POSTMODERNIZAM U

UMETNOSTI

POSTMODERNIZAM - NASTANAK
POSTOMODERNA, ILI POSTMODERNIZAM VEZUJE SE ZA UMETNOST KASNOG 20. VEKA
PRVI PUT TERMIN POSTMODERNIZAM UPOTREBIO JE 1870. JOHN WATKINS CHAPMAN KAO VID
ODVAJANJA OD FRANCUSKOG IMPREIONIZMA U SLIKARSTVU
J.M.THOMPSON 1914. OPISUJE POSTMODERNIZAM KAO PROMENU U POGLEDU NA VERU I KRITIKU
RELIGIJE
GODINE 1921. I 1925. POSTMODERNIZAM JE KORISTI ZA OPISIVANJE NOVIH OBLIKA U VIZUELNIM
UMETNOSTIMA I MUZICI
1939. GODINA SE UZIMA KAO ZVANINA GODINA U ISTORIJI UMETNOSTI ZA POETAK
POSTMODERNIZMA.
POSTMODERNIZAM OD SVOG NASTANKA JE IMAO UTICAJ NA FILOZOFIJU, MUZIKU, SLIKARSTVO I
ARHITEKTURU

OD MODERNIZMA DO POSTOMODERNIZMA
TERMIN POSTMODERNA UMETNOST KORISTI SE ZA UMETNIKI POKRET KOJI SE SUPROTSTAVLJA NEKIM
ASPEKTIMA MODERNIZMA, A KOJI SE IZ MODERNIZMA RAZVIO. UMETNIKA INSTALACIJA, LEND-ART,
KONCEPTUALNA UMETNOST, PERFORMANS UMETNOST I MULTIMEDIJA, ODNOSNO RAUNARSKA
UMETNOST OBINO SE SMATRAJU OBLASTIMA POSTMODERNE UMETNOSTI.
KAO TO SMO VE SPOMENULI POSTMODERNIZAM JE IMAO UTICAJ NA CELOKUPNU ZNAAJNU
UMETNOST U TOM PERIODU. KOD NEKIH GRANA UMETNOSTI KAO ARHITEKTURI NPR, BIO JE JASNO
IZRAEN, DOK KOD VIZUELNIH UMETNOSTI SA DRUGE STRANE JE BILO VEOMA TEKO UOITI RAZLIKU
IZMEU MODERNIZMA I POSTMODERNIZMA
VIZUELNE UMETNOSTI MODERNIZMA SU BILE RASCEPKANE, OPTE, OTUDA I NEJASNE GRANICE I
ODREDNICE TA JE ZAPRAVO MODERNISTIKO DELO.
IPAK I KAO TAKAV, BAR DVA KRITERIJUMA DEFINIU TA JE MODERNIZAM U UMETNOSTI

OD MODERNIZMA DO POSTOMODERNIZMA
1. KRITERIJUIM MODERNIZMA JE KONSTANTNO PROBLEMATIZOVANJE OPTEPRIHVAENIH I
USTANOVLJENIH STILOVA
MODERNIZAM TAKO RASCEPKAN SASTOJAO SE OD MNOTVA POKRETA KOJI SU SVAKI ZA SEBE ODBIJALI
POSTOJEI KONSENZUS TA JE UMETNOST
SVAKI OD POKRETA SE PREDSTAVLJAO KAO AVANGARDA, KAO GRUPA UMETNIKA SA CILJEM PROMENE
PRAVILA UMETNOSTI. U OVE GRUPE MOGU SE UBROJATI NADREALISTI KOJI SU KORISTILI MASTU I SNOVE KAO
INSPIRACIJU, DADAISTI KOJI SU PROBLEMATIZOVALI BESMISLENOST ILI APSURDNOST, FUTURISTI KOJI SU TEILI
PREDOAVANJU MOGUNOSTI I NOVIM TEHNOLOGIJAMA.
POSTOJE I IRI POKRETI KAO ABSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM KOJI ODUSTAJE OD SLIKOVNOG PREDSTAVLJANJA I
TEI KA EKPERIMENTZISANJU SA ISTIM FORMAMA I BOJOM
IZ SVEGA OVOGA ZAKLUUJEMO DA JE OSNOVA AVANGARDE BILA DOVOENJE U PITANJE I
TRANSFORMACIJA IDEJE O TOME TA JE OPTEPRIHVAENA UMETNOST. VIE NIJE BILO POTREBNO DA
UMETNOST TEI LEPOTI, INSPIRACIJA NE DOLAZI IZ OPAAJNOG SVETA I VIE NIJE POTREBNO DA SLIKAR
IMA BILO KAKAV OBJEKAT NA PLATNU. OSNOVA AVANGARDE JE SKANDAL I OKIRANJE JAVNOSTI, IME
MENJAJU NAIN KOJIM SE SVET PREDSTAVLJA

OD MODERNIZMA DO POSTOMODERNIZMA
2. KRITERIJUIM MODERNIZMA JE BILO MENJANJE
SVETA
UMETNICI SU BILI VOENI IDEJOM NEKONFORIZMA A
TO JE TREBALO DA DOVEDE DO PODRIVANJA
BURUOASKIH VREDNOSTI U DRUTVU.
IDEJA JE BILA OKIRATI POSMATRAA I TIME
PROIZVESTI DRUGAIJU PERCEPCIJU STVARNOSTI
SALVADOR DALI JE NASLIKAO SAT KOJI SE TOPI SA
ELJOM DA SUOI GLEDAOCASA INJENICOM DA SE
NJEGOV IVOT ODVIJA PO RIGIDNOM VREMENU
POSLA, DOK JE NEMAKI UMETNIK HANS BELMAR
DEFORMISAO LUTKE DA BI RAZOTKRIO SEKSUALNI
SADIZAM U TRADICIONALNOM NAINU
PREDSTAVLJANJA LEPOTE

OD MODERNIZMA DO POSTOMODERNIZMA

ZAKLJUAK JE DA VEINA AVANGARDNE UMETNOSTI NIJE TEILA LEPOTI VE DOVOENJU U PITANJE

USVOJENIH STAVOVA KOJI PODUPIRU SVAKODNEVNI IVOT LJUDI

POSTMODERNIZAM
AKO SU AVANGARDNI POKRETI PREDSTAVLJALI MODERNIZAM, ONDA BI POSTMODERNIZAM PREDSTAVLJAO
ISCRPLJENOST POTENCIJALA OVIH POKRETA. MEUTIM DOE TRENUTAK KAD AVANGARDA NE MOE DA
IDE DALJE, JER JE VE PROIZVELA JEZIK KOJI GOVORI O NJENIN NEMOGUIM TEKSTOVIMA (EKO, 2004.)
POSTOMODERNI ODGOVOR MODERNIZMU SE SASTOJI OD PRIZNAVANJU PROLOSTI, JER SE ONA NE MOE
ZAOBII NI UNITITI
POSTMODERNIZAM U UMETNOSTI PREDSTAVLJA KRAJ IDEJE DA ONA MOE DA MENJA SVET, A U
UMETNOST DONOSI DEMOKRATIZACIJU, IRI FORME I TEHNIKE KOJE SE MOGU UPOTREBLJAVATI I OTVARA
SE KA UMETNOSTIMA MALIH NARODA IZ UDALJENIH DELOVA SVETA
ODBACUJU SE ZAHTEVI AVANGARDE DA UMETNOST TREBA DA SE SUPROSTALJA BURUOAZIJI.
NAJBOLJI PRIMER UMETNIKA KOJI SU UHVATILI TOK VREMENA ODUSTAJUI OD KRITIKE BURUOAZIJE SU ROJ
LIHTENTAJN I ENDI VORHOL 60 I 70IH GODINA. LIHTENTAJ JE REPRODUKOVAO SLIICE IZ STRIPOVA NA
VELIKE FORMATE, DOK JE VORHOL REPRODUKAO AMERIKU POTROAKU KULTURU. U NJEGOVOM SLUAJU
POTROAKA KULTURA JE JEDNAKO BILA I REPRODUKCIJA KONZERVI PASULJA ILI PORTRETA POZNATIH
LINOSTI.

POSTMODERNIZAM
LIHTENTAJN I VORHOL SU BILI DEO POP ARTA, A CEO POP ART JE DOVEO U PITANJE POSTOJANJE SFERE
OZBILJNE UMETNOSTI. UMETNOST POSTAJE KOMERCIJALIZOVANA A SVE NOVE TENDENCIJE SE
NAZIVAJU JEDNIOM TERMINOM POSTMODERNIZAM
LIOTAR KAE DELO MORA BITI MODERNO DA BI BILO POSTMODERNO
TOKOM XX VEKA UMETNOST JE PROLAZILA UBRZANE PROCESE MODERNIZACIJE, NEZABELEENE U
ISTORIJI. TRKA ZA ORIGINALNOU STVORILA JE SVOJEVRSAN PARADOKS. IMPRESIONIZAM, KUBIZAM,
DADAIZAM, NADREALIZAM, SUPREMATIZAM, DE STIJL, KONSTRUKTIVIZAM, APSTRAKTNI
EKSPRESIONIZAM, MINIMALIZAM, KONCEPTUALIZAM SMENJIVALI SU SE KAO NA TRACI I BILI
POJEDINANO POSTMODERNI ZA PRAVAC KOJI IM JE PREDHODIO, A MODERNI ZA NADOLAZEI.
POSLEDICA OVOGA JE POJAVA ANTI-UMETNIKIH TENDENCIJA

POSTMODERNIZAM
POSTMODERNIZAM STVARA SVOJEVRSNU ZAVRZLAMU O TOME STA JE UMETNIKO DELO
NAJBOLJI PRIMER OVOGA JE MARSEL DIAN. ON JE RAZVIO ONO TO SU PIKASO I BRAK POELI DA RADE SA
KUBIZMOM. ISTRGAO JE SVAKODNEVNI GOTOV PREDMET IZ SVOJE PRVOBITNE NAMENE I POSTAVIO GA ZA
UMETNOST. PISOAR JE PISOAR, ALI AKO JE PISOAR NA ZIDU, ONDA JE PISOAR UMETNOST.
DIANOVI GOTOVI PREDMETI OTVORILA SU AKTUELNA PITANJA ZA POSTMODERNU UMETNOST, A ODNOSE SE
NA AURU UMETNIKOG DELA. UMETNIKO DELO JE TIME PRENESENO NA HARIZMATINOST SAMOG
UMETNIKA
OVO IMA ZA POSLEDICU DA SU U LONDOU UMETNICI IZLAGALI SAMI SEBE KAO IVE SKULPTURE
NEODADAISTI POKUAVAJU DA PRENESU AURU NA DOGAAJ DOK SLEDEI PRAVAC INSTALACIJA PREBACUJE
TU AURU NA MESTO KAO STO JE NPR. IZLOBENI PROSTOR
DIAN POP ARTU JE ZAMERA DA SE U DELIMA VRAAJU STARE KATEGORIJE ESTETSKE LEPOTE.
NA KRAJU DIAN IZJAVLJUJE DA JE NJEGOVA UMETNOST JEDINSTVENA I NEREPRODUKTIVNA, TVRDEI DA
REPRODUKTIVNOST NIJE NEIZBENO REPRODUKTIVNA.

POSTMODERNIZAM
NA KRAJU IMAMO I KONCEPOTUALNU UMETNOST, KOJA IZBACUJE ESTETSKI PROCES I PRETVARA
UMETNOST U GOLO TRITE.
PRIMER TOGA JE DELO ITALIJA JERA MANCONIJA KOJI JE SVOJE FEKALIJE ZAPAKOVAO U KONZERVU
PRODAO POD PAROLOM ISTE UMETNOSTI.
EKSPERIMENTISANJE OVIH UMETNIKA VRAA BUROASKI ORJENTISANU UMETNOST I SAMIM TIM JE
KONTRADIKTORNA MODERNOJ UMETNOSTI. UMETNICI PROUZROKUJU SKANDALE, ALI ONI SU SLABI I
NJIHOVA DELA SU PROFITABILNA. UMETNOST POSTAJE VELIKO TRITE, UMETNICI POSTAJU MEDIJSKE
ZVEZDE, BRISE SE GRANICA IZMEU UMETNOSTI I POPULARNE KULTURE.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE POSTMODERNIZMA

VODE SE RASPRAVE O TOME KAKO OVAJ POJAM TREBA UPOTREBLJAVATI KAO I O NJEGOVOM ZNAENJU.
IPAK, MOE SE REI DA POSTMODERNIZAM GENERALNO IMA SLEDEE KARAKTERISTIKE:
REAKCIJA JE NA TENJU ZA NAPRETKOM, OBJEKTIVNOU I RAZUMNOU KOJA SE JAVLJA
U MODERNIZMU
PRIHVATA TEZU DA SVETOM DOMINIRAJU MAS MEDIJI KOJIMA NEDOSTAJE ORIGINALNOST, TO
IZAZIVA SATIRIAN NAIN IZRAAVANJA
PRIHVATA SVETSKU GLOBALIZACIJU, DECENTRALIZACIJU I PLURIZAM
SMATRA DA JE SVE RELATIVNO I SUBJEKTIVNO, NA PRIMER ISKUSTVO, MORAL I KULTURA.
POJAM POSTMODERNIZAM JAVLJA SE I KAO PEORATIV ZA STAVOVE I MILJENJA KOJA SU U TRENDU.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE POSTMODERNIZMA

OSNOVNA ODLIKA POSTMODERNIZMA JE BRISANJE GRANICA IZMEU VISOKE KULTURE I POPULARNE
KULTURE
TERMIN POSTMODERNA UMETNOST KORISTI SE ZA UMETNIKI POKRET KOJI SE SUPROTSTAVLJA NEKIM
ASPEKTIMA MODERNIZMA, A KOJI SE IZ MODERNIZMA RAZVIO. UMETNIKA INSTALACIJA, LEND-ART,
KONCEPTUALNA UMETNOST, PERFORMANS UMETNOST I MULTIMEDIJA, ODNOSNO RAUNARSKA
UMETNOST OBINO SE SMATRAJU OBLASTIMA POSTMODERNE UMETNOSTI.
SMATRA SE DA JE POSTMODERNA UMETNOST PODSEKTOR SAVREMENE UMETNOSTI. NEKI IZRAZI KOJI
SE VEU UZ POSTMODERNU UMETNOST SU NA PRIMER KOLA, POP-ART, HEPENING, FLUKSUS, PASTI,
MAGINI REALIZAM, APROPRIJACIJA I SIMPLIFIKACIJA.
POSTMODERNA UMETNOST TRUDI SE DA PONUDI ALTERNATIVU MODERNOJ UMETNOSTI I TRUDI SE DA
PONUDI DELA KOJA NISU USMERENA KULTURNOJ ELITI. NE ZNAI DA SU DELA RAZUMLJIVIJA ZA IRU
PUBLIKU IAKO SE TO UMETNICI TRUDE DA POSTIGNU.