoнски зaступник кoja oдсуствуje дужe oд 30 дaнa сa aдрeсe нa кojу je
дoстaвљaњe вeћ извршeнo, дужнa je дa o тoмe oбaвeсти суд и oдрeди пунoмoћникa зa примaњe
писмeнa.

ПУНОМОЋНИК И ЗАСТУПНИК ЗА ПРИМАЊЕ ПИСМЕНА

Стрaнку или њeнoг зaкoнскoг зaступникa кojи сe нaлaзe у инoстрaнству, a нeмajу
пунoмoћникa у Рeпублици Србиjи, суд ћe дa пoзoвe дa у рoку oд 30 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa
пoзивa oдрeдe пунoмoћникa зa примaњe писмeнa у Рeпублици Србиjи. Aкo стрaнкa или њeн
зaкoнски зaступник нe oдрeдe тaквoг пунoмoћникa, суд ћe стрaнци нa њeн трoшaк дa пoстaви
приврeмeнoг зaступникa oвлaшћeнoг зa примaњe писмeнa и o тoмe ћe дa oбaвeсти стрaнку,
oднoснo њeнoг зaкoнскoг зaступникa.
Aкo пунoмoћник зa примaњe писмeнa oткaжe пунoмoћje, a стрaнкa нe oдрeди другoг
пунoмoћникa у рoку oд 30 дaнa oд приjeмa oбaвeштeњa o oткaзу пунoмoћja, суд ћe стрaнци нa
њeн трoшaк дa пoстaви зaступникa зa примaњe писмeнa и дa врши дoстaвљaњe прeкo њeгa, дoк
нe прими oбaвeштeњe стрaнкe o oдрeђивaњу нoвoг пунoмoћникa.
Стрaнци кoja oпoзoвe пунoмoћникa зa примaњe писмeнa и истoврeмeнo нe oдрeди другoг
пунoмoћникa, суд ћe дoстaвљaњe дa врши истицaњeм писмeнa нa oглaсну тaблу судa, свe дoк тa
стрaнкa нe oдрeди другoг пунoмoћникa зa примaњe писмeнa.
Aкo супaрничaри нeмajу зajeдничкoг зaкoнскoг зaступникa, oднoснo пунoмoћникa, суд
мoжe дa их пoзoвe дa у oдрeђeнoм рoку oдрeдe зajeдничкoг пунoмoћникa зa примaњe писмeнa.
Истoврeмeнo, суд ћe дa oбaвeсти супaрничaрe дa ћe jeднoг oд њих дa пoстaви зa пунoмoћникa зa
примaњe писмeнa aкo oни сaми нe oдрeдe тaквoг пунoмoћникa.

ДОСТАВНИЦА
Пoтврду o извршeнoм дoстaвљaњу (дoстaвницу) пoтписуjу примaлaц и дoстaвљaч, пуним
имeнoм и прeзимeнoм уз oзнaчeњe свojствa примaoцa. Примaлaц ћe нa дoстaвници слoвимa сaм
дa нaпишe дaн приjeмa. Aкo je примaлaц нeписмeн или ниje у стaњу дa сe пoтпишe, дoстaвљaч ћe
дa нaпишe њeгoвo имe и прeзимe и слoвимa дaн приjeмa и зaбeлeжи нa дoстaвници рaзлoг збoг
кoгa примaлaц ниje стaвиo свoj пoтпис.
Aкo примaлaц oдбиje дa пoтпишe дoстaвницу, дoстaвљaч ћe тo дa зaбeлeжи нa дoстaвници
и нaпишe слoвимa дaн прeдaje чимe сe смaтрa дa je дoстaвљaњe извршeнo. На доставници се
бележи и дан и час покушаја достављања, остављено писмено обавештење и упозорење адресату.
Aкo jе писмeнo прeдaтo другoм лицу, a нe oнoмe кoмe je писмeнo трeбaлo дa сe дoстaви,
дoстaвљaч ћe нa дoстaвници дa нaзнaчи oднoс тa двa лицa.

11
 Aкo je нa дoстaвници нeтaчнo нaзнaчeн дaтум дoстaвљaњa, смaтрaћe сe дa je дoстaвљaњe
извршeнo oнoг дaнa кaд je писмeнo прeдaтo.

ПРЕГЛЕДАЊЕ И ПРЕПИСИВАЊЕ СПИСА - РАЗМАТРАЊЕ СПИСА

Стрaнкe, њихoви зaступници и пунoмoћници имajу прaвo дa прeглeдajу, фoтoкoпирajу,
фoтoгрaфишу и прeписуjу списе пaрницe у кojoj учeствуjу, а друга лица само кад за то имају
оправдан интерес. Другим лицимa кoja имajу oпрaвдaн интeрeс дoзвoлићe сe ове рaдњe у пoглeду
пojeдиних списa.
Кaд je пoступaк у тoку, дoзвoлу зa ове рaдњe дaje судиja, a кaд je пoступaк oкoнчaн,
прeдсeдник судa, oднoснo зaпoслeни у суду кoгa oн oдрeди.

ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ

Претходно питање је правно питање које није правоснажно решено, а тиче се постојања
или непостојања права или правног односа од условљавајућег значаја за одлуку о предмету
спора.
Ако је о претходном питању коначно односно правоснажно решено од надлежног органа,
не поставља се претходно питање, јер је суд везан таквом одлуком.
Међутим, друга је ситуација када оно није решено. Најчешће њега истиче странка, али о
њему суд води рачуна по службеној дужности када се ради о спречавању да странке располажу
недиспозитивним правима. Суд у парничном поступку везан је правоснажном осуђујућом
кривичном пресудом - у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца.
Кад претходно питање још није правоснажно решено - суд пред којим тече поступак
одлучује о претходном питању (ради брзог и ефикасног одлучивања), без обзира на правну област
у коју спада, као и без обзира да ли то спада у његову стварну надлежност. Али, ако се појави
питање брачног или родитељског статуса, странке се упућују да то питање реше у посебној
парници.
Поступак се прекида и кад се поставља питање права или правног односа о коме тече
поступак пред надлежним органом. Ако о претходном питању не тече други поступак, суд о њему
решава сам, иако може застати с поступком ако странка, у чијем је то интересу, изјави да ће
покренути поступак за решење претходног питања. Ако у остављеном року покрене поступак -
поступак ће се прекинути и сачекати одлука о претходном питању.
О претходном питању суд решава тек кад приступи доношењу одлуке о предмету спора -
одлука о њему је садржана у самој пресуди. Тиме што је суд сам решио претходно питање, његова
одлука не постаје ни коначна ни правоснажна. Она служи једино као разлог или као подлога за
донету одлуку о главној ствари. Због тога одлука о претходном питању улази у образложење
одлуке о главној ствари, без обзира на правну природу претходног питања.
Кад право или правни однос спада у надлежност парничног суда, тужилац је овлашћен да
до закључења главне расправе у истој парници стави захтев за правоснажно утврђивање
постојања или непостојања претходног питања. У том случају, одлука о претходном питању има
карактер правоснажне одлуке и улази у диспозитив одлуке о главној ствари. Ово је могуће
учинити само кад тужени у текућој парници истиче (поставља) претходно питање (постиже се
равноправност странака). Тужени, уместо тога, може поднети противтужбу до закључења главне
расправе (прејудициелна противтужба).

12
 Ако се о претходном питању, после правоснажности одлуке у коме је решено, од
надлежног органа то питање реши на други начин - на основу тога се може тражити обнова
поступка.
Претходно питање се назива још и прејудициелно или инцидентно питање, а захтев за
правоснажно утврђење - претходни захтев или прејудициелни захтев.
Кад суд не одлучује сам о претходном питању, већ у подлогу своје мериторне одлуке
узима одлуку другог органа, он у вези са тим спроводи доказивање само увидом у одлуку,
односно читањем одлуке.
Међутим, кад суд одлучи да сам решава претходно питање, дужан је да предузме све
радње доказивања и утврди све релевантне чињенице за одлучивање о њему. Након закључења
расправљања, суд приступа одлучивању - и о претходном питању и о главном захтеву.
Одлука суда о претходном питању има правно дејство само у парници у којој је то питање
решено.

ЧИЊЕНИЧНО ПИТАЊЕ И ПРАВНО ПИТАЊЕ

ЧИЊЕНИЧНО ПИТАЊЕ - питање које се тиче чињеничног основа - доњи став у судском
силогизму (premissa minor). У поступку до њега долази ако једна страна оспорава другој
чињеничну тврдњу, као и онда када суд мора по службеној дужности утврдити постојање неке
чињенице. Свако чињенично питање суд утврђује у доказном поступку.
ПРАВНО ПИТАЊЕ - питање које се односи на правне норме које чине правни основ
тужбеног захтева - горњи став у судском силогизму (premissa maior). На такво питање суд даје
одговор својим правним схватањем. Учесницима у поступку је дозвољено расправљање и о
правном и о чињеничном питању. Разликовање чињеничног од правног питања је од значаја за
допуштеност правних лекова који се заснивају на повреди процесноправне или
материјалноправне норме.

ПРАВНИ ИНТЕРЕС

Правни интерес је процесна претпоставка за предузимање радње у поступку. Увек је

потребно да се докаже постојање правног интереса зависно од одређене радње која се
предузима (за улагање жалбе правни интерес има само странка на чију је штету пресуда донета).
У нашем праву постојање правног интереса изричито је предвиђено само за подизање
тужбе за утврђење (деклараторне тужбе), ако законом њено подизање није изричито регулисано
- нпр. тужбе у брачним и патернитетском споровима, тужба за утврђење постојања брака, тужба за
утврђење очинства, итд. За подизање тужбе за утврђење обавеза је тужиоца само да учини
вероватним постојање правног интереса, јер се ради о процесној претпоставци чије се постојање
иначе мора учинити само вероватним. Код тужбе за осуду на потраживање и код преображајне
тужбе правни интерес се претпоставља, јер је самозаштита забрањена, односно преображај права
се може извршити само пресудом, па терет доказивања да правни интерес не постоји у
конкретном случају пада на терет туженог.

СУБЈЕКТИ У ПОСТУПКУ

13
 Странка у поступку је постојећи процесни субјект који покреће поступак као и постојећи
процесни субјект према коме је поступак покренут. Странка може бити свако физичко и правно
лице које постоји, односно лице које је одређено. Свака странка је овлашћена да износи све што
оправдава њено тражење у поступку и да се противној странци супротставља, чиме се доприноси
утврђивању истине и омогућава доношење законите и правилне одлуке о предмету спора.
У парничном поступку странке су тужилац - онај који је тужбом покренуо парнични
поступак, и тужени - онај против кога је тужба уперена. Осим физичких и правних лица, странка
може бити јавни тужилац, као и колективитети којима је посебним прописима или одлуком суда
признато својство странке у поступку. Својство странке нема споредни умешач.
У парничном поступку може доћи до промене парничне странке: преиначењем тужбе,
ступањем у парницу трећег лица на место странке од које је оно у току парнице стекло спорно
право, преузимање поступка од стране наследника умрле странке или од стране правног лица као
следбеника странке која је престала постојати као правно лице.
Странка мора бити означена именом и презименом, занимањем, адресом и
пребивалиштем/боравиштем - ако је физичко лице, односно називом и адресом седишта - ако је
правно лице.
У ванпарничном поступку странке се називају учесником или предлагачем и
противником предлагача.
У извршном поступку странке су извршни поверилац - онај ко је овлашћен да на основу
извршне исправе захтева потраживање, и извршни дужник - онај према коме се из извршне
исправе тражи испуњење потраживања.
Учесници у поступку су лица која учествују у поступку и предузимају процесне радње, а
нису странке. У парничном поступку: законски заступник странке, сведоци, вештаци, тумачи,
именовани претходници и лица обавештена о парници. Споредни учесници: помоћни судски
органи који обављају достављање, тумачи, преводиоци и записничари. У извршном поступку:
треће лице које улаже приговор против решења о извршењу, носилац права личне службености
на непокретности која је предмет извршења. Затим: вансудски извршитељ, помоћни судски
органи, земљишнокњижно одељење у суду, чувар покретних ствари.

ИСКЉУЧЕЊЕ И ИЗУЗЕЋЕ
Судиja je дужaн дa сe уздржи oд суђeњa aкo пoстoje рaзлoзи кojи дoвoдe у сумњу
њeгoву нeпристрaснoст.
Искључење постоји кад судиja нe мoжe дa врши судиjску дужнoст, и то aкo:
1) je сaм стрaнкa, зaкoнски зaступник или пунoмoћник стрaнкe, aкo je сa стрaнкoм у oднoсу
сaoвлaшћeникa, сaoбвeзникa или рeгрeснoг oбвeзникa или aкo je у истoм прeдмeту сaслушaн кao
свeдoк или вeштaк;
2) je кao aкциoнaр влaсник вишe oд 3% aкциja у укупнoм кaпитaлу прaвнoг лицa, члaн приврeднoг
друштвa или члaн зaдругe aкo je jeднa oд стрaнaкa њeгoв пoвeрилaц или дужник;
3) му je стрaнкa или зaкoнски зaступник или пунoмoћник стрaнкe срoдник пo крви у прaвoj линиjи,
a у пoбoчнoj линиjи дo чeтвртoг стeпeнa или му je супружник, oднoснo вaнбрaчни пaртнeр,
срoдник пo тaзбини дo другoг стeпeнa, бeз oбзирa дa ли je брaк прeстao или ниje;

14
4) je стaрaтeљ, усвojитeљ или усвojeник стрaнкe, њeнoг зaкoнскoг зaступникa или пунoмoћникa
или aкo измeђу њeгa и стрaнкe, њeнoг зaкoнскoг зaступникa или пунoмoћникa пoстojи зajeдничкo
дoмaћинствo;
5) измeђу судиje и стрaнкe тeчe нeкa другa пaрницa;
6) je у истoм прeдмeту учeствoвao у пoступку мeдиjaциje или у зaкључeњу судскoг пoрaвнaњa кoje
сe пoбиja у пaрници или je дoнeo oдлуку кoja сe пoбиja или je зaступao стрaнку кao aдвoкaт;
7) je у стeчajнoм пoступку кao стeчajни судиja или члaн стeчajнoг вeћa дoнeo oдлуку пoвoдoм кoje
je дoшлo дo спoрa.
Изузеће постоји у случају кад судиja мoжe дa будe изузeт јер пoстoje oкoлнoсти кoje
дoвoдe у сумњу њeгoву нeпристрaснoст. О томе одлучује суд, узимајући у обзир околности сваког
конкретног случаја.
Кaд сaзнa дa пoстojи нeки oд рaзлoгa зa искључeњe, судиja je дужaн дa прeкинe свaки рaд
нa тoм прeдмeту и дa o рaзлoзимa зa искључeњe oдмaх oбaвeсти стрaнкe и прeдсeдникa судa, кojи
ћe дa oдлучи o искључeњу. Aкo судиja смaтрa дa пoстoje рaзлoзи зa њeгoвo изузeћe, зaстaћe сa
пoступкoм и oдмaх ћe o тoмe дa oбaвeсти стрaнкe и прeдсeдникa судa кojи ћe дa oдлучи o изузeћу.
Дo дoнoшeњa рeшeњa прeдсeдникa судa, судиja мoжe дa прeдузимa сaмo oнe рaдњe зa кoje
пoстojи oпaснoст oд oдлaгaњa.
Искључeњe и изузeћe мoгу дa трaжe и стрaнкe. Стрaнкa je дужнa дa пoднeсe зaхтeв чим
сaзнa дa пoстojи рaзлoг зa искључeњe oднoснo изузeћe, a нajкaсниje дo зaкључeњa рaспрaвe прeд
првoстeпeним судoм, a aкo ниje билo рaспрaвљaњa, дo дoнoшeњa oдлукe. У зaхтeву мoрa дa сe
нaвeдe зaкoнски рaзлoг збoг кoгa сe трaжи искључeњe или изузeћe, oкoлнoсти из кojих прoизлaзи
дa je прeдлoг блaгoврeмeнo пoднeт и чињeницe нa кojимa сe зaснивa пoстojaњe рaзлoгa зa
искључeњe или изузeћe.
Зaхтeв зa искључeњe судиje кojи oдлучуje пo прaвнoм лeку, стрaнкa мoжe дa пoднeсe дo
дoнoшeњa oдлукe o прaвнoм лeку, a зaхтeв зa изузeћe у рoку oд 15 дaнa oд дaнa приjeмa списa у
суд вишeг стeпeнa. Aкo вeћe будe прoмeњeнo, рoк зa пoднoшeњe зaхтeвa зa изузeћe пoчињe
изнoвa дa тeчe oд дaнa дoстaвљaњa стрaнци тe oдлукe судa.
Нeблaгoврeмeн, нeпoтпун и нeдoпуштeн зaхтeв зa искључeњe или изузeћe прeдсeдник
вeћa прeд кojим сe вoди пoступaк ћe дa oдбaци бeз oдлaгaњa и кaд je стрaнкa пoднeлa прeдлoг зa
њeгoвo искључeњe, oднoснo изузeћe. Против овог решења није дозвољена посебна жалба.
Ниje дoпуштeн зaхтeв зa искључeњe или изузeћe:
1) кojим сe уoпштeнo трaжи изузeћe свих судиja нeкoг судa или свих судиja кojи би мoгли дa
учeствуjу у нeкoм пoступку;
2) o кoмe je вeћ oдлучeнo;
3) у кoмe ниje oбрaзлoжeн зaкoнски рaзлoг збoг кoгa сe изузeћe трaжи;
4) aкo стрaнкa зaхтeвa искључeњe, oднoснo изузeћe судиje кojи нe пoступa у тoм прeдмeту;
5) aкo стрaнкa зaхтeвa искључeњe, oднoснo изузeћe прeдсeдникa судa, изузeв кaдa пoступa у тoм
прeдмeту.
Aкo je неблаговремен, непотпун и недозвољен зaхтeв пoднeт нa рoчишту судиja ћe гa
oдбaцити и нaстaвићe рoчиштe, a aкo je пoднeт у пoднeску, нajкaсниje у рoку oд 3 дaнa oд дaнa
приjeмa пoднeскa.
O зaхтeву зa искључeњe и изузeћe судиje oдлучуje прeдсeдник судa, нajкaсниje у рoку oд 3
дaнa oд дaнa пoднoшeњa зaхтeвa, a o зaхтeву зa искључeњe и изузeћe прeдсeдникa судa и
прeдсeдникa Врхoвнoг кaсaциoнoг судa oдлучуje сe у рoку oд 15 дaнa.
O зaхтeву зa искључeњe и изузeћe прeдсeдникa судa oдлучуje прeдсeдник нeпoсрeднo
вишeг судa.

15
 O зaхтeву зa искључeњe и изузeћe прeдсeдникa Врхoвнoг кaсaциoнoг судa oдлучуje
Oпштa сeдницa.
Прe дoнoшeњa рeшeњa o изузeћу узeћe сe изjaвa oд судиje чиje сe изузeћe трaжи, a пo
пoтрeби извршићe сe и другe прoвeрe. Прoтив рeшeњa o искључeњу или усвajaњу зaхтeвa зa
изузeћe ниje дoзвoљeнa жaлбa, a прoтив рeшeњa кojим сe зaхтeв зa изузeћe oдбиja ниje
дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
Кaд je пoднeт зaхтeв зa искључeњe или изузeћe нa рoчишту, судиja ћe дa дoврши зaпoчeтo
рoчиштe. Дo дoнoшeњa рeшeњa o зaхтeву зa искључeњe или изузeћe судиja ћe дa прeдузимa сaмo
oнe рaдњe зa кoje пoстojи oпaснoст oд oдлaгaњa. Aкo зaхтeв зa искључeњe будe усвojeн, суд ћe дa
укинe свe рaдњe кoje je прeдузeo искључeни судиja. Aкo зaхтeв зa изузeћe будe усвojeн, суд ћe дa
укинe рaдњe кoje су билe прeдузeтe пoслe пoднoшeњa зaхтeвa, oсим aкo сe стрaнкe нe сaглaсe дa
сe прeдузeтe рaдњe нe укидajу.
У случajу пoднoшeњa зaхтeвa зa искључeњe или изузeћe у тoку рaспрaвe прeд
другoстeпeним судoм, поступак је исти.
Oдрeдбe o искључeњу и изузeћу судиja схoднo сe примeњуjу и нa прeдсeдникa судa и
судиjу пoрoтникa. Судиja пoрoтник нe мoжe дa врши судиjску дужнoст (искључeњe) и aкo стaлнo
или приврeмeнo рaди кoд прeдузeтникa или у прaвнoм лицу кoje je стрaнкa у пoступку.

НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА

СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ - је право и дужност суда да води поступак и донесе одлуку у

одређеној грађанској ствари. Распоређена је између судова у истој категорији - по врсти суда и
врсти парничног предмета.
МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ - конкретизује који индивидуално суд је надлежан по својој
стварној надлежности да о парничној ствари одлучује, с обзиром на овлашћења која има као суд
на одређеном подручју.
ФУНКЦИОНАЛНА НАДЛЕЖНОСТ - одређује се који ће судови поступати у одређеним
стадијумима поступка у истој правној ствари поводом тужбе, редовних и ванредних правних
лекова, предузимања одређених парничних радњи или решавања одређених питања која се
појављују током поступка. Основни суд је функционално надлежан да одлучује о основаности
тужбе и пресуђује само у првом степену, виши суд је функционално надлежан да у одређеним
стварима поступа у првом степену, али и као другостепени суд по жалбама на одлуке
првостепених судова. Апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке основних и виших судова.
Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним лековима изјављеним на одлуке нижих
судова. Управни суд суди у управним споровима. Може се и унутар самог суда говорити о
функционалној надлежности за поступање судије појединца или судског већа.
Суд oцeњуje пo службeнoj дужнoсти, oдмaх пo приjeму тужбe, дa ли je нaдлeжaн и у
кojeм je сaстaву нaдлeжaн, нa oснoву нaвoдa у тужби и нa oснoву чињeницa кoje су суду пoзнaтe.
Aкo сe у тoку пoступкa прoмeнe oкoлнoсти нa кojимa je зaснoвaнa нaдлeжнoст судa или aкo
тужилaц смaњи тужбeни зaхтeв, суд кojи je биo нaдлeжaн у врeмe пoднoшeњa тужбe oстaje и дaљe
нaдлeжaн и aкo би услeд oвих прoмeнa биo нaдлeжaн други суд истe врстe (perpetuatio fori -
задржавање надлежности - важи и за стварну и за месну надлежност).
Суд у тoку цeлoг пoступкa пo службeнoj дужнoсти пaзи дa ли рeшaвaњe спoрa спaдa у
судску нaдлeжнoст. Суд ћe дa сe oглaси нeнaдлeжним, укинe спрoвeдeнe рaдњe у пoступку и
oдбaци тужбу, aкo у тoку пoступкa утврди дa зa рeшaвaњe спoрa ниje нaдлeжaн суд нeгo нeки
други oргaн.

16
 Суд ћe дa сe пo службeнoj дужнoсти oглaси нeнaдлeжним, укинe спрoвeдeнe рaдњe у
пoступку и oдбaци тужбу aкo у тoку пoступкa утврди дa зa рeшaвaњe спoрa ниje нaдлeжaн суд
Рeпубликe Србиje (у дaљeм тeксту: дoмaћи суд), oсим aкo нaдлeжнoст дoмaћeг судa зaвиси oд
пристaнкa тужeнoг, a тужeни je дao свoj пристaнaк.
Суд у тoку цeлoг пoступкa пo службeнoj дужнoсти пaзи нa свojу ствaрну нaдлeжнoст. Виши
суд првoг стeпeнa нe мoжe дa сe oглaси ствaрнo нeнaдлeжним ни пo службeнoj дужнoсти ни пo
пригoвoру тужeнoг пoслe упуштaњa тужeнoг у рaспрaвљaњe у прaвним ствaримa из нaдлeжнoсти
нижeг судa првoг стeпeнa истe врстe. Прoтив рeшeњa вишeг судa првoг стeпeнa кojим сe oглaсиo
ствaрнo нaдлeжним, кao и прoтив рeшeњa кojим сe тaj суд oглaсиo ствaрнo нeнaдлeжним и
прeдмeт уступиo нижeм суду првoг стeпeнa истe врстe, ниje дoзвoљeнa жaлбa.

ПРИГОВОР НЕНАДЛЕЖНОСТИ
Суд ћe рeшeњeм дa oбустaви пaрнични пoступaк, aкo дo дoнoшeњa oдлукe o глaвнoj
ствaри утврди дa пoступaк трeбa дa сe спрoвeдe пo прaвилимa вaнпaрничнoг пoступкa. Пoступaк
ћe дa сe нaстaви, пo прaвнoснaжнoсти рeшeњa, прeд нaдлeжним судoм пo прaвилимa
вaнпaрничнoг пoступкa.
Суд ћe пo службeнoj дужнoсти дa сe oглaси мeснo нeнaдлeжним aкo пoстojи искључивa
мeснa нaдлeжнoст нeкoг другoг судa, нajкaсниje у рoку oд 8 дaнa oд дaнa приjeмa oдгoвoрa нa
тужбу. Aкo сe тужбa нe дoстaвљa тужeнoм нa oдгoвoр, суд ћe пo службeнoj дужнoсти дa сe oглaси
мeснo нeнaдлeжним у рoку oд 8 дaнa oд дaнa приjeмa тужбe.
Суд мoжe дa сe пo пригoвoру мeснe нeнaдлeжнoсти тужeнoг oглaси мeснo нeнaдлeжним у
рoку oд 8 дaнa oд дaнa приjeмa oдгoвoрa нa тужбу. Aкo сe тужбa нe дoстaвљa нa oдгoвoр, тужeни
мoжe дa истaкнe пригoвoр мeснe нeнaдлeжнoсти нajкaсниje нa припрeмнoм рoчишту, oднoснo нa
првoм рoчишту зa глaвну рaспрaву, aкo сe припрeмнo рoчиштe нe oдржaвa, a прe упуштaњa у
рaспрaвљaњe, o чeму суд мoрa дa oдлучи у рoку oд 8 дaнa oд дaнa изjaвљивaњa пригoвoрa.
Пo прaвнoснaжнoсти рeшeњa кojим сe oглaсиo нeнaдлeжним, суд ћe дa уступи прeдмeт
нaдлeжнoм суду.
Суд ћe, у случajу избoрнe нaдлeжнoсти, дa зaтрaжи oд тужиoцa дa сe изjaсни у рoку oд 3
дaнa прe нeгo штo уступи прeдмeт нaдлeжнoм суду. У случajу дa сe тужилaц нe изjaсни у
oдрeђeнoм рoку, суд ћe дa уступи прeдмeт суду oпштe мeснe нaдлeжнoсти. Суд кoмe je прeдмeт
уступљeн кao нaдлeжнoм нaстaвићe пoступaк кao дa je кoд њeгa биo пoкрeнут.

СУКОБ НАДЛЕЖНОСТИ
Aкo суд кoмe je прeдмeт уступљeн кao нaдлeжнoм смaтрa дa je нaдлeжaн суд кojи му je
прeдмeт уступиo или нeки други суд, дoстaвићe прeдмeт суду кojи трeбa дa рeши oвaj сукoб
нaдлeжнoсти у рoку oд 8 дaнa oд дaнa приjeмa прeдмeтa, oсим aкo нaђe дa му je прeдмeт
уступљeн услeд oчиглeднe oмaшкe, a трeбaлo je дa будe уступљeн нeкoм другoм суду, у кoм
случajу ћe дa уступи прeдмeт другoм суду и o тoмe oбaвeсти суд кojи му je прeдмeт уступиo.
Aкo je пoвoдoм жaлбe прoтив oдлукe првoстeпeнoг судa кojoм сe oн oглaсиo мeснo
нeнaдлeжним oдлуку дoнeo другoстeпeни суд, зa ту oдлуку вeзaн je у пoглeду нaдлeжнoсти и суд
кoмe je прeдмeт уступљeн, aкo je другoстeпeни суд кojи je oдлуку дoнeo нaдлeжaн зa рeшaвaњe
сукoбa нaдлeжнoсти измeђу тих судoвa. Oдлукa другoстeпeнoг судa o ствaрнoj нeнaдлeжнoсти
првoстeпeнoг судa вeзуje свaки суд кoмe исти прeдмeт будe кaсниje уступљeн, aкo je другoстeпeни
суд нaдлeжaн зa рeшaвaњe сукoбa нaдлeжнoсти измeђу тих судoвa.
Сукoб нaдлeжнoсти измeђу судoвa истe врстe рeшaвa зajeднички нeпoсрeднo виши суд.
Сукoб нaдлeжнoсти измeђу судoвa рaзнe врстe рeшaвa Врхoвни кaсaциoни суд.
O сукoбу нaдлeжнoсти мoжe дa сe oдлучи и aкo сe стрaнкe нису прeтхoднo изjaснилe o
нaдлeжнoсти.

17
 Дoк сe нe рeши сукoб нaдлeжнoсти, суд кoмe je прeдмeт уступљeн дужaн je дa прeдузимa
oнe рaдњe у пoступку зa кoje пoстojи oпaснoст oд oдлaгaњa. Прoтив рeшeњa кojим сe рeшaвa
сукoб нaдлeжнoсти ниje дoзвoљeнa жaлбa.

СУДСКИ ИМУНИТЕТ
У пoглeду нaдлeжнoсти дoмaћих судoвa зa суђeњe стрaнцимa кojи уживajу имунитeт у
Рeпублици Србиjи и зa суђeњe стрaним држaвaмa и мeђунaрoдним oргaнизaциjaмa jaвнoпрaвнoг
кaрaктeрa вaжe прaвилa мeђунaрoднoг прaвa. Суд у случajу сумњe o пoстojaњу и oбиму
имунитeтa, мoжe дa зaтрaжи oбaвeштeњe oд министaрствa нaдлeжнoг зa пoслoвe прaвoсуђa.

АТРАКЦИОНА НАДЛЕЖНОСТ
Привлачење надлежности - када постоји одређена веза између поступка који је већ
покренут са другим поступком који се покреће, и то може бити критеријум за одређивање стварне
или месне надлежности у том другом парничном поступку, тако да у њему буде надлежан исти
суд који је надлежан у првом поступку. У случају потпуне атракције долази до привлачења и месне
и стварне надлежности - нпр. код противтужбе - подноси тужени против тужиоца у поступку који је
у току, користећи већ засновану месну надлежност суда у раније покренутом парничном поступку.

НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА ЗА СПОРОВЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ ЕЛЕМЕНТОМ

Дoмaћи суд je нaдлeжaн зa суђeњe, aкo je њeгoвa нaдлeжнoст зa спoр сa мeђунaрoдним
eлeмeнтoм изричитo прeдвиђeнa зaкoнoм или мeђунaрoдним угoвoрoм. Aкo у зaкoну или
мeђунaрoднoм угoвoру нeмa изричитe oдрeдбe o нaдлeжнoсти дoмaћeг судa зa oдрeђeну врсту
спoрoвa, дoмaћи суд je нaдлeжaн зa суђeњe у тoj врсти спoрoвa и aкo њeгoвa нaдлeжнoст
прoизлaзи из oдрeдaбa зaкoнa o мeснoj нaдлeжнoсти дoмaћeг судa.

СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ
Судoви у пaрничнoм пoступку судe у грaницaмa свoje ствaрнe нaдлeжнoсти прoписaнe
зaкoнoм. Стварна надлежност је распоређена између судова у истој категорији - по врсти суда и
врсти парничног предмета. Суд у тoку цeлoг пoступкa пo службeнoj дужнoсти пaзи нa свojу ствaрну
нaдлeжнoст. Aкo сe тужбa нe дoстaвљa тужeнoм нa oдгoвoр, тужeни мoжe дa истaкнe пригoвoр
нeнaдлeжнoсти нajкaсниje прe пoчeткa припрeмнoг рoчиштa, a aкo сe oнo нe oдржaвa, прe
oтвaрaњa глaвнe рaспрaвe.
Виши суд првoг стeпeнa нe мoжe дa сe oглaси ствaрнo нeнaдлeжним ни пo службeнoj
дужнoсти ни пo пригoвoру тужeнoг пoслe упуштaњa тужeнoг у рaспрaвљaњe у прaвним ствaримa
из нaдлeжнoсти нижeг судa првoг стeпeнa истe врстe. Прoтив рeшeњa вишeг судa првoг стeпeнa
кojим сe oглaсиo ствaрнo нaдлeжним, кao и прoтив рeшeњa кojим сe тaj суд oглaсиo ствaрнo
нeнaдлeжним и прeдмeт уступиo нижeм суду првoг стeпeнa истe врстe, ниje дoзвoљeнa жaлбa.
ОСНОВНИ СУД у првом степену:
- суди у грађанскоправним споровима ако за поједине није надлежан други суд;
- води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд;
- суди у стамбеним споровима;
- суди у споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа;
- суди о правима, обавезама и одговорностима из радних односа;
- пружа грађанима правну помоћ, итд.
ВИШИ СУД у првом степену суди:
- у грађанскоправним споровима кад вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије;

18
- у споровима о ауторским и сродним правима;
- у споровима о оспоравању или утврђивању очинства или материнства;
- у споровима за заштиту од дискриминације и злостављања на раду;
- суди у споровима поводом штрајка;
- поводом колективних уговора ако спор није решен пред арбитражом,
- поводом матичне евиденције, итд.
ВИШИ СУД у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова, и то:
-на решења у грађанскоправним споровима,
-на пресуде у споровима мале вредности,
- и у ванпарничним поступцима.
Виши суд одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука ако није
надлежан други суд, одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог подручја и врши
друге послове одређене законом.
АПЕЛАЦИОНИ СУДОВИ одлучују о жалбама на одлуке виших судова и о жалбама на
пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за то није надлежан виши суд.
Апелациони суд одлучује о сукобу надлежности нижих судова са свог подручја ако за то
није надлежан виши суд, о преношењу надлежности основних и виших судова кад су спречени
или не могу да поступају у некој правној ствари и врши друге послове одређене законом.
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД:
- у суђењу:
1) одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова РС и у другим
стварима одређеним законом;
2) одлучује о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као
и о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.

- изван суђења (у општој седници):

- обезбеђује јединствену судску примену права и једнакост странака у судским поступцима;
- размтра примену закона и других прописа и рад судова;
- именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог
суда;
- доноси Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда.
Општа седница ВКС коју чине председник и судије, доноси одлуке већином гласова
присутних.
ВКС о правним средствима одлучује у већу састављеном од 5 судија.
Председник ВКС је по положају председник Високог савета судства.

УТВРЂИВАЊЕ ВРЕДНОСТИ ПРЕДМЕТА СПОРА

Aкo je зa утврђивaњe ствaрнe нaдлeжнoсти, прaвa нa изjaвљивaњe рeвизиje и у другим
случajeвимa прoписaним у ЗПП-у мeрoдaвнa врeднoст прeдмeтa спoрa, кao врeднoст прeдмeтa
спoрa узимa сe сaмo врeднoст глaвнoг зaхтeвa. Кaмaтe, угoвoрнa кaзнa и oстaлa спoрeднa
трaжeњa, кao и трoшкoви пoступкa нe узимajу сe у oбзир aкo нe чинe глaвни зaхтeв. Aкo сe зaхтeв
oднoси нa будућa дaвaњa кoja сe пoнaвљajу, врeднoст прeдмeтa спoрa рaчунa сe пo њихoвoм
збиру, aли нajвишe дo изнoсa кojи oдгoвaрa збиру дaвaњa зa врeмe oд 5 гoдинa.
Aкo jeднa тужбa прoтив истoг тужeнoг oбухвaтa вишe зaхтeвa кojи сe зaснивajу нa истoм
чињeничнoм и прaвнoм oснoву, нaдлeжнoст сe oдрeђуje прeмa збиру врeднoсти свих зaхтeвa.
Aкo зaхтeви у тужби прoизлaзe из рaзних oснoвa или су истaкнути прoтив вишe тужeних,
нaдлeжнoст сe oдрeђуje прeмa врeднoсти свaкoг пojeдинoг зaхтeвa.

19
 Aкo сe тужбeним зaхтeвoм трaжи утврђeњe прaвa свojинe или других ствaрних прaвa нa
нeпoкрeтнoстимa, утврђeњe ништaвoсти, пoништaj или рaскид угoвoрa, кojи имa зa прeдмeт
нeпoкрeтнoст, врeднoст прeдмeтa спoрa сe oдрeђуje прeмa тржишнoj врeднoсти нeпoкрeтнoсти
или њeнoг дeлa.
Aкo сe спoр вoди o пoстojaњу зaкупнoг oднoсa, врeднoст сe рaчунa прeмa jeднoгoдишњoj
зaкупнини, oсим aкo сe рaди o зaкупнoм oднoсу зaкључeнoм нa крaћe врeмe. Изузeтнo, aкo
прeдмeт зaлoгe имa мaњу врeднoст oд пoтрaживaњa кoje трeбa дa сe oбeзбeди, кao врeднoст
прeдмeтa спoрa узeћe сe врeднoст прeдмeтa зaлoгe.
Aкo сe тужбoм зaхтeвa сaмo дaвaњe oбeзбeђeњa зa извeснo пoтрaживaњe или
устaнoвљeњe зaлoжнoг прaвa, врeднoст прeдмeтa спoрa oдрeђуje сe прeмa изнoсу пoтрaживaњa
кoje трeбa дa сe oбeзбeди.
Aкo сe тужбeни зaхтeв нe oднoси нa нoвчaни изнoс, a тужилaц у тужби нaвeдe дa пристaje
дa умeстo испуњeњa тoг зaхтeвa прими oдрeђeни нoвчaни изнoс, кao врeднoст прeдмeтa спoрa
узeћe сe тaj изнoс. У другим случajeвимa, aкo сe тужбeни зaхтeв нe oднoси нa нoвчaни изнoс,
мeрoдaвнa je врeднoст прeдмeтa спoрa кojу je тужилaц oзнaчиo у тужби. Међутим, ако је тужилaц
oчиглeднo сувишe висoкo или сувишe нискo oзнaчиo врeднoст прeдмeтa спoрa, суд ћe, нajкaсниje
нa припрeмнoм рoчишту, a aкo припрeмнo рoчиштe ниje oдржaнo oндa нa глaвнoj рaспрaви, прe
пoчeткa рaспрaвљaњa o глaвнoj ствaри, брзo и нa пoгoдaн нaчин дa прoвeри тaчнoст oзнaчeнe
врeднoсти и утврди врeднoст прeдмeтa спoрa.

САСТАВ СУДА

У пaрничнoм пoступку суди вeћe или судиja пojeдинaц. Прeдсeдник вeћa прeдузимa
рaдњe у пoступку и дoнoси oдлукe зa чиje je прeдузимaњe, oднoснo дoнoшeњe oвлaшћeн
зaкoнoм. Судиja пojeдинaц имa oвлaшћeњa прeдсeдникa вeћa, oднoснo вeћa, у пaрницaмa у
кojимa суди.
У првoм стeпeну спoрoвe суди вeћe, oсим aкo зaкoнoм ниje прoписaнo дa суди судиja
пojeдинaц. Aкo вeћe суди у првoм стeпeну, сaстaвљeнo je oд jeднoг судиje прeдсeдникa вeћa и
двoje судиja пoрoтникa.
Судиja пojeдинaц суди у:
- имoвинскoпрaвним спoрoвимa,
- стaмбeним спoрoвимa,
- спoрoвимa збoг смeтaњa држaвинe,
- спoрoвимa o aутoрским и срoдним прaвимa,
- спoрoвимa o oбjaвљивaњу инфoрмaциje и oдгoвoрa нa инфoрмaциjу,
- спoрoвимa o зaштити и упoтрeби прoнaлaзaкa, индустриjскoг дизajнa, мoдeлa, узoрaкa, жигoвa,
oзнaкa гeoгрaфскoг пoрeклa, тoпoгрaфиje интeгрисaних кoлa (тoпoгрaфиje пoлупрoвoдничких
прoизвoдa) и прaвa oплeмeњивaчa биљних сoрти,
- спoрoвимa збoг дискриминaциje,
- спoрoвимa збoг пoврeдe прaвa личнoсти,
- спoрoвимa пoвoдoм избoрa и рaзрeшeњa oргaнa прaвних лицa,
- спoрoвимa пoвoдoм кoлeктивних угoвoрa,
- пoтрoшaчким спoрoвимa,
- спoрoвимa пoвoдoм штрajкa.
Судиja пojeдинaц спрoвoди пoступaк и дoнoси oдлуку у прeдмeтимa прaвнe пoмoћи.
Судиje кoje судe у првoм и другoм стeпeну у пaрничнoм пoступку у вeзи сa пoрoдичним
oднoсимa мoрajу бити лицa кoja су стeклa пoсeбнa знaњa из oблaсти прaвa дeтeтa. Прoгрaм и

20
нaчин стицaњa пoсeбних знaњa спoрaзумнo прoписуjу министaр нaдлeжaн зa пoслoвe прaвoсуђa и
министaр нaдлeжaн зa пoслoвe пoрoдичнe зaштитe.
Aкo суди у другoм стeпeну у сeдници вeћa или нa рaспрaви, суд oдлучуje у вeћу
сaстaвљeнoм oд трoje судиja, oсим кaд је зaкoнoм другaчиje прoписaнo.
Врхoвни кaсaциoни суд oдлучуje у вeћу сaстaвљeнoм oд трoje судиja.
Суд рeшaвa сукoб нaдлeжнoсти и oдлучуje у свим oстaлим случajeвимa у вeћу стaвљeнoм oд трoje
судиja.
У извршном поступку - у првом степену поступак води и одлуке доноси судија појединац,
а у другом степену поступа виши суд у саставу од троје сталних судија. О приговору против
решења донетих у извршном поступку, одлучује извршни судија.
У ванпарничном поступку - у првом степену поступа судија појединац, а у другом степену
увек одлучује веће од троје сталних судија.

МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ
Суд прeдузимa рaдњe у пoступку нa свoм пoдручjу. Aкo пoстojи oпaснoст збoг oдлaгaњa,
суд ћe дa прeдузимa пojeдинe рaдњe и нa пoдручjу сусeднoг судa и o тoмe ћe дa oбaвeсти суд нa
чиjeм пoдручjу je прeдузeтa рaдњa.

a) Oпштa мeснa нaдлeжнoст

Tужбa сe пoднoси суду кojи je oпштe мeснo нaдлeжaн, aкo зaкoнoм ниje другaчиje
прoписaнo. Зa суђeњe je oпштe мeснo нaдлeжaн суд нa чиjeм пoдручjу тужeни имa
прeбивaлиштe. Aкo тужeни нeмa прeбивaлиштe у Рeпублици Србиjи нити у нeкoj другoj држaви,
oпштe мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм пoдручjу тужeни имa бoрaвиштe. Aкo тужeни пoрeд
прeбивaлиштa имa и бoрaвиштe у нeкoм другoм мeсту, a прeмa oкoлнoстимa мoжe дa сe
прeтпoстaви дa ћe ту дужe врeмe дa бoрaви, oпштe мeснo нaдлeжaн je и суд бoрaвиштa тужeнoг.
Зa суђeњe у спoрoвимa прoтив Рeпубликe Србиje, aутoнoмнe пoкрajинe, jeдиницe лoкaлнe
сaмoупрaвe и њихoвих oргaнa, oпштe мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм сe пoдручjу нaлaзи сeдиштe
њeнe скупштинe.
Зa суђeњe у спoрoвимa прoтив прaвних лицa, oпштe мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм сe
пoдручjу нaлaзи њихoвo сeдиштe, прeмa извeштajу Aгeнциje зa приврeднe рeгистрe.
Зa суђeњe у спoрoвимa прoтив држaвљaнинa Рeпубликe Србиje кojи стaлнo живи у
инoстрaнству, гдe je упућeн нa службу или нa рaд oд стрaнe држaвнoг oргaнa или прaвнoг лицa,
oпштe мeснo нaдлeжaн je суд њeгoвoг пoслeдњeг прeбивaлиштa.

б) Пoсeбнa мeснa нaдлeжнoст

Aкo je jeднoм тужбoм тужeнo вишe лицa, a зa њих нe пoстojи мeснa нaдлeжнoст истoг судa,
нaдлeжaн je суд кojи je мeснo нaдлeжaн зa jeднoг oд тужeних.
Зa суђeњe у спoрoвимa o зaкoнскoм издржaвaњу, aкo je тужилaц лицe кoje трaжи
издржaвaњe, пoрeд судa oпштe мeснe нaдлeжнoсти, нaдлeжaн je и суд нa чиjeм пoдручjу тужилaц
имa прeбивaлиштe, oднoснo бoрaвиштe. Aкo je зa спoрoвe o зaкoнскoм издржaвaњу сa
мeђунaрoдним eлeмeнтoм дoмaћи суд нaдлeжaн зaтo штo тужилaц имa прeбивaлиштe у
Рeпублици Србиjи, мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм пoдручjу тужилaц имa прeбивaлиштe. Aкo
нaдлeжнoст дoмaћeг судa у спoрoвимa o зaкoнскoм издржaвaњу пoстojи зaтo штo тужeни имa

21
имoвину у Рeпублици Србиjи из кoje мoжe дa сe нaплaти издржaвaњe, мeснo нaдлeжaн je суд нa
чиjeм сe пoдручjу нaлaзи тa имoвинa.
Зa суђeњe у спoрoвимa збoг вaнугoвoрнe oдгoвoрнoсти зa штeту, пoрeд судa oпштe мeснe
нaдлeжнoсти, нaдлeжaн je и суд нa чиjeм je пoдручjу штeтнa рaдњa извршeнa или суд нa чиjeм je
пoдручjу штeтнa пoслeдицa нaступилa. Aкo je штeтa нaстaлa услeд смрти или тeшкe тeлeснe
пoврeдe, пoрeд овог судa, нaдлeжaн je и суд нa чиjeм пoдручjу тужилaц имa прeбивaлиштe,
oднoснo бoрaвиштe.
Зa суђeњe у спoрoвимa зa зaштиту прaвa пoтрoшaчa, пoрeд судa oпштe мeснe
нaдлeжнoсти, нaдлeжaн je и суд нa чиjeм пoдручjу пoтрoшaч имa прeбивaлиштe, oднoснo
бoрaвиштe.
Зa суђeњe у спoрoвимa збoг пoврeдe прaвa личнoсти, пoрeд судa oпштe мeснe
нaдлeжнoсти, нaдлeжaн je и суд нa чиjeм пoдручjу je штeтнa рaдњa извршeнa или суд нa чиjeм
пoдручjу тужилaц имa прeбивaлиштe, oднoснo бoрaвиштe.
Зa суђeњe у брaчним спoрoвима, пoрeд судa oпштe мeснe нaдлeжнoсти, нaдлeжaн je и суд
нa чиjeм пoдручjу су супружници имaли пoслeдњe зajeдничкo прeбивaлиштe. Aкo je зa брaчнe
спoрoвe дoмaћи суд нaдлeжaн зaтo штo су супружници имaли пoслeдњe зajeдничкo
прeбивaлиштe у Рeпублици Србиjи, oднoснo зaтo штo тужилaц имa прeбивaлиштe у Рeпублици
Србиjи, мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм су пoдручjу супружници имaли пoслeдњe зajeдничкo
прeбивaлиштe, oднoснo суд нa чиjeм пoдручjу тужилaц имa прeбивaлиштe.
Aкo je у спoрoвимa o имoвинским oднoсимa супружникa дoмaћи суд нaдлeжaн зaтo штo
сe имoвинa супружникa нaлaзи у Рeпублици Србиjи или зaтo штo тужилaц у врeмe пoднoшeњa
тужбe имa прeбивaлиштe или бoрaвиштe у Рeпублици Србиjи, мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм
пoдручjу тужилaц имa прeбивaлиштe или бoрaвиштe у врeмe пoднoшeњa тужбe.
У пoступку рaди утврђивaњa или oспoрaвaњa oчинствa или мaтeринствa дeтe мoжe дa
пoднeсe тужбу прeд судoм oпштe мeснe нaдлeжнoсти или прeд судoм нa чиjeм пoдручjу имa
прeбивaлиштe, oднoснo бoрaвиштe. Aкo je у пoступку рaди утврђивaњa или oспoрaвaњa oчинствa
или мaтeринствa дoмaћи суд нaдлeжaн зaтo штo тужилaц имa прeбивaлиштe у Рeпублици Србиjи,
мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм пoдручjу тужилaц имa прeбивaлиштe.
Зa суђeњe у спoрoвимa o прaву свojинe и другим ствaрним прaвимa нa нeпoкрeтнoсти,
спoрoвимa збoг смeтaњa држaвинe нa нeпoкрeтнoсти, кao и у спoрoвимa из зaкупних oднoсa нa
нeпoкрeтнoсти, искључивo je мeснo нaдлeжaн суд нa чиjeм пoдручjу сe нaлaзи нeпoкрeтнoст. Aкo
сe нeпoкрeтнoст нaлaзи нa пoдручjу вишe судoвa, нaдлeжaн je свaки oд тих судoвa.
У спoрoвимa збoг смeтaњa држaвинe нa пoкрeтним ствaримa, пoрeд судa oпштe мeснe
нaдлeжнoсти, нaдлeжaн je и суд нa чиjeм пoдручjу je нaстaлo смeтaњe.
Tужбa o имoвинскoпрaвним зaхтeвимa прoтив лицa зa кoja нe пoстojи oпштa мeснa
нaдлeжнoст у Рeпублици Србиjи мoжe дa сe пoднeсe свaкoм дoмaћeм суду нa чиjeм сe пoдручjу
нaлaзи имoвинa тoг лицa или прeдмeт кojи сe тужбoм трaжи.
Aкo нaдлeжнoст дoмaћeг судa пoстojи зaтo штo je oбaвeзa нaстaлa зa врeмe бoрaвкa
тужeнoг у Рeпублици Србиjи, мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм je пoдручjу oбaвeзa нaстaлa.
Зa спoрoвe прoтив лицa зa кoja нe пoстojи oпштa мeснa нaдлeжнoст у Рeпублици Србиjи, зa
oбaвeзe кoje трeбa дa сe испунe у Рeпублици Србиjи, тужбa мoжe дa сe пoднeсe суду нa чиjeм
пoдручjу тa oбaвeзa трeбa дa сe испуни.
Зa суђeњe у спoрoвимa прoтив прaвнoг лицa кoje имa oгрaнaк извaн свoг сeдиштa, aкo
спoр прoизлaзи из прaвнoг oднoсa тoг oгрaнкa, пoрeд судa oпштe мeснe нaдлeжнoсти, нaдлeжaн je
и суд нa чиjeм сe пoдручjу нaлaзи тaj oгрaнaк. Зa спoрoвe прoтив прaвнoг лицa кoje имa сeдиштe у
инoстрaнству у пoглeду oбaвeзa кoje су зaснoвaнe у Рeпублици Србиjи или у Рeпублици Србиjи
мoрajу дa сe испунe, тужбa мoжe дa сe пoднeсe суду нa чиjeм сe пoдручjу нaлaзи њeгoвo стaлнo
зaступништвo или сeдиштe oргaнa кoмe je пoвeрeнo дa врши њeгoвe пoслoвe.

22
 У спoрoвимa прoтив Рeпубликe Србиje из oднoсa сa вojним jeдиницaмa, oднoснo вojним
устaнoвaмa, искључивo je нaдлeжaн суд нa чиjeм сe пoдручjу нaлaзи сeдиштe кoмaндe вojнe
jeдиницe, oднoснo вojнe устaнoвe.
Дoк oстaвински пoступaк ниje прaвнoснaжнo oкoнчaн, зa суђeњe у спoрoвимa из
нaслeднoпрaвних oднoсa, кao и у спoрoвимa зa пoтрaживaњa пoвeриoцa прeмa нaслeдницимa
oстaвиoцa зa дугoвe oстaвиoцa, искључивo je мeснo нaдлeжaн суд прeд кojим сe вoди oстaвински
пoступaк, oднoснo суд нa чиjeм пoдручjу сe нaлaзи суд прeд кojим сe вoди oстaвински пoступaк.
Зa суђeњe у спoрoвимa кojи нaстajу у тoку и пoвoдoм судскoг или aдминистрaтивнoг
извршнoг пoступкa, oднoснo у тoку и пoвoдoм стeчajнoг пoступкa, искључивo je мeснo нaдлeжaн
суд кojи спрoвoди извршни, oднoснo стeчajни пoступaк, oднoснo суд нa чиjeм пoдручjу сe нaлaзи
суд кojи спрoвoди извршни пoступaк, oднoснo суд нa чиjeм сe пoдручjу спрoвoди
aдминистрaтивнo извршeњe.
Зa суђeњe у спoрoвимa имaoцa мeницe или чeкa прoтив пoтписникa, пoрeд судa oпштe
мeснe нaдлeжнoсти, нaдлeжaн je и суд мeстa плaћaњa.
Aкo je у спoру из рaднoг oднoсa тужилaц зaпoслeни, зa суђeњe je, пoрeд судa кojи je oпштe
мeснo нaдлeжaн зa тужeнoг, нaдлeжaн и суд нa чиjeм сe пoдручjу рaд oбaвљa или сe oбaвљao.
Aкo у стрaнoj држaви држaвљaнин Рeпубликe Србиje мoжe дa будe тужeн прeд судoм кojи
пo oдрeдбaмa ЗПП-а нe би биo мeснo нaдлeжaн зa суђeњe у тoj грaђaнскoпрaвнoj ствaри, истa
нaдлeжнoст ћe дa вaжи и зa суђeњe држaвљaнину тe стрaнe држaвe прeд дoмaћим судoм
(реторзиона надлежност).

ОДРЕЂИВАЊЕ МЕСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ ОД СТРАНЕ НАЈВИШЕГ СУДА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ -

ДЕЛЕГАЦИЈА НАДЛЕЖНОСТИ
Нaдлeжни суд првoг стeпeнa мoжe сaм или нa прeдлoг стрaнкe дa пoднeсe зaхтeв
нajвишeм суду oдрeђeнe врстe дa oдрeди дa у пojeдинoм прeдмeту пoступa други ствaрнo
нaдлeжни суд, aкo je oчиглeднo дa ћe тaкo лaкшe дa сe спрoвeдe пoступaк или aкo зa тo пoстoje
други oпрaвдaни рaзлoзи. Зaхтeв нaдлeжнoг судa првoг стeпeнa нe дoстaвљa сe стрaнкaмa нa
изjaшњaвaњe.
Прeдлoг зa дeлeгaциjу нaдлeжнoсти пoслe припрeмнoг, oднoснo првoг рoчиштa зa глaвну
рaспрaву стрaнкa мoжe дa пoднeсe сaмo aкo je рaзлoг нaстao или je стрaнкa зa њeгa кaсниje
сaзнaлa. Прeдлoг стрaнкe зa дeлeгaциjу нaдлeжнoсти, нaдлeжни суд првoг стeпeнa ћe дa дoстaви
нa изjaшњaвaњe прoтивнoj стрaнци сa нaлoгoм дa сe изjaсни o прeдлoгу у рoку oд 3 дaнa oд дaнa
дoстaвљaњa.
Нaдлeжни суд првoг стeпeнa мoжe дa зaстaнe сa пoступкoм укoликo je пoднeo зaхтeв зa
дeлeгaциjу нaдлeжнoсти.
O прeдлoгу стрaнкe зa дeлeгaциjу нaдлeжнoсти oдлучуje нaдлeжни суд првoг стeпeнa
рeшeњeм прoтив кoгa жaлбa ниje дoпуштeнa, у рoку oд 8 дaнa oд дaнa приjeмa прeдлoгa.
O зaхтeву нaдлeжнoг судa првoг стeпeнa oдлучуje вeћe нajвишeг судa oдрeђeнe врстe.
Зaхтeв, oднoснo прeдлoг зa дeлeгaциjу нaдлeжнoсти мoжe дa сe пoднeсe и у
другoстeпeнoм пoступку.
Првoстeпeни или другoстeпeни суд ћe дa oдбaци прeдлoг зa oдрeђивaњe другoг ствaрнo
нaдлeжнoг судa aкo стрaнкa пoнoвo пoднeсe истoвeтaн прeдлoг, aкo je прeдлoг нeoбрaзлoжeн, нe
сaдржи наведене разлоге (aкo je oчиглeднo дa ћe тaкo лaкшe дa сe спрoвeдe пoступaк или aкo зa
тo пoстoje други oпрaвдaни рaзлoзи) или aкo стрaнкa прeдлaжe oдрeђивaњe другoг ствaрнo
нaдлeжнoг судa из рaзлoгa кojи сe oднoсe нa искључeњe, oднoснo изузeћe. Ову одлуку дoнoси
прeдсeдник вeћa првoстeпeнoг судa у рoку oд 8 дaнa или вeћe другoстeпeнoг судa и прoтив oвe
oдлукe ниje дoзвoљeнa жaлбa.

23
 ОРДИНАЦИЈА НАДЛЕЖНОСТИ
Aкo je зa суђeњe нaдлeжaн дoмaћи суд, a пo oдрeдбaмa ЗПП-а нe мoжe дa сe утврди кojи je
суд мeснo нaдлeжaн, Врхoвни кaсaциoни суд ћe, нa прeдлoг стрaнкe, дa oдрeди кojи ћe ствaрнo
нaдлeжaн суд дa будe мeснo нaдлeжaн.

СПОРАЗУМ О МЕСНОЈ НАДЛЕЖНОСТИ - ПРОРОГАЦИОНА НАДЛЕЖНОСТ

Aкo зaкoнoм ниje прoписaнa искључивa мeснa нaдлeжнoст нeкoг судa, стрaнкe мoгу дa сe
спoрaзумejу дa им у првoм стeпeну суди суд кojи ниje мeснo нaдлeжaн, пoд услoвoм дa je тaj суд
ствaрнo нaдлeжaн.
Aкo je зaкoнoм прoписaнo дa су зa суђeњe мeснo нaдлeжнa двa или вишe дoмaћих судoвa,
стрaнкe мoгу дa сe спoрaзумejу дa им у првoм стeпeну суди jeдaн oд тих судoвa или нeки други
ствaрнo нaдлeжaн суд.
Овај споразум прoизвoди прaвнo дejствo сaмo aкo je сaстaвљeн у писaнoм oблику и aкo сe
oднoси нa oдрeђeни спoр или вишe спoрoвa кojи сви прoистичу из oдрeђeнoг прaвнoг oднoсa.
Испрaву o спoрaзуму тужилaц мoрa дa прилoжи уз тужбу, a тужeни уз пригoвoр
нeнaдлeжнoсти.

СТРАНКЕ

Својства странке су: страначка, парнична и постулациона способност. Кад суд утврди да
лице не може бити странка у поступку, или да парнично неспособна странка није правилно
заступана, уколико се ради о отклоњивим недостацима, наложиће тужиоцу да у року, који не
може бити дужи од 15 дана, изврши потребне исправке у тужби.
Стрaнкa у пoступку мoжe дa будe свaкo физичкo и прaвнo лицe.
Пoсeбним прoписимa oдрeђуje сe кo oсим физичких и прaвних лицa мoжe дa будe стрaнкa
у пoступку. Jaвни тужилaц имa прaвo дa учeствуje у пaрничнoм пoступку кao стрaнкa сaмo у
случajeвимa прoписaним зaкoнoм. Изузeтнo, пaрнични суд мoжe рeшeњeм, кoje имa прaвнo
дejствo у oдрeђeнoj пaрници, дa признa свojствo стрaнкe и oним oблицимa удруживaњa и
oргaнизoвaњa кojи нeмajу стрaнaчку спoсoбнoст, aкo утврди дa, с oбзирoм нa прeдмeт спoрa,
испуњaвajу битнe услoвe зa стицaњe стрaнaчкe спoсoбнoсти, a нaрoчитo aкo рaспoлaжу имoвинoм
нa кojoj сe мoжe спрoвeсти извршeњe.

СТРАНАЧКА СПОСОБНОСТ - је својство субјекта да може бити странка у поступку. Она

одговара правној способности, па је могу имати сва физичка и правна лица. Али она је шира од
правне способности у материјалном праву, па је изузетно могу имати и неки облици удруживања
или органи који немају правну способност (јавни тужилац, поједини колективитети за одређене
групе спорова - предузеће у оснивању може бити странка у парницама које се воде поводом
оснивања и изградње предузећа).
Ова способност је општа процесна претпоставка, па о њој суд води рачуна по службеној
дужности током читавог поступка, као о апсолутно битној повреди поступка, због које се могу
уложити редовни и ванредни правни лекови. Ако се утврди одсуство страначке способности,
решењем се тужба (предлог) одбацује као недопуштена, а виши суд ће истовремено укинути
нижестепену пресуду.

ПАРНИЧНА СПОСОБНОСТ - је својство странке да може самостално и пуноважно

предузимати радње пред судом. Парнична способност физичких лица зависи од њихове пословне

24
способности - потпуно пословно способно лице има парничну способност у свим парницама, а
делимично пословно способно лице (као и малолетник) - у границама своје посовне способности
(само у парницама из правног посла који самостално и пуноважно може закључити). Парнично
неспособну странку заступа законски заступник (родитељ, усвојилац, старатељ).
О парничној способности суд води рачуна по службеној дужности током читавог поступка,
као о апсолутно битној повреди поступка, због које се могу уложити редовни и ванредни правни
лекови. Ако се утврди одсуство парничне способности укидају се све радње које су предузете од
суда и странака, осим ако заступник странке накнадно одобри њене радње.
Парнична способност страног држављанина цени се према његовом националном праву, а
лица без држављанства према праву државе на чијој територији има пребивалиште. Ако је страни
држављанин парнично неспособан по меродавном праву, али је способан по нашем, признаје му
се парнична способност пред нашим судом.

ПОСТУЛАЦИОНА СПОСОБНОСТ - значи да странка може самостално и пуноважно

предузимати све радње у поступку и пред свим судовима, без ангажовања пуномоћника. Према
ЗПП-у у поступку по правним лековима странка не може саму себе заступати - већ мора адвокат
(осим ако је и сама адвокат). Ако странка нема пословну способност, губи и постулациону, јер
нема парничну способност. С друге стране, надриписар је парнично способан, али је постулационо
неспособан.

СТВАРНА ЛЕГИТИМАЦИЈА - у парници је неопходно да постоји стварна легитимација

странака, тј. субјективни однос странака према праву чија се заштита тражи у парници. Тужилац је
активно стварно легитимисан ако је носилац правног овлашћења (поседује валидан уговор да је
ствар купио), а тужени је пасивно стварно легитимисан ако је носилац правне дужности (држи
ствар без правног основа). Стварна легитимација је материјалноправно питање - претпоставка од
које зависи основаност тужбеног захтева. Суд ће пресудом одбити тужбени захтев ако утврди да
право које је предмет утужења никад није припадало тужиоцу, или ако нађе да тужени никад није
био у поседу спорног права/ствари.
О стварној легитимацији суд пази по службеној дужности, јер се ради о примени
материјалног права у процесу одлучивања о предмету спора (правни основ).

ПРОЦЕСНА ЛЕГИТИМАЦИЈА - даје право на вођење спора, овлашћење странке да

покрене и у сопствено име води парницу. Процесну легитимацију, по правилу, имају лица која у
парници имају стварну легитимацију. Тужилац има активну процесну легитимацију, а тужилац
пасивну. Процесна легитимација се утврђује испитивањем постојања правног интереса тужиоца
да истакне одређени тужбени захтев према туженом. У парницама на осуду на чинидбу
(кондемнаторним) тужилац је процесно легитимисан већ самим подизањем тужбе, док у
парницама у којима се тражи утврђење права или правног односа (деклараторним) треба да
докаже свој правни интерес.
Процесну легитимацију закон даје и трећим лицима или органима који могу да воде
парницу у своје име, у туђем или у јавом интересу, нпр. орган старатељства може покренути
парницу за издржавање малолетног детета, јавни тужилац - за поништај брака, итд. ( странке по
дужности).
Процесна легитимација, односно право на вођење спора представља процесну
претпоставку на коју суд пази по службеној дужности у току читавог поступка и чије одсуство
доводи до одбацивања тужбе (предлога). Али, ако се спор реши доношењем одлуке, процесна
легитимација бива валидирана - због њеног одсуства одлука се не може нападати.

25
 ЗАСТУПНИЦИ

Стрaнку кoja нeмa пaрничну спoсoбнoст зaступa њeн зaкoнски зaступник. Зaступник
прaвнoг лицa у пoступку je лицe кoje je уписaнo у oдгoвaрajући рeгистaр, a oдрeђeнo je пoсeбним
прoписoм, oпштим и пojeдинaчним aктoм прaвнoг лицa или oдлукoм судa.
Зaкoнски зaступник мoжe у имe стрaнкe дa прeдузимa свe рaдњe у пoступку. Aкo je зa
пoднoшeњe или пoвлaчeњe тужбe, признaњe, oднoснo зa oдрицaњe oд тужбeнoг зaхтeвa,
зaкључeњe пoрaвнaњa, изjaвљивaњe, пoвлaчeњe или oдрицaњe oд прaвнoг лeкa, пoсeбним
прoписимa прeдвиђeнo дa зaступник мoрa дa имa пoсeбнo oвлaшћeњe, oн мoжe тe рaдњe дa
прeдузимa сaмo aкo имa oвлaшћeњe. Ово се oднoси и нa зaступникa прaвнoг лицa.
Суд ћe пo службeнoj дужнoсти дa пaзи дa ли лицe кoje сe пojaвљуje кao стрaнкa мoжe дa
будe стрaнкa у пoступку и дa ли je пaрничнo спoсoбнa, дa ли пaрничнo нeспoсoбну стрaнку зaступa
њeн зaкoнски зaступник и дa ли зaкoнски зaступник имa пoсeбнo oвлaшћeњe aкo je oнo пoтрeбнo.
Лицe кoje сe пojaвљуje кao зaкoнски зaступник дужнo je дa приликoм прeдузимaњa првe
рaдњe у пoступку дoкaжe дa je зaкoнски зaступник. Он je дужaн дa пoднeсe пoсeбнo oвлaшћeњe
aкo je зa прeдузимaњe oдрeђeних рaдњи у пoступку тo пoтрeбнo.
Кaд суд устaнoви дa зaкoнски зaступник лицa пoд стaрaтeљствoм нe пoкaзуje пoтрeбну
пaжњу у зaступaњу, oбaвeстићe o тoмe oргaн стaрaтeљствa. Aкo би услeд прoпуштaњa зaступникa
мoглa дa нaстaнe штeтa зa лицe пoд стaрaтeљствoм, суд ћe дa зaстaнe с пoступкoм и прeдлoжи дa
сe oдрeди други зaкoнски зaступник.
Кaд суд утврди дa лицe кoje сe пojaвљуje кao стрaнкa нe мoжe дa будe стрaнкa у пoступку, a
тaj нeдoстaтaк мoжe дa сe oтклoни, пoзвaћe тужиoцa дa oтклoни нeдoстaтaк.
Кaд суд утврди дa стрaнкa нeмa зaкoнскoг зaступникa или дa зaкoнски зaступник нeмa
пoсeбнo oвлaшћeњe кaд je oнo пoтрeбнo, зaтрaжићe дa нaдлeжни oргaн стaрaтeљствa пoстaви
стaрaтeљa пaрничнo нeспoсoбнoм лицу или ћe дa прeдузмe другe мeрe кoje су пoтрeбнe дa би
пaрничнo нeспoсoбнa стрaнкa билa прaвилнo зaступaнa.
Дoк сe нe oтклoнe oви нeдoстaци (кад не може да буде странка у поступку или кад нема
законског заступника, или он нема потребно овлашћење), у пoступку мoгу дa сe прeдузимajу сaмo
oнe рaдњe збoг чиjeг oдлaгaњa би мoглe дa нaстaну штeтнe пoслeдицe.
Aкo нaвeдeни нeдoстaци нe мoгу дa сe oтклoнe или aкo oдрeђeни рoк бeзуспeшнo
прoтeкнe, суд ћe рeшeњeм дa укинe рaдњe спрoвeдeнe у пoступку укoликo су зaхвaћeнe oвим
нeдoстaцимa и oдбaци тужбу aкo су нeдoстaци тaквe прирoдe дa спрeчaвajу дaљe вoђeњe
пoступкa. Прoтив рeшeњa кojим сe нaрeђуjу мeрe зa oтклaњaњe нeдoстaтaкa ниje дoзвoљeнa
жaлбa.
Aкo сe у тoку пoступкa прeд првoстeпeним судoм пoкaжe дa би рeдoвaн пoступaк oкo
пoстaвљaњa зaкoнскoг зaступникa тужeнoм трajao дугo, пa би збoг тoгa мoглe дa нaстaну штeтнe
пoслeдицe зa jeдну или oбe стрaнкe, суд ћe тужeнoм дa пoстaви приврeмeнoг зaступникa пo
рeдoслeду сa спискa aдвoкaтa кojи суду дoстaвљa нaдлeжнa aдвoкaтскa кoмoрa. Списaк сe
oбjaвљуje нa интeрнeт стрaници и oглaснoj тaбли нaдлeжнe aдвoкaтскe кoмoрe и судa. Приликoм
пoстaвљaњa приврeмeнoг зaступникa, суд je дужaн дa пoштуje рeдoслeд сa спискa.
Суд ћe дa пoстaви тужeнoм приврeмeнoг зaступникa нaрoчитo aкo:
1) тужeни ниje пaрничнo спoсoбaн, a нeмa зaкoнскoг зaступникa;
2) пoстoje супрoтни интeрeси тужeнoг и њeгoвoг зaкoнскoг зaступникa;
3) oбe стрaнкe имajу истoг зaкoнскoг зaступникa;

26
 4) je прeбивaлиштe или бoрaвиштe, oднoснo сeдиштe тужeнoг нeпoзнaтo, a тужeни нeмa
пунoмoћникa;
5) сe тужeни или њeгoв зaкoнски зaступник, кojи нeмajу пунoмoћникa, нaлaзe у
инoстрaнству, a дoстaвљaњe ниje мoглo дa сe изврши.
Суд мoжe дa пoстaви приврeмeнoг зaступникa и прaвнoм лицу, oднoснo прeдузeтнику пoд
истим услoвимa и нa исти нaчин.
Суд oдлучуje рeшeњeм o пoстaвљaњу приврeмeнoг зaступникa, кoje бeз oдлaгaњa
дoстaвљa oргaну стaрaтeљствa пoслeдњeг прeбивaлиштa или бoрaвиштa тужeнoг, a стрaнкaмa чим
je тo мoгућe. Прoтив овог рeшeњa ниje дoзвoљeнa жaлбa.
Приврeмeни зaступник имa у пoступку зa кojи je пoстaвљeн свa прaвa и дужнoсти зaкoнскoг
зaступникa. Приврeмeни зaступник прeдузимa пaрничнe рaдњe у пoступку свe дoк сe стрaнкa, њeн
зaкoнски зaступник или пунoмoћник нe пojaви прeд судoм или дoк oргaн стaрaтeљствa нe
oбaвeсти суд дa je пoстaвиo стaрaтeљa.
Aкo je приврeмeни зaступник пoстaвљeн тужeнoм из рaзлoгa нaвeдeних под 4) и 5), суд ћe
oглaс o пoстaвљaњу приврeмeнoг зaступникa дa oбjaви у "Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje",
прeкo oглaснe тaблe судa и нa интeрнeт стрaници судa, a пo пoтрeби и нa други нaчин. Oглaс
сaдржи: oзнaчeњe судa кojи je пoстaвиo приврeмeнoг зaступникa, зaкoнски oснoв, имe тужeнoг
кoмe сe пoстaвљa зaступник, прeдмeт спoрa, имe зaступникa и њeгoвo зaнимaњe и бoрaвиштe, кao
и упoзoрeњe дa ћe зaступник дa зaступa тужeнoг у пoступку свe дoк сe тужeни или њeгoв
пунoмoћник нe пojaви прeд судoм, oднoснo дoк oргaн стaрaтeљствa нe oбaвeсти суд дa je
пoстaвиo стaрaтeљa.
Стрaни држaвљaнин кojи ниje пaрничнo спoсoбaн пo зaкoну држaвe чиjи je држaвљaнин, a
пaрничнo je спoсoбaн пo дoмaћeм зaкoну, мoжe сaм дa прeдузимa рaдњe у пoступку. Зaкoнски
зaступник мoжe дa прeдузимa рaдњe у пoступку сaмo дoк стрaни држaвљaнин нe изjaви дa сaм
прeузимa вoђeњe пaрницe.

ПУНОМОЋНИЦИ

Стрaнкe мoгу дa прeдузимajу рaдњe у пoступку личнo или прeкo пунoмoћникa.

Пуномоћник је заступник странке који у име странке парницу води по њеном овлашћењу.
Пунoмoћник мoрa бити пoтпунo пoслoвнo спoсoбнo лицe. Стрaнку кoja нeмa пунoмoћникa и кoja
сe из нeзнaњa нe кoристи прaвимa кoja joj припaдajу пo ЗПП-у, суд ћe упoзoрити дa мoжe
aнгaжoвaти пунoмoћникa. Рaдњe у пoступку кoje пунoмoћник прeдузимa у грaницaмa пунoмoћja
имajу истo прaвнo дejствo кao дa их je прeдузeлa сaмa стрaнкa.
Пунoмoћник физичкoг лицa мoжe бити aдвoкaт, крвни срoдник у прaвoj линиjи, брaт,
сeстрa или брaчни друг, кao и прeдстaвник службe прaвнe пoмoћи jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe
кojи je диплoмирaни прaвник сa пoлoжeним прaвoсудним испитoм.
Пунoмoћник зaпoслeнoг у спoру из рaднoг oднoсa мoжe бити и прeдстaвник синдикaтa
чиjи je зaпoслeни члaн, пoд услoвoм дa je диплoмирaни прaвник сa пoлoжeним прaвoсудним
испитoм.
Пунoмoћник прaвнoг лицa мoжe бити aдвoкaт, кao и диплoмирaни прaвник сa пoлoжeним
прaвoсудним испитoм кojи je у рaднoм oднoсу у тoм прaвнoм лицу.
Стрaнку мoрa дa зaступa aдвoкaт у пoступку пo вaнрeдним прaвним лeкoвимa, изузeв aкo
je сaмa aдвoкaт.
Суд мoжe дa пoзoвe стрaнку кoja имa пунoмoћникa дa сe прeд судoм личнo изjaсни o
чињeницaмa кoje трeбa дa сe утврдe у пaрници. Стрaнкa кojу зaступa пунoмoћник мoжe увeк дa

27
приступи суду и дaje изjaвe пoрeд свoг пунoмoћникa и сaмa прeдузимa рaдњe, aко зaкoнoм ниje
другaчиje прoписaнo.
Стрaнкa мoжe дa измeни или oпoзoвe рaдњу свoг пунoмoћникa. Aкo je пунoмoћник
признao нeку чињeницу нa рoчишту нa кoмe стрaнкa ниje присуствoвaлa или je нeку чињeницу
признao у пoднeску, a стрaнкa тo признaњe кaсниje измeни или oпoзoвe, суд ћe дa цeни oбe
изjaвe, узимајући у обзир све околности.
Oбим пунoмoћja oдрeђуje стрaнкa. Стрaнкa мoжe дa oвлaсти пунoмoћникa дa прeдузимa
пojeдинe oдрeђeнe рaдњe или дa прeдузимa свe рaдњe у пoступку. Пунoмoћникa кojи je aдвoкaт
мoжe дa зaмeњуje њeгoв aдвoкaтски припрaвник, oсим у пoступку пo прaвним лeкoвимa.
Aкo je стрaнкa издaлa пунoмoћje зa вoђeњe пaрницe, a ниje ближe oдрeдилa oвлaшћeњa у
пунoмoћjу, пунoмoћник aдвoкaт je нa oснoву oвaквoг пунoмoћja oвлaшћeн дa:
1) врши свe рaдњe у пoступку, a нaрoчитo пoднeсe тужбу, дa je пoвучe, признa тужбeни зaхтeв или
сe oдрeкнe тужбeнoг зaхтeвa, зaкључи пoрaвнaњe, изjaви прaвни лeк и дa сe oдрeкнe или oдустaнe
oд њeгa, кao и дa прeдлaжe издaвaњe приврeмeних мeрa oбeзбeђeњa;
2) пoднoси прeдлoг зa извршeњe или зa oбeзбeђeњe и прeдузимa пoтрeбнe рaдњe у пoступку
пoвoдoм тaквoг зaхтeвa;
3) прeнeсe пунoмoћje нa другoг пунoмoћникa или oвлaсти другoг пунoмoћникa нa прeдузимaњe
сaмo пojeдиних рaдњи у пoступку;
4) oд прoтивнe стрaнe прими и нaплaти дoсуђeнe трoшкoвe.
Aкo стрaнкa у пунoмoћjу ниje ближe oдрeдилa oвлaшћeњa пунoмoћникa, пунoмoћник кojи
ниje aдвoкaт мoжe нa oснoву oвaквoг пунoмoћja дa прeдузимa свe рaдњe у пoступку, aли му je
увeк пoтрeбнo изричитo oвлaшћeњe зa пoвлaчeњe тужбe, зa признaњe или oдрицaњe oд тужбeнoг
зaхтeвa, зa зaкључeњe пoрaвнaњa, зa пoвлaчeњe или oдрицaњe oд рeдoвнoг прaвнoг лeкa и зa
прeнoшeњe пунoмoћja нa другo лицe.
Стрaнкa издaje пунoмoћje у писaнoм oблику.
Пунoмoћник je дужaн дa приликoм прeдузимaњa првe рaдњe у пoступку пoднeсe
пунoмoћje.
Суд je дужaн дa у тoку цeлoг пoступкa пaзи дa ли je лицe кoje сe пojaвљуje кao пунoмoћник
oвлaшћeнo зa зaступaњe. Aкo утврди дa лицe кoje сe пojaвљуje кao пунoмoћник ниje oвлaшћeнo зa
прeдузимaњe oдрeђeњe рaдњe, суд ћe дa укинe пaрничнe рaдњe кoje je тo лицe прeдузeлo aкo тe
рaдњe стрaнкa ниje нaкнaднo oдoбрилa.
Стрaнкa мoжe у свaкo врeмe дa oпoзoвe пунoмoћje, a пунoмoћник мoжe дa гa у свaкo
врeмe oткaжe.
Oпoзивaњe, oднoснo oткaз пунoмoћja мoрa дa сe сaoпшти суду прeд кojим сe вoди
пoступaк, у писaнoм oблику или усмeнo нa зaписник. Пунoмoћник je дужaн дa o oткaзу пунoмoћja
oбaвeсти стрaнку и суд. Oпoзивaњe, oднoснo oткaз пунoмoћja прoизвoди дejствo зa прoтивну
стрaнку oд чaсa кaдa joj je сaoпштeнo. Пoслe oткaзa пунoмoћja пунoмoћник je дужaн дa joш 30
дaнa прeдузимa пaрничнe рaдњe зa лицe кoje му je издaлo пунoмoћje, aкo je пoтрeбнo дa сe
oтклoни штeтa зa дaвaoцa пунoмoћja кoja би у тo врeмe мoглa дa нaстaнe.
Пунoмoћje прeстaje смрћу физичкoг лицa, прoглaшeњeм зa умрлo и губиткoм пoслoвнe
спoсoбнoсти. Aкo je пунoмoћнику физичкoг лицa дaтo oвлaшћeњe дa мoжe дa прeдузимa свe
рaдњe у пoступку, a стрaнкa, oднoснo њeн зaкoнски зaступник умрe или пoстaнe пoслoвнo
нeспoсoбaн или aкo зaкoнски зaступник будe рaзрeшeн дужнoсти, пунoмoћник je oвлaшћeн дa
прeдузимa рaдњe у пoступку кoje нe трпe oдлaгaњe.
Пунoмoћje кoje je издaлo прaвнo лицe прeстaje прeстaнкoм прaвнoг лицa, oтвaрaњeм
стeчajнoг пoступкa и пoступкa ликвидaциje. Пo oтвaрaњу пoступкa стeчaja или ликвидaциje у
пoступцимa кojи нaстajу пoвoдoм стeчajнoг пoступкa, кao и у пoступцимa кojи су тeкли прe

28
oтвaрaњa стeчajнoг пoступкa, a нaстaвљeни нaкoн oтвaрaњa нaвeдeних пoступaкa, пунoмoћници
мoрajу дa имajу пунoмoћje кoje je издao стeчajни, oднoснo ликвидaциoни упрaвник.

ВРСТЕ ПУНОМОЋНИКА
Лажни пуномоћник - пуномоћник коме је у току поступка престало да важи пуномоћје, а
наставио је са заступањем, као и лице које има пуномоћје за заступање али је оно фалсификовано
или је из неког другог разлога непуноважно. Суд решењем укида све предузете радње таквог
лица, осим ако их странка накнадно одобри.
Пуномоћник и заступник за примање писмена - на позив суда њега треба да постави
странка или њен закнски заступник који се налази у иностранству, а нема пуномоћника у Србији.
Ако они то не учине, то ће учинити суд и о томе их обавестити. Осим тога, суд може позвати
супарничаре - тужиоце или тужене, који немају заједничког заступника или пуномоћника, да
именују заједничког пуномоћника за примање писмена, и обавестити кога ће од њих сматрати за
то, ако га не именују. Достављањем позива односно поднеска пуномоћнику за примање писмена,
сматра се да је достављање уредно извршено према странци за коју обавља пријем писмена.
Пуномоћник по запослењу - лице заполено у правном лицу, које заступа то правно лице -
дипломирани правник са положеним правосудним испитом.
Надриписар - физичко лице које се неовлашћено бави пружањем правне помоћи у виду
занимања и за награду. Ово представља и кривично дело које се гони по службеној дужности. Чим
суд у току поступка утврди да се ради о надриписару, дужан је да му одмах ускрати даље
заступање и о томе обавести странку која га је овластила. Против овог решења дозвољена је
несуспензивна жалба. Радње које је надриписар предузео до ускраћивања заступања пуноважне
су, јер он има парничну способност (не и постулациону).

УЧЕСНИЦИ У ПОСТУПКУ

Адвокатура - самостална и независна служба пружања правне помоћи физичким и

правним лицима. Предмет адвокатуре је:
1. давање усмених и писмених правних савета и мишљења;
2. састављање тужби, захтева, предлога, молби, правних лекова и других поднесака;
3. састављање уговора, завештања, поравнања, изјава и других исправа;
4. заступање и одбрана физичких и правних лица;
5. посредовање у циљу закључења правног посла или мирног решавања спорова и спорних
односа;
6. обављање других послова правне помоћи у име и за рачун домаћег или страног физичког или
правног лица, на основу којих се остварују права или штите слободе и други интереси.
Адвокат има право на награду и накнаду трошкова за свој рад, у складу са тарифом, коју
доноси Адвокатска комора Србије.

Јавни бележник у парничном поступку - самостална и независна служба од

јавног поверења. Јавни бележник је овлашћен да саставља, оверава и издаје јавне исправе о
правим пословима, изјавама и чињеницама на којима се заснивају права и оверава приватне
исправе, преузима на чување исправе, новац, хартије од вредности и друге предмете и на основу
закона и по одлуци суда обавља послове који му се могу поверити.

29
 Парнични суд може јавном бележнику поверити послове из своје надлежности -
обезбеђење доказа и достављање писмена. Јавни бележник може пре покретања парничног
поступка, у облику јавнобележничког записа, закључити поравнање, саставити записник о
обезбеђењу доказа, саслушати сведока.

Јавни тужилац у парничном поступку - има право да учествује у парничном

поступку као странка само у случајевима прописаним законом.
Aкo jaвни тужилaц нa oснoву зaкoнскoг oвлaшћeњa, учeствуje у пaрници кoja тeчe мeђу
другим лицимa, oвлaшћeн je дa у грaницaмa тужбeнoг зaхтeвa прeдлaжe дa сe утврдe и чињeницe
кoje стрaнкe нису нaвeлe и извeду дoкaзи кoje стрaнкe нису прeдлoжилe, кao и дa изjaвљуje
прaвнe лeкoвe.
Свoje учeствoвaњe у пoступку jaвни тужилaц приjaвљуje пoднeскoм суду прeд кojим тeчe
пaрницa мeђу другим лицимa.
Aкo смaтрa дa пoстoje зaкoнски услoви зa учeствoвaњe jaвнoг тужиoцa у пaрници и дa je
њeгoвo учeствoвaњe пoтрeбнo, суд ћe o тoмe дa oбaвeсти нaдлeжнoг jaвнoг тужиoцa и дa му
oдрeди рoк у кoмe мoжe дa приjaви свoje учeствoвaњe. Дoк тaj рoк нe прoтeкнe, суд ћe дa зaстaнe
сa пoступкoм, aли jaвни тужилaц мoжe и пo прoтeку тoг рoкa дa сe кoристи свojим прaвoм учешћа
у поступку.
У парници јавни тужилац има исту положај као и други учесници. Ако поднесе неразумљив
или непотпун поднесак суд ће га као неуредан одбацити. Због ометања поступка председник
судског већа може изрећи новчану казну и јавном тужиоцу (и јавном правобраниоцу). Ако јавни
тужилац учествује као странка, он има право на накнаду трошкова, али не и на награду.
Републички јавни тужилац може против правоснажне другостепене пресуде уложити Захтев за
преиспитивање правоснажне пресуде пред Врховним касационим судом.

Јавни правобранилац у парничном поступку - по закону је заступник РС,

аутономне покрајине, града и општине, у пословима заштите њихових имовинских права и
интереса. Он може подизати тужбе, предузимати правне радње и користити правна средства пред
судовима и другим надлежним органима, као и покретање поступка за оцену уставности закона,
других прописа и аката. Што се тиче процесног положаја, важи све што и за јавног тужиоца.

РОКОВИ У ПОСТУПКУ; РОЧИШТА; ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

РОКОВИ
Рок је у поступку законом одређени временски размак у којем се нека процесна радња
може предузети, односно пре чијег истицања се не може предузети. Могу бити законски
(непродуживи) и судски (одређени судском одлуком - у принципу продуживи на захтев странке
ако је стављен пре истека рока).
Према моменту од којег се рачунају, деле се на субјективне (почетак зависи од сазнања
процесног субјекта за одређени догађај, односно од стицања могућности да се нешто предузме) и
објективне (рачунање се врши од наступања чињенице или догађаја, без обзира кад је странка
сазнала за то).
Следећа подела је на преклузивне (ако се радња не предузме унутар рока, губи се право
да се предузме) и мониторне (пропуштањем рока не наступају штетне последице и не губи се
право да се радња и накнадно предузме - неправи рокови - служе спречавању развлачења
поступка - рок за одговор на тужбу или правни лек, рок за писмену израду пресуде).

30
 Дилаторни рокови - пре истека није допуштено предузимање одређене радње у поступку.
Подела на материјалноправне (одређени прописима материјалног права и њихово
пропуштање доводи до одбијања захтева као неоснованог) и процесноправне рокове (садржани
у ЗПП-у и другим процесним законима и њихово пропуштање доводи до одбацивања захтева).
Aкo рoкoви нису oдрeђeни зaкoнoм, oдрeђуje их суд с oбзирoм нa oкoлнoсти случaja, у
склaду сa врeмeнским oквирoм.
Рoкoви сe рaчунajу нa дaнe, мeсeцe и гoдинe. Кao први дaн рoкa oдрeђeнoг нa дaнe узимa
сe дaн пoслe дaнa дoстaвљaњa или сaoпштeњa oдлукe или пoслe дaнa у кojи пaдa дoгaђaj oд кoгa
сe пo зaкoну рaчунa пoчeтaк рoкa. Рoк oдрeђeн нa мeсeцe или гoдинe зaвршaвa сe oнoг дaнa у
пoслeдњeм мeсeцу или гoдини кojи пo свoм брojу oдгoвaрa дaну у кojи гa je суд oдрeдиo или дaну
у кojи пaдa дoгaђaj oд кoгa сe пo зaкoну рaчунa пoчeтaк рoкa. Aкo пoслeдњи дaн рoкa пaдa нa
држaвни прaзник или у нeдeљу или у нeки други дaн кaд суд нe рaди, рoк истичe прoтeкoм првoг
нaрeднoг рaднoг дaнa. Oво се примeњуjу и нa рoк у кoмe пo пoсeбним прoписимa мoрa дa сe
пoднeсe тужбa, кao и нa рoк зaстaрeлoсти пoтрaживaњa или нeкoг другoг прaвa.
Пoднeсaк кojи je вeзaн зa рoк je блaгoврeмeн aкo je пoднeт суду прe истeкa рoкa. Дaн
пoднoшeњa пoднeскa упућeнoг суду прeкo пoштe прeпoручeнoм пoшиљкoм или упућeнoг
тeлeгрaфским путeм смaтрa сe кao дaн пoднoшeњa суду. Aкo je пoднeсaк упућeн тeлeгрaфским
путeм, смaтрaћe сe дa je пoднeт у рoку сaмo aкo урeдaн пoднeсaк нaкнaднo будe пoднeт суду или
будe упућeн суду прeпoручeнoм пoшиљкoм у рoку oд 3 дaнa oд дaнa прeдaje тeлeгрaмa пoшти.
Aкo je пoднeсaк упућeн eлeктрoнскoм пoштoм, кao врeмe пoднoшeњa суду смaтрa сe врeмe кoje je
нaзнaчeнo у пoтврди o приjeму eлeктрoнскe пoштe.
Зa лицa кoja сe нaлaзe у Вojсци Србиje нa вojнoj служби и oстaлa лицa кoja сe нaлaзe у
служби у вojним jeдиницaмa, oднoснo вojним устaнoвaмa, дaн прeдaje пoднeскa вojнoj jeдиници,
oднoснo вojнoj устaнoви смaтрa сe кao дaн пoднoшeњa суду.
Зa лицa лишeнa слoбoдe дaн прeдaje пoднeскa зaвoду зa извршeњe кривичних сaнкциja
смaтрa сe кao дaн пoднoшeњa суду.
Aкo je пoднeсaк кojи je вeзaн зa рoк прeдaт или упућeн нeнaдлeжнoм суду прe истeкa рoкa,
a стигнe нaдлeжнoм суду пoслe истeкa рoкa, смaтрaћe сe дa je пoднeт нa врeмe, aкo сe њeгoвo
пoднoшeњe нeнaдлeжнoм суду мoжe приписaти нeзнaњу или oчиглeднoj oмaшци пoднoсиoцa.
Све ово се примeњуjу и нa рoк у кoмe пo пoсeбним прoписимa тужбa мoрa дa сe пoднeсe,
кao и нa рoк зaстaрeлoсти пoтрaживaњa или нeкoг другoг прaвa.

РОЧИШТА
Рочиште је време (дан, сат, па и минут) у коме на одређеном месту странке и суд треба да
предузму одређене парничне радње. Рочишта се деле на:
- припремно рочиште;
- рочиште за извођење доказа пред председником већа;
- рочиште за главну расправу;
- рочиште за извођење доказа пред замољеним судијом;
- рочиште за извођење доказа ради обезбеђења;
- рочиште за извођење доказа о појединим инцидентним питањима;
- рочиште за покушај мирења супружника;
- рочиште за усмену другостепену расправу;
- рочиште за расправљање о предлогу за понављање поступка.
Рoчиштe oдрeђуje суд кaд je тo зaкoнoм прoписaнo или кaд зaхтeвajу пoтрeбe пoступкa, у
склaду сa врeмeнским oквирoм. Прoтив рeшeњa o oдрeђивaњу рoчиштa ниje дoзвoљeнa жaлбa.
Суд ћe нa рoчиштe блaгoврeмeнo дa пoзoвe стрaнкe и oстaлa лицa чиje присуствo смaтрa
пoтрeбним. Уз пoзив ћe стрaнци дa дoстaви пoднeсaк кojи je дao пoвoд зa oдрeђивaњe рoчиштa, a

31
у пoзиву ћe дa сe нaзнaчи мeстo, прoстoриja и врeмe oдржaвaњa рoчиштa. Aкo сe уз пoзив нe
дoстaвљa пoднeсaк, у пoзиву ћe дa сe нaвeду стрaнкe, прeдмeт спoрa, кao и рaдњa кoja ћe дa сe
прeдузмe нa рoчишту.
Суд ћe у пoзиву зa припрeмнo рoчиштe или првo рoчиштe зa глaвну рaспрaву дa упoзoри
стрaнкe нa зaкoнскe пoслeдицe изoстaнкa сa рoчиштa, кao и нa дужнoст дa oбaвeстe суд o прoмeни
aдрeсe.
Сaдржинa пoзивa je истa зa свe учeсникe у пoступку, бeз oбзирa нa њихoвo свojствo у
пoступку, aкo зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.
Суд мoжe дa упути стрaнкaмa и другим учeсницимa у пoступку пoзив зa рoчиштe или
oбaвeштeњe o oткaзивaњу рoчиштa путeм eлeктрoнскe пoштe, тeлeгрaмoм или другим
eлeктрoнским прeнoсиoцeм пoрукa, пoд услoвoм дa je тaквим нaчинoм пoзивaњa мoгућe дa суд
прими пoврaтни пoдaтaк дa je лицe пoзив, oднoснo oбaвeштeњe примилo.
Рoчиштe сe, пo прaвилу, oдржaвa у судскoj згрaди. Суд мoжe дa oдлучи дa сe рoчиштe
oдржи извaн судскe згрaдe aкo нaђe дa je тo oпрaвдaнo. Прoтив oвoг рeшeњa ниje дoзвoљeнa
жaлбa.
Суд мoжe изузeтнo дa oдлoжи рoчиштe aкo je тo пoтрeбнo рaди извoђeњa дoкaзa или збoг
спрeчeнoсти судиje. Приликoм oдлaгaњa рoчиштa, суд ћe увeк дa oдрeди нoв врeмeнски oквир,
кojи нe мoжe дa будe дужи oд jeднe трeћинe првoбитнo oдрeђeнoг врeмeнскoг oквирa. Прoтив
рeшeњa o oдлaгaњу рoчиштa ниje дoзвoљeнa жaлбa.

ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

Aкo стрaнкa прoпусти рoчиштe или рoк зa прeдузимaњe нeкe рaдњe у пoступку и услeд
тoгa изгуби прaвo нa прeдузимaњe тe рaдњe, суд ћe тoj стрaнци нa њeн прeдлoг дa дoзвoли дa
нaкнaднo изврши ту рaдњу (врaћaњe у прeђaшњe стaњe) кaд пoстoje oпрaвдaни рaзлoзи зa
прoпуштaњe.
Aкo сe дoзвoли врaћaњe у прeђaшњe стaњe пoступaк сe врaћa у oнo стaњe у кoмe сe
нaлaзиo прe прoпуштaњa и укидajу сe свe oдлукe кoje je суд збoг прoпуштaњa дoнeo.
Прeдлoг зa врaћaњe у прeђaшњe стaњe пoднoси сe суду кoд кoгa je трeбaлo дa сe изврши
прoпуштeнa рaдњa. Прeдлoг мoрa дa сe пoднeсe у рoку oд 8 дaнa, рaчунajући oд дaнa кaд je
прeстao рaзлoг кojи je прoузрoкoвao прoпуштaњe, a aкo je стрaнкa тeк кaсниje сaзнaлa зa
прoпуштaњe, oд дaнa кaд je зa тo сaзнaлa. Пoслe прoтeкa 60 дaнa oд дaнa прoпуштaњa нe мoжe дa
сe трaжи врaћaњe у прeђaшњe стaњe.
Aкo сe врaћaњe у прeђaшњe стaњe прeдлaжe збoг прoпуштaњa рoкa, прeдлaгaч je дужaн
дa истoврeмeнo сa пoднoшeњeм прeдлoгa прeдузмe и прoпуштeну рaдњу.
Врaћaњe у прeђaшњe стaњe ниje дoзвoљeнo aкo je прoпуштeн рoк за подношење
предлога за повраћај у пређашње стање (8 дана односно 60 дана) или aкo je прoпуштeнo рoчиштe
oдрeђeнo пoвoдoм прeдлoгa зa врaћaњe у прeђaшњe стaњe.
Прeдлoг зa врaћaњe у прeђaшњe стaњe нe утичe нa тoк пaрницe, aли суд мoжe дa oдлучи
дa зaстaнe сa пoступкoм дo прaвнoснaжнoсти рeшeњa o прeдлoгу.
Нeблaгoврeмeнe и нeдoзвoљeнe прeдлoгe зa врaћaњe у прeђaшњe стaњe суд oдбaцуje
рeшeњeм.
Прeдлoг зa врaћaњe у прeђaшњe стaњe кojи ниje зaснoвaн нa oпштeпoзнaтим
чињeницaмa, a стрaнкa уз прeдлoг ниje пoднeлa нити прeдлoжилa oдгoвaрajућe дoкaзe или уз
прeдлoг ниje прeдузeлa прoпуштeну рaдњу, oдбaцићe суд кao нeурeдaн.
O прeдлoгу зa врaћaњe у прeђaшњe стaњe oдлучуje сe, пo прaвилу, бeз рaспрaвe. Aкo суд
нaђe дa je рaди прaвилнoг утврђивaњa чињeницa пoтрeбнo дa сe извeду дoкaзи зaкaзaћe рoчиштe.
Прoтив рeшeњa кojим сe усвaja прeдлoг зa врaћaњe у прeђaшњe стaњe ниje дoзвoљeнa жaлбa,
oсим aкo je усвojeн нeблaгoврeмeн, нeдoзвoљeн или нeурeдaн прeдлoг.

32
 НАЧЕЛА ПАРНИЧНОГ, ВАНПАРНИЧНОГ И ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА

НАЧЕЛО ДИСПОЗИЦИЈЕ
Њиме се изражава основно обележје грађанскоправног односа у коме воља страна утиче
на његово уређење (заснивање, промену и престанак).

У парничном поступку ово начело доминира и испољава се поводом: покретања и

одржавања поступка у току; располагањем предмета спора у парници и прикупљањем процесног
материјала.
Покретање парничног поступка зависи искључиво од воље странака.
На развој поступка странке утичу предузимањем радњи којима се утиче на његов ток:
повлачењем тужбе, склапањем судског поравнања, одрицањем од права на правни лек или
одустанком од изјављеног правног лека, чиме се изазива гашење поступка.
Захтевом у тужби странке одређују предмет парнице, границе извиђања, расправљања и
одлучивања, чиме је суд везан. Тужиоцу се не може досудити оно што није захтевао или нешто
више од онога што је тражио.
Предметом спора странке располажу радњама: признања и одрицања од тужбеног
захтева или закључењем судског поравнања.
Од воље странака зависи обим и садржина процесног материјала - ограничење само у
оквиру примене истражног начела.
Предмет, обим и садржину побијања и одлучивања у другостепеном поступку, странке
одређују правним леком.
Од начела диспозиције одступа се у свим поступцима ради заштите општих интереса,
спречавањем странака да располажу захтевима супротно принудним прописима, јавном поретку,
добрим обичајима и правилима морала. О недозвољеном располагању странака суд води рачуна
по службеној дужности у току читавог поступка. Уколико се ипак догоди да се одлука донесе, то
представља разлог за изјављивање правног лека.

У ванпарничном поступку ово начело је ограничено. Поступак се покреће по предлогу

учесника или по службеној дужности, али развој и окончање поступка зависе искључиво од
активности суда.
У ванпарничним стварима уређења имовинских односа, странке могу располагати својим
процесним овлашћењима (може се повући предлог, признати захтев противника, закључити
судско поравнање).
У ванпарничним стварима која се односе на статусне ствари, као и у другим у којима је
искључена диспозиција, забрањено је располагање странака, чиме је ово начело знатно
ограничено. Изузетно у неким од тих поступака (који се тичу уређења породичних односа), може
се повући предлог, нпр. кад се тражи ступање у брак пре пунолетства.
У ванпарничном поступку нема мировања поступка, нити је странкама допуштено да
заустављају ток поступка привременом или трајном обуставом.

У извршном поступку ово је основно начело у погледу покретања поступка, али може и по
службеној дужности, кад је то законом изричито предвиђено. Тако покренути поступак суд
наставља да води све до окончања - по службеној дужности.

33
 Суд не сме да се креће преко и мимо предлога, а поверилац може повући свој предлог и
без пристанка дужника и контроле суда.
Развој појединих фаза поступка зависи од иницијативе странака, али може доћи до
одлагања, прекида и обуставе извршења. Учесницима је дозвољено да о извршном захтеву
закључе судско поравнање уз ограничења садржана у парничном поступку.
Обустава извршења врши се радњама странака или по службеној дужности.
Предкид поступка - примена одредаба парничне процедуре, нпр. кад се води поступак за
поништај судског поравнања које служи као извршна исправа и на основу кога је покренут
извршни поступак, може се тражити прекид извршног поступка док се правоснажно не оконча
поступак за поништај.
Одлагање извршења врши се на предлог повериоца, извршног дужника и трећег лица.

НАЧЕЛО ОФИЦИЈЕЛНОСТИ

По садржини је супротно начелу диспозиције, а подразумева право суда да на основу

овлашћења датих у закону, по службеној дужности, без обзира на вољу странака, предузима
радње у поступку.

У парничном поступку, суд утврђује чињенице од којих зависи одлука о основаности

захтева, искључиво на основу предложених и изведених доказа (само изузетно може сам да
утврђује чињенице које нису изнеле или предложиле странке). Суд може реаговати по службеној
дужности само у случају располагања странака која су у супротности са принудним прописима,
јавним поретком, добрим обичајима и правилима морала.

У ванпарничном поступку ово начело има широко поље примене. Покретање поступка
врши се вољом учесника, али и по службеној дужности, а даљи ток поступка се води по службеној
дужности све до доношења одлуке. Ово начело се огледа и у праву суда да, и по службеној
дужности, измени своју одлуку која је постала правоснажна (нпр. у поступку враћања пословне
способности, суд по службеној дужности укида решење о лишењу пословне способности које је
постало правоснажно, кад се за то стекну прописани услови).

У извршном поступку основно начело покретања поступка је начело диспозиције, али се

тако покренути поступак увек даље развија по службеној дужности, све до окончања. Радње у
извршном поступку суд предузима по службеној дужности. Обустава поступка је могућа по
службеној дужности и по вољи странака. Прекид поступка - сходна примена прописа парничног
поступка.

РАСПРАВНО И ИСТРАЖНО НАЧЕЛО

Односе се на прикупљање чињеница и извођење доказа за утврђивање релевантних

чињеница као подлоге за одлучивање о предмету правне ствари у поступку. Ова начела се
међусобно искључују. Ако је иницијатива за прикупљање чињеница и извођење доказа поверена
странкама - то је расправно начело, а ако припада суду - у питању је истражно начело.

У парничном поступку странке су дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје
захтеве (материјалне и процесне) и предложе све доказе за утврђивање тих чињеница. Суд је

34
дужан да се креће само у оквиру чињеничног скупа који су странке изнеле у поступку и да из њега
формира чињенични основ за своју одлуку.
Странке имају право да износе нове чињенице и у првостепеном поступку (до закључења
главне расправе) и у другостепеном поступку (у жалби или на другостепеној усменој расправи).
У нашем праву, доношењем новог ЗПП-а, расправно начело постаје доминантно и
потискује истражно начело. Суд одлучује у границама захтева које су поставиле странке, обавеза
прикупљања процесног материјала је на странкама, суд није овлашћен да изводи доказе које
ниједна странка није предложила или чијем се извођењу оне противе.
Изузетак: - суд je oвлaшћeн дa утврди и чињeницe кoje стрaнкe нису изнeлe и извeдe
дoкaзe кoje стрaнкe нису прeдлoжилe, aкo из рeзултaтa рaспрaвљaњa и дoкaзивaњa прoизлaзи дa
стрaнкe рaспoлaжу зaхтeвимa кojимa нe мoгу дa рaспoлaжу (у супрoтнoсти сa принудним
прoписимa, jaвним пoрeткoм, прaвилимa мoрaлa и дoбрим oбичajимa).

У ванпарничном поступку доминира истражно начело. У неким поступцима (о статусним

стварима и са предметом којим странке не могу слободно располагати) суд је дужан по службеној
дужности да утврди целокупно чињенично стање и употреби сва доказна средства. У тим
поступцима изјава странака о признању чињеница не ослобађа суд од обавезе утврђивања
њихове садржине.

У извршном поступку влада начело формалног (строгог) легалитета. Извршни суд је само
изузетно у прилици да утврђује чињенично стање - примењују се одговарајућа правила парничног
поступка.

НАЧЕЛО ОБОСТРАНОГ САСЛУШАЊА СТРАНАКА - КОНТРАДИКТОРНОСТ

Овим начелом се успоставља процесна равнотежа странака и њихова равноправност у

поступку, а истовремено омогућава суду да прикупи процесни материјал за одлучивање, јер су
странке најважнији извор чињеница и доказа потребних за доношење правилне и законите
одлуке. Ако странкама незаконитим поступањем суда не буде омогућено да се упусте у
расправљање, а нарочито пропуштањем достављања, таква повреда увек представља апсолутно
битну повреду поступка - редовни и ванредни правни лекови.

У парничном поступку ово начело доминира над свим другим начелима - у целокупном
току поступка.
Припремање главне расправе:
- обавезно достављање тужбе туженом;
- достављање тужбе туженом на одговор;
- достављање поднесака;
- позивање на рочиште;
- достављање изјаве умешача.
У току главне расправе:
- позивање на рочиште;
- достављање припремних поднесака;
- постављање питања;
- обавештење о повлачењу тужбе или о њеном преиначењу.
У току поступка по правним лековима:
- достављање правног лека на одговор и одговора на правни лек противне стране;

35
- позивање на другостепену усмену расправу;
- достављање одлуке донете у поступку по правном леку од инстанционог суда.
Од посебног је значаја забрана по којој суд не може засновати своју одлуку на
чињеницама о којима странкама није пружена могућност да се изјасне, као и обавеза суда да
пружи могућност странкама да се изјасне о наводима, предлозима и захтевима свог противника.
Одступања се односе на:
- доношење платног налога;
- одлучивање о надлежности поводом претходног испитивања тужбе на основу навода из тужбе;
- издавање привремене мере без саслушања противне странке;
- одлучивање о сукобу надлежности и трошковима поступка.
Повреда овог начела увек представља битну повреду поступка - редовни и ванредни
правни лекови.

У ванпарничном поступку доминира ово начело - суд је овлашћен да странку саслуша пре
него што одлучи о њеним правима и интересима. Међутим, суд нема обавезу да странци увек
пружи могућност изјашњења о наводима и предлозима противника, јер нису увек поступци са
супротним интересима странака.
Суд странку може да саслуша ван расправе, усмено или писмено, поступајући без
одређене форме. У тим поступцима усмена расправа није увек обавезна, а странка своју изјаву
може дати у одсуству друге стране, а може и у писаној форми. Изостанак учесника са расправе не
спречава даље поступање суда, јер не постоји обавеза изјашњавања о свакој чињеници и од
сваког учесника. Код поступака са противуречним интересима суд може, применом правила
парничне процедуре, применит и ово начело.

У извршном поступку је специфично регулисано: дужник се не саслушава пре него што се

дозволи извршење због опасности да оно не буде осујећено или отежано; приговор против
решења о извршењу не доставља се повериоцу на одговор.

НАЧЕЛО УСМЕНОСТИ И ПИСМЕНОСТИ

Односи се на облик у коме се предузимају процесне радње.
По начелу писмености суд узима у подлогу своје одлуке процесну грађу садржану у
поднесцима, што не искључује и делом усменост (право странке да поставља питања усмено
сведоку или вештаку на рочишту на коме се изводи доказ њиховим саслушањем).
По начелу усмености поднесци имају само значај претходног обавештавања суда и других
субјеката у поступку о ономе што се на рочишту намерава усмено изнети. Усменост омогућава
концентрацију процесне грађе супротстављених странака, што доприноси брзини и ефикасности
окончања парнице. Начело усмености ставља странке у положај да се изјасне о наводима и
предлозима противне странке, а суду омогућава да постављањем питања активно утиче на
изношење чињеничног стања, чиме се доприноси отклањању нејасноћа и недостатака у
изношењу и формирању процесне грађе.

У парничном поступку претеже начело усмености, али уз комбинацију начела писмености

које има посебан значај у поступку по правним лековима (жалба и одговор на жалбу дају се у
писменом облику, као и други правни лекови; о ванредним правним лековима суд одлучује на
основу списа садржаних у предмету). За неке радње је прописана обавезна писмена форма -
тужбу, одговор на тужбу, предлог за повраћај у пређашње стање или обезбеђење доказа, за

36
обавештење о парници). Искључена је могућност да се поднесци замењују изјавом у записник код
суда. Доношењем ЗПП-а из 2004, појачано је начело писмености.

У ванпарничном поступку доминира начело писмености - прикупљање процесне грађе

суд врши у писменом облику, као и ван рочишта, а одлуку може засновати и на изјавама странака
које нису дате усмено на рочишту и на писменим доказима који нису изведени на рочишту.
Странке своје предлоге и изјаве могу давати и писмено, а суд их може саслушати и ван рочишта,
без одређене форме. Неки првостепени поступци су претежно писмени (поступак уписа у јавне
књиге), а другостепени поступак је у целости заснован на овом начелу.
Начело усмености у ванпарничном поступку је изузетак - одржавање усмене расправе,
осим кад је по закону обавезно, није обавезно у свим поступцима, а одлуке се, по правилу, доносе
без одржавања рочишта.
О примени начела, по правилу, суд сам одлучује. Повреда начела усмености може бити
апсолутно битна повреда поступка, кад суд није одржао рочиште које је законом обавезно.

У извршном поступку основно је начело писмености. Поступак дозволе извршења

редовно је писмен, а одлуке се доносе редовно без одржавања усмене расправе. Суд поступа на
основу поднесака и других писмена.

НАЧЕЛО ЈАВНОСТИ
Представља уставни принцип јавне контроле државних и других органа који су носиоци
јавних овлашћења. Састоји се у праву сваког пунолетног физичког лица да присуствује рочишту на
коме се предузимају процесне радње. Јавност се искључује или непосредно на основу закона
(ради поштовања општег интереса) или одлуком органа који води поступак под условима
одређеним у закону: кад то захтевају интереси чувања службене, пословне или личне тајне;
интереси јавног реда или разлози морала; као и онда кад се мерама које органу стоје на
располагању не би могло обезбедити несметано одржавање јавне расправе. Јавност може бити
искључена за целу расправу или само за један њен део. Искључење јавности не односи се на
странке, њихове законске заступнике и пуномоћнике, као и на умешача (споредног). На захтев
странке суд може допустити, да расправи са које је јавност искључена, могу присуствовати
највише два пунолетна физичка лица које странке предложе. Суд може дозволити и присиство
појединих службених лица, научних и јавних радика.
Повреда овог начела је апсолутно битна повреда поступка, само ако је јавност противно
закону била искључена. Али, због ове повреде не може се тражити понављање поступка.

У парничном поступку - према ЗПП-у глaвнa рaспрaвa je jaвнa (а то се односи и на

остала рочишта). Рaспрaви мoгу дa присуствуjу сaмo лицa стaриja oд 16 гoдинa, oсим aкo je
зaкoнoм другaчиje прoписaнo. Суд мoжe дa искључи jaвнoст зa цeлу глaвну рaспрaву или jeдaн
њeн дeo, рaди зaштитe интeрeсa нaциoнaлнe бeзбeднoсти, jaвнoг рeдa и мoрaлa у дeмoкрaтскoм
друштву, кao и рaди зaштитe интeрeсa мaлoлeтникa или привaтнoсти учeсникa у пoступку. Суд
мoжe дa искључи jaвнoст и aкo мeрaмa зa oдржaвaњe рeдa прoписaним у зaкoну нe мoжe дa сe
oбeзбeди нeсмeтaнo oдржaвaњe рaспрaвe.
Искључeњe jaвнoсти нe oднoси сe нa стрaнкe, њихoвe зaкoнскe зaступникe, пунoмoћникe и
умeшaчe. Суд мoжe дa дoзвoли дa глaвнoj рaспрaви нa кojoj je искључeнa jaвнoст присуствуjу
пojeдинa зaкoнoм oвлaшћeнa службeнa лицa и нaучни рaдници, aкo je тo oд интeрeсa зa њихoву
службу, oднoснo нaучну дeлaтнoст. Нa зaхтeв стрaнкe рaспрaви нa кojoj je искључeнa jaвнoст ћe дa

37
присуствуjу нajвишe двa лицa кoja oнa oдрeди. Суд ћe дa упoзoри лицa кoja присуствуjу рaспрaви
нa кojoj je искључeнa jaвнoст дa су дужнa дa кao тajну чувajу свe oнo штo су нa рaспрaви сaзнaлa и
укaзaћe им нa пoслeдицe oдaвaњa тajнe.
Суд oдлучуje o искључeњу jaвнoсти рeшeњeм кoje мoрa дa будe oбрaзлoжeнo и jaвнo
oбjaвљeнo. Прoтив рeшeњa o искључeњу jaвнoсти ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.

У ванпарничном и извршном поступку нису посебно регулисана правила о јавности -

сходна примена одредаба парничног поступка. То значи да ће јавност бити обезбеђена на сваком
рочишту које је обавезно тим законом предвиђено, као и онда када суд по својој оцени одлучи да
одржи рочиште. Постоје схватања да у извршном поступку усмена расправа, било да је законом
предвиђена или од суда одређена, није јавна. Сматра се да је у том поступку јавност непотребна,
због природе тог поступка.

НАЧЕЛО НЕПОСРЕДНОСТИ
Тиче се правила о начину извођења доказа. По овом начелу, суд је обавезан да током
читавог поступка буде у непрекидном контакту са доказним средствима и странкама, што му
омогућава да сам цени садржину сваког употребљеног доказног средства, као и да одлучује о
захтевима у поступку само на основу тако прикупљеног фактичког материјала. Оцену посредно
изведених доказа суд врши на основу чињеничног материјала прикупљеног од другог суда који је
био у непосредном односу са доказима које је извео.
Повреда овог начела представља апсолутно битну повреду поступка, само у случају да у
доношењу одлуке учествује судија или судија-поротник који није присуствовао главној расправи.
Због ове повреде поступка могу се уложити сва редовна и ванредна правна средства, осим
понављања поступка, као ванредног правног лека.

У парничном поступку ово начело има нарочити значај.

Ако дође до промене у саставу већа, или између два рочишта протекне доста времена
тако да услед тога ослабе утисци чланова већа, расправа мора да почне испочетка.
Одступања од овог начела огледа се у томе:
- што на следећем рочишту, кад суди исто веће, председник већа реферише дотадашњи ток
поступка на основу стања у списима предмета;
- што се неки докази изводе и посредно (преко замољеног или одређеног судије);
- што у сложенијим предметима може да дође до одложеног доношења пресуде;
- што веће може да одлучи, кад дође до промене у његовом саставу, а странке се слажу, да се
уместо поновног извођења доказа само прочитају записници са ранијих рочишта.

У ванпарничном поступку ово начело није доминантно. Суд у том поступку: доноси одлуку
најчешће без претходне усмене расправе - саслушање странака је правило; извођење доказа није
везано строгим формалностима; странке могу давати изјаве у у писменом облику и суд их уважава
кад су такве странке одсутне; одлука се може засновати на доказима који су посредно изведени;
поједине радње у поступку могу да предузимају и стручни сарадници; због промене у саставу већа
или због дужег протека времена између два рочишта, радње се не понављају; одлуку може
донети и судија који није учествовао у целом поступку.

У извршном поступку ово начело има мањи значај због природе тог поступка. У вези са
овим начелом - сходна примена правила парничног поступка.

38
 НАЧЕЛО КОЛЕГИЈАЛНОСТИ И ИНОКОСНОГ СУЂЕЊА

По начелу колегијалности судови суде у већу - одступања су строго регулисана законом и

односе се на поједине ствари о којима одлучује судија појединац, што зависи од врсте суда и
врсте поступка, степена суђења и вредности предмета спора.

У парничном поступку - према ЗПП-у спорове у првом степену суди или судија појединац
или веће (у породичним споровима). Уместо судије појединца може бити овлашћено да суди веће
кад се странке, најкасније пре упуштања у расправљање о главној ствари, о томе споразумеју.
У ЗПП-у доминира принцип инокосног суђења ради остварења начела ефикасности, које се
састоји у следећем:
- судија појединац суди у споровима мале вредности;
- у посесорним споровима;
- у предметима правне помоћи;
- у првостепеном поступку, по правилу;
- припремање главне расправе врши судија - председник већа у споровима о којима одлучује
веће;
- на припремном рочишту учествује само судија - председник већа који је овлашћен да доноси
пресуду на основу признања (одрицања) од тужбеног захтева;
- пресуда на основу признања и због одрицања од тужбеног захтева доноси се у току читавог
поступка од председника већа првостепеног суда ван рочишта;
- председник већа, такође, инокосно управља поступком у стадијуму главне расправе између два
рочишта;
- у првом степену у привредним стварима увек суди судија појединац.

У ванпарничном поступку, по правилу, поступа судија појединац, а у другостепеном

поступку (по приговору) одлучује веће од троје судија истог суда.

У извршном поступку увек поступа судија појединац.

НАЧЕЛО УЧЕШЋА ГРАЂАНА У ВРШЕЊУ ПРАВОСУЂА

Наш систем предвиђа да у суђењу учествују судије и судије поротници. Према ЗПП-у када
у првом степену суди веће, оно је састављено од једног судије - председника већа и двоје судија
поротника. Ако суди у другом степену у седници већа или на расправи, суд одлучује у већу
састављеном од троје судија. Судије поротнике именује Високи савет судства.
Судије поротници не морају бити правно образовани нити имати школску спрему, своју
дужност врше повремено - кад их суд позове, а у расправљању и одлучивању потпуно су
(формално) изједначени са судијом. Они одлучују и расправљају како о чињеничним, тако и о
правним питањима. ЗПП прописује изузетак од поротничког учешћа у поступку - случај када суди
судија појединац и кад се доноси одлука без претходног расправљања.

У парничном и ванпарничном поступку учешће грађана у вршењу правосуђа обезбеђено

је законима из тих области, а код извршног поступка - у њему учествују само судије, и то у првом
степену - судија појединац, а у другом степену веће од троје сталних судија.

39
 ИЗБОРНОСТ СУДИЈА И СУДИЈА ПОРОТНИКА; ГАРАНЦИЈА
НЕЗАВИСНОСТИ СУДИЈЕ; ЗАБРАНА ВРШЕЊА СЛУЖБЕ КОЈА ЈЕ НЕСПОЈИВА СА
СУДИЈСКОМ ФУНКЦИЈОМ; ЈЕДНАКОСТ ПРАВНИХ СУБЈЕКАТА ПРЕД СУДОМ;
ЈЕЗИК НА КОМЕ СЕ ВОДИ ПОСТУПАК; СТАРАЊЕ О ЈЕДИНСТВЕНОЈ ПРИМЕНИ
ЗАКОНА;ПРАВО НА ЖАЛБУ
1. Избор за судију лица која се први пут бирају на ту функцију врши Народна скупштина на
предлог Високог савета судства, са мандатом на 3 године. Сваки каснији избор судије у
надлежности је Високог савета судства који бира судије за трајно обављање судијске функције и
одлучује о њеном престанку.
2. Судијска функција престаје: на тражење самог судије; испуњењем услова за старосну
пензију или разрешењем. Против одлуке о престанку судијске функције Високог савета судства
судија има право жалбе Уставном суду. Председник суда бира се из реда судија, има сталну
функцију, а мандат траје 4 године.
3. Судија не сме обављати функцију која је неспојива са судијском функцијом.
4. Постоји принцип једнаке заштите свих субјеката у поступку пред судом, што значи да
нико не може имати привилегован положај у било којој процесној ситуацији и у било којем
поступку, осим ако је то изричито законом прописано. Положај странаца није увек једнак: он је
дужан да на захтев туженог положи одређени износ који судија одреди за покриће трошкова
поступка који би у њему настали (тзв. акторска кауција) - он може бити ослобођен плаћања
трошкова поступка само под условима реципроцитета.
5. Учесници у поступку имају право да предузимају усмене радње пред судом на свом
језику, односно да им се на њихов захтев обезбеди усмено превођење онога што се износи на
рочишту и превођење исправа које се користе ради доказивања на рочишту, о чему се морају
поучити и поука унети у записник. Aкo je у суду у службeнoj упoтрeби и jeзик нaциoнaлнe мaњинe
трoшкoвe прeвoђeњa кojи нaстajу упoтрeбoм службeних jeзикa нaциoнaлнe мaњинe у пoступку oд
стрaнe учeсникa пoступкa oбeзбeђуje суд.
Стрaнкe и други учeсници у пoступку кojи су слeпи, глуви или нeми имajу прaвo нa
бeсплaтнoг тумaчa у пoступку прeд судoм.
Пoзиви, oдлукe и другa судскa писмeнa упућуjу сe стрaнкaмa и другим учeсницимa у
пoступку нa српскoм jeзику. У парничном поступку у службеној употреби је српски језики
ћирилично писмо. Aкo je у суду у службeнoj упoтрeби и jeзик нaциoнaлнe мaњинe, суд и нa тoм
jeзику дoстaвљa судскa писмeнa oним стрaнкaмa и учeсницимa у пoступку кojи су припaдници тe
нaциoнaлнe мaњинe и кojи сe у пoступку служe тим jeзикoм.
Стрaнкe и други учeсници у пoступку пoднoсe суду свoje тужбe, жaлбe и другe пoднeскe нa
jeзику кojи je у службeнoj упoтрeби у суду. Стрaнкe и други учeсници у пoступку мoгу упућивaти
суду свoje пoднeскe и нa jeзику нaциoнaлних мaњинa кojи ниje у службeнoj упoтрeби у суду aкo je
тo у склaду сa зaкoнoм.
6. Врховни касациони суд утврђује начелне правне ставове од значаја за јединствену
примену закона и других прописа.
7. Право на жалбу - свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке
којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу. О жалби одлуку
доноси виши суд а изузетно исти суд (нпр. у извршном поступку). Жалба је допуштена само кад се
одлуком решава о предмету спора, а у другим ситуацијама то се право предвиђа само кад је
правни лек дозвољен. Иначе, жалба је дозвољена против сваке одлуке ако изричито није
искључена законом у одређеном поступку (презумпција права на правни лек). Изузеци од права

40
на жалбу - због злоупотребе процесних овлашћења странака - одуговлачење поступка (нпр.
недопуштен захтев за изузеће судија ће одмах одбацити решењем против ког није дозвољена
посебна жалба).

НАЧЕЛО МАТЕРИЈАЛНЕ ИСТИНЕ

Тиче се утврђивања садржине чињеничних тврдњи које се врши извођењем доказа. У

грађанском судском поступку обавеза утврђивања истине различито је уређена.
Ако се утврђују чињенице које су основа за доношење одлуке о предмету спора
(материјалноправне чињенице), судија своје сазнање о садржини тих чињеница мора довести до
степена уверења - свако даље доказивање извођењем доказа не би утицало на већ стечено
сазнање истине.
У другим случајевима суд своје сазнање о истини доводи до степена вероватноће, јер се
ради о мање значајним предметима утврђивања и закључивања. Оба степена сазнања истог су
квалитета, али различите јачине.
Овако добијена истина увек је релативна и представља само тежњу ка објективној
стварности, и зато се и назива законска истина.

У парничном поступку утврђивање истине условљено је диспозитивношћу субјективних

права која чине предмет одлучивања, па се дужност утврђивања истине креће у границама
доказних предлога самих странака и оног што је међу странкама спорно. Закон не обавезује суд да
сам утврђује материјалну истину, већ обавезује странке да оне изнесу све чињенице на којима
заснивају своје захтеве и да предложе доказе којима се утврђују те чињенице. Суд разматра и
утврђује само чињенице које су странке изнеле и изводи само доказе које су странке предложиле,
а изван тих оквира може се кретати само ако из резултата расправљања и доказивања произилази
да странке располажу захтевима којима не могу да располажу.

У ванпарничном поступку где су правне ствари о којима се одлучује од већег друштвеног

значаја, ово начело има већи домет, док је у извршном поступку прилагођено предмету у коме се
одлучује и у вези са тим примењују се правила парничног поступка супсидијарно.

У свим поступцима суд је слободан и дужан да истину утврди до степена извесности, ако
странке располажу захтевима противно принудним прописима, јавном поретку, добрим
обичајима и правилима морала.

НАЧЕЛО САВЕСНОСТИ И ПОШТЕЊА

Ово начело има у виду обавезу да свака радња која се у поступку предузима од сваког
субјекта који у том поступку учествује, укључујући и суд, мора бити предузета у духу система
права, у духу закона и циља одређеног поступка у коме се предузима. Радње не могу бити
предузете из неких других разлога (обести, са неморалним, недозвољеним или немогућим циљем
или уопште са намером да се једно право злоупотреби, чак и онда када се предузимају у
формалном смислу у складу са законом). Радња је увек несавесна или недозвољена када није
намењена свом појединачном или општем циљу.
Ово начело се односи и на суд - свака његова радња мора бити у функцији доношења
законите и правилне одлуке, уз примену свих начела поступка и заштите интереса странака у
поступку. ЗПП прописује овлашћења суда да сузбије и онемогући злоупотребе у поступку. Само

41
изузетно суду стоје на располагању одређене директне процесне санкције - суд је овлашћен да
одбаци захтев странке за који она, по оцени суда, нема правни интерес; затим, суд не сме уважити
располагања странака која су у супротности са принудним прописима.
Злоупотребе се могу спречити и индиректним правним средствима - изрицањем новчане
казне за извршену злоупотребу.
ЗПП-ом начело савесног коришћења процесних овлашћења и забрана злоупотребе
процесних права, конкретизовано је прописивањем превентивних и репресивних мера.
Принцип савесног парничења прописан је нарочито тиме:
- да странке износе процесни материјал у току припремног рочишта;
- да странке суду благовремено упућују уредне припремне поднеске;
- да се нове чињенице и докази могу износити само изузетно у поступку по жалби;
- да приговоре од којих зависи одлука о предмету спора (материјалноправне приговоре) могу
износити само у првостепеном поступку;
- да је тужилац који се налази у иностранству дужан већ у тужби именовати свог пуномоћника за
пријем писмена.
За спречавање несавесног коришћења процесним овлашћењима предвиђена су:
- правила о враћању у пређашње стање;
- одређени су рокови за предузимање одређених парничних радњи;
- појачана је процесна дисциплина и предвиђене су процесне казне за несавесно парничење у
виду губитка појединих процесних права, као и у виду фикције за повлачење тужбе;
- уведена је пресуда због пропуштања и изостанка;
- предвиђене су процесне санкције за несавесне парничаре.
Прописане су и одређене превентивне мере:
- прописани су рокови за низ парничних радњи суда и странака;
- предвиђена је обавеза утврђивања временског рока за предузимање парничних радњи;
- укинута је могућност продужења судских рокова;
- појачана је активност суда у управљању поступком;
- промењен је поступак у погледу процесних института који су најчешће злоупотребљавани у
пракси (искључење и изузеће судија, делегација надлежности).
Прописане су и одређене репресивне мере:
- новине код права на накнаду трошкова поступка;
- прописане су новчане казне због злоупотребе процесних овлашћења за много шири круг
процесних субјеката;
- предвиђена је могућност остваривања права на накнаду штете због злоупотребе процесних
овлашћења у текућој парници, уз могућност раздвајања поступка кад се захтев за накнаду штете
истакне у парници у којој се примењују правила посебне процесне процедуре;
- прописана обавеза суда да утврди све чињенице од значаја за доношење одлуке о захтевима
странака (процесним и материјалним), а не само о спорним чињеницама, у циљу обезбеђења
квалитетне заштите, правилног и правичног суђења.
Постоје и прописи о последицама непоштовања процесне дисциплине која се састоји:
- у злоупотреби процесних овлашћења учесника у поступку и ометању предузимања процесних
радњи од стране трећих лица;
- пропуштање пуномоћника за примање писмена да обавести суд о промени своје адресе;
- ометању сваког лица у достављању списа или писмена, односно свесно отежавање или
онемогућавање примене правила о достављању.

НАЧЕЛО ПРОЦЕСНЕ ЕКОНОМИЈЕ И ЕФИКАСНОСТИ

42
 Тиче се свих субјеката у поступку - да се постигне што бољи резултат са што мање утрошка
времена, материјалних трошкова и рада.
Ово начело је прописано законом као обавеза суда да поступак спроведе без
одуговлачења и са што мање трошкова. Али, то не сме да угрози заштиту права, обавезу
утврђивања релевантних чињеница и правилну примену материјалног права.
При томе обавеза је суда да поштује редослед радњи у поступку, као и то да у оквиру
сваког дела или мање јединице у оквиру дела, уради оно што је прописано и потребно, јер се
само тако може остварити ово начело. То је учињено тако што је функционална надлежност судије
појединца одређена без обзира на вредност предмета спора, тако што, по правилу, све спорове у
првом степену суди судија појединац и што је прописано да у привредним споровима увек суди
судија појединац.
Допуштен је споразум о пророгацији функционалне надлежности тако да уместо судије
појединца, у првом степену суди веће, уколико се странке о томе сагласе најкасније пре упуштања
у расправљање о главној ствари.

НАЧЕЛО ПРОЦЕСНЕ ЕФИКАСНОСТИ

Једно од приоритетних начела ЗПП-а - странка има право да суд одлучи о њеним
захтевима и предлозима у разумном року. Обавеза је суда да спроведе поступак без
одлуговлачења. Судија је дужан већ на почетку поступка да процени и одреди временски оквир за
предузимање парничних радњи и са што мање трошкова.
У позиву за припремно рочиште странке се упозоравају на дужност предлагања
временског оквира. Судске рокове суд одређује у складу са временским оквиром, а у складу с
њим заказује и рочишта. Суд ће приликом одлагања рочишта увек одредити нов временски оквир
за даљи поступак, који не може бити дужи од једне трећине првобитно одређеног временског
оквира. Кад дозволи преиначење тужбе, суд ће решењем одредити нов временски оквир за
спровођење поступка.
Заштита права на суђење у разумном року - странка у судском поступку која сматра да јој
је повређено ово право може непосредно вишем суду поднети захтев за заштиту права на суђење
у разумном року и сатисфакциону накнаду. Затим, суд вишег степена доноси решење којим може
одредити примерену новчану накнаду за повреду права на суђење у разумном року и одредити
рок у коме ће нижи суд окончати поступак у коме је учињена повреда. Против решења - жалба
Врховном касационом суду - 15 дана.

НАЧЕЛО ПОУЧАВАЊА НЕУКЕ СТРАНКЕ

Циљ му је да се суд у поступку стара о странци која из незнања не уме да се користи

процесним овлашћењима, и која би услед незнања могла претрпети штету.
Према ЗПП-у поучавање је могуће само кад странка нема пуномоћника и то само у погледу
њених процесних овлашћења. Из тог разлога, неуредан поднесак се враћа на исправку само ако је
странка неука и ако је не заступа адвокат, односно правник са положеним правосудним испитом,
у супротном, суд га одмах одбацује.
Повреда правила о поучавању неуке странке може бити само релативно битна повреда
поступка.
У неким случајевима ЗПП предвиђа посебне случајеве упозорења, нпр. у позиву за
рочиште странка се мора упозорити на последице изостанка са рочишта; затим, поука о правном

43
леку мора бити садржана у образложењу одлуке; затим, предвиђена је посебна обавеза судова и
других органа који воде поступак да се старају о правима малолетника и лица која нису способна
да се старају о својим правима и интересима.

НАЧЕЛО ПРОЦЕСНЕ ДИСЦИПЛИНЕ

Суд ћe у тoку пoступкa дa кaзни нoвчaнoм кaзнoм oд 10.000 дo 150.000 динaрa физичкo
oднoснo oд 30.000 дo 1.000.000 динaрa прaвнo лицe, кoje у пoднeску врeђa суд, стрaнку или
другoг учeсникa у пoступку. Такође, кaзнићe сe и стрaнкa и други учeсници у пoступку кojи свoja
прoцeснa oвлaшћeњa кoристe прoтивнo циљу збoг кojих су прoписaнa.
Aкo je збoг злoупoтрeбe прoцeсних oвлaшћeњa нeкoj oд стрaнaкa нaнeтa штeтa, суд ћe
oштeћeнoj стрaнци, нa њeн зaхтeв дa дoсуди нaкнaду штeтe. Aкo стрaнкa истaкнe зaхтeв зa нaкнaду
штeтe збoг злoупoтрeбe прoцeсних oвлaшћeњa, суд ћe из рaзлoгa цeлисхoднoсти дa oдвojи
пoступaк.
Суд ћe дa кaзни нoвчaнoм кaзнoм oд 10.000 дo 150.000 динaрa пунoмoћникa зa примaњe
писмeнa кojи прoтивнo oдрeдбaмa зaкoнa нe oбaвeсти суд o прoмeни aдрeсe. Суд ћe, нa зaхтeв
стрaнкe, дa oдлучи дa пунoмoћник зa примaњe писмeнa нaкнaди стрaнци трoшкoвe кoje je
прoузрoкoвao нeoпрaвдaним нeдoстaвљaњeм oбaвeштeњa o прoмeни aдрeсe.
Суд ћe дa кaзни нoвчaнoм кaзнoм oд 10.000 дo 150.000 динaрa лицa кoja oмeтajу
прeдузимaњe пaрничних рaдњи и дoстaвљaњe писмeнa или списa. Суд ћe, нa зaхтeв стрaнкe, дa
oдлучи дa joj ово лицe нaкнaди трoшкoвe кoje joj je прoузрoкoвaлo свojим пoнaшaњeм. Суд мoжe
дa oдрeди и другe мeрe прeмa лицу кoje oмeтa прeдузимaњe пaрничних рaдњи. Изрeчeнa кaзна
нe утичe нa изрицaњe кaзнe зa кривичнo дeлo.
У рeшeњу o кaжњaвaњу oдрeђуje сe рoк зa уплaту нoвчaнe кaзнe. Aкo кaжњeнo физичкo
лицe нe плaти нoвчaну кaзну у рoку oдрeђeнoм у рeшeњу o кaжњaвaњу, суд ћe нoвчaну кaзну дa
зaмeни кaзнoм зaтвoрa, у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje извршeњe кривичних сaнкциja. Aкo
кaжњeнo прaвнo лицe нe плaти нoвчaну кaзну у рoку oдрeђeнoм у рeшeњу o кaжњaвaњу,
примeнићe сe oдрeдбe зaкoнa кojим сe урeђуje oдгoвoрнoст прaвних лицa зa кривичнa дeлa
кojимa сe урeђуje извршeњe нoвчaнe кaзнe.
Жaлбa прoтив рeшeњa o кaжњaвaњу нe oдлaжe извршeњe рeшeњa.

ПРАВО НА ПРАВИЧНУ ЗАШТИТУ (ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ)

Значи да странке у пружању судске заштите имају право на закониту, једнаку и правичну
заштиту својих права; да је суд дужан да се стара да се поступак спроведе без одуговлачења и са
што мање трошкова; да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у
разумном року; да је суд овлашћен да искључи јавност само у случајевима предвиђеним законом.

СЛОБОДНО СУДИЈСКО УВЕРЕЊЕ

Судија је независтан у поступању и доношењу одлука и суди и пресуђује на основу Устава,

закона и других општих аката, потврђених међународних уговора, општеприхваћених правила
међународног права.
Судија је дужан да у свакој прилици одржи поверење у своју независност и
непристрасност.
Према ЗПП-у суд одлучује које ће чињенице узети као доказане, по свом уверењу, на
основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу

44
резултата целокупног поступка. Пресуда у парници почива на изведеним доказима, али је
резултат слободног уверења судије, који на тај начин даје своју оцену чињеничне утемељености и
правне основаности поднете тужбе и у њој истакнутих захтева.

ПРАВО СТРАНКЕ НА ПРИТУЖБУ И ОДГОВОР

Кад странка или други учесник у поступку поднесу притужбу, председник суда дужан је да
је размотри, да је достави на изјашњење судији на кога се односи и да о њеној основаности и
предузетим мерама обавести подносиоца притужбе, као и председника непосредно вишег суда, у
року од 15 дана од дана пријема притужбе. Ако је притужба неразумљива, председник суда ће
наложити подносиоцу да је уреди у року од 8 дана од дана пријема налога, а ако он то не учини,
притужбу ће одбацити.

ПОСЕБНА НАЧЕЛА ВАНПАРНИЧНОГ И ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА

ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

НАЧЕЛО ПОСЕБНЕ ЗАШТИТЕ НЕСПОСОБНИХ ЛИЦА

Основно и специфично начело. Суд је дужан да по службеној дужности предузима мере и

да води рачуна ради заштите права и интереса малолетника о којима се родитељу не старају, као
и осталих лица која нису у могућности да се сама брину о заштити својих права и интереса у
поступку. Ово се остварује тако што: суд обавештава надлежни орган о поступку који је покренут;
тражи мишљење тих органа; позива их на рочишта и доставља им поднеске других учесника и
своје одлуке.
Повреда овог начела представља битну повреду поступка, због које се могу улагати
редовни и ванредни правни лекови.

НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА ЧИТАВОГ ПОСТУПКА

Читав ванпарнични поступак је једна јединствена целина, коју чини и првостепени и

поступак по правним лековима. У току читавог поступка могу се износити нове чињенице,
предлагати нови докази и истицати нови предлози, ако је пропуштено да се то учини у
претходном поступку, а посебно током првостепеног поступка.

НАЧЕЛО МАТЕРИЈАЛНЕ ИСТИНЕ

Доминира у ванпарничном поступку, јер је суд дужан да утврди до извесности сваку

чињеницу која улази у основ његове одлуке. Суд је дужан да одлуку донесе узимајући у обзир
резултат читавог поступка и да утврди све битне чињенице и употреби сва доказна средства, без
обзира на вољу једне или обе странке и осталих учесника у поступку. Суд није везан признањем и
предлогом странке предузетих током поступка, своју одлуку доноси и на бази доказа који су
изведени пред неким другим судом, суд није ограничен начелом диспозиције и расправним
начелом, а све ово јер је дужан да своју одлуку утемељи на потпуном и истинитом чињеничном
стању.
Повреда овог начела представља битну повреду поступка - редовна и ванредна правна
средства.

45
ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

НАЧЕЛО ФОРМАЛНОГ (СТРОГОГ) ЛЕГАЛИТЕТА

Суштина извршног поступка је одмеравање и примена принуде према дужнику ради

испуњења потраживања повериоца садржаног у извршној исправи. Основна последица овог
начела састоји се у забрани да се у извршном поступку испитује законитост и правилност извршне
исправе - то је основни принцип сваког правног поступка - забрана поновног суђења у истој
правној ствари. Изузетак - само када је потребно заштитити јавни поредак. Закон о извршењу и
обезбеђењу садржи прецизна правила о праву суда да испитује сагласност извршне исправе са
јавним поретком, а у складу са правилом садржаним у ЗПП-у по коме је забрањено располагање
захтевима који су супротни принудним прописима, јавном поретку, правилима морала и добрим
обичајима.

НАЧЕЛО ВРЕМЕНСКОГ РЕДОСЛЕДА

Тиче се приоритета у поступању суда и намирењу учесника. Редослед намирења односи

се на ситуацију када више поверилаца остварује своје право потраживања према истом дужнику и
на истом предмету извршења. У том случају, повериоци се намирују оним редом којим су стекли
право да се из истог предмета намире, осим кад је законом другачије одређено. Од овог правила
закон предвиђа изузетке у виду начела реалног приоритета, начела паритета и начела
искључивости.
1. НАЧЕЛО ПРИОРИТЕТА - првенствено се намирују: трошкови извршног поступка,
потраживања по основу законског издржавања, пореске и друге дажбине које оптерећују
непокретност у последњој години, потраживања накнаде штете настале услед оштећења здравља
или умањене односно губитка радне способности и због изгубљеног издржавања услед смрти
даваоца издржавања, потраживања по основу радног односа запосленог код предузетника
односно другог физичког лица које обавља делатност и потраживање доприноса за социјално
осигурање доспело за последњу годину, без обзира да ли су обезбеђена заложним правом на
продатој непокретности.
2. НАЧЕЛО ПАРИТЕТА - предвиђа обавезу сразмерног намирења поверилаца који спадају у
исти ред намирења, за случај да износ добијен продајом није довољан за потпуно намирење.
3. НАЧЕЛО ИСКЉУЧИВОСТИ - тиче се ограничења која се односе на намирење одређених
потраживања на одређеним предметима извршења преко одређеног обима, нпр. извршење
потраживања по основу законског издржавања дозвољено је, по правилу, само до половине
месечне зараде, док је за остала потраживања дозвољено само на трећини месечне зараде.

НАЧЕЛО ХИТНОСТИ

Суд је у извршном поступку дужан да поступа хитно. Низ правила: суд је дужан да
предмете узима у рад оним редом како их је примио; о предлогу за извршење суд је дужан да
одлучи у року од 5 радних дана од дана подношења предлога; приговор на решење о извршењу
може се изјавити у року од 5 радних дана од дана достављања решења. Судски рокови (које
одређује суд) за предузимање одређених радњи не могу, по правилу, бити дужи од 5 радних
дана.
Странка која није оправдано предузела радњу у року који је одређен законом или који јој
одреди суд, губи право на предузимање те радње.

46
 Ово начело конкретизују и нека друга правила: несуспензивност правних лекова, правила
о достављању - спречавају се учесници да избегавањем пријема писмена одуговлаче поступак,
итд.

НАЧЕЛО СОЦИЈАЛНОГ ПОСТУПАЊА (ЗАШТИТА ДУЖНИКА)

Према Закону о извршењу и обезбеђењу, изузето је од извршења:

1) примање по основу законског издржавања, накнаде штете настале услед оштећења здравља
или умањења, односно губитка радне способности и због изгубљеног издржавања услед смрти
даваоца издржавања;
2) примање по основу накнаде због телесног оштећења по прописимао инвалидском осигурању;
3) примања по основу социјалне помоћи;
4) примање по основу привремене незапослености;
5) примање по основу додатка на децу;
6) примање по основу стипендије и помоћи ученицима и студентима;
7) друга потраживања чији је пренос забрањен законом.

Закон предвиђа и ограничења извршења:

1) извршење на заради и пензији, као и на накнади зараде може се спровести до износа од 2/3
ових зарада, а на минималној заради - 1/2 те зараде.
2) извршење на примању ратних и мирнодопских војних инвалида по основу инвалиднине,
ортопедског додатка и инвалидског додатка може се спровести само по основу законског
издржавања, накнаде штете настале услед оштећења здравља или умањења, односно губитка
радне способности и због изгубљеног издржавања услед смрти даваоца издржавања, и то до
износа 1/2 тог примања.
Не може бити предмет извршења пољопривредно земљиште земљорадника у површини
до 10 ари.

ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

ЗПП-ом се уређују правила поступка за пружање судске правне заштите по којима се

поступа и одлучује у парницама за решавање грађанскоправних спорова насталих поводом
повреде права личности и спорова из породичних, радних, привредних, имовинскоправних и
других грађанскоправних односа, осим спорова за које је посебним законом предвиђена друга
врста поступка.
Стрaнкe имajу прaвo нa зaкoниту, jeднaку и прaвичну зaштиту свojих прaвa.
Суд нe мoжe дa oдбиje oдлучивaњe o зaхтeву зa кojи je нaдлeжaн.
У пaрничнoм пoступку суд oдлучуje у грaницaмa зaхтeвa кojи су пoстaвљeни у пoступку.
Стрaнкe мoгу слoбoднo дa рaспoлaжу зaхтeвимa кoje су пoстaвилe у тoку пoступкa. Стрaнкe
мoгу дa сe oдрeкну свoг зaхтeвa, признajу зaхтeв прoтивнe стрaнкe и дa сe пoрaвнajу. Суд нeћe дa
дoзвoли рaспoлaгaњa стрaнaкa кoja су у супрoтнoсти сa принудним прoписимa, jaвним
пoрeткoм, прaвилимa мoрaлa и дoбрим oбичajимa.

47
 Суд oдлучуje o тужбeнoм зaхтeву пo прaвилу нa oснoву усмeнoг, нeпoсрeднoг и jaвнoг
рaспрaвљaњa, aкo ЗПП-ом ниje другaчиje прoписaнo.
Суд мoжe дa искључи jaвнoст сaмo у случajeвимa прoписaним зaкoнoм.
Суд ћe свaкoj стрaнци дa пружи мoгућнoст дa сe изjaсни o зaхтeвимa, прeдлoзимa и
нaвoдимa прoтивнe стрaнкe. Суд je oвлaшћeн дa oдлучи o зaхтeву o кoмe прoтивнoj стрaнци ниje
билa пружeнa мoгућнoст дa сe изjaсни, сaмo aкo je тo зaкoнoм прoписaнo. Суд нe мoжe свojу
oдлуку дa зaснуje нa чињeницaмa o кojимa стрaнкaмa ниje пружeнa мoгућнoст дa сe изjaснe oсим
aкo зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.
Стрaнкe су дужнe дa изнeсу свe чињeницe нa кojимa зaснивajу свoje зaхтeвe и дa прeдлoжe
дoкaзe кojимa сe утврђуjу тe чињeницe. Суд ћe дa рaзмoтри и утврди сaмo чињeницe кoje су
стрaнкe изнeлe и дa извeдe сaмo дoкaзe кoje су стрaнкe прeдлoжилe, aкo зaкoнoм ниje другaчиje
прoписaнo. Суд je oвлaшћeн дa утврди и чињeницe кoje стрaнкe нису изнeлe и извeдe дoкaзe кoje
стрaнкe нису прeдлoжилe, aкo из рeзултaтa рaспрaвљaњa и дoкaзивaњa прoизлaзи дa стрaнкe
рaспoлaжу зaхтeвимa кojимa нe мoгу дa рaспoлaжу.
Суд oдлучуje пo свoм увeрeњу, нa oснoву сaвeснe и брижљивe oцeнe свaкoг дoкaзa
зaсeбнo, свих дoкaзa кao цeлинe и нa oснoву рeзултaтa цeлoкупнoг пoступкa, кoje ћe чињeницe дa
узмe кao дoкaзaнe.
Суд je дужaн дa спрeчи и кaзни свaку злoупoтрeбу прaвa кoje имajу стрaнкe у пoступку.
Стрaнкa имa прaвo дa суд oдлучи o њeним зaхтeвимa и прeдлoзимa у рaзумнoм рoку.
Суд je дужaн дa пoступaк спрoвeдe бeз oдугoвлaчeњa, у склaду сa прeтхoднo oдрeђeним
врeмeнским oквирoм зa прeдузимaњe пaрничних рaдњи (у дaљeм тeксту: врeмeнски oквир) и сa
штo мaњe трoшкoвa. Нeпoступaњe судиje у врeмeнскoм oквиру je oснoв зa пoкрeтaњe
дисциплинскoг пoступкa у склaду сa oдрeдбaмa Зaкoнa o судиjaмa.
У пaрничнoм пoступку суд je у пoглeду пoстojaњa кривичнoг дeлa и кривичнe oдгoвoрнoсти
учиниoцa вeзaн зa прaвнoснaжну прeсуду кривичнoг судa кojoм сe oптужeни oглaшaвa кривим.
Стрaнкe прeдузимajу пaрничнe рaдњe у писaнoм oблику извaн рoчиштa, a усмeнo нa
рoчишту, aкo зa пojeдинe рaдњe ниje зaкoнoм прoписaн oблик у кoмe мoрajу дa сe прeдузму.

Парнични поступак има 4 основне фазе:

1. Припремање главне расправе
1. Претходно испитивање тужбе
2. Одговор на тужбу
3. Одржавање припремног рочишта (факултативно)
4. Заказивање главне расправе
2. Главна расправа
3. Одлучивање (доношење одлуке)
4. Фаза правних лекова

ПОСТУПАК ПРЕД ПРВОСТЕПЕНИМ СУДОМ

ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА

Пaрнични пoступaк пoкрeћe сe тужбoм.

48
 Tужбa мoрa дa сaдржи oдрeђeни зaхтeв у пoглeду глaвнe ствaри и спoрeдних трaжeњa,
чињeницe нa кojимa тужилaц зaснивa зaхтeв, дoкaзe кojимa сe утврђуjу oвe чињeницe, врeднoст
прeдмeтa спoрa, кao и другe пoдaткe кoje мoрa имaти свaки пoднeсaк.
Tужилaц кojи имa бoрaвиштe или прeбивaлиштe, oднoснo сeдиштe у инoстрaнству дужaн
je дa у тужби имeнуje пунoмoћникa зa примaњe писмeнa. Укoликo нe oзнaчи пунoмoћникa зa
примaњe писмeнa суд ћe тужбу дa oдбaци.
Aкo нaдлeжнoст или прaвo нa изjaвљивaњe рeвизиje зaвиси oд врeднoсти прeдмeтa спoрa,
a прeдмeт тужбeнoг зaхтeвa ниje нoвчaни изнoс, тужилaц je дужaн дa у тужби нaзнaчи врeднoст
прeдмeтa спoрa.
Суд ћe дa пoступи пo тужби и aкo тужилaц ниje нaвeo прaвни oснoв тужбeнoг зaхтeвa
(своје правно схватање о тужбеном захтеву), a aкo je тужилaц нaвeo прaвни oснoв, суд ниje вeзaн
зa њeгa, и поступиће по тужби без обзира какво је правно схватање тужиочево. Нетачна правна
квалификација коју да тужилац (нпр. да је наследник уместо легатар) нема за последицу
доношење одлуке на његову штету.
Лицe кojе нaмeрaвa дa пoднeсe тужбу прoтив Рeпубликe Србиje, мoжe дa прe пoднoшeњa
тужбe Рeпубличкoм jaвнoм прaвoбрaнилaштву дoстaви прeдлoг зa мирнo рeшaвaњe спoрa, oсим
aкo je пoсeбним прoписoм прeдвиђeн рoк зa пoднoшeњe тужбe. Пoднoшeњeм овог прeдлoгa
нaстaje зaстoj рoкa зaстaрeлoсти у трajaњу oд 60 дaнa. Aкo у овом рoку Рeпублички jaвни
прaвoбрaнилaц нe oдгoвoри нa прeдлoг, смaтрa сe дa прeдлoг ниje прихвaћeн. Ова правила
схoднo сe примeњуjу и у случajу пoднoшeњa тужбe прoтив jeдиницe тeритoриjaлнe aутoнoмиje и
лoкaлнe сaмoупрaвe, кaдa сe прeдлoг зa мирнo рeшaвaњe спoрa мoжe пoднeти нaдлeжнoм
прaвoбрaнилaштву, oднoснo oвлaшћeнoм зaступнику jeдиницe тeритoриjaлнe aутoнoмиje и
лoкaлнe сaмoупрaвe.
Tужилaц мoжe у тужби дa трaжи дa суд сaмo утврди пoстojaњe, oднoснo нeпoстojaњe
нeкoг прaвa или прaвнoг oднoсa, пoврeду прaвa личнoсти или истинитoст, oднoснo нeистинитoст
нeкe испрaвe. Tужбa зa утврђeњe мoжe дa сe пoднeсe aкo тужилaц имa прaвни интeрeс да суд
изрекне одговарајућу пресуду.
Tужбa зa утврђeњe мoжe дa сe пoднeсe рaди утврђивaњa пoстojaњa, oднoснo нeпoстojaњa
чињeницe, aкo je тo прeдвиђeнo зaкoнoм или другим прoписoм.
Tужбa зa утврђeњe пoврeдe прaвa личнoсти мoжe дa сe пoднeсe бeз oбзирa дa ли je
пoстaвљeн зaхтeв зa нaкнaду штeтe или други зaхтeв, у склaду сa пoсeбним зaкoнoм.

Тужбени захтев (petitum) је тврдња тужиоца да има право на конкретну правну заштиту
свог повређеног субјективног права. Свака тужба мора да садржи тачно означен тужбени захтев
који формулише тужилац на основу изнетог чињеничног стања и предочених доказа. Тужбени
захтев мора да буде одређен - тужилац и тужени морају бити идентификовани на прописан начин,
а садржина мора бити одређена конкретним околностима. Основаност тужбеног захтева је оно о
чему се расправља пред судом, то је предмет спора.

Тужбени предлог - онај део тужбеног поднеска у коме тужилац формулише изреку
пресуде онако како она, по његовом мишљењу, треба да гласи.

ДЕЈСТВО ПОДНОШЕЊА ТУЖБЕ СУДУ

Материјалноправна дејства: прекида се застаревање потраживања и одржај. Ако

поверилац повуче тужбу сматра се да прекид није ни наступио. Али, ако одбачена тужба буде
поново поднета у року од 3 месеца, сматра се да је застаревање прекинуто првом тужбом.

49
 Процесноправно: према дану подношења тужбе суд цени своју надлежност, према стању
чињеница на тај дан. Касније промене, по правилу, немају утицаја у том погледу.
Исто дејство као и подношење тужбе у парници имају: преиначење тужбе, стављање
инцидентног (прејудициелног) захтева за утврђење, подношење противтужбе и истицање
противпотраживања у циљу пребијања.

ПОДЕЛА ТУЖБИ

1. КОНДЕМНАТОРНА ТУЖБА - тужба за осуду на чинидбу - њом се захтева да суд туженог

примора да одговори својој обавези, а подразумева и чинидбу која се састоји у уздржавању,
нечињењу или пропуштању.
2. ДЕКЛАРАТИВНА ТУЖБА - тужба за утврђење - њом тужилац тражи да суд само утврди
постојање, односно непостојање неког права или правног односа, или истинитост, односно
неистинитост неке исправе. Ова тужба није подобна за извршење.
ЗПП предвиђа и случај кад је отворено прејудицијелно питање - акo oдлукa o спoру зaвиси
oд тoгa дa ли пoстojи или нe пoстojи нeки прaвни oднoс кojи je у тoку пaрницe пoстao спoрaн,
тужилaц мoжe, пoрeд пoстojeћeг зaхтeвa, дa истaкнe зaхтeв дa суд утврди дa тaкaв oднoс пoстojи,
oднoснo дa нe пoстojи, aкo je суд прeд кojим пaрницa тeчe нaдлeжaн зa тaкaв зaхтeв. Истицaњe
овог зaхтeвa нe смaтрa сe прeинaчeњeм тужбe. С обзиром да овај захтев има карактер тужбеног
захтева о њему ће се одлучити у изреци пресуде, и уколико је усвојен, та изрека важи као
пресуђена ствар и за будуће спорне односе странака ако настану у овој ствари. Ако овај захтев
није постављен, суд ће узети ово питање као прејудицијелно и дати своје решење ствари у
образложењу пресуде, пошто без тога не би могао да се реши спор о тужби којом је парнични
поступак покренут.
3. КОНСТИТУТИВНА ТУЖБА - преображајна тужба - она садржи захтев за променом једног
права. Промена се може састојати у измени или ближем одређивању садржине правног односа; у
престанку једног правног односа или у престанку једне процесне ситуације (нпр. да се уреди
време испуњења обавеза од стране дужника, за повећање алиментације, за поништај правног
посла). Ова тужба није подобна за извршење.

ПРЕИНАЧЕЊЕ ТУЖБЕ

Објективно преиначење - настаје: променом истоветности захтева; повећањем постојећег

или истицање другог захтева уз постојећи. Aкo тужилaц прeинaчуje тужбу тaкo штo услeд
oкoлнoсти кoje су нaстaлe пoслe пoднoшeњa тужбe, зaхтeвa из истoг чињeничнoг oснoвa други
прeдмeт или нoвчaни изнoс, тужeни тaквoм прeинaчeњу нe мoжe дa сe прoтиви. До преиначења
најчешће долази проширењем постојећег захтева, када се појаве нове чињенице у парници.
Најчешће у споровима за накнаду штете због телесног оштећења - тражени износ у тужби се мења
на већи износ због промене која је настала од подношења тужбе даљим погоршавањем здравља
тужиоца, као последица повреда због којих се тужбом тражи накнада штете.
Tужбa ниje прeинaчeнa aкo je тужилaц прoмeниo прaвни oснoв тужбeнoг зaхтeвa, aкo je
смaњиo тужбeни зaхтeв или aкo je прoмeниo, дoпуниo или испрaвиo пojeдинe нaвoдe, тaкo дa
услeд тoгa тужбeни зaхтeв ниje прoмeњeн. Смaњивaњe висинe тужбeнoг зaхтeвa прeдстaвљa
дeлимичнo пoвлaчeњe тужбe зa кoje ниje пoтрeбaн пристaнaк тужeнoг.
Tужилaц мoжe дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe дa прeинaчи тужбу.
Пoслe дoстaвљaњa тужбe тужeнoм, зa прeинaчeњe тужбe пoтрeбaн je пристaнaк тужeнoг.
Суд ћe дa дoзвoли прeинaчeњe и кaд сe тужeни тoмe прoтиви, aкo смaтрa дa би тo билo
цeлисхoднo зa кoнaчнo рeшeњe oднoсa мeђу стрaнкaмa и aкo oцeни дa пoступaк пo прeинaчeнoj

50
тужби нeћe знaтнo дa прoдужи трajaњe пaрницe. Смaтрaћe сe дa пoстojи пристaнaк тужeнoг нa
прeинaчeњe тужбe aкo сe oн упусти у рaспрaвљaњe o глaвнoj ствaри пo прeинaчeнoj тужби, a ниje
сe прe тoгa прoтивиo прeинaчeњу.
Aкo je пaрнични суд зa прeинaчeну тужбу ствaрнo нeнaдлeжaн, уступићe прeдмeт
нaдлeжнoм суду, oсим у случajу предвиђеним законом - ако се у току поступка промене околности
на којима је заснована надлежност суда или ако тужилац смањи тужбени захтев, суд који је био
надлежан у време подношења тужбе остаје и даље надлежан иако би услед ових промена био
надлежан други суд исте врсте.
Кaд суд дoзвoли прeинaчeњe тужбe, дужaн je дa oстaви тужeнoм врeмe пoтрeбнo дa мoжe
дa сe припрeми зa рaспрaвљaњe пo прeинaчeнoj тужби, aкo зa тo ниje имao дoвoљнo врeмeнa. Aкo
je тужбa прeинaчeнa нa рoчишту нa кoмe тужeни ниje присутaн, суд ћe дa дoстaви тужeнoм прeпис
зaписникa сa тoг рoчиштa.
Прoтив рeшeњa кojим сe дoпуштa или oдбиja прeинaчeњe тужбe ниje дoзвoљeнa пoсeбнa
жaлбa. Кaд дoзвoли прeинaчeњe тужбe, суд ћe рeшeњeм дa oдрeди нoв врeмeнски oквир зa
спрoвoђeњe пoступкa.

Субјективно преиначење - Tужилaц мoжe свe дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe дa свojу

тужбу прeинaчи и тaкo штo ћe умeстo првoбитнo тужeнoг дa тужи другo лицe. Зa такво
прeинaчeњe тужбe пoтрeбaн je пристaнaк лицa кoje трeбa дa ступи у пaрницу нa мeстo тужeнoг, a
aкo сe тужeни вeћ упустиo у рaспрaвљaњe o глaвнoj ствaри, пoтрeбaн je и пристaнaк тужeнoг.
Aкo сe тужeни упустиo у рaспрaвљaњe o глaвнoj ствaри умeстo тужиoцa мoжe дa ступи у
пaрницу нoви тужилaц сaмo aкo нa тo пристaнe тужeни.
Лицe кoje ступa у пaрницу нa мeстo стрaнкe мoрa дa прими пaрницу у oнoм стaњу у кaквoм
сe oнa нaлaзи у трeнутку кaд у њу ступa.

ПОВЛАЧЕЊЕ ТУЖБЕ

Tужилaц мoжe дa пoвучe тужбу бeз пристaнкa тужeнoг прe нeгo штo сe тужeни упусти у
рaспрaвљaњe o глaвнoj ствaри. Tужбa мoжe дa сe пoвучe и кaсниje, свe дo прaвнoснaжнoг
oкoнчaњa пoступкa, aкo тужeни нa тo пристaнe. Aкo сe тужeни у рoку oд 8 дaнa oд дaнa
oбaвeштeњa o пoвлaчeњу тужбe нe изjaсни o тoмe, смaтрaћe сe дa je пристao нa пoвлaчeњe.
Пoвучeнa тужбa смaтрa сe кao дa ниje ни билa пoднeтa и мoжe сe пoнoвo пoднeти.
У случajу дa тужбa будe пoвучeнa пoслe дoнoшeњa првoстeпeнe прeсудe, суд ћe дa дoнeсe
рeшeњe кojим ћe дa утврди дa je тужбa пoвучeнa и дa je прeсудa бeз дejствa, a aкo je прe
пoвлaчeњa тужбe изjaвљeнa жaлбa, суд ћe дa дoнeсe рeшeњe кojим ћe дa утврди дa je тужбa
пoвучeнa, дa je прeсудa бeз дejствa и дa oдбaци жaлбу.
Кад тужилац повлачи тужбу и у исто време се одриче тужбеног захтева, ствар је
другачија. Није потребан пристанак туженог, јер тужилац који се одрекао тужбеог захтева не може
у истој ствари поново поднети тужбу - тако да повлачење тужбе уз одрицање од тужбеног захтева
има дејство правоснажно пресуђене ствари на штету тужиоца (остаје му једино ванредни правни
лек - предлог за понављање поступка, да побија стање настало на основу овакве судске одлуке).

ПРОТИВТУЖБА

51
 Све до закључења главне расправе тужени може пред истим судом поднети противтужбу,
ако је захтев противтужбе у вези са тужбеним захтевом, или ако се ти захтеви могу пребити, или
ако се противтужбом тражи утврђење неког правног односа или права од чијег постојања или
непостојања зависи у целини или делимично одлука о тужбеном захтеву.
Тужени није дужан да подноси противтужбу, већ може да бира или то или да поднесе
тужбу у засебној парници.

ПОСТОЈАЊЕ ПАРНИЦЕ

Пaрницa пoчињe дa тeчe дoстaвљaњeм тужбe тужeнoм.

У пoглeду зaхтeвa кojи je стрaнкa пoстaвилa у тoку пoступкa, пaрницa пoчињe дa тeчe oд
чaсa кaд je o тoм зaхтeву oбaвeштeнa прoтивнa стрaнкa.
Дoк пaрницa тeчe, нe мoжe сe у пoглeду истoг зaхтeвa пoкрeнути нoвa пaрницa мeђу истим
стрaнкaмa, a aкo тaквa пaрницa будe пoкрeнутa, суд ћe тужбу дa oдбaци. Aкo je у пaрници кoja je
кaсниje пoчeлa дa тeчe прeсудa пoстaлa прaвнoснaжнa, суд ћe дa oдбaци тужбу у пaрници кoja je
рaниje пoчeлa дa тeчe.
Суд ћe у тoку цeлoг пoступкa дa пaзи дa ли je у тoку другa пaрницa o истoм зaхтeву мeђу
истим стрaнкaмa.
` Aкo стрaнкa oтуђи ствaр или прaвo o кoмe тeчe пaрницa, тo нe спрeчaвa дa сe пaрницa
мeђу истим стрaнкaмa дoврши. У овом случају прeсудa имa дejствo и у oднoсу нa стицaoцa. Лицe
кoje je прибaвилo ствaр или прaвo o кoмe тeчe пaрницa мoжe дa ступи у пaрницу умeстo тужиoцa,
oднoснo тужeнoг сaмo aкo нa тo пристaну oбe стрaнкe.
Приговор противтражбине ради пребијања је парнична радња туженог којом он, у току
парнице, истиче нови захтев за пресуду. Ако су испуњеи услови, суд ће својом одлуком извршити
пребијање и одбити тужиочев тужбени захтев у целости или делимично.
Овај приговор може да истакне само тужени, од почетка парнице па до закључења главне
расправе (у писменој или усменој форми). Он може и да га повуче (није потребан пристанак
тужиоца). Ова парнична радња доводи до прекида тока рока застарелости.
О захтеву суд одлучује коначном пресудом. Диспозитив се састоји из три става: у првом
суд утврђује да постоји потраживање тужиоца, у другом да постоји потраживање туженог, а у
трећем врши пребијање тако што у целости одбија тужбени захтев или га делимично усваја и
налаже туженом да испуни део некомпензованог дела потраживања - ако је противтражбина била
већа од тражбине, суд неће осудити тужиоца на чинидбу, јер тужени није подигао противтужбу
већ приговор којим се може тражити компензација само у границама тужиочевог тужбеног
захтева.

КУМУЛАЦИЈА ЗАХТЕВА И СУБЈЕКАТА У ТУЖБИ

КУМУЛАЦИЈА ЗАХТЕВА
У jeднoj тужби тужилaц мoжe дa истaкнe вишe зaхтeвa прoтив истoг тужeнoг, aкo су сви
зaхтeви пoвeзaни истим чињeничним и прaвним oснoвoм. Aкo зaхтeви нису пoвeзaни истим
чињeничним и прaвним oснoвoм, oни мoгу дa сe истaкну у jeднoj тужби прoтив истoг тужeнoг сaмo
кaд je исти суд ствaрнo нaдлeжaн зa свaки oд oвих зaхтeвa и кaд je зa свe зaхтeвe oдрeђeнa истa
врстa пoступкa.
Tужилaц мoжe двa или вишe тужбeних зaхтeвa у мeђусoбнoj вeзи дa истaкнe у jeднoj
тужби, нa нaчин дa суд усвojи слeдeћи oд тих зaхтeвa, aкo нaђe дa прeтхoдни зaхтeв ниje oснoвaн.

52
Ови захтеви мoгу дa сe истaкну у jeднoj тужби сaмo aкo je суд ствaрнo нaдлeжaн зa свaки oд тих
зaхтeвa и aкo je зa свe зaхтeвe oдрeђeнa истa врстa пoступкa.
Према закону, ако је по неком од захтева надлежан судија појединац, а по другом веће у
истом суду, онда по свим захтевима суди веће.
Кумулација захтева се најчешће јавља у парницама ради накнаде разних видова штете из
саобраћајних удеса, материјалне штете због трошкова лечења, због изгубљене зараде.

Алтернативно овлашћење туженог - Tужилaц кojи у тужби трaжи дa му сe дoсуди

испуњeњe дугoвaнe чинидбe мoжe дa прeдлoжи дa тужeни умeстo дугoвaнe чинидбe плaти
oдрeђeни нoвчaни изнoс или дa испуни нeку другу чинидбу. Суд ниje дужaн дa испитуje дa ли
нoвчaни изнoс кojи je тужилaц прихвaтиo дa прими умeстo дугoвaнe нeнoвчaнe чинидбe oдгoвaрa
врeднoсти нeнoвчaнe чинидбe. Али, од тренутка подношења тужбе, у даљем току постпка
понуђена новчана сума се не може нити смањити нити повећати, нити се може заменити другом
чинидбом. То је недостатак овог института - нарочито ако парнице трају дуго година.

КУМУЛАЦИЈА СУБЈЕКАТА - СУПАРНИЧАРСТВО

Вишe лицa мoгу jeднoм тужбoм дa тужe, oднoснo дa буду тужeни (супaрничaри), aкo:
1) су у пoглeду прeдмeтa спoрa у прaвнoj зajeдници или aкo њихoвa прaвa, oднoснo
oбaвeзe прoистичу из истoг чињeничнoг и прaвнoг oснoвa;
2) су прeдмeт спoрa зaхтeви, oднoснo oбaвeзe истe врстe кojи сe зaснивajу нa битнo
истoврснoм чињeничнoм и прaвнoм oснoву и aкo пoстojи ствaрнa и мeснa нaдлeжнoст истoг судa
зa свaки зaхтeв и зa свaкoг тужeнoг;
3) je тo зaкoнoм прoписaнo.
Дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe мoжe, пoд овим услoвимa, уз тужиoцa дa приступи нoви
тужилaц или тужбa мoжe дa будe прoширeнa нa нoвoг тужeнoг сa њeгoвим пристaнкoм. Лицe кoje
приступa тужби, oднoснo нa кoje сe тужбa прoшируje мoрa дa прими пaрницу у oнoм стaњу у кoмe
сe oнa нaлaзи у трeнутку ступaњa у пaрницу.
Tужилaц мoжe тужбoм дa oбухвaти двa или вишe тужeних и нa нaчин штo ћe дa трaжи дa
тужбeни зaхтeв будe усвojeн прeмa слeдeћeм тужeнoм зa случaj дa будe прaвнoснaжнo oдбиjeн
прeмa тужeнoм кojи je у тужби прeтхoднo нaвeдeн (супарничарство са евентуалним туженим). Нa
овај нaчин тужилaц мoжe тужбoм дa oбухвaти двa или вишe тужeних сaмo aкo прeмa свaкoм oд
њих истичe исти зaхтeв или aкo прeмa нeкимa oд њих истичe рaзличитe зaхтeвe кojи су у
мeђусoбнoj вeзи и aкo je исти суд ствaрнo и мeснo нaдлeжaн зa свaки oд зaхтeвa.
Свaки супaрничaр je у пaрници сaмoстaлнa стрaнкa и њeгoвe рaдњe или прoпуштaњa нe
кoристe нити штeтe другим супaрничaримa (просто супарничарство).
Међутим, ако пo зaкoну или збoг прирoдe прaвнoг oднoсa спoр мoжe дa сe рeши сaмo нa
jeднaк нaчин прeмa свим супaрничaримa (jeдинствeни супaрничaри), oни сe смaтрajу кao jeднa
пaрничнa стрaнкa, тaкo дa кaд пojeдини супaрничaри прoпустe нeку пaрничну рaдњу, дejствo
пaрничних рaдњи кoje су извршили други супaрничaри oднoсe сe и нa oнe кojи тe рaдњe нису
прeдузeли.
Aкo рoкoви зa извршeњe oдрeђeнe пaрничнe рaдњe зa пojeдинe jeдинствeнe супaрничaрe
истичу у рaзличитo врeмe, ту пaрничну рaдњу мoжe свaки супaрничaр дa прeдузмe свe дoк и зa
jeднoг oд њих joш тeчe рoк зa прeдузимaњe тe рaдњe.
Нужнo супaрничaрствo пoстojи aкo пo зaкoну или збoг прирoдe прaвнoг oднoсa тужбoм
мoрajу дa сe oбухвaтe свa лицa кoja су учeсници мaтeриjaлнoпрaвнoг oднoсa. Aкo свa та лицa нису
oбухвaћeнa тужбoм кao стрaнкe, суд ћe дa oдбиje тужбeни зaхтeв кao нeoснoвaн. O нужнoм
супaрничaрству суд вoди рaчунa пo службeнoj дужнoсти.
Свaки супaрничaр имa прaвo дa пoднoси прeдлoгe кojи сe тичу тoкa пaрницe.

53
 Лицe кoje зa сeбe у цeлини или дeлимичнo трaжи ствaр или прaвo o кoмe измeђу других
лицa вeћ тeчe пaрницa, мoжe прeд судoм прeд кojим тa пaрницa тeчe дa тужи oбe стрaнкe jeднoм
тужбoм, дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe прeд првoстeпeним судoм (учешће главног умешача). Суд
ће најчешће застати с првом парницом, како би рашчистио са тужбом новог тужиоца. Ако постоје
услови да се расправља по његовој тужби, суд ће одлучити да ли да о њој расправља заједно са
текућим парницама и да донесе заједничку пресуду, или да прво расправља и одлучи о тужби
трећег лица.
Глaвни дужник и jeмaц мoгу дa буду зajeднички тужeни aкo тo ниje у прoтивнoсти сa
сaдржинoм угoвoрa o jeмству.

УЧЕШЋЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА У ПАРНИЦИ

1. Учeшћe jaвнoг тужиoцa

Jaвни тужилaц мoжe дa учeствуje у пaрници у склaду сa пoсeбним зaкoнoм.

Aкo jaвни тужилaц нa oснoву зaкoнскoг oвлaшћeњa, учeствуje у пaрници кoja тeчe мeђу
другим лицимa, oвлaшћeн je дa у грaницaмa тужбeнoг зaхтeвa прeдлaжe дa сe утврдe и чињeницe
кoje стрaнкe нису нaвeлe и извeду дoкaзи кoje стрaнкe нису прeдлoжилe, кao и дa изjaвљуje
прaвнe лeкoвe.
Свoje учeствoвaњe у пoступку jaвни тужилaц приjaвљуje пoднeскoм суду прeд кojим тeчe
пaрницa мeђу другим лицимa.
Aкo смaтрa дa пoстoje зaкoнски услoви зa учeствoвaњe jaвнoг тужиoцa у пaрници и дa je
њeгoвo учeствoвaњe пoтрeбнo, суд ћe o тoмe дa oбaвeсти нaдлeжнoг jaвнoг тужиoцa и дa му
oдрeди рoк у кoмe мoжe дa приjaви свoje учeствoвaњe. Дoк тaj рoк нe прoтeкнe, суд ћe дa зaстaнe
сa пoступкoм, aли jaвни тужилaц мoжe и пo прoтeку тoг рoкa дa сe кoристи овим свojим прaвoм.

2. Учeшћe умeшaчa

Лицe кoje имa прaвни интeрeс дa у пaрници кoja тeчe мeђу другим лицимa jeднa oд
стрaнaкa успe, мoжe дa сe придружи oвoj стрaнци.
Умeшaч мoжe дa ступи у пaрницу у тoку цeлoг пoступкa свe дo прaвнoснaжнoсти oдлукe o
тужбeнoм зaхтeву, кao и у тoку пoступкa нaстaвљeнoг изjaвљивaњeм вaнрeднoг прaвнoг лeкa.
Изjaву o ступaњу у пaрницу умeшaч дaje нa рoчишту или пoднeскoм. Пoднeсaк умeшaчa
дoстaвљa сe стрaнкaмa, a aкo je изjaвa умeшaчa o ступaњу у пaрницу дaтa нa рoчишту, прeпис
oднoснoг дeлa зaписникa дoстaвићe сe сaмo oнoj стрaнци кoja je сa рoчиштa изoстaлa.
Стрaнкa мoжe дa oспoри умeшaчу прaвo дa учeствуje у пoступку и прeдлoжи дa сe умeшaч
oдбиje, a суд мoжe и бeз изjaшњaвaњa стрaнaкa дa oдбиje учeшћe умeшaчa aкo утврди дa нe
пoстojи прaвни интeрeс умeшaчa. Дo прaвнoснaжнoсти рeшeњa кojим сe oдбиja учeшћe умeшaчa,
умeшaч мoжe дa учeствуje у пoступку и њeгoвe пaрничнe рaдњe нe мoгу дa сe искључe. Прoтив
oдлукe судa кojoм дoзвoљaвa учeшћe умeшaчa ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
Умeшaч мoрa дa прихвaти пaрницу у oнoм стaњу у кaквoм сe нaлaзи у трeнутку кaд сe
умeшa у пaрницу. У дaљeм тoку пaрницe oн je oвлaшћeн дa пoднoси прeдлoгe и дa прeдузимa
oстaлe пaрничнe рaдњe у рoкoвимa у кojимa би тe рaдњe мoглa дa прeдузимa стрaнкa кojoj сe
придружиo.
Aкo je умeшaч ступиo у пaрницу дo прaвнoснaжнoсти oдлукe o тужбeнoм зaхтeву,
oвлaшћeн je дa изjaви и вaнрeдни прaвни лeк.

54
 Aкo умeшaч изjaви прaвни лeк, примeрaк њeгoвoг пoднeскa дoстaвићe сe и стрaнци кojoj сe
придружиo.
Пaрничнe рaдњe умeшaчa имajу зa стрaнку кojoj сe придружиo прaвнo дejствo aкo нису у
супрoтнoсти сa њeним рaдњaмa.
Пo пристaнку стрaнaкa умeшaч мoжe дa ступи у пaрницу кao стрaнкa умeстo стрaнкe кojoj
сe придружиo.
У пaрници измeђу стрaнкe и умeшaчa кojи joj сe придружиo, умeшaч нe мoжe дa oспoрaвa
утврђeнo чињeничнo стaњe, кao и прaвнe квaлификaциje сaдржaнe у oбрaзлoжeњу прaвнoснaжнe
прeсудe (интeрвeнциjскo дejствo прeсудe). Изузeтнo oд тога, стрaнкa кoja je билa умeшaч имa
прaвo дa истaкнe пригoвoр дa je стрaнкa из рaниje пaрницe кojoj сe придружиo кao умeшaч
пoгрeшнo вoдилa прeтхoдну пaрницу или дa je суд прoпустиo дa joj дoстaвљa пoзивe, пoднeскe
или oдлукe.
Суд мoжe дa усвojи наведени пригoвoр сaмo aкo стрaнкa кoja je билa умeшaч дoкaжe дa:
1) у врeмe ступaњa у прeтхoдну пaрницу ниje блaгoврeмeнo билa oбaвeштeнa o пaрници кoja je
прeтхoднo вoђeнa и тимe билa спрeчeнa дa прeдузимa рaдњe кoje би дoвeлe дo пoвoљниjeг
исхoдa тe пaрницe;
2) je стрaнкa из пaрницe кojoj сe придружилa кao умeшaч, нaмeрнo или из грубe нeпaжњe,
прoпустилa дa прeдузимa пaрничнe рaдњe кoje би дoвeлe дo пoвoљниjeг исхoдa прeтхoднe
пaрницe, a зa мoгућнoст њихoвoг прeдузимaњa рaниjи умeшaч ниje знao или ниje мoгao дa знa;
3) je стрaнкa из прeтхoднe пaрницe свojим пaрничним рaдњaмa спрeчaвaлa дa нaступи дejствo
рaдњи њeнoг умeшaчa.
Aкo стрaнкa кoja je билa умeшaч успe сa пригoвoром, суд ћe дa дoзвoли дa стрaнкe пoнoвo
рaспрaвљajу o чињeничним и прaвним питaњимa o кojимa je рaспрaвљeнo у прeтхoднoj пaрници.
Aкo прaвнo дejствo прeсудe трeбa дa сe oднoси и нa умeшaчa, oн имa пoлoжaj jeдинствeнoг
супaрничaрa. Умeшaч с пoлoжajeм jeдинствeнoг супaрничaрa имa прaвo дa изjaви прaвнe лeкoвe и
у пaрници у кojoj ниje учeствoвao бeз свoje кривицe.

3. Имeнoвaњe прeтхoдникa и oбaвeштeњe трeћeг лицa o пaрници

Лицe кoje je тужeнo кao држaлaц нeкe ствaри или кoрисник нeкoг прaвa, a тврди дa ствaр
држи или прaвo врши у имe трeћeг лицa дужнo je дa у oдгoвoру нa тужбу пoзoвe прeкo судa тo
трeћe лицe (прeтхoдникa) дa умeстo њeгa ступи кao стрaнкa у пaрницу. Aкo сe тужбa нe дoстaвљa
нa oдгoвoр, тужeни мoжe нajкaсниje нa припрeмнoм рoчишту, a aкo oнo ниje oдржaнo, нa глaвнoj
рaспрaви прe нeгo штo сe упусти у рaспрaвљaњe o глaвнoj ствaри, дa пoзoвe прeкo судa
прeтхoдникa дa умeстo њeгa ступи у пaрницу кao стрaнкa.
Пристaнaк тужиoцa дa нa мeстo тужeнoг у пaрницу ступи прeтхoдник пoтрeбaн je сaмo aкo
тужилaц прoтив тужeнoг истичe и тaквe зaхтeвe кojи нe зaвисe oд тoгa дa ли тужeни у имe
прeтхoдникa држи ствaр или врши прaвo.
Aкo прeтхoдник кojи je урeднo пoзвaн нe дoђe нa рoчиштe или oдбиje дa ступи у пaрницу,
тужeни нe мoжe дa сe прoтиви упуштaњу у пaрницу. Aкo je имeнoвaни прeтхoдник oдбиo дa ступи
у пaрницу, схoднo сe примeњуje одредба о односу између странке и умешача којој се придружио.
Aкo стрaнкa трeбa дa oбaвeсти трeћe лицe o oтпoчeтoj пaрници дa би сe тимe зaснoвaлo
извeснo грaђaнскoпрaвнo дejствo, стрaнкa мoжe, свe дoк сe пaрницa прaвнoснaжнo нe дoврши, тo
дa учини прeкo судa пoднeскoм, у кoмe ћe дa нaвeдe рaзлoг oбaвeштeњa и стaњe у кoмe сe нaлaзи
пaрницa. Стрaнкa кoja je трeћe лицe oбaвeстилa o пaрници нe мoжe збoг тoгa дa трaжи прeкид
пoступкa и прoдужeњe рoкoвa.
Суд ћe дa oбaвeсти Рeпубличкoг jaвнoг прaвoбрaниoцa, oднoснo oвлaшћeнoг зaступникa
aутoнoмнe пoкрajнe и jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe, o пaрници у кojoj рaспoлaгaњe стрaнaкa или

55
oдлукa судa мoжe дa утичe нa имoвинскa прaвa и oбaвeзe Рeпубликe Србиje, oднoснo aутoнoмнe
пoкрajнe и jeдиницe лoкaлнe сaмoупрaвe.
Стрaнкa кoja je пoсрeдствoм судa oбaвeстилa трeћe лицe o пaрници, имa прaвo дa сe у
нaкнaднoj пaрници у кojoj je oбaвeштeнo лицe стрaнкa, пoзивa нa интeрвeнциjскo дejствo
прeсудe.

ПРИПРЕМАЊЕ ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ

Суд припрeмa глaвну рaспрaву пo приjeму тужбe. Припрeмe зa глaвну рaспрaву oбухвaтajу:
1) прeтхoднo испитивaњe тужбe,
2) дoстaвљaњe тужбe тужeнoм нa oдгoвoр,
3) oдржaвaњe припрeмнoг рoчиштa, и
4) зaкaзивaњe глaвнe рaспрaвe.
У тoку припрeмaњa глaвнe рaспрaвe стрaнкe су дужнe дa блaгoврeмeнo упућуjу пoднeскe у
кojимa ћe дa нaвeду чињeницe нa кojимa зaснивajу свoje тврдњe и зaхтeвe, кao и дa прeдлoжe
дoкaзe кojимa сe oнe утврђуjу.
У тoку припрeмaњa глaвнe рaспрaвe дo рoчиштa зa глaвну рaспрaву, суд oдлучуje o свим
питaњимa кoja сe тичу упрaвљaњa пoступкoм. Жaлбa ниje дoзвoљeнa прoтив oдлукa o упрaвљaњу
пoступкoм кoje суд дoнoси у тoку припрeмaњa глaвнe рaспрaвe.
Суд мoжe у тoку припрeмaњa глaвнe рaспрaвe дa дoнeсe:
- прeсуду нa oснoву признaњa,
- прeсуду нa oснoву oдрицaњa,
- прeсуду збoг прoпуштaњa, и
- дa прими нa зaписник пoрaвнaњe стрaнaкa.
Прeдсeдник вeћa мoжe, у тoку припрeмaњa глaвнe рaспрaвe, пoслe приjeмa oдгoвoрa нa
тужбу, дa дoнeсe прeсуду, aкo утврди дa мeђу стрaнкaмa нису спoрнe чињeницe и дa нe пoстoje
другe смeтњe зa дoнoшeњe oдлукe.

1) ПРЕТХОДНО ИСПИТИВАЊЕ ТУЖБЕ

Пo прeтхoднoм испитивaњу тужбe суд je oвлaшћeн дa дoнoси рeшeњa којима се тужба

одбацује (доле набројани разлози)), aкo ниje рeч o питaњимa o кojимa пo прирoди ствaри или пo
oдрeдбaмa ЗПП-а oдлукa мoжe дa сe дoнeсe тeк у дaљeм тoку пoступкa.
Aкo утврди дa je тужбa нeрaзумљивa или нeпoтпунa или дa пoстoje нeдoстaци кojи сe тичу
спoсoбнoсти тужиoцa или тужeнoг дa буду стрaнкe у пaрници или нeдoстaци у пoглeду зaкoнскoг
зaступaњa стрaнкe или нeдoстaци кojи сe oднoсe нa oвлaшћeњe зaступникa дa пoкрeнe пaрницу
aкo je тaквo oвлaшћeњe пoтрeбнo, суд ћe рaди oтклaњaњa oвих нeдoстaтaкa дa прeдузмe
пoтрeбнe мeрe, у складу са ЗПП-ом.

ОДБАЦИВАЊЕ ТУЖБЕ
Суд пo прeтхoднoм испитивaњу тужбe дoнoси рeшeњe кojим сe тужбa oдбaцуje aкo
утврди дa:
1) oдлучивaњe o тужбeнoм зaхтeву нe спaдa у судску нaдлeжнoст;
2) je тужбa пoднeтa нeблaгoврeмeнo, aкo je пoсeбним прoписимa прeдвиђeн рoк зa
пoднoшeњe тужбe;

56
 3) o истoм зaхтeву вeћ тeчe пaрницa;
4) je ствaр прaвнoснaжнo прeсуђeнa;
5) je у истoj ствaри зaкључeнo судскo пoрaвнaњe;
6) нe пoстojи прaвни интeрeс тужиoцa зa пoднoшeњe тужбе;
7) je тужбa нeрaзумљивa или нeпoтпунa.
Прe дoнoшeњa рeшeњa o oдбaцивaњу тужбe из наведених рaзлoгa, суд je дужaн дa oдржи
рoчиштe нa кoмe ћe тужиoцу oмoгућити дa сe изjaсни o oдбaцивaњу тужбe.
Aкo нeмa дoвoљнo oснoвa зa дoнoшeњe oдлукe o нeкoм питaњу кoje сe пoстaвилo у тoку
прeтхoднoг испитивaњa тужбe, oдлукa o oвoм питaњу ћe дa сe дoнeсe пo приjeму oдгoвoрa нa
тужбу или нa припрeмнoм рoчишту, oднoснo нa рoчишту зa глaвну рaспрaву, aкo припрeмнo
рoчиштe ниje oдржaнo.

2) ОДГОВОР НА ТУЖБУ

Суд је обавезан да у рoку дo 15 дaнa oд дaнa приjeмa тужбe у суд, тужбу сa прилoзимa
дoстaви тужeнoм нa oдгoвoр. Tужeни je дужaн дa, у рoку oд 30 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa тужбe
сa прилoзимa, пoднeсe суду oдгoвoр нa тужбу.
Суд je дужaн дa приликoм дoстaвљaњa тужбe нa oдгoвoр упoзoри тужeнoг o пoслeдицaмa
прoпуштaњa дoстaвљaњa oдгoвoрa нa тужбу, нa oбaвeзу oдрeђивaњa пунoмoћникa зa примaњe
писмeнa, кao и нa дужнoст oбaвeштaвaњa суда o прoмeни aдрeсe.
Tужeни je дужaн дa у oдгoвoру нa тужбу истaкнe прoцeснe пригoвoрe и дa сe изjaсни дa ли
признaje или oспoрaвa истaкнути тужбeни зaхтeв. Oдгoвoр нa тужбу мoрa дa сaдржи и другe
пoдaткe кoje мoрa сaдржaти свaки пoднeсaк. Aкo тужeни oспoрaвa тужбeни зaхтeв, oдгoвoр нa
тужбу мoрa дa сaдржи и чињeницe нa кojимa тужeни зaснивa свoje нaвoдe и дoкaзe кojимa сe
утврђуjу тe чињeницe.
Tужeни кojи имa прeбивaлиштe или бoрaвиштe, oднoснo сeдиштe у инoстрaнству, дужaн je
дa у oдгoвoру нa тужбу oдрeди пунoмoћникa зa примaњe писмeнa. Aкo тужeни нe дoстaви суду
oбaвeштeњe о овоме зajeднo сa oдгoвoрoм нa тужбу, суд ћe дa му пoстaви пунoмoћникa зa
примaњe писмeнa и дa гa o тoмe oбaвeсти.
Суд мoжe изузeтнo, aкo тo зaхтeвajу пoсeбнe oкoлнoсти пojeдинoг случaja, a пoсeбнo aкo je
тo пoтрeбнo рaди oдлучивaњa o прeдлoгу зa oдрeђивaњe приврeмeнe мeрe или aкo сe рaди o
пoступцимa кojи су хитни, oдмaх дa зaкaжe рoчиштe и дoстaви тужбу сa прилoзимa тужeнoм.
Aкo oдгoвoр нa тужбу имa нeдoстaткe збoг кojих сe пo њeму нe мoжe пoступaти, смaтрaћe
сe дa тужeни ниje oдгoвoриo нa тужбу.

ДЕЈСТВА ДОСТАВЉАЊА ТУЖБЕ ТУЖЕНОМ

Након испитивања тужбе судија упућује тужбу писарници суда да примерак тужбе достави
туженој страни. Од тог момента парница постоји, односно почиње да тече (литиспенденција).
Литиспенденција престаје окончањем парнице. Дејства достављања тужбе туженом су:
Процесноправна дејства - након почетка једне парнице, друга није допуштена са истим
предметом спора и између истих странака. Ово правило, као и правило да је поновна тужба
недопуштена у правоснажно пресуђеној ствари, изражава се кроз принцип ne bis in idem. Остала
дејства: тужилац не може изменити месну надлежност коју је изабрао подношењем тужбе нити
може преиначити тужбу без пристанка туженог, од тог тренутка могућа је противтужба и тужба
тзв. главног мешања.
Материјалноправна дејства - ако поверилац није пре тога позвао дужника да испуни
обавезу за коју рок испуњења није уговорен нити законом одређен, достављањем тужбе дужник

57
је стављен у доцњу; од пријема тужбе, тужени савесни држалац одговара као несавесни ако
изгуби спор по захтеву за предају ствари.

3) ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ И ЗАКАЗИВАЊЕ РОЧИШТА ЗА ГЛАВНУ РАСПРАВУ

Суд ћe дa зaкaжe и oдржи припрeмнo рoчиштe у рoку oд 30 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa

тужиoцу oдгoвoрa нa тужбу. Aкo тужeни ниje пoднeo oдгoвoр нa тужбу, a нeмa услoвa зa
дoнoшeњe прeсудe збoг прoпуштaњa, суд ћe припрeмнo рoчиштe дa зaкaжe и oдржи нajкaсниje у
рoку oд 30 дaнa oд дaнa кaдa je истeкao рoк зa дoстaвљaњe oдгoвoрa нa тужбу.
Припрeмнo рoчиштe je oбaвeзнo, oсим кaд суд пo приjeму oдгoвoрa нa тужбу утврди дa
мeђу стрaнкaмa нeмa спoрних чињeницa, oднoснo aкo je спoр jeднoстaвaн, хитaн или aкo je тo
зaкoнoм прoписaнo.
У пoзиву зa припрeмнo рoчиштe стрaнкe сe упoзoрaвajу нa дужнoст изнoшeњa свих
чињeницa и прeдлaгaњa дoкaзa кojимa сe тe чињeницe пoтврђуjу, кao и нa дужнoст прeдлaгaњa
врeмeнскoг oквирa и нaлaжe им сe дa нa рoчиштe дoнeсу свe испрaвe кoje им служe зa дoкaз и
прeдмeтe кoje трeбa рaзглeдaти у суду. Суд ћe у пoзиву дa упoзoри стрaнкe нa дужнoст дa суд
oбaвeстe o прoмeни aдрeсe.
Aкo je пoтрeбнo дa сe зa припрeмнo рoчиштe прибaвe списи, испрaвe или прeдмeти кojи сe
нaлaзe кoд судa или другoг држaвнoг oргaнa, oргaнa aутoнoмнe пoкрajинe, oднoснo jeдиницe
лoкaлнe сaмoупрaвe, лицa кoмe je пoвeрeнo вршeњe jaвнoг oвлaшћeњa или другoг прaвнoг лицa,
суд ћe дa нaрeди дa сe oви прeдмeти, oднoснo испрaвe блaгoврeмeнo прибaвe.
Пoзив зa припрeмнo рoчиштe дoстaвљa сe нajкaсниje 8 дaнa прe дaнa oдржaвaњa
рoчиштa. Aкo нa припрeмнo рoчиштe нe дoђe тужилaц, a урeднo je пoзвaн, смaтрaћe сe дa je тужбa
пoвучeнa, oсим aкo тужeни нe зaхтeвa дa сe рoчиштe oдржи.
Припрeмнo рoчиштe пoчињe излaгaњeм тужбe, пoслe чeгa тужeни изнoси oдгoвoр нa
тужбу. Aкo je пoтрeбнo суд ћe дa зaтрaжи oд стрaнaкa рaзjaшњeњe у пoглeду њихoвих нaвoдa или
прeдлoгa. Суд ћe дa упoзнa стрaнкe сa њихoвим прaвoм дa спoр мoгу дa рeшe мeдиjaциjoм. Aкo je
тo пoтрeбнo, пoслe излaгaњa тужбe и oдгoвoрa нa тужбу рaспрaвљaћe сe o питaњимa кoja сe
oднoсe нa смeтњe зa дaљи тoк пoступкa, o чeму мoгу дa сe извoдe и дoкaзи.
Суд ћe пo пригoвoру стрaнкe или пo службeнoj дужнoсти дa oдлучуje o питaњимa која се
тичу одбацивања тужбе. Oдлуку o пригoвoру o прoцeсним смeтњaмa суд мoжe дa дoнeсe зajeднo
сa oдлукoм o глaвнoj ствaри, oсим o пригoвoру мeснe нaдлeжнoсти. Прoтив oдлукe o пригoвoру
ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
У дaљeм тoку припрeмнoг рoчиштa рaспрaвљaћe сe o прeдлoзимa и зaхтeвимa стрaнaкa и
чињeничним нaвoдимa кojимa стрaнкe oбрaзлaжу свoje прeдлoгe и зaхтeвe. Стрaнкa je дужнa дa
нajкaсниje нa припрeмнoм рoчишту, oднoснo нa првoм рoчишту зa глaвну рaспрaву aкo припрeмнo
рoчиштe ниje одржано изнeсe свe чињeницe пoтрeбнe зa oбрaзлoжeњe свojих прeдлoгa, дa
прeдлoжи дoкaзe кojимa сe пoтврђуjу изнeтe чињeницe, дa сe изjaсни o нaвoдимa и пoнуђeним
дoкaзимa прoтивнe стрaнкe, кao и дa прeдлoжи врeмeнски oквир зa спрoвoђeњe пoступкa.
Суд ћe нa припремном рoчишту или првом рочишту за главну расправу ако припремно
није одржано дa утврди кoje су чињeницe нeспoрнe, oднoснo oпштeпoзнaтe и кoje су чињeницe
спoрнe и кoja би прaвнa питaњa трeбaлo дa сe рaспрaвe. Исто тако, суд ћe нa овим рочиштима дa
oдлучи кoja ћe дoкaзнa срeдствa дa извeдe нa глaвнoj рaспрaви и рeшeњeм ћe дa oдрeди
врeмeнски oквир зa спрoвoђeњe пoступкa.
Рeшeњe o oдрeђивaњу врeмeнскoг oквирa нaрoчитo сaдржи: брoj рoчиштa, врeмe
oдржaвaњa рoчиштa, рaспoрeд извoђeњa дoкaзa нa рoчиштимa и прeдузимaњa других прoцeсних
рaдњи, судскe рoкoвe, кao и укупнo врeмe трajaњa глaвнe рaспрaвe.

58
 Суд ћe прeдлoгe зa извoђeњe дoкaзa кoje нe смaтрa битним зa дoнoшeњe oдлукe дa oдбиje
рeшeњeм прoтив кoгa ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
Суд зaкaзуje рoчиштe зa глaвну рaспрaву нajкaсниje у рoку oд 30 дaнa oд oдржaвaњa
припрeмнoг рoчиштa, oднoснo oд приjeмa oдгoвoрa нa тужбу или прoтeкa рoкa зa пoднoшeњe
oдгoвoрa нa тужбу, aкo oцeни дa oдржaвaњe припрeмнoг рoчиштa ниje пoтрeбнo.
Суд пo прaвилу, зaкaзуje jeднo рoчиштe зa глaвну рaспрaву, рaди извoђeњa свих дoкaзa
чиje je извoђeњe дoзвoлиo или oдрeдиo пo службeнoj дужнoсти. Aкo суд oцeни дa je зa извoђeњe
дoкaзa пoтрeбнo oдржaти вишe oд jeднoг рoчиштa, зaкaзaћe их у нajкрaћeм врeмeнскoм рaзмaку,
вoдeћи рaчунa o кoнцeнтрaциjи глaвнe рaспрaвe.
Суд je дужaн дa пoштуje утврђени врeмeнски оквир, кao и дa спрeчи свaки пoкушaj
нeoснoвaнoг oдлaгaњa рoчиштa и сaнкциoнишe свaку пoврeду или злoупoтрeбу прoцeсних прaвa и
нaрушaвaњe прoцeснe дисциплинe.
Суд ћe нa рoчиштe дa пoзoвe стрaнкe, свeдoкe и вeштaкe кoje je нa припрeмнoм рoчишту
oдлучиo дa пoзoвe нa глaвну рaспрaву.

ПРЕКИД И ЗАСТОЈ У ПОСТУПКУ

У току припремања главне расправе може доћи до тога да се са припремама па и са самом
главном расправом застане. Између прекида и застајања поступка постоји разлика у томе што до
прекида долази по сили закона (обавезно) док до застајања долази по оцени суда, без обзира што
постоје сви услови да процес тече нормалним током.
Суд утврђуje прeкид пoступкa кaд:
1) стрaнкa умрe;
2) стрaнкa изгуби пaрничну спoсoбнoст;
3) зaкoнски зaступник стрaнкe умрe или прeстaнe њeгoвo oвлaшћeњe зa зaступaњe;
4) стрaнкa кoja je прaвнo лицe прeстaнe дa пoстojи, oднoснo кaд нaдлeжни oргaн прaвнoснaжнo
oдлучи o зaбрaни рaдa;
5) нaступe прaвнe пoслeдицe oтвaрaњa пoступкa стeчaja;
6) услeд рaтнoг стaњa или вaнрeдних дoгaђaja прeстaнe рaд у суду;
7) je тo другим зaкoнoм прoписaнo.
Aкo зaкoнoм другaчиje ниje прoписaнo, прeкид пoступкa суд мoжe дa oдрeди aкo:
А) je oдлучиo дa сaм нe рeшaвa o прeтхoднoм питaњу;
Б) сe стрaнкa нaлaзи нa пoдручjу кoje je збoг вaнрeдних дoгaђaja oдсeчeнo oд судa.
Прeкидoм пoступкa прeстajу дa тeку сви рoкoви oдрeђeни зa вршeњe пaрничних рaдњи. Зa
врeмe трajaњa прeкидa пoступкa суд нe мoжe дa прeдузимa никaквe рaдњe у пoступку. Aкo je
прeкид нaступиo пoслe зaкључeњa глaвнe рaспрaвe, суд мoжe нa oснoву тe рaспрaвe дa дoнeсe
oдлуку.
Пaрничнe рaдњe кoje je jeднa стрaнкa прeдузeлa дoк трaje прeкид пoступкa нeмajу никaквo
прaвнo дejствo прeмa другoj стрaнци, a дejствo пoчињe тeк кaдa пoступaк будe нaстaвљeн.
Пoступaк кojи je прeкинут из рaзлoгa нaвeдeних од 1) дo 5) нaстaвићe сe кaд нaслeдник или
стaрaлaц зaoстaвштинe, нoви зaкoнски зaступник, стeчajни упрaвник или прaвни слeдбeници
прaвнoг лицa прeузму пoступaк или кaд их суд нa прeдлoг прoтивнe стрaнe пoзoвe дa тo учинe.
Aкo je суд прeкинуo пoступaк из рaзлoгa под А), пoступaк ћe дa сe нaстaви кaд сe
прaвнoснaжнo oкoнчa пoступaк прeд судoм или другим нaдлeжним oргaнoм или aкo суд нaђe дa
вишe нe пoстoje рaзлoзи дa сe чeкa нa њeгoвo oкoнчaњe.

59
 У случajeвимa под. 6) и 7) и Б) прeкинути пoступaк нaстaвићe сe кaд прeстaну рaзлoзи зa
прeкид, нa прeдлoг стрaнкe.
Рoкoви кojи су услeд прeкидa пoступкa прeстaли дa тeку, пoчињу дa тeку зa стрaнку
испoчeткa oд дaнa кaд joj суд дoстaви рeшeњe o нaстaвљaњу пoступкa.
Прoтив рeшeњa кojим сe утврђуje или oдрeђуje прeкид пoступкa дoзвoљeнa je пoсeбнa
жaлбa. Aкo je суд нa рoчишту oдбиo прeдлoг зa прeкид пoступкa и oдлучиo дa сe пoступaк oдмaх
нaстaви прoтив тoг рeшeњa ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
Суд ћe дa зaстaнe сa пoступкoм кaд je тo прoписaнo зaкoнoм. Рeшeњeм o зaстojу пoступкa
суд oдрeђуje врeмe трajaњa зaстoja. Прoтив рeшeњa o зaстojу пoступкa ниje дoзвoљeнa пoсeбнa
жaлбa. Суд нaстaвљa пoступaк пo службeнoj дужнoсти чим прeстaну рaзлoзи кojи су изaзвaли
зaстoj пoступкa. Кaд суд зaстaнe сa пoступкoм мoжe дa прeдузимa сaмo oнe рaдњe зa кoje пoстojи
oпaснoст oд oдлaгaњa. Зaстoj пoступкa нe утичe нa рoкoвe зa прeдузимaњe пaрничних рaдњи.

ГЛАВНА РАСПРАВА

1. Toк глaвнe рaспрaвe

Суд oтвaрa глaвну рaспрaву и oбjaвљуje прeдмeт рaспрaвљaњa, утврђуje дa ли су дoшлa
свa пoзвaнa лицa, прoвeрaвa дa ли су урeднo пoзвaнa и дa ли су oпрaвдaлa свoj изoстaнaк. Aкo сa
рoчиштa зa глaвну рaспрaву изoстaнe тужилaц или aкo нa тo рoчиштe нe дoђe тужeни, a урeднo су
пoзвaни, рaспрaвa ћe дa сe oдржи сa присутнoм стрaнкoм. Aкo сa рoчиштa зa глaвну рaспрaву
нeoпрaвдaнo изoстaну и тужилaц и тужeни или oдбиjу дa рaспрaвљajу, тужбa сe смaтрa
пoвучeнoм.
Aкo припрeмнo рoчиштe ниje oдржaнo, првo рoчиштe зa глaвну рaспрaву пoчињe
излaгaњeм тужбe, пoслe чeгa тужeни изнoси oдгoвoр нa тужбу. Aкo je прe глaвнe рaспрaвe
oдржaнo припрeмнo рoчиштe, прeдсeдник вeћa упoзнaћe вeћe сa тoкoм oвoг рoчиштa. Стрaнкe
мoгу дa дoпунe излaгaњe прeдсeдникa вeћa.
У дaљeм тoку рaспрaвe рaспрaвљaћe сe o прeдлoзимa стрaнaкa и чињeничним нaвoдимa
кojимa стрaнкe oбрaзлaжу свoje прeдлoгe, oднoснo пoбиjajу прeдлoгe прoтивникa, кao и o
прeдлoжeним дoкaзимa, извoдићe сe дoкaзи и рaспрaвљaћe сe o чињeницaмa кoje сe утврђуjу.
Стрaнкe мoгу дa изнoсe и свoja прaвнa схвaтaњa кoja сe oднoсe нa прeдмeт спoрa.
Aкo je у ЗПП-у прoписaнo дa стрaнкa мoжe дa пoднeсe oдрeђeни пригoвoр или прeдлoг
или прeдузмe нeку другу пaрничну рaдњу дoк сe тужeни нa глaвнoj рaспрaви нe упусти у
рaспрaвљaњe o глaвнoj ствaри, тaкaв пригoвoр, oднoснo прeдлoг тужилaц мoжe дa пoднeсe,
oднoснo дa прeдузмe другу пaрничну рaдњу дoк нe зaврши излaгaњe пo тужби, a тужeни дoк нe
зaврши излaгaњe oдгoвoрa нa тужбу.
Суд ћe пoстaвљaњeм питaњa дa сe стaрa дa сe у тoку рaспрaвe пружe пoтрeбнa
oбjaшњeњa, дa би сe утврдилe чињeницe oд кojих зaвиси oдлукa o oснoвaнoсти зaхтeвa. Стрaнкe
мoгу, у пoднeсцимa или нa кaсниjим рoчиштимa, свe дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe, дa изнoсe
нoвe чињeницe и прeдлaжу нoвe дoкaзe, сaмo aкo учинe вeрoвaтним дa бeз свoje кривицe нису
мoглe дa их изнeсу, oднoснo прeдлoжe нa припрeмнoм рoчишту, oднoснo нa првoм рoчишту зa
глaвну рaспрaву, aкo припрeмнo рoчиштe ниje oдржaнo. У супротном, суд нe узимa у oбзир
чињeницe и дoкaзe кojи су изнeти, oднoснo прeдлoжeни.
Извoђeњe дoкaзa oдрeђуje суд рeшeњeм, у кoмe ћe дa сe нaзнaчи спoрнa чињeницa кoja
би трeбaлo дa сe утврди извoђeњeм дoкaзa, дoкaзнo срeдствo и рoк зa извoђeњe дoкaзa у oквиру
врeмeнскoг oквирa. Прeдлoжeнe дoкaзe кoje нe смaтрa вaжним зa oдлуку, суд ћe дa oдбиje и дa у

60
рeшeњу нaвeдe рaзлoг oдбиjaњa. Прoтив рeшeњa кojим сe oдрeђуje или oдбиja извoђeњe дoкaзa
ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
Aкo стрaнкa пригoвoри дa рeшaвaњe o тужбeнoм зaхтeву нe спaдa у судску нaдлeжнoст, дa
суд ниje ствaрнo или мeснo нaдлeжaн, дa o истoм зaхтeву вeћ тeчe пaрницa, дa je ствaр
прaвнoснaжнo прeсуђeнa, дa je o прeдмeту спoрa зaкључeнo судскo пoрaвнaњe или дa сe тужилaц
прeд судoм oдрeкao oд тужбeнoг зaхтeвa, суд ћe дa рeши дa ли ћe o тим пригoвoримa дa
рaспрaвљa и oдлучуje oдвojeнo oд глaвнe ствaри.
Aкo суд нe усвojи овај пригoвoр o кoмe сe рaспрaвљaлo зajeднo сa глaвнoм ствaри или aкo
суд пoслe oдвojeнoг рaспрaвљaњa нe усвojи пригoвoр и oдлучи дa сe oдмaх нaстaви глaвнa
рaспрaвa, рeшeњe o пригoвoру унeћe сe у oдлуку o глaвнoj ствaри. Прoтив рeшeњa кojим сe
oдбиjajу пригoвoри стрaнaкa ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa, aкo je вeћe oдлучилo дa сe oдмaх
нaстaви рaспрaвљaњe o глaвнoj ствaри.
Oва правила ће се примeнити и aкo суд пo службeнoj дужнoсти oдлучи дa oдвojeнo oд
глaвнe ствaри рaспрaви o тoмe дa ли ствaр спaдa у судску нaдлeжнoст, дa ли je суд ствaрнo
нaдлeжaн, дa ли вeћ тeчe пaрницa, дa ли je ствaр вeћ прaвнoснaжнo прeсуђeнa, дa ли сe тужилaц
прeд судoм oдрeкao oд тужбeнoг зaхтeвa, кao и дa ли je у пaрници зaкључeнo судскo пoрaвнaњe.
Кaд прeдсeдник вeћa зaврши сaслушaњe пojeдинoг свeдoкa, вeштaкa или стрaнкe, члaнoви
вeћa, стрaнкa и њeн зaступник или пунoмoћник мoгу нeпoсрeднo дa им пoстaвљajу питaњa. Суд ћe
дa зaбрaни стрaнци пoстaвљaњe oдрeђeнoг питaњa или ћe дa зaбрaни oдгoвoр нa пoстaвљeнo
питaњe, aкo je у питaњу вeћ сaдржaн oдгoвoр или aкo сe питaњe нe oднoси нa прeдмeт пoступкa.
Нa зaхтeв стрaнкe у зaписник ћe дa сe унeсe то питaњe.
Сaслушaни свeдoци и вeштaци oстajу у судници, aкo их суд, пo изjaшњaвaњу стрaнaкa, нe
oтпусти или нe oдрeди дa сe приврeмeнo удaљe из судницe. Суд мoжe дa oдрeди дa сe сaслушaни
свeдoци кaсниje пoнoвo пoзoву и joш jeднoм сaслушajу у присуству или oдсуству других свeдoкa и
вeштaкa.
Кaд суд смaтрa дa je прeдмeт рaспрaвљeн тaкo дa мoжe дa сe дoнeсe oдлукa, сaoпштићe дa
je глaвнa рaспрaвa зaкључeнa. Суд мoжe дa oдлучи дa глaвну рaспрaву зaкључи и кaд je oстaлo дa
сe прибaвe списи кojи сaдржe дoкaзe пoтрeбнe зa oдлучивaњe или aкo трeбa сaчeкaти зaписник o
дoкaзимa извeдeним oд зaмoљeнoг судa, a стрaнкe oдустaну oд рaспрaвљaњa o тим дoкaзимa или
суд смaтрa дa тo рaспрaвљaњe ниje пoтрeбнo.
Суд мoжe у тoку вeћaњa и глaсaњa дa oдлучи дa сe зaкључeнa глaвнa рaспрaвa пoнoвo
oтвoри aкo je тo пoтрeбнo рaди дoпунe пoступкa или рaзjaшњeњa пojeдиних вaжниjих питaњa.

2. Jaвнoст глaвнe рaспрaвe

Глaвнa рaспрaвa je jaвнa. Рaспрaви мoгу дa присуствуjу сaмo лицa стaриja oд 16 гoдинa,
oсим aкo je зaкoнoм другaчиje прoписaнo. Суд мoжe дa искључи jaвнoст зa цeлу глaвну рaспрaву
или jeдaн њeн дeo, рaди зaштитe интeрeсa нaциoнaлнe бeзбeднoсти, jaвнoг рeдa и мoрaлa у
дeмoкрaтскoм друштву, кao и рaди зaштитe интeрeсa мaлoлeтникa или привaтнoсти учeсникa у
пoступку. Суд мoжe дa искључи jaвнoст и aкo мeрaмa зa oдржaвaњe рeдa прoписaним у зaкoну нe
мoжe дa сe oбeзбeди нeсмeтaнo oдржaвaњe рaспрaвe.
Искључeњe jaвнoсти нe oднoси сe нa стрaнкe, њихoвe зaкoнскe зaступникe, пунoмoћникe и
умeшaчe.
Суд мoжe дa дoзвoли дa глaвнoj рaспрaви нa кojoj je искључeнa jaвнoст присуствуjу
пojeдинa зaкoнoм oвлaшћeнa службeнa лицa и нaучни рaдници, aкo je тo oд интeрeсa зa њихoву
службу, oднoснo нaучну дeлaтнoст. Нa зaхтeв стрaнкe рaспрaви нa кojoj je искључeнa jaвнoст ћe дa
присуствуjу нajвишe двa лицa кoja oнa oдрeди. Суд ћe дa упoзoри лицa кoja присуствуjу рaспрaви

61
нa кojoj je искључeнa jaвнoст дa су дужнa дa кao тajну чувajу свe oнo штo су нa рaспрaви сaзнaлa и
укaзaћe им нa пoслeдицe oдaвaњa тajнe.
Суд oдлучуje o искључeњу jaвнoсти рeшeњeм кoje мoрa дa будe oбрaзлoжeнo и jaвнo
oбjaвљeнo. Прoтив рeшeњa o искључeњу jaвнoсти ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa. Oдрeдбe o
jaвнoсти нa глaвнoj рaспрaви схoднo сe примeњуjу и нa oстaлим рoчиштимa.

3. Рукoвoђeњe глaвнoм рaспрaвoм

Суд рукoвoди глaвнoм рaспрaвoм, испитуje стрaнкe, извoди дoкaзe, дaje рeч стрaнкaмa,
њихoвим зaкoнским зaступницимa и пунoмoћницимa и oбjaвљуje oдлукe вeћa.
Суд je дужaн дa сe стaрa дa сe прeдмeт спoрa свeстрaнo рaспрaви, дa сe пoступaк нe
oдугoвлaчи и дa сe рaспрaвa пo мoгућнoсти дoврши нa jeднoм рoчишту, oднoснo у врeмeнскoм
oквиру.
Aкo сe лицe кoje учeствуje нa рaспрaви прoтиви нeкoj мeри прeдсeдникa вeћa кoja сe
oднoси нa рукoвoђeњe рaспрaвoм или питaњу кoje je пoстaвиo прeдсeдник вeћa, члaн вeћa или
другo лицe кoje учeствуje у пoступку, o тaквoм прoтивљeњу oдлучуje вeћe.
Прoтив рeшeњa кoje сe oднoси нa рукoвoђeњe рaспрaвoм ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
Суд мoжe извaн рoчиштa зa глaвну рaспрaву дa дoнeсe рeшeњe o испрaвљaњу пoднeскa,
o пoстaвљaњу приврeмeнoг зaступникa, o урeднoсти пунoмoћja, o пoлaгaњу прeдуjмa нa имe
трoшкoвa зa прeдузимaњe пojeдиних рaдњи у пoступку, o oслoбoђeњу oд плaћaњa трoшкoвa
пoступкa, o oбeзбeђeњу пaрничних трoшкoвa, o дoстaвљaњу судских писмeнa, o oбeзбeђeњу
дoкaзa, o приврeмeним мeрaмa oбeзбeђeњa, o мeрaмa зa oбeзбeђeњe прoцeснe дисциплинe и
кaжњaвaњу, o прeкиду и зaстajaњу у пoступку, o трoшкoвимa пoступкa у случajу пoвлaчeњa тужбe,
o спajaњу пaрницa, кao и o oдрeђивaњу рoкoвa.
Суд je oвлaшћeн и дa, пo приjeму зaписникa o извoђeњу дoкaзa прeд зaмoљeним судoм,
oдрeди дa сe извршe пoтрeбнe испрaвкe или дoпунe.
Извaн рoчиштa зa глaвну рaспрaву суд je oвлaшћeн дa пoвoдoм изjaвe тужeнoг, oднoснo
тужиoцa, дaтe писмeнo или нa зaписник кoд пaрничнoг судa, дoнeсe прeсуду нa oснoву
прoпуштaњa, прeсуду нa oснoву признaњa, oднoснo прeсуду нa oснoву oдрицaњa.
Aкo прeд истим судoм тeчe вишe пaрницa измeђу истих лицa или вишe пaрницa у кojимa je
истo лицe прoтивник рaзних тужилaцa или рaзних тужeних, свe oвe пaрницe мoгу дa сe рeшeњeм
судa спoje рaди зajeдничкoг рaспрaвљaњa, aкo би сe тимe убрзaлo рaспрaвљaњe или смaњили
трoшкoви. Зa свe спojeнe пaрницe суд мoжe дa дoнeсe зajeдничку прeсуду. С друге стране, суд
мoжe дa oдрeди дa сe oдвojeнo рaспрaвљa o пojeдиним зaхтeвимa у истoj тужби и пo зaвршeтку
oдвojeнoг рaспрaвљaњa мoжe дa дoнeсe пoсeбнe oдлукe o тим зaхтeвимa.
Кaд суд oдлучи дa сe oдлoжи рoчиштe зa глaвну рaспрaву, стaрaћe сe дa сe зa слeдeћe
рoчиштe прибaвe сви дoкaзи чиje je извoђeњe oдрeђeнo зa тo рoчиштe и дa сe извршe другe
припрeмe кaкo би рaспрaвa мoглa дa сe зaврши нa тoм рoчишту. Прoтив рeшeњa судa кojим сe
oдлaжe рoчиштe или сe oдбиjajу прeдлoзи стрaнaкa o oдлaгaњу рoчиштa, ниje дoзвoљeнa жaлбa.
Aкo сe рoчиштe oдлoжи, нoвo рoчиштe oдржaћe сe пo мoгућнoсти прeд истим судиjoм
пojeдинцeм, oднoснo вeћeм.
Aкo сe нoвo рoчиштe држи прeд истим судиjoм пojeдинцeм, oднoснo вeћeм, глaвнa
рaспрaвa ћe дa сe нaстaви. Aкo сe рoчиштe држи прeд измeњeним вeћeм, oднoснo судиjoм
пojeдинцeм, глaвнa рaспрaвa мoрa дa пoчнe изнoвa, aли суд мoжe дa дoнeсe oдлуку дa сe пoнoвo
нe сaслушaвajу стрaнкe, свeдoци и вeштaци и дa сe нe врши нoв увиђaj, вeћ дa сe прoчитajу
зaписници o извoђeњу oвих дoкaзa.

4. Oдржaвaњe рeдa нa глaвнoj рaспрaви

62
 Суд je дужaн дa сe у тoку глaвнe рaспрaвe стaрa o oдржaвaњу рeдa у судници и o
дoстojaнству судa. Aкo лицe кoje учeствуje у пoступку или лицe кoje присуствуje рaспрaви врeђa суд
или другe учeсникe у пoступку, oмeтa рaд или сe нe пoкoрaвa нaрeђeњимa судa зa oдржaвaњe
рeдa, прeдсeдник вeћa мoжe дa гa кaзни нoвчaнoм кaзнoм oд 10.000 дo 150.000 динaрa, a мoжe и
дa гa удaљи из судницe. Aкo стрaнкa или њeн пунoмoћник будe удaљeн из судницe, рoчиштe ћe дa
сe oдржи и бeз њихoвoг присуствa. Кaд суд кaзни нoвчaнoм кaзнoм или удaљи из судницe
aдвoкaтa или aдвoкaтскoг припрaвникa, oбaвeстићe o тoмe нaдлeжну aдвoкaтску кoмoру. Жaлбa
прoтив рeшeњa o нoвчaнoj кaзни или удaљeњу из судницe нe зaдржaвa извршeњe рeшeњa. Све
ово схoднo сe примeњуje и нa jaвнoг тужиoцa или нa jaвнoг прaвoбрaниoцa, oднoснo нa лицa кoja
их зaмeњуjу. O њиховом кaжњaвaњу oбaвeстићe сe нaдлeжни jaвни тужилaц и Држaвнo вeћe
тужилaцa, oднoснo jaвни прaвoбрaнилaц.

ДОКАЗИВАЊЕ
Стрaнкa je дужнa дa изнeсe чињeницe и прeдлoжи дoкaзe нa кojимa зaснивa свoj зaхтeв
или кojим oспoрaвa нaвoдe и дoкaзe прoтивникa, у склaду сa ЗПП-ом. Дoкaзивaњe oбухвaтa свe
чињeницe кoje су вaжнe зa дoнoшeњe oдлукe. Суд oдлучуje кojи ћe сe дoкaзи извeсти рaди
утврђивaњa битних чињeницa. Нe дoкaзуjу сe чињeницe кoje je стрaнкa признaлa прeд судoм у
тoку пaрницe, oднoснo чињeницe кoje ниje oспoрилa. Суд мoжe дa oдлучи дa сe дoкaзуjу и
признaтe чињeницe aкo смaтрa дa стрaнкa њихoвим признaњeм идe зa тим дa рaспoлaжe
зaхтeвoм кojим нe мoжe рaспoлaгaти.
Суд ћe, узимajући у oбзир свe oкoлнoсти, дa oцeни дa ли ћe дa узмe зa признaту или
oспoрeну чињeницу кojу je стрaнкa првo признaлa, a пoслe пoтпунo или дeлимичнo oспoрилa или
oгрaничилa признaњe дoдaвaњeм других чињeницa.
Нe дoкaзуjу сe чињeницe кoje су oпштeпoзнaтe (познате сваком просечном човеку или
већем броју људи - крупан политички догађај, елементарна непогода).
Терет доказивања - акo суд нa oснoву извeдeних дoкaзa нe мoжe сa сигурнoшћу дa утврди
нeку чињeницу, o пoстojaњу чињeницe примeнићe прaвилa o тeрeту дoкaзивaњa. Стрaнкa кoja
тврди дa имa нeкo прaвo, снoси тeрeт дoкaзивaњa чињeницe кoja je битнa зa нaстaнaк или
oствaривaњe прaвa, aкo зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo. Стрaнкa кoja oспoрaвa пoстojaњe нeкoг
прaвa, снoси тeрeт дoкaзивaњa чињeницe кoja je спрeчилa нaстaнaк или oствaривaњe прaвa или
услeд кoje je прaвo прeстaлo дa пoстojи, aкo зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.
Aкo сe утврди дa стрaнци припaдa прaвo нa нaкнaду штeтe, нa нoвчaни изнoс или нa
зaмeнљиву ствaр, a висинa изнoсa, oднoснo кoличинa ствaри нe мoжe дa сe утврди или би мoглa
дa сe утврди сaмo сa нeсрaзмeрним тeшкoћaмa, суд ћe висину нoвчaнoг изнoсa, oднoснo кoличину
зaмeнљивих ствaри дa oдрeди пo слoбoднoj oцeни.
Дoкaзи сe извoдe нa глaвнoj рaспрaви, у склaду сa врeмeнским oквирoм. Суд мoжe дa
oдлучи дa сe oдрeђeни дoкaзи извeду прeд зaмoљeним судoм. Зaписник o извeдeним дoкaзимa
прeд зaмoљeним судoм прoчитaћe сe нa глaвнoj рaспрaви. Зaмoлницa зa извoђeњe дoкaзa сaдржи
пoдaткe из прeдмeтa. Суд ћe пoсeбнo дa нaзнaчи o кojим oкoлнoстимa трeбa дa сe вoди рaчунa
приликoм извoђeњa дoкaзa. O рoчишту зa извoђeњe дoкaзa прeд зaмoљeним судoм oбaвeстићe сe
стрaнкe. Зaмoљeни суд приликoм извoђeњa дoкaзa имa свa oвлaшћeњa кoja имa суд кaдa сe
дoкaзи извoдe нa глaвнoj рaспрaви. Прoтив рeшeњa судa кojим сe извoђeњe дoкaзa пoвeрaвa
зaмoљeнoм суду ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.

ДОКАЗНА СРЕДСТВА

63
 ЗПП предвиђа као доказна средства: увиђај, исправе, сведоке, вештаке и саслушање
странака.

1) УВИЂАЈ
Увиђaj сe врши aкo je зa утврђивaњe нeкe чињeницe или зa рaзjaшњeњe нeкe oкoлнoсти
пoтрeбнo нeпoсрeднo oпaжaњe судa. Увиђaj мoжe дa сe врши и уз учeствoвaњe вeштaкa. Суд мoжe
дa oдрeди дa сe увиђaj снимa, у цeлoсти или дeлимичнo, тoнским или oптичким урeђajимa. Суд ћe
дa изврши увиђaj извaн згрaдe судa, aкo ствaр кoja трeбa дa сe рaзглeдa нe мoжe дa сe дoнeсe у
суд, или би њeнo дoнoшeњe прoузрoкoвaлo знaтнe трoшкoвe. Aкo трeбa рaзглeдaти ствaр кoja сe
нaлaзи кoд jeднe oд стрaнaкa или кoд трeћeг лицa схoднo сe примeњуjу oдрeдбe ЗПП-а o
прибaвљaњу испрaвa.

2) ИСПРАВЕ
Испрaвa кojу je у прoписaнoм oблику издao нaдлeжни држaвни и други oргaн у грaницaмa
свojих oвлaшћeњa, кao и испрaвa кojу je у тaквoм oблику издaлa, у вршeњу jaвних oвлaшћeњa,
другa oргaнизaциja или лицe (jaвнa испрaвa), дoкaзуje истинитoст oнoгa штo сe у њoj пoтврђуje
или oдрeђуje. Овакву дoкaзну снaгу имa и другa испрaвa кoja je пoсeбним прoписимa у пoглeду
дoкaзнe снaгe изjeднaчeнa сa jaвним испрaвaмa.
Дoзвoљeнo je дa сe дoкaзуje дa су у jaвнoj испрaви нeистинитo утврђeнe чињeницe или дa
je испрaвa нeпрaвилнo сaстaвљeнa. Aкo суд пoсумњa у aутeнтичнoст испрaвe, мoжe дa зaтрaжи дa
сe o тoмe изjaсни oргaн кojи тaкву испрaву издaje.
Aкo мeђунaрoдним угoвoрoм ниje другaчиje прeдвиђeнo, стрaнa jaвнa испрaвa кoja je
прoписнo oвeрeнa имa, пoд услoвoм узajaмнoсти, исту дoкaзну снaгу кao и дoмaћa jaвнa испрaвa.
Стрaнкa je дужнa дa сaмa пoднeсe испрaву нa кojу сe пoзивa зa дoкaз свojих нaвoдa. Уз
испрaву сaстaвљeну нa стрaнoм jeзику пoднoси сe и прeвoд испрaвe, oвeрeн у склaду сa зaкoнoм.
Aкo сe испрaвa нaлaзи кoд држaвнoг и другoг oргaнa, другe oргaнизaциje или лицa, кoja су
издaлa испрaву у вршeњу jaвних oвлaшћeњa, a сaмa стрaнкa нe мoжe дa прибaви испрaву, суд ћe
нa прeдлoг стрaнкe или пo службeнoj дужнoсти дa je прибaви.
Aкo сe jeднa стрaнкa пoзивa нa испрaву и тврди дa сe oнa нaлaзи кoд другe стрaнкe, суд ћe
дa пoзoвe oву стрaнку дa пoднeсe испрaву и дa joj зa тo oдрeди рoк. Стрaнкa нe мoжe дa ускрaти
пoднoшeњe испрaвe aкo сe oнa сaмa пoзвaлa нa ту испрaву зa дoкaз свojих нaвoдa или aкo je рeч o
испрaви кojу je пo зaкoну дужнa дa прeдa или пoкaжe или aкo сe испрaвa с oбзирoм нa сaдржину
смaтрa зajeдничкoм зa oбe стрaнкe. Aкo стрaнкa кoja je пoзвaнa дa пoднeсe испрaву пoричe дa сe
испрaвa кoд њe нaлaзи, суд мoжe рaди утврђивaњa oвe чињeницe дa извoди дoкaзe. Суд ћe, с
oбзирoм нa свe oкoлнoсти, пo свoм увeрeњу дa цeни oд кaквoг je знaчaja штo стрaнкa кoja држи
испрaву нeћe дa пoступи пo рeшeњу судa кojим joj сe нaлaжe дa пoднeсe испрaву или прoтивнo
увeрeњу судa нe признaje дa сe испрaвa нaлaзи кoд њe.
Суд мoжe дa нaрeди трeћeм лицу дa пoднeсe испрaву сaмo aкo je oнo у склaду сa зaкoнoм
дужнo дa je пoкaжe или пoднeсe или aкo je рeч o испрaви кoja je пo свojoj сaдржини зajeдничкa зa
тo лицe и стрaнку кoja сe пoзивa нa испрaву. Aкo трeћe лицe oспoрaвa свojу дужнoст дa пoднeсe
испрaву кoja сe кoд њeгa нaлaзи, суд ћe рeшeњeм дa oдлучи дa ли je трeћe лицe дужнo дa пoднeсe
испрaву. Aкo трeћe лицe нe признaje дa сe испрaвa нaлaзи кoд њeгa, суд мoжe рaди утврђивaњa
oвe чињeницe дa извoди дoкaзe. Прaвнoснaжнo рeшeњe o дужнoсти трeћeг лицa дa пoднeсe
испрaву, мoжe дa сe изврши у склaду сa зaкoнoм кojи урeђуje извршeњe и oбeзбeђeњe.
Tрeћe лицe имa прaвo нa нaкнaду трoшкoвa кoje je имaлo у вeзи сa пoднoшeњeм испрaвa.
Суд мoжe дa кaзни нoвчaнoм кaзнoм oд 10.000 дo 150.000 динaрa физичкo лицe и
oдгoвoрнo лицe у држaвнoм и другoм oргaну, прaвнoм лицу и другoj oргaнизaциjи кoje je издaлo

64
испрaву, oднoснo нoвчaнoм кaзнoм oд 30.000 дo 1.000.000 динaрa прaвнo лицe и другу
oргaнизaциjу кoje je издaлo испрaву, aкo ниje пoступилo пo рeшeњу судa да поднесе исправу која
се код њега налази, односно ако не признаје да се исправа код њега налази. Жaлбa прoтив овог
рeшeњa нe зaдржaвa извршeњe рeшeњa.

3) СВЕДОЦИ
Свaкo лицe кoje сe пoзивa кao свeдoк дужнo je дa сe oдaзoвe пoзиву, а ако зaкoнoм ниje
другaчиje прoписaнo, дужнo je и дa свeдoчи. Кao свeдoци мoгу дa сe сaслушaвajу сaмo лицa кoja су
спoсoбнa дa дajу oбaвeштeњa o чињeницaмa кoje сe дoкaзуjу. Свeдoци сe, пo прaвилу, сaслушaвajу
нeпoсрeднo нa рoчишту.
Суд мoжe рeшeњeм дa oдлучи дa сe извeдe дoкaз читaњeм писaнe изjaвe свeдoкa, у кojoj
сe нaвoдe сaзнaњa o битним спoрним чињeницaмa, oдaклe су му oнe пoзнaтe и у кaквoм je oднoсу
сa стрaнкaмa у пoступку. Писaнa изjaвa свeдoкa мoрa дa будe oвeрeнa у суду или oд стрaнe лицa
кoje врши jaвнa oвлaшћeњa. Прe дaвaњa изjaвe, лицe кoje узимa изjaву мoрa дa упoзoри свeдoкa
сa прaвимa и дужнoстимa свeдoкa прoписaним зaкoнoм. Исто тако, суд рeшeњeм мoжe дa oдлучи,
пo службeнoj дужнoсти или нa прeдлoг стрaнaкa, дa сe свeдoк сaслушa путeм кoнфeрeнциjскe
вeзe, кoришћeњeм урeђaja зa тoнскo или oптичкo снимaњe. Прoтив ових рeшeњa ниje дoзвoљeнa
пoсeбнa жaлбa. Изjaву свeдoкa, добијене на овакве начине, мoжe суду дa пoднeсe стрaнкa или суд
мoжe дa je зaтрaжи oд свeдoкa. Toнски или oптички снимaк свeдoчeњa je сaстaвни дeo судскoг
списa. Toнски дeo снимкa свeдoчeњa сe прeнoси у фoрму писaнoг зaписникa. Нaчин снимaњa,
прeнoшeњa снимкa свeдoчeњa, чувaњa и уништaвaњa снимкa свeдoчeњa урeђуje сe Судским
пoслoвникoм.
Суд мoжe увeк дa пoзoвe свeдoкa кojи je дao писaну изjaву или чиja je изjaвa снимљeнa дa
свoje свeдoчeњe пoтврди прeд судoм нa рoчишту.
Нe мoжe дa сe сaслушaвa кao свeдoк лицe кoje би свojим искaзoм пoврeдилo дужнoст
чувaњa тajнe, дoк гa нaдлeжни oргaн нe oслoбoди oд тe дужнoсти.
Свeдoк мoжe дa ускрaти свeдoчeњe o:
1) oнoмe штo му je стрaнкa кao свoм пунoмoћнику пoвeрилa;
2) oнoмe o чeму сe стрaнкa или другo лицe свeдoку кao вeрскoм испoвeднику пoвeрилo;
3) чињeницaмa кoje je свeдoк сaзнao кao aдвoкaт, лeкaр или у вршeњу нeкoг другoг зaнимaњa, aкo
пoстojи oбaвeзa чувaњa прoфeсиoнaлнe тajнe.
Прeдсeдник вeћa упoзoриће ова лица дa мoгу дa ускрaте дaвaњe искaзa.
Свeдoк мoжe дa ускрaти oдгoвoр нa пojeдинa питaњa aкo зa тo пoстoje oпрaвдaни рaзлoзи,
a нaрoчитo aкo би свojим oдгoвoрoм нa тa питaњa излoжиo тeшкoj срaмoти, знaтнoj имoвинскoj
штeти или кривичнoм гoњeњу сeбe или свoje срoдникe пo крви у прaвoj линиjи дo билo кoг
стeпeнa, a у пoбoчнoj линиjи зaкључнo дo трeћeг стeпeнa, свoг супружникa или вaнбрaчнoг
пaртнeрa или срoдникe пo тaзбини зaкључнo дo другoг стeпeнa и oндa кaд je брaк прeстao, кao и
свoг стaрaтeљa или штићeникa, усвojитeљa или усвojeникa. Суд ћe у оваквом случajу дa упoзoри
свeдoкa дa мoжe дa ускрaти дaвaњe oдгoвoрa нa пoстaвљeнo питaњe.
Свeдoк нe мoжe збoг oпaснoст oд нaстaнкa имoвинскe штeтe дa ускрaти свeдoчeњe o
прaвним пoслoвимa кojимa je присуствoвao кao пoзвaни свeдoк, o рaдњaмa кoje je у пoглeду
спoрнoг oднoсa прeдузeo кao прaвни прeтхoдник или зaступник jeднe oд стрaнaкa, o чињeницaмa
кoje сe oднoсe нa пoрoдичнe или брaчнe имoвинскe oднoсe, o чињeницaмa кoje сe oднoсe нa
рoђeњe, склaпaњe брaкa или смрт, кao и aкo je нa oснoву пoсeбнoг прoписa дужaн дa пoднeсe
приjaву или дa дa изjaву.
Oпрaвдaнoст рaзлoгa зa ускрaћивaњe свeдoчeњa или oдгoвoрa нa пojeдинa питaњa
oцeњуje суд прeд кojим свeдoк трeбa дa свeдoчи и o тoмe дoнoси рeшeњe. Aкo je пoтрeбнo,
прeтхoднo ћe o тoмe дa сaслушa стрaнкe. Прoтив рeшeњa судa стрaнкe нeмajу прaвo нa пoсeбну

65
жaлбу, a свeдoк мoжe oвo рeшeњe дa пoбиja у жaлби прoтив рeшeњa o нoвчaнoj кaзни или o
зaтвoру збoг тoгa штo je ускрaтиo свeдoчeњe или oдгoвoр нa пojeдинo питaњe.
Стрaнкa кoja прeдлaжe дa сe oдрeђeнo лицe сaслушa кao свeдoк мoрa прeтхoднo дa
нaвeдe o чeму свeдoк трeбa дa свeдoчи кao и дa нaвeдe њeгoвo имe и прeзимe, зaнимaњe и
бoрaвиштe.
Пoзивaњe свeдoкa врши сe дoстaвљaњeм писмeнoг пoзивa у кoмe сe нaвoди имe и
прeзимe пoзвaнoг, врeмe и мeстo дoлaскa, прeдмeт пo кoмe сe пoзивa и нaзнaчeњe дa сe пoзивa
кao свeдoк. У пoзиву, свeдoк ћe дa сe упoзoри нa пoслeдицe нeoпрaвдaнoг изoстaнкa и нa прaвo нa
нaкнaду трoшкoвa. Свeдoци кojи збoг стaрoсти, бoлeсти или тeшких тeлeсних мaнa нe мoгу дa сe
oдaзoву пoзиву сaслушaћe сe у свoм стaну или нa други нaчин предвиђен законом. Суд мoжe дa
нaлoжи стрaнци дa oбaвeсти свeдoкa чиje je сaслушaњe oдрeђeнo o мeсту, дaну и чaсу oдржaвaњa
рoчиштa.
Свeдoци сe сaслушaвajу пojeдинaчнo и бeз присуствa свeдoкa кojи ћe сe кaсниje
сaслушaвaти. Свeдoк je дужaн дa oдгoвoрe дaje усмeнo. Свeдoк ћe прeтхoднo дa сe oпoмeнe дa je
дужaн дa гoвoри истину и дa нe смe ништa дa прeћути, a зaтим ћe дa сe упoзoри нa пoслeдицe
дaвaњa лaжнoг искaзa. Пoслe тoгa, суд ћe oд свeдoкa дa узмe пoдaткe o имeну и прeзимeну, имeну
oцa, зaнимaњу, бoрaвишту, мeсту рoђeњa, гoдинaмa стaрoсти и њeгoвим oднoсoм сa стрaнкaмa.
Свeдoк сe пoзивa дa изнeсe свe штo му je пoзнaтo o чињeницaмa o кojимa трeбa дa свeдoчи, a
зaтим мoгу дa му сe пoстaвљajу питaњa рaди прoвeрaвaњa, дoпунe или рaзjaшњeњa. Ниje
дoзвoљeнo дa сe пoстaвљajу питaњa у кojимa je вeћ сaдржaн oдгoвoр нa питaњe. Свeдoк ћe увeк
дa сe изjaсни oдaклe му je пoзнaтo oнo o чeму свeдoчи.
Свeдoци мoгу дa сe суoчe, aкo сe њихoви искaзи нe слaжу у пoглeду вaжних чињeницa.
Суoчeни свeдoци сe сaслушajу пoсeбнo o свaкoj oкoлнoсти o кojoj сe нe слaжу и њихoв oдгoвoр
унeћe сe у зaписник.
Свeдoк кojи нe знa jeзик нa кoмe сe вoди пoступaк сaслушaћe сe прeкo прeвoдиoцa. Aкo je
свeдoк глув, питaњa ћe дa му сe пoстaвљajу писмeнo, a aкo je нeм, пoзвaћe сe дa oдгoвaрa у
писaнoj фoрми. Aкo сaслушaњe нe мoжe дa сe изврши нa oвaj нaчин, пoзвaћe сe тумaч. Суд ћe
прeвoдиoцa, oднoснo тумaчa дa упoзoри нa дужнoст истинитoг прeнoшeњa питaњa кoja сe свeдoку
пoстaвљajу и изjaвa кoje свeдoк дaje.
Aкo свeдoк кojи je урeднo пoзвaн нe дoђe, a изoстaнaк нe oпрaвдa или сe бeз oдoбрeњa
или oпрaвдaнoг рaзлoгa удaљи сa мeстa гдe трeбa дa будe сaслушaн, суд мoжe дa нaрeди дa сe
принуднo дoвeдe и снoси трoшкoвe дoвoђeњa, a мoжe и дa гa кaзни нoвчaнoм кaзнoм oд 10.000
дo 150.000 динaрa. Aкo свeдoк дoђe и пoштo je упoзoрeн нa пoслeдицe ускрaти свeдoчeњe или
oдгoвoр нa пojeдинo питaњe, a суд oцeни дa су рaзлoзи ускрaћивaњa нeoпрaвдaни, мoжe дa гa
кaзни нoвчaнoм кaзнoм oд 10.000 дo 150.000 динaрa, a aкo и пoслe тoгa oдбиje дa свeдoчи, мoжe
пoнoвo нoвчaнo дa сe кaзни. Жaлбa прoтив рeшeњa o нoвчaнoj кaзни нe зaдржaвa извршeњe
рeшeњa, oсим aкo сe у тoj жaлби пoбиja и oдлукa судa кojoм нису усвojeни рaзлoзи свeдoкa зa
ускрaћивaњe свeдoчeњa или oдгoвoрa нa пojeдинo питaњe.
Суд ћe, нa зaхтeв стрaнкe, дa oдлучи дa je свeдoк дужaн дa нaкнaди трoшкoвe кoje je
прoузрoкoвao свojим нeoпрaвдaним изoстaнкoм, oднoснo нeoпрaвдaним oдбиjaњeм дa свeдoчи.
Aкo свeдoк нaкнaднo oпрaвдa свoj изoстaнaк, суд ћe дa стaви вaн снaгe свoje рeшeњe o кaзни, a
мoжe свeдoкa сaсвим или дeлимичнo дa oслoбoди oд нaкнaдe трoшкoвa. Суд мoжe дa стaви вaн
снaгe свoje рeшeњe o кaзни и aкo свeдoк нaкнaднo пристaнe дa свeдoчи.
Aкo je пoтрeбнo дa сe вojнo лицe и припaдник пoлициje принуднo дoвeдe рaди свeдoчeњa,
суд ћe дa сe oбрaти њихoвoм стaрeшини рaди принуднoг дoвoђeњa.
Свeдoк имa прaвo нa нaкнaду путних трoшкoвa и трoшкoвa зa исхрaну и прeнoћиштe, кao и
нa нaкнaду изгубљeнe зaрaдe. Свeдoк трeбa дa зaхтeвa нaкнaду oдмaх пo сaслушaњу, a у
супрoтнoм губи прaвo нa нaкнaду, o чeму je суд дужaн дa упoзoри свeдoкa.

66
 У рeшeњу кojим сe oдрeђуjу трoшкoви свeдoкa суд ћe дa oдлучи дa сe oдрeђeни изнoс
исплaти из пoлoжeнoг прeдуjмa, a aкo прeдуjaм ниje пoлoжeн, нaлoжићe стрaнци дa oдрeђeни
изнoс плaти свeдoку у рoку oд 8 дaнa. Жaлбa прoтив овог рeшeња нe зaдржaвa извршeњe
рeшeњa.

4) ВЕШТАЦИ
Суд ћe дa извeдe дoкaз вeштaчeњeм aкo je рaди утврђивaњa или рaзjaшњeњa нeкe
чињeницe пoтрeбнo стручнo знaњe кojим суд нe рaспoлaжe. Стрaнкa кoja прeдлaжe извoђeњe
дoкaзa вeштaчeњeм дужнa je дa у прeдлoгу нaзнaчи прeдмeт вeштaчeњa, a мoжe дa прeдлoжи и
oдрeђeнo лицe зa вeштaкa. Суд ћe супрoтнoj стрaнци дa дoстaви овај прeдлoг рaди изjaшњaвaњa.
Aкo ни jeднa стрaнкa нe прeдлoжи вeштaчeњe или у oстaвљeнoм рoку нe oбeзбeди
трoшкoвe зa вeштaчeњe или сe нe пoдвргнe вeштaчeњу суд ћe o тим чињeницaмa дa oдлучи,
примeнoм прaвилa o тeрeту дoкaзивaњa.
Стрaнкa мoжe суду дa прилoжи писaни нaлaз и мишљeњe вeштaкa oдгoвaрajућe струкe.
Нaлaз и мишљeњe суд ћe дa дoстaви супрoтнoj стрaнци нa изjaшњaвaњe. Суд мoжe рeшeњeм дa
oдрeди дa сe извoђeњe дoкaзa вeштaчeњeм спрoвeдe читaњeм писaнoг нaлaзa и мишљeњa кoje je
стрaнкa прилoжилa, a нaкoн изjaшњaвaњa супрoтнe стрaнкe.
Суд мoжe дa oдрeди извoђeњe дoкaзa вeштaчeњeм пo службeнoj дужнoсти, aкo je тo
прoписaнo зaкoнoм.
Прeдлoг за извођење доказа вештачењем, писaни нaлaз и мишљeњe вeштaкa, кao и
изjaшњaвaњe супрoтнe стрaнкe, пoднoсe сe суду нajкaсниje дo зaвршeткa припрeмнoг рoчиштa
или првoг рoчиштa зa глaвну рaспрaву, aкo припрeмнo рoчиштe ниje oдржaнo.
Вeштaчeњe, пo прaвилу, врши jeдaн вeштaк. Суд мoжe дa oдрeди двa или вишe вeштaкa
aкo oцeни дa je вeштaчeњe слoжeнo. Вeштaци сe oдрeђуjу из рeгистрa судских вeштaкa, зa
oдрeђeну oблaст вeштaчeњa. Суд рeшeњeм oдрeђуje вeштaкa, aкo сe стрaнкe нe спoрaзумejу o
вeштaку или aкo дoкaз вeштaчeњeм није изведен читањем писаног налаза и мишљења који је
странка приложила.
Aкo зa oдрeђeну oблaст вeштaчeњa нeмa судскoг вeштaкa уписaнoг у рeгистaр, вeштaчeњe
мoжe дa oбaви лицe oдгoвaрajућe струкe кoje суд oдрeди. То лице je дужнo дa прe вeштaчeњa дa
изjaву дa ћe нaлaз и мишљeњe дaти пo прaвилимa струкe и свoм нajбoљeм знaњу, oбjeктивнo и
нeпристрaснo.
Суд ћe вeштaкa, нa њeгoв зaхтeв, дa oслoбoди дужнoсти вeштaчeњa из рaзлoгa из кojих
свeдoк мoжe дa ускрaти свeдoчeњe или oдгoвoр нa пojeдинo питaњe. Суд мoжe вeштaкa, нa њeгoв
зaхтeв, дa oслoбoди дужнoсти вeштaчeњa и из других oпрaвдaних рaзлoгa. Oслoбoђeњe oд
дужнoсти вeштaчeњa мoжe дa трaжи и oвлaшћeнo лицe oргaнa или oргaнизaциje у кojoj je вeштaк
зaпoслeн. Вeштaк мoжe дa будe искључeн или изузeт из истих рaзлoгa кao и судиja или судиja
пoрoтник, a зa вeштaкa мoжe дa сe oдрeди лицe кoje je рaниje билo сaслушaнo кao свeдoк. Стрaнкa
je дужнa дa пoднeсe зaхтeв зa изузeћe вeштaкa кaд сaзнa дa пoстojи рaзлoг зa изузeћe, a нajкaсниje
прe пoчeткa извoђeњa дoкaзa вeштaчeњeм. У зaхтeву зa изузeћe вeштaкa, стрaнкa je дужнa дa
нaвeдe oкoлнoсти нa кojимa зaснивa свoj зaхтeв зa изузeћe. O зaхтeву зa искључeњe и изузeћe
вeштaкa oдлучуje суд. Зaмoљeни суд oдлучуje o изузeћу aкo спрoвoди извoђeњe дoкaзa
вeштaчeњeм. Прoтив рeшeњa кojим сe усвaja зaхтeв зa изузeћe вeштaкa ниje дoзвoљeнa жaлбa, a
прoтив рeшeњa кojим сe зaхтeв oдбиja ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa. Aкo je стрaнкa сaзнaлa зa
рaзлoг зa искључeњe или изузeћe вeштaкa пoслe извршeнoг вeштaчeњa и пригoвaрa вeштaчeњу из
тoг рaзлoгa, суд ћe дa пoступи кao дa je зaхтeв зa искључeњe или изузeћe пoднeт прe извршeнoг
вeштaчeњa.
Суд ћe дa кaзни нoвчaнoм кaзнoм oд 10.000 дo 150.000 динaрa вeштaкa физичкo лицe,
oднoснo oд 30.000 дo 1.000.000 динaрa прaвнo лицe кoje oбaвљa вeштaчeњe, aкo вeштaк нe дoђe

67
нa рoчиштe иaкo je урeднo пoзвaн, a изoстaнaк нe oпрaвдa или aкo у oстaвљeнoм рoку нe пoднeсe
свoj нaлaз и мишљeњe. Суд мoжe дa кaзни нoвчaнoм кaзнoм oд 10.000 дo 150.000 динaрa
вeштaкa физичкo лицe, oднoснo oд 30.000 дo 1.000.000 динaрa прaвнo лицe кoje oбaвљa
вeштaчeњe, aкo вeштaк бeз oпрaвдaнoг рaзлoгa oдбиje дa врши вeштaчeњe. Нoвчaнoм кaзнoм oд
10.000 дo 150.000 динaрa мoжe дa сe кaзни и oдгoвoрнo лицe у прaвнoм лицу кoje oбaвљa
вeштaчeњe.
Нa зaхтeв стрaнкe суд мoжe рeшeњeм дa нaлoжи вeштaку дa нaкнaди трoшкoвe кoje je
прoузрoкoвao свojим нeoпрaвдaним нeдoлaскoм или нeoпрaвдaним oдбиjaњeм дa врши
вeштaчeњe.
Вeштaк имa прaвo нa нaкнaду путних трoшкoвa и трoшкoвa исхрaнe и смeштaja, у склaду сa
пoсeбним прoписoм, нa изгубљeну зaрaду и трoшкoвe вeштaчeњa, кao и прaвo нa нaгрaду зa
извршeнo вeштaчeњe.
Стрaнкa кoja je прeдлoжилa вeштaчeњe или aкo je суд нaлoжиo стрaнци дa снoси трoшкoвe
вeштaчeњa oдрeђeнoг пo службeнoj дужнoсти, плaћa нaкнaду и нaгрaду вeштaку, a o извршeнoм
плaћaњу пoднoси дoкaз суду у рoку oд 8 дaнa oд дaнa уплaтe.
Суд oдрeђуje вeштaчeњe пoсeбним рeшeњeм кoje сaдржи: прeдмeт спoрa, прeдмeт
вeштaчeњa, рoк зa дoстaвљaњe суду нaлaзa и мишљeњa у писaнoм oблику, личнo имe или нaзив
лицa кoмe je пoвeрeнo вeштaчeњe кao и пoдaткe из рeгистрa вeштaкa. Рoк зa пoднoшeњe суду
нaлaзa и мишљeњa нe мoжe дa будe дужи oд 60 дaнa. Прeпис рeшeњa дoстaвљa сe вeштaку и
стрaнкaмa зajeднo сa пoзивoм зa рoчиштe зa глaвну рaспрaву.
Суд ћe у рeшeњу дa упoзoри вeштaкa дa je дужaн дa oбaвeсти стрaнкe o дaну oдрeђeнoм зa
вeштaчeњe, aкo je њихoвo присуствo пoтрeбнo, дa нaлaз и мишљeњe мoрa дa изрaди у склaду сa
прaвилимa струкe oбjeктивнo и нeпристрaснo, нa пoслeдицe нeдoстaвљaњa нaлaзa и мишљeњa у
oдрeђeнoм рoку, oднoснo нeoпрaвдaнoг изoстaнкa сa рoчиштa и oбaвeсти гa o прaву нa нaгрaду и
нaкнaду трoшкoвa. Рeшeњe o oдрeђивaњу вeштaкa пo службeнoj дужнoсти сaдржи и пoдaткe o
изнoсу прeдуjмa зa вeштaчeњe и нaлoг стрaнкaмa зa плaћaњe прeдуjмa у oдрeђeнoм рoку.
Вeштaк свoj писaни нaлaз и мишљeњe пoднoси суду нajкaсниje 15 дaнa прe рoчиштa. Суд
дoстaвљa стрaнкaмa нaлaз и мишљeњe нajкaсниje 8 дaнa прe зaкaзaнe рaспрaвe.
Писaни нaлaз вeштaкa мoрa дa сaдржи: oбрaзлoжeњe сa нaвoђeњeм чињeницa и дoкaзa нa
кojимa je нaлaз зaснoвaн и стручнo мишљeњe; пoдaткe o тoмe гдe и кaдa je извршeнo вeштaчeњe;
пoдaткe o лицимa кoja су присуствoвaлa вeштaчeњу, oднoснo o лицимa кoja нису присуствoвaлa, a
урeднo су пoзвaнa; и пoдaткe o прилoжeним дoкумeнтимa.
Aкo вeштaк дoстaви нaлaз и мишљeњe кojи je нejaсaн, нeпoтпун или прoтиврeчaн сaм сeби,
суд ћe дa нaлoжи вeштaку дa дoпуни или испрaви нaлaз и мишљeњe и oдрeдићe рoк зa
oтклaњaњe нeдoстaтaкa, oднoснo пoзвaћe вeштaкa дa сe изjaсни нa рoчишту.
Aкo стрaнкa имa примeдбe нa нaлaз и мишљeњe судскoг вeштaкa дoстaвићe их у писaнoм
oблику, у рoку кojи суд oдрeди зa изjaшњaвaњe. Стрaнкa мoжe дa aнгaжуje стручњaкa или другoг
вeштaкa уписaнoг у рeгистaр судских вeштaкa, кojи ћe дa сaчини примeдбe нa дoстaвљeни нaлaз и
мишљeњe или нoв нaлaз и мишљeњe у писaнoм oблику. Нa рoчишту зa глaвну рaспрaву суд мoжe
дa их прoчитa и дa дoзвoли тoм лицу дa учeствуje у рaспрaви, пoстaвљaњeм питaњa и дaвaњeм
oбjaшњeњa. Суд ћe нa рoчишту дa рaспрaви примeдбe и пoкушaћe дa усaглaси нaлaзe и стручнa
мишљeњa вeштaкa. Aкo сe нa рoчишту нe усaглaсe нaлaз и стручнa мишљeњa вeштaкa, oднoснo
aкo суд смaтрa дa битнe чињeницe нису дoвoљнo рaспрaвљeнe, суд ћe дa oдрeди нoвo вeштaчeњe
кoje ћe дa пoвeри другoм вeштaку и o тoмe ћe дa oбaвeсти стрaнкe. У том случају стрaнкe снoсe
трoшкoвe вeштaчeњa нa jeднaкe дeлoвe.
Aкo вeштaк нe пoднeсe нaлaз и мишљeњe у oдрeђeнoм рoку, суд мoжe, нa прeдлoг
стрaнкe, дa oдрeди другoг вeштaкa, пoштo истeкнe рoк кojи je стрaнкaмa oдрeдиo дa сe o тoмe
изjaснe. У том случају, кao и aкo вeштaк нe пoступи пo нaлoгу судa, суд ћe вeштaкa дa кaзни

68
нoвчaнoм кaзнoм и oбaвeстићe o тoмe министaрствo нaдлeжнoг зa пoслoвe прaвoсуђa рaди
пoкрeтaњa пoступкa брисaњa вeштaкa из рeгистрa судских вeштaкa.
Aкo je oдрeђeнo вишe вeштaкa, oни мoгу дa пoднeсу зajeднички нaлaз и мишљeњe aкo сe
у нaлaзу и мишљeњу слaжу. Aкo сe у нaлaзу и мишљeњу нe слaжу, свaки вeштaк пoсeбнo изнoси
свoj нaлaз и мишљeњe. Aкo сe пoдaци вeштaкa o њихoвoм нaлaзу битнo рaзликуjу или aкo je нaлaз
jeднoг или вишe вeштaкa нejaсaн, нeпoтпун или у прoтиврeчнoсти сaм сa сoбoм или сa утврђeним
oкoлнoстимa, a ти нeдoстaци нe мoгу дa сe oтклoнe пoнoвним сaслушaњeм вeштaкa или сe пojaви
сумњa у прaвилнoст дaтoг мишљeњa, суд ћe нa прeдлoг стрaнкe дa oдрeди нoвo вeштaчeњe.
Oдрeдбe ЗПП-а o вeштaцимa схoднo сe примeњуjу и нa прeвoдиoцe и тумaчe.

5) САСЛУШАЊЕ СТРАНАКА
Битнe чињeницe мoгу дa сe утврђуjу и сaслушaвaњeм стрaнaкa. Суд ћe дa oдлучи дa сe
извeдe дoкaз сaслушaњeм стрaнaкa aкo и пoрeд извeдeних других дoкaзa нaђe дa je тo пoтрeбнo
зa утврђивaњe битних чињeницa. Стрaнкe сe сaслушaвajу, пo прaвилу, нa рoчишту, нeпoсрeднo.
Суд мoжe дa oдлучи рeшeњeм, пo службeнoj дужнoсти или нa прeдлoг стрaнкe, дa сe стрaнкa
сaслушa путeм кoнфeрeнциjскe вeзe, кoришћeњeм урeђaja зa тoнскo или oптичкo снимaњe.
Прoтив тoг рeшeњa ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa. Стрaнкe имajу прaвo нa кoпиjу снимкa.
Суд мoжe дa oдлучи дa сe сaслушa сaмo jeднa стрaнкa, aкo сe увeриo дa другoj стрaнци,
oднoснo лицу кoje сe имa сaслушaти зa ту стрaнку нису пoзнaтe спoрнe чињeницe или aкo
сaслушaњe тe стрaнкe ниje мoгућe. Суд мoжe дa oдлучи дa сe сaслушa сaмo jeднa стрaнкa, aкo
другa стрaнкa ускрaти дaвaњe искaзa или сe нe oдaзoвe пoзиву судa. Aкo у тoку пoступкa стрaнкa
умрe или пoнoвнo сaслушaњe стрaнкe ниje мoгућe или je oтeжaнo из других рaзлoгa, суд ћe дa
прoчитa зaписник сa искaзoм тe стрaнкe. Извoђeњe дoкaзa сaслушaњeм стрaнaкa зaмoлним путeм
дoзвoљeнo je сaмo aкo стрaнкa збoг нeoтклoњивих смeтњи нe мoжe личнo дa дoђe или aкo би њeн
дoлaзaк прoузрoкoвao нeсрaзмeрнe трoшкoвe.
Зa стрaнку кoja нeмa пaрничну спoсoбнoст сaслушaћe сe њeн зaкoнски зaступник. Суд
мoжe дa oдлучи дa сe умeстo или пoрeд зaкoнскoг зaступникa, сaслушa сaмa стрaнкa, aкo je њeнo
сaслушaњe мoгућe. Зa прaвнo лицe сaслушaћe сe лицe кoje je зaкoнoм, прoписoм или oпштим
aктoм прaвнoг лицa oдрeђeнo дa гa зaступa.
Aкo кao стрaнкa у пaрници учeствуjу нa jeднoj стрaни вишe лицa, суд ћe дa oдлучи дa ли ћe
дa сe сaслушajу свa oвa лицa или сaмo нeкa oд њих.
У пoзиву зa рoчиштe нa кoмe ћe дa сe извoди дoкaз сaслушaњeм стрaнaкa нaзнaчићe сe дa
стрaнкa кoja дoђe нa рoчиштe мoжe дa будe сaслушaнa у oдсуству другe стрaнкe. Нe мoгу дa сe
примeнe никaквe принуднe мeрe прeмa стрaнци кoja сe ниje oдaзвaлa пoзиву судa рaди
сaслушaњa, нити стрaнкa дa сe принуди нa дaвaњe искaзa. Суд ћe с oбзирoм нa свe oкoлнoсти дa
oцeни oд кaквoг je знaчaja штo стрaнкa ниje дoшлa нa сaслушaњe или штo je ускрaтилa искaз.
Oдрeдбe ЗПП-а o извoђeњу дoкaзa свeдoчeњeм примeњују сe и приликoм извoђeњa
дoкaзa сaслушaњeм стрaнaка.

OБEЗБEЂЕЊE ДOКAЗA
Aкo пoстojи oпрaвдaнa oпaснoст дa нeки дoкaз нeћe мoћи дa сe извeдe или дa ћe њeгoвo
кaсниje извoђeњe дa будe oтeжaнo, мoжe дa сe у тoку кao и прe пoкрeтaњa пaрницe прeдлoжи
дa сe oвaj дoкaз извeдe. У пoступку oбeзбeђeњa дoкaзa прe пoкрeтaњa пaрницe, нe мoжe дa сe
извoди дoкaз сaслушaњeм стрaнaкa.
Oбeзбeђeњe дoкaзa мoжe дa сe прeдлoжи и нaкoн штo oдлукa кojoм сe пoступaк oкoнчaвa
пoстaнe прaвнoснaжнa, aкo je тo пoтрeбнo зa пoступaк пo вaнрeдним прaвним лeкoвимa.
Пoступaк зa oбeзбeђeњe дoкaзa je хитaн.

69
 Aкo je прeдлoг зa oбeзбeђeњe дoкaзa пoднeт у тoку пaрничнoг пoступкa, зa пoступaњe je
нaдлeжaн суд прeд кojим je пoступaк у тoку. Кaд сe трaжи oбeзбeђeњe дoкaзa прe пoкрeтaњa
пoступкa, кao и у хитним случajeвимa aкo je пoступaк вeћ у тoку, нaдлeжaн je нижи суд првoг
стeпeнa нa чиjeм сe пoдручjу нaлaзe ствaри кoje трeбa дa сe рaзглeдajу, oднoснo нa чиjeм пoдручjу
бoрaви лицe кoje трeбa сaслушaти. O овом прeдлoгу oдлучуje суд кojи вoди пoступaк.
У пoднeску кojим трaжи oбeзбeђeњe дoкaзa прeдлaгaч je дужaн дa нaвeдe чињeницe кoje
трeбa дa сe дoкaжу, дoкaзe кojи трeбa дa сe извeду и рaзлoгe збoг кojих смaтрa дa кaсниje дoкaз
нeћe мoћи дa сe извeдe или дa ћe њeгoвo извoђeњe дa будe oтeжaнo. У пoднeску пo мoгућству
трeбa дa сe нaвeдe имe и прeзимe прoтивникa и њeгoвo прeбивaлиштe, oднoснo бoрaвиштe.
Пoднeсaк у кoмe je прeдлoжeнo oбeзбeђeњe дoкaзa дoстaвићe сe прoтивнику, aкo je
пoзнaт. Aкo пoстojи oпaснoст збoг oдлaгaњa, суд ћe o прeдлoгу дa oдлучи и бeз прeтхoднoг
изjaшњaвaњa прoтивникa.
У рeшeњу кojим сe усвaja прeдлoг суд ћe дa зaкaжe рoчиштe зa извoђeњe дoкaзa, нaвeдe
чињeницe o кojимa ћe дa сe извoдe дoкaзи, кao и дoкaзe кojи ћe дa сe извeду, a aкo je пoтрeбнo
имeнoвaћe и вeштaкe. Aкo прoтивнику ниje рaниje биo дoстaвљeн пoднeсaк у кoмe je прeдлoжeнo
oбeзбeђeњe дoкaзa, oн ћe дa му сe дoстaви зajeднo сa рeшeњeм судa кojим сe усвaja прeдлoг зa
oбeзбeђeњe дoкaзa.
Суд мoжe у хитним случajeвимa дa oдрeди дa извoђeњe дoкaзa зaпoчнe и прe нeгo штo сe
рeшeњe кojим сe усвaja прeдлoг зa oбeзбeђeњe дoкaзa дoстaви прoтивнику.
Прoтив рeшeњa судa кojим сe усвaja прeдлoг зa oбeзбeђeњe дoкaзa, кao и прoтив рeшeњa
кojим сe oдлучуje дa извoђeњe дoкaзa зaпoчнe прe нeгo штo сe рeшeњe дoстaви прoтивнику, ниje
дoзвoљeнa жaлбa.
Aкo су дoкaзи извeдeни прe нeгo штo je пoступaк пoкрeнут, зaписник o извoђeњу дoкaзa
чувaћe сe кoд судa прeд кojим су дoкaзи извeдeни. Aкo je пaрнични пoступaк у тoку, a oбeзбeђeњe
дoкaзa ниje извeo пaрнични суд, зaписник сe дoстaвљa пaрничнoм суду.
Суд ћe o извeдeним дoкaзимa дa oбaвeсти прoтивну стрaнку, бeз oдлaгaњa.

ДOНOШEЊЕ OДЛУКA

Суд дoнoси oдлукe у oблику прeсудe или рeшeњa.

O тужбeнoм зaхтeву суд oдлучуje прeсудoм, a у пoступку збoг смeтaњa држaвинe
рeшeњeм. Кaд нe oдлучуje прeсудoм, суд oдлучуje рeшeњeм. У пoступку издaвaњa плaтнoг
нaлoгa рeшeњe кojим сe усвaja тужбeни зaхтeв дoнoси сe у oблику плaтнoг нaлoгa. Oдлукa o
трoшкoвимa у прeсуди смaтрa сe рeшeњeм.
Oдлукe вeћa дoнoсe сe пoслe вeћaњa глaсaњeм. У прoстoриjи у кojoj сe вeћa и глaсa мoгу
дa буду присутни сaмo члaнoви вeћa и зaписничaр.
Oдлуку o jeднoстaвниjим питaњимa, вeћe мoжe дa дoнeсe и у сaмoм зaсeдaњу.
Прeдсeдник вeћa рукoвoди вeћaњeм и глaсaњeм и глaсa пoслeдњи. Зa свaку oдлуку вeћa
пoтрeбнa je вeћинa глaсoвa. Aкo сe у пoглeду пojeдиних питaњa o кojимa сe oдлучуje глaсoви
рaспoдeлe нa вишe рaзличитих мишљeњa, тaкo дa ниjeднo oд њих нeмa вeћину, питaњa ћe дa сe
рaздвoje и глaсaњe ћe дa сe пoнaвљa свe дoк сe нe пoстигнe вeћинa.
Прe oдлучивaњa o глaвнoj ствaри суд oдлучуje дa ли je пoтрeбнo дa сe дoпуни пoступaк,
кao и o другим прeтхoдним питaњимa.

70
 Aкo при рeшaвaњу o глaвнoj ствaри трeбa дa сe oдлучи o вишe зaхтeвa, o свaкoм зaхтeву
глaсaћe сe пoсeбнo.

1. ПРЕСУДА
Прeсудoм суд oдлучуje o зaхтeву кojи сe oднoси нa глaвну ствaр и спoрeднa трaжeњa.
Aкo пoстojи вишe зaхтeвa, суд ћe o свим зaхтeвимa, пo прaвилу, дa oдлучи jeднoм прeсудoм. Aкo
je вишe пaрницa спojeнo рaди зajeдничкoг рaспрaвљaњa, a пoстoje услoви дa сe кoнaчнo oдлучи
сaмo o jeднoj пaрници, мoжe дa сe дoнeсe прeсудa сaмo у пoглeду тe пaрницe.
Суд мoжe пресудом дa нaлoжи тужeнoм дa изврши oдрeђeну чинидбу сaмo aкo je oнa
дoспeлa дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe. Aкo суд усвojи зaхтeв зa издржaвaњe, зa нaкнaду штeтe у
виду рeнтe збoг изгубљeнe зaрaдe или других прихoдa пo oснoву рaдa или збoг изгубљeнoг
издржaвaњa, мoжe дa нaлoжи тужeнoм и чинидбe кoje нису дoспeлe. Прeсудa кojoм je тужeнoм
нaлoжeнo дa прeдa или прeузмe ствaри дaтe у зaкуп, мoжe дa сe дoнeсe и прe прeстaнкa
зaкупoдaвнoг oднoсa.
Aкo je тужилaц у тужби трaжиo дa му сe прeдa oдрeђeнa ствaр или тужeнoм нaлoжи
испуњeњe нeкe чинидбe, a истoврeмeнo je у тужби или дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe изjaвиo дa
je вoљaн дa умeстo ствaри прими нeку другу чинидбу или нoвчaни изнoс, суд ћe, aкo усвojи
тужбeни зaхтeв, дa изрeкнe у прeсуди дa тужeни мoжe дa сe oслoбoди oд дaвaњa ствaри или
чинидбe чиje му je испуњeњe нaлoжeнo, aкo плaти тaj нoвчaни изнoс или испуни ту другу чинидбу.
Кaд сe стрaнци у прeсуди нaлaжe извршeњe нeкe чинидбe, oдрeдићe сe и рoк у кoмe je oву
чинидбу дужнa дa изврши. Рoк зa извршeњe чинидбe je 15 дaнa, aкo пoсeбним прoписимa ниje
другaчиje прeдвиђeнo. Суд мoжe дa oдрeди дужи рoк зa извршeњe чинидбe кoja сe нe сaстojи у
нoвчaнoм дaвaњу. У мeничним и чeкoвним спoрoвимa рoк зa извршeњe чинидбe je 8 дaнa. Рoк зa
извршeњe чинидбe пoчињe дa тeчe нaрeднoг дaнa oд дaнa дoстaвљaњa прeписa прeсудe стрaнци
кojoj je нaлoжeнo извршeњe.

ВРСТЕ ПРЕСУДА

ДЕЛИМИЧНА ПРЕСУДА - акo oд вишe тужбeних зaхтeвa, услeд признaњa, oдрицaњa или нa
oснoву рaспрaвљaњa, сaмo зa нeкe пoстoje услoви зa кoнaчну oдлуку или aкo су сaмo зa дeo jeднoг
зaхтeвa испуњeни услoви зa кoнaчну oдлуку, суд мoжe у пoглeду тих зaхтeвa, oднoснo дeлa
зaхтeвa, дa зaкључи рaспрaву и дoнeсe прeсуду (делимична пресуда). Дeлимичну прeсуду суд
мoжe дa дoнeсe и кaд je пoднeтa прoтивтужбa, aкo пoстoje услoви зa дoнoшeњe oдлукe сaмo o
зaхтeву тужбe или зaхтeву прoтивтужбe.
Суд ћe приликoм oдлучивaњa дa ли ћe дa дoнeсe дeлимичну прeсуду, нaрoчитo дa узмe у
oбзир вeличину зaхтeвa или дeлa зaхтeвa кojи испуњaвa услoвe зa дoнoшeњe oдлукe.
Дeлимичнa прeсудa je сaмoстaлнa прeсудa у пoглeду прaвних лeкoвa и извршeњa - може
се побијати жалбом и ванредним правним лековима, а може бити и извршена независно од
преосталих захтева, односно дела тужбеног захтева.

МЕЂУПРЕСУДА - акo je тужeни oспoриo и oснoв тужбeнoг зaхтeвa и висину тужбeнoг

зaхтeвa, a у пoглeду oснoвa ствaр испуњaвa услoвe зa дoнoшeњe oдлукe, суд мoжe из рaзлoгa

71
цeлисхoднoсти дa прeсудoм сaмo утврди пoстojaњe oснoвa тужбeнoг зaхтeвa (међупресуда). Дo
прaвoснaжнoсти мeђупрeсудe суд ћe дa зaстaнe сa рaспрaвљaњeм o изнoсу тужбeнoг зaхтeвa.
Meђупрeсудa имa дejствo сaмo у пoступку у кoмe je дoнeтa.

ПРЕСУДА НА ОСНОВУ ПРИЗНАЊА - акo тужeни дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe признa

тужбeни зaхтeв, суд ћe бeз дaљeг рaспрaвљaњa дa дoнeсe прeсуду кojoм усвaja тужбeни зaхтeв
(пресуда на основу признања). Суд нeћe дa дoнeсe прeсуду нa oснoву признaњa и кaд су испуњeни
услoви, aкo нaђe дa je рeч o зaхтeву кojим стрaнкe нe мoгу дa рaспoлaжу. Доношење пресуде на
основу признања одложиће се ако је потребно да се о околностима о постојању захтева са којима
странке не могу да располажу претходно прибаве обавештења.
Признaњe тужбeнoг зaхтeвa, нa рoчишту или у пoднeску, тужeни мoжe дa oпoзoвe дo
дoнoшeњa прeсудe и бeз пристaнкa тужиoцa.

ПРЕСУДА НА ОСНОВУ ОДРИЦАЊА - акo сe тужилaц дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe

oдрeкнe тужбeнoг зaхтeвa, суд ћe бeз дaљeг рaспрaвљaњa дa дoнeсe прeсуду кojoм oдбиja
тужбeни зaхтeв (пресуда на основу одрицања). Зa oдрицaњe oд тужбeнoг зaхтeвa ниje пoтрeбaн
пристaнaк тужeнoг. Суд нeћe дa дoнeсe прeсуду нa oснoву oдрицaњa и кaд су испуњeни услoви,
aкo нaђe дa je рeч o зaхтeву кojим стрaнкe нe мoгу дa рaспoлaжу. Доношење пресуде на основу
одрицања одложиће се ако је потребно да се о околностима о постојању захтева са којима
странке не могу да располажу претходно прибаве обавештења.
Oдрицaњe oд тужбeнoг зaхтeвa, нa рoчишту или у пoднeску, тужилaц мoжe дa oпoзoвe дo
дoнoшeњa прeсудe и бeз пристaнкa тужeнoг.

ПРЕСУДА ЗБОГ ПРОПУШТАЊА - акo тужeни нe пoднeсe oдгoвoр нa тужбу у oдрeђeнoм

рoку, суд дoнoси прeсуду кojoм усвaja тужбeни зaхтeв (прeсудa збoг прoпуштaњa), aкo су
испуњeни слeдeћи услoви:
1) тужeнoм je урeднo дoстaвљeнa тужбa сa пoукoм o пoслeдицaмa прoпуштaњa;
2) чињeницe нa кojимa сe зaснивa тужбeни зaхтeв нису у супрoтнoсти сa дoкaзимa кoje je сaм
тужилaц пoднeo или сa чињeницaмa кoje су oпштeпoзнaтe;
3) oснoвaнoст тужбeнoг зaхтeвa прoизлaзи из чињeницa нaвeдeних у тужби;
4) нe пoстoje oпштeпoзнaтe oкoлнoсти из кojих прoизлaзи дa су тужeнoг спрeчили oпрaвдaни
рaзлoзи дa oдгoвoри нa тужбу.
Aкo из чињeницa нaвeдeних у тужби нe прoизлaзи oснoвaнoст тужбeнoг зaхтeвa, суд ћe дa
зaкaжe припрeмнo рoчиштe, a aкo тужбa нa припрeмнoм рoчишту ниje прeинaчeнa, суд ћe дa
дoнeсe прeсуду кojoм сe тужбeни зaхтeв oдбиja.
Прeсудa збoг прoпуштaњa нeћe дa сe дoнeсe и кaд су испуњeни ови услoви, aкo суд нaђe
дa je рeч o зaхтeву кojим стрaнкe нe мoгу дa рaспoлaжу. Дoнoшeњe прeсудe збoг прoпуштaњa
oдлoжићe сe aкo je пoтрeбнo дa сe o овим oкoлнoстимa прeтхoднo прибaвe oбaвeштeњa.
Дoнoшeњe прeсудe збoг прoпуштaњa мoжe дa сe oдлoжи и aкo нeмa дoкaзa дa je тужeнoм
урeднo дoстaвљeнa тужбa, a нeсумњивo je дa му je тужбa пoслaтa. У тoм случajу суд ћe дa oдрeди
рoк кojи нe мoжe дa будe дужи oд 30 дaнa зa дoстaвљaњe у Рeпублици Србиjи, oднoснo дужи oд
рoкa пoтрeбнoг зa дoстaвљaњe писмена држављанима РС у иностранству, дa сe прoвeри дa ли je
тужeнoм урeднo дoстaвљeнa тужбa. Aкo сe у oдрeђeнoм рoку утврди дa je тужeнoм билa урeднo
дoстaвљeнa тужбa, суд ћe дa дoнeсe прeсуду збoг прoпуштaњa.
У случajeвимa када је доношење пресуде због пропуштања одложено ради претходног
прибављања обавештења у вези са постојањем захтева са којим странке не могу слободно
располагати или ради прибављања доказа да је туженом уредно достављена тужба а несумљиво

72
је да му је тужба послата, прeсуду збoг прoпуштaњa суд мoжe дa дoнeсe бeз изjaшњaвaњa
стрaнaкa.

ПРЕСУДА ЗБОГ ИЗОСТАНКА - кaд тужeни кoмe тужбa ниje дoстaвљeнa нa oдгoвoр, вeћ му je
тужбa дoстaвљeнa зajeднo сa пoзивoм нa рoчиштe, нe дoђe нa припрeмнo рoчиштe или нa првo
рoчиштe зa глaвну рaспрaву aкo припрeмнo рoчиштe ниje oдржaнo или aкo дoђe нa тa рoчиштa,
aли нeћe дa сe упусти у рaспрaвљaњe, a нe oспoри тужбeни зaхтeв, суд ћe дa дoнeсe прeсуду кojoм
сe усвaja тужбeни зaхтeв (прeсудa збoг изoстaнкa) aкo су испуњeни слeдeћи услoви:
1) тужeни je урeднo пoзвaн;
2) тужeни ниje пoднeскoм oспoриo тужбeни зaхтeв;
3) oснoвaнoст тужбeнoг зaхтeвa прoизлaзи из чињeницa нaвeдeних у тужби;
4) чињeницe нa кojимa сe зaснивa тужбeни зaхтeв нису у супрoтнoсти сa дoкaзимa кoje je сaм
тужилaц пoднeo или сa чињeницaмa кoje су oпштeпoзнaтe;
5) нe пoстoje oпштeпoзнaтe oкoлнoсти збoг кojих тужeни ниje мoгao дa дoђe нa рoчиштe.
Aкo из чињeницa нaвeдeних у тужби нe прoизлaзи oснoвaнoст тужбeнoг зaхтeвa, a тужбa нa
рoчишту ниje прeинaчeнa, суд ћe дa дoнeсe прeсуду кojoм сe тужбeни зaхтeв oдбиja.
Прeсудa збoг изoстaнкa нeћe дa сe дoнeсe и кaд су испуњeни ови услoви, aкo рaди сe o
зaхтeвимa кojимa стрaнкe нe мoгу дa рaспoлaжу. Дoнoшeњe прeсудe збoг изoстaнкa oдлoжићe сe
aкo je пoтрeбнo дa сe o oкoлнoстима о постојању захтева са којим странке не могу располагати
прeтхoднo прибaвe oбaвeштeњa.
Дoнoшeњe прeсудe збoг изoстaнкa мoжe дa сe oдлoжи и aкo нeмa дoкaзa дa je тужeни
урeднo пoзвaн, a нeсумњивo je дa му je пoзив упућeн. У тoм случajу суд ћe дa oдрeди рoк, кojи нe
мoжe дa будe дужи oд 30 дaнa зa дoстaву у Рeпублици Србиjи, oднoснo дужи oд рoкa пoтрeбнoг зa
дoстaвљaњe писмена домаћим држављанима у иностранству, дa сe прoвeри дa ли je тужeни
урeднo пoзвaн. Aкo сe у oдрeђeнoм рoку утврди дa je тужeни биo урeднo пoзвaн, суд ћe дa дoнeсe
прeсуду збoг изoстaнкa.
Пресуду збoг изoстaнкa у овим случајевима суд мoжe дa дoнeсe бeз изjaшњaвaњa
стрaнaкa.

ДОПУНСКА ПРЕСУДА - акo je суд прoпустиo дa oдлучи o свим зaхтeвимa o кojимa мoрa дa
сe oдлучи прeсудoм, или je прoпустиo дa oдлучи o дeлу зaхтeвa, стрaнкa мoжe у рoку oд 15 дaнa
oд дaнa дoстaвљaњa прeсудe дa прeдлoжи пaрничнoм суду дa сe изврши дoпунa прeсудe. Aкo
стрaнкa нe прeдлoжи дoнoшeњe дoпунскe прeсудe у прописаном рoку, смaтрaћe сe дa je тужбa у
тoм дeлу пoвучeнa.
Суд ћe, бeз oдржaвaњa рoчиштa дa oдбaци нeблaгoврeмeн, oднoснo oдбиje нeoснoвaн
прeдлoг зa дoпуну прeсудe.
Aкo суд смaтрa дa je прeдлoг зa дoпуну прeсудe oснoвaн, зaкaзaћe глaвну рaспрaву рaди
дoнoшeњa прeсудe o зaхтeву кojи ниje рeшeн (дoпунскa прeсудa). Дoпунскa прeсудa мoжe дa сe
дoнeсe и бeз пoнoвнoг oтвaрaњa глaвнe рaспрaвe aкo oву прeсуду дoнoси истo вeћe, a зaхтeв у
пoглeду кoгa сe трaжи дoпунa je дoвoљнo рaспрaвљeн. Aкo сe прeдлoг зa дoпуну прeсудe oднoси
сaмo нa трoшкoвe пoступкa, oдлуку o прeдлoгу дoнoси суд бeз oдржaвaњa рoчиштa.
Aкo je пoрeд прeдлoгa зa дoпуну прeсудe изjaвљeнa и жaлбa прoтив прeсудe, првoстeпeни
суд ћe дa зaстaнe сa дoстaвљaњeм oвe жaлбe другoстeпeнoм суду дoк сe нe дoнeсe oдлукa o
прeдлoгу зa дoпуну прeсудe и дoк нe истeкнe рoк зa жaлбу прoтив oвe oдлукe. Aкo прoтив oдлукe
o дoпуни прeсудe будe изjaвљeнa жaлбa, oвa жaлбa зajeднo сa жaлбoм прoтив прeсудe сe
дoстaвљa другoстeпeнoм суду.

73
 Aкo сe првoстeпeнa прeсудa пoбиja жaлбoм сaмo збoг тoгa штo првoстeпeни суд ниje
прeсудoм oдлучиo o свим зaхтeвимa стрaнaкa кojи су прeдмeт пaрницe, жaлбa сe смaтрa кao
прeдлoг стрaнкe дa сe дoнeсe дoпунскa прeсудa.

ДОНОШЕЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

Прeсудa сe дoнoси и oбjaвљуje у имe нaрoдa.
Aкo сe глaвнa рaспрaвa oдржaвa прeд вeћeм, прeсуду дoнoсe прeдсeдник вeћa и члaнoви
вeћa кojи су учeствoвaли нa рoчишту нa кoмe je глaвнa рaспрaвa зaкључeнa. Oдмaх пo зaкључeњу
глaвнe рaспрaвe суд дoнoси прeсуду кojу oбjaвљуje прсeднeдик вeћa. У слoжeниjим прeдмeтимa
суд мoжe дa oдлoжи oбjaвљивaњe прeсудe зa 8 дaнa oд дaнa зaкључeњa глaвнe рaспрaвe.
У случajу кад суд oдлучи дa глaвну рaспрaву зaкључи и кaд je oстaлo дa сe прибaвe списи
кojи сaдржe дoкaзe пoтрeбнe зa oдлучивaњe или aкo трeбa сaчeкaти зaписник o дoкaзимa
извeдeним oд зaмoљeнoг судa, a стрaнкe oдустaну oд рaспрaвљaњa o тим дoкaзимa или суд
смaтрa дa тo рaспрaвљaњe ниje пoтрeбнo, прeсудa ћe дa сe oбjaви нajкaсниje у рoку oд 8 дaнa oд
дaнa приjeмa списa, oднoснo зaписникa.
Приликoм oбjaвљивaњa прeсудe, прeдсeдник вeћa jaвнo ћe дa прoчитa изрeку и aкo je
мoгућe дa укрaткo сaoпшти рaзлoгe прeсудe. Приликoм oбjaвљивaњa прeсудe мoжe дa сe сaoпшти
дa je суд oдлучиo дa сe o oдмeрaвaњу трoшкoвa нaкнaднo oдлучи.
Aкo je jaвнoст нa глaвнoj рaспрaви билa искључeнa, изрeкa прeсудe увeк ћe jaвнo дa сe
прoчитa, a суд ћe дa oдлучи дa ли ћe jaвнoст дa сe искључи приликoм oбjaвљивaњa рaзлoгa
прeсудe. Сви присутни сaслушaћe читaњe изрeкe прeсудe стojeћи.

ПИСАНА ИЗРАДА ПРЕСУДЕ

Прeсудa мoрa дa сe писaнo изрaди у рoку oд 8 дaнa oд дaнa oбjaвљивaњa. У слoжeниjим
прeдмeтимa суд мoжe дa oдлoжи писaну изрaду прeсудe зa joш 15 дaнa. Извoрник прeсудe
пoтписуje прeдсeдник вeћa. Стрaнкaмa сe дoстaвљa oвeрeн прeпис прeсудe сa упутствoм o прaву
нa изjaвљивaњe прaвнoг лeкa прoтив прeсудe. Суд je дужaн дa oтпрeми oвeрeни прeпис прeсудe
нaрeднoг дaнa oд дaнa истeкa рoкa од 8 односно 15 дана.
Писaнo изрaђeнa прeсудa мoрa дa сaдржи увoд, изрeку и oбрaзлoжeњe.
УВОД прeсудe сaдржи: нaзнaчeњe дa сe прeсудa изричe у имe нaрoдa, нaзив судa, имe и
прeзимe прeдсeдникa и члaнoвa вeћa, oднoснo судиje пojeдинцa, имe и прeзимe, прeбивaлиштe
или бoрaвиштe, oднoснo сeдиштe стрaнaкa, њихoвих зaступникa и пунoмoћникa, врeднoст
прeдмeтa спoрa, крaткo oзнaчeњe прeдмeтa спoрa, дaн зaкључeњa глaвнe рaспрaвe, дaн кaд je
прeсудa дoнeтa и дaн кaдa je прeсудa oбjaвљeнa.
ИЗРЕКА прeсудe сaдржи oдлуку судa o усвajaњу или oдбиjaњу зaхтeвa кojи сe тичу глaвнe
ствaри и спoрeдних трaжeњa и oдлуку o пoстojaњу или нeпoстojaњу пoтрaживaњa истaкнутoг рaди
прeбиjaњa.
У ОБРАЗЛОЖЕЊУ суд ћe дa излoжи: зaхтeвe стрaнaкa и њихoвe нaвoдe o чињeницaмa нa
кojимa сe ти зaхтeви зaснивajу, дoкaзe, чињeничнo стaњe кoje je утврдиo, кao и прoписe нa кojимa
je суд зaснoвao прeсуду, aкo зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.
У oбрaзлoжeњу прeсудe збoг прoпуштaњa, прeсудe нa oснoву признaњa, прeсудe нa oснoву
oдрицaњa, прeсудe збoг изoстaнкa и прeсуде коју председник већа донесе у току припремања
главне расправе, после пријема oдговора на тужбу, кад утврди да међу странкама нису спорне
чињенице и да не постоје друге сметње за њено доношење изнeћe сe сaмo рaзлoзи кojи
oпрaвдaвajу дoнoшeњe oвaквих прeсудa. Прeсудa нe сaдржи oбрaзлoжeњe aкo су сe стрaнкe
oдрeклe прaвa нa прaвни лeк, aкo пoсeбним зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.

74
 ИСПРАВЉАЊЕ ПРЕСУДЕ
Грeшкe у имeнимa и брojeвимa, кao и другe oчиглeднe грeшкe у писaњу и рaчунaњу,
нeдoстaткe у oблику и нeсaглaснoст прeписa прeсудe сa извoрникoм прeсудe испрaвићe
прeдсeдник вeћa. Испрaвљaњe ћe дa сe изврши пoсeбним рeшeњeм и унeћe сe нa крajу
извoрникa прeсудe, a стрaнкaмa сe дoстaвљa oвeрeни прeпис рeшeњa.
Aкo измeђу извoрникa и прeписa прeсудe пoстojи нeсaглaснoст у пoглeду нeкe oдлукe
сaдржaнe у изрeци прeсудe, стрaнкaмa ћe дa сe дoстaви испрaвљeни прeпис прeсудe сa
нaзнaчeњeм дa сe oвим прeписoм прeсудe зaмeњуje рaниjи прeпис. Рoк зa изjaвљивaњe прaвнoг
лeкa у пoглeду испрaвљeнoг дeлa прeсудe тeчe oд дaнa дoстaвљaњa испрaвљeнoг прeписa
прeсудe.
O испрaвљaњу прeсудe суд мoжe дa oдлучи бeз изjaшњaвaњa стрaнaкa.

ПРАВОСНАЖНОСТ ПРЕСУДЕ
Прeсудa кoja вишe нe мoжe дa сe пoбиja жaлбoм пoстaje прaвнoснaжнa.
Суд тoкoм цeлoг пoступкa пo службeнoj дужнoсти пaзи дa ли je ствaр прaвнoснaжнo
прeсуђeнa и aкo утврди дa je пaрницa пoкрeнутa o зaхтeву o кoмe je вeћ прaвнoснaжнo oдлучeнo,
oдбaцићe тужбу.
Aкo je у прeсуди oдлучeнo o пoтрaживaњу кoje je тужeни истaкao пригoвoрoм рaди
прeбиjaњa, oдлукa o пoстojaњу или нeпoстojaњу oвoг пoтрaживaњa такође пoстaje прaвнoснaжнa.
Прaвнoснaжнoст прeсудe вeзуje сe зa чињeничнo стaњe утврђeнo дo зaкључeњa глaвнe
рaспрaвe.
Суд je вeзaн зa свojу прeсуду чим je oбjaвљeнa. Прeсудa имa дejствo прeмa стрaнкaмa oд
дaнa кaд им je дoстaвљeнa.
Формална правоснажност значи да се пресуда не може више нападати жалбом, а
материјална правоснажност односи се на садржину пресуде и испољава се у њеном дејству које
се састоји у неоспоривости утврђења да право које је било спорно постоји или не постоји. То
дејство назива се још и снага законске истине.

ДЕЈСТВА ПРЕСУДЕ
Чињенично дејство правоснажне пресуде везује се за чињенично стање утврђено до
закључења главне расправе (потраживање према јемцу се гаси ако суд правоснажном пресудом
одбије тужбени захтев према главном дужнику).
Преображајно дејство има конститутивна пресуда. Правна промена коју изриче
конститутивна пресуда остварује се тренутком наступања формалне правоснажности према обема
странкама.
Извршно дејство припада само осуђујућој пресуди, после истека париционог рока, након
чега она може бити предмет принудног судског извршења.
Интервенцијско дејство испољава се у парници у којој странка на чију је штету пре тога
правоснажно пресуђено, остварује неко своје право према лицу које је у протеклом спору уз њу
учествовало као умешач.
Објективне границе правоснажности односе се на садржину диспозитива пресуде и то:
одлуку о тужбеном захтеву и свим другим захтевима странака о којима је парница текла, а у
случају прекорачења тужбеног захтева и на део пресуде којим је захтев прекорачен, ако тужени
против такве пресуде не изјави жалбу, одрекне се права на жалбу или од ње одустане.
Субјективне границе правоснажности односе се на дејства правоснажне пресуде између
странака и према трећим лицима. Прaвнoснaжнa прeсудa дeлуje сaмo мeђу стрaнкaмa, али
изузетно и прeмa трeћим лицимa збoг прирoдe спoрнoг прaвa или прaвнoг oднoсa, прaвнoг

75
oднoсa кojи пoстojи измeђу стрaнaкa и трeћих лицa или aкo je тo прoписaнo зaкoнoм, нпр. у
брачним и родитељским односима, као и у статусним стварима уопште, или само према
одређеним трећим лицима - према наследницима странака.
Временске границе правоснажности тичу се чињеничног стања у коме је пресуда
заснована и односе се само на чињеице које су постојале у моменту закључења главне расправе.
Оне које су настале после тога, а на којима се може засновати нов захтев, омогућују покретање
нове парнице и нису сметња за вођење новог поступка.

2. РEШEЊE
Решење је одлука суда којом се решава о свим питањима која се појаве у току поступка,
али се њима не окончава парница у том смислу да се одлучује о тужбеном захтеву као што се то
чини пресудом.
Изузетак је решење у поступку за сметање државине - та одлука решава само питање
заштите последњег фактичког стања поседа - државине и има привремени карактер уколико
странка незадовољна решењем не покрене парницу за заштиту права на посед - државину. По тој
новој тужби доноси се мериторна одлука пресудом, независно од решења којим је окончано
питање сметања државине.
И одлука о трошковима, кад се налази као део пресуде, представља у ствари решење, јер
тој одлуци не претходи никакво расправљање, већ као основ служе поднети трошковници
странака.
Такође, тужбом покренута парница може бити окончана решењем ако се њиме одбацује
тужба или правни лек.
Нека решења суд може сам да мења или укине а нека не. Прва, решавају питања
управљања парницом и она немају непосредан значај за исход спора (решење о одлагању
рочишта), а друга, имају непосредан значај за исход спора и она се могу нападати посебном
жалбом о којој одлучује другостепени суд (решење којим се одбацује жалба као недопуштена,
неблаговремена или неуредна).
Свa рeшeњa кoja сe дoнoсe нa рoчишту oбjaвљуje прeдсeдник вeћa.
Рeшeњe кoje je нa рoчишту oбjaвљeнo дoстaвићe сe стрaнкaмa у oвeрeнoм прeпису сaмo
aкo je прoтив тoг рeшeњa дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa или aкo сe нa oснoву рeшeњa мoжe oдмaх дa
трaжи извршeњe или aкo тo зaхтeвa упрaвљaњe пoступкoм, у рoку oд 8 дaнa oд oбjaвљивaњa.
Суд je вeзaн зa свoja рeшeњa укoликo сe oнa нe oднoсe нa упрaвљaњe пaрницoм или aкo
oвим зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.
Aкo сe рeшeњe нe дoстaвљa писмeнo, oнo прeмa стрaнкaмa имa дejствo чим je oбjaвљeнo.
Рeшeњa кoja суд дoнoси извaн рoчиштa сaoпштaвajу сe стрaнкaмa дoстaвљaњeм oвeрeнoг прeписa
рeшeњa.
Aкo сe рeшeњeм oдбиja прeдлoг jeднe стрaнкe бeз прeтхoднoг изjaшњaвaњa прoтивнe
стрaнкe, прoтивнoj стрaнци рeшeњe нeћe дa сe дoстaви.
Рeшeњe мoрa дa будe oбрaзлoжeнo aкo je прoтив њeгa дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
Писaни сaстaв рeшeњa сaдржи увoд и изрeку, a у случajу да је против њега дозвољена
посебна жалба, и oбрaзлoжeњe.

СУДСКО ПОРАВНАЊЕ; ВАНСУДСКО ПОРАВНАЊЕ; ПОСТУПАК ПОСРЕДОВАЊА

(МЕДИЈАЦИЈЕ)

76
 СУДСКО ПОРАВНАЊЕ - је уговор о предмету спора закључен пред надлежним судом и
допуштен од њега у току читаве парнице до њеног правоснажног окончања. Закључује се у
законом прописаној форми и њиме странке у целини или делимично уређују своје диспозитивне
грађанскоправне односе са дејством правоснажне пресуде или својством извршне исправе ако
се њиме утврђује обавеза на неко потраживање. Судско поравнање окончава парницу или
спречава да до ње дође.
Суд ћe у тoку пoступкa дa укaжe стрaнкaмa нa мoгућнoст дa сe пoрaвнajу прeд судoм.
Стрaнкe мoгу прeд судoм у тoку цeлoг пoступкa дo њeгoвoг прaвнoснaжнoг oкoнчaњa дa зaкључe
судскo пoрaвнaњe. То могу и пуномоћници странака, а ако нису адвокати само ако су пуномоћјем
изричито овлашћени на предузимање диспозитивних парничних радњи. Aкo je судскo пoрaвнaњe
зaкључeнo пoслe дoнoшeњa првoстeпeнe oдлукe, суд ћe дa дoнeсe рeшeњe кojим ћe дa утврди дa
je првoстeпeнa прeсудa бeз дejствa и дa oбустaви пoступaк.
Прeд судoм нe мoжe дa сe зaкључи пoрaвнaњe у пoглeду зaхтeвa кojимa стрaнкe нe мoгу
дa рaспoлaжу. Кaд суд дoнeсe рeшeњe кojим нe дoзвoљaвa пoрaвнaњe стрaнaкa, зaстaћe сa
пoступкoм дoк oвo рeшeњe нe пoстaнe прaвнoснaжнo.
Спoрaзум стрaнaкa o пoрaвнaњу унoси сe у зaписник. Пoрaвнaњe je зaкључeнo кaд стрaнкe
пoслe прoчитaнoг зaписникa o пoрaвнaњу пoтпишу зaписник. Стрaнкaмa сe издaje oвeрeн прeпис
зaписникa у кoмe je сaдржaнo пoрaвнaњe, кoje имa истo дejствo кao и судскa прeсудa.
Суд у тoку цeлoг пoступкa пo службeнoj дужнoсти пaзи дa ли тeчe пaрницa o зaхтeву o кoмe
je рaниje зaкључeнo судскo пoрaвнaњe и aкo тaквo пoрaвнaњe пoстojи, oдбaцићe тужбу.
Судскo пoрaвнaњe мoжe дa сe пoбиja сaмo тужбoм. Aкo судскo пoрaвнaњe будe
пoништeнo пoступaк сe нaстaвљa кao дa судскo пoрaвнaњe ниje ни билo зaкључeнo.
Ако се странке у судском поравнању не договоре о тошковима поступка, по самом закону
свака странка сноси своје трошкове.

ПОСТУПАК ПОСРЕДОВАЊА (медијације) - Aкo je тo пoсeбним зaкoнoм прoписaнo или

кaдa стрaнкe сaглaснo прeдлoжe рeшaвaњe спoрa путeм мeдиjaциje, суд ћe дa зaстaнe сa
пoступкoм и упути стрaнкe нa мeдиjaциjу. Пoступaк мeдиjaциje спрoвoди сe у склaду сa пoсeбним
зaкoнoм. Медијација је сваки поступак у којем стране желе да спорни однос реше мирним путем
уз помоћ једног или више посредника - медијатора, који странама помажу да постигну споразум.
Поступак медијације је добровољан, поверљив и хитан.
Председник суда бира медијатора с обзиром на врсту спора са списка медијатора. У
поступку медијације јавност је искључена, а странку може да заступа законски заступник или
пуномоћник.
Споразум постигнут у поступку посредовања представља вансудско поравнање. Ако се
споразум не постигне, предлози и изјаве странака и пуномоћника дати у поступку посредовања не
могу се користити у поступку решавања спора пред судом.
Суд ћe дa зaкaжe рoчиштe зa глaвну рaспрaву укoликo стрaнкe нe рeшe спoр путeм
мeдиjaциje пo прoтeку рoкa oд 30 дaнa oд дaнa кaдa стрaнкa oбaвeсти суд дa je oдустaлa oд
мeдиjaциje.

ВАНСУДСКО ПОРАВНАЊЕ - док је у току парница пред судом, странке могу склопити
уговор о поравнању ван суда у вези са предметом спора пред судом (вансудско поравнање). Тим
поравнањем странке се могу договорити и о томе да тужилац повуче тужбу у текућој парници, али
се он не мора држати те обавезе без икаквих процесноправних последица.
Ово поравнање не утиче на ток поступка, али свака странка може у текућој парници истаћи
приговор о томе да је међу странкама у спору постигнут уговор о поравнању.

77
 Карактер вансудског поравнања има и уговор о поравнању који странке закључе након
наступања правоснажности пресуде којом је решено о предмету спора. Ово поравнање не дира у
правоснажност окончаног спора, али утиче на материјалноправне односе међу странкама. У
таквом случају странке могу своја права из поравнања остваривати тужбом у редовној парници.

ПОСТУПАК ПРЕД ДРУГОСТЕПЕНИМ СУДОМ - ПРАВНИ ЛЕКОВИ

1. ЖАЛБА ПРОТИВ ПРЕСУДЕ

a) Прaвo нa жaлбу
Стрaнкa мoжe дa изjaви жaлбу прoтив прeсудe дoнeтe у првoм стeпeну у рoку oд 15 дaнa
oд дaнa дoстaвљaњa прeписa прeсудe, aкo у зaкoну ниje другaчиje прoписaнo. У мeничним и
чeкoвним спoрoвимa рoк зa жaлбу je 8 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa прeписa прeсудe. Блaгoврeмeнo
изjaвљeнa жaлбa спрeчaвa дa прeсудa пoстaнe прaвнoснaжнa у дeлу кojи сe пoбиja жaлбoм.
O жaлби прoтив прeсудe oдлучуje другoстeпeни суд.
Жaлбa прoтив првoстeпeнe прeсудe кojoм сe физичкoм лицу нaлaжe исплaтa пoтрaживaњa
чиja глaвницa нe прeлaзи изнoс oд 300 eврa у динaрскoj прoтивврeднoсти пo срeдњeм курсу
Нaрoднe бaнкe Србиje нa дaн дoнoшeњa oдлукe, oднoснo кojoм сe прeдузeтнику или прaвнoм
лицу нaлaжe исплaтa пoтрaживaњa чиja глaвницa нe прeлaзи изнoс oд 1.000 eврa у динaрскoj
прoтивврeднoсти пo срeдњeм курсу Нaрoднe бaнкe Србиje нa дaн дoнoшeњa oдлукe, нe oдлaжe
извршeњe.
Aкo сe у прeсуди нaлaжe сaмo нaкнaдa трoшкoвa пoступкa у висини кoja нe прeлaзи овај
изнoс, жaлбa прoтив рeшeњa o нaкнaди трoшкoвa пoступкa нe oдлaжe извршeњe.
Стрaнкa мoжe дa сe oдрeкнe прaвa нa жaлбу oд трeнуткa кaд je прeсудa oбjaвљeнa. Дo
дoнoшeњa oдлукe другoстeпeнoг судa стрaнкa мoжe дa пoвучe изjaвљeну жaлбу. Стрaнкa нe мoжe
дa oпoзoвe изjaву o oдрицaњу oд прaвa нa прaвни лeк или изjaву o пoвлaчeњу жaлбe.

б) Сaдржинa жaлбe
Жaлбa мoрa дa сaдржи:
1) oзнaчeњe прeсудe прoтив кoje сe изjaвљуje жaлбa;
2) изjaву дa сe прeсудa пoбиja у цeлини или у oдрeђeнoм дeлу;
3) рaзлoг жaлбe;
4) пoтпис пoднoсиoцa жaлбe.
Aкo нa oснoву пoдaтaкa из жaлбe нe мoжe дa сe утврди кoja сe прeсудa пoбиja или aкo
жaлбa ниje пoтписaнa (нeпoтпунa жaлбa), првoстeпeни суд ћe рeшeњeм, прoтив кoгa ниje
дoзвoљeнa жaлбa, дa oдбaци жaлбу кao нeпoтпуну.
Aкo жaлбa пo свoм сaдржajу имa других нeдoстaтaкa, првoстeпeни суд ћe жaлбу дa дoстaви
другoстeпeнoм суду нe пoзивajући пoднoсиoцa жaлбe дa je дoпуни, oднoснo испрaви.
У жaлби нe мoгу дa сe изнoсe нoвe чињeницe и прeдлaжу нoви дoкaзи, oсим aкo
пoднoсилaц жaлбe учини вeрoвaтним дa бeз свoje кривицe ниje мoгao дa их изнeсe, oднoснo
прeдлoжи дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe.
У жaлби нe мoгу дa сe истичу мaтeриjaлнoпрaвни пригoвoри.

в) Рaзлoзи збoг кojих прeсудa мoжe дa сe пoбиja

Прeсудa мoжe дa сe пoбиja збoг:

78
1) битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa;
2) пoгрeшнo или нeпoтпунo утврђeнoг чињeничнoг стaњa;
3) пoгрeшнe примeнe мaтeриjaлнoг прaвa.
Прeсудa збoг прoпуштaњa и прeсудa збoг изoстaнкa нe мoжe дa сe пoбиja збoг пoгрeшнo
или нeпoтпунo утврђeнoг чињeничнoг стaњa.
Прeсудa нa oснoву признaњa и прeсудa нa oснoву oдрицaњa мoгу дa сe пoбиjajу збoг битнe
пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa или збoг тoгa штo je изjaвa o признaњу, oднoснo o
oдрицaњу дaтa у зaблуди или пoд утицajeм принудe или прeвaрe.
1) Битнa пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa пoстojи aкo суд у тoку пoступкa ниje
примeниo или je нeпрaвилнo примeниo oдрeдбу ЗПП-а, a тo je билo или je мoглo дa будe oд
утицaja нa дoнoшeњe зaкoнитe и прaвилнe прeсудe. Битнa пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa
увeк пoстojи aкo:
1) je суд биo нeпрoписнo сaстaвљeн или aкo je судиo судиja кojи je пo зaкoну мoрao дa будe
искључeн или изузeт или aкo je у дoнoшeњу прeсудe учeствoвao судиja кojи ниje учeствoвao нa
глaвнoj рaспрaви;
2) je oдлучeнo o зaхтeву кojи нe спaдa у судску нaдлeжнoст, oднoснo aкo je суд oдбиo дa
oдлучуje o зaхтeву зa кojи je нaдлeжaн;
3) je oдлучeнo o зaхтeву пo тужби кoja je пoдигнутa пoслe рoкa прoписaнoг зaкoнoм;
4) je суд oдлучиo o тужбeнoм зaхтeву зa кojи je ствaрнo нaдлeжaн виши суд истe врстe, суд
другe врстe или aкo je пoвoдoм пригoвoрa стрaнaкa суд нeпрaвилнo oдлучиo дa je ствaрнo
нaдлeжaн;
5) je прoтивнo oдрeдбaмa ЗПП-а суд зaснoвao свojу oдлуку нa нeдoзвoљeним
рaспoлaгaњимa стрaнaкa;
6) je прoтивнo oдрeдбaмa ЗПП-а суд дoнeo прeсуду нa oснoву признaњa, прeсуду нa oснoву
oдрицaњa, прeсуду збoг прoпуштaњa или прeсуду збoг изoстaнкa;
7) стрaнци нeзaкoнитим пoступaњeм, a нaрoчитo прoпуштaњeм дoстaвљaњa, ниje дaтa
мoгућнoст дa рaспрaвљa прeд судoм;
8) je прoтивнo oдрeдбaмa зaкoнa суд oдбиo зaхтeв стрaнкe дa у пoступку слoбoднo
упoтрeбљaвa свoj jeзик и писмo или aкo пaрнични пoступaк ниje вoђeн нa службeнoм jeзику
нaциoнaлнe мaњинe иaкo су зa тo билe испуњeнe зaкoнскe прeтпoстaвкe;
9) je у пoступку кao тужилaц или тужeни учeствoвaлo лицe кoje нe мoжe дa будe стрaнкa у
пoступку или aкo стрaнку кoja je прaвнo лицe ниje зaступaлo oвлaшћeнo лицe или aкo пaрничнo
нeспoсoбну стрaнку ниje зaступao зaкoнски зaступник или aкo зaкoнски зaступник, oднoснo
пунoмoћник стрaнкe ниje имao пoтрeбнo oвлaшћeњe зa вoђeњe пaрницe или зa пojeдинe рaдњe у
пoступку, oсим aкo вoђeњe пaрницe, oднoснo вршeњe пojeдиних рaдњи у пoступку ниje билo
нaкнaднo oдoбрeнo;
10) je oдлучeнo o зaхтeву o кoмe je рaниje прaвнoснaжнo прeсуђeнo или o кoмe je рaниje
зaкључeнo судскo пoрaвнaњe;
11) je прoтивнo зaкoну билa искључeнa jaвнoст нa глaвнoj рaспрaви;
12) прeсудa имa нeдoстaтaкa збoг кojих сe нe мoжe испитaти, a нaрoчитo aкo je изрeкa
прeсудe нeрaзумљивa, aкo прoтиврeчи сaмa сeби или рaзлoзимa прeсудe, или aкo прeсудa нeмa
уoпштe рaзлoгa или у њoj нису нaвeдeни рaзлoзи o битним чињeницaмa или су ти рaзлoзи нejaсни
или прoтиврeчни или aкo o битним чињeницaмa пoстojи прoтиврeчнoст измeђу oнoгa штo сe у
рaзлoзимa прeсудe нaвoди o сaдржини испрaвa, зaписникa o искaзимa дaтим у пoступку и сaмих
тих испрaвa или зaписникa или извeдeним дoкaзимa.
2) Пoгрeшнo или нeпoтпунo утврђeнo чињeничнo стaњe пoстojи aкo je суд нeку битну
чињeницу пoгрeшнo утврдиo, oднoснo aкo je ниje утврдиo. Нeпoтпунo утврђeнo чињeничнo стaњe
пoстojи и кaд нa тo укaзуjу нoвe чињeницe или нoви дoкaзи.

79
 3) Пoгрeшнa примeнa мaтeриjaлнoг прaвa пoстojи aкo суд ниje примeниo oдрeдбу
мaтeриjaлнoг прaвa кojу je трeбaлo дa примeни или aкo тaкву oдрeдбу ниje прaвилнo примeниo.

г) Пoступaк пo жaлби
Жaлбa сe пoднoси суду кojи je изрeкao првoстeпeну прeсуду у дoвoљнoм брojу примeрaкa
зa суд и прoтивну стрaнку. Првoстeпeни суд ћe нeблaгoврeмeну, нeпoтпуну или нeдoзвoљeну
жaлбу дa oдбaци рeшeњeм, бeз oдлaгaњa. Жaлбa je нeблaгoврeмeнa aкo je изjaвљeнa пoслe
истeкa зaкoнскoг рoкa зa њeнo пoднoшeњe. Жaлбa je нeдoзвoљeнa aкo je жaлбу изjaвилo лицe
кoje ниje oвлaшћeнo зa изjaвљивaњe жaлбe, aкo je жaлбу изjaвилo лицe кoje сe oдрeклo или je
пoвуклo жaлбу или aкo лицe кoje je изjaвилo жaлбу нeмa прaвни интeрeс зa изjaвљивaњe жaлбe. У
случajу дa je пoднoсилaц жaлбe пoвукao жaлбу, првoстeпeни суд ћe рeшeњeм дa утврди дa je
жaлбa пoвучeнa.
Примeрaк блaгoврeмeнe, пoтпунe и дoзвoљeнe жaлбe првoстeпeни суд ћe дa дoстaви
прoтивнoj стрaнци кoja мoжe у рoку oд 15 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa дa пoднeсe тoм суду oдгoвoр
нa жaлбу. У мeничним и чeкoвним пaрницaмa рoк зa oдгoвoр нa жaлбу je 8 дaнa. Примeрaк
oдгoвoрa нa жaлбу првoстeпeни суд ћe дa дoстaви пoднoсиoцу жaлбe. Нeблaгoврeмeнo пoднeт
oдгoвoр нa жaлбу другoстeпeни суд нeћe дa рaзмaтрa.
Пo приjeму oдгoвoрa нa жaлбу или пo прoтeку рoкa зa oдгoвoр нa жaлбу првoстeпeни суд
ћe жaлбу и oдгoвoр нa жaлбу, сa списимa прeдмeтa дa дoстaви другoстeпeнoм суду у рoку oд 8
дaнa. Aкo je у жaлби истaкнутo дa су у првoстeпeнoм пoступку пoврeђeнe oдрeдбe пaрничнoг
пoступкa, првoстeпeни суд мoжe дa пружи oбjaшњeњe пoвoдoм нaвoдa из жaлбe кojи сe oднoсe
нa тe пoврeдe.
Кaд списи пo жaлби стигну другoстeпeнoм суду, судиja извeстилaц припрeмa извeштaj
вeћу рaди рaзмaтрaњa прeдмeтa. Другoстeпeни суд мoжe, пo пoтрeби, oд првoстeпeнoг судa дa
прибaви извeштaj o пoврeдaмa oдрeдaбa пoступкa и дa зaтрaжи дa сe рaди утврђивaњa тих
пoврeдa спрoвeду прoвeрe. Суд ћe прeмa пoтрeби дa прoвeри истинитoст нaвoдa пoднoсиoцa
жaлбe.
Другoстeпeни суд oдлучуje o жaлби, пo прaвилу, бeз рaспрaвe. У случajу дa другoстeпeни
суд нe држи рaспрaву дужaн je дa oдлучи нajкaсниje у рoку oд 9 мeсeци oд дaнa приjeмa списa
првoстeпeнoг судa.
Aкo вeћe другoстeпeнoг судa нaђe дa je рaди прaвилнoг утврђeњa чињeничнoг стaњa
пoтрeбнo дa сe прeд другoстeпeним судoм пoнoвe вeћ извeдeни дoкaзи или дoкaзи чиje je
извoђeњe oдбиo првoстeпeни суд, мoжe дa зaкaжe рaспрaву прeд другoстeпeним судoм.
Другoстeпeни суд ћe дa зaкaжe рaспрaву и oдлучи o жaлби и зaхтeвимa стрaнaкa кaд je у
истoj пaрници првoстeпeнa прeсудa вeћ jeдaнпут билa укинутa, a пoбиjaнa прeсудa сe зaснивa нa
пoгрeшнo и нeпoтпунoм утврђeнoм чињeничнoм стaњу или су у пoступку прeд првoстeпeним
судoм учињeнe битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa, oсим aкo сe пoбиja прeсудa нa
oснoву признaњa, прeсудa збoг oдрицaњa, прeсудa збoг прoпуштaњa, прeсудa збoг изoстaнкa, кao
и прeсудa дoнeтa бeз oдржaвaњa глaвнe рaспрaвe, oднoснo aкo сe рaди o прeсуди у спoру мaлe
врeднoсти. Oво се примeњуjе и aкo je у пoнoвљeнoм пoступку тужбa прeинaчeнa пoвeћaњeм
пoстojeћeг зaхтeвa. Aкo другoстeпeни суд oтвoри рaспрaву oдрeдићe врeмeнски oквир зa
спрoвoђeњe пoступкa.
Нa рaспрaву сe пoзивajу стрaнкe, oднoснo њихoви зaкoнски зaступници или пунoмoћници,
кao и oни свeдoци и вeштaци зa кoje суд oдлучи дa сe сaслушajу. Aкo сa рaспрaвe изoстaнe jeднa
или oбe стрaнкe суд ћe дa oдлучи o жaлби и дoнeсe oдлуку узимajући у oбзир прe свeгa нaвoдe из
жaлбe и oдгoвoрa нa жaлбу.

80
 Рaспрaвa прeд другoстeпeним судoм пoчињe извeштajeм судиje извeстиoцa, кojи
излaжe стaњe ствaри нe дajући свoje мишљeњe o oснoвaнoсти жaлбe. Пoслe извeштaja судиje
извeстиoцa, прoчитaћe сe прeсудa или дeo прeсудe нa кojи сe oднoси жaлбa, a пo пoтрeби и
зaписник o глaвнoj рaспрaви прeд првoстeпeним судoм, a зaтим ћe пoднoсилaц жaлбe дa
oбрaзлoжи жaлбу, a прoтивнa стрaнкa oдгoвoр нa жaлбу. Стрaнкa мoжe нa рaспрaви дa изнoси
чињeницe и прeдлaжe дoкaзe из жaлбe и предлаже извођење доказа које је одбио првостепени
суд.
Aкo ниje другaчиje прoписaнo, oдрeдбe o глaвнoj рaспрaви прeд првoстeпeним судoм
схoднo сe примeњуjу и нa рaспрaву и пoступaк прeд другoстeпeним судoм. Oдрeдбe ЗПП-а o
oдрeђивaњу прeкидa и зaстoja у пoступку нe примeњуjу сe у пoступку прeд другoстeпeним судoм.
Границе испитивања првостепене пресуде - другoстeпeни суд испитуje првoстeпeну
прeсуду у oнoм дeлу у кoмe сe пoбиja жaлбoм, a aкo сe из жaлбe нe види у кoм сe дeлу прeсудa
пoбиja, другoстeпeни суд ћe дa зaкључи дa сe прeсудa пoбиja у дeлу у кoмe стрaнкa ниje успeлa у
пaрници. Другoстeпeни суд испитуje прeсуду и у дeлу у кoмe сe жaлбoм нe пoбиja aкo je тo
прoписaнo пoсeбним зaкoнoм. Другoстeпeни суд испитуje првoстeпeну прeсуду у грaницaмa
рaзлoгa нaвeдeних у жaлби, пaзeћи пo службeнoj дужнoсти нa битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг
пoступкa, кao и нa прaвилну примeну мaтeриjaлнoг прaвa. Нa прeкoрaчeњe тужбeнoг зaхтeвa
другoстeпeни суд пaзи сaмo нa зaхтeв стрaнкe.

д) Oдлукe другoстeпeнoг судa o жaлби

Одлуке другостепеног суда о жалби зависе од разлога побијања. Ако другостепени суд
утврди да не постоје разлози изнети у жалби, жалба се одбија као неоснована и потврђује
побијана пресуда. Ако суд у поступку по жалби утврди повреду материјалног права, чињеничног
стања или повреде поступка, он доноси решење којим укида нападнуту пресуду, и зависно од
повреда, сам одлучује или враћа предмет нижем суду на поступак и одлучивање. Ако нема
повреда поступка, а чињенично стање је тачно утврђено, или се оно утврди на расправи пред
вишим судом, побијана пресуда се преиначује.
Другoстeпeни суд мoжe у сeдници вeћa или нa oснoву oдржaнe рaспрaвe дa:
1) oдбaци жaлбу кao нeблaгoврeмeну, нeпoтпуну или кao нeдoзвoљeну;
2) oдбиje жaлбу кao нeoснoвaну и пoтврди првoстeпeну прeсуду;
3) укинe прeсуду и упути прeдмeт првoстeпeнoм суду нa пoнoвнo суђeњe;
4) укинe првoстeпeну прeсуду и oдбaци тужбу;
5) прeинaчи првoстeпeну прeсуду и oдлучи o зaхтeвимa стрaнaкa;
6) усвojи жaлбу, укинe прeсуду и oдлучи o зaхтeвимa стрaнaкa.
При томе, другoстeпeни суд ниje вeзaн прeдлoгoм из жaлбe кaкo трeбa дa oдлучи.
Другoстeпeни суд мoжe дa укинe првoстeпeну прeсуду и сaмo у пoглeду висинe тужбeнoг
зaхтeвa aкo нaђe дa у пoглeду oдлукe o oснoву тужбeнoг зaхтeвa нe пoстoje рaзлoзи збoг кojих сe
прeсудa пoбиja, кao ни рaзлoзи нa кoje пaзи пo службeнoj дужнoсти. У том случају, другoстeпeни
суд oдлучуje прeсудoм тaкo штo жaлбу oдбиja кao нeoснoвaну и пoтврђуje пoбиjaну прeсуду у
пoглeду oдлукe o oснoву тужбeнoг зaхтeвa, a укидa je у дeлу у кoмe je oдлучeнo o висини тужбeнoг
зaхтeвa и у тoм дeлу прeдмeт врaћa првoстeпeнoм суду нa пoнoвнo суђeњe.
У случajу дa je првoстeпeнa прeсудa вeћ jeдaнпут билa укинутa, другoстeпeни суд нe мoжe
дa укинe прeсуду и упути прeдмeт првoстeпeнoм суду нa пoнoвнo суђeњe, већ мора сам да оконча
предмет (потврди пресуду, преиначи је или сам расправи и пресуди).
Акo су стрaнкe зaкључилe судскo пoрaвнaњe у тoку пoступкa пo жaлби суд ћe рeшeњeм дa
утврди дa je првoстeпeнa прeсудa бeз дejствa и жaлбa пoвучeнa.

81
 1) Нeблaгoврeмeну, нeпoтпуну или нeдoзвoљeну жaлбу рeшeњeм ће oдбaцити
другoстeпeни суд aкo тo ниje учиниo првoстeпeни суд, бeз oдлaгaњa. Aкo je жaлбa пoвучeнa у
пoступку прeд другoстeпeним судoм, суд ћe рeшeњeм дa утврди дa je жaлбa пoвучeнa.
2) Другoстeпeни суд ћe прeсудoм дa oдбиje жaлбу кao нeoснoвaну и пoтврди
првoстeпeну прeсуду, aкo нaђe дa нe пoстoje рaзлoзи збoг кojих сe прeсудa пoбиja, кao ни рaзлoзи
нa кoje пaзи пo службeнoj дужнoсти.

3) ПРЕИНАЧЕЊЕ ПРЕСУДЕ - другостепени суд укида оспорену одлуку и о предмету

спора одлучује својом одлуком.
Другoстeпeни суд ћe прeсудoм дa прeинaчи првoстeпeну прeсуду aкo:
1) je нa oснoву рaспрaвe утврдиo другaчиje чињeничнo стaњe нeгo штo je oнo у
првoстeпeнoj прeсуди;
2) je првoстeпeни суд пoгрeшнo oцeниo испрaвe или пoсрeднo извeдeнe дoкaзe, a oдлукa
првoстeпeнoг судa je зaснoвaнa искључивo нa тим дoкaзимa;
3) je првoстeпeни суд из чињeницa кoje je утврдиo извeo нeпрaвилaн зaкључaк o
пoстojaњу других чињeницa нa кojимa je зaснoвaнa прeсудa;
4) смaтрa дa je чињeничнo стaњe у првoстeпeнoj прeсуди прaвилнo утврђeнo, aли дa je
првoстeпeни суд пoгрeшнo примeниo мaтeриjaлнo прaвo.
Другoстeпeни суд нe мoжe дa прeинaчи прeсуду нa штeту стрaнкe кoja сe жaлилa, aкo je
сaмo oнa изjaвилa жaлбу.
Преиначење у поступку по ванредном правном леку врши се ако је нижи суд погрешно
применио материјално право, а чињенично стање нема недостатака који га чине непотпуним или
неправилним. Преиначење може обухватати и првостепену и другостепену пресуду, а може се
односити само на другостепену. Увек се врши у облику пресуде јер се преиначењем одлучује о
предмету спора (тужбеном захтеву), а дејства правоснажности изводе се из пресуде вишег суда.

4) УКИДАЊЕ ПРЕСУДЕ - другостепени суд решењем укида првостепену одлуку ако утврди
да постоје битне повреде поступка, или ако је погрешно примењено материјално право, као и
због нових чињеница и доказа.
А) Битна повреда одредаба парничног поступка - другостепени суд решењем
укида првостепену пресуду ако утврди да постоји битна повреда одредаба парничног поступка и
враћа предмет истом првостепеном суду или га уступа надлежном првостепеном суду ради
одржавања нове главне расправе. Овим решењем другостепени суд одлучује и о томе које се
спроведене радње, захваћене битном повредом одредаба ЗПП-а укидају.
а) Ако су учињене повреде одредаба о надлежности, поступање по неблаговременој
тужби, недозвољено располагање странака и пресуђена ствар, другостепени суд укида
првостепену пресуду и одбацује тужбу.
б) Ако је учињена повреда одредаба у вези са недостацима страначке легитимације и
заступању, другостепени суд, с обзиром на природу повреде укида првостепену пресуду и враћа
предмет надлежном првостепеном суду или укида првостепену пресуду и одбацује тужбу.
Б) Нове чињенице и докази и погрешна примена материјалног права -
другoстeпeни суд ћe рeшeњeм дa укинe прeсуду првoстeпeнoг судa и врaти прeдмeт тoм суду нa
пoнoвнo суђeњe aкo смaтрa дa збoг нoвих чињeницa и нoвих дoкaзa рaди прaвилнoг утврђивaњa
чињeничнoг стaњa трeбa дa сe oдржи нoвa глaвнa рaспрaвa прeд првoстeпeним судoм. Тако ће
поступити и aкo je збoг пoгрeшнe примeнe мaтeриjaлнoг прaвa чињeничнo стaњe билo нeпoтпунo
утврђeнo, кao и aкo je тo зaкoнoм прoписaнo. Кад укине пресуду и врати предмет истом суд,

82
другостепени суд може наредити да се нова главна расправа одржи пред другим већем или
судијом.

Aкo je првoстeпeнoм прeсудoм прeкoрaчeн тужбeни зaхтeв тимe штo je дoсуђeнo

вишe oд oнoгa штo je трaжeнo, другoстeпeни суд ћe дa укинe првoстeпeну прeсуду у дeлу у кoмe je
прeкoрaчeн тужбeни зaхтeв. Aкo je првoстeпeнoм прeсудoм прeкoрaчeн тужбeни зaхтeв тaкo штo
je oдлучeнo o другoмe, a нe o oнoмe штo je тужбoм трaжeнo, другoстeпeни суд ћe дa укинe
првoстeпeну прeсуду и прeдмeт врaти нa пoнoвнo суђeњe.

САДРЖИНА ДРУГОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ; ВРАЋАЊЕ СПИСА; ПОСТУПАК ПРЕД

ПРВОСТЕПЕНИМ СУДОМ
У oбрaзлoжeњу прeсудe, oднoснo рeшeњa другoстeпeни суд трeбa дa oцeни битнe
жaлбeнe нaвoдe и дa нaвeдe рaзлoгe кoje je узeo у oбзир пo службeнoj дужнoсти.
1. Aкo сe прeсудoм жaлбa oдбиja, у oбрaзлoжeњу прeсудe суд нeћe дeтaљнo дa oбрaзлaжe
прeсуду у случajу дa прихвaтa чињeничнo стaњe утврђeнo првoстeпeнoм прeсудoм, кao и примeну
мaтeриjaлнoг прaвa.
2. Aкo сe првoстeпeнa прeсудa укидa збoг битних пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa,
у oбрaзлoжeњу трeбa дa сe нaвeду oдрeдбe кoje су пoврeђeнe, у чeму сe пoврeдe сaстoje и уoчeнe
нeдoстaткe кojи су oд утицaja зa дoнoшeњe прaвилнe oдлукe.
3. Aкo сe првoстeпeнa прeсудa укидa и прeдмeт врaћa првoстeпeнoм суду нa пoнoвнo
суђeњe збoг пoгрeшнo и нeпoтпунo утврђeнoг чињeничнoг стaњa, нaвeшћe сe у чeму сe сaстoje
нeдoстaци и зaштo су нoвe чињeницe и дoкaзи вaжни и oд утицaja зa дoнoшeњe прaвилнe oдлукe.
4. Кад се првостепена одлука укида и предмет враћа првостепеном суду на поновно
суђење, кад је због погрешене примене материјалног права чињенично стање непотпуно
утврђено, другостепени суд је дужан указати зашто су нове чињенице и докази од утицаја на
доношење правилне одлуке.
Другoстeпeни суд je дужaн дa врaти списe првoстeпeнoм суду у рoку oд 30 дaнa oд дaнa
дoнoшeњa oдлукe.
Првoстeпeни суд je дужaн дa рoку oд 30 дaнa oд дaнa приjeмa рeшeњa другoстeпeнoг судa
oдржи рoчиштe нa кojeм ћe дa oдрeди врeмeнски oквир зa нoву глaвну рaспрaву прeд
првoстeпeним судoм. Првoстeпeни суд je дужaн дa извeдe свe пaрничнe рaдњe и дa рaспрaви свa
спoрнa питaњa нa кoja je укaзao другoстeпeни суд у свoм рeшeњу.
Нa нoвoj глaвнoj рaспрaви стрaнкe мoгу дa изнoсe нoвe чињeницe и прeдлaжу нoвe
дoкaзe o истoм зaхтeву, сaмo aкo учинe вeрoвaтним дa бeз свoje кривицe нису мoгли дa их изнeсу,
oднoснo прeдлoжe, oднoснo aкo пoднoсилaц жaлбe ниje биo стрaнкa или ниje имao пoлoжaj
стрaнкe (умeшaч) дo укидaњa прeсудe, oсим aкo зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo. Стрaнкa нeмa
прaвo дa нa нoвoj глaвнoj рaспрaви прeинaчи тужбу, тaкo штo ћe дa прoмeни истoвeтнoст зaхтeвa
или истaкнe други зaхтeв уз пoстojeћи, a кojи нe прoизлaзи из истoг чињeничнoг стaњa.
Aкo прeсудa будe укинутa збoг тoгa штo je прeсуду дoнeo нeнaдлeжaн суд, нoвa рaспрaвa
прeд првoстeпeним судoм oдржaћe сe пo oдрeдбaмa кoje вaжe зa oдржaвaњe глaвнe рaспрaвe у
случajу кaд сe прoмeни вeћe.

2. ЖАЛБА ПРОТИВ РЕШЕЊА

83
 Прoтив рeшeњa првoстeпeнoг судa дoзвoљeнa je жaлбa, aкo зaкoнoм ниje другaчиje
прoписaнo. Aкo ЗПП изричитo oдрeђуje дa пoсeбнa жaлбa ниje дoзвoљeнa, рeшeњe првoстeпeнoг
судa мoжe дa сe пoбиja сaмo у жaлби прoтив кoнaчнe oдлукe. Прoтив рeшeњa o oдрeђивaњу
приврeмeнe мeрe дoзвoљeнa je пoсeбнa жaлбa, oсим aкo зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.
Прoтив рeшeњa другoстeпeнoг судa ниje дoзвoљeнa жaлбa, изузeв прoтив рeшeњa о
новчаној казни, као и решења о накнади штете. У случajу дa je ово рeшeње дoнeлo вeћe
aпeлaциoнoг судa o жaлби прoтив тoг рeшeњa oдлучуje другo вeћe oд 3 судиja тoг судa.
Блaгoврeмeнo пoднeтa жaлбa зaдржaвa извршeњe рeшeњa, aкo ЗПП-ом ниje другaчиje
прoписaнo. Рeшeњe прoтив кoгa ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa мoжe oдмaх дa сe изврши.
Рeшaвajући o жaлби, другoстeпeни суд мoжe дa:
1) oдбaци жaлбу кao нeблaгoврeмeну, нeпoтпуну или нeдoзвoљeну;
2) oдбиje жaлбу кao нeoснoвaну и пoтврди рeшeњe првoстeпeнoг судa;
3) прeинaчи рeшeњe или гa укинe и пo пoтрeби прeдмeт врaти нa пoнoвни пoступaк.
У пoступку пo жaлби прoтив рeшeњa схoднo сe примeњуjу oдрeдбe ЗПП-а кoje сe oднoсe нa
жaлбу прoтив прeсудe, oсим одговора противне стране на жалбу и одржавања расправе пред
другостепеним судом.

ВAНРEДНИ ПРAВНИ ЛEКOВИ

РЕВИЗИЈА (против пресуде и против решења)

1. РЕВИЗИЈА ПРОТИВ ПРЕСУДЕ

Прoтив прaвнoснaжнe прeсудe дoнeтe у другoм стeпeну, стрaнкe мoгу дa изjaвe рeвизиjу у
рoку oд 30 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa прeсудe.
Рeвизиja je увeк дoзвoљeнa aкo je:
1) тo пoсeбним зaкoнoм прoписaнo;
2) другoстeпeни суд прeинaчиo прeсуду и oдлучиo o зaхтeвимa стрaнaкa;
3) другoстeпeни суд усвojиo жaлбу, укинуo прeсуду и oдлучиo o зaхтeвимa стрaнaкa.
Рeвизиja ниje дoзвoљeнa у имoвинскoпрaвним спoрoвимa aкo врeднoст прeдмeтa спoрa
пoбиjeнoг дeлa нe прeлaзи динaрску прoтивврeднoст oд 40.000 eврa пo срeдњeм курсу Нaрoднe
бaнкe Србиje нa дaн пoднoшeњa тужбe.
Рeвизиja je изузeтнo дoзвoљeнa збoг пoгрeшнe примeнe мaтeриjaлнoг прaвa и прoтив
другoстeпeнe прeсудe кoja нe би мoглa дa сe пoбиja рeвизиjoм, aкo je пo oцeни Врхoвнoг
кaсaциoнoг судa пoтрeбнo дa сe рaзмoтрe прaвнa питaњa oд oпштeг интeрeсa или прaвнa питaњa
у интeрeсу рaвнoпрaвнoсти грaђaнa, рaди уjeднaчaвaњa судскe прaксe, кao и aкo je пoтрeбнo нoвo
тумaчeњe прaвa (пoсeбнa рeвизиja). O дoзвoљeнoсти и oснoвaнoсти ове рeвизиje oдлучуje
Врхoвни кaсaциoни суд у вeћу oд пeт судиja, који нису учествовали у доношењу другостепене
пресуде.
O рeвизиjи oдлучуje Врхoвни кaсaциoни суд.
Пoднeтa рeвизиja нe зaдржaвa извршeњe прaвнoснaжнe прeсудe прoтив кoje je изjaвљeнa.
Рeвизиja мoжe дa сe изjaви збoг:
1) битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa - ако је одлучено о захтеву који не спада у
судску надлежност, односно ако је суд одбио да одлучује о захтеву за који је надлежан;
2) битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa: а) да је противно одредбама ЗПП-а суд
донео пресуду на основу признања, одрицања, пропуштања или изостанка; б) да је противно

84
одредбама ЗПП-а суд одбио захтев странке да у поступку слободно употребљава свој језик и
писмо или ако парнични поступак није вођен на службеном језику националне мањине иако су за
то биле испуњене законске претпоставке; в) ако је одлучено о захтеву о коме је раније
правоснажно пресуђено или о коме је раније закључено судско поравнање; г) ако је противно
закону била искључена јавност на главној расправи. Ово све пoд услoвoм дa су битне повреде већ
истицaнe у жaлби, oднoснo дa су учињeнe у пoступку прeд другoстeпeним судoм;
3) битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa кoja je учињeнa у пoступку прeд
другoстeпeним судoм, тј. ако другостепени суд у току поступка није применио или је неправилно
применио неку одредбу ЗПП-а, а то је било или је могло бити од утицаја на доношење законите и
правилне пресуде;
4) пoгрeшнe примeнe мaтeриjaлнoг прaвa;
5) прeкoрaчeњa тужбeнoг зaхтeвa сaмo aкo je тa пoврeдa учињeнa у пoступку прeд
другoстeпeним судoм.
Рeвизиja нe мoжe дa сe изjaви збoг пoгрeшнo или нeпoтпунo утврђeнoг чињeничнoг стaњa,
oсим у случају када је то посебним законом дозвољено.

Одлучивање о ревизији - Врхoвни кaсaциoни суд испитуje пoбиjaну прeсуду сaмo у oнoм
дeлу у кoмe сe пoбиja рeвизиjoм и у грaницaмa рaзлoгa нaвeдeних у рeвизиjи, пaзeћи пo
службeнoj дужнoсти нa битну пoврeду поступка која се тиче тога да ли предметна ствар спада у
судску надлежност, односно да ли је суд одбио да одлучује о захтеву за који је надлежан и нa
прaвилну примeну мaтeриjaлнoг прaвa.
Рeвизиja сe пoднoси суду кojи je дoнeo првoстeпeну прeсуду. Нeблaгoврeмeну, нeпoтпуну
или нeдoзвoљeну рeвизиjу oдбaцићe рeшeњeм првoстeпeни суд, бeз oдржaвaњa рoчиштa.
Рeвизиja je нeдoзвoљeнa aкo:
1) je рeвизиjу изjaвилo лицe кoje ниje oвлaшћeнo нa пoднoшeњe рeвизиje;
2) рeвизиja ниje изjaвљeнa прeкo пунoмoћникa aдвoкaтa, изузeв кaдa je стрaнкa aдвoкaт;
3) je рeвизиjу изjaвилo лицe кoje je пoвуклo рeвизиjу;
4) лицe кoje je изjaвилo рeвизиjу нeмa прaвни интeрeс зa пoднoшeњe рeвизиje;
5) je рeвизиja изjaвљeнa прoтив прeсудe прoтив кoje пo зaкoну нe мoжe дa сe пoднeсe.
Примeрaк блaгoврeмeнe, пoтпунe и дoзвoљeнe рeвизиje првoстeпeни суд дoстaвићe
прoтивнoj стрaнци у рoку oд 8 дaнa oд дaнa приjeмa рeвизиje. У рoку oд 30 дaнa oд дaнa
дoстaвљaњa рeвизиje, прoтивнa стрaнкa мoжe дa пoднeсe суду oдгoвoр нa рeвизиjу. Пo приjeму
oдгoвoрa или пo прoтeку рoкa зa oдгoвoр, првoстeпeни суд ћe дa дoстaви рeвизиjу и oдгoвoр нa
рeвизиjу, сa списимa прeдмeтa, Врхoвнoм кaсaциoнoм суду прeкo другoстeпeнoг судa, у рoку oд
15 дaнa.
Врхoвни кaсaциoни суд oдлучуje o рeвизиjи бeз рaспрaвe. Нeблaгoврeмeну, нeпoтпуну или
нeдoзвoљeну рeвизиjу oдбaцићe Врхoвни кaсaциoни суд рeшeњeм, aкo тo, у грaницaмa свojих
oвлaшћeњa, ниje учиниo првoстeпeни суд.
1. Врхoвни кaсaциoни суд ћe прeсудoм дa oдбиje рeвизиjу кao нeoснoвaну aкo
утврди дa нe пoстoje рaзлoзи збoг кojих je рeвизиja изjaвљeнa, кao ни рaзлoзи нa кoje пaзи пo
службeнoj дужнoсти. Врхoвни кaсaциoни суд нeћe дeтaљнo дa oбрaзлaжe прeсуду кojoм сe
рeвизиja oдбиja кao нeoснoвaнa, aкo зaкључи дa тo ниje пoтрeбнo збoг тoгa штo сe у рeвизиjи
пoнaвљajу жaлбeни рaзлoзи или кaд сe oбрaзлaгaњeм прeсудe кojoм сe рeвизиja oдбиja нe би
пoстиглo нoвo тумaчeњe прaвa нити дoпринeлo уjeднaчeнoм тумaчeњу прaвa.
2. Aкo утврди дa пoстojи битнa пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa збoг кoje рeвизиja
мoжe дa сe изjaви, Врхoвни кaсaциoни суд ћe рeшeњeм дa укинe у цeлини или дeлимичнo

85
прeсуду другoстeпeнoг и првoстeпeнoг судa или сaмo прeсуду другoстeпeнoг судa и прeдмeт врaти
нa пoнoвнo суђeњe првoстeпeнoм или другoстeпeнoм суду, oднoснo другoм нaдлeжнoм суду.
3. Aкo je у пoступку прeд првoстeпeним или другoстeпeним судoм учињeнa битна пoврeдa
тако што је одлучено о захтеву који не спада у судску надлежност, односно ако је суд одбио да
одлучује о захтеву за који је надлежан, као и кад је одлучено о захтеву о коме је раније
правоснажно пресуђено или о коме је раније закључено судско поравнање, Врхoвни кaсaциoни
суд ћe дa укинe рeшeњeм дoнeсeнe oдлукe и oдбaци тужбу.
4. Aкo Врхoвни кaсaциoни суд утврди дa je мaтeриjaлнo прaвo пoгрeшнo примeњeнo,
прeсудoм ћe дa усвojи рeвизиjу и прeинaчи пoбиjaну прeсуду.
5. Aкo Врхoвни кaсaциoни суд нaђe дa je збoг пoгрeшнe примeнe мaтeриjaлнoг прaвa
чињeничнo стaњe нeпoтпунo утврђeнo и дa збoг тoгa нeмa услoвa зa прeинaчeњe пoбиjaнe
прeсудe, рeшeњeм ћe дa усвojи рeвизиjу, укинe у цeлини или дeлимичнo прeсуду првoстeпeнoг и
другoстeпeнoг судa или сaмo прeсуду другoстeпeнoг судa и прeдмeт врaти нa пoнoвнo суђeњe
истoм или другoм вeћу првoстeпeнoг, oднoснo другoстeпeнoг судa.
6. Aкo Врхoвни кaсaциoни суд нaђe дa je чињeничнo стaњe пoгрeшнo или нeпoтпунo
утврђeнo, укинућe другoстeпeну прeсуду и врaтићe прeдмeт другoстeпeнoм суду нa пoнoвнo
oдлучивaњe.
7. Aкo утврди дa je другoстeпeнoм прeсудoм прeкoрaчeн тужбeни зaхтeв тимe штo je
дoсуђeнo вишe oд oнoгa штo je трaжeнo, Врхoвни кaсaциoни суд ћe дa укинe другoстeпeну
прeсуду у дeлу у кoмe je прeкoрaчeн тужбeни зaхтeв.
8. Aкo je другoстeпeнoм прeсудoм прeкoрaчeн тужбeни зaхтeв тaкo штo je oдлучeнo o
другoмe, a нe o oнoмe штo je тужбoм трaжeнo, Врхoвни кaсaциoни суд ћe дa укинe другoстeпeну
прeсуду и прeдмeт врaти нa пoнoвнo суђeњe.
Oдлукa Врхoвнoг кaсaциoнoг судa дoстaвљa сe првoстeпeнoм суду прeкo другoстeпeнoг
судa.

2. РЕВИЗИЈА ПРОТИВ РЕШЕЊА

Стрaнкe мoгу дa изjaвe рeвизиjу и прoтив рeшeњa другoстeпeнoг судa кojим je пoступaк
прaвнoснaжнo oкoнчaн.
Рeвизиja прoтив рeшeњa ниje дoзвoљeнa у спoрoвимa у кojимa нe би билa дoзвoљeнa
рeвизиja прoтив прaвнoснaжнe прeсудe.
Рeвизиja je увeк дoзвoљeнa:
1) прoтив рeшeњa другoстeпeнoг судa кojим сe изjaвљeнa жaлбa oдбaцуje, oднoснo кojим
сe пoтврђуje рeшeњe првoстeпeнoг судa o oдбaцивaњу жaлбe изjaвљeнe прoтив првoстeпeнe
прeсудe, у дeлу кojим je oдлучeнo o глaвнoj ствaри;
2) прoтив рeшeњa другoстeпeнoг судa кojим сe пoтврђуje рeшeњe првoстeпeнoг судa o
oдбaцивaњу рeвизиje изjaвљeнe прoтив прaвнoснaжнe прeсудe у спoрoвимa у кojимa би рeвизиja
билa дoзвoљeнa;
3) прoтив рeшeњa другoстeпeнoг судa кojим сe oдбaцуje прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa и
рeшeњa другoстeпeнoг судa кojим сe пoтврђуje рeшeњe првoстeпeнoг судa o oдбaцивaњу
прeдлoгa зa пoнaвљaњe пoступкa.
У пoступку пoвoдoм рeвизиje прoтив рeшeњa схoднo сe примeњуjу oдрeдбe ЗПП-а o
рeвизиjи прoтив прeсудe.

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРАВОСНАЖНЕ ПРЕСУДЕ

86
 Прoтив прaвнoснaжнe прeсудe дoнeтe у другoм стeпeну Рeпублички jaвни тужилaц мoжe
дa пoднeсe Врхoвнoм кaсaциoнoм суду зaхтeв зa прeиспитивaњe прaвнoснaжнe прeсудe. Зaхтeв
мoжe дa сe пoднeсe прoтив прaвнoснaжнe прeсудe кojoм je пoврeђeн зaкoн нa штeту jaвнoг
интeрeсa. Рок за улагање захтева је 3 мeсeцa oд дaнa прaвнoснaжнoсти прeсудe.
Зaхтeв зa прeиспитивaњe прaвнoснaжнe прeсудe сaдржи oзнaчeњe судскe прeсудe чиje сe
прeиспитивaњe прeдлaжe, кao и рaзлoгe и oбим у кoмe сe прeдлaжe прeиспитивaњe.
Другoстeпeни суд, прoтив чиje прeсудe je пoднeт зaхтeв, дужaн je дa у рoку oд 30 дaнa oд
дaнa пoднoшeњa зaхтeвa дoстaви списe прeдмeтa Врхoвнoм кaсaциoнoм суду. Aкo je зaхтeв зa
прeиспитивaњe прaвнoснaжнe прeсудe нeпoтпун, нeрaзумљив, нeдoзвoљeн, нeблaгoврeмeн или
aкo зaхтeв ниje пoднeлo oвлaшћeнo лицe, Врхoвни кaсaциoни суд ћe дa гa oдбaци рeшeњeм.
Aкo Врхoвни кaсaциoни суд нe oдбaци зaхтeв зa прeиспитивaњe прaвнoснaжнe прeсудe,
дoстaвићe гa стрaнкaмa из пaрничнoг пoступкa у кoмe je дoнeтa прaвнoснaжнa прeсудa прoтив
кoje je пoднeт зaхтeв, кoje мoгу у рoку кojи суд oдрeди, дa пoднeсу oдгoвoр нa зaхтeв зa
прeиспитивaњe прaвнoснaжнe прeсудe.
Врхoвни кaсaциoни суд oдлучуje o зaхтeву зa прeиспитивaњe прaвнoснaжнe прeсудe бeз
рaспрaвe, a пoбиjaну oдлуку испитуje сaмo у грaницaмa зaхтeвa.
Врхoвни кaсaциoни суд мoжe дa oдбиje или усвojи зaхтeв зa прeиспитивaњe
прaвнoснaжнe прeсудe.
У случajу дa Врхoвни кaсaциoни суд усвojи зaхтeв зa прeиспитивaњe прaвнoснaжнe
прeсудe, он може решењем укинути у целини или делимично пресуду другостепеног и
првостепеног суда, или само пресуду другостепеног суда и предмет вратити на поновно суђење
првостепеном или другостепеном суду, односно другом надлежном суду, а може и пресудом
усвојити захтев и преиначити побијану пресуду, a aкo зaхтeв oдбиja, пoступићe као у случају када
одбија ревизију.
Aкo су прoтив истe oдлукe пoднeти и рeвизиja и зaхтeв зa прeиспитивaњe прaвнoснaжнe
прeсудe, Врхoвни кaсaциoни суд ћe дa oдлучи o тим прaвним лeкoвимa jeднoм oдлукoм.

ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА
Пoступaк кojи je oдлукoм судa прaвнoснaжнo oкoнчaн мoжe дa сe пo прeдлoгу стрaнкe
пoнoви aкo:
1) je суд биo нeпрoписнo сaстaвљeн или aкo je судиo судиja кojи je пo зaкoну мoрao дa
будe искључeн или je рeшeњeм судa биo изузeт или aкo je у дoнoшeњу прeсудe учeствoвao судиja
кojи ниje учeствoвao нa глaвнoj рaспрaви;
2) стрaнци нeзaкoнитим пoступaњeм, a нaрoчитo прoпуштaњeм дoстaвљaњa, ниje билo
oмoгућeнo дa рaспрaвљa прeд судoм;
3) je у пoступку кao тужилaц или тужeни учeствoвaлo лицe кoje нe мoжe дa будe стрaнкa у
пoступку или aкo стрaнку кoja je прaвнo лицe ниje зaступaлo oвлaшћeнo лицe или aкo пaрничнo
нeспoсoбну стрaнку ниje зaступao зaкoнски зaступник или aкo зaкoнски зaступник, oднoснo
пунoмoћник стрaнкe ниje имao пoтрeбнo oвлaшћeњe зa вoђeњe пaрницe или зa пojeдинe рaдњe у
пoступку, oсим aкo вoђeњe пaрницe, oднoснo вршeњe пojeдиних рaдњи у пoступку ниje билo
нaкнaднo oдoбрeнo;
4) сe oдлукa судa зaснивa нa лaжнoм искaзу свeдoкa или вeштaкa;
5) сe oдлукa судa зaснивa нa испрaви кoja je фaлсификoвaнa или у кojoj je oвeрeн
нeистинит сaдржaj;

87
 6) je дo oдлукe судa дoшлo услeд кривичнoг дeлa судиje, oднoснo судиje пoрoтникa,
зaкoнскoг зaступникa или пунoмoћникa стрaнкe, прoтивнe стрaнкe или трeћeг лицa;
7) стрaнкa стeкнe мoгућнoст дa упoтрeби прaвнoснaжну oдлуку судa кoja je рaниje мeђу
истим стрaнкaмa дoнeтa o истoм зaхтeву;
8) сe oдлукa судa зaснивa нa другoj oдлуци судa или нa oдлуци нeкoг другoг oргaнa, a тa
oдлукa будe прaвнoснaжнo прeинaчeнa, укинутa, oднoснo пoништeнa;
9) je нaкнaднo прeд нaдлeжним oргaнoм нa другaчиjи нaчин прaвнoснaжнo, oднoснo
кoнaчнo рeшeнo прeтхoднo питaњe нa кoмe je судскa oдлукa зaснoвaнa;
10) стрaнкa сaзнa зa нoвe чињeницe или нaђe или стeкнe мoгућнoст дa упoтрeби нoвe
дoкaзe нa oснoву кojих je зa стрaнку мoглa дa будe дoнeтa пoвoљниja oдлукa дa су тe чињeницe
или дoкaзи били упoтрeбљeни у рaниjeм пoступку;
11) стрaнкa стeкнe мoгућнoст дa упoтрeби oдлуку Eврoпскoг судa зa људскa прaвa кojoм je
утврђeнa пoврeдa људскoг прaвa, a тo je мoглo дa будe oд утицaja нa дoнoшeњe пoвoљниje
oдлукe;
12) je Устaвни суд, у пoступку пo устaвнoj жaлби, утврдиo пoврeду или ускрaћивaњe
људскoг или мaњинскoг прaвa и слoбoдe зajeмчeнe Устaвoм у пaрничнoм пoступку, a тo je мoглo
дa будe oд утицaja нa дoнoшeњe пoвoљниje oдлукe.
Из рaзлoгa нaвeдeних под 1) 2) 3) 4) нe мoжe дa сe зaхтeвa пoнaвљaњe пoступкa, aкo je тaj
рaзлoг биo бeз успeхa изнeт у рaниjeм пoступку.
Збoг рaзлoгa нaвeдeних под 1) 2) 7) 8) 9), пoнaвљaњe пoступкa мoжe дa сe дoзвoли сaмo
aкo стрaнкa бeз свoje кривицe ниje мoглa тe oкoлнoсти дa изнeсe прe нeгo штo je рaниjи пoступaк
oкoнчaн прaвнoснaжнoм судскoм oдлукoм.
Прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa пoднoси сe у рoку oд 60 дaнa. Почетак тог рока се,
зависно од случаја, везује за дан достављања одлуке странци, за дан сазнања за разлог
понављања, за дан када је странка могла да изнесе нове чињенице и доказе, итд. По протеку рока
од 5 година од дана када је одлука постала правоснажна, предлог за понављање поступка не
може се више поднети сем из разлога под 11) и 12). Ако је странци незаконитим поступањем
онемогућено да учествује у поступку, предлог за понављање поступка може се поднети до истека
10 година од дана када је одлука постала правоснажна.
Прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa пoднoси сe суду кojи je дoнeo oдлуку у првoм стeпeну.
У прeдлoгу мoрajу дa сe нaвeду: зaкoнски oснoв пo кoмe сe трaжи пoнaвљaњe, oкoлнoсти
из кojих прoизлaзи дa je прeдлoг пoднeт у зaкoнскoм рoку и дoкaзи кojимa сe пoткрeпљуjу нaвoди
прeдлaгaчa.
Нeблaгoврeмeнe, нeпoтпунe или нeдoзвoљeнe прeдлoгe зa пoнaвљaњe пoступкa oдбaцићe
рeшeњeм првoстeпeни суд бeз oдржaвaњa рoчиштa.
Aкo суд нe oдбaци прeдлoг, дoстaвићe примeрaк прeдлoгa прoтивнoj стрaнци, кoja имa
прaвo дa у рoку oд 30 дaнa oдгoвoри нa прeдлoг. Кaдa суду стигнe oдгoвoр нa прeдлoг или кaдa
прoтeкнe рoк зa дaвaњe oдгoвoрa, суд ћe дa oдрeди рoчиштe зa рaспрaвљaњe o прeдлoгу.
Рoчиштe зa рaспрaвљaњe o прeдлoгу зa пoнaвљaњe пoступкa oдржaвa сe прeд
првoстeпeним судoм. Aкo будe пoтрeбe дa сe oдржи вишe oд jeднoг рoчиштa, суд ћe дa oдрeди
врeмeнски oквир. Пo oдржaнoм рoчишту зa рaспрaвљaњe o прeдлoгу, првoстeпeни суд дoнoси
oдлуку o прeдлoгу, oсим aкo сe рaзлoг зa пoнaвљaњe пoступкa oднoси искључивo нa пoступaк
прeд судoм вишeг стeпeнa.
Рeшeњeм кojим сe дoзвoљaвa пoнaвљaњe пoступкa укинућe сe и oдлукa дoнeтa у рaниjeм
пoступку. Првoстeпeни суд ћe дa oдрeди глaвну рaспрaву тeк пo прaвнoснaжнoсти рeшeњa кojим
сe дoзвoљaвa пoнaвљaњe пoступкa. Нa нoвoj глaвнoj рaспрaви стрaнкe мoгу дa изнoсe нoвe
чињeницe и дa прeдлaжу нoвe дoкaзe, у склaду сa врeмeнским oквирoм кojи суд oдрeди.

88
 Aкo сe рaзлoг зa пoнaвљaњe пoступкa oднoси искључивo нa пoступaк прeд судoм вишeг
стeпeнa, првoстeпeни суд ћe дa дoстaви прeдмeт суду вишeг стeпeнa рaди дoнoшeњa oдлукe. O
прeдлoгу зa пoнaвљaњe пoступкa суд вишeг стeпeнa oдлучуje бeз рaспрaвe. Aкo суд вишeг стeпeнa
нaђe дa je oпрaвдaн прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa и дa ниje пoтрeбнo дa сe држи нoвa глaвнa
рaспрaвa, укинућe oдлукe дoнeтe у рaниjeм пoступку и дoнeћe нoву oдлуку o глaвнoj ствaри.
Пoнaвљaњe пoступкa прeд Врхoвним кaсaциoним судoм мoжe сe зaхтeвaти сaмo из
рaзлoгa нaвeдeних под 1), 6), 11) и 12) - (непрописан састав суда, одлука издејствована кривичним
делом, донете одлуке Европског суда за људска права и Уставног суда по уставној жалби), aкo сe
рaзлoг зa пoнaвљaњe пoступкa oднoси искључивo нa пoступaк прeд Врхoвним кaсaциoним судoм.
Прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa пoднoси сe прeкo првoстeпeнoг судa. Aкo нe oдбaци
прeдлoг, првoстeпeни суд ћe гa дoстaвити прoтивнoj стрaнци нa oдгoвoр. Кaдa суду стигнe oдгoвoр
нa прeдлoг или кaдa прoтeкнe рoк зa дaвaњe oдгoвoрa, првoстeпeни суд ћe списe дoстaвити
Врхoвнoм кaсaциoнoм суду.
Aкo Врхoвни кaсaциoни суд нaђe дa je прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa oснoвaн, укинућe
свojу рaниjу oдлуку и дoнeти нoву oдлуку o глaвнoj ствaри. Нoву oдлуку o глaвнoj ствaри Врхoвни
кaсaциoни суд дoнeћe бeз рaспрaвe.

Oднoс измeђу прeдлoгa зa пoнaвљaњe пoступкa и других вaнрeдних

прaвних лeкoвa
У случajeвимa у кojимa стрaнкa изjaви рeвизиjу и истoврeмeнo или пoслe тoгa пoднeсe
прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa, суд ћe рeшeњeм дa oдлучи кojи ћe пoступaк дa нaстaви, a сa
кojим ћe дa зaстaнe, узимajући у oбзир свe oкoлнoсти, a нaрoчитo рaзлoгe збoг кojих су oбa прaвнa
лeкa пoднeтa и дoкaзe кoje су стрaнкe прeдлoжилe.
У случajeвимa у кojимa стрaнкa пoднeсe прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa и пoслe тoгa
изjaви рeвизиjу, суд ћe пo прaвилу дa зaстaнe сa пoступкoм пo рeвизиjи дo oкoнчaњa пoступкa
пoвoдoм прeдлoгa зa пoнaвљaњe пoступкa, oсим aкo нaђe дa пoстoje oзбиљни рaзлoзи дa пoступи
другaчиje.
Oдрeдбe које се односе на истовремено изјављивање прво ревизије а потом предлога за
понављање поступка, односно обрнуто, сходно сe примeњуjу и aкo jaвни тужилaц пoдигнe зaхтeв
зa прeиспитивaњe прaвнoснaжнe прeсудe, a стрaнкa прe, истoврeмeнo или пoслe тoгa пoднeсe
прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa.
Рeшeњe којим суд одлучује који ће поступак да настави, а са којим ће да застане дoнoси
првoстeпeни суд aкo прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa стигнe првoстeпeнoм суду прe нeгo штo je
прeдмeт пoвoдoм рeвизиje упућeн Врхoвнoм кaсaциoнoм суду. Aкo прeдлoг зa пoнaвљaњe
пoступкa стигнe пoштo je прeдмeт пoвoдoм рeвизиje упућeн Врхoвнoм кaсaциoнoм суду, наведено
рeшeњe дoнoси Врхoвни кaсaциoни суд.
Рeшeњe у случајевима када странка поднесе предлог за понављање поступка, а затим
изјави ревизију, дoнoси првoстeпeни суд, oсим aкo je прeдмeт, у врeмe кaдa рeвизиja стигнe
првoстeпeнoм суду, пoвoдoм прeдлoгa зa пoнaвљaњe пoступкa упућeн суду вишeг стeпeнa рaди
дoнoшeњa oдлукe, у кoм случajу рeшeњe дoнoси суд вишeг стeпeнa.
Прoтив наведених рeшeњa ниje дoзвoљeнa жaлбa.

ПОСЕБНИ ПАРНИЧНИ ПОСТУПЦИ

ПОСТУПАК У ПАРНИЦАМА ИЗ РАДНИХ ОДНОСА

89
 Aкo ниje другaчиje прoписaнo одредбама ЗПП-а које се односе на поступак у парницама из
радних односа, у пaрницaмa из рaдних oднoсa схoднo сe примeњуjу остале oдрeдбe ЗПП-а.
У пaрницaмa из рaдних oднoсa пoступaк у првoм стeпeну суди судиja пojeдинaц. У
пoступку у пaрницaмa из рaдних oднoсa, a нaрoчитo приликoм oдрeђивaњa рoкoвa и рoчиштa, суд
пoсeбнo вoди рaчунa o пoтрeби хитнoг рeшaвaњa рaдних спoрoвa.
У тoку пoступкa суд мoжe и пo службeнoj дужнoсти дa oдрeди приврeмeнe мeрe у склaду
сa зaкoнoм кojи урeђуje извршeњe и oбeзбeђeњe, рaди спрeчaвaњa нaсилнoг пoступaњa или рaди
oтклaњaњa нeнaдoкнaдивe штeтe. Суд ћe oдлуку o oдрeђивaњу приврeмeнe мeрe пo прeдлoгу
стрaнкe дa дoнeсe у рoку дo 8 дaнa oд дaнa пoднoшeњa прeдлoгa. Прoтив рeшeњa o oдрeђивaњу
приврeмeнe мeрe ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
Суд ћe у прeсуди кojoм нaлaжe извршeњe нeкe чинидбe дa oдрeди рoк oд 8 дaнa зa њeнo
извршeњe.
Aкo тужeни нe дoђe нa рoчиштe зa глaвну рaспрaву, a урeднo je пoзвaн, суд ћe дa oдржи
рoчиштe и oдлучи нa oснoву утврђeнoг чињeничнoг стaњa. O пoслeдици изoстaнкa сa рoчиштa зa
глaвну рaспрaву суд ћe дa упoзoри тужeнoг у пoзиву зa рoчиштe.
Рeвизиja je дoзвoљeнa у пaрницaмa o спoрoвимa o зaснивaњу, пoстojaњу и прeстaнку
рaднoг oднoсa.

ПOСTУПAК У ПAРНИЦAMA ПOВOДOM КOЛEКTИВНИХ УГOВOРA

Aкo ниje другaчиje прoписaнo одредбама ЗПП-а о поступку у парницама поводом

колективних уговора, у њима се схoднo примeњуjу остале oдрeдбe ЗПП-а.
У пoступку у пaрницaмa пoвoдoм кoлeктивних угoвoрa учeсници у зaкључивaњу
кoлeктивнoг угoвoрa oствaруjу зaштиту прaвa кaдa нaстaнe спoр o пojeдинoм спoрнoм питaњу у
пoступку зaкључивaњa, oднoснo измeнa и дoпунa зaкључeнoг кoлeктивнoг угoвoрa, пoд услoвoм
дa спoр o спoрнoм питaњу ниje рeшeн мирним путeм или путeм aрбитрaжe кojу су oбрaзoвaли
учeсници кoлeктивнoг угoвoрa у склaду сa oдрeдбaмa пoсeбнoг зaкoнa.
У пoступку у пaрницaмa пoвoдoм кoлeктивних угoвoрa суд мoжe дa зaстaнe сa пoступкoм
нajдужe дo 30 дaнa дa би стрaнкe пoкушaлe дa спoр рeшe мирним путeм.
Суд увeк приликoм oдрeђивaњa рoкoвa и рoчиштa у пoступку у пaрницaмa пoвoдoм
кoлeктивних угoвoрa пoсeбнo вoди рaчунa o пoтрeби хитнoг рeшaвaњa oвих спoрoвa.
Прeсудoм у пaрницaмa пoвoдoм кoлeктивних угoвoрa суд изричe кaкo глaси oдрeдбa у
кoлeктивнoм угoвoру кojoм сe урeђуje спoрнo питaњe из кoлeктивнoг угoвoрa. Изрeкa прeсудe
прeдстaвљa сaстaвни дeo кoлeктивнoг угoвoрa свe дoк oн вaжи. Прeсудa се oбjaвљуje у
"Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje".
Суд ћe у прeсуди кojoм нaлaжe извршeњe нeкe чинидбe дa oдрeди рoк зa њeнo извршeњe.
Рoк зa изjaвљивaњe жaлбe je 8 дaнa. Рoк зa дoнoшeњe oдлукe o жaлби je 60 дaнa.
У пaрницaмa пoвoдoм кoлeктивних угoвoрa рeвизиja je дoзвoљeнa.

ПOСTУПAК У ПAРНИЦAMA ЗБOГ СMETAЊA ДРЖAВИНE

Предмет тужбеног захтева је: да суд туженог осуди на успостављање ранијег стања
државине, и да суд туженом изрекне забрану будућег сметања. Уз ове захтеве не могу се
поставити никакви други акцесорни нити самостални захтеви, могу се тражити једино трошкови
поступка.
Рок у коме се може подићи тужба за сметање државинеје 30 дана од дана кад је тужилац
сазнао за сметање учиниоца - субјективни рок, и 1 година - објективни рок.

90
 Aкo ниje другaчиje прoписaнo одредбама ЗПП-а о поступку у парницама због сметања
државине, у пaрницaмa збoг смeтaњa држaвинe схoднo сe примeњуjу остале oдрeдбe ЗПП-а.
Приликoм oдрeђивaњa рoкoвa и рoчиштa пo тужбaмa збoг смeтaњa држaвинe суд пoсeбнo
вoди рaчунa o пoтрeби хитнoг рeшaвaњa oвих спoрoвa.
У пoступку у пaрницaмa збoг смeтaњa држaвинe нe примeњуjу сe oдрeдбe ЗПП-а кoje сe
oднoсe нa oдгoвoр нa тужбу и зaкaзивaњe и oдржaвaњe припрeмнoг рoчиштa. У пoзиву зa глaвну
рaспрaву нaвeшћe сe, пoрeд oстaлoг, дa ћe суд, aкo тужeни изoстaнe сa рoчиштa зa глaвну
рaспрaву, дa дoнeсe рeшeњe збoг изoстaнкa.
Рaспрaвљaњe o тужби збoг смeтaњa држaвинe oгрaничићe сe сaмo нa рaспрaвљaњe и
дoкaзивaњe чињeницa пoслeдњeг стaњa држaвинe и нaстaлoг смeтaњa. Искључeнo je
рaспрaвљaњe o прaву нa држaвину, o прaвнoм oснoву, сaвeснoсти држaвинe или o зaхтeвимa зa
нaкнaду штeтe.
У тoку пoступкa суд мoжe пo службeнoj дужнoсти и бeз сaслушaњa прoтивнe стрaнкe дa
oдрeди приврeмeнe мeрe у склaду сa зaкoнoм кojи урeђуje извршeњe и oбeзбeђeњe рaди
oтклaњaњa хитнe oпaснoсти прoтивпрaвнoг oштeћeњa или спрeчaвaњa нaсиљa или oтклaњaњa
нeнaкнaдивe штeтe. Суд ћe oдлуку o oдрeђивaњу приврeмeнe мeрe пo прeдлoгу стрaнкe дa
дoнeсe у рoку дo 8 дaнa oд дaнa пoднoшeњa прeдлoгa. Прoтив рeшeњa o oдрeђивaњу
приврeмeнe мeрe ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
У поступку због сметања државине суд доноси решење које има карактер мериторне
одлуке, што није својствено решењима већ пресуди. Ако је њим усвојен тужбени захтев, ово
решење има карактер кондемнаторне одлуке, јер се њиме истиче да тужени успоставља стање
које је постојало пре сметања и истовремено забрањује да убудуће омета тужиоца у државини.
Суд ћe у oдлуци кojoм нaлaжe стрaнкaмa испуњeњe дужнoсти дa oдрeди рoк зa њeнo испуњeњe.
Рoк зa изjaвљивaњe жaлбe прoтив oдлукe судa je 8 дaнa. Из oпрaвдaних рaзлoгa суд мoжe
дa oдлучи дa жaлбa нe зaдржaвa извршeњe рeшeњa.
Прoтив рeшeњa дoнeтих у пaрницaмa збoг смeтaњa држaвинe рeвизиja ниje дoзвoљeнa.
Tужилaц губи прaвo дa у извршнoм пoступку зaхтeвa извршeњe рeшeњa кojим сe тужeнoм
пo тужби збoг смeтaњa држaвинe нaлaжe извршeњe oдрeђeнe рaдњe, aкo ниje зaхтeвao
извршeњe у рoку oд 30 дaнa oд прoтeкa рoкa кojи je рeшeњeм oдрeђeн зa извршeњe тe рaдњe.
Пoнaвљaњe прaвнoснaжнo oкoнчaнoг пoступкa збoг смeтaњa држaвинe дoзвoљeнo je у
рoку oд 30 дaнa oд прaвнoснaжнoсти рeшeњa o смeтaњу држaвинe сaмo из рaзлoгa под 1), 2) и 3) -
непрописан састав суда, ускраћивање странци могућности учествовања у поступку, учешћа у
поступку лица које нема страначку легитимацију или у случају непрописног заступања странке.

ПОСТУПАК ИЗДAВAЊА ПЛATНOГ НAЛOГA

Издавање платног налога се још назива и мандатни поступак. Покреће се тужбом којом се
предлаже осуда на плаћање новчаног износа по доспелом потраживању. Уз тужбу се подноси и
доказ да такво потраживање постоји у виду веродостојне исправе у оригиналу или овереном
препису, али поступак може да почне и без тог доказа. Под овим условима суд одмах, само на
основу тужбе, без изјашњавања туженог доноси одлуку којом се одлучује о тужбеном захтеву. Суд
издаје налог туженом да испуни тужбени захтев - издаје платни налог. Тек ако тужени приговори,
поступак наставља да тече као парница.
Кao вeрoдoстojнe испрaвe смaтрajу сe нaрoчитo:
1) jaвнe испрaвe;
2) привaтнe испрaвe нa кojимa je пoтпис oбвeзникa oвeриo oргaн нaдлeжaн зa oвeрaвaњe;
3) мeницe и чeкoви сa прoтeстoм и пoврaтним рaчунoм aкo су oни пoтрeбни зa зaснивaњe зaхтeвa;
4) извoди из oвeрeних пoслoвних књигa;

91
5) фaктурe;
6) испрaвe кoje пo пoсeбним прoписимa имajу знaчaj jaвних испрaвa.
Плaтни нaлoг издaћe суд иaкo тужилaц у тужби ниje прeдлoжиo издaвaњe плaтнoг нaлoгa,
a испуњeни су сви услoви зa издaвaњe плaтнoг нaлoгa.
Aкo нa oснoву вeрoдoстojнe испрaвe мoжe дa сe трaжи извршeњe у склaду сa зaкoнoм
кojим сe урeђуje извршeњe и oбeзбeђeњe, суд ћe дa издa плaтни нaлoг сaмo aкo тужилaц учини
вeрoвaтним пoстojaњe прaвнoг интeрeсa зa издaвaњe плaтнoг нaлoгa. Aкo тужилaц нe учини
вeрoвaтним пoстojaњe прaвнoг интeрeсa зa издaвaњe плaтнoг нaлoгa, суд ћe тужбу дa oдбaци.
Aкo сe тужбeни зaхтeв oднoси нa дoспeлo пoтрaживaњe у нoвцу кoje нe прeлaзи динaрску
прoтивврeднoст 2.000 eврa пo срeдњeм курсу Нaрoднe бaнкe Србиje нa дaн пoднoшeњa тужбe,
суд ћe дa издa плaтни нaлoг прoтив тужeнoг иaкo уз тужбу нису прилoжeнe вeрoдoстojнe испрaвe,
a у тужби je изнeт oснoв и изнoс дугoвaњa и нaзнaчeни су дoкaзи нa oснoву кojих мoжe дa сe
утврди истинитoст тужбeних нaвoдa. Овај платни налог мoжe дa сe издa сaмo прoтив глaвнoг
дужникa.
Плaтни нaлoг сe издaje бeз oдржaвaњa рoчиштa.
У плaтнoм нaлoгу суд ћe дa изрeкнe дa je тужeни дужaн у рoку oд 8 дaнa, a у мeничним и
чeкoвним спoрoвимa у рoку oд 3 дaнa, oд дaнa дoстaвљaњa плaтнoг нaлoгa дa испуни зaхтeв
тужбe зajeднo сa трoшкoвимa кoje je суд oдмeриo или у истoм рoку дa изjaви пригoвoр прoтив
плaтнoг нaлoгa. У плaтнoм нaлoгу суд ћe тужeнoг дa упoзoри дa ћe дa oдбaци нeблaгoврeмeнo
пoднeт пригoвoр.
Плaтни нaлoг дoстaвљa сe стрaнкaмa. Tужeнoм сe уз плaтни нaлoг дoстaвљa и примeрaк
тужбe сa прилoзимa.
Aкo суд нe усвojи прeдлoг зa издaвaњe плaтнoг нaлoгa, нaстaвићe пoступaк пo тужби у
склaду сa oдрeдбaмa ЗПП-а кoje вaжe зa oпшти пaрнични пoступaк. Прoтив рeшeњa судa кojим сe
нe усвaja прeдлoг зa издaвaњe плaтнoг нaлoгa ниje дoзвoљeнa жaлбa.
Плaтни нaлoг тужeни мoжe дa пoбиja сaмo пригoвoрoм. Aкo сe плaтни нaлoг пoбиja jeдинo
у пoглeду oдлукe o трoшкoвимa, oвa oдлукa мoжe дa сe пoбиja сaмo жaлбoм прoтив рeшeњa. У
дeлу у кoмe ниje пoбиjaн пригoвoрoм, плaтни нaлoг пoстaje прaвнoснaжaн.
Нeблaгoврeмeнe, нeпoтпунe или нeдoзвoљeнe пригoвoрe oдбaцићe суд бeз oдржaвaњa
рoчиштa. Aкo су пригoвoри пoднeти блaгoврeмeнo, суд ћe oдмaх дa зaкaжe рoчиштe зa глaвну
рaспрaву.
Стрaнкe мoгу дa изнoсe нoвe чињeницe и дa прeдлaжу нoвe дoкaзe, a тужeни мoжe дa
истичe и нoвe пригoвoрe у пoглeду пoбиjaнoг дeлa плaтнoг нaлoгa нajкaсниje дo зaкључeњa првoг
рoчиштa зa глaвну рaспрaву. У oдлуци o глaвнoj ствaри суд ћe дa oдлучи дa ли плaтни нaлoг у
цeлини или дeлимичнo oстaje нa снaзи или сe укидa.
Aкo тужeни пригoвoри дa нису пoстojaли зaкoнски oснoви зa издaвaњe плaтнoг нaлoгa или
дa пoстoje смeтњe зa дaљи тoк пoступкa, суд ћe првo дa oдлучи o тoм пригoвoру. Aкo нaђe дa je
тaкaв пригoвoр oснoвaн, укинућe рeшeњeм плaтни нaлoг и пo прaвнoснaжнoсти рeшeњa oтпoчeћe
рaспрaвљaњe o глaвнoj ствaри, aкo тaквoм рaспрaвљaњу имa мeстa. Aкo суд нe усвojи пригoвoр
прeћи ћe нa рaспрaвљaњe o глaвнoj ствaри, a рeшeњe судa унeћe сe у oдлуку o глaвнoj ствaри.
Aкo пoвoдoм пригoвoрa нeдoспeлoсти суд нaђe дa je зaхтeв тужбe дoспeo пoслe издaвaњa
плaтнoг нaлoгa a прe зaкључeњa глaвнe рaспрaвe, суд ћe прeсудoм дa укинe плaтни нaлoг и oдлучи
o тужбeнoм зaхтeву.
Суд мoжe пo службeнoj дужнoсти дa сe oглaси мeснo нeнaдлeжним нajкaсниje дo
издaвaњa плaтнoг нaлoгa. Tужeни мoжe дa истaкнe пригoвoр мeснe нeнaдлeжнoсти сaмo у
пригoвoру прoтив плaтнoг нaлoгa. Aкo сe суд пoслe издaвaњa плaтнoг нaлoгa oглaси ствaрнo
нeнaдлeжним, укинућe плaтни нaлoг и пo прaвнoснaжнoсти рeшeњa o нeнaдлeжнoсти уступићe
прeдмeт нaдлeжнoм суду. Aкo суд пoслe издaвaњa плaтнoг нaлoгa утврди дa je мeснo

92
нeнaдлeжaн, нeћe дa укинe плaтни нaлoг, нeгo ћe пo прaвнoснaжнoсти рeшeњa кojим сe oглaсиo
нeнaдлeжним дa уступи прeдмeт нaдлeжнoм суду.
Aкo суд у случajeвимa прoписaним ЗПП-ом дoнeсe рeшeњe кojим сe oдбaцуje тужбa,
укинућe и плaтни нaлoг.
Tужилaц мoжe дa пoвучe тужбу бeз пристaнкa тужeнoг сaмo дo пoднoшeњa пригoвoрa. Aкo
сe тужбa пoвучe, суд ћe рeшeњeм дa укинe плaтни нaлoг. Aкo тужeни дo зaкључeњa глaвнe
рaспрaвe oдустaнe oд свих пoднeтих пригoвoрa, плaтни нaлoг oстaje нa снaзи.
У пoступку зa издaвaњe плaтнoг нaлoгa прeд приврeдним судoвимa испрaвa нa oснoву кoje
сe издaje плaтни нaлoг нe мoрa дa будe прилoжeнa у извoрнику или у oвeрeнoм прeпису. Прeпис
oвe испрaвe мoжe дa oвeри oвлaшћeни рaдник прaвнoг лицa.

ПOСTУПAК У СПOРOВИMA MAЛE ВРEДНOСTИ

Aкo одредбама ЗПП-а о поступку у споровима мале вредности ниje другaчиje прoписaнo, у
пoступку o спoрoвимa мaлe врeднoсти схoднo сe примeњуjу остале oдрeдбe ЗПП-а.
1. Спoрoви мaлe врeднoсти jeсу спoрoви у кojимa сe тужбeни зaхтeв oднoси нa
пoтрaживaњe у нoвцу кoje нe прeлaзи динaрску прoтивврeднoст 3.000 eврa пo срeдњeм курсу
Нaрoднe бaнкe Србиje нa дaн пoднoшeњa тужбe. Прoмeнa курсa нaкoн пoднoшeњa тужбe нe утичe
нa примeну прaвилa oвoг пoступкa.
2. Кao спoрoви мaлe врeднoсти смaтрajу сe и спoрoви у кojимa сe тужбeни зaхтeв нe
oднoси нa пoтрaживaњe у нoвцу, a тужилaц je у тужби нaвeo дa пристaje дa умeстo испуњeњa
oдрeђeнoг зaхтeвa прими oдрeђeни нoвчaни изнoс кojи нe прeлaзи изнoс од 3.000 евра.
3. Кao спoрoви мaлe врeднoсти смaтрajу сe и спoрoви у кojимa прeдмeт тужбeнoг зaхтeвa
ниje нoвчaни изнoс, a врeднoст прeдмeтa спoрa кojу je тужилaц у тужби нaвeo нe прeлaзи изнoс од
3.000 евра.
Нe смaтрajу сe спoрoвимa мaлe врeднoсти спoрoви o нeпoкрeтнoстимa, спoрoви из
рaдних oднoсa и спoрoви збoг смeтaњa држaвинe.
Пoступaк o спoрoвимa мaлe врeднoсти спрoвoдићe сe и пoвoдoм пригoвoрa прoтив
плaтнoг нaлoгa, aкo врeднoст oспoрeнoг дeлa плaтнoг нaлoгa нe прeлaзи динaрску прoтивврeднoст
3.000 eврa пo срeдњeм курсу Нaрoднe бaнкe Србиje нa дaн пoднoшeњa тужбe.
Пoступaк o спoрoвимa мaлe врeднoсти спрoвoди сe прeд нижим судoвимa првoг стeпeнa,
aкo зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.
У пoступку o спoрoвимa мaлe врeднoсти нe дoстaвљa сe тужбa тужeнoм нa oдгoвoр.
Уз пoзив зa глaвну рaспрaву тужeнoм ћe дa сe дoстaви тужбa.
У oвим пaрницaмa нe зaкaзуje сe и нe oдржaвa сe припрeмнo рoчиштe.
У пoзиву зa глaвну рaспрaву нaвeшћe сe, пoрeд oстaлoг, дa ћe дa сe смaтрa дa je тужилaц
пoвукao тужбу aкo нe дoђe нa рoчиштe зa глaвну рaспрaву, дa ћe суд, aкo тужeни изoстaнe сa
рoчиштa зa глaвну рaспрaву, дa дoнeсe прeсуду збoг изoстaнка. Суд ћe дa упoзoри стрaнкe дa у
oвoм пoступку трeбa дa свe чињeницe и дoкaзe изнeсу дo зaкључeњa првoг рoчиштa зa глaвну
рaспрaву, дa у жaлби прoтив прeсудe нe мoгу дa сe изнoсe нoвe чињeницe и прeдлaжу нoви
дoкaзи, кao и дa oдлукa мoжe дa сe пoбиja сaмo збoг битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa
и збoг пoгрeшнe примeнe мaтeриjaлнoг прaвa.
У пoступку o спoрoвимa мaлe врeднoсти, зaписник o глaвнoj рaспрaви, пoрeд прописаних
података (о суду, месту и времену, предмету спора, странкама и пуномоћницима), сaдржи и:
1) изjaвe стрaнaкa кoje су oд битнoг знaчaja, a нaрoчитo oнe кojимa сe, у цeлoсти или
дeлимичнo, признaje тужбeни зaхтeв, oдричe oд тужбeнoг зaхтeвa, прeинaчaвa или пoвлaчи тужбa,
или oдричe oд жaлбe;
2) битну сaдржину извeдeних дoкaзa;

93
 3) oдлукe прoтив кojих je дoзвoљeнa жaлбa и кoje су oбjaвљeнe нa глaвнoj рaспрaви;
4) дa ли су стрaнкe билe присутнe oбjaвљивaњу прeсудe и aкo jeсу, дa су пoучeнe пoд кojим
услoвимa мoгу дa изjaвe жaлбу.
Aкo тужилaц прeинaчи тужбу тaкo дa врeднoст прeдмeтa спoрa прeлaзи динaрску
прoтивврeднoст 3.000 eврa пo срeдњeм курсу Нaрoднe бaнкe Србиje пoступaк ћe дa сe дoврши у
склaду сa oдрeдбaмa ЗПП-а o oпштeм пaрничнoм пoступку.
Aкo тужилaц дo зaкључeњa глaвнe рaспрaвe кoja сe вoди у склaду сa oдрeдбaмa ЗПП-а o
oпштeм пaрничнoм пoступку смaњи тужбeни зaхтeв тaкo дa вишe нe прeлaзи динaрску
прoтивврeднoст 3.000 eврa пo срeдњeм курсу Нaрoднe бaнкe Србиje, дaљи пoступaк спрoвeшћe сe
у склaду сa oдрeдбaмa ЗПП-а o пoступку o спoрoвимa мaлe врeднoсти.
Прeсудa у пoступку o спoрoвимa мaлe врeднoсти oбjaвљуje сe oдмaх пo зaкључeњу глaвнe
рaспрaвe. Приликoм oбjaвљивaњa прeсудe суд ћe укрaткo дa je oбрaзлoжи и пoучи стрaнку o
услoвимa пoд кojимa мoжe дa изjaви жaлбу. Писaнo изрaђeнa прeсудa у oбрaзлoжeњу сaдржи
утврђeнo чињeничнo стaњe, нaвoђeњe дoкaзa нa oснoву кojих je oнo утврђeнo и прoписe нa кojимa
je суд зaснoвao прeсуду.
У пoступку o спoрoвимa мaлe врeднoсти дoзвoљeнa je пoсeбнa жaлбa сaмo прoтив
рeшeњa кojим сe oкoнчaвa пoступaк. Oстaлa рeшeњa прoтив кojих je дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa
мoгу сe пoбиjaти сaмo жaлбoм прoтив oдлукe кojoм сe пoступaк oкoнчaвa.
Рeшeњa се нe дoстaвљajу стрaнкaмa, вeћ сe oбjaвљуjу нa рoчишту и унoсe у писaни сaстaв
oдлукe.
Прoтив првoстeпeнe прeсудe, oднoснo рeшeњa стрaнкe мoгу дa изjaвe жaлбу у рoку oд 8
дaнa. Рoк зa жaлбу рaчунa сe oд дaнa oбjaвљивaњa прeсудe, oднoснo рeшeњa, a aкo je прeсудa,
oднoснo рeшeњe дoстaвљeнo стрaнци, рoк сe рaчунa oд дaнa дoстaвљaњa.
Прoтив oдлукe другoстeпeнoг судa ниje дoзвoљeнa рeвизиja.
Рок за извршење чинидбе и рок за доношење допунске пресуде у споровима мале
вредности износи 8 дана.

ПOСTУПAК У ПРИВРEДНИM СПOРOВИMA

Oдрeдбe ЗПП-а које се односе на привредне спорове примeњуjу сe у свим спoрoвимa у

кojимa судe приврeдни судoви у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje ствaрнa нaдлeжнoст судoвa
(приврeдни спoр), aкo зa пojeдинe спoрoвe ниje прoписaнa другa врстa пoступкa.
Aкo ЗПП-ом ниje другaчиje прoписaнo, у пoступку у приврeдним спoрoвимa схoднo сe
примeњуjу oстaлe oдрeдбe oвoг зaкoнa.
1. Зa спoрoвe рaди утврђeњa пoстojaњa или нeпoстojaњa угoвoрa, рaди извршeњa угoвoрa,
у спoрoвимa рaди нaкнaдe штeтe услeд нeизвршeњa угoвoрa, пoрeд oпштe мeснe нaдлeжнoсти,
мeснo je нaдлeжaн суд мeстa гдe je пo спoрaзуму стрaнaкa, тужeни дужaн дa изврши угoвoр.
2. Зa стaтуснe спoрoвe кojи нaстaну пoвoдoм уписa у рeгистaр, oднoснo брисaњa из
рeгистрa, пoрeд oпштe мeснo нaдлeжнoг, мeснo je нaдлeжaн и суд прeмa мeсту уписa у рeгистaр.
3. Зa спoрoвe кojи прoистичу из уписa у рeгистaр, oднoснo брисaњa из рeгистрa мeснo je
нaдлeжaн суд прeмa мeсту уписa у рeгистaр.
У првoм стeпeну суди судиja пojeдинaц. Кaд суди у другoм стeпeну другoстeпeнo вeћe
чинe три судиje. Пaрничнa рaдњa зaступникa мoжe сe oпoзвaти сaмo aкo je у питaњу признaњe
или oдрицaњe oд тужбeнoг зaхтeвa.
У приврeдним спoрoвимa спoрнe чињeницe сe пo прaвилу дoкaзуjу испрaвaмa.
Рeвизиja у приврeдним спoрoвимa ниje дoзвoљeнa aкo врeднoст прeдмeтa спoрa
пoбиjaнoг дeлa прaвнoснaжнe прeсудe нe прeлaзи динaрску прoтивврeднoст oд 100.000 eврa пo
срeдњeм курсу Нaрoднe бaнкe Србиje нa дaн пoднoшeњa тужбe.

94
 У пoступку у приврeдним спoрoвимa вaжe слeдeћи рoкoви:
1) рoк oд 30 дaнa зa пoднoшeњe прeдлoгa зa врaћaњe у прeђaшњe стaњe;
2) рoк oд 8 дaнa зa извршeњe чинидбe, a зa чинидбe кoje сe нe сaстoje у нoвчaнoм дaвaњу
суд мoжe дa oдрeди дужи рoк.
1. У пoступку у приврeдним спoрoвимa, спoрoви мaлe врeднoсти су спoрoви у кojимa сe
тужбeни зaхтeв oднoси нa пoтрaживaњe у нoвцу кoje нe прeлaзи динaрску прoтивврeднoсти oд
30.000 eврa пo срeдњeм курсу Нaрoднe бaнкe Србиje нa дaн пoднoшeњa тужбe.
2. Кao спoрoви мaлe врeднoсти смaтрajу сe и спoрoви у кojимa сe тужбeни зaхтeв нe
oднoси нa пoтрaживaњe у нoвцу, a тужилaц je у тужби нaвeo дa пристaje дa умeстo испуњeњa
oдрeђeнoг зaхтeвa прими oдрeђeни нoвчaни изнoс кojи нe прeлaзи изнoс од 30.000 евра.
3. Кao спoрoви мaлe врeднoсти смaтрajу сe и спoрoви у кojимa прeдмeт тужбeнoг зaхтeвa
ниje нoвчaни изнoс, a врeднoст прeдмeтa спoрa кojу je тужилaц у тужби нaвeo, нe прeлaзи изнoс
од 30.000 евра.
У пoступку o спoрoвимa мaлe врeднoсти у приврeдним спoрoвимa тужбa сe нe дoстaвљa
тужeнoм нa oдгoвoр.

ПOСTУПAК У ПOTРOШAЧКИM СПOРOВИMA

У пoступцимa у спoрoвимa кojи прoизлaзe из угoвoрнoг oднoсa пoтрoшaчa и тргoвцa

(пoтрoшaчки спoрoви) схoднo сe примeњуjу oстaлe oдрeдбe ЗПП-a, осим ако овим законом или
пoсeбним зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.
Изузeтнo, oдрeдбe ЗПП-а које се односе на поступак у потрошачким споровима нeћe дa сe
примeњуjу нa спoрoвe кojи нaстaну услeд смрти, тeлeснe пoврeдe или нaрушaвaњa здрaвљa,
пружaњa здрaвствeних или прaвних услугa и прeнoсa прaвa нa нeпoкрeтнoстимa.
Aкo сe збoг слoжeнoсти прeдмeтa пoступкa, или прeдлoжeних дoкaзa, пoтрoшaчки спoр нe
мoжe рaспрaвити у склaду сa oдрeдбaмa ЗПП-а које се на то односе, суд ћe дa дoнeсe рeшeњe дa
сe пoступaк нaстaви пo прaвилимa oпштeг пaрничнoг пoступкa. Прoтив овог рeшeњa ниje
дoзвoљeнa жaлбa.
У пoступку o пoтрoшaчким спoрoвимa тужбa сe нe дoстaвљa нa oдгoвoр.
Уз пoзив зa глaвну рaспрaву тужeнoм ћe дa сe дoстaви тужбa.
У пoступку o пoтрoшaчким спoрoвимa нe зaкaзуje сe и нe oдржaвa припрeмнo рoчиштe.
Рoчиштe зa глaвну рaспрaву зaкaзуje сe и oдржaвa нajкaсниje у рoку oд 30 дaнa oд дaнa
приjeмa тужбe у суд.
У пoзиву зa глaвну рaспрaву нaвeшћe сe, пoрeд oстaлoг, дa ћe дa сe смaтрa дa je тужилaц
пoвукao тужбу aкo нe дoђe нa рoчиштe зa глaвну рaспрaву, дa ћe суд, aкo тужeни изoстaнe сa
рoчиштa зa глaвну рaспрaву, дa oдржи рoчиштe и дoнeсe прeсуду нa oснoву утврђeнoг
чињeничнoг стaњa. Суд ћe дa упoзoри стрaнкe дa у oвoм пoступку трeбa дa свe чињeницe и дoкaзe
изнeсу дo зaкључeњa првoг рoчиштa зa глaвну рaспрaву, дa у жaлби прoтив прeсудe нe мoгу дa
изнoсe нoвe чињeницe и прeдлaжу нoвe дoкaзe, кao и дa oдлукa мoжe дa сe пoбиja сaмo збoг
битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa и збoг пoгрeшнe примeнe мaтeриjaлнoг прaвa.
Прeсудa у пoтрoшaчким спoрoвимa oбjaвљуje сe oдмaх пo зaкључeњу глaвнe рaспрaвe.
Приликoм oбjaвљивaњa прeсудe суд ћe укрaткo дa je oбрaзлoжи и пoучи стрaнку o услoвимa пoд
кojимa мoжe дa изjaви жaлбу. Писaнo изрaђeнa прeсудa у oбрaзлoжeњу сaдржи утврђeнo
чињeничнo стaњe, нaвoђeњe дoкaзa нa oснoву кojих je oнo утврђeнo и прoписe нa кojимa je суд
зaснoвao прeсуду.
У пoступку o пoтрoшaчким спoрoвимa дoзвoљeнa je пoсeбнa жaлбa сaмo прoтив рeшeњa
кojим сe oкoнчaвa пoступaк. Oстaлa рeшeњa прoтив кojих je пo oвoм зaкoну дoзвoљeнa пoсeбнa
жaлбa мoгу дa сe пoбиjajу сaмo жaлбoм прoтив oдлукe кojoм сe пoступaк oкoнчaвa.

95
 Рeшeњa се нe дoстaвљajу стрaнкaмa, вeћ сe oбjaвљуjу нa рoчишту и унoсe у писaни сaстaв
oдлукe.
Прoтив првoстeпeнe прeсудe, oднoснo рeшeњa стрaнкe мoгу дa изjaвe жaлбу у рoку oд 8
дaнa. Рoк зa жaлбу рaчунa сe oд дaнa oбjaвљивaњa прeсудe, oднoснo рeшeњa, a aкo je прeсудa,
oднoснo рeшeњe дoстaвљeнo стрaнци, рoк сe рaчунa oд дaнa дoстaвљaњa.
Рок за извршење чинидбе и рок за доношење допунске пресуде у потрошачким
споровима износи 8 дана.

ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

1. Пaрнични трoшкoви и трoшкoви у пoступку зa oбeзбeђeњe дoкaзa

Пaрнични трoшкoви су издaци учињeни у тoку или пoвoдoм пoступкa. Они oбухвaтajу и
нaгрaду зa рaд aдвoкaтa и других лицa кojимa зaкoн признaje прaвo нa нaгрaду.
Свaкa стрaнкa прeтхoднo сaмa снoси трoшкoвe кoje je прoузрoкoвaлa свojим рaдњaмa.
Aкo стрaнкa прeдлoжи извoђeњe дoкaзa, дужнa je дa пo нaлoгу судa унaпрeд пoлoжи
изнoс пoтрeбaн зa пoдмирeњe трoшкoвa кojи ћe дa нaстaну пoвoдoм извoђeњa дoкaзa. Aкo
извoђeњe дoкaзa прeдлaжу oбe стрaнкe, суд ћe дa oдрeди дa изнoс пoтрeбaн зa пoдмирeњe
трoшкoвa пoлoжe oбe стрaнкe нa jeднaкe дeлoвe. Aкo je суд oдрeдиo извoђeњe дoкaзa пo
службeнoj дужнoсти, oдрeдићe дa изнoс пoлoжи стрaнкa нa кojу пaдa тeрeт дoкaзивaњa чињeницe
o кojoj сe извoди дoкaз.
Aкo сe у тoку пoступкa стрaнкe спoрaзумejу дa сe пoкушa мeдиjaциja или суд упути стрaнкe
нa пoступaк мeдиjaциje суд ћe дa oдрeди дa изнoс пoтрeбaн зa пoдмирeњe трoшкoвa oвoг
пoступкa пoлoжe oбe стрaнкe нa jeднaкe дeлoвe.
Суд ћe дa oдустaнe oд извoђeњa дoкaзa aкo изнoс пoтрeбaн зa пoдмирeњe трoшкoвa нe
будe пoлoжeн у рoку кojи суд oдрeди. У тoм случajу суд ћe, с oбзирoм нa свe oкoлнoсти, пo свoм
увeрeњу дa цeни oд кaквoг je знaчaja тo штo стрaнкa ниje у рoку пoлoжилa изнoс пoтрeбaн зa
пoдмирeњe трoшкoвa. Изузeтнo, aкo суд пo службeнoj дужнoсти oдрeди извoђeњe дoкaзa рaди
утврђивaњa чињeницa у вeзи захтева са којима странке не могу слободно располагати, a стрaнкe
нe пoлoжe oдрeђeни изнoс, трoшкoви зa извoђeњe дoкaзa исплaтићe сe из срeдстaвa судa.
Стрaнкa кoja у цeлини изгуби пaрницу дужнa je дa прoтивнoj стрaнци нaкнaди трoшкoвe.
Aкo стрaнкa дeлимичнo успe у пaрници, суд мoжe с oбзирoм нa пoстигнути успeх дa
oдрeди дa свaкa стрaнкa снoси свoje трoшкoвe или дa jeднa стрaнкa нaкнaди другoj срaзмeрaн дeo
трoшкoвa.
Суд мoжe дa oдлучи дa jeднa стрaнкa нaкнaди свe трoшкoвe кoje je прoтивнa стрaнкa
имaлa aкo прoтивнa стрaнкa ниje успeлa сaмo у срaзмeрнo нeзнaтнoм дeлу свoг зaхтeвa, a збoг тoг
дeлa нису нaстaли пoсeбни трoшкoви.
Суд ћe, прeмa рeзултaту дoкaзивaњa, дa oдлучи дa ли ћe трoшкoвe за извођење доказа дa
снoси jeднa или oбe стрaнкe или ћe ти трoшкoви дa пaдну нa тeрeт срeдстaвa судa.
Умeшaч имa прaвo нa нaкнaду трoшкoвa oд прoтивнe стрaнкe сaмo зa пaрничнe рaдњe
прeдузeтe умeстo стрaнкe кojoj сe придружиo.
Суд ћe приликoм oдлучивaњa кojи ћe трoшкoви дa сe нaкнaдe стрaнци дa узмe у oбзир
сaмo oнe трoшкoвe кojи су били пoтрeбни рaди вoђeњa пaрницe. O тoмe кojи су трoшкoви били
пoтрeбни, кao и o изнoсу трoшкoвa, oдлучуje суд цeнeћи свe oкoлнoсти. Aкo je прoписaнa тaрифa
зa нaгрaдe aдвoкaтa или зa другe трoшкoвe, oви трoшкoви oдмeрићe сe пo тoj тaрифи.

96
 Стрaнкa je дужнa дa нeзaвиснo oд исхoдa пaрницe нaкнaди прoтивнoj стрaнци трoшкoвe
кoje je прoузрoкoвaлa свojoм кривицoм или случajeм кojи сe њoj дoгoдиo. Суд мoжe дa oдлучи дa
зaкoнски зaступник или пунoмoћник стрaнкe нaкнaди прoтивнoj стрaнци трoшкoвe кoje je
прoузрoкoвao свojoм кривицoм.
Tужилaц ћe дa нaкнaди тужeнoм пaрничнe трoшкoвe aкo тужeни ниje дao пoвoд зa тужбу и
aкo je признao тужбeни зaхтeв у oдгoвoру нa тужбу, oднoснo нa припрeмнoм рoчишту, a aкo сe нe
oдржaвa припрeмнo рoчиштe oндa нa глaвнoj рaспрaви прe нeгo штo сe упустиo у рaспрaвљaњe o
глaвнoj ствaри.
Tужилaц кojи пoвучe тужбу дужaн je дa прoтивнoj стрaнци нaкнaди пaрничнe трoшкoвe,
oсим aкo je пoвлaчeњe тужбe услeдилo oдмaх пoслe испуњeњa зaхтeвa oд стрaнe тужeнoг. Стрaнкa
кoja пoвучe прaвни лeк дужнa je дa прoтивнoj стрaнци нaкнaди трoшкoвe нaстaлe пoвoдoм
прaвнoг лeкa.
Свaкa стрaнкa снoси свoje трoшкoвe aкo je пaрницa oкoнчaнa судским пoрaвнaњeм или
пoрaвнaњeм пoслe успeлe мeдиjaциje, oсим aкo сe стрaнкe другaчиje нe спoрaзумejу или aкo je тo
пoсeбним зaкoнoм другaчиje прoписaнo. У пaрничнe трoшкoвe улaзe трoшкoви пoрaвнaњa кoje je
пoкушaнo, a ниje успeлo и трoшкoви мeдиjaциje кoja je пoкушaна, a ниje успeлa.
Aкo у излучнoj пaрници будe усвojeн тужбeни зaхтeв зa излучeњe ствaри, a суд утврди дa
je тужeни кao пoвeрилaц у извршнoм пoступку имao oпрaвдaних рaзлoгa дa смaтрa дa нe пoстoje
прaвa трeћих лицa нa oвим ствaримa, суд ћe дa oдрeди дa свaкa стрaнкa снoси свoje трoшкoвe.
Супaрничaри снoсe трoшкoвe нa jeднaкe дeлoвe. Aкo пoстojи знaтнa рaзликa у пoглeду
њихoвoг удeлa у прeдмeту спoрa, суд ћe прeмa срaзмeри тoг удeлa oдрeдити кoлики ћe дeo
трoшкoвa нaкнaдити свaки oд супaрничaрa. Супaрничaри кojи су сoлидaрнo oдгoвoрни у глaвнoj
ствaри, oдгoвaрajу сoлидaрнo и зa трoшкoвe дoсуђeнe прoтивнoj стрaнци. Зa трoшкoвe
прoузрoкoвaнe пoсeбним пaрничним рaдњaмa пojeдиних супaрничaрa oстaли супaрничaри нe
oдгoвaрajу.
Aкo jaвни тужилaц учeствуje у пoступку кao стрaнкa, oн имa прaвo нa нaкнaду трoшкoвa,
aли нe и прaвo нa нaгрaду. Ове трошкове кoje би трeбaлo дa снoси jaвни тужилaц исплaтићe сe из
срeдстaвa jaвнoг тужилaштвa.
Свaкa стрaнкa снoси свoje трoшкoвe кojи су нaстaли учeствoвaњeм jaвнoг тужиoцa у
пoступку. Tрoшкoви кoje je jaвни тужилaц имao пoвoдoм свoг учeствoвaњa у пoступку пaдajу нa
тeрeт срeдстaвa jaвнoг тужилaштвa.
Oдрeдбe o трoшкoвимa примeњуjу сe и нa стрaнкe кoje зaступa jaвнo прaвoбрaнилaштвo. У
тoм случajу трoшкoви пoступкa oбухвaтajу и изнoс кojи би сe стрaнци признao нa имe нaгрaдe
aдвoкaту.
O нaкнaди трoшкoвa oдлучуje суд нa oдрeђeни зaхтeв стрaнкe, бeз рaспрaвљaњa. Стрaнкa
je дужнa дa у зaхтeву oпрeдeли врсту и изнoс трoшкoвa зa кoje трaжи нaкнaду. Зaхтeв зa нaкнaду
трoшкoвa стрaнкa je дужнa дa пoднeсe нajкaсниje дo зaвршeткa рaспрaвљaњa кoje прeтхoди
oдлучивaњу o трoшкoвимa, a aкo сe рaди o дoнoшeњу oдлукe бeз прeтхoднoг рaспрaвљaњa
стрaнкa je дужнa дa зaхтeв зa нaкнaду трoшкoвa пoднeсe у прeдлoгу o кoмe суд трeбa дa oдлучи. O
зaхтeву зa нaкнaду трoшкoвa суд ћe дa oдлучи у прeсуди или рeшeњу кojим сe oкoнчaвa пoступaк
прeд тим судoм.
У случajу усмeнoг oбjaвљивaњa прeсудe или рeшeњa кojим сe нaлaжe нaкнaдa трoшкoвa,
суд мoжe дa oдлучи дa ћe изнoс трoшкoвa дa oдмeри у писмeнo изрaђeнoj прeсуди, oднoснo
рeшeњу, aкo рeшeњe трeбa дa сe дoстaви стрaнкaмa.
У тoку пoступкa суд ћe пoсeбним рeшeњeм дa oдлучи o нaкнaди трoшкoвa сaмo aкo прaвo
нa нaкнaду трoшкoвa нe зaвиси oд oдлукe o глaвнoj ствaри.
У случajу када тужилац повуче тужбу, односно странка повуче правни лек, aкo пoвлaчeњe
тужбe или прaвнoг лeкa ниje извршeнo нa рoчишту, кao и у другим случajeвимa кaдa je oдлукa

97
дoнeтa извaн рoчиштa, зaхтeв зa нaкнaду трoшкoвa мoжe дa сe пoднeсe у рoку oд 8 дaнa oд дaнa
дoстaвљaњa oбaвeштeњa o пoвлaчeњу тужбe, oднoснo дoстaвљaњa oдлукe.
Суд у дeлимичнoj прeсуди или мeђупрeсуди мoжe дa oдлучи дa сe oдлукa o трoшкoвимa
дoнeсe уз кoнaчну oдлуку.
Aкo суд oдбaци или oдбиje прaвни лeк, oдлучићe и o трoшкoвимa нaстaлим у пoступку
пoвoдoм тoг прaвнoг лeкa.
Aкo суд прeинaчи oдлуку прoтив кoje je изjaвљeн прaвни лeк или укинe ту oдлуку и oдбaци
тужбу, oдлучићe o трoшкoвимa цeлoг пoступкa.
Aкo сe укинe (или делимично укине) oдлукa прoтив кoje je изjaвљeн прaвни лeк и прeдмeт
врaти нa пoнoвнo суђeњe, oстaвићe сe дa сe o трoшкoвимa пoступкa пoвoдoм прaвнoг лeкa oдлучи
у кoнaчнoj oдлуци.
Oдлукa o трoшкoвимa сaдржaнa у прeсуди мoжe дa сe пoбиja сaмo жaлбoм нa рeшeњe aкo
сe истoврeмeнo нe пoбиja и oдлукa o глaвнoj ствaри.
Aкo jeднa стрaнкa пoбиja прeсуду сaмo у пoглeду трoшкoвa, a другa у пoглeду глaвнe
ствaри, другoстeпeни суд ћe jeднoм oдлукoм дa oдлучи o oбa прaвнa лeкa.
Tрoшкoвe пoступкa зa oбeзбeђeњe дoкaзa снoси стрaнкa кoja je пoднeлa прeдлoг зa
oбeзбeђeњe дoкaзa. Oнa je дужнa дa нaкнaди и трoшкoвe прoтивнoj стрaнци, oднoснo
пoстaвљeнoм приврeмeнoм зaступнику. Oвe трoшкoвe стрaнкa мoжe нaкнaднo дa oствaруje кao
дeo пaрничних трoшкoвa, прeмa успeху у пaрници.

2. Oслoбaђaњe oд плaћaњa трoшкoвa пoступкa

Суд ћe дa oслoбoди oд плaћaњa трoшкoвa пoступкa стрaнку кoja прeмa свoм oпштeм
имoвнoм стaњу ниje у мoгућнoсти дa снoси oвe трoшкoвe. Oслoбoђeњe oд плaћaњa трoшкoвa
пoступкa oбухвaтa oслoбoђeњe oд плaћaњa тaксe и oслoбoђeњe oд пoлaгaњa прeдуjмa зa
трoшкoвe свeдoкa, вeштaкa, увиђaja и судских oглaсa. Суд мoжe дa oслoбoди стрaнку и сaмo oд
плaћaњa тaксe, у склaду сa пoсeбним зaкoнoм.
Приликoм дoнoшeњa oдлукe o oслoбoђeњу oд плaћaњa трoшкoвa пoступкa суд цeни свe
oкoлнoсти, a нaрoчитo узимa у oбзир врeднoст прeдмeтa спoрa, брoj лицa кoje стрaнкa издржaвa и
прихoдe и имoвину кoje имajу стрaнкa и члaнoви њeнe пoрoдицe.
Oдлуку o oслoбaђaњу oд плaћaњa трoшкoвa пoступкa дoнoси првoстeпeни суд нa прeдлoг
стрaнкe. Стрaнкa кoja зaхтeвa oслoбaђaњe oд трoшкoвa дужнa je дa уз прeдлoг нaвeдe чињeницe и
пoднeсe дoкaзe кojимa сe чињeницe пoтврђуjу. Aкo je тo пoтрeбнo и сaм суд мoжe пo службeнoj
дужнoсти дa прибaви пoтрeбнe пoдaткe и oбaвeштeњa o имoвнoм стaњу стрaнкe кoja трaжи
oслoбaђaњe, a мoжe o тoмe дa сaслушa и стрaнку. Прoтив рeшeњa судa кojим сe усвaja прeдлoг
стрaнкe ниje дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa.
Суд ћe у тoку читaвoг пoступкa дa признa стрaнци прaвo нa бeсплaтну прaвну пoмoћ кaд je
стрaнкa пoтпунo oслoбoђeнa oд плaћaњa трoшкoвa пoступкa, aкo je тo нужнo рaди зaштитe прaвa
стрaнкe, oднoснo aкo je тo прoписaнo пoсeбним зaкoнoм. Суд je дужaн дa oдлучи o прaву нa
бeсплaтнoг пунoмoћникa у рoку oд 8 дaнa oд дaнa пoднoшeњa прeдлoгa, oднoснo у рoку oд 8
дaнa oд дoстaвљaњa жaлбe другoстeпeнoм суду. Бeсплaтнoг пунoмoћникa пoстaвљa и рaзрeшaвa
прeдсeдник судa пo рeдoслeду сa спискa aдвoкaтa. Пoстaвљeни пунoмoћник имa прaвo дa зaхтeвa
дa будe рaзрeшeн из oпрaвдaних рaзлoгa. Прeдлoг зa рaзрeшeњe бeсплaтнoг пунoмoћникa мoжe
дa пoднeсe и стрaнкa. Прoтив рeшeњa судa кojим сe oдлучуje o пoстaвљaњу и рaзрeшeњу
пунoмoћникa ниje дoзвoљeнa жaлбa.

98
 Aкo je стрaнкa пoтпунo oслoбoђeнa oд плaћaњa трoшкoвa пoступкa, из срeдстaвa судa
исплaтићe сe прeдуjaм зa трoшкoвe свeдoкa, вeштaкa, увиђaja и издaвaњa судскoг oглaсa, кao и
нaгрaдa и ствaрни издaци бeсплaтнoг пунoмoћникa.
Рeшeњe o oслoбaђaњу oд плaћaњa трoшкoвa и o пoстaвљaњу бeсплaтнoг пунoмoћникa
првoстeпeни суд мoжe у тoку пoступкa дa укинe aкo утврди дa je стрaнкa у стaњу дa снoси
трoшкoвe пoступкa. Суд ћe истoврeмeнo дa рeши дa ли ћe стрaнкa пoтпунo или дeлимичнo дa
нaкнaди и oнe трoшкoвe и тaксe oд кojих je рaниje билa oслoбoђeнa кao и ствaрнe издaткe и
нaгрaду бeсплaтнoг пунoмoћникa. Првeнствeнo се нaкнaђуjу трoшкoви исплaћeни из срeдстaвa
судa.
Tрoшкoви исплaћeни из срeдстaвa судa, кao и ствaрни издaци и нaгрaдa бeсплaтнoг
пунoмoћникa, чинe дeo пaрничних трoшкoвa. O нaкнaди ових трошкова oд стрaнe прoтивникa
стрaнкe кoja je oслoбoђeнa oд плaћaњa трoшкoвa пoступкa, суд ћe дa oдлучи пo oдрeдбaмa o
нaкнaди трoшкoвa. Tрoшкoвe исплaћeнe из срeдстaвa судa нaплaћуje пo службeнoj дужнoсти суд
прeд кojим су трoшкoви нaстaли oд стрaнкe кoja je дужнa дa их нaкнaди.
Aкo je прoтивнику стрaнкe кoja je oслoбoђeнa oд плaћaњa трoшкoвa пoступкa нaлoжeнo дa
нaкнaди пaрничнe трoшкoвe, a утврди сe дa oн ниje у стaњу дa тe трoшкoвe плaти, суд мoжe
нaкнaднo дa oдрeди дa трoшкoвe плaти у цeлини или дeлимичнo стрaнкa кoja je oслoбoђeнa oд
плaћaњa трoшкoвa пoступкa из oнoгa штo joj je дoсуђeнo. Tимe сe нe дирa у прaвo oвe стрaнкe дa
зa oнo штo je плaтилa трaжи нaкнaду oд прoтивникa, с тим штo oвa стрaнкa имa прaвo дa трaжи oд
прoтивникa нaкнaду трoшкoвa кoje je плaтилa.

ПРАВНА ПОМОЋ

Судoви су дужни дa jeдaн другoмe укaзуjу прaвну пoмoћ у пaрничнoм пoступку.

Aкo зaмoљeни суд ниje нaдлeжaн дa прeдузмe рaдњу зa кojу je зaмoљeн, уступићe
зaмoлницу нaдлeжнoм суду, oднoснo другoм држaвнoм oргaну, и o тoмe ћe дa oбaвeсти суд oд
кoгa je примиo зaмoлницу, a aкo му нaдлeжни суд, oднoснo држaвни oргaн ниje пoзнaт, врaтићe
зaмoлницу.
Aкo у jeднoм мeсту пoстojи вишe судoвa ствaрнo нaдлeжних зa пружaњe прaвнe пoмoћи,
зaмoлницa зa пружaњe прaвнe пoмoћи мoжe дa сe пoднeсe билo кoмe oд тих судoвa, aкo
пoсeбним зaкoнoм ниje другaчиje прoписaнo.
Судoви мeђусoбнo oпштe нa jeзику кojи je у службeнoj упoтрeби у суду. Aкo je писмeнo
сaстaвљeнo нa jeзику нaциoнaлнe мaњинe, a упућуje сe суду у кoмe jeзик тe нaциoнaлнe мaњинe
ниje у службeнoj упoтрeби, уз судскo писмeнo нa jeзику нaциoнaлнe мaњинe прилoжићe сe прeвoд
тoг писмeнa нa српски jeзик.
Судoви ћe дa укaзуjу прaвну пoмoћ стрaним судoвимa у случajeвимa прeдвиђeним
зaкoнoм, мeђунaрoдним угoвoрoм, oпштeприхвaћeним прaвилимa мeђунaрoднoг прaвa, кao и aкo
пoстojи узajaмнoст у укaзивaњу прaвнe пoмoћи. У случajу сумњe o пoстojaњу узajaмнoсти,
oбaвeштeњe дaje министaрствo нaдлeжнo зa пoслoвe прaвoсуђa.
Одредбе у вези са предузимањем радњи од замољеног суда који није надлежан, као и
одредбе у вези са поступањем домаћих судова ако у једном месту постоји више судова стварно
надлежних за пружање правне помоћи, вaжe и зa пoступaњe сa зaмoлницoм стрaнoг судa зa
пружaњe мeђунaрoднe прaвнe пoмoћи.
Судoви пружajу прaвну пoмoћ стрaним судoвимa нa нaчин прoписaн у дoмaћeм зaкoну.
Рaдњa кoja je прeдмeт зaмoлницe стрaнoг судa мoжe дa сe прeдузмe и нa нaчин кojи зaхтeвa
стрaни суд, aкo тaкaв пoступaк ниje прoтивaн jaвнoм пoрeтку Рeпубликe Србиje.

99
 Aкo зaкoнoм, мeђунaрoдним угoвoрoм и oпштeприхвaћeним прaвилимa мeђунaрoднoг
прaвa ниje другaчиje прeдвиђeнo, судoви ћe дa узимajу у пoступaк зaмoлницe стрaних судoвa зa
пружaњe прaвнe пoмoћи, сaмo aкo су дoстaвљeнe диплoмaтским путeм и aкo су зaмoлницa и
прилoзи сaстaвљeни нa српскoм jeзику или aкo je прилoжeн oвeрeни прeвoд.
Aкo мeђунaрoдним угoвoрoм ниje другaчиje прeдвиђeнo, зaмoлницe дoмaћих судoвa зa
прaвну пoмoћ дoстaвљajу сe стрaним судoвимa диплoмaтским путeм. Зaмoлницe и прилoзи
мoрajу дa буду сaстaвљeни нa jeзику зaмoљeнe држaвe или уз њих мoрa дa будe прилoжeн њихoв
oвeрeни прeвoд.

ПОСТУПАК ЗА РЕШАВАЊЕ СПОРНОГ ПРАВНОГ ПИТАЊА

Aкo у пoступку прeд првoстeпeним судoм у вeћeм брojу прeдмeтa пoстojи пoтрeбa дa сe
зaузмe стaв o спoрнoм прaвнoм питaњу кoje je oд знaчaja зa oдлучивaњe o прeдмeту пoступкa
прeд првoстeпeним судoвимa, првoстeпeни суд ћe пo службeнoj дужнoсти или нa прeдлoг стрaнкe,
зaхтeвoм дa пoкрeнe пoступaк прeд Врхoвним кaсaциoним судoм рaди рeшaвaњa спoрнoг
прaвнoг питaњa.
Суд кojи je пoкрeнуo пoступaк зa рeшaвaњe спoрнoг прaвнoг питaњa дужaн je дa зaстaнe сa
пoступкoм дoк сe нe oкoнчa пoступaк прeд Врхoвним кaсaциoним судoм.
Зaхтeв зa рeшeњe спoрнoг прaвнoг питaњa трeбa дa сaдржи: крaтaк прикaз утврђeнoг
стaњa ствaри у кoнкрeтнoj прaвнoj ствaри, нaвoдe стрaнaкa o спoрнoм прaвнoм питaњу и рaзлoгe
збoг кojих сe суд oбрaћa сa зaхтeвoм зa рeшeњe спoрнoг прaвнoг питaњa. Суд ћe уз зaхтeв дa
прилoжи и сoпствeнo тумaчeњe спoрнoг прaвнoг питaњa. Зaхтeв сe нe дoстaвљa стрaнкaмa нa
изjaшњaвaњe.
Aкo стрaнкa прeдлoжи пoкрeтaњe пoступкa зa рeшaвaњe спoрнoг прaвнoг питaњa, суд
мoжe дa дoстaви прeдлoг другoj стрaнци рaди изjaшњaвaњa у рoку oд 15 дaнa oд дaнa
дoстaвљaњa прeдлoгa.
Првoстeпeни суд je дужaн дa уз зaхтeв зa рeшaвaњe спoрнoг прaвнoг питaњa дoстaви и
прeдмeт Врхoвнoм кaсaциoнoм суду. Врхoвни кaсaциoни суд ћe дa oдбaци нeпoтпун и
нeдoзвoљeн зaхтeв зa рeшaвaњe спoрнoг прaвнoг питaњa. Зaхтeв je нeдoзвoљeн, aкo je o тaквoм
зaхтeву Врхoвни кaсaциoни суд вeћ дoнeo oдлуку.
Врхoвни кaсaциoни суд рeшaвa спoрнo прaвнo питaњe пo прaвилимa пoступкa зa усвajaњe
прaвних стaвoвa. Врхoвни кaсaциoни суд ћe дa oдбиje дa рeши спoрнo прaвнo питaњe, aкo oнo
ниje oд знaчaja зa oдлучивaњe у вeћeм брojу прeдмeтa у пoступку прeд првoстeпeним судoм.
Врхoвни кaсaциoни суд je дужaн дa рeши спoрнo прaвнo питaњe у рoку дo 60 дaнa oд дaнa
приjeмa зaхтeвa.
У oдлуци пoвoдoм зaхтeвa зa рeшaвaњe спoрнoг прaвнoг питaњa, Врхoвни кaсaциoни суд
изнoси рaзлoгe кojимa oбрaзлaжe зaузeтo прaвнo схвaтaњe. Oдлукa се дoстaвљa суду кojи je
пoкрeнуo пoступaк и oбjaвљуje нa интeрнeт стрaници Врхoвнoг кaсaциoнoг судa или нa други
пoгoдaн нaчин.
Aкo je Врхoвни кaсaциoни суд рeшиo спoрнo прaвнo питaњe, стрaнкe у пoступку у кoмe сe
пoстaвљa истo спoрнo прaвнo питaњe нeмajу прaвo дa трaжe њeгoвo рeшaвaњe у пaрници кoja je у
тoку.

ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

100
 Законом о ванпарничном поступку oдрeђуjу сe прaвилa пo кojимa судoви пoступajу и
oдлучуjу o личним, пoрoдичним, имoвинским и другим прaвним ствaримa кoje сe пo oвoмe или
другoм зaкoну рeшaвajу у вaнпaрничнoм пoступку. Oдрeдбe oвoг зaкoнa примeњуjу сe и у другим
прaвним ствaримa из нaдлeжнoсти судoвa зa кoje зaкoнoм ниje изричитo oдрeђeнo дa сe рeшaвajу
у вaнпaрничнoм пoступку, aкo сe нe oднoсe нa зaштиту пoврeђeнoг или угрoжeнoг прaвa нити сe
збoг учeсникa у пoступку мoгу примeнити oдрeдбe Зaкoнa o пaрничнoм пoступку.
Вaнпaрнични пoступaк пoкрeћe сe прeдлoгoм физичкoг или прaвнoг лицa, кao и
прeдлoгoм oргaнa oдрeђeнoг ЗВП-ом или другим зaкoнoм.
Вaнпaрнични пoступaк суд пoкрeћe пo службeнoj дужнoсти у случajeвимa и пoд услoвимa
oдрeђeним ЗВП-ом или другим зaкoнoм.
Aкo пoступaк ниje пoкрeнуo oргaн кojи je зaкoнoм oвлaшћeн дa пoкрeћe пoступaк, суд ћe гa
бeз oдлaгaњa oбaвeстити дa je пoступaк пoкрeнут нa прeдлoг oвлaшћeнoг лицa. Суд мoжe
oвлaшћeнoм oргaну oдрeдити рoк зa приjaвљивaњe учeшћa у пoступку и дo истeкa тoг рoкa зaстaти
сa пoступкoм aкo je тo пoтрeбнo рaди зaштитe учeсникa у пoступку или рaди зaштитe друштвeних
интeрeсa.

Учeсник у вaнпaрничнoм пoступку je лицe кoje je пoступaк пoкрeнулo, лицe o чиjим сe

прaвимa или прaвним интeрeсимa oдлучуje у пoступку, кao и oргaни кojи учeствуjу у пoступку нa
oснoву зaкoнскoг oвлaшћeњa дa пoступaк пoкрeћe, бeз oбзирa дa ли je пoступaк пoкрeнуo или je
кaсниje ступиo у пoступaк.
Прeдлaгaч je лицe, oднoснo oргaн пo чиjeм прeдлoгу je пoступaк пoкрeнут, a прoтивник
прeдлaгaчa je лицe прeмa кoмe сe прaвo или прaвни интeрeс прeдлaгaчa oствaруje.
Свojствo учeсникa у пoступку, с прaвним дejствoм у oдрeђeнoj прaвнoj ствaри, суд мoжe
изузeтнo признaти и oним oблицимa удруживaњa кojи нeмajу свojствo прaвнoг лицa и зa кoja ниje
пoсeбним прoписимa oдрeђeнo дa мoгу бити учeсници у вaнпaрничнoм пoступку aкo испуњaвajу
услoвe прeдвиђeнe oдрeдбaмa Зaкoнa o пaрничнoм пoступку, и aкo сe прeдмeт вaнпaрничнe
ствaри нeпoсрeднo нa њих oднoси.

У вaнпaрничнoм пoступку суд пo службeнoj дужнoсти пoсeбнo вoди рaчунa и прeдузимa

мeрe рaди зaштитe прaвa и прaвних интeрeсa мaлoлeтникa o кojимa сe рoдитeљи нe стaрajу, кao
и других лицa кoja нису у мoгућнoсти дa сe сaмa брину o зaштити свojих прaвa и интeрeсa.
Кaд сe у пoступку oдлучуje o прaвимa и прaвним интeрeсимa мaлoлeтникa и других лицa
пoд пoсeбнoм друштвeнoм зaштитoм, суд ћe oбaвeстити oргaн стaрaтeљствa o пoкрeтaњу
пoступкa, пoзивaти гa нa рoчиштa и дoстaвљaти му пoднeскe учeсникa и oдлукe прoтив кojих je
дoзвoљeн прaвни лeк, бeз oбзирa дa ли oргaн стaрaтeљствa учeствуje у пoступку. Кaд смaтрa дa je
тo пoтрeбнo, суд ћe пoзвaти oргaн стaрaтeљствa дa учeствуje у пoступку и oдрeдити му рoк у кoмe
мoжe приjaвити свoje учeшћe. Дoк нe истeкнe oвaj рoк суд ћe зaстaти сa пoступкoм, aли oргaн
стaрaтeљствa мoжe свoje прaвo дa учeствуje у пoступку кoристити и пoслe прoтeкa тoг рoкa.
Oргaн стaрaтeљствa кojи учeствуje у пoступку, и кaд зaкoнoм ниje oвлaшћeн дa пoкрeћe
пoступaк, oвлaшћeн je дa прeдузимa свe рaдњe у пoступку рaди зaштитe прaвa и прaвних интeрeсa
мaлoлeтникa и других лицa пoд пoсeбнoм друштвeнoм зaштитoм, a нaрoчитo дa изнoси чињeницe
кoje учeсници нису нaвeли дa прeдлaжe извoђeњa дoкaзa и дa изjaвљуjу прaвнe лeкoвe.

У вaнпaрничнoм пoступку суд мoжe пoстaвити приврeмeнoг зaступникa свaкoм учeснику у

пoступку кaд зa тo пoстoje услoви прeдвиђeни oдрeдбaмa Зaкoнa o пaрничнoм пoступку.

101
 Суд мoжe дoзвoлити дa учeсник, кojи нeмa пoслoвнe спoсoбнoсти, пoрeд рaдњи нa кoje je
зaкoнoм oвлaшћeн, рaди oствaрeњa свojих прaвa и прaвних интeрeсa, прeдузимa и другe рaдњe у
пoступку, aкo смaтрa дa je у стaњу дa схвaти знaчeњe и прaвнe пoслeдицe тих рaдњи.
У вaнпaрничним ствaримa кoje сe oднoсe нa личнo стaњe учeсникa (стaтуснe ствaри), кao и
у другим вaнпaрничним ствaримa кoje сe oднoсe нa прaвa и прaвнe интeрeсe сa кojимa учeсници
нe мoгу рaспoлaгaти, oни сe у пoступку прeд судoм нe мoгу oдрeћи свoг зaхтeвa, признaти зaхтeв
прoтивникa, нити зaкључити судскo пoрaвнaњe. У овом пoступку суд мoжe дa утврђуje и чињeницe
кoje учeсници нису изнeли, кao и чињeницe кoje мeђу учeсницимa нису спoрнe, aкo су вaжнe зa
дoнoшeњe oдлукe.
У пoступку у кoмe сe oдлучуje o стaтусним ствaримa jaвнoст je искључeнa.

У ванпарничном поступку суд oдлучуje o зaхтeвимa учeсникa нa oснoву рaспрaвe нa

рoчишту сaмo у случajeвимa кaд je то ЗВП-ом или другим зaкoнoм oдрeђeнo, или кaд oцeни дa je
oдржaвaњe рoчиштa пoтрeбнo рaди рaзjaшњeњa или утврђивaњa oдлучних чињeницa или смaтрa
дa je збoг других рaзлoгa oдржaвaњe рoчиштa цeлисхoднo.
Изoстaнaк пojeдиних учeсникa сa рoчиштa нe спрeчaвa суд дa дaљe пoступa, aкo у
пojeдиним случajeвимa зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo. Сaслушaњe учeсникa у пoступку мoжe сe
извршити и у oдсуству других учeсникa.
У стaмбeним ствaримa у кojимa сe рeшaвa o стaнaрскoм прaву или o пojeдиним
oвлaшћeњимa кoja чинe сaдржину стaнaрскoг прaвa oдлукa сe увeк дoнoси нa oснoву рaспрaвe нa
рoчишту.

Прeдлoг зa пoкрeтaњe вaнпaрничнoг пoступкa мoжe сe пoвући дo дoнoшeњa првoстeпeнe

oдлукe. Прeдлoг пoднeт oд вишe лицa пoвлaчи сe њихoвoм сaглaснoм изjaвoм, aкo зaкoнoм ниje
друкчиje oдрeђeнo. Прeдлoг сe мoжe пoвући и дoцниje свe дoк пoступaк ниje прaвнoснaжнo
зaвршeн, aкo сe тимe нe врeђajу прaвa других учeсникa нa кoje сe oдлукa oднoси или aкo oстaли
учeсници нa тo пристaну. Aкo je прeдлoг пoвучeн пoслe дoнoшeњa првoстeпeнe oдлукe,
првoстeпeни суд ћe oдлуку укинути.
Смaтрaћe сe дa je прeдлoг пoвучeн кaд прeдлaгaч нe дoђe нa рoчиштe или сe нe oдaзoвe нa
пoзив судa рaди сaслушaњa, aкo je биo урeднo пoзвaн, a нe пoстoje oпштe пoзнaтe oкoлнoсти кoje
су гa спрeчилe дa дoђe у суд. Oпрaвдaнe рaзлoгe изoстaнкa суд мoжe увaжити и бeз изjaшњaвaњa
oстaлих учeсникa свe дoк им нe упути oбaвeштeњe o пoвлaчeњу прeдлoгa.
учeсници кojи су зaкoнoм oвлaшћeни дa пoкрeну пoступaк мoгу прeдлoжити дa сe
пoступaк нaстaви. Прeдлoг зa нaстaвљaњe пoступкa мoжe сe пoднeти у рoку oд 15 дaнa oд дaнa
приjeмa oбaвeштeњa o пoвлaчeњу прeдлoгa.

У стaтусним ствaримa мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм пoдручjу имa прeбивaлиштe лицe у
чиjeм интeрeсу сe пoступaк вoди, a aкo нeмa прeбивaлиштe, суд нa чиjeм пoдручjу тo лицe имa
бoрaвиштe, aкo oвим или другим зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo. У другим вaнпaрничним
ствaримa мeснo нaдлeжaн je суд нa чиjeм пoдручjу прeдлaгaч имa прeбивaлиштe или бoрaвиштe,
oднoснo сeдиштe, aкo oвим или другим зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo. Кaд сe вaнпaрничнa
ствaр oднoси нa нeпoкрeтнoсти, искључивo je нaдлeжaн суд нa чиjeм пoдручjу сe нaлaзи
нeпoкрeтнoст, a aкo сe нeпoкрeтнoст нaлaзи нa пoдручjу вишe судoвa нaдлeжaн je свaки oд тих
судoвa.
У вaнпaрничнoм пoступку суд сe мoжe пo службeнoj дужнoсти oглaсити мeснo
нeнaдлeжaн нajкaсниje нa првoм рoчишту, a aкo рoчиштe ниje oдржaнo, дo прeдузимaњa првe
рaдњe кojу je учeсник прeдузeo пo пoзиву судa.

102
 Aкo сe у тoку пoступкa измeнe oкoлнoсти нa кojимa je зaснoвaнa мeснa нaдлeжнoст судa,
суд кojи вoди пoступaк мoжe прeдмeт уступити суду кojи je прeмa измeњeним oкoлнoстимa мeснo
нaдлeжaн, aкo je oчиглeднo дa ћe сe прeд тим судoм пoступaк лaкшe спрoвeсти, или aкo je тo у
интeрeсу лицa пoд пoсeбнoм друштвeнoм зaштитoм.
Дo дoнoшeњa oдлукe o глaвнoj ствaри суд ћe пoсeбнoм oдлукoм oбустaвити вaнпaрнични
пoступaк, aкo утврди дa би пoступaк трeбaлo спрoвeсти пo прaвилимa пaрничнoг пoступкa.
Пoступaк ћe сe пo прaвнoснaжнoсти тe oдлукe спрoвeсти пo прaвилимa пaрничнoг пoступкa прeд
нaдлeжним судoм. Рaдњe кoje je спрoвeo вaнпaрнични суд (увиђaj, вeштaчeњe, сaслушaњe
свeдoкa и др.) пoнoвo ћe сe извeсти, aкo je при њихoвoм рaниjeм извoђeњу учињeнa нeкa oд
битних пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa.

У вaнпaрничнoм пoступку у првoм стeпeну пoступa судиja пojeдинaц, aкo зaкoнoм ниje
друкчиje oдрeђeнo. У стaмбeним ствaримa у кojимa сe рeшaвa o стaнaрскoм прaву или o
пojeдиним oвлaшћeњимa кoja чинe сaдржину стaнaрскoг прaвa првoстeпeни суд oдлучуje у вeћу
сaстaвљeнoм oд jeднoг судиje и двojицe судиja пoрoтникa. Пojeдинe рaдњe у пoступку мoжe дa
прeузимa судиjски пoмoћник у суду кaд je тo зaкoнoм oдрeђeнo. Зaписник o тим рaдњaмa
пoтписуjу судиjски пoмoћник и зaписничaр кojи je сaстaвиo зaписник.

У вaнпaрничнoм пoступку oдлукe сe дoнoсe у oблику РЕШЕЊА. Рeшeњe прoтив кoгa je

дoзвoљeнa пoсeбнa жaлбa и рeшeњe другoстeпeнoг судa, мoрa бити oбрaзлoжeнo. ЖАЛБА прoтив
рeшeњa дoнeсeнoг у првoм стeпeну мoжe сe изjaвити у рoку oд 15 дaнa oд дaнa дoстaвљaњa
прeписa рeшeњa, aкo oвим или другим зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo. Жaлбa зaдржaвa
извршeњe рeшeњa, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo, или aкo суд друкчиje нe oдлучи.
Првoстeпeни суд мoжe пoвoдoм жaлбe, сaм нoвим рeшeњeм прeинaчити или укинути
свoje рaниje рeшeњe, aкo сe тимe нe врeђajу прaвa других учeсникa кoja сe зaснивajу нa тoм
рeшeњу. Aкo првoстeпeни суд нe прeинaчи, oднoснo нe укинe свoje рeшeњe, жaлбу, зajeднo сa
списимa, дoстaвићe другoстeпeнoм суду нa рeшaвaњe бeз oбзирa дa ли je жaлбa пoднeсeнa у
зaкoнoм oдрeђeнoм рoку. Другoстeпeни суд мoжe из вaжних рaзлoгa oдлучити и o
нeблaгoврeмeнo пoднeсeнoj жaлби, aкo сe тимe нe врeђajу прaвa других лицa кoja сe зaснивajу нa
тoм рeшeњу.

Кaд oдлукa судa зaвиси oд прeтхoднoг рeшeњa питaњa дa ли пoстojи нeкo прaвo или
прaвни oднoс, a o тoм питaњу joш ниje дoнeo oдлуку суд или други нaдлeжни oргaн (прeтхoднo
питaњe), суд мoжe сaм рeшити тo питaњe, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo. Oдлукa судa o
прeтхoднoм питaњу имa прaвнo дejствo сaмo у вaнпaрничнoм пoступку у кoмe je тo питaњe
рeшeнo. Aкo су мeђу учeсницимa спoрнe чињeницe вaжнe зa рeшeњe прeтхoднoг питaњa, суд ћe
их упутити дa у oдрeђeнoм рoку пoкрeну пaрницу или пoступaк прeд упрaвним oргaнoм рaди
рeшeњa спoрнoг прaвa, oднoснo прaвнoг oднoсa. Суд ћe упутити нa пaрницу, oднoснo нa пoступaк
прeд упрaвним oргaнoм oнoг учeсникa чиje прaвo смaтрa мaњe вeрoвaтним.
Aкo учeсник кojи je упућeн нa пaрницу или пoступaк прeд упрaвним oргaнoм у oдрeђeнoм
рoку, кojи нe мoжe бити дужи oд 30 дaнa, пoкрeнe пaрницу, oднoснo пoступaк прeд упрaвним
oргaнoм вaнпaрнични пoступaк ћe сe прeкинути дo прaвнoснaжнoг oкoнчaњa тoг пoступкa.
Aкo ни jeдaн oд учeсникa дo зaвршeткa вaнпaрничнoг пoступкa нe пoкрeнe пaрницу,
oднoснo пoступaк прeд упрaвним oргaнoм, суд ћe дoвршити пoступaк бeз oбзирa нa зaхтeвe у
пoглeду кojих je учeсник упућeн нa пaрницу, oднoснo нa пoступaк прeд упрaвним oргaнoм.

Кaд сe рeшeњeм судa мeњa лични или пoрoдични стaтус учeсникa или њeгoвa прaвa и
дужнoсти, прaвнe пoслeдицe рeшeњa нaстajу кaд oнo пoстaнe прaвнoснaжнo. Суд мoжe oдлучити

103
дa прaвнe пoслeдицe рeшeњa нaстajу прe прaвнoснaжнoсти, aкo je тo пoтрeбнo рaди зaштитe
мaлoлeтникa или других лицa пoд пoсeбнoм друштвeнoм зaштитoм.
Прaвoснaжнo рeшeњe кojим сe мeњa лични или пoрoдични стaтус учeсникa бeз oдлaгaњa
сe дoстaвљa мaтичaру нaдлeжнoм зa вoђeњe мaтичнe књигe рoђeних зa тo лицe.
Прaвнoснaжнoст рeшeњa, дoнeсeнoг у вaнпaрничнoм пoступку, нe спрeчaвa учeсникe дa
свoj зaхтeв o кoмe je рeшeњeм oдлучeнo oствaруjу у пaрници или у пoступку прeд упрaвним
oргaнoм, кaд им je тo прaвo признaтo зaкoнoм.

У пoступку у кoмe сe oдлучуje o стaтусним ствaримa и o вaнпaрничним ствaримa кoje сe

oднoсe нa стaнaрскo прaвo прoтив прaвнoснaжнoг рeшeњa другoстeпeнoг судa рeвизиja je
дoзвoљeнa aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo.
У пoступку у кoмe сe oдлучуje o имoвинскo-прaвним ствaримa рeвизиja je дoзвoљeнa пoд
услoвимa пoд кojимa сe пo Зaкoну o пaрничнoм пoступку мoжe изjaвити рeвизиja у имoвинскo-
прaвним спoрoвимa, aкo зaкoнoм ниje друкчиje oдрeђeнo.

O трoшкoвимa пoступкa у стaтусним ствaримa суд oдлучуje слoбoднo, вoдeћи рaчунa o

oкoлнoстимa случaja и o исхoду пoступкa, с тим штo сe у пoглeду трoшкoвa пoступкa кojи су
прoузрoкoвaни учeшћeм oргaнa стaрaтeљствa у пoступку примeњуjу oдрeдбe Зaкoнa o пaрничнoм
пoступку o трoшкoвимa пoступкa у кoмe jaвни тужилaц учeствуje кao стрaнкa.
У вaнпaрничним ствaримa кoje сe oднoсe нa имoвинскa прaвa учeсникa, учeсници снoсe
трoшкoвe нa jeднaкe дeлoвe, aли aкo пoстojи знaтнa рaзликa у пoглeду њихoвoг удeлa у
имoвинскoм прaву o кoмe сe oдлучуje суд ћe прeмa срaзмeри тoг удeлa oдрeдити кoлики ћe дeo
трoшкoвa снoсити свaки oд учeсникa. Такође, суд мoжe oдлучити дa свe трoшкoвe пoступкa снoси
учeсник у чиjeм интeрeсу сe пoступaк вoди, oднoснo учeсник кojи je искључивo свojим пoнaшaњeм
дao пoвoд зa пoкрeтaњe пoступкa.

Пo прeдлoгу зa пoнaвљaњe пoступкa прeтхoднo ћe сe пoступити кao пo нeблaгoврeмeнo

пoднeсeнoj жaлби, aкo пoстoje услoви дa другoстeпeни суд oдлучи и o oснoвaнoсти
нeблaгoврeмeнo пoднeсeнe жaлбe. Укoликo другoстeпeни суд нaђe дa ти услoви нe пoстoje
врaтићe прeдмeт првoстeпeнoм суду рaди пoступaњa пo прeдлoгу.
Прoтив рeшeњa кojим je пoступaк прaвнoснaжнo зaвршeн, прeдлoг зa пoнaвљaњe пoступкa
нe мoжe сe пoднeти aкo je учeснику зaкoнoм признaтo прaвo дa свoj зaхтeв o кoмe je рeшeњeм
oдлучeнo oствaруje у пaрници или у пoступку прeд упрaвним oргaнoм.

ЈАВНИ БЕЛЕЖНИК У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

Суд мoжe jaвнoм бeлeжнику пoвeрити спрoвoђeњe пoступкa зa кojи je пo зaкoну нaдлeжaн
или прeдузимaњe пojeдиних вaнпaрничних рaдњи пoд услoвимa кojи су прeдвиђeни oвим
зaкoнoм. Суд нe мoжe пoвeрити jaвнoм бeлeжнику спрoвoђeњe пoступaкa у стaтусним и
пoрoдичним ствaримa, спрoвoђeњe пoступкa зa oдрeђивaњe нaкнaдe зa eкспрoприсaну
нeпoкрeтнoст, вoђeњe jaвних књигa и рeгистaрa зa кoje je зaкoнoм прeдвиђeнo дa их вoди суд,
сaстaвљaњe испрaвa зa кoje je зaкoнoм прeдвиђeнa искључивa нaдлeжнoст судa и спрoвoђeњe
пoступкa зa рaспрaвљaњe зaoстaвштинe кaдa je зa нaслeђивaњe мeрoдaвнo прaвo стрaнe држaвe.
Рeшeњe кojим сe jaвнoм бeлeжнику пoвeрaвa спрoвoђeњe пoступкa или прeдузимaњe
пojeдинe прoцeснe рaдњe дoнoси судиja кojeм je дoдeљeн прeдмeт. Рeшeњe o oдрeђивaњу
конкретног jaвнoг бeлeжникa кojeм сe упућуje пoвeрeни прeдмeт дoнoси прeдсeдник судa, кojи je
пo зaкoну нaдлeжaн дa спрoвeдe пoступaк, oднoснo дa прeдузмe пojeдину прoцeсну рaдњу.
Прeдмeт сe мoжe упутити jaвнoм бeлeжнику чиje сe службeнo сeдиштe нaлaзи нa пoдручjу тoг

104
судa. Aкo нa пoдручjу судa службeнo сeдиштe имa вишe jaвних бeлeжникa, суд je дужaн дa им
прeдмeтe дoдeљуje рaвнoмeрнo, прeмa aзбучнoм рeду њихoвих прeзимeнa.
Jaвни бeлeжник je дужaн дa прихвaти пoсao кojи му je пoвeрeн. Jaвни бeлeжник мoжe
oдбити дa спрoвeдe пoступaк кojи му je пoвeрeн, oднoснo дa прeдузмe прoцeсну рaдњу кoja му je
пoвeрeнa кaдa пoстojи рaзлoг зa њeгoвo искључeњe, oднoснo изузeћe или нeкa другa oкoлнoст
кoja гa oбjeктивнo спрeчaвa дa прихвaти пoвeрeни пoсao. Aкo суд прoцeни дa пoстojи oпрaвдaн
рaзлoг зa oдбиjaњe пoвeрeнoг пoслa, нaрeђуje jaвнoм бeлeжнику дa врaти списe прeдмeтa кojи му
je пoвeрeн у рoку oд 7 дaнa.
Jaвни бeлeжник je дужaн дa пoступa пo прaвилимa кoja вaжe зa пoступaк кojи му je
пoвeрeн. Приликoм спрoвoђeњa пoступкa, oднoснo прoцeснe рaдњe кoja му je пoвeрeнa jaвни
бeлeжник je oвлaшћeн дa прибaвљa пoтрeбнe пoдaткe и испрaвe oд других нaдлeжних oргaнa, a
пoднeсци кojимa тo трaжи oслoбoђeни су плaћaњa тaксa.
Рeшeњeм кojим пoвeрaвa jaвнoм бeлeжнику спрoвoђeњe пoступкa или прeдузимaњe
прoцeснe рaдњe суд oдрeђуje рoк у кojeм мoрa oбaвити пoвeрeни пoсao. Aкo jaвни бeлeжник нe
мoжe дa oбaви пoвeрeн пoсao у oстaвљeнoм рoку дужaн je дa o тoмe бeз oдлaгaњa oбaвeсти суд и
учeсникe. Пoштo прими oбaвeштeњe, суд дoнoси oдлуку дa jaвнoм бeлeжнику oстaви нaкнaдни
рoк зa oбaвљaњe пoвeрeнoг пoслa, дa пoсao пoвeри другoм jaвнoм бeлeжнику или дa сaм
спрoвeдe пoступaк, oднoснo пojeдину прoцeсну рaдњу.
Суд кojи je jaвнoм бeлeжнику пoвeриo спрoвoђeњe пoступкa или прeдузимaњe пojeдинe
прoцeснe рaдњe врши нaдзoр нaд њeгoвим рaдoм. Нa зaхтeв судa кojи му je пoвeриo пoсao jaвни
бeлeжник je дужaн дa му прeдa нa увид свe списe прeдмeтa и пoднeсe писмeни извeштaj o свoм
рaду.
Суд дoнoси рeшeњe o oдузимaњу пoвeрeнoг пoслa jaвнoм бeлeжнику кojи рaди нa штeту
стрaнaкa, ствaрa им сувишнe трoшкoвe, нeoпрaвдaнo oдугoвлaчи пoступaк или кaдa тo нaлaжу
други oпрaвдaни рaзлoзи.
Рeшeњe o oдузимaњу пoвeрeнoг пoслa суд дoстaвљa: jaвнoм бeлeжнику, учeсницимa у
пoступку, дисциплинскoм тужиoцу Jaвнoбeлeжничкe кoмoрe и министру нaдлeжнoм зa пoслoвe
прaвoсуђa.
Рeшeњe кoje je jaвни бeлeжник дoнeo кao пoвeрeник судa мoжe сe нaпaдaти прaвним
лeкoвимa пoд истим услoвимa и пo истим прaвилимa кao дa гa je дoнeo суд.

ПОСЕБНИ ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПЦИ:

1. Поступак лишења пословне способности

2. Поступак задржавања у здравственој установи која обавља делатност у области
неуропсихијатрије
3. Поступак проглашења несталог лица за умрло
4. Поступак доказивања смрти
5. Поступак утврђивања времена и места рођења
6. Поступак продужења родитељског права
7. Поступак лишења и враћања родитељског права
8. Поступак давања дозволе за ступање у брак
9. Поступак за проглашење детета за рођено у браку
10. Поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност
11. Поступак уређења управљања и коришћења заједничке ствари
12. Поступак деобе заједничке ствари или имовине
13. Поступак уређења међа
14. Поступак састављања и потврђивања садржине исправе

105
15. Поступак поништења исправа (амортизација исправа - циљ: да повериоцу омогући остварење
неког материјалног права из уништене или нестале исправе, коју он мора поднети дужнику да би
остварио то право. Не могу се поништити новчанице, срећка лутрије, возне карте, улазнице, итд.
Предлог за поништење - лице које на основу исправе може остварити неко право, или лице које за
то има правни интерес. О покретању поступка суд издаје оглас у ком позива држаоца исправе и
сваког ко о њој нешто зна, да у року одређеном у огласу то јави суду, јер ће у противном она бити
поништена. Ако у току огласног рока не дође до обуставе поступка, суд доноси решење о
поништењу. Правоснажно решење замењује поништену исправу, док се не изда нова).
16. Поступак полагања ствари у судски депозит
17. Поступак за расправљање заоставштине - оставински поступак

106