3.

Savremena umetnost dana5njeg sveta:

Obrasci u tranziciji

Ove ideje Ce izloziti moj licni poaled na savremenu umetnost danas: one
se mogu posmatrati i kao op§ta teorija saVIemene umetnosti, ili bar zaceci jed-
ne teorije. Moji stavovi imaju formu istorijsko-umetnicke hipoteze - to jest, to
je predlog kako savremena umetnost moze da izgleda ako se bude posmatrala
iz ne tako daleke buducnosti. (Ili, tachije, kada se posmatra sa spoljnih granica
zgusnutesada§njostikojaje,ovihdana,tolihoudaljenaodneposrednostikoliko
je to mogu6e.)
Nudim odredeni broj stavova - osam ukupno - koji izlazu skelet mog ar-
gumenta.
1. Istorijska transformacija modemc u savremenu umetnosti u toku je od
sedamdesetih godina 20. veka. Ona je postala vidljiva tokom osamdesetih, a po-
stalajeneporecivadodevedesetih.Dckdamssvikoristere€„savIemeno",ve¢ina
to €ini sa re€ima ,,sada", „danas" hi „najnovijc- in umu Preciznija definicija se
izbegava ili odlaze. Thkva upotreba prepomaje da se promena odigrala, ali in-
sistira da nema svrhe analizirati je, ona treha da buds prihvacena takva kakva
jeste - samo treba pratiti tok. Nazovimo ovdy star Dsavlrmeninr, jer mnogi od
onih koji upotrebljavaju ovu rec - €udna, neapretm fomalna imenica u ve6ini
jezika - ophode se prema ,,savremenom" kao da je ono tudinski upad iz druge
vremenskezonekojijezauzeosada§njost,pojamkojijezalutaoizdrugogjezika,
nejasnijeg, apstraktnijeg (mozda francuskog). U ovom trenutku, medutim, €ini
sedaje#offlde/.owrzaodnosizmeausavremeneumctnostiisaVIemenogZivota.
Onjepozeljnijiupravozbogtoga5tomunedostqjeprecimosti.I
To za mene „savremeno" Cini znakom onoga kada i kako "c ml.sJ!.f!.. No, ako
pogledamoetimologijupojma„savremeno"naddemodajeonbogatzna€enjima
koja su vazna za razumevanje Zivota i umetnosti danas. Definicije u re€nicima,
kao §to je Oks/ordskl. e#gJesk!. rec"I.k - i u re€nicima drugih jezika - pokazuju
odredeni broj znacenja koja sapostoje, koja su savremena jedna drugim. Ako uz-
memo ovde definicije skupa, one potcrtavaju iskustvo Zivljenja u svetu (stanju ili

[Brigapovodomoveispraznostiinspirisalaje„Upitniko'savemenom'"(„AQuestionnaireon`TheContem-
porary"`),October,br.130(jesen2009),3-124,alisumododgovoripostalinjeneZrtve.Sli€naneizvesnost
prozimaesejesabraneu:„13ThesesonContemporayArr,TacczwrKwnsf,sv.19br.740un2009).Snazniji
odgovorisakupljenisuu„WhatisContemporayArt?",e-flaconlinejournal,br.I1(decembar2009),ibr.12
0anuar2010),nahttp://www.e-flue.com/journal/issue/llihttp://~.e-flux.com/journal/issue/12.Uobli-
kuknjige:lulietaAranda,BrianKuanWoodiAntonVidokle(prir.),W7iflf{.sCo#fempor¢ryArf?,Stemberg
Press, New York 2010.
69
 unoun)kojikarakteri5esavremenostmno§tvenihna€inaGj.vsfvovany.¢%vreone##,
nuznosadr#gr.ono.Cinjenicadajetermin„savremeno"zamenio„moderno``isve

Fj.egoveizvedeniceuobi€nomjeziku,kaoiudiskursuumetnosti,dokazjeuza-
jamnesvestiorazliciipovezanostiusavIemenimdru5tvimakojajedosadabila
nevidenapoobimuidubini.Tckvaiskustva,tvIdim,postajuodfundamentalnog
interesazasavremeneumetnike.Postavl).anjepitanja„5tazna€iZivetiustanju
savremenosti?"jesteono§to5ininjihovuumetnostsavremenom.Iakopukopo-
stavljanjeovogpitanj.anegarantujeda¢enecijaumetnostbitiznaEajna,neuspeh
daseonopostaviograni€avaumetnostnaanahronizam.IzovogaslediCinjenica
davecideoumetnostikojasestvaradanasnijesavremena.
2.IstorijskapromenasamodernenasavIemenuumetnostbilajenajavlje-
na,narazli€itenacineiurazlicitimstepenima,uavangardniminicijativamaiz
pedesetihi5ezdesethgodina20.vcka,kao5tosusituacionizam,gutai,neodada,
pop,hepeninzi,ambijentalnaumetnost,neokonkretizam,performans,minimal-
na,konceptualna,feministickaumetnostitd.Svakaodovihinicijativasmatralase
utoVIemecvetanjemumetnickogpokretauokviruvecemoderneceline.Sadaje,
medutim,jasnodasesvakaodnjihbavflasavremeno5Cunajedinstvenalisu5tin-
shina5in.Sadamozemodavidimoidasuoveinicijative€inile,,poznomodernu
umetnost".
Sledecamapaprikazujenacinenakojeserazvojiupoznomodernojumet-
nosti mogu postaviti u standardnu shemu moderne i savremene umetnosti, a
kojaleziuosnovimnogihudzbenika.20p5taekonomsko-dru§tveno-kulturalna
formacijanalazisenalevojstrani,doksuumetnicketendencijekojesuseodigra-
valeuokvirutihformacijasadesnestrane.

i. -OD MODERNE DO SAVREMENE UMETNOSTI

/__-_ 11,
(ortodoksnazapadnashemaodno-s-a dru§tva/umetnosti)
Modemost Modema umetnost
Realizmi
Modemizmi
(ukljucujucialtemativneivemakulame)
Avangardnaumetnost
Pozno modema
(pop,minimalizam,konceptualizam,ltd.)
Postmodernost
Postmodernizam
remiks, relaciona estetika
Savremena umetnost

Bfloje,naravAo,punoraspraviizmeduistori5araumetnostiiteoreti€ara
umetnostiupogledutogakojita€noodnosi(akoikakvi)postojeizmeduskupova

-Arnason,Jansonetc.HorstdelaCroiretal.,Gczrd#er'sArf7*ro#gfeffeeAges,Harcourt,Brace,Janovich,Fon
Vth 1991 i 2col.
ro
 unoun)kojikarakteri5esavremenostmno§tvenihna€inaGj.vsfvovany.¢%vreone##,
nuznosadr#gr.ono.Cinjenicadajetermin„savremeno"zamenio„moderno``isve

Fj.egoveizvedeniceuobi€nomjeziku,kaoiudiskursuumetnosti,dokazjeuza-
jamnesvestiorazliciipovezanostiusavIemenimdru5tvimakojajedosadabila
nevidenapoobimuidubini.Tckvaiskustva,tvIdim,postajuodfundamentalnog
interesazasavremeneumetnike.Postavl).anjepitanja„5tazna€iZivetiustanju
savremenosti?"jesteono§to5ininjihovuumetnostsavremenom.Iakopukopo-
stavljanjeovogpitanj.anegarantujeda¢enecijaumetnostbitiznaEajna,neuspeh
daseonopostaviograni€avaumetnostnaanahronizam.IzovogaslediCinjenica
davecideoumetnostikojasestvaradanasnijesavremena.
2.IstorijskapromenasamodernenasavIemenuumetnostbilajenajavlje-
na,narazli€itenacineiurazlicitimstepenima,uavangardniminicijativamaiz
pedesetihi5ezdesethgodina20.vcka,kao5tosusituacionizam,gutai,neodada,
pop,hepeninzi,ambijentalnaumetnost,neokonkretizam,performans,minimal-
na,konceptualna,feministickaumetnostitd.Svakaodovihinicijativasmatralase
utoVIemecvetanjemumetnickogpokretauokviruvecemoderneceline.Sadaje,
medutim,jasnodasesvakaodnjihbavflasavremeno5Cunajedinstvenalisu5tin-
shina5in.Sadamozemodavidimoidasuoveinicijative€inile,,poznomodernu
umetnost".
Sledecamapaprikazujenacinenakojeserazvojiupoznomodernojumet-
nosti mogu postaviti u standardnu shemu moderne i savremene umetnosti, a
kojaleziuosnovimnogihudzbenika.20p5taekonomsko-dru§tveno-kulturalna
formacijanalazisenalevojstrani,doksuumetnicketendencijekojesuseodigra-
valeuokvirutihformacijasadesnestrane.

i. -OD MODERNE DO SAVREMENE UMETNOSTI

/__-_ 11,
(ortodoksnazapadnashemaodno-s-a dru§tva/umetnosti)
Modemost Modema umetnost
Realizmi
Modemizmi
(ukljucujucialtemativneivemakulame)
Avangardnaumetnost
Pozno modema
(pop,minimalizam,konceptualizam,ltd.)
Postmodernost
Postmodernizam
remiks, relaciona estetika
Savremena umetnost

Bfloje,naravAo,punoraspraviizmeduistori5araumetnostiiteoreti€ara
umetnostiupogledutogakojita€noodnosi(akoikakvi)postojeizmeduskupova

-Arnason,Jansonetc.HorstdelaCroiretal.,Gczrd#er'sArf7*ro#gfeffeeAges,Harcourt,Brace,Janovich,Fon
Vth 1991 i 2col.
ro
 dru§tvenih sila i umetni€kih praksi. Ova mapa nagla§ava sve manju izvesnost
u vezi prirode op§tih odnosa ove vrste. Postmoderno preispitivanje legitimno-
sti velikih pri€a (naj€uvenije je Liotarovo) nasledila je potreba za obja5njenjem
savremene €injenice da se broj takvih narativa - nosilaca istine za njihove sled-
benike, no neshtavljive drugima; univerzalisticke apsiracije ali uzajamno isklju-
€ivih („antinomije" je re€) - uve¢ao i da ga je dopunio povratak razobru€enih
fundamentalizama.3Tckmi€enjeizmeduovihuniverzalizamaiosecajdanijedan
necedosticitotalitetnitistvoritiodrzivikompromis,dovelisudosituacijeukojoj
su internacionalne institucije, globalne organizacije, javni diskurs i svakodnevni
Zivotuvelikojmeriprozetiradikalnomneizvesno5¢u.Utakvomkontekstu,pre-
poznavanjeodnosaizmedudru5tvenihsilaiumetni€kihpraksipostajenesamo
tezavecmozdaidruga€ijavrstazadatka.
Iakomoramodaodamopriznanjedru§tvenimistori€arimaumetnostikao
§to je T. DZ. Klark zbog artikulacije meduodnosa moderne umetnosti i moder-
nosti,iteoreti€arimakao§tosuFredrikDzejmsoniDejvidHarvizaiscrtavanje
onihizmedupostmodernistickekultureipostmodernosti,nematakvejasnoceu
`'ezisastavnihelemenatasavremeneumetnostiiliuvezidru5tvenihformacijasa
kojimaonamozedabudeuvezi.4Dabismosepozabaviliovilnpitanjemmora-
modazauzmemostavutemeljen,kaoinjihov,u5tojevi§emogu6eistorijskom
materijalizmu, u isto vreme dok prepoznajemo da njihovi poku§aji - koji su is-
trajavali,iakosaosvezavanjima,5etrdesetitridesetgodinakaonajsnaznijisvoje
`Tste-zahtevajuzna6ajnoprilagodavanjenasavremeneuslove.Naprimer,kada
primecujemo da se termin ,,savremeno" uzdigao na prevlast u aktuelnim sveto-
`inaumetnosti,moramodasepitamodaliovodemonstrirajo§jednumutaciju
u logici kapitalisticke kulture ili da li to ukazuje (zajedno sa mnogim drugim
temel).nim promenama o kojima Ce biti vise re€i pri kraju ovog eseja) na poja-
`u svetskog stanja u kojem sveobuhvatni kapitalizam postaje, kao §to se drzavAi
komunizamvecpokazao,samojo5jedanodpotencijalnihhegemona?Una§em
malom uglu ove epohalne promene mozemo da pitamo: koji obrasci se mogu
prepoznati u umetnosti dok savremenost zamenjuje modernost u svetskim raz-
merama? Tri dalja stava nan mogu biti od pomo6i u tome da vidimo kakva se
umetnost proizvodi u ovom nastaju€em svetskom (ne)redu.
3.Iakoprisutna§iromsveta,testogaobuhvatasvevizuelneunetnosti,pro-
mena sa moderne na savremenu umetnost odigravala se - i nastavlja da se odi-
grava-narazlicitena5ineiurazli5itimstepenimausvakomodcentarasvetakoji

- Jean-Fran¢ois Lyotard, T7£e Posf-Moder# Cond!.f{.om A Raporf o# jGiowledge, Les Editions de Minuit, Paris,
1979. Uporediti sa: Terry Smith, Okwh Enwezor i Nancy Condee (prir.), A#f!.#o"!.es a/Art ¢#d C%Jft/re..
.ModerrtyPostmoderhiiyandContemporanetry,-i;a;
"#ed##apIV#:=nT;':na#Qk8QFqnrreawAer'!,t?.a_n.I.d^e.a=En3!S^°_±fuTaHistorzyof_M?derpi_sin,Yale_Universrtypress,
NewHaven/London,1999;FredricJameson,„Postmodemism,or,TheCulturalLogicofLateCapitalisin",
+V"£e#Rev!.ew,br.146(jul/avgust1984),59-92,i:Posfrooder#!.sffl,or,T7!eC#Jf%n3JLogr.co/LafeCap!.£aJ{.sin,
DukeUniversityPress,Durham,1991;DavidHarvey,T#eCo#d!.f!.o#o/Posfonodem!.fzVIley-Blackwell,Lon-
don, 1991.

71
proizvodi umetnost, a oblikovana je, naravno, lokalnim nasledem i pozicijom
svakog centra u odnosu na druge. Ovaj stav se tice specifi€nosti, ali i povezanosti
lokalnosti.
4. Kao posledica geopoliti€ke podele sveta na blokove mo¢i tokom sredine
20. veka - 5to je bilo ispoljavanje velikih istorijskih sila kao 5to su pozni kapitali-
zam, dekolonizacija i globalizacija -ove razlike i varijacije u intenzitetu oblikova-
ne su i u regionalne struje. One su i od daljeg znacaja, iako se neprestano menjaju.
Ovaj stav se tice specifi€nosti, ali i povezanosti regr.o7tczJ#osfz..
5. Iz ovih stavova sledi da se istorijska promena sa moderne na savremenu
umetnost ne moze uzeti kao da se odigrava na isti nacin svuda u svetu, niti u isto
vreme, niti slicnom brzinom. Ove varijacije, zapravo, generi5u tipicno stanje u
kojima su promene razlicite vrste, uzroka i brzine savremene jedna drugoj. Sa
druge strane, ovo stanje omogucava svest o tim razlikama, svest koja je uve¢ana
novim ubrzanjem komunikacije. Tako se moj peti stav tice ko77tp¢r¢fz.v7cosf£., sa-
vremenosti razlike. On osvezava ranije razmi§ljanje o provincijalizmu naspram
metropolitanizma, o centrima naspram periferija u kulturalnoj teoriji.5
6. Tckode sledi da je pluralnost iluzija, iako se istorijska promena sa mo-
derne na savremenu umetnost subjektivno dozivljava kod svakog umetnika i po-
smatraca na jedinstven nacin i ispoljava u umetnickim delima i komentarima na
pojedina€ne na€ine. Pluralizam, stoga, nije adekvatan opis sada§nje situacije, a
relativizam u stilu „sve ide" je neadekvatan pristup. Nasuprot tome, izazov pred
nama lezi u poku5aju da oblikujemo £.77tpJ!.c7.r¢7". reJ¢f!.v!.z#777 po kome smo pri-
morani da oblikujemo eticke pozicije #73zJf¢r umetnosti i dru5tvenih svetova u
kojima prebivamo, dok u isto vreme prepoznajemo da njihova nestabilnost omo-
gucava samo odredenu, upornu privremenost.
7. Moj bitni stav o savremenoj umetnosti danas jeste da se moze prepoznati
obrczz¢c koji posreduje univerzalno odredenje i nasumi€nu pluralnost. Ne she-
rna, ne taksonomija i ne struktura, vec sasvim izvesno obrazac. Posveticu ostatak
ovog eseja njegovoj eksplikaciji. Vec sam predlozio da 5ira, trenutna promena sa
moderne na savremenu umetnost poprima forme koje su regionalne po karak-
teru, ali i posebne unutar svakog centra koji proizvodi umetnost, centra Cija je
umetnost proizvod zajedni6kih i pojedinacnih incijativa tokom nekog vremena.
Lofeal?o je Povezano sa regionalnim i globalnim silana keoz savremenost poseb-
#i.fe aJ!. povez¢#!.fo sfr#/.¢. Kako mozemo da prikazemo ove odnose? Sledeca mapa
nudi sinhroni presek, zaustavljeni kadar dijahronih tokova ovih struja koje su se
razvijale od osamdesetih godina do danas. Tri 5iroke struje - savremena umet-
nost, transnacionalne tranzicije i uslov savremenosti - prikazane su na levoj stra-
ni. Tendencije unutar svake od ovih struja, elementi koji ih sacinjavaju, prikazani
su na desnoj strani. Svaka od ovih struja razvijala se tokom protekle tri decenije

I Rani primcri ukljufuju moj esej „The Provincialism Problem", Arororwffl, sv. XIII br. 1 (septembar 1974),
SL59=,i Sam±I Amin, Imperialism and Unequal Development, Mowhly Review Press, r`ew Y6ck,1977.

72
 brzinama koje su im svojstvene. Svaka od njih je imala posebnu istorijsku pu-
tanju, te se Cini da 6e imati (uop§teno) predvidljivu istorijsku sudbinu. U ovom
trenutku, medutim, one su sapostojece.

ii. - SAVREMENA UMETNOST SVETA: TRI STRUJE

Savremena umetnost Postmodcrhi2an

(stilovi/prakse)
Transnacionalnetranzicije
(ideologije/problemi)
U savremenosti
(problemi/strategije)
Retrosenzacionalzam
Remodemj2rm
Spektakulamaunetnost
1.Dekolonizacija,nacionalzam
2. Globahizacij a, intemacionalzam
3.Kosmopolitenizam,prevodenje
Prikazivanjes`Teta,-stvaranje
mesta/povezanost-lokacijaidislokacija
Vreme - disinhrone temporalnosti
Mediji-posredo\.anjeirazlika
- afeke n ram efekta

Ovo je moj predlog, uzeto uop5te, kalco se suo€iti sa neodlucno§6u pri kra-
ju prve tabele. Ponudicu detaljnije opise svakog od elemenata ove tabele poziva~
juci se na opise koje sam dao u odredenom broju novijih publikacija.6
Prva struja - zvani€na, insitucionalizovana savremena umetnost - svodi se
naestetikuglobalizacije,sluze6ijojkrozneumomuremodernizacijuisporadicno
osavremenjivanje umetnosti. Ona ima due fli tri tendencije, svaka od njih je mo-
Zda stil; u tradicionalnom smislu, vazne promene u neprekinutoj praksi unetno-
stinanekomznacajnommestu,kojisejavlja,poprilnaobhikkojiprivlacidrugeda
radepodnjegovimuslovimaidaihrazvijaju,preowladavatokomnekogvremena
i privodi se kraju.
Jedna unutra§nja tendencija jeste prihoatanje nagrada i lo5ih strana neoli-
beralne ekonomij e, globalizuju6eg kapitala i neokonzervativne politike osamde-
setih godina 20. veka i docnije, kroz ponavljanje ranijih avangardnih strategija
pozivajuci se na rane dvadesetovekovne „istorijske" avangarde (mada bez njiho-
vog politickog utopizma) i na neoavangarde iz sredine 20. veka (mada bez njiho-
vog teorijskog radikalizma). Demijen Hirst (Dalnien Hirst) i yB¢ su najo6igled-
niji primeri, ali ovim putem i§li su i DZulijan 5nabel (Julian Schnabel), Dzef Kuns
(Jeff Koons) u SAD, i Taka§i Murakami (Thashi Murakami) i njegovi sledbenici
u Japanu izmedu ostalih. Sa referencom na izlozbi iz 1997. na kojoj se ova ten-
dencija, u njenoj britanskoj formi, pojavila nao€igled predvidljive konsternacije
konzervativaca, ali potom i prihvatanja u mejnstrimu, mozemo je nazvati „retro-
senzacionalizmom".

6 Videti: Terry Smith, Wfoczf £.s Co7?fe"Porflry Arf?, op. cit.; i moj odgovor na: „A Questionnaire on 'The Con-
temporary"`, op. cit., 46-54.

73
 Ova tendencija se razvijala zajedno sa jog jednom: neprestanim poku§a-
jima institucija moderne umetnosti (sada uobi5ajeno nazivane savremenom
umetno5¢u) da stave pod kontrolu uticaje savremenosti na umetnost, da ozive
ranijeinicijative,dapripojenovuumetnoststarimmodernisti€kimimpulsimai
imperativima,daihobnove.DelaRI€ardaSere(RichardSerra),GerhardaRihtera
(GerhardtRichter)iDzefaVolaprimerisurazli€itihverzijaovetendencijekojase
moze nazvati „remodemizmom".
U delima nekih drugin unetnika, kao 5to su Metju Barni (Matthew Bar-
ney) i Cai Guo-Kiang (Cai Guo-Qiang), oba aspekta se susti€u u sumnjivom
spojustvarajuciestetikuekscesakojasemozenazvati(prepoznajuciotelovljenje
onoga5tojeGiDeborteoretizovaokao,,dru5tvospektakla")umetnostspektakla
ili„spektakularizam".Usavremenojarhitekturisli6niimpulsioblikujuzgradena-
menjeneindustrijikultureFrenkaGerija,SantjagaKalatrave(SantiagoCalatrava)
i Danijela Libeskinda (Daniel Libeskind) izmedu ostalih.
Kako ova umetnost izgleda kada j`oj postavimo pitanje: 5ta je savremena
umetnostdanas?Zamene,onaizgledakaopoznomodernaumetnostkoja,polu-
svesnadajeodveclakouskladenasavremenom,nastavljadakoristiklju€nepo-
kreta€emodernistickeumetnosti:refleksivnostiavangardnueksperimentalnost.
Ove strategije su postmoderne u smislu da se istorija moderne zapadne umet-
nostisvedonjenihprethodnika,iuklju€ujucinjih,posmatrakaodauspostavlja
horizontnjihovepraksealineidaodredujejednuuskuformuukojojsemora
nastaviti.Njencelokupanrasponimjedostupan-dabudepotkopan,ponovljen,
ponovnooblikovan.„Postistorijsko"ovdenezna€ikrajlstorije,ajo§manjenjeno
ostvarenje:onozna€isada5njostispraznjenjuodsvegaosimpasti5aimaginarnih
pro5losti. Ovo muzeiziraju¢e gledi§te na modernost je rezultat potresa koji su
usledilinakonpropastiimperijalizma,implozijeevropskihcarstavaukljucujuci
iSovjetskiSavez.Naprimer,isto€nonema€kisoc-realistaGerhardRihterstizeu
Dizeldorf1962.godinekadanastajefluksus.Ovajspojjebioodsu5tinskogzna-
€ajazanjegovcelokupni,protivideolo5kiprojekat:dana€inidvosmislenimiliza-
maglisveposebneumetnickeputanjepostavljajucielementesvakeodnjihnasu-
protjednedrugima.Njegoveslikeiz§ezdesetih,onezasnovanenafotografijama
izporodicnihalbuma,zvanichimireklamnimslikamaokupljenimunjegovom
€uvenomA#%zamagljenesunana€inkojijeekvivalentanpremazivanjupo-
vr§inskebojeprekokompjuterskigenerisanogdekoratinogdizajnaunjegovim
AZ7sf7iflkf B!.Jder# iz sredine sedamdesetih.
To 5to Rihtera mnogi komentatori navode kao jednog od najreprezenta-
tivnijegumetnikana§egdobaukazujenanjihovuZeljudarazumejuono5toja(a
neoni)nazivamremodernizmomkaonajnovijomfazomuuniverzalnojistoriji
____-_I _--`,-`'.
umetnostikao takve. Njihovomi|ieni termin ip np^avanrf^-|^``7^-; _ -,-- 1 .
Njihovomiljeniterminje„neoavangarda".70nismatrajuda 1

7Videti:naprimer,BenjaminBuchloh,Nco-Avajifg¢rde¢#dC#Jf#reJ%drsrty..Esseyso#E%7iapco#¢#dAffle-
r!.ca#ArffoowJ955foJ975,MITPress,Cambridge,2000,iHalFoster,RosalindKrauss,Yve-AlainBois,
BenjaminBuc"ch,Artsince|9oo:Modir;;;;:in~E:ri:i£;is+a::::;::;mue:d=runb;=#°op#c3:.
74
Ce umetnost koja se javlja u drugim strujana koje ja identifikujem nestati, i da Ce
samo ona ostati kao umetnost koja 6e se pamtiti u buducnosti. Ali ovim Zeljama
na put staje to §to se, danas, do takvih vrednosti drzi nasuprot duhu sada§njosti,
sa malim izgledima da Ce se prilike promeniti ili da umetnost moze ne§to da
uradi u pogledu Zeljenih promena. To je u zna€ajnoj suprotnosti prema njiho-
vim prethodnicima iz ranog 20. veka Cije su kritike kapitalistickih zloupotreba, ili
gvozdenog kaveza modernosti, bile zasnovane na onome §to se tada Cinilo mo-
gucim, €ak izvodljivim, utopijama. Nostalgija za ovim neuspelim projektom je
ra§irena i podstice stalno zanimanje (ne sano medu savremenim istori€arima
umetnosti) za trenutke kad je on jog uvek bio mogu¢.
Druga struja -transnacionalna tranzicija -javlja se iz procesa dekoloniza-
cije u onome 5to su bili Treci, Cetvrti i Drugi svetovi, uklju€uju6i njene uticaje na
ono 5to je bio Prvi svet. Ona nije ocvrsla u sveobuhvatni umetni€ki pokret, a ni u
dva ili tri 5ira pokreta. Pre, transnacionalni zaokret je stvorio mno§tvo umetni€-
kih dela koja su oblikovana lokalnim, nacionalnim, antikolonijalnim, nezavisnim
vrednostima (raznolikost, identitet, kritika). On poseduje ogromnu internacio-
nalnu valutu preko putnika, ekspatrijata, novih trzi§ta ali narocito bijenala. Lo-
kalneiinternacionalistickevrednostisuuneprestanomdijalogusaovomstrujom
- ponekada one pruzaju priliku, nekad ne, ali su sveprisutne. Sa ovom situacijom
kaosirovimmaterijalomumetnicisudecenijamaproizvodilidelakojasujednaka
najsnaznijoj umetnosti iz prve struje. Primeri ukljucuju kolektivne slike koje su
stvorili aboridzinski narodi u Australiji da bi prikazali svoje vekovne odnose sa
svojom zemljom; instalacije Zulu umetnika koje prikazuju princip z£Z}##fzt („Ja
postojim jer ti postoji5"); sakupljanje otpada koje je DZordi Adeagbo (Georges
Adeagbo) izveo da bi ostavio tragove istorije u njegovom delu Afrike; snazno pri-
zivanje nelagode bivanja belim tokom i posle aparthejda u Jtiznoj Africi Vhijama
Kentridza (William Kentridge); subverzija soc-umetnika zvani€nog sovjetskog
skupa slika rus]ch socijalistickih umetnika hi Mladena Stilinovi6a u Hrvatskoj;
§okantni naopcki istorizan (retroavangardizam) Lajbaha, grupe IRWIN i NSK;
konceptualisticke strategije juznoamerickih umetnika tokom perioda diktature;
samosvesna politika parodije (tradicije, nacionahih o5ekivanja i spolja§nje stere-
otipizacij e) u delima mnogih savremenih kineskih umetnika; uspon umetnica sa
onoga §to je bio Bliski istok.
Postkolonij alna kritika, zajedno sa odbacivanjem kapitalizma spektakla, ta-
kode je prisutna u delima umetnika iz metropolitskih kulturalnih centara. Mark
Lombardi (Mark Lombardi), Alan Sekula (Allan Sekula), Tomas Hir§horn (Tho-
mas Hirschhorn), Zoe Leonard (Zoe Leonard), Stiv Mekvin (Steve MCQueen),
Aemaut Mik (Aernout Mik), Alfredo Zar (Alfredo Jaar) i Emili Jasir (Emily Ja-
cir) izmedu ostalih razvili su prakse koje kriti€ki prate i jasno prikazuju globalna
kretanja novog svetskog nereda izmedu naprednih ekonomija i onih koji su na
mno5tvene nacine povezane sa njima. Drugi umetnici svoje prakse zasnivaju na
istrazivanju odrzivih odnosa sa specifi€nim sredinama, dru§tvenim i prirodnim,
75
 uokviruekolo5kihvrednosti.Onisekre¢uurasponuodekolo5kihneinterven-
cijaEndijaGoldsvortija(AnyGlodsworthy)iMajeLin(MayaLin),doekolo§kog
aktivizmaCriticalArtEnsemble.Drugi,pak,radesaelektronskimkomunikacij-
skimmedij.ima,ispitujucinjihovekonceptualne,dru5tveneimaterijalnestruktu-
re:ukontckstuborbiizmeduslobodnog,ograni€enogikomercijalnogpristupa
ovimmedijimainjihovojmasovnojkolonizacijiindustrijomzabave,odgovori
umetnikasuserazviliodpro5irenogfilmainet.artadoimerzivnihambijenatai
istrazivanjainteraktivAostiavatar.visuera(korisnikavizuelneinformacije).
Kakavodgovordobijanokadaunetnostiovestrujesadapostavimopita-
njesavremeneumetnosti?Zaumetnikakojijeucestvovaouranimfazamadeko-
1onizacije-naprimer,onogodkogasetrazilodaumetnostpomogneustvaran/.u
nezavisnekulturetokomizgradnjenacijeuAfricitokom5ezdesetihgodina20.
veka-prvipotezbiojedaozivilokalnitradicionalniskupslikaiosavremeniga
predstavljajucigakrozformateistflovekojisubilisavremeniumodernojumet-
nostiZapada.Drugde,iumanjelo5imuslovima,zaumetnikekojisuhtelida
raskinuvezekulturalnogprovincijalizma,ilicentralisti5kihideologija,postajanje
savremenimzna€ilojestvaranjeumetnostikojajebilapodjednakoeksperimen-
talnakaoonaizmetropolitskihcentara(otudastavokoxp¢r¢f£.v#asf}Geopo-
litickepromeneugodinamaoko1989.-posebnouEvropialiiuKini,apotom
iuJuznojAmerici-otvorilesuodredenistepenpristupadru§tvimakojasubila
zatvorenatokomjedne,aponekadidvegeneracije.Delanepoznatihsavremenika
supostalavidljiva,aprognanaumetnostranijinlokalnihavangardiiznenadaje
postalavaznazatada5njupraksu.Usledflajebrzarazmenaznanjaipojavilisuse
hibridiranihvrsta.Zeljazastvaranjemi5irenjemsavremeneumetnostiubrzose
javilaionajehtelada,oja5anaiskustvompostkolonijalnostiislomomcarstava,
pore5imakubanskogkriti€araGeraldaMoskere(GeraldoMosquera)„preobli-
kujezapadnukulturu"itakopostanevalidnaucelomsvetu.8
0nikojisupredvidali,interpretiraliiprolazilikrozovepromene€estosuse
pozivalinatermin„postmoderno".Alitrebanapravitinekerazlikeizmeduovih
upotreba,posebnoakoprimenimoprincipelokalnosti,regionalnostiikompa-
rativnostipredlozeneranije.UEVIoamerici,tokomsedamdesetihiosamdesetih,
postmodernakritikabflajeprimarnoupravijenanapretpostavijenuuniverzal-
nostprojektaProsvetiteljstva,ibardelimi5nojeneposrednirezultatranihuticaja
postkolonijalnekritikenaintelektualcenaZapadu.Uumetnostima,medutim,
tojeisprvajedvabilovidljivo.Uarhitekturi,postmodernizamjebrzopostao
stvarispraznogpasti5aistorijskinstilova(tetakonijeuspeladadorastepostig-
nu6usvojeggotovopotpunogpreoblikovanjauizvanrednomraduJozePle5nika
uLjubljanitokomtridesetini€etrdesetihgodina20.veka).Uslikarstvu,onje
ubrzopostaore€zaaproprijaciju,citat,simulacij'ukulturespektaklai,nakraju,

8GerardoMosquera,„EITercerMundoharalaculturaoccidental``(„TheThirdWorldmakesWesterncultu-
re"),RevoJ%cg.6reyC%Jf%r¢Oul/september,1986),39-47.

76
 apsorpciju u nju. Neki fotografski i instalacioni umetnici razvili su liniju otpora:
Dzeni Holcer (Jenny Holzer), Barbara Kruger (Barbara Kruger) i Sindi german
(Cindy Sherman).9 Drugde - u centralnoj Evropi, Kubi i Kini posebno - post-
modernizamjeponudioestetskiki§obranzazami§1janjepostsocijalistickekultu-
re.]°Usvakomodovihslu€ajevanacionalnakulturajeprolazilakroztranzicijuiz
jednog stanja u drugo, uglavnom u stanje u kome su se takmi€ili razli€iti modeli
mogu¢ih modernosti, a ubrzo postahi i suspendovani u antinomijskoj savreme-
nosti.Oviprimerisamopo€injudaskicirajuizlivanjealternativakojeseodigralo
u razlicitim delovima sveta tokom osamdesetih i devedesetih. ,,Postmodernizam"
jepretanakpojamzaovuvelikupromenu,promenukojajejo5uvekuranojfazi.
Zaista, postmodernizam gde god se odigrao sada se €ini ni5ta manje nego poka-
zateljem prve faze savremenosti na tom mestu. To se €ini istinitim i na op§tem,
globalnom nivou.
Siripoglednampokazujedajetransnacionalnizaokrettokomdevedesetih
i prve decenije 21. veka -promena na transnacionalnost posebno u pogledu na
pojmove nacije - doveo do toga da umetnost druge struje postane preovladu-
ju¢a na medunarodnoj umetnickoj sceni, na sve brojnijim bijenalima, sa dubo-
kim i produzenim efektima na moderne metropolitske centre. On je usporena
promena paradigme koja se poklapa sa promenljivim svetskim geopoliti€kim i
ekonomskimporetkomdoksenjihovakompleksnostuve6ava.Izoveperspektive,
savremena umetnost danas je umetnost globalnog Juga.
Tre€a struja je opet razli€ita: ona je najve¢im delom ishod generacijske
promene i pukog broja ljudi koje privla6i aktivno u5e5Ce u ekonomiji slike. Kao
umetnost, ona uobicajeno poprima formu li€nih, manjih i skromnijih ponuda
u o§troj suprotnosti prema op5tosti iskaza i monumentalnosti koja je u najvecoj
in?ri obelezila remodernizujucu, retrosenzacionalisticku i spektakularnu umet-
nost, i konfliktnom svedo€enju koje je i dalje cilj veceg dela umetnosti posle
transnacionalnog zaokreta. Mladi umetnici svakako koriste elemente prve dve
tendencije,alisasvemanjepo§tovanjapremaopadaju6ojmo6istrukturaistilova
borbeasavi§ezanimanjazainteraktivnepotencijalnostiraznihmaterijalnihme-
dij a, virtuelnih komunikacijskih mreza i otvorenih nacina opipljive povezanosti.
Radeci kolektivno, u malim grupama, slobodnim udruzenjima hi individualno,
oviumetniciZeledazaustaveneposredno,dashvatepromenljivupriroduvreme-
na, mesta, medija i raspolozenja dana§njice. Oni €ine vidljivim nag ose¢aj da ovi
fundamentalni,poznatisastavnielementibivstvovanjapostajusvakogadanasve
5udniji. Oni postavljaju pitanja o prirodi temporalnosti danas, mogucnostima
stvaranja mesta naspram dislokacije, o tome §ta zna6i biti preplavljen posreduju-
¢om interaktivno§¢u i otezalim razmenama izmedu afekta i efekta. Unutar svet-

9KakojetVIdioHalFosterupregovoruza:T73eA##.-Aesffoe£!.c,BayPress,PortTownsend,1983;iCraigOwens,
Beyo#dRecog%£.f€.o#..Represe#fflf!.o#,Power,C#Zfrore,UriversityofCaliforniaPress,Berkeley,1992.
lox..1_±.StiT..T4€YSppav?C_(P:}lr.),.Po±tmodfrni.Srpandthepostsocialistcondilon:PchticizedArt.UnderLatesocia-
Jis7#,UniversityofCaliforniaPress,Berkeley,2003.

77
 skthpromenaiZivotnihsukoba,onitragajuzaodrzivimtokovimaprezivljavan/a
saradnjeirasta.Stavovisekre6uurasponuoddistopijskihscenarijaBlastTheon-
ilnternationalNecronauticalSociety,grafitabombardovanjaBanksija(Banks?-.,
iargentinskegrupeBlu,doprotivnadzirackeaktivnostiCenterforLandUseln-
terpretation,ZestokihprotestaDanijelaDZozefaMartineza(DanielJosephMar-
tinez),simboli€kihprofilasenhiPolaCana(PaulChan)ibezbriznereceptivnosti
FransisaAlisa(FrancisAlys)inaivnogoptimizmaRIvanNojen§vander(Rivane
Neuenschwander).
Izstavaina€inaprakseovegeneracijeumetnikasledidaoninemajuzajed-
nickiodgovornapitanje5tajesavremenaumetnost.Zaista,njihovraspondelor
vanja-recju,n).ihovapolitika-vecimdelomjenizaipobocnijaaliiumrezenija
odglobalnihperspektivatransnacionalnihumetnika,atakodejeiindiferentna
premageneralizacijamaosamojumetnostikojesuvaznezaremoderniste.Poku-
§ajidaseprakseovihumetnikapovezusamodernizmommogubitisamo§ala-
otudaizumFran€eskaBonamija(FrancescoBonami)kojineodajepo§tovan,Tc
samomodernizam",napravljendaopi§estavmnogihumetnikakojejeuklju6io
uVitniBijenale2010.godine.[]Zarazlikuodpasivnihpostmodernista,vecina
ovihumetnikaprezirepovr5nostispektakla,iakopriznajudajeonprozeoce-
lokupnostna5ihZivota.OnipocinjuodsvojiniskustavaZivljenjausada§njosti,
takodapitanjezanjihpostajemanje5ta/.esfesavremenaumetnost,avi§ekak`Te
sevrsteumetnostimogustvaratidanas-manjezasebe,avi§es¢drugimakojisu
nadohvat ruke.
Svakaodovetristrujesediseminira(neupotpunosti,aliuglavnom)kroz
odgovarajuce - zapravo, uklapajufe - institucionalne formate. Remodernizam.
retrosenzacionalizamispektakularistickaumetnostuglaVIiomsenalazeuvelikim
javnim,inj.imaposve¢enimprivatnimmuzejima,istaknutimkomercijalnimga-
lerijarna,aukcijskimsobama,,velikinkuca"ikolekcijamaslavnthli€nosti,uglaT-
nomu,iliblizucentaraekonomskemo¢ikojisupokretalimodernost.Bijenala
zajednosaputujucimizlozbamakojepromovi5uumetnostdrzaveiliregiona,bfla
suidealnosredstvozapostkolonijalnukritiku.Onasudoveladopojavenizano-
vihtrzi8takojasuspecifi€nazajednuoblast.Ra§irenaumetnostsavIemenostr
retkosej.avljanatakvimmestima-iakoCesenesunnjivopone§tonafi,kakose
institucijeprilagodavajuprezivljavanjuaodredeniunetnicipravekomporomise
-preferiraju¢ialternativneprostore,javneprivremenepostavke,internet,zinove
±p=#etenn%er==]-esa£"=fssa=mp=Sj=+t.=`l#±±=:=.:±^e.=^sti±`Lsct=jci,vpnuasr;===:_:£#jru%==ozgno°IAV=_
panjetendencijeidiseminatinogformata.Ba§kao§tojepreklapanjeizmedu
onoga§toovdenazivamstrujama€estonanivouumetnickeprakse,takopostoje
mnogevezeizmeduformataaumetniciihkoristekaoprolaze,vi5eilimanjeu
skladusanjihovimpotencijalimaipogodno5Cu.Muzejje,reciCemnogiumet-

"nTenan.as##=#rL%#oFerrion-Murayari.2010..WhitneyBiennalecatalogue,WhitneyMus_o£Ame_
rican ATt, New York, 2010.

78
r|javanja>
nici danas, samo jedno dogadajno mesto medu mnogima koja su danas mogu6a.
: Theory Ali ova pokretljivost je novijeg datuma i izborena je te5kom mukom. Iako dolazi
Banksy) do konvergencije, privremeni savez - usagla§avanje razlika - jeste €e56i. U ovim
I Use In- uslovima - u kojima mno§tvo jezika sapostoji u velikoj blizini - prevodenje po-
ph Mar- staje medij nuznosti, mogucnosti i made.
•tiunosti Ovi stavovi sazimaju argument knjige 5£cz/.c sflvreffle#¢ z/77!ef#osf.?. To nam
(Rivane idaljeostavljaizazovmapiranjajasnetranzicijesapoznomodernenasavremenu
umetnost. U ovom projektu primenicu principe koje sam ranije izlozio, a koji
iu zajed- daju slede¢i okvir:12
c)n delo-
rezenija iii. - Savremena umetnost sveta: Od pozno modeme do sada
UVOD: Savremena umetnost u tranziciji
Erentna
e. Poku- I POSTAJANJE SAVREMENIM U EVROAMERICI
1. Pozno moderna umetnost postaje sa`Temena
no gala:
2. Postmodemizam, retrosenzacionalizam i remodeinzam
tovanje,
11 TRANSNACIONALNI ZAOKRET
Lkljucio
I. Rusija i (istoino od) Evrope
vecina 2. JuznaisrednjaAmerika,Karibi
)Zeo ce- 3. Kinaiisto€naAzija
l§njosti' 4. Indija,julnaijugoistocnaAzija
: kakve 5. Okeanija
koji su 6. Afrika
7. IstochiMediteraniArapskopoluostrvo(zapadnaAzija)
n) kroz Ill SAVREMENI PROBLEMI

mizam, Prikazivanjesveta,politizacijaunetnosti
Ekologija,katastrofa,planetarnost
Jelikim
Afekti doba, posredovani
in ga-
uglav-
ijenala, Ranije sam primetio da posvuda postoje snazni otpori prema promeni sa
1a, bila moderne na savremenu umetnost i neprestano vra¢anje na aspekte modernizma.
Liza no- Kocka se i dalje kotrlja: sve dok se §ira promena ne prepozna ona se i dalje moze
lenosti okretati ili kotrljati unazad. Ipak, moja pretpostavka je da je prva od struja koje
cko se sam opisao sada istaknuta, ali da je istorijski zaostatak i da 6e vremenom nestati;
:omise druga pocinje da preovladava i preovladava6e tokom nekog vremena; dok se tre-
zinove Catekjavljaitek¢epostavljatiusloveubudu6nosti.Hoceliproizvestiprotivstruju
pokla- ostaje da se vidi.
zmedu 8. Nestabilno sapostojanje posebnih, zapravo nesamerljivih struja kao §to
Ostoje su ove, tipicno je za na5u savremenu situaciju. Paradigma novo-dominantno-re-
anje u zidualno na koju sam se sada pozvao jeste, naravno, paradigma Rejmonda Vili-
unet- i amsa (Raymond Williams) : nj egova novolevi€arska revizija odnosa izmedu baze

ofJine-
I Terry Smith, Co#femporflry Art.. WorJd Cafrre#fs, op. cit.

79
 inadgradnjeumarksisti€kojkulturalnojteorijiizsedamdesetihgodina.]3Uprkos
tome 5to prepoznaje nestabilnost, ona implicira nastavak dijalektickog razvoja
ljudske istorije kao procesa neprestanog razre5enja suprotnosti. Ali danas se su-
ocavamosauznemirujucimizazovoin.Slikesvetavelikihrazmera,iglobalnesfle
iistorijsketransformacije,€inesenesamosukobljenimave¢inesamerljivima-
oneizgledajuopasnodotemeredapreteistorijskimistrebljenjem.Tckomnogi
naZapaduvideterorizamOstalih,naprimer.Jo§vi§euznemiravarealizacijada
suseevolucijaplaneteiljudskirazvojfatalnorazi§li.Kakoseovevelikeputanje
sukobljavaju i implodiraju, mozda Ce tamna energija i tamna materija iza6i na
svetlo.Savremenostrazlikamozebitijedino5to¢epreostati.
Ali savremenost u svetu dana5njice, kako je shvatam, nije bezobli€na na-
sumi€nost na koju je jedini odgovor beznadezno prihvatanje relativizma. I ona,
madaparadoksalno,posedujeprepoznatljiviobrazacimozeseistorijskimapirati.
Zameneonajeokarakterisanatrenjemizmedutriskupaantinomijskihfrikcija.14

iv. - USLOVI SAVREMENOSTI

1. Giobalizuju¢i
pritisakkahegemonijiusuo€enjusa
/ _ _ ..sve ve¢om
_ ` _ , -v`/JLLkulturalnom
L``^1|`.J`Cull`/LIJ
diferencijacijom,kakontrol`ivreme`nausuo€enjusasvebrojnijimposebnim,
sukobljenimtemporalnostima,ikadaljojcksploatacijinestaju6ihprirodnihi
tr:rf"^'_:L ..,`____._ _
virtuelnih resursa.
2.Ubrzananejednakostizmedunaroda,klasaipojedinacakojapretikakoZeljama
zadominacijomdrzava,ideologijaireligija,takoisnovimaooslobodenjukojii
daljeinspiri5upojedinceinarode.
3.Imerzijauinfoscape(dru§tvospektakla,ekonomijuslike-„ikonomiji"-ill
rezimreprezentacije)kojaomogufavatrenutnuipotpunuposredovanuko-
munikaci)usvakeinformacijeislikebilogde.Onjeistovremenorascepljen
nelagodnimsapostojanjemvisokospecijalisti€kihzajednicazatvorenogznanja,
__C'-..-
razobrucenim popularnim fudamentalizmima i rit`r^rpnim nan+^L:I-:
fudamentalizmimaiotv6renim,nestabflnimsu-----

Savremenost,predlazem,mozedapostanecelovitopoljekojesevi§enece
postavljatidijalektickikaotokommodernosti,nitiuokvirucirkularnihsuprot-
nostikaotokompostmodernosti.Njenadispozicijaje,pre,premabeskona€noj
dekonstrukciji,analironommirovanjuiodvijanj.unepredvidljivihdodataka.Mo-
Zemodaskiciramogenealogijuovesvetsko-istorijskepromenebelezenjemsavre-
menostislede¢ihskupovatermina,belezenjemdaseoniokrecuodneumoljivog
stiskahegelovskedijalektikekakontingencijidekonstruktivnesuplementarnosti.

[3RaymondWflliams,»BaseandSuperstructureinMarxistCulturalTheory",NcwLe#Revz.ew,sv.1br.8(no-
vembar/decembar1973),3-16;u:JohnHiggins(prir.),77!eReycoo#dW!.JJ!.afflsReadenBlackweu,Oxford
2001, 158-178.
"Oveidejesurazvijeneuuvoduimogimesejimau:TerrySmith,OkwuiEnwezoriNancyCondee(prir.),

ffug{:,freo:u;¥¥a:„j¥th¥¥:z£:e:;{e:ffr::e:;::j{e{£3j"f;a:;;:::a;#oS;;;d:::,g:o#o¥po#cfo%o£#£tc¥#al:e,:;rfu,_
80
 v. - GENEALOGIJA SAVREMENOSTI

Kontinualne modernosti: Globalizacija,posthladnoratovskahipemo¢;

sukob civihizacij a, spektakulamost, neokonzer-
vativizam, neoliberalna ekonomij a, postistorij a,
izmi5ljenonasLede,remodernizmi(izmeduovih,
opozicionalnostanevi5edijalektickorazre5cnje).
Transnacionalnost: Dekolonizacija,antiorijentalistichaipostkoloni-
jalnakritika,kretanjekretanja,antiglobalizacija;
postmodernipasti§,novirealizmi/obmutimo-
dernizmi (npr. Kina), (izmedu ovih, antinomijska
trenja).
Savremenost: Trenutnost i samostvaranj e; kosmopolitizan/
planetarnosturasponuodsvetskoggradanstva
(moderno) do srodnicke povezanosti po potrebi
(savremeno).

Ne treba da iznenaduje §to je ovo trodelno mu6enje ljudskog mi§ljenja o

svetu u poslednjim decenijama prisutno i u obrascima promena sa moderne na
savremenu umetnost koje sam skicirao u ovom predavanju.
Zaklju€ujem. Umetnost dana§njice posvuda je savremena u svakom smi-
slu: savremena po sebi i za sebe - u duhu, mediju i nacinu na koji se odnosi na
svoje veoma participatorne posmatra€e; savremena u odnosu na svoju (kultu-
ralnu, dru5tvenu, politicku) okolinu; savremena u odnosu na druge savremene
umetnosti drugde (o kojima umetnici i publika znaju mnogo vise i saznaju brze);
€ak savremena u odnosu na umetnost iz pro§losti (koja nam se sada predstavlja
-putem izlozbi, nau€nih istrazivanj a i virtuelnih rekreacij a koje Zivopisno ozivlj a-
vaju izvorne kontekste - u svoj njenoj savremenosti). Ona je takode ispunjena
izmi51jenim predvidanjima o budu6nosti umetnosti: jedno od kojih govori o sa-
vremenim karakteristikama koje 6e se 5iriti po kulturana brojnih drzava, ponaj-
vise zbog uloge vizuelnih umetnosti kao prakse prevodenja: kao §to sam rekao
ranije, ona postaje medij nuznosti, mogu6nosti i nade. U ovom i drugim zna€e-
njima, ona sve vise postaje klju6na za svakodnevne Zivote brojnih ljudi. Dana§nja
umetnost je jog uvek moderna; delimi€no, ali na rezidualan nacin. Ona posmatra
postmodernizam kao noviju ostavu za korisne strategije koje se, medutim, ne
svode na celovitost. Nadasve, ona odgovara na uslove koju su ve6 savremeni na
mno§tvene nacine, i na izglede da je to umetnost koje Ce biti zauvek: uvek i samo
savremena.

81
 it.ptska liiblioteka Podgori

„Ova zbirka eseja jednog od vode€ih

teoreti€ara i istori€ara savremene
umetnosti, Terija Smita (Terry Smith), 000042447

prva j.e publikacij.a nj.egovih dela na

srpskom j.eziku. Ovaj tom se sastoj.i od
€etiri eseja koji predstavlj.aju Smitove
glavne teorijske i kriti€ke interese,
naime, savremenu umetnost i
savremenost. Sli€na knj.iga, koja
sadrzi ova €etiri eseja, poj.avila se
2013. godine u Sloveniji gde je
izazvalavelikuzainteresovanost.
Nadam se d_a €e ova dva toma upo-
znati €itaoce u obe drzave sa Smitovi-
m radom, sa njegovom teorij.om sa-
vremene umetnosti i njegovim anali-
zama globalne umetnosti, koj.e su
vazne za razumevanje de§avanja u
dana§njojumetnosti."

Ale5 Erjavec

ISBN EE[]EC]DD7-7

7BEEE3 a c] D D 7 7